Optimist magazin #056 (oktobar 2020)

Izdvajamo Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011.

Glavni i odgovorni urednik: Predrag Azdejković Saradnici: Nemanja Marinović, Zoran Janković, Milan Aranđelović, Milica Simonovski, Igor Maksimović, Milan Živanović, Ivana Nikolić, Bogdan Petrović, Jovana Ivetić, Ljiljana D. Ćuk, Marko Mihailović, Darko Ilin Fotografija sa naslovne strane: Đorđe Bukvić Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress

J. K. Rowling i Kamen spoticanja16

22

Nevidljivost biseksualaca

Podrška:

Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Градсна управа за културу Града Новог Сада

Hrišćanska homofobija 27 Magazin možete čitati i na:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP ­ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ­ God. 1, br. 1 (jun 2011)­ . ­ [S. l.] : Regionalni info centar, 2011­ (Smederevo : Newpress). ­ 21 cm Dvomesečno. ­ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217­6756 = Optimist COBISS.SR­ID 186184972

The 42 Boys in the band 52 Zoran Pajić

U

OPTIMIST Osmatračnica

nedelji od 14. do 20. septembra 2020. godine održana je beogradska Nedelja ponosa, ove godine „u četiri zida“. Tradicionalna šetnja beogradskim ulicama izostala je usled pandemije koronavirusa, a većina događaja u Nedelji ponosa održana je online, na internet platformama organizacije Belgrade Pride. „Od početka pandemije funkcionišemo u skladu sa preporukama nadležnih organa i smatramo da je jedini ispravan način postupanja bio da naše aktivnosti prebacimo u online sferu. Iako su neke zemlje održavale događaje u fizičkom prostoru, odlučili smo da ne želimo da rizikujemo širenje zaraze, ali nismo ni želeli da dopustimo da LGBT+ zajednica bude okrivljena od strane tabloida i desničara kao uzrok povećavanja broja zaraženih virusom covid-19“, kaže Marko Mihailović iz Belgrade Pridea.

Beograd će biti domaćin Europridea 2022. godine. Ovogodišnja Nedelja ponosa osvrnula se i na put koji je zajednica prešla od nasilja na

4

www.optimist.rs

šetnji i otkazivanja Parade ponosa, do organizovanja jednog od najvećih evropskih LGBT+ događaja. Mihailović smatra da je EuroPride prilika da se privuče pažnja Evrope i sveta na veoma loš položaj LGBT+ zajednice na Balkanu, ali i prilika da prikažemo i one lepe strane Beograda kao velikog kosmopolitskog grada i da budućnost ovog grada i regiona poguramo u pravom smeru - a to je, prema njegovom mišljenju, pravac tolerancije, prihvatanja različitosti, otvorenog dijaloga i zabave. I pored toga što je veliki deo LGBT+ zajednice razočaran u rad premijerke Srbije, Prajd će biti otvoren za sve.

"Bez obzira što se pokazalo da je njihova podrška (za sada) samo deklarativna i bez jasnih rezultata - uveren sam da moramo da nastavimo da sarađujemo sa vlastima i da nastavimo da vršimo pritisak kako bismo doveli da legislativnih i drugih promena koje su nam preko potrebne.

Mislim da je to deo koji ljudi u Srbiji često zaboravljaju - uloga vlasti je da radi za nas - građane i građanke ove zemlje. Bez obzira da li se nama lično sviđa ko je na vlasti, mi ne smemo da odustanemo od pokušaja da održimo demokratsku kulturu i da zahtevamo sistematsku reformu koja će ovo društvo poboljšati. Ja se

nadam da će premijerka i njena vlada bar u drugom mandatu uspeti da urade nešto za LGBT+ zajednicu i ljudska prava u Srbiji", kaže Mihailović.

Celu Nedelju ponosa pratio je uređivački maraton „Viki voli Prajd“ u saradnji sa Vikimedijom Srbije, koji je obuhvatio i online obuku za pisanje novih i dopunjavanje postojećih članaka na Vikipediji na srpskom jeziku, a na teme prava LGBT+ osoba. Izuzetno je značajna prisutnost LGBT tema na Vikipediji, s obzirom da je u pitanju najveća online enciklopedija, čiji je cilj slobodan pristup znanju, a koji je pokrenula Zadužbina Vikimedija. Prednost Vikipedije je u tome što svako može uređivati sadržaj, tako da enciklopedija osoba na Vikipediji koji će umeti da napišu kvastalno raste, ali upravo to što Vikimedija nije od- litetne članke vezane za kvir kulturu i obrazlože govorna za sadržaj, već je uređivanje na samoj značaj u slučaju prozivki“, dodaje Cvetanović. Za zajednici korisnika enciklopedije, postoji izazov četiri godine koliko su prisutni u Nedelji ponosa kada su u pitanju osetljivije teme, kao što je ova. u okviru ove akcije napisano je ukupno 138 „Akcije ovog tipa često nailaze na nego- novih članaka, dok je 7 dopunjeno. „Projekat, tadovanje kod pojedinih urednika Vikipedije kođe, podrazumeva i postavljanje fotografija sa Prajda i događaja te nije retkost da bitnih za LGBT+ začlanci napisani u jednicu na Vikimediokviru događaja jinoj ostavi. To je budu okarakteridigitalno skladište sani kao nebitni, Od zakona do Almodovara za slike, zvučne zaodnosno da ne pise i druge multiprelaze prag znamedijalne datoteke čaja za jednu enkoje su licencirane ciklopediju. Kao pod nekom od slorezultat toga bodnih licenci“, namože se javiti i Piše: Nemanja Marinović vodi Cvetanović. brisanje članaka“, Nedelju ponosa kaže Bojan Cvetapratio je i bogat denović iz Vikimedije batni program, oni dodaje da je poline tribine i trebna veća prisutnost LGBT populacije među korisnicima razgovori. Jedna od najznačajnijih za LGBT zaVikipedije. „Evidentno je da je zajednicu na Viki- jednicu jeste tribina „Zakonima do jednakosti“, pediji na srpskom jeziku dominantno čine cisro- koja je poseban fokus stavila na dva zakona koja dni, heteroseksualni muškarci i ta slika se može još uvek nisu usvojena - Zakon o registrovanim promeniti jedino aktivnijim učešćem LGBT+ partnerstvima i Zakon o rodnom identitetu. Na

Nedelja ponosa

Vodič kroz gej Srbiju

5

>>

OPTIMIST Osmatračnica

tribini su govorili Jovanka Todorović iz organizacije „Geten“, Minja Pavlović iz „Labrisa“, i Miloš Kovačević iz organizacije „Da se zna“, a moderirao je Bojan Lazić. U okviru kampanje „Šta nas žulja“, Belgrade Pride je pokrenuo i online peticiju za usvajanje Zakona o registrovanom partnerstvu.

Održana je i četvrta online javna debata Foruma Evropa „Politike ’četiri zida’– Beogradski Prajd pozorišni festival“, na kojoj su govorili Mustafa Sariyilimaz iz CRD-a, Xheni Karaj – predsednica organizacije Aleanca i Stein Runar Østigaard – predsednik Oslo Pridea. Četvrtog dana nedelje ponosa, u četvrtak, 17. septembra, održana je tribina „Savezništvo – zašto je važno“ na kojoj su govorili novinarka Suzana Trninić, aktivistkinja Mina Hagen, volonterka Prajda Selena Agatonović i aktivista pokreta „Ne davimo Beograd“ Dobrica Veselinović.

Razgovaralo se na temu načina na koji članovi društva mogu doprineti i pomoći LGBT+ zajednici, ko su saveznici i kako se savezništvo može graditi. Nakon tribine, u toku noći, napadnute su prostorije pokreta „Ne davimo Beograd“, što aktivisti povezuju sa učešćem na tribini. „Imali smo još jedan incident, posle učešća na tribini u Pride info centru. Jutros smo zatekli grafite govora mržnje protiv LGBT populacije i kukaste krstove", rekao je tim povodom Veselinović za televiziju N1.

6

www.optimist.rs

Saveznici u borbi za prava LGBT zajednice mogu biti i influenseri koje prati veliki broj ljudi putem društvenih mreža, a koji svoju popularnost mogu koristiti za skretanje pažnje na društveno relevantne teme. Iz tog razloga, na razgovorima sa zajednicom razgovaralo se sa influenserima koji svoju platformu koriste da govore o ljudskim pravima i drugim društvenim problemima: Martinom Stamenkovićem, Anom Jakšić i Illonom.

Nedelja ponosa dala je prostora članovima zajednice da učestvuju u samom programu, te stavila i fokus na teme o kojima se nedovoljno govori i koje su još uvek tabu, kako za opštu javnost, tako i za samu zajednicu.

U online uključenju trans aktivista Aleksandar Sič je sa zainteresovanima razgovarao na temu tranzicije i kompleksnih koraka koje taj proces podrazumeva, dok su dva trans momka iz Srbije i Crne Gore, Vasil i Aleksa, u uključenju „Trans za dve osobe“ govorila o problemima trans parova i funkcionisanju veze na daljinu. Šestog dana nedelje ponosa održano je i online predavanje Milice Volić posvećeno predstavljanju osnovnih informacija vezanih za HIV, njegovom prenošenju kao i zaštiti, sa ciljem razbijanje stigme koja prati ovu bolest.

Važan deo programa činile su dreg kraljice, a njih tri - Petra HD, Eric Dagger i Plastika Dynasty, u jednom trenutku su i „preuzele“ Instagram live Beograd Prajda kako bi govorile o prvom online dreg šou – Dragoslavia, koji je u sklopu Nedelje ponosa održan na platformi twitch tv.

Beogradska dreg kraljica Alexis VanderCunt, zajedno sa aktivistima Goranom Vojinovićem i Milošem Kovačevićem, u okviru nedelje ponosa emitovala je prvu epizodu novog podkasta „Tetke“. „Meni je Prajd veoma važan, pogotovo kao osećaj slobode na koji sam toliko dugo čekala.

Sa druge strane, mislim da je važan i politički, jer je to dan kada smo na ulici u velikom broju i ša-

ljemo poruku da odbijamo da se krijemo i stidimo sebe“, kaže Alexis.

Ekipa „Tetki“ uključila se još jednom live u toku Nedelje ponosa, a u uključenju koje su nazvali „Gore od ljubavi sa tetkama“ ovaj trojac čitao je homofobične komentare i izjave. Ovakvi komentari i govor mržnje pogađaju mnoge LGBT osobe, a Alexis se trudi da na njih odgovori humorom. „Pošto institucije na online pretnje i govor mržnje mahom ne reaguju, podsmeh je jedino što nam preostaje. Ne zato što sam bespomoćna žrtva, već zato što biram da nastavim svoju borbu, kao i većina ljudi iz zajednice“, objašnjava ova dreg kraljica.

Kulturni program obeležile su „Fine mrtve d(j)evojke”. U pitanju je, kako navodi autor „priča o lezbejskom paru, studentkinjama koje se doseljavaju u novi komšiluk, ni ne sluteći da su komšije redom veliki vernici koji ubijaju, siluju i abortiraju, lažne patriote, brižljivi roditelji koji uspehom smatraju nesamostalnu i frustriranu decu, kao i oni retki ’dobri’ koji uvek ćute“. Nedelju ponosa pratio je i serijal fotografija „Samo hrabro“ čiji je producent Marko Mihailović. „U pitanju je serijal fotografija koje sam uradio sa fotografom Goranom Popovskim. One za cilj imaju da simbolično prikažu neke od problema sa kojima se kao zajednica suočavamo“, kaže Mihailović i dodaje da je jako važno da pored zalaganja za legislativne promene i povećanje vidljivosti problema LGBT+ zajednice, Nedelja ponosa nastavi da promoviše kvir umetnost i kvir umetnike. „Goranov rad sam primetio prošle godine i želeo sam da mu dam priliku da kao mladi fotograf interpretira probleme LGBT+ zajednice na njemu svojstven način“, objašnjava Mihailović.

U baru „XL“ održana je i promocija knjige „Pismo za Estabana i druge priče“. Ova zbirka priča rezultat je konkursa koji su raspisali online magazin „Bookvar“ i magazin „Optimist“ i sadrži 50 priča koje su tematski posvećene iskustvima gej muškaraca, lezbejki, biseksualnih, transseksualnih, transrodnih, interseks i queer osoba, a zajednički motiv svim pričama je španski sineasta Pedro Almodovar. „Posle smrti diktatora Franka, Španija se okrenula novom svetu i evropskim integracijama. Međutim, morali su imati nešto reprezentativno sa čime bi svoju novu naciju, koja je ponovo pronašla davno izgubljenu slobodu,

predstavili svetu. Jedan od državnih projekata, kojim je Španija želela da se predstavi svetu, bio je mladi i talentovani režiser Pedro Almodovar“, objašnjava nam razloge izbora Almodovara kao zajedničkog motiva glavni urednik Milan Aranđelović i dodaje da je Almodovar bio nešto slično onome što je kod nas bio Emir Kusturica. „Zamislite da smo mi imali državni projekat ’Emir Kusturica’ koji bi pravio dobre i kvalitetne filmove o ljubavnim, a ne ratnim, strastima, o stvaralačkim, a ne destruktivnim, genijima i sve to, na koncu, provučeno kroz LGBT+ narativ, teme i motive. Zamislite da smo imali filmove koje je država plaćala i koji su osvajali zlatne i kvir Medvede i Palme (iz Kana, ne iz Jagodine), koji su dobijali udarne termine na državnoj televiziji i koji su sa simpatijama prikazivali LGBT+ likove... Možda nismo imali lokalnog, ali smo imali globalnog Almodovara. Pedra. I u svetu koji je odavno postao globalno selo možemo reći da su filmovi Pedra Almodovara bili važni i značajni za sve nas. Kao u Španiji tako i u predratnoj, ratnoj i poratnoj teritoriji bivše Jugoslavije. Jer kada se u bioskopu ugase svetla nije bitno da li smo u Španiji, Srbiji ili Nigeriji. Bitna je priča. I filmska magija“, zaključuje Aranđelović.

Vodič kroz gej Srbiju

7

B

OPTIMIST In Memoriam

ila sam Dolf, pripadnik Nacionalnog stroja, desničarske organizacije. Bila sam skins i huligan i svašta nešto loše zbog nekih mojih kompleksa, nerešenih razmišljanja i stavova o životu, koji su u meni izazivali nemir i bujicu besa i negativnosti, mržnje prema samoj sebi.

Ovim rečima Dajana Pospiš, koja je preminula sredinom avgusta, opisuje sebe u VICE dokumentarcu„To sam ja, Dajana“, koji je premijerno prikazan u martu 2018. U njemu Dajana pokušava da najiskrenije govori o sebi: o danima kada je bila Dolf, član Nacionalnog stroja i kada je tukla ljude, urlala protiv LGBT pokazujući dobro poznat ’Heil’ pozdrav, kada je zbog širenja rasne i verske mržnje i nasilničkog ponašanja provela tri godine u zatvoru. O detinjstvu, koje pamti po očevim batinama, ali i želji i potrebi da stalno oblači ženske stvari. „[otac] Nije želeo da budem mlakonja, peško, nego da budem sin, muškarčina.“

8

www.optimist.rs

Zato se, kaže, trudila da bude pravi muškarac „i više nego bilo koji drugi muškarac“, verovala u patrijarhat i mrzela sve ono što se nije nalazilo u njegovim strogim kalupima. Veliki deo života koji je provela kao žena trudila se da objasni da je u Nacionalnom stroju našla upravo to - mesto za „jakog muškarca, stabilnog, patrijarhalnog, koji nije nastran, bolestan... da nije bio Nacionalni stroj, bilo bi nešto drugo [neka druga organizacija] u pitanju.“ U tom periodu, od 2004-2007, zajedno sa ostalim članovima Stroja napadala je Rome, pripadnike LGBT populacije i antifašiste. U izjavama za medije govorila je da su neretko koristili pendreke, da su ih tukli gde su stigli i da su prebijanja bila surova.

Do promene iz Dolfa u Dajanu dolazi u zatvoru, gde je imala vremena da čita i razmišlja o svom životu. Tada je, objašnjava u dokumentarcu, shvatila da joj Dolf nije potreban jer joj je uništio život i rešila je da postane ono što je oduvek, duboko u sebi, i bila - Dajana. „Kroz sav taj nacizam i dok je Dolf bio tu, Dajana je bila jedina vedrina koja me je podizala i

održavala u životu… da budem nekako nor- napuštenim katakombama Petrovaradinske tvrmalna, dobra osoba, da drugi vide da imam i đave u Novom Sadu. Često je kampovala, vozila dobre strane i kvalitete.“ bajs i živela nomadskim životom. Zbog svog izKada se napokon autovala, počela da se gleda, ali i problematične prošlosti, često se suooblači i izgleda kao žena, usledili su fizički, ali i ver- čavala sa nerazumevanjem i osudama javnosti. balni napadi sa bivZbog procesa tranzišim kolegama iz cije i diskriminacije raznih desničarskih sa kojom se takve organizacija. Jedosobe u Srbiji suočanom prilikom je navaju, nije mogla da Tužan život, tužan i kraj padnuta u centru nađe posao, o čemu Novog Sada, u kome je često govorila. je živela, kada joj je Dajana Pospiš se krupan muškarac borila i sa depresipretio „Ubiću te, pejom. derčino! Zaklaću te.“ Vest o njenoj Piše: Ivana Nikolić Po izlasku iz zatsmrti prošla je tiho, vora, počela je i sa gotovo neopaženo, hormonskom teraa malobrojni prijatepijom, a ušla je i u lji rekli su da joj je proces tranzicije u stalo srce.

Kliničkom Centru Srbije. Međutim, porodica nije „Tužan život, tužan i kraj. Neka se tvoja duša mogla da se pomiri sa činjenicom da ona zaista konačno smiri s anđelima...“, napisala je Helena Vuželi da postane žena, pa je sa njima, kao i sa mno- ković iz Udruženja „Egal“ na svom Fejsbuk nalogu. gim dotadašnjim prijateljima, izgubila svaki konSahranjena je na Novom groblju u Novom takt. Jedno vreme je živela kao beskućnik u Sadu.

Dajana Pospiš

Vodič kroz gej Srbiju

9

S

OPTIMIST Kviroslavlje

rpska prenaglašena pop daju gej režiseri i umetnici, gde dive odlučuju, kultura postavlja se kao su- muškarci se predstavljaju kao objekti i biti queer protnost stereotipima da je se stavlja u prvi plan. Najveće zvezde ovog žanra, Balkan nazadno i homofobi- od Jelene Karleuše, Goge Sekulić, Nikolije i Ane čno mesto. Srpski neverova- Nikolić, u isto vreme su prenaglašeno ženstvene tno popularan pop-folk žanr i muževne. Dominantne su, imaju beskompromitransformisao se u poređe- snu ličnost i poseduju seksualnu i društvenu moć nju sa početkom mileni- kako na ekranu tako i uživo na sceni. Njihovi spojuma: dok je devedesetih tovi često prikazuju oskudno odevene muškarce povezivan sa nacionalistima koji su im podređeni, što podseća na balkansku i kriminalcima, sada turbo- verzija američkih hip hop spotova gde su muški folk predstavlja uporište mladih ljudi, žena i reperi okruženi ženskim telima. marginalizovanih zajednica širom dijaspore U spotu Dejana Milićevića za hitove Seke Alebivše Jugoslavije. ksić „Tamo gde si ti“ i „Soba 22“, nijedan muškarac U protekloj deceniji postala je gej više nego nema ni majicu. U prvom spotu Seka prolazi kroz ikada pre. Teško je izbeći queer stranu srpske pop nešto nalik fantaziji muške svlačionice i analizira kulture. Spotovi, nastupi i koncerti puni su nau- red anonimnih muških tela. U drugom Seka se ljenih mišićavih muškaraca, žestokih diva, ene- kao kraljica kupa u mleku dok je služe zgodne rgičnih dreg nastupa, pa čak i zastava duginih sluge našminkane ajlajnerom. Oba videa obiluju boja, i sve to uz ritam muzike iz klubova. Dejan gej estetikom. Isto se može reći za Milićevićev Milićević je najuspešniji režiser spotova čiji rad spot za pesmu „Muška lutka“ u kojem je Goga Seposlednjih petnaest godina je uobličio celoku- kulić okružena muškim modelima koji na sebi pan izgled ovog žanra. imaju samo bokserice.

Sa zapada dolazi mišljenje da je istočna EvJedan od turbo-folk spotova koji je najviše ropa puna homofoba, kao i da je rasističko mesto. queer jeste za pesmu „Etiketa“, gde se pored peSve to dolazi od strane ljudi koji nikada tu nisu vačice Ljupke Stević pojavljuju četiri igrača bez kročili i koji su skloni da posmatraju ovaj region majice, u štiklama, ukrasima na bradavicama i kao monolitsku i homogenu celinu. Dok jeste kožnim helankama. U drugoj polovini spota potačno da su pravno i društveno gledano LGBTQ javljuje se Ljupkin androgeni blizanac- muški ljudi u lošijem položaju u istočnom delu našeg model obučen da izgleda kao ona. U tom poigrakontinenta (ozbiljnost te činjenice ne želim da vanju sa polovima odražava se tema pesme. umanjim), ovaj Naime, kada se veza striktno binarni stav okonča mi deo sebe ignoriše sve vrste ostavimo u drugoj kako je izazovna srpska pop muzika razlika i ne tako suposobi.

Spot za tilno pozicionira zapesmu Mie Borisavdovela gej požudu u žižu javnosti padnu Evropu kao ljević „Gruva Gruva“, LGBTQ raj („Mi smo koji je režirao taovde civilizovani, kođe Dejan Milićečak dajemo našim vić, prikazuje grupu gejevima pravo na mišićavih osunčanih brak i da se pojavmodela obučenih u piše: eurovicious ljuju na TV-u, a ne bokserice sa srkao ovi unazađeni pskom zastavom, Izvor: calvertjournal.com seljaci“). veštačkim brkovima Dok nas zapai kapama od šljodnjački spotovi kica. Ovaj spot, više bombarduju prikazima polugolih žena, njihovi sr- nego bilo koji drugi, pokazuje kako ovaj žanr pripski pandani pored žena u istoj meri, ako ne i više, kazuje muškarce kao objekte. Estetika je nepoprikazuju i muškarce. Moderan srpski pop-folk je grešivo gej, a ipak ovaj spot se poigrava i ponovo prava homoerotska zemlja iz snova, kojom vla- prisvaja motiv nacionalnog identiteta i predstav-

Turbo-folk

10

www.optimist.rs

lja ovu zemlju kao mesto gde su muškarci seksualni objekti dok žene vuku sve konce.

U spotu za pesmu „Kako posle mene“, pevačica Nikolija odbija mladog biznismena zbog devojke. Muzički gledano, glavni deo matrice je motiv koji se ponavlja na zurni, turskom instrumentu koji se često može čuti u bugarskim popfolk pesmama. Nikolijin prethodni spot za pesmu „Ćao zdravo“ takođe uključuje homoerotske teme i poigrava se sa rodom. U tom spotu ona vodi grupu žena na lancu i na plejbek peva deo pesme koji zapravo repuje muškarac i čak se pojavljuje umesto njega.

Senzualni spot za pesmu Danijela Đokića „Like It Like This“ je još jedna Milićevićeva produk-

cija. On se tu potpuno fokusira da prikaže Danijelovo telo kao seksualnu robu. Skoro pa je nemoguće zamisliti da strejt pop zvezda na Zapadu objavi spot u kome ga prikazuju kao parče mesa.

Tekst u refrenu na engleskom jeziku kao da je poruka od srpske gej turbo-folk zajednice upućena ostatku sveta: „This is the only time we’re ever gonna like it like this. There’s no money in our pocket but we like it like this. We have nothing but the music and we like it like this.”

Spot Emine Jahović za pesmu „Romeo“, kao skoriji primer, počinje sa homoerotskom scenom u teretani punoj gologrudih muškaraca koji dižu tegove. U drugoj polovini spota, ambijent se menja u nešto nalik na gej fabriku čelika u kojoj jaki zavarivači nose šlemove i gde bukvalno lete varnice. Ovo podseća na homoerotski video za pesmu „Orient 2525“ slovenačkog dua Clea&Kim, snimljen u najvećoj gej sauni u Beču. Postoji mnogo spotova kao što je ovaj. „Iskreno verujem da gej ljudi stvaraju mnoge pesme poput ovih. Ako to ipak nije slučaj, zašto su tako popularni na gej mestima širom Srbije?“ kaže jedan mladi gej klaber kojeg je intervjuisala Marija Grujić za svoju doktorsku disertaciju na temu turbo-folka na prostoru bivše Jugoslavije.

Grujić ističe da srpski LGBTQ sajtovi često objavljuju pozitivne tekstove o tom žanru. Njen rad na terenu u beogradskim i novosadskim gej klubovima i kafićima otkrio je da je u pojedinim ovo dominantan muzički stil.

U knjizi iz 2012. još jedan istraživač Roj Arčer ističe da „turbo-folk scena ima potencijal da Vodič kroz gej Srbiju

11

>>

OPTIMIST Kviroslavlje

podstakne liberalni, kosmopolitski sentiment“ posredstvom izjava pevačica kao što su Jelena Karleuša, Indira Radić i Seka Aleksić u korist gej (i ženskih) prava. Nakon nasilja na gej paradi 2010. godine, Karleuša je napisala kolumnu za srpski tabloid Kurir - „u Srbiji je normalno da dete gleda kako tata udara mami šamar, ali nije normalno da se dvoje odraslih ljudi (istog pola) vole“, rekla je ona. Arčer dodaje da kao prva turbo-folk pevačica koja se pojavila u poznatoj emisiji Utisak nedelje, Karleuša je istakla da „artikulacija liberalnih pogleda ne bi trebalo da bude odlika intelektualne elite u Srbiji. Time je Karleuša izazvala stanovište da su turbo-folk zvezde inertne, konzervativne i depolitizovane.“ Nastup za pesmu „Slatka Mala“ sa snimka Karleušinog koncerta u punoj Beogradskoj areni predstavlja najveći pro-gej momenat u istoriji turbo-folka. Na video-bimu Karleuša izgovara stihove „love and marriage“ dok vadi gej zastavu iz veš mašine. Snimci golih muških lutaka propraćeni su audio kolažom citata sa gej temom.

Karleuša glasno izgovara „liberta“ i miks tehno zvuka pretvara se u vrisak. Trupa muških igrača obučenih u mornarsko odelo maše gej zastavom uz vojnički ritam bubnjeva. Zatim Jelena iskače iz ogromne roze torte iz koje je izvlači još mornara u pratnji go-go igrača obučenih samo u uske kratke šorceve i sa anđeoskim krilima na leđima. Ovo nije česta slika koju ljudi imaju o Srbiji. Sviđa mi se kako scena sa veš mašinom dozvoljava Jeleni da sruši patrijarhalna shvatanja ženskih uloga.

Ispitanici Grujićeve rekli su joj da „veoma cene“ Karleušin „javni doprinos vidljivosti gej ljudi iako je to stavljeno u formu zabave a ne u zvani-

12

www.optimist.rs

čnu javnu debatu“. U jednom televizijskom pojavljivanju ova zvezda je izjavila da su njen frizer, stilista i šminker gej, „to znači da su gej ljudi oko nas, pa se moramo navići na činjenicu da su oni obični građani kao i svi ostali.“ Karleuša nije jedini glasni zagovornik gej prava iz turbo-folk zajednice. Pevačica Indira Radić ne samo što je u svom spotu za pesmu „Pije mi se pije“ 2008. godine prikazala gej poljubac, već je izrazila svoju podršku gej pravima. Takođe je rekla novinarima da bi svog sina podržala ako bi joj rekao da je gej (za šta se ne može reći da nije bila kontroverzna izjava u Srbiji 2009. godine).

Ona je takođe rekla da je homofobični stav u Srbiji odraz predrasuda na koje je ona naišla kao neko ko dolazi sa sela i kao pevačica folk muzike.

Ona kaže da ljudi koji šire homofobiju i klasnu mržnju su i sami „robovi tih stereotipa“.

Pored Arčera i Grujićeve, srpski kulturni kritičar Vukša Veličković se slaže: „Višeslojno značenje upisano u turbo-folk danas podrazumeva potrebnu za ponovnom procenom postojećih modela koji ga smatraju kao kulturno otelotvorenje srpskog nacionalističkog autoritarizma.“ Ovo više nisu devedesete.

Istočna Evropa se često konceptualno konstruiše kao opasno, divlje „drugo“ u suprotnosti sa „civilizovanim“ zapadom. Prečesto etiketiranje regiona kao monolitno i „homofobično“ je reduktivno i staje na put angažovanju sa tim kulturama.

Kako turbo-folk ostavlja svoju mračnu prošlost iza sebe, postaje više rodno inkluzivan i politički angažovan. Turbo-folk 21. veka zaslužuje da ga međunarodna publika otkrije, posebno ona koja je gej. U budućnosti se nadamo nastavku procvata srpske hrabre pop-folk queer estetike.

B

OPTIMIST Intervju

iti urednik nekog magazina nije ni malo lak posao, verujte mi na reč, tako da verujem da nije ni malo lako biti urednik magazina Story! Svi znamo priče da političari konstantno zovu novinare i urednike, vrše pritiske i traže medijski prostor, a možete da zamislite kako je tek situacija u estradnim vodama. O svemu tome razgovarao sam urednikom magazina Story, Draganom D. Kecmanom.

Kada pitamo Google za Dragana Kecmana upoznamo načelnika policije, akademskog slikara, glumca… i urednika magazina Story.

Svi Kecmani potiču iz istog kraja, iz Bosanskog Petrovca, malog mesta u Bosni i Hercegovini, tako da smo svi bliži i dalji rođaci. Najpoznatiji Kecman svakako je košarkaš Dušan, o njemu uglavnom svi tvituju pa mi to otežava kad kucam svoje prezime u pretraživaču da vidim ko me ogovara (smeh). Srednje slovo sam dodao kako bih sačuvao uspomenu na deku po kom sam dobio ime i kog sam neizmerno voleo.

Kakav je bio tvoj razvojni put do urednika magazina Story?

Ne prilično komplikovan. Od samog početka karijere radim u jednoj firmi, u Color Press Grupi. Počeo sam kao novinar tabloida Svet, koji sam kasnije uređivao i jako sam ponosan na taj deo moje karijere jer sam sve o ovom poslu tamo naučio.

Da preuzmem vođenje magazina Story ponuđeno mi je 2019, što sam sa oduševljenjem prihvatio jer sam došao u godine kada mi prija malo „mirniji“ pristup poslu. Ono što je moja preporuka ako ovo čita neko koga zanima kako da uspe u novinarstvu – posao mora biti na prvom mestu. U ovoj branši nema izgovora i drugih prioriteta.

Da li te je oduvek privlačila estrada i svet poznatih ličnosti?

Da, od najranijeg detinjstva me je interesovao šou-biznis i iskreno, svaka druga branša bi mi bila izuzetno dosadna.

Mnogi kažu da je lakše i bezopasnije raditi u političkim medijima i pratiti svet politike nego estradu i estradne ličnosti.

Kakvo je tvoje iskustvo i kako ti hendluješ sva ta ega?

Dvanaestogodišnje iskustvo mi pomaže. Sada već znam sve o svim zvezdama, znam koja voli kog fotografa, znam njihove slabosti... To nije preterano komplikovano potrebno je samo malo socijalne inteligencije. I potrebno je da stvarno volite svoj posao. Inače, mislim da bih se sjajno snašao i u političkom novinarstvu, samo ne bih dobro prošao jer mi držanje jezika za zubima stvarno nikad nije išlo od ruke, a čini mi se da u Srbiji to tako mora.

Sve je više javnih ličnosti koje otvoreno podržavaju LGBT populaciju. Koliko misliš da je to iskreno, a koliko trend?

Imam prijatelje među javnim ličnostima koje se zalažu za prava LGBT populacije i verujte mi da to čine isključivo iz intimnih i pravih razloga.

Jednostavno, ta rafalna paljba uvreda, pretnji, kletvi i svega čemu su izloženi nedeljama nakon bilo kakvog istupanja nije vredan nikakvog trenda ili marketinga i to možete da podnesete jedino ukoliko iskreno verujete u to za šta se zalažete. Žene su mnogo strastvenije podržavateljke LGBT populacije, dok muškarci u velikoj meri još uvek nemaju „muda“ za takvu akciju (čast izuzecima). Kako ti to vidiš?

Samo hrabro i bez odustajanja

Dragan D. Kecman

14

www.optimist.rs

Razgovarao: Predrag Azdejković

Očekivano. Srbija je homofobično i patrijarhalno društvo i siguran sam da bi svaki muškarac koji bi javno stao uz LGBT populaciju bio okarakterisan da je njen pripadnik, a takav „udarac“ na njihovu muškost ne bi podneli. Moram da napomenem da ima svetlih primera, Dragan

Bjelogrlić, Miloš Timotijević, Milan Marić, Nikola Đuričko... Pravi šmekeri koje ne interesuje šta će neki idioti sa mreža napisati o njihovoj muškosti, možda baš zato što su u istu sigurni.

Kako bi ti okarakterisao vidljivosti domaće LGBT zajednice u medijima? Negde mi se čini da nema LGBT osoba u rijaliti programima, bila bi skroz nevidljiva.

Porazno. I kada se piše o pripadnicima LGBT populacije, posebno u mejnstrim medijima, dnevnima novinama koje čita najveći broj ljudi u Srbiji, uglavnom je u pitanju satanizacija. Koliko god rijalitiji bili pogubni u jednu ruku, mislim da su mnogo učinili kad je u pitanju vidljivost LGBT populacije, da taj sloj društva koji gleda rijalitije, a po nekim istraživanjima to je najmanje obrazovan sloj društva, vidi da su to obični ljudi a ne neka rogata čudovišta u jock-strapovima kako bih obični ilustruju čitane srpske dnevne novine i portali.

Kao medijski profesionalac, koji bi bio tvoj savet LGBT aktivističkoj zajednici kada je u pitanju medijska vidljivost?

Samo hrabro i bez odustajanja. Bilo je u proteklih deset, dvadeset godina mnogo grešaka, ali sam siguran da nisu napravljene namerno. Smatram da je važno pronalaziti saveznike među javnim ličnostima, osvajati jedan po jedan deo javnog prostora. Srpsko društvo prolazi kroz teške promene i biće sve u redu, LGBT zajednica će dobiti svoja prava, samo treba istrajati.

Prošle godine si govorio na panelu „Mediji, društvene mreže i senzacionalizam“ tokom Nedelje ponosa. Koliko vidiš prednosti i mane društvenim mreža u borbi za LGBT prava?

Mane su očigledne, na društvenim mrežama ima mnogo homofobije i to prolazi potpuno nekažnjeno. A prednosti su ogromne, koliko mogu da vidim postoji mnogo udruženja kojima se LGBT ljudi koji su prošli kroz nasilje ili su traumatizovani mogu obratiti, postoje saveti psihologa, mnogo aktivista koji se udružuju, prikuplja se novac za tinejdžere koji su izbačeni na ulicu zbog svoje orijentacije... Mislim da su društvene mreže mnogo pomogle zajednici.

Tvoj tviter nalog je zaključan. Zašto? Da li je tako bolje za nerve? Kako se boriš sa hejterima?

Zaključao sam se kada sam jednom prilikom morao da prevaspitavam Sergeja Trifunovića

Foto: Miloš Nadaždin

rečnikom koji jedino razume, pa su moje izjave preneli svi mediji u državi. Inače ne volim da budem u centru pažnje, to me čini anksioznim, pa mi je bilo lakše da zaključam profil nego da strahujem da će neko linkovati neki moj tvit.

Hejteri na mrežama meni zameraju samo ekstremno progresivne i liberalne stavove na koje sam ponosan, tako da me kritike na taj račun zabavljaju ili me uvrede na konto fizičkog izgleda što stvarno smatram najnižim nivoom komunikacije među ljudima tako da se ni na to ne obazirem.

Koliko ćemo dugo čekati da na naslovnici magazina Story vidimo sveže venčane Anu i Milicu ili neki drugi celebrity par?

Mislim da ćemo se načekati. Ne zato što ja to ne želim, već mislim da će mnogo vremena proći dok se neki par na to odvaži.

Vodič kroz gej Srbiju

15

Ž OPTIMIST Trans*

ivimo u doba kada hašta- ljude“, nazivali su je „kurvetinom i kučkom“, pozigovi (srpski: tarabe - #) vali na spaljivanje njenih knjiga. imaju veliku moć, pa ne izAutorka slavnog Harija Potera trpela je dve nenađuje što #RIPJKRow- godina, da bi 10. juna 2020. na svom web sajtu ling u poslednje vreme objavila esej pod naslovom „J.K. Rowling Writes privlači veliku pažnju. Ako about Her Reasons for Speaking out on Sex and se ovaj haštag ukuca u Gender Issues“. Ovo štivo jeste problematično, a Twitter polje za pretraživa- ponajviše zbog toga što Rowling ne krije da venje dobije se beskonačan ruje samo u biološki pol, što zaista direktno ugroniz tvitova, a trenutno je žava sve trans* osobe. Problematičan je i ton, među najpopularnijima budući da je jasno da se cilja na izazivanje sažajedan u kojem se objašnjava da „svi oni koji ljenja, a kako bi se opravdali diskutabilni stavovi. misle da je #RIPJKRowling pretnja smrću ne Najveći problem su ona objašnjenja kojima znaju ništa o milenijalskom smislu za humor“. Rowling pokušava da opravda svoju poziciju, a Jasno je da korisnici (makar većina) ovim tagom ponajviše ona kojima ističe da bi „nova trans* nisu poželeli stvarnu smrt poznate autorke, već prava nepovratno uticala na žene i decu“, te pre onu simboličku, ali je isto tako jasno da u tvrdi kako je čula da se sve više trans* osoba smrti nema ničega smešnog, osim ako se ne vraća u svoj prvobitni pol nakon što se prva praktikuje takozvani „mračni humor“. tranzicija završila. Ovde je već jasno da Rowling Sve je počelo najobičnijim lajkom. Kako je ne razume probleme trans* zajednice, jer naautorka sama objasnila, prvi incident se dogo- vodi potpuno nerazumne i netačne razloge dio 2018. godine, kada je slučajno lajkovala (ili zbog kojih se trans* ljudi odlučuju na tranziciju. fejvovala, kako vam volja) jedan tvit Magdalene Tu prilično podseća na jednu srpsku lekarku Berns. U pitanju je mlada feministkinja i lezbijka koja je pre nekog vremena izašla u medije sa prikoja se bori sa agresivnim tumorom na mozgu, čom da želi da promeni pol kako bi dobila istu a problem sa njenim stavovima je što veruje platu kao i njene muške kolege, budući da i samo u biološki pol, te brani one lezbijke koje sama lamentira nad idejom da bi da je rođena ne žele romantične odnose sa trans* ženama, jer trideset godina ranije razmišljala o promeni one za njih nisu „prave“ žene. pola, a kako bi izbegla anksioznost i opsesivno Rowling je do problematičnog tvita stigla kompulzivne poremećaje koje je imala kao tinetokom istraživanja transrodnih* i rodnih pitanja jdžerka, a zbog, kako kaže, toga što je rođena na Twitter platformi. U to vreme je počela da pravi kao žena. Time je konačno dokazala da se ne raskrinšotove zanimzume u temu o ljivih komentara, te kojoj raspravlja, jer ih čuva kako bi ih rodna disforija i aniskoristila kada joj ksioznost nisu isto, ustrebaju tokom pite trans* muškarci J. K. Rowling i sanja. Tako je, kako ne biraju tranziciju je kasnije objasnila, da bi se „pretvorili u pomenuti tvit htela sinove koje su rodida snimi, ali ga je telji želeli“, već da bi greškom lajkovala. počeli da žive u Nakon toga je oznaskladu sa svojim piše: Milan Živanović čena kao transfobipravim polom, koji čna i TERF (radikalne nije ništa manje feministkinje koje stvaran od bioloisključuju trans* škog. žene), pa je ubrzo Rowling dalje počela i kampanja protiv nje. Besni aktivisti slali trans* pitanja povezuje sa nasiljem i nasilnim su joj komentare u kojima su pokušali da joj ob- partnerom od kojeg je jedva pobegla, a kako bi jasne da „svojom mržnjom bukvalno ubija trans* opravdala svoje protivljenje zajedničkim toale-

Kamen spoticanja

16

www.optimist.rs

tima. Iako kroz pasuse provlači rečenice u kojima iskazuje podršku i razumevanje za trans* žene, koje često gube živote zbog nasilja, Rowling na kraju ne razume ništa, a zbog toga što veruje da bi veća sigurnost za trans* žene automatski značila manju sigurnost za biološke žene i devojčice.

Nakon što smo utvrdili kako je počeo okršaj sa trans* aktivistima, te svima koji se zalažu za prava transrodnih* osoba, dolazimo do romana „Troubled Blood“, koji je J.K. Rowling izdala pod pseudonimom Robert Galbraith. Roman je zabeležio neporecive uspehe kada je prodaja u pitanju (do sada je prodato preko 65 hiljada primeraka), ali je naišao i na seriju kritika, zbog toga što među junacima ima i serijskog ubicu koji se oblači kao žena.

Romani koje Rowling potpisuje kao Robert Galbraith su detektivski romani za odrasle i prate slučajeve kojima se bavi detektiv Cormoran Strike, zajedno sa pomoćnicom Robin Ellacourt. Egzotični preokreti doprineli su tome da ovi romani okupe značajan broj čitalaca, pa ne iznenađuje što je „Troubled Blood“ brzo postao popularan.

Sve se zakomplikovalo kada je Telegraph, u jednom članku koji se bavi novim romanom, Dennisa Creeda – osumnjičenog koji oblači žensku odeću, nazvao „transvestitom serijskim ubicom“, te postavio pitanje o tome šta o novom romanu misle trans* aktivisti koji već neko vreme ratuju sa autorkom. Autor članka je pored navedenog napisao i da bi jedna od premisa romana mogla da bude „nikada ne veruj muškarcu u haljini“, što je motivisalo dodatne tvrdnje da je Rowling transfobična, te se tako rodio i #RIPJKRowling.

Rowling nove optužbe nije komentarisala, samo je objasnila da se lik Dennisa Creeda delimi-

čno bazira na dva slučaja iz stvarnog života. „Troubled Bllod“ rešava nestanak Margot Bamborough, a jedna od detektivskih teorija je i da je mogla da bude žrtva Dennisa Creeda, koji je žene uvlačio u beli kombi, a nakon što bi prvo stekao njihovo poverenje jer je i sam bio obučen kao žena.

U kritici koja je objavljena u Telegraphu autor se namerno fokusira na Creeda, te ga naziva transvestitom, a valjda kako bi privukao što više čitalaca. Prava istina je da je taj serijski ubica samo jedan od mnogo osumnjičenih, čak nije ni glavni zlikovac, te nije opisan kao trans* osoba, niti ga je sama Rowling nazvala „transvestitom“.

Umesto toga on je muškarac koji se kamuflira u ženu, a kako bi lakše prišao žrtvama. Bio je zlostavljan još kao dete, a sa dvanaest godina je u tajnosti počeo da posmatra žene dok se presvlače, te da krade ženski veš i nosi ga dok masturbira.

Neki bi ovakav opis mogli da protumače kao transfobičan*, ako ništa drugo zbog stavova koje autorka iznosi u prethodnih nekoliko godina.

Istina je da se ipak radi samo o klišeu – o portretu ubice koji bi publiku šokirao pre pedeset godina, ali ne i danas. Sličnih ubica je bilo mnogo i tačno je da su doprineli predrasudama koje i danas utiču na pripadnike LGBTIQ+ populacije. Bilo ih je i u srpskom filmu, pa se i Pera Mitić, prodavac karanfila i serijski ubica u kultnom filmu „Davitelj protiv davitelja“, u jednom trenutku maskira u ženu. Ali ta vremena su prošla, te je svaki sledeći put samo potrošena formula.

Javni govor podrazumeva i povećani oprez.

Rowling bi, na primer, mogla da se dodatno edukuje u slučaju da i dalje želi da raspravlja o pravima transrodnih* osoba. Čitaoci bi, sa druge strane, mogli da batale spaljivanje knjiga, budući je i to deo jedne ružne prošlosti.

Vodič kroz gej Srbiju

17

N OPTIMIST Doroteo

ajstarijim zanatom na njihova produžena ruka jer omogućavaju onima svetu smatramo to što koji su već stekli instagram ili tviter slavu da je smatramo zahvaljujući dodatno unovče ukoliko su u šurovanju sa đaRadjardu Kiplingu, koji volom spremni da odu i korak dalje. ovaj termin prvi put poZa neupućene ako takvih uopšte ima, pogovezuje sa tim sa čim ga i tovu nakon vesti da je Bela Torn putem ovog mi danas povezujemo u sajta za 24 sata zaradila milion dolara, OnlyFans kratkoj priči “On the city je platforma na kojoj možete prodavati svoje wall” napisanoj 1889. o eksplicitne, pornografske foto i video sadržaje ili jednoj indijskoj prostitu- se kao konzument subskrajbovati i gledati takve tki. Ne zna se šta ga je uredke onih koji su već tamo. U početku su je kotačno navelo da baš prostituciju označi takvom, ristili porno glumci i glumice kako bi dodatno zaali se to primilo u društvu dok mnogi teoretičari radili pružajući fanovima mogućnost da dobiju opravdavaju ovu konekciju objašnjenjem kako više od onoga što im prikazuju u filmovima koje je logično da baš to bude najstarija profesija jer snimaju. Na ovaj način oni su dobili priliku da su ljudi primarno imali samo svoje telo te su plasiraju klipove koje sami prave u domaćoj atnjega prvo i prodavali. Osim toga, ni jedna mosferi što ih čini približnijim njihovim fanovima druga profesija ne omogućava tako dobro spa- nego oni koji nastaju u studijskoj atmosferi. Istojanje lepog i korisnog, želje i (egzistencijalne) vremeno, oni ovim putem sebi omogućavaju potrebe. svakodnevnu zaradu koja je daleko od zanemarKako moderno doba evoluciju po mnogo ljive što zavisi od toga kolika je baza njihovih fačemu vraća unazad, tako telo mnogima i danas nova i koliko su interesantni. OnlyFans predstavlja jedino na čemu mogu da profitiraju, funkcioniše tako što je za pristup sadržaju neoppogotovu što nas je hodno platiti mesekult lepote, dominačnu članarinu čiji ntan poslednjih deiznos određuje sam cenija, doveo do “glumac” a koja se u toga da ljudi više proseku kreće od 5 Internet golotinja ulažu u svoj fizički izdo 20 dolara od gled nego u um. Uz kojih sama platto, aktuelna epoha forma uzima dvadiktira prodaju sebe deset procenata, na svim nivoima dok je ostatak čista zbog čega neretko zarada. I mada ona piše: Bogdan Petrović influensing nazina prvu deluje i kao vamo modernom laka, to baš i nije prostitucijom, a tako - žene moraju kako smo dušu odauložiti mnogo vno prodali đavolu, truda kako bi zarašta je problem da mu prodamo i telo, pogotovu dile novac ovim putem, a muškarci mnogošto ga u virtuelnoj eri ni ne moramo prodavati struko više jer je krug njihove publike znatno uži. bukvalno, dovoljno je samo da se skinemo.

Bilo kako bilo, sa vremenom je sve više amaU tom grmu leži popularnost OnlyFans plat- tera krenulo trasom porno glumaca i počelo da forme koju jedni nazivaju personalnom varijan- koristi istu platformu. Uvereni da tim putem tom PornHuba, drugi hardkor verzijom mogu dosta da zarade bez previše truda, ukoInstagrama ili premijum Tviterom, a većina ga liko im nije problem da pokažu ono što se po dinapada kao paravan za legalizaciju prostitucije, foltu smatra najintimnijim i ukoliko imaju šta da ko da to ne mogu biti i pomenute vanila aplika- pokažu sa tim u vezi, brojni instagrameri su se cije, Instagram i Tviter, ili bilo koja druga dru- pretvorili u fetiš porno modele koji su profitaštvena mreža. OnlyFans i njegov novonastali bilni onoliko koliko su maštoviti i inovativni. Stapandan Just.For.Fans su upravio i osmišljeni kao tistički gledano, na OnlyFans najviše zarađuju

Samo za fanove

18

www.optimist.rs

strejt žene, zato što su muškarci mnogo veći konzumenti pornografskog sadržaja nego pripadnice lepšeg pola. Međutim, u poslednje vreme na ovom popularnom sajtu sve vise profitiraju gej muškarci koji su ga uzurpirali podjednako koliko i Instagram i Tviter.

Sama gej populacija, kao što je opšte poznato, ima krajnje liberalan odnos prema seksu, najčešće ga potpuno odvajajući od emocija, te sa tim u vezi nema problem da na njemu profitira, što se najbolje vidi kroz ekspanziju gej eskorta. Kako je većina u svojim seksualnim, paganskim porivima i sopstveno telo dovela do gotovo antičke perfekcije, a uz to ne samo da nema problem, već oseća i želju da ga svima pokaže, eto idealne prilike da se putem OnlyFansa dođe do koliko-toliko brze i lake zarade. Štaviše, njihov mesečni profit je toliki da mnogi strejt muškarci kreiraju laku pornografiju namenjenu gej publici i plasiraju je ovim putem. Jedan takav slučaj je trenutno aktuelan i kod nas, pošto ni srpski muškarci nisu ostali imuni na profitabilnost ove platforme pa je par njih probilo barijeru lokalnog konzervatizma i otvorilo svoje OnlyFans naloge. Istini za volju, pomenuti strejt-sam-asnimam-klipove-za-gejeve-slučaj trenutno je, sudeći po internet komentarima, više meta podsmeha zbog nekvalitetnih snimaka, odnosno zato što baš i nema šta da pokaže unatoč

ogromnoj dozi samopouzdanja, koja je svakako pohvalna, ali nedovoljna da se na OnlyFans ostvari neki veći uspeh ili zarada o čemu u ostalom svedoče i brojke na njegovom profilu.

Sa druge strane, imamo primer i jednog Srbina koji se na ovoj platformi odlično kotira, pre svega zato što je bolje nego prethodno pomenuti shvatio kako ova platforma funkcioniše – nije važno samo se ogoliti već i imati šta za pokazati. Kao i za svaku drugu platformu ovog tipa ili društvenu mrežu “in general“ neophodno je imati strategiju, a ne samo se zezati, kao i jasnu ciljnu grupu okupljenu, primera radi, oko jednog konkretnog fetiša. Sa tim u vezi bi mogao da zvuči i savet onima koji razmišljaju o tome da se upuste u OnlyFans avanturu. Naime, ako već niste popularna figura u pornografskim ili bilo kojim drugim krugovima, a želeli biste da profitirate i postanete popularni na jednoj ovakvoj platformi morate imati dobar plan šta plasirate i jasnu sliku kome se obraćate. Kriterijumi su u pogledu kvaliteta sadržaja i ovde izuzetno visoki, a konzumenti nemilosrdni i oni za svoj novac očekuju mnogo. Stoga, ako ste već odlučili da se upustite u ovakvu avanturu, onda nam dajte najbolje od sebe. Jer, nije sramota ogoliti se, u bilo kom smislu, ako imate konkretan povod ili razlog za to, ali nekako može biti veliki blam ako se ogolite, a nemate šta da pokažete.

Vodič kroz gej Srbiju

19

V OPTIMIST Intervju

anja Fotović, influenser iz Zadra, svojevremeno je postao hit na društvenim mrežama zbog svog specifičnog modnog stila... Njegov najnoviji video na TikToku, međutim, izazvao je oprečne reakcije javnosti zbog toga što je kao otvoreni pripadnik LGBT populacije kritikovao Prajd. On je izjavio da ne podržava održavanje Parade Ponosa, navodeći da je u pitanju “razvrat” i da ne vidi kakva to prava nedostaju LGBT populaciji u Hrvatskoj. Rekao je i da “ne bi dozvolio istopolnim partnerima da usvajaju decu”, a da, kako kaže, ukoliko im je stalo do braka, idu u Amsterdam. Njegov video izazvao je oprečne reakcije javnosti, a pogotovo aktivista LGBT populacije koji su ga zbog ovoga osudili.

Naravno, povod za naš razgovor je tvoj TikTok video o Zagreb Prajdu koji je izazvao veliku pažnju kako u Hrvatskoj tako i u Srbiji. Da li si očekivao da će se „dići tolika prašina“?

Naravno da mi nije bilo ni u peti da će doći do ovoga, ali šta je tu je. Prašina se lako digne oko svega i svačega. Ovdje se jasno prašina digla zbog toga što se ja kao homoseksualac ne slažem sa pojedinim prezentiranjima na prajdu, ali kad pričam o tome da nam je sustav u banani, jer pedofil koji je nedavno dobio presudu u Hrvatskoj od samo 6 mjeseci zatvora i 16 mjeseci uvjetne, sa 300 metara zabrane prilaska djevojčici od 14 godina koju je silovao, o tome se ne priča. Jer to nije zanimljivo - nažalost!

Kako objašnjavaš toliku količinu hejta od strane dela LGBT zajednice?

Pokušavam da ne objašnjavam ni sebi ni drugima takve stvari, to govori o njima, ne o meni. Žalosno mi je samo što jedna zajednica koja se zalaze za ljubav, jednakost, slobodu govora, slobodu ne znam ni ja čega sve, može biti toliko puna mržnje, samo jer je netko iznio svoje mišljenje, ali sa argumentima. No dobro, kao što sam već rekao to govori o njima, ne o meni, ja sam i dalje mirne duše i savjesti.

Ali si dobio dosta i podrške kako od strejt tako i od gej ljudi?

Naravno, kao i uvijek, jednostavno je nemoguće da se svi slažu s tobom. Uvijek u životu imaš one koji se slažu i koji se ne slažu. Prosto ne bi bilo prirodno da se svi slažu sa nekim mišljenjem i stavom. Činjenica je ta, da mi se javilo jako puno gay populacije koja dijeli identično mišljenje sa mnom. To mi je bitnije od straight ljudi svakako, jer taj video nije bio upućen straight ljudima nego upravo gay populaciji.

Da li to znači da si ti sada izdajnik LGBT zajednice?

Očito da jesam, ali iskreno nikad se nisam smatrao kao netko tko pripada nekoj zajednici, političkoj, gay, straight ili nekoj trećoj. Jedina zajednica u životu kojoj pripadam je zajednica moje porodice i to će uvijek tako biti.

Kako ti uopšte vidiš sadašnji situaciju kada su u pitanju LGBT prava u Hrvatskoj?

Vidim je upravo onako kako sam rekao, koja prava tražiš, a da te razlikuju od ostalog građanstva u Republici Hrvatskoj? Možeš udomiti dijete, možeš sklopiti životno partnerstvo. Dakle kad su me Hrvati napali da oni ne mogu doći u bolnicu obići svojeg partnera ili da ne mogu nasljediti nakon smrti ono što su stekli za života, to je laž, dakle sklapanjem životnog partnerstva

Izdajnik LGBT zajednice?

Vanja Fotović

20

www.optimist.rs

Razgovarao: Predrag Azdejković

LGBT zajednica u Hrvatskoj ima ista prava kao ljudi u braku, jedino se to ne zove brak nego životno partnerstvo. S druge strane, straight parovi koji nisu u braku također nemaju pravo da idu u bolnicu partneru, samo porodica. Pa vas pitam šta nas to zapravo razlikuje i koje pravo

nam treba? Dolazimo do toga da oni kao takvi očito ne razlikuju pravo i diskriminaciju, koju nažalost nikad neće moći iskorijeniti. Ali da budu manje diskriminirani svakako neće to postići sa Ikonama u rukama koje su prešarane bojama gay zastave, Isusom na štiklama i slično, jer ni meni ne možeš objasniti da je to normalno, a ne vjerujem u Boga, kamoli da možeš onom vjerniku od kojeg tražiš da te ne diskriminira i ne gleda popreko.

Da li smo došli do situacije da je zabranjeno kritikovati ponašanja i aktivizam LGBT zajednice, čak i kada smo njeni članovi?

Upravo smo do toga došli, kao i u diktaturi, ako nisi istomišljenik, ti si izdajnik. I dobro, šta sad, idemo dalje.

Koji bi bio epilog čitavog slučaja? Video je izbrisan… Da li to znači da si ućutkan?

Jedan video koji je prijavila nekolicina ljudi pa je time izbrisan, ne može me ušutkat. I dalje je moje mišljenje i stajalište vrlo jasno.

Interesantno je da pored uticaja u Hrvatskoj imaš i veliki uticaj i u Srbiji. Kako to objašnjavaš?

Obzirom da sam cijeli život puno vremena provodio na relaciji Hrvatska/Srbija jer mi je pola porodice u Beogradu pola u Hrvatskoj i da imam gomilu poznanstava i prijatelja na obe relacije to je jedino način na koji mogu to objasniti.

Da li je kao influenseru i internet zvezdi ovo bio samo način da se privuče još veća pažnja i još veći broj pratilaca, jer kontroverze i skandali su ono što narod voli?

Nikako, oni koji me zaista poznaju, znaju da je to moje stajalište i da nikada na taj način ne bih tražio pažnju, imam ja puno drugih kvaliteta i stvari s kojima mogu tražiti pažnju ili napraviti skandal. Ovo je zadnja stavka koju bih koristio za pažnju.

Tvoja poruka za LGBT zajednica u Srbiji i Hrvatskoj bila bi… Što se tiče LGBT zajednice u Srbiji, pošto znam da nemaju prava koja imamo mi u Hrvatskoj, neka hodaju nitko to njima ne može zabraniti, niti bih ja to zabranio, ali i dalje tvrdim da se traži ljubav i jednakost na krivi način. Objasnio sam ti to u jednom od prethodnih pitanja! A što se tiče njihove frustracije, nju će morat usmjerit na vašu premijerku koja najnormalnije živi kao LGBT osoba, sa ženom i djetetom, a njima uskraćuje to pravo! Ja sam im najmanji problem u životu zapravo. Što se tiče LGBT zajednice u Hrvatskoj, obzirom da imaju prava kao i svi građani oni će isto tako diskriminaciju morat riješavat na drugačiji način.

Nema od paradiranja ništa, sad kad imamo sva prava zašto taj hod ne usmjerimo na humanitarne akcije i radionice za one kojima zaista treba pomoć?

Vodič kroz gej Srbiju

21

B

OPTIMIST Biseksualnost

iseksualnost je romantična ili njenicu da me privlače i muškarci. Nije bilo mesta seksualna sklonost i prema za sumnju, znala sam da sam biseks. Otpočele muškarcima i prema ženama, smo vezu i imala sam potrebu da to podelim sa čija je moderna, današnja de- svojom porodicom. Problem je bio u tome što finicija nastala u 19. veku. Na- sam znala da će me pritiskati da nađem dečka, silje, homofobija, seksizam, kada me i oni privlače i da živim onako kako se u rasizam - ovi pojmovi i u 21. društvu smatra normalnim, odnosno da idem laveku prevazilaze mir, ljubav i kšim putem. Nisam to želela. Opet, nije se radilo prihvatanje. U svetu u kojem samo o pritiskanju, nisam želela ni da se nadaju vladaju crno-bele boje, teško da ću na kraju završiti sa muškarcem, jer bi mi i njije oslikati sebe duginim bo- hova nada emotivno teško padala. Želela sam da jama. LGBTQ+ osobe se suočavaju sa odsustvom budem potpuno slobodna u odlučivanju koga ću ili oduzimanjem prava na porodicu, na brak i na voleti. Zato sam ih i slagala da sam lezbejka.“ zajedničko starateljstvo dece, ili čak s nemogućOno u čemu ljudi često greše jeste to što misle nošću da svog partnera/ku drže na ulici za ruku. da biseksualne osobe moraju nužno da osećaju U slučaju biseksualaca, pored homofobije, izdvaja jednaku privlačnost i prema muškarcima, i prema se još jedan pojam- bifobija. ženama. Istina je da je to slučaj sa nekima, ali sa Postoji tvrdnja da se za biseksualne osobe drugima ne. pretpostavlja da su ili gej ili lezbejke ili hetero na „Nikad nisam imala dečka. Poljubila sam se osnovu toga s kim su trenutno u vezi ili ko je bio dva puta sa jednim. Sa druge strane, imala sam njihov poslednji partner/ka. Time se zanemaruje mnogo devojaka. Želela bih da izađem sa nekim njihova svest o vlastitoj prirodi i činjenica da momkom, da vidim kako je i sa njima biti u vezi. znaju da li ih romantično i/ili seksualno privlače To ne bi promenilo ko sam. Svesna sam da vei muškarci i žene. Istraživajući to, razgovarali smo ćina lezbejki započinje razmišljanjem da su bisa tri sagovornika. seks samo da bi kasnije shvatile da su uistinu Marija je 31-godišnjakinja, koja je pre trinaest lezbejke. Ali to jednostavno nije moj slučaj. Privgodina svojoj porodici i prijateljima saopštila da lačnost koju osećam prema ženama je snažnija, nije heteroseksualne orijentacije. ali privlačnost koju osećam prema muškarcima „Rođena sam u selu koje mnogo volim, ali iz je i dalje je tu, u meni.“ kojeg sam morala da odem. Malo Crniće je i suviše Danas Marija otvoreno govori o svojoj semalo da bi se išta moglo sakriti, sve se prebrzo ksualnosti sa prijateljima – nikada to ne iskazuju sazna, a biti drugačiji je apsolutno neprihvaćeno. njoj lično, ali primećuje da joj ne veruju i da misle Oduvek sam razmida je lezbejka. Od šljala o svojoj sesvoje porodice i ksualnosti, još kao dalje čuva tajnu.

Koliko je teže autovati se kao bi? dete, ali sam o tome „Verujem da im morala da ćutim. nikada neću reći da Autovala sam se, i sam biseksualka, jer porodici i bliskim ne želim da izgubim prijateljima, sa slobodu da biram osamnaest godina, koga ću da volim. nakon što sam se Ne kažem da bi me i preselila u Beograd. danas, nakon svih U Beogradu mentaovih godina, pritilitet nije bolji, i dalje skali da izađem sa Piše: Jovana Ivetić je to Srbija, ali je veći muškarcem, ali vegrad, pa se osećam rujem da im je lakše barem malo slobodda shvate na ovaj nije. Ovde sam otišla i na prvi sastanak sa devoj- način. Ako nikada ne budem imala dečka, njima kom, nakon čega je postalo kristalno jasno da je je to u redu, jer ionako veruju da sam lezbejka. istina da me privlače žene, ali to nije izbrisalo či- Ako ga ipak budem imala, biće iznenađeni, ali sre-

Nevidljivost biseksualaca

22

www.optimist.rs

ćni. Mislim, prihvatili su me takvu kakva jesam i žele da budem dobro u vlastitoj koži. Ali oni bi više voleli da imam tradicionalnu porodicu, sa mužem i našim detetom. Veliki je problem što dve žene ne mogu da usvoje ili dele starateljstvo nad detetom. To brine moje roditelje. Naravno, brine i boli i mene, ali ne mogu protiv vlastitih osećanja.“ Priča 25-godišnjeg Danijela je drugačija, ali jedna stvar je zajednička s Marijom - takođe je morao da laže. „Video bih sve te dobro građene momke bez majice i razmišljao bih u sebi ’O Bože, voleo bih da izgledam tako’, ali nakon poricanja sam shvatio da ne želim da izgledam tako, mislim naravno da želim, ali nije samo to, želim i da budem s njima. Imao sam 20 godina kad sam prestao da bežim od svoje istine. Prvi put sam se autovao svojoj najboljoj drugarici rekavši joj da sam biseks. Tada sam još živeo u Požarevcu, kasnije ću se preseliti u Beč. Bila je u šoku, ali je stvarno dobro prihvatila celu situaciju.“ Kasnije se suočio sa bifobijom jer nisu svi reagovali kao njegova najbolja drugarica. Naišao je na razne probleme u vezama. Nije se autovao celoj svojoj porodici zbog svih nevolja i neodobravanja koje će to doneti. Oni kojima se autovao veruju da je gej, ali da se boji da prizna.

Ni njegovi prijatelji mu ne veruju da je biseks. Čak iako znaju da je imao mnogo devojaka, i dugogodišnjih i kraćih veza, i dalje misle da se samo boji da prizna da ga privlači isključivo muškarci. Oni jednostavno ne veruju da postoji nešto što se zove „biseksualnost“. „Odlučio sam da mi je lakše ako lažem. Na primer, zavisno od situacije, ako upoznam momka koji mi se dopada kažem mu da sam gej; ali ako mi se devojka svidi, ne spominjem joj da sam bi-

seks. Kad je reč o tome, koliko god neki ljudi bili otvorenih shvatanja, mali broj devojka bi spavalo s tipom koji je spavao sa drugim momcima; a gej dečko ne može da podnese vezu sa biseksualcem jer se boji da ćemo se ipak oženiti devojkama.

Misle da ćemo poželeti brak i decu, ali i podleći pritisku porodice i predrasudama, ali to stvarno nije tako. Mi ne biramo koga volimo, to mogu biti i momci i devojke. Teško je biti biseksualne orijentacije. Da mogu da biram, više bih voleo da sam ili strejt ili gej, ali ne mogu da biram. Rođen sam sa svojom seksualnošću“, Danijel je zaključio.

Aleksandra, 29- godišnja Beograđanka, ne deli njihovo iskustvo. ,,Bilo mi je teško da se autujem roditeljima jer koliko god da su brižni i dalje imaju balkanski mentalitet. Shvataju da se viđam i sa momcima i sa devojkama, ali ne žele da upoznaju moje devojke, dok sa momcima uvek imaju čak vrlo blizak odnos. Nadaju se da je to nekakva faza i da ću na kraju ipak završiti sa muškarcem. Rodbini nismo rekli jer je moje roditelje sramota. Sa druge strane, svi moji prijatelji su to odlično prihvatili. Čak i novi ljudi koje upoznam, smatraju da je to simpatično, jednostavno me gledaju kao na nekog slobodnog duha. Sa druge strane, imam drugaricu koja je lezbejka i njena priča je totalno drugačija. Pretrpela je dosta uvreda od raznih ljudi.“ Činjenica je da je čitava zajednica LGBTQ+ pogođena odsustvom prava i često i fizičkim nasiljem na ulicama, a ličan problem biseksualaca je što se njima, uglavnom, ne veruje da su svesni vlastite seksualnosti. Koje promene možemo da donesemo, u cilju rešavanja barem tog jednog izdvojenog problema? Možemo razgovarati s njima, edukovati i sebe i druge i pružiti im podršku. I iznad svega - možemo im verovati.

Vodič kroz gej Srbiju

23

E

OPTIMIST Intervju

lectra Elite sa pesmom "Lepa sam" na kojoj gostuje Angellina našla se na srpskoj YouTube trending listi. Danas video ima više od milion ipo pregleda i 16 hiljada lajkova. Ova trans Versace diva započela je tranziciju pre 13 godina, a iza sebe ima brak i dvoje dece, a sada je započela i muzičku karijeru. Electra krasi naslovnicu oktobarskog broja Optimist magazina i iskoristili smo priliku da porazgovaramo s njom.

Kako si se odlučila za muzičku karijeru?

Muziku oduvek volim, tako da je bilo samo pitanje vremena kada ću se ostvariti i na tom polju.

Upravo u ova luda vremena korone odlučila sam se na takav potez.

Kako je došlo do saradnje sa Angelinom?

Privatno se družim sa fotografom Đorđem Bukvićem. Kada je čuo da želim da se upustim u muzičke vode moj broj je dao Angellini. Nakon čega me je ona pozvala i jako brzo je došlo do saradnje. Angellina je već imala spremnu pesmu kao rađenu po mojoj meri. Pronašla sam se u pesmi na prvo slušanje.

Vaš spot se našao na srpskoj trending listi na YouTubu. Kakve su reakcije publike?

Trending kao trending je dobra stvar generalno, jer daje realnu sliku stanja na muzičkoj sceni.

Reakcija publike je bila podeljena i raznolika kao što možete videti po komentarima na YouTu-

Foto: Igor Živković

24

www.optimist.rs

beu. Upravo takva reakcija nas je i dovela do trendinga. Zato je uvek dobro i imati onu negativnu stranu komentara.

Moglo bi se reći da su šeširi tvoj zaštitnik znak? Kao Isidori Bjelici? Šešire jako volim ali mi nisu zaštitni znak a našu Isidoru Bjelicu sam oduvek obožavala. Bila je veliki umetnik, veliki borac i veliki roditelj. Neka počiva u miru.

Kako je biti okružena golišavim muškarcima u spotu? Da li si ih ti birala?

Da, većinski sam ja birala momke za snimanje spota ali nisam ih gledala kao meso već jednostavno bili su tu da odrade njihov deo posla. Kao što sam rekla, moj profil muškarca je sasvim drugačiji. Meni ne trebaju manekeni, već preferiram drugi tip frajera. U šali rečeno da bude muško Duško. Ja nisam za soft varijante. Šta možemo da očekujemo od tebe u budućem periodu?

Budući period kod mene je vrlo blizu, druga pesma izlazi već do decembra i trenutno je u pripremi. Opet nešto novo od mene i nešto drugačije . Ja volim promene definitivno.

Kakav je bio tvoj proces tranzicije?

Tranzicija je stvar na kojoj mora da se radi u kontinuitetu i da se konstantno održava i poboljšava. Nikad ne stajem već samo napredujem.

Uvek postoji nešto novije i nešto bolje. Ljudi ne razumeju da tranzicija nosi sa sobom još milion drugih stvari koje moraju da se iznesu psihički, fizički i naravno finansijski. U Švajcarskoj vam je

previše dobro da bi bilo istinito, jer druge trans osobe nemaju takva iskustva?

Da, istina je da sam u jako dobrim odnosima sa bivšom suprugom i deca me podržavaju. Iako previše dobro zvuči da bi bila istina kako ste mi postavili pitanje to je sasvim realno u mom slučaju. Ja sam neko ko je jako direktan, ja sam neko ko je veliki borac i veliki patriota. Postoje stvari koje se serviraju i deci i familiji kao i svima ostalima na vreme, ništa ubrzano jer taj neko treba da razume vaše zelje i vaše potrebe. Razlika je to reći prijateljima u Švajcarskoj i prijateljima u Srbiji i na Balkanu jer mi još zaostajemo.

Poenta svega je da vi budete srećni i da nađete put koji želite da idete i da dišete punim plućima. Takođe, jako je bitno da se ne obaziremo na to šta će drugi reći već na to šta mi hoćemo.

Ovo vam pričam svima, ne samo vezano za tranziciju, nego se odnosi na čitavu LGBT zajednicu.

Svi mi smo isti i svi mi zaslužujemo da smo slobodni i ravnopravni. Mi smo rođeni da vodimo, pravimo i pobeđujemo a ne da nas neko nebitan sputava u tome. Mi smo tu ne da popujemo već da živimo naše živote. Mi smo tu jer smo Foto: Đorđe Bukvić ljudi kao svi ostali.

Kako ti izlaziš na kraj s hejterima? na primer sve omogućeno. Drugi je sistem rada, I na temu prava bih mogla još da pišem, jer ste druga vrsta podrške. Kod nas je prednost što me malo podsetili na prošla vremena i žao mi je imamo jake i dobre doktore ali kao što sam već kad vidim da u Srbiji dosta ljudi pate i da ne rekla tranzicija vuče još milion drugih stvari sa mogu svi da funkcionišu kako bi trebalo. Dosta sobom. Tranzicija je njih mi pišu na Instvar koju počinjete stagramu i stvarno kad se odlučite da ima strašnih i tužuradite nešto što nih priča. Srce me želite, nešto veliko zaboli kad sve to Ne smemo da idemo pognute glave! ali ne zaboravite da čujem. Još jedna je to jedan vremenporuka svima ski dugačak period i vama, nikad nezahteva stalno usamojte da poklekvršavanje. Počevši nete i kad je najteže od malih detalja do borite se za ono što Razgovarao: Predrag Azdejković velikih promena. Ja želite i verujte u bih roman mogla sebe, u nas, u da napišem na tu dobro, u sutra… temu, s obzirom da Hejteri su sastavni sam prošla mnogo deo našeg društva . toga i na tom putu naučila mnoge ljude o do- U biznisu sa hejterima ja napredujem, a u privatbrim i lošim stranama ove medalje. nom životu naravno da su precrtani. To su jako U intervjuu za Nova.rs rekla si da si u bitne stvari da raščlanimo. Opet se vraćamo na odličnim odnosima sa bivšom suprugom, priču gde živimo. Znam da je na Balkanu sve da te dvoje dece podržavaju… To zvuči teže ali apelujem na ljude koji čitaju ovo da smo

Electra Elite

Vodič kroz gej Srbiju

25

>>

OPTIMIST Intervju

Foto: Đorđe Bukvić mi ti koji ne smemo da idemo pognute glave jer nemamo čega da se sramimo, mi ništa loše nismo uradili. Budimo ponosni i ujedinjeni! Ne treba jedno drugom da saplićemo noge već treba da budemo zajednica. Tad nam niko ništa ne može. Ja pričam u množini jer sam ja - vi i sve ovo me jako dotiče.

Mnoge trans žene se žale da je teško da nađu muškarca koji ima hrabrosti da bude u otvorenoj vezi sa trans ženom, već su takve veze skrivene i mahom seksualne. Kako ti to vidiš i kakva su tvoja iskustva?

Da li je realno da je muškarac koji se skriva da bi imao seks sa transrodnom osobom muškarac!?

To je trebalo da bude pitanje. Isti taj muškarac onda i nije muškarac koji treba da vas prati. Ja sama biram osobu sa kojom želim da budem, sama se borim za istu tu osobu jer ću ja živeti na primer sama sa istom tom osobom. Ne zaboravljajte, mi smo ti koji donosimo odluke da li biti sa nekim ili bez nekoga. Mi ne smemo da dopustimo da taj neko odlučuje o našim željama i odlukama. Ja sad kao roditelj dvoje dece ispunjena ličnost i sama odlučujem gde, šta, kako i sa kim. Opet naglašavam moja situacija je malo drugačija, ja ne idem kroz život sama, imam familiju, imam decu, oslonac, čoveka koji me prati

26

www.optimist.rs

ali opet nisam bolja od vas koji nemate. Svi smo isti. Moramo da se izborimo sa nama samima i tu je upravo snaga i moć, tu je naš pokretač svega. Budimo jaki!

Da li ćeš svoju poziciju javne ličnosti koristiti kao platformu za poboljšanje položaja trans zajednice u Srbiji?

Mislim da sam već pokazala u startu kako mojim delima tako i u mojim intervjuima i izjavama da sam tu, da dajem podršku i da se borim ne samo za položaje trans zajednice već i za čitavo LGBT društvo. Srbija mora da zna da smo mi snaga, mozak i pokretači mnogih stvari u našem društvu. Srbija može da se ponosi nama kao i čitav Balkan pa i svet. Mi nosimo sa sobom politiku, modu, kulturu, showbusiness i ostale stvari. Mi smo vi. Vi ste mi. Razlika ne postoji. Živela Srbija i sav srpski narod, živeo Balkan.

Koja bi bila tvoja poruka čitaocima Optimist magazina?

I evo nas na poslednjem pitanju na koje sam već dobrim delom već odgovorila. Čitaocima Optimist magazina želim da uživaju u životu, u ljubavi, u promenama, u pobedama, u familiji i svemu onome što je oko nas. Budite to što jeste, budite tu jedni za druge, budite ljudi i imajte karakter. Ja se ponosim sa onim što sam. Ja se ponosim sa svima vama. Voli vas vaša Electra Elite.

K OPTIMIST Religija

ada govorimo o homofo- nuti bogom. Crkva ih vidi kao univerzalna, večna biji, ne samo kao iraciona- i nepromenljiva uputstva i apsolutne istine. lnom strahu prema Dakle, ako ih crkva posmatra tako, onda vrehomoseksualcima, već i menski kontekst nema nikakve veze sa sadržikao formalnim i neformal- nom, koja je, nažalost, jasna i nedvosmislena nim sankcijama prema kada je reč o homofobiji. homoseksualnom ponaTako već prvi starozavetni tekstovi upućuju šanju, koje primenjuje dr- na božju mrskost homoseksualnog ponašanja: žava, ne možemo izvršiti „S muškarcem ne leži kao sa ženom, gadno je.“ validnu analizu bez osvrta (Treća knjiga Mojsijeva, 18:22). U istom poglavna same korene i uzroke lju (20:13), kaže se: „Ko bi muškarca obležao kao ove pojave u savremenom svetu. Judeo-hrišćan- ženu, učiniše gadnu stvar obojica; da se pogube, ska civilizacija i dalje prožima savremeni svet i krv njihova na njih.“ Opštepoznata je i priča o daje tonove i boju svakom obliku homofobije. Sodomi i Gomori, koju zbog prostora nećemo Uz rimsko političko nasleđe, neoliberalnu eko- navoditi, a zbog koje su homoseksualci u srenomsku doktrinu kapitalizma, judeo-hrišćan- dnjem veku i dobili naziv „sodomiti“. stvo daje ideološku i kulturnu potporu sistemu Neki bi rekli da su to ipak starozavetni tekeksploatacije i nejednakosti u kojem homofo- stovi, te da pojavom Isusa Hrista Novi zavet bija ima istaknuto mesto. nudi spas i izbavljenje svima, pa i homoseksualDanas se sve više pojavljuju studije koje cima. Međutim, Isus jasno kaže svojim sledbeimaju za cilj da kroz nova iščitavanja Biblije po- nicima da je njegova misija da ispuni Stari zavet mire homoseksualdo poslednje reči: nost i hrišćanstvo, „Ne mislite da sam što je veoma jalov i ja došao da pokvabeskoristan posao. rim zakon ili proSlučaj jedne patologije Primenjujući neveroke: nisam došao rovatnu misaonu da pokvarim, nego akrobatiku, kao hrida ispunim. Jer šćanski apologeti vam zaista kažem: nekad, pojedinci u dokle nebo i zemlja LGBT zajednici, stoji, neće nestati poput žrtava koje ni najmanje slovce žele da se dopadnu ili jedna titla iz zasvojim dželatima, kona dok se sve ne dokazuju kako hriizvrši. Ako ko pošćanstvo nema kvari jednu od ovih piše: Igor Maksimović ništa protiv homonajmanjih zapoveseksualnosti. Zasti i nauči tako pravo, ovo je još ljude, najmanji najedan vid straha od zvaće se u carstvu religije i religijske prakse, jer umesto da se bore nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki naza njeno ukidanje i prevazilaženje, ovim se pro- zvati u carstvu nebeskom.“ (Jevanđelje po Madužava stanje materijalne i duhovne podjarm- teju, 5:17-19) ljenosti LGBT populacije.

Istina je da Isus u svojim propovedima Moraćemo razočarati sve one koji opravda- nigde ne pominje homoseksualce, ali zato ponja za biblijsku, a kasnije i organizovanu hrišćan- tvrđuje heteronomni obrazac Starog zaveta sku homofobiju, vide u kontekstu vremena i (Jevanđelje po Marku, 10:6-8; Jevanđelje po običaja u doba kada su nastali biblijski tekstovi. Mateju, 19:5) Vidimo da novo vreme nije ništa oduzelo izvorIpak, kao ključni dokaz da Novi zavet i Isunoj homofobiji. Hrišćani tvrde kako su biblijski sovo učenje ne donosi nikakav drugačiji i bolji pasusi pisani kao sama božja reč ili su bili nadah- tretman homoseksualaca, jesu reči apostola

Hrišćanska homofobija

Vodič kroz gej Srbiju

27

>>

OPTIMIST religija

Pavla (Savla) u njegovim poslanicama Rimljanima i Korinćanima: „Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskog roda, raspališe se željom svojom jedan na drugog, i ljudi sa ljudima činjahu sram i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi.“ (Poslanica apostola Pavla Rimljanima, 1:27); „Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni muželožnici... carstvo božje nećete naslediti.“ (Prva poslanica apostola Pavla Korinćanima, 6:9-10) U Novom zavetu, priča o Sodomi i Gomori se potvrđuje i u Poslanici apostola Jude (1:7-8) i Drugoj poslanici apostola Petra (2:6-12) Sve ove homofobne biblijske odredbe, poslužile su kasnije tzv. svetim ocima crkve da razviju doktrine usmerene na mržnju i prosekuciju homoseksualaca. Tako, recimo, Jovan Zlatousti piše da su „muželožnici (homoseksualci-prim. aut.) gori od ubica“. Neskrivenu i ratobornu homofobiju nalazimo i kod Klimenta Aleksandrij-

28

www.optimist.rs

skog, Tertulijana, Origena, Vasilija Velikog, Aurelija Augustina, Tome Akvinskog...

Svi oni pišu i dokazuju da homoseksualnost protivreči prirodnom pravu, datom od boga.

Kako je hrišćanstvo Milanskim ediktom, 313. godine, dobilo ravnopravni status sa drugim religijama u okviru Rimskog carstva, a 380. godine, priznato kao jedina i zvanična religija, u savezu sa državom hrišćanstvo započinje eru krvavih progona homoseksualaca.

Nisu se birale metode: od svirepih mučenja, zabrana misli, knjiga, velikih falsifikata, ubistava… Tada se po prvi put javlja i zakonski kodifikovana homofobija.

Tako, već 342. godine, hrišćanski imperatori Konstancije II i Konstant, objavljuju smrtnu kaznu za muškarce koji stupaju u istopolni odnos. Takođe, hrišćanski imperatori Valentinijan II/Gracijan i Teodosije I (priznao hrišćanstvo kao jedinu zvaničnu religiju), kažnjavali su javnim spaljivanjem muškarce u ulogama žena.

Najdalje u homofobiji je otišao Justinijan, vizantijski car u VI veku, koji je optuživao homoseksualce za pojave gladi, zemljotresa i pomora.

Po ugledu na Sodomu i Gomoru, on je zakonima iz 538. i 544. godine, predvideo smrtnu kaznu za homoseksualnost.

U srednjem veku, kada je hrišćanstvo imalo primat u svim pitanjima državnog i društvenog ustrojstva, započinje sistemski i organizovani progon homoseksualnosti. Ona se upoređuje sa incestom i zoofilijom. Govori se da homoseksualnost navlači bes božji na gradove i države.

Sabor u Nablusu i Treći lateranski sabor doneli su zakone protiv „sodomije“ koji predviđaju spaljivanje i izgnanstvo. Optužba za sodomiju je bila jedna od glavnih u borbi protiv tzv. jeretika – u XIII veku to su bili katari, verzija slovenskih

bogumila koji su teško stradali od hrišćanske crkve; takođe, u XIV veku, Templarima se sudilo i za homoseksualnost. Pojava inkvizicije pojačala je borbu protiv homoseksualaca.

Ni u doba reformacije i pojave protestantizma, hrišćani nisu promenili odnos prema homoseksualnosti. Tako, Martin Luter kaže: „Sodomija žudi za onim što je u potpunosti suprotno prirodi. Odakle dolazi ova perverzija?

Nema sumnje od đavola. Kada muškarac izgubi strah od boga, đavo izvrši pritisak na njegovu prirodu i ugasi žar prirodne želje i postavi onaj suprotan prirodi.“ U novom veku, homoseksualnost se osuđuje crkvenim putem, a „prestupnici“ se predaju državi na kažnjavanje. Niz država uvodi homoseksualnost kao krivično delo, pod direktnim uticajem hrišćanstva: Sveta Rimska imperija 1532. godine, Engleska 1533. godine, Rusija u doba reformi Petra Velikog...

Pravoslavni svetac, Maksim Grk piše: „Spoznajte sebe, prokleti, kakvom ste se gadnom užitku prepustili! Pokušajte da se odreknete ovog svog najgadnijeg i najsmrdljivijeg zadovoljstva, da ga mrzite, a ko god tvrdi da je ono nevino, predajte ga večnoj anatemi, kao protivnika Jevanđelja Hrista Spasitelja, koji kvari njegovo učenje. Očistite se iskrenim pokajanjem, toplim suzama i svim mogućim dobročinstvima i čistom molitvom. Mrzite svom dušom ovu prljavštinu da ne biste postali sinovi večnog prokletstva i uništenja.“ Prodrevši i u druge delove sveta, van Evrope, hrišćanstvo je uspelo da kroz podršku politici kolonijalizma, u značajnoj meri pokvari ili uništi napredne civilizacijske tekovine u kolonijalizovanim zemljama. Kako se na kolonijalizovanim područjima vršila vesternizacija, tako je rasla i homofobija povezana sa hrišćanskim učenjima.

Vodič kroz gej Srbiju

29

>>

OPTIMIST religija

Iako od doba francuske revolucije počinje smekšavanje organizovanog progona homoseksualaca, zakoni protiv homoseksualnosti ostaju na snazi, u raznim formama, sve do druge polovine XX veka. Tako su pod udar ovih zakona „pali“ Oskar Vajld, Alan Tjuring, kao i brojni drugi humanisti, filozofi, kompozitori, umetnici, književnici, ali i obični ljudi, koji su izgubili svoje živote samo zato što su nosili hrišćanski greh homoseksualnosti.

Međutim, kako crkva nije izgubila svoj pređašnji status najuticajnije institucije u društvu, koja u značajnoj meri formira javno mnjenje i kulturne obrasce, homofobija je i dalje prisutna u značajnom delu sveta. To će poprimiti ekstremnu formu u doba nacizma, kada je hrišćanstvo, nakratko, vratilo svojoj originalni oblik.

Dovoljno je uporediti stavove nacističke vrhuške i hrišćanskih otaca, te primetiti neverovatan stepen poklapanja po pitanju homoseksualnosti.

Sam Hitler je u svojoj proklamaciji narodu izjavio da je hrišćanstvo temelj nemačke moralnosti, što je prouzrokovalo holokaust nad homoseksualcima. Takođe, valja još jednom podsetiti, da su homoseksualci i nakon oslobođenja, 1945. godine, nastavili da služe svoje kazne na koje su osuđeni na osnovu nacističkih zakona i da su bili izuzeti od ratnih reparacija.

30

www.optimist.rs

No, hajde da u pet tačaka sumiramo suštinu hrišćanske homofobije, koja je i danas aktuelna: 1. Homoseksualnost nije prirodna – Najpre, otkud onda homoseksualnost u prirodi ako nije prirodna. Treba li da se vratimo u šumu, odakle smo potekli, da bi bili prirodni? Zašto smo se onda odvojili uopšte od prirode i stvorili civilizaciju? Ko uopšte i ima tapiju na pojam prirode.

Priroda je vrednosno neutralna. Pojave kiše i snega nisu vrednosno ni dobre ni loše. Kako je homoseksualnost identifikovana kod čak 450 životinjskih vrsta (primata, sisara, ptica), nigde nije zabeležen slučaj homofobije među njima. Dakle, hrišćani pod pojmom prirodnosti podrazumevaju biblijske tekstove, koji nemaju veze sa prirodom, jer se baziraju isključivo na volji boga, koja je veoma promenljiva. Hrišćanski moral je veoma nestabilan. Da kojim slučajem Jehova objavi da je homoseksualnost ok, hrišćani bi se našli u čudu, jer bi onda oni postali grešnici.

2. Ne postoje kulturne pretpostavke za homoseksualnost – U hrišćanskom svetu ih zaista i nema, no, svet je postajao daleko pre pojave hrišćanstva. Drevne civilizacije, koje su prethodile hrišćanstvu, imale su i te kako kulturnih osnova za homoseksualnost, koja se smatrala sastavnim delom ljudske prirode i se-

ksualnosti. Antička Grčka je otišla najdalje u tom pogledu. Homoseksualnost se nije razmatrala samo kao puka seksualna želja, kako to hrišćani površno gledaju, već i kao deo vaspitanja i obrazovanja čoveka, intelektualne bliskosti pojedinaca, bratstva, solidarnosti, vojničke hrabrosti, požrtvovanosti...

3. Homoseksualnost je društveno necelishodna – Suština ovog argumenta se svodi na hrišćansko poimanje prokreacije, kao jedine svrhe seksualnosti, gledanja na homoseksualce kao socijalno devijantne ličnosti, kao i shvatanja da homoseksualci ne mogu proizvoditi društvena dobra. Međutim, seksualnost je daleko složenija od toga kako hrišćani gledaju na nju.

Zato smo i svedoci brojnih slučajeva pedofilije i razvratnosti, baš u redovima hrišćanskog klera, jer nasilno suzbijanje ispoljavanja seksualnosti vodi ka psihičkim i socijalnim poremećajima. Što je duža kriza seksualnog identiteta i potiskivanje seksualnih nagona, to su veće i šanse za odlazak u patologije. A što se tiče stava da homoseksualci ne mogu proizvoditi društvena dobra, ima li većeg kontraargumenta od kulturnih dela Šekspira, Leonarda da Vinčija, Čajkovskog, Platona, Vajlda, Jesenjina, Žida i brojnih drugih ličnosti u svim granama ljudske delatnosti?! Tako možemo nazvati necelishodnim i heteroseksualne parove bez potomstva, monahe i sveštenike koji žive u celibatu, parazitski način života hrišćanskog klera i brojne druge socijalne devijacije proistekle iz hrišćanskog kulturološkog modela. Tako, recimo, nije celishodna mizoginija proistekla iz hrišćanskih tekstova koja je uzrok femicida („Muž nije sazdan žene radi, nego žena radi muža.“, Prva poslanica apostola Pavla Korinćanima, 11:9).

4. Ljubavni život ne treba biti javan – Prilikom upotrebe ovog argumenta, namerno se meša sam čin seksa i onaj deo ljubavi dve individue (nezavisno od seksualne orijentacije) koji je usmeren socijalno, intelektualno i afektivno.

Naravno da je sam seksualni čin duboko intiman i da će on ostati u sferi privatnosti (u „četiri zida“ kako to vole da kažu homofobi), ali postoji i deo ljubavi koji je, svakako, usmeren na javni prostor i tiče se socijalne interakcije sa drugima, društvenog prihvatanja, ispoljavanja naklonosti prema partneru, slobodnog izražavanja...

5. Homoseksualnost je ideologija – Najčešće upotrebljavan argument, kojim se borba

LGBT pokreta za ravnopravnost želi predstaviti kao nametanje homoseksualnog obrasca života. „Šta da kažem deci kada na ulici vide dve čike ili dve tete kako se drže za ruke?“ – pitaju se homofobi. Čudno, kako se ne pitaju kada deca gledaju ubistva, tuče, masakre, nasilje, primitivizam, kojima obiluje javna sfera. Homoseksualnost nije ništa više od varijeteta ljudske seksualnosti, koji je prokazan hrišćanskim učenjem. I kao što su se menjali kroz istoriju obrasci ponašanja prema robovima („Robovi, budite poslušni svojim gospodarima po telu, kao Hristu, sa strahom i trepetom, u prostoti srca svog.“, Poslanica apostola Pavla Efežanima, 6:5), tako i pokret za prava LGBT osoba se bori da homoseksualnost izbori pun i ravnopravni status građanstva. Ništa više, ali ništa i manje od onoga što imaju ostali članovi zajednice.

Deluje kako je savremeno doba postalo ateističko, međutim, ni za jotu se nije promenila judeo-hrišćanska epistema po kojoj živimo i razmišljamo. To je, upravo, ta moralnost o kojoj je govorio Hitler. Da li smo izvršili redefiniciju braka? – Ne. Redefiniciju porodice? – Ne. Promenu obrazovanja? – Ne. Rušenje nametnutih autoriteta? – Ne. Drugačiji pogled na seksualnost? – Ne. Izmenu kaznene politike? – Ne. Dakle, ništa suštinski novo i radikalno ne postoji u savremenom dobu. Svi ovi ključni pojmovi su samo prepevani religijski koncepti, koje u raznim oblicima srećemo kroz istoriju, a koreni su im u judeo-hrišćanskoj ideologiji. Danas ih koriste razni desničarski krugovi u svojoj kapitalističkoj formi. Kako bi rekao Mišel Onfre, „lavlji fašizam“ je ustupio mesto „lisičjem fašizmu“. Izloženi smo suptilnim formama manipulacije. Kapitalistički mediji čine ono što su nekada hrišćanske lomače.

Zato je suština radikalnog preobražaja u slobodi svake individue i revolucionarnom prevazilaženju judeo-hrišćanske civilizacije u kojoj živimo. Bez toga nema istinskog oslobođenja LGBT ljudi. Nema slobode bez materijalne osnove, ali nje, takođe, nema bez oslobođenja od ideoloških društvenih okova koje je hrišćanstvo vekovima nagomilavalo u cilju potčinjenosti čoveka državi i poretku. Gde postoji država tu je i hijerarhija, gde je hijerarhija – tu nema jednakosti, gde nema jednakosti – nema ni slobode. Čovek koji ne praktikuje svoju slobodu, bio on i sit, zapravo je mrtav čovek.

Vodič kroz gej Srbiju

31

OPTIMIST Foto

SAMO HRABRO

S

vake godine u okviru Nedelje Ponosa Beograd Prajda imam priliku da produciram neku izložbu ili performans. Prošle godine sam se odlučio da podržim mladog konceptualnog umetnika Aleksu Bartola i njegov performans "Muted Privacy" koji se igrao tokom Nedelje Ponosa 2019. u "Subbeernom Centru" u Cetinjskoj ulici. "Muted Privacy" se bavi procesom pronalaženja sebe u homofobičnom društvu kao i borbu za slobodu koja je deo svakodnevice svih osoba koje odstupaju od heteronormativnih identiteta. I dalje se nadam da ćemo uspeti da taj performans odigramo opet, problem je što je produkcijski jako zahtevan i uključuje veliki broj ljudi - te je u ovom COVID19 realness svetu nemoguć za izvesti.

Upravo iz tog razloga sam se odlučio da ove godine odem u pravcu fotografije i da dam priliku Goranu Popovskom, mladom fotografu na čije sam radove prvi put naišao na Instagramu negde pre godinu ili dve. Pored modne fotografije, koja mu je glavni fokus, jako su mi se svideli njegovi privatni projekti koji imaju dosta queer elemenata. Napravili smo plan da uradimo serijal od 7 fotografija za svaki dan pride weeka gde će svaka fotografija simbolično predstaviti neke od problema sa kojima sa LGBT+ ljudi suačavaju. Obzirom da su ove fotografije simbolične interpretacije, Darko Ilin iz Prajd Info Centra je pisao prateće tekstove kojim smo želeli da skrenemo pažnju na probleme kojima smo se bavili.

U toku produkcije smo prolazili mnoge zanimljive situacije, posebno bih izdvojio set u jednom vojvođanskom selu gde smo slikali dreg kraljice u kuhinji restorana jednog lokalnog fudbalskog kluba. Celu produkciju je kamerom pratio Petar Lakić, mladi režiser i behind the scenes video je dostupan na YouTube kanalu Beograd Prajda.

Pored ljudi čija sam imena naveo ovde, želim da se zahvalim svima koji su nam nesebično pomagali bilo što su učestvovali kao modeli ili tako što su nam davali podršku i pomoć behind the scenes. Fotografije koje slede su objavljivane tokom nedelje ponosa 2020. Imamo ideju da do kraja godine realizujemo i izložbu sa mnogo više fotografija koje su nastale za potrebe ove produkcije, nadam se da ćemo to moći da realizujemo.

Marko Mihailović Foto: Goran Popovski @goranvpopovski Tekstovi: Darko Ilin

32

www.optimist.rs

Porodično okruženje veoma često ne pruža slobodu da se LGBT+ osobe izraze i žive u skladu sa svojom seksualnom orijentacijom ili rodnim identitetom. Ovom fotografijom želeli smo da pokažemo kako LGBT+ osobe, kao i sve osobe koje su obeležene nekom različitošcu ́ , u porodičnom domu često moraju da se osećaju sputano i ograničeno, kao u kavezu. A iz tog kaveza nije uvek lako izaći, jer je cena autovanja i života u skladu sa sobom, ponekad previsoka. Svedoci smo da u Srbiji sve veći broj mladih ostaje da živi sa svojim roditeljima upravo iz finansijskih razloga, jer ne mogu da priušte

samostalan život. Više od jedne petine LGBT+ mladih mora nasilno da napusti porodični dom svojih roditelja zbog konflikta u vezi sa njihovom seksualnom orijentacijom ili rodnim identitetom, ali je taj broj nesumnjivo veći ukoliko u to ubrojimo i mlade koji su samostalno napustili porodične domove, osećajući da tamo neće moći da umaju dovoljno slobode i prihvatanja. Zato je važno da osvestimo da prihvatanje mlade LGBT+ osobe mora da počne u porodici, jer ukoliko se osoba oseća sigurno u svom domu, mnogo će se lakše nositi sa ostalim problemima sa kojima tek treba da se izbore.

>> Vodič kroz gej Srbiju

33

OPTIMIST Foto

Trans osobe se svakodnevno suočavaju sa situacijama u kojima drugi ljudi, bili to prijatelji, poznanici ili samo prolaznici, određuju njihov rodni identitet.

To često nije samo ni stvar njihovog izgleda niti bilo čega na šta oni mogu da utiču, već niz svakodnevnih neprijatnosti u kojima su trans osobe prinuđene da pokazuju lična dokumenta, u pošti, u klubu, na fakultetu, na aerodromu, na kojima stoji njihovo "mrtvo ime", neretko slika koja na njih uopšte više i ne liči, gde bivaju prinuđeni da svima pristunima objašnjavaju da su "transrodna osoba u procesu tranzicije" i da im zakonski nije dozvoljeno da promene dokumenta dok ne navrše godinu dana hormonske terapije.

Međutim, i ovakva situacija je ogromno poboljšanje u odnosu na postupak koji je bio praksa do pre godinu dana, kada su transrodne osobe morale da završe sve operacije pre nego što promene dokumenta. To znači godine i godine života sa dokumentima osobe koja ne postoji.

34

www.optimist.rs

U nekim evropskim zemljama ime i rodna oznaka na dokumentima se menjaju za nedelju dana, i to onlajn. U Srbiji su za to potrebne godine.

Time su trans i nebinarne osobe u svakodnevnim situacijama lišene mogućnosti da se samoodrede u odnosu na binarne kategorije, ali i izvan njih.

Ova fotografija pruža uvid u problem sa kojim se trans osobe često susreću, a to je da se osećaju kao da su svi pogledi uprti u njih i da se pred njima nalazi strog žiri, koji određuje šta oni mogu i smeju da budu.

Međutim, veoma je važno osvestiti i da ljudi nemaju jedinstven kriterijum pri određivanju nečijeg rodnog identiteta, te zbog toga ni sud žirija na fotografiji ne može da bude jednoglasan. Kako bi trans osoba uspela da što lakše i prijatnije prođe kroz težak i komplikovan proces tranzicije, potrebno joj je mnogo podrške i razumevanja, zbog toga je važno da umesto osude trans osobi damo slobodu i sigurnost da živi u skladu sa svojim rodnim identitetom.

Šta to znači biti žena i gde se lepota nalazi osim u oku posmatrača? Standardi lepote i standardi ženstvenosti koji su nametnuti ženama, predstavljaju još jedan način da patrijarhat održi svoje dominantno mestu u kulturnom ustrojstvu našeg društva. Često se čuje da su žene ženama najveći neprijatelji u ostvarivanju ravnopravnosti, međutim u takvom razmišljanju moramo ići dublje od toga, kako bismo uvideli da je upravo patrijarhat ženama najveći neprijatelj, zbog toga što se napaja jazom koji je uspeo da kreira između žena. Nametnuvši jednu poželjnu viziju žene, patrijarhat je učinio drugačije žene nepoželjnim, a samim tim postavio poželjne žene za "čuvarke patrijarhata". Stara izreka "zavadi, pa vladaj" dobro je odjeknula prostorima patrijarhata. Upravo zbog toga moramo da normalizujemo različitost, jer jedino kroz dolazak u kontakt sa drugim kulturama, drugačijim identitetima, načinima odevanja i pona-

šanja, možemo da širimo svoje vidike i da bolje razumemo celovitost sveta oko nas.

Standardi lepote ne smeju da budu jednosmerna skala, određena editorijalima u modnim časopisima, sofisticiranim bjuti tretmanima i uklapanjem u rodne stereotipe. Standardi lepote ne smeju da ženama i muškarcima budu nametnuti kao vrednosna skala, jer to neminovno vodi u uniformizaciju, ali i marginalizaciju onih koji se u te standarde ne mogu ili ne žele da se uklope. Iako je feministički pokret doneo mnogo poboljšanja na polju pozicije žene u društvu, moramo biti svesni da se žene i dalje u praksi nisu jednakopravne sa muškarcima po pitanju reprezentacije, zarada, bezbednosti i mnoštva drugih značajnih elemenata svakodnevnog života. Zbog toga feministička borba ne sme da prestane, jer ravropravan položaj žene doprinosi izgradnji društva koje poštuje sve svoje članove i članice.

Vodič kroz gej Srbiju

>>

35

OPTIMIST FOTO

Stvoreni smo da volimo i da budemo voljeni, ali zbog čega zakon žmuri na našu ljubav? Od samih početaka LGBT+ aktivizma na našim prostorima, jedan od najvažnijih zahteva jeste da istopolne zajednice postanu vidljive pred zakonom, kako bi istopolni partneri koji žele da ozvaniče svoju ljubav, imali sva prava kao i heteroseksualni parovi. A ta prava nisu nikakve privilegije, već jednostavne svakodnevne mogućnosti uzimanja zajedničkog kredita kako bi parovi mogli da zajednički reše svoju stambenu situaciju, ili da svog partnera ili partnerku posete u bolnici u svojstvu člana porodice, ako se razboli. To su situacije koje su u široj zajednici olako shvatane i uzimane zdravo za gotovo, međutim, za LGBT+ zajednicu u Srbiji one su i dalje nedostižne, jer za njih ne postoji nikakav pravni osnov. Borba za usvatanje Zakona o registrovanim part-

36

www.optimist.rs

nerstvima traje već godinama, ali je, nažalost, i dalje aktuelna, zbog toga što je takav zakon već dugo vreme u planu, ali nikako ne uspeva da dođe na skupštinski dnevni red. Želeli smo da pokažemo da je nemogućnost istopolnog para da u praksi ostvari svoja prava, situacija koja umnogome ograničava LGBT+ osobe da planiraju zajednički život, te da su stalno primorani na traženje zaobilaznih puteva kako bi dostojanstveno i bezbedno živeli. Uz to što bi zagarantovao određena prava LGBT+ osobama, Zakon o registrovanim partnerstvima doprineo bi i mnogo većoj vidljivosti LGBT+ zajednice, kao i senzibilizaciji kako radnika u javnim ustanovama tako i svih građana, za rad i suživot sa LGBT+ osobama. Ljubav nije da se drži u celofanu, ljubav je može da bude i napismeno!

Dok svi nismo bezbedni, niko nije bezbedan. A osobe koje imaju drugačiju rodnu ekspresiju, fem muškarci, trans i rodno nebinarne osobe veoma su često na meti nasilnika, upravo zbog toga što se ne uklapaju u tradicionalne norme ponašanja i izgleda. Međutim, čak iako se uklapaju u određene norme, to ne znači da su sasvim bezbedni, jer patrijarhat funcioniše tako što žene i marginalizovane grupe drži na njihovom potlačenom mestu, ne dozvoljavajući im potpunu slobodu. Uz to, žrtve nasilja veoma su često podložne sekundarnoj viktimizaciji, tako što njihovo okruženje i nadležne insti-

tucije pokušavaju da iznađu opravdanje za nasilni čin, čime dalje nastavljaju krug nasilja i negiraju poziciju žrtve. A i institucije čiji zadatak jeste da procesuiraju napadače, često ne rade svoj posao, što doprinosi opštoj normalizaciji nasilja, kao sastavnog dela života žena i LGBT+ osoba, kao i drugih marginalizovanih grupa. Iako je pre 8 godina zločin iz mržnje uveden kao otežavajuća okolnost pri određivanju kazne za krivično delo, u praksi se takve stvari često prenebregavaju zbog toga što organi zakona nisu u dovoljnoj meri senzibilisani za odredbe ovog člana zakona, ali i za rad sa LGBT+ zajednicom.

>> Vodič kroz gej Srbiju

37

OPTIMIST FOTO

Rad možda jeste stvorio čoveka, ali je stvorio i radna mesta koja nisu uvek fer i ne pružaju uvek iste uslove za sve zaposlene. A za osobe koje se po nečemu razlikuju, velik problem predstavlja i samo dolaženje do posla. Konkursi za posao, iako po prirodi stvari podređeni potrebama posla, često se pretvaraju u poligone na kojima poslodavci imaju moć da po različitim kriterijumima diskriminišu kandidate. Iako je u Srbiji 2009. godine usvojen Zakon o zabrani diskriminacije koji eksplicitno pominje seksualnu orijentaciju i rodni identitet kao kriterijume, diskriminacija ne prestaje da postoji ni danas. Stoga osobe koje se ne uklapaju u tradicionalne rodno binarne i heteronormativne okvire, imaju problema sa nalaženjem

38

www.optimist.rs

posla, jer će to ponekad biti uzeto protiv njih i biće implicitni uzrok zbog kojeg nisu bili primljeni, što je veoma teško dokazati pred zakonom. Međutim, iako pronađu posao, kvir osobe mogu trpeti diskriminaciju i nejednak tretman na radnom mestu, što direktno utiče na njihovo psihološko stanje i materijalni položaj. To što neko izgleda drugačije, oblači se "u neskladu" sa rodnim normama, ima tetovaže ili pirsinge, voli koga voli ili se određuje onako kako se određuje, ne znači da ne ume da obavlja neku delatnost. Možda živimo svoje živote na drugačije načine, možda izgledamo drugačije, možda se osećamo drugačije, ali smo uprkos tome svi jednako vredni i zaslužujemo da budemo ravnopravno tretirani.

Prošlo je 19 godina od prve beogradske Parade ponosa kada su navijačke i razne druge zvanične i nezvanične organizacije odlučile da nasiljem dokažu kako u Srbiji ipak „nema mesta za sve”. Međutim, mesta je bilo, bilo je dovoljno mesta za sve nas, samo smo morali da se za to mesto izborimo, da se izborimo za poboljšanje položaja, za povećanje vidljivosti i za postepenu normalizaciju LGBT+ identiteta u srpskom društvu. I mesta za to još uvek ima. Mnogi naši ciljevi nisu još dostignuti, jer još uvek nema dovoljno snažne institucionalne podrške, zbog toga što se rešavanje LGBT+ problema još uvek posmatra kao štikliranje još jedne obaveze koju institucije imaju kako bi ispunile taj i taj član tog i tog međunarodnog ugovora. Samim tim, u našem društvu još uvek nije razvijena opšta svest o tome da su LGBT+ prava veoma važna, jer se tiču nemalog broja ljudi, čija je svakod-

nevica obeležena skrivanjem, nasiljem, diskriminacijom i strahom. Zato LGBT+ aktivisti nisu oplakivali neuspeh prve Parade, već su bili svesni toga da borba mora da se nastavi i da prava za koja se borimo ne dolaze olako. Svi mi koji sada stasavamo i dajemo svoj doprinos borbi, moramo da se sećamo onih aktivista i aktivistkinja koji su mnogo toga žrtvovali, da pamtimo sve, od prvih LGBT+ organizacija na našim prostorima do mnogih pionira i pionirki kvir vidljivosti koji svojim delovanjem utiču na sliku naše zajednice.

Vrednosti za koje se borimo vremenom su evoluirale, ali su u osnovi ostale iste, a to je da svi zajedno stvorimo ravnopravno društvo za sve njegove članove i članice. I svesni smo toga da je pred nas postavljevno još mnogo izazova koje ćemo, sigurni smo, prevazići, i to samo ako budemo koračali zajedno i bili jedni sa drugima solidarni.

Vodič kroz gej Srbiju

39

P

OPTIMIST Intervju

očetkom septembra Alexis Tvoja mama je jako podržavajuća. Da li je VanderCunt je na svom twitoduvek bilo tako? Kako je sa ostalim člater nalogu podelila TikTok novima tvoje porodice? video sa porukom Pederi će Pa imao sam dosta sreće, jer su svi u porodici povladati svetom. U pitanju je prilično podržavajući. Mama i tata su uvek bili video Nikole Rakovića poz- ok, ali pre svega je tu baka koja mi je uvek i u natijeg kao @loakiin koji svemu najveća podrška.

Primećujem veliki broj mladih LGBT kreativno odgovara na hoosoba koje su autovane na TikToku i mofobični komentar šta mu veoma hrabre… Ko su tvoji omiljeni Tikkažu roditelji što se Tokeri? šminka… Kao odgovor u prostoriju ulazi njegova majka i pozajmljuje mu Moram priznati da TikTok koristim isključivo radi svoju haljinu i zajedno odlaze u TikTok legendu! promocije, skoro da ni ne gledam sadržaj drugih Kako bi nekome objasnio šta je TikTok ljudi. Zvuči nadmeno, ali samo ne stižem da glekoji nikada nije čuo za tu društvenu dam. Jedna osobu koju baš gotivim je _Asuna_ mrežu? iz Srbije.

TikTok je platforma za kratke video formate u Koja je razlika između strejt i gej TikToka? trajanju do 60 sekundi. TikTok ima takav algori- Čuo sam za priče o gej i strejt TikToku, ali to ni tam koji omogućava korisnicima da njihov sadr- meni baš nije jasno. Ukoliko kod nas ja predstavžaj stigne do ogromnog broja ljudi, bez obzira ljam gej TikTok, onda bi Luka Čolak mogao da na to koliko pratilaca imamo. Sadržaj može biti bude primer strejt TikToka.

Makeup artist ili dreg kraljica? najrazličitije sadržine, ali ono što ja radim je Makeup artist! Ne znam ni koliko je validno da uglavnom vezano za šminku i kvir teme.

Da li si ti srpska TikTok zvezda? sebe nazivam dreg kraljicom, budući da nisam Ne bih rekao za sebe da sam zvezda, ali imam još uvek imao ni prvi nastup. Za sad dreg više ambiciju da postanem infleunser, jer na taj način radim kod kuće, za svoju dušu i sa svojom drupromovišem svoj rad, samim tim što veća pu- garicom Alexis VanderCunt.

Kako objašnjavaš tu fascinaciju šminkom blika, više posla za mene. Sa druge strane, moj kod mlađih generacija? Najveće youtube glavni fokus je Instagram, ali i tu mi je važnije da zvezde se bave šminkom i bogate se na imam organski rast, jer verujem da su kvalitetan prodaji svoje šminke? sadržaj i odnos sa pratiocima važniji od pukih brojki, što se i videlo na primerima.

Tvoja dva najgledanija video klipa na TikToku su odgovori hejterima. Kaži nam nešto više o tim klipovima i kako su nastali? Šminkom se iskazuju ideje i šalju poruke Na našem TikToku ima mnogo homofobije, najgore je što je sama platforma tolerantna na homofobiju, ali će vam obrisati video na kome tverkujete ili imate bdsm look, čak su mi obrisali i video sa mamom prvi put. Sa druge Razgovarao: Predrag Azdejković strane nisu brisali sadržaj u kome me homofobični tipovi vređaju i pozivaju ljude da me prijavljuju. Moji videi bukvalno imaju za cilj da pokažu da se ne stidim sebe i da odbijam da ćutim na homofobiju i transfobiju. Kada sam već spomenuo ho- Šminka je fenomenalan način da izrazite sebe. mofobiju, važno je i da kažem da sa druge strane Do skoro se smatralo je ona ne samo namenjena ima puno kvir ljudi koji su skroz slobodni i veoma ženama, već verovatno veći deo planete misli da žene treba da se šminkaju. Naša generacije je podržavajući.

Nikola Raković

40

www.optimist.rs

više ne koristi samo da sebe ulepša, već da iskaže svoje ideje, razmišljanja i pošalje poruku.

Kako god to izgledalo, naša pobeda je mala i proći će mnogo vremena dok šminka ne postane samo umetnost koja je namenjena svima bez obzira na rodni identitet.

Koji je tvoj savet drugim ljudima koji imaju problema sa hejterima na društvenim mrežama?

Trudite se da ih ne shvatite previše ozbiljno, jer su to mahom dečaci koji se plaše i sopstvene senke, a ukoliko su pretnje ozbiljnije prijavite ih.

Fokusirajte se na pozitivne komentare, sopstvenu kreativnost, jer svaki put kada izaberemo da uradimo nešto zbog čega će homofobi početi da nas vređaju, dali smo im do znanja da ih se ne plašimo.

Internet nam daje dodatnu hrabrost jer su hejteri s druge strane ekrana. Šta ćemo sa hejterima kada su u našoj blizini?

Svi su hrabriji na internetu, pa i hejteri, ali kada se homofobija i transfobija dese offline, nemam baš neki ultimativan savet. Oko takvih stvari se uvek konsultujem sa aktivistima iz Da se zna, jer oni savetuju, a pružaju psihološku i pravnu pomoć.

Kao mlada osoba, kako vidiš trenutnu situaciju u Srbiji kada je u pitanju položaj LGBT ljudi?

Situacija kod nas definitivno nije laka, jer institucije ne rade svoj posao, ali kada pričam sa ljudima iz zajednice koji su stariji, vidim da naše generacije jesu slobodnije, ali mislim da je to rezultat isključivo naše borbe i uticaja strane kulture. Mladi ljudi iz zajednice i dalje trpe nasilje kod kuće, u školi, na ulici, ostaju bez krova na glavom. Rekao bih da je najteže trans ženama i generalno čitavoj trans zajednici, ali danas smo ako ništa drugo vidljiviji nego što smo bili pre pet godina. Šta možemo očekivati od tebe u budućem periodu?

Imam dosta planova, ali ne volim da o njima pričam, verujem u dela. Baš u septembru sam dobio prvi PR od NYX cosmeticsa da uradim Pride look, a Alexandar Cosmetics je podržao youtube emisiju sa Belgrade Prideom, tako da se nadam da će brendovi nastaviti da mi prilaze, a moji planovi su nove saradnje sa super zabavnim ljudima kao i proširenje saradnje sa dosadašnjim saradnicima.

Vodič kroz gej Srbiju

41

P

OPTIMIST Intervju

redstava „Strah od leptira“ COVID-19 je uticao i na našu mobilnost, premijerno je prikazana proali si uspeo da odgledaš Madonin koncert šle godine u Teatru Vuk. Po u Lisabonu. Utisci? motivima romana „Poljubac Neverovatno je kako ta žena uspeva da i u požene pauka“ Manuela Puiga zorišnom prostoru napravi spektakl, s tim što je nastala je ova predstava u ovde ipak bila intimnija atmosfera. Sa novim alzatvoru koja prikazuje Du- bumom imala je potrebu da se vrati onoj Mašana Kaličanina kao Vjerana doni sa početka karijere gde joj nije bilo važno Miladinovića Merlinku i Zo- šta će ko da kaže i gde nije pratila muzičke trenrana Pajića kao antirežim- dove, već je dala čistu emociju, eksperimentisala skog aktivistu Nikolu. Njih je sa raznim žanrovima i to je prenele i na kondvojica kroz prepričavanje scena iz domaćih fil- cert, bila je svoja, sirova, provokativna i emomova grade priču o Srbiji devedesetih i dve raz- tivna.

Gledajući tvoje klipove na društvenim mreličite perspektive. Korona je zaustavila izvođenje žama stiče se utisak da jako voliš kolače i ove predstave koja se od novembra vraća na rehranu uopšte! Kako je bilo držati dijetu? pertoar Teatra Vuk. Pozorište, film ili televizija? Prednosti i Jesam hedonista, a ta ljubav prema kolačima je mane? još veća, jer već skoro godinu dana ne jedem Na prvom mestu pozorište. Odatle sve kreće. slatko, pa nalazim izgovore da zbog klipova Svi mi studiramo pozorišnu glumu i to nam je moram da ih jedem. Kod mene je problem što baza, tu istražujemo i sebe i likove, tu imamo kad mi daš celu činiju kolača ja ne pojedem najveću kreativnu slobodu. Iz predstave u pred- samo jedan, ili dva, nego se ne smirujem dok ne stavu dolazimo do novih saznanja, rešenja, pojedem sve. Prvo pojedem sve iz svog tanjira, oslobađamo se, igramo i učimo zanat. Film i se- a onda prelazim na tuđe, kad neko ne pojede rije su ipak nešto drugačije. Ne postoji ta direk- sve. Zato moram da imam meru, ili da se skroz tna povezanost sa publikom, ali ipak, kamera je odreknem slatkiša.

Koliko često ideš u teretanu i koji je tvoj ta koja sve čita i ne trpi laž. Sva tri polja imaju savet za sve oni koji razmišljaju da počnu svoju moć i draž, pitanje je samo šta vam više sa treninzima? leži i gde se osećate udobnije. U pozorištu možete da promenite i poboljšate svoju ulogu, da dodate, ili oduzmete nešto, dok na filmu to nije moguće, šta ste snimili, snimili ste. Ali ipak, film i serije LGBT teme se stidljivo provlače u našem pozorištu, ostaju iza vas, generacije i generacije a naročito na filmu vas iznova gledaju, a pozorišne predstave ostaju samo u sećanju.

Kako je COVID-19 uticao na tvoj posao i karijeru?

Uticao je na taj način da tri meseca nisam ništa radio. Odmorio se jesam, ali mi je nedostajalo pozorište i snimanje.

Razgovarao: Predrag Azdejković Trebalo je da 13. marta odigramo premijeru predstave „Novi početak“, ali je zbog korone odložena. Sva snimanja su mi bila pomerena za kraj juna i početak jula.

Inače sam tip koji voli da provodi što više vre- Kada nisam mnogo zauzet idem pet puta nemena kod kuće, ali već trećeg meseca sam se deljno. Imam ogromnu krivicu kada idem dva, osećao beskorisno. Krajem juna smo završili sni- ili tri puta u toku nedelje. Više nije u pitanju manje australijskog filma, a početkom jula smo samo fizički izgled, već navika koja je prerasla u počeli snimanje „Jugoslovenke“. Tako da smo na- potrebu. Savetovao bih svima koji počinju sa treninzima da rade sa trenerom, ili sa osobom stavili tamo gde smo stali.

Zoran Pajić

42

www.optimist.rs

koja ima iskustva, kako bi ih posavetovao i uputio u pravilan rad sa spravama. Kada vidite prve rezultate, nikako se ne treba opuštati, već nastaviti sa treninzima još intenzivnije.

Predstava „Strah od leptira“ u kojoj glumiš pored Dušana Kaličanina premijerno je prikazana pre godinu dana i dobila je odlične kritike. Kakav je bio rad na predstavi?

Uživao sam tokom procesa rada sa Dušanom i našom rediteljkom Isidorom Goncić. Mnogo znači kada radiš sa osobama koje poštuješ i poznaješ. Imali smo isti cilj i viđenje tog dela. Sklopile su nam se energije i sve je teklo glatko.

Razgovarali smo mnogo i istraživali, igrali se i verovali jedni drugima. Ponosan sam na našu predstavu i drago mi je što je i publika i kritika prepoznala naš trud i želju da ova predstava uspe. Svako izvođenje je drugačije i radujem svaki put kada igramo.

Dušan i ti ste često u istim projektima.

Kako je raditi s njim?

Dušan je veliki profesionalac i talenat. Misleći je glumac, užasno znatiželjan, što je jako bitna stavka za svakog glumca. Lagodno je raditi sa njim. Dobro se poznajemo i kroz ovaj rad na predstavi „Strah od leptira“ sam ga još bolje upoznao. Kao kolega ti mnogo pruža, nije škrt, pomaže ti u procesu rada, karakteran je glumac i ogroman je dijapazon likova koje može da odigra. A pritom je i duhovit i zabavan, nikad dosadno sa njim.

Predstava se bavi LGBT temama. Kako ti vidiš zastupljenost LGBT tema u srpskom pozorištu i kinematografiji?

Stidljivo se provlači i u našem pozorištu, a naročito na filmu. Mi smo u seriji „Istine i laži“ obrađivali tu temu. Imali smo jedan gej par koji pokušava da svoju vezu održi u današnjem vremenu. Zaista je publika lepo primila tu priču, što je podstrek i za druge produkcije. I dalje je ta tema jako rizična za producente, što zbog straha da ne izgube publiku, što zbog osuda. U pozorištu je ipak malo bolja situacija. Tu i tamo se pojavljuju predstave koje obrađuju LGBT teme.

Potrebno je uraditi jedan LGBT film, ili seriju koji će u celini predstaviti sve probleme kroz koje LGBT osobe prolaze, to može biti i drama, komedija, triler, nebitno koji žanr, ali je bitno da se ta tema predstavi što većem broju ljudi.

Koje bi serije, filmove i pozorišne predstave koje si gledao mogao da preporučiš našim čitaocima?

Tokom korone sam imao potrebu da ponovo gledam Bergmanove filmove. Posle nekoliko godina od poslednjeg gledanja njegovih dela, ti filmovi meni pružaju sasvim drugu emociju, bliži su mi i razumljiviji. Njegov film „Krici i šaputanja“ je remek delo kinematografije, kao i film „Fani i Aleksandar“. Zatim, preporučio bih film „Žena pod uticajem“, Džona Kasoveca, a od domaćih film „Pre istine“, Kokana Rakonjca. Od serija „Euforija“, „Ljudi sa Menhetna“, „Nadzirači“, a od predstava „Petrijin venac“, „Režim ljubavi“, „Zašto je poludeo gospodin R“. Šta možemo očekivati od tebe u budućem periodu?

Očekujem premijeru australijskog filma „Here be Dragons“, zatim američku seriju „Outpost“, kao i seriju „Jugoslovenka“, koju trenutno snimam.

Ima tu još nekih projekata, ali o tom potom.

Vodič kroz gej Srbiju

43

J

OPTIMIST Festival

esen je, pravo vreme da se opskrbimo odličnim filmovima, te će ove godine filmski festival angažovanog filma u našoj zemlji Slobodna zona održati po šesnaesti put, od 5. do 10. novembra. Ono što je novina, pored bioskopskih projekcija u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, publika u celoj Srbiji moći će da gleda filmove i online preko platforme www.kinokauch.com.

I ove godine su selektovani najbolji savremeni, angažovani art-house igrani i dokumentarni filmovi iz celog sveta a online aspekat festivala će širokoj publici ponuditi novo iskustvo zajedničkog gledanja filmova u virtuelnom prostoru.

Kako je filmski festival Slobodna zona osnovan s idejom da se kroz popularizaciju angažovane kinematografije, koja nije deo uobičajenog bioskopskog repertoara, otvori prostor za promociju, promišljanje i razumevanje aktuelnih društvenih pojava i problema u svetu, zemlji i regionu, predstavljamo vam dva filma iz ovogodišneg programa koji će sigurno mnoge pojedince naterati da stvari sagledaju iz novog ugla.

štvu korporacije? Ima li iko pravo da seče drveće zarad profita? U dokumentarnom ekološkom trileru „Šuma“ saznali smo odgovore na ova pitanja.

Aleksander fon Bizmark, šef Agencije za istraživanje životne sredine iz Vašingtona uspešno raskrinkava „drvenu mafiju“ širom sveta. Prerušen, uz pomoć skrivene kamere i opreme za snimanja zvuka, donosi nam priču o putevima ilegalnih seča šuma. Šumokradice se prate od tajgi u Sibiru, kroz prašume Rumunije i Perua, i svakom od ovih slučajeva, ilegalna seča „zelenih pluća“ vodi do milijardi dolara koje zarađuju korporacije, do korumpiranih političara i nezainteresovane vlasti u državama „prvog sveta“.

Ovaj dokumentarac je poziv na buđenje.

Kroz njega se informišemo da drveće, ilegalno posečeno u zemljama trećeg sveta završava u nameštaju, građevinskom materijalu ili papiru u zemljama prvog sveta i da se ostavaruje ogroman profit, a profiteri ne prezaju od uzimanja ljudskih života da bi i dalje stvarali novac.

Rediteljke ovog dokumentarca koji otvara oči su tri sjajne žene Mihaela Kirst, Monika Lazurean-Gorgan i Eba Sinzinđer a film je regionalnu premijeru imao na ovogodišnjem izdanju Sarajevo film festivala.

ŠUMA Wood, dok. r. Michaela Kirst, Monica Lãzurean-Gorgan, Ebba Sinzinger Zemlja: Austrija, Rumunija, Nemačka Čije su naše šume? Može li priroda biti u vlasni-

Poruka koju film nosi jeste da bi pojedninac trebalo da pokuša da bude nosilac promene, jer što više pojedinaca bude ukazivalo na nepravde koje se dešavaju u svetu veća je šansa da se ilegalne radnje zaustave.

44

www.optimist.rs

MALA DEVOJČICA koji uvek prate LGBT+ osobe stavljene samo kao Little Girl, dok. pozadinska priča. Da, toga smo svi svesni- kako r. Sébastien Lifshitz će reagovati konzervativna sredina, svesvi smo Zemlja: Francuska pogleda kojima se osuđuje pojavnost neheteroKada čujemo rečenicu„Saša je sedmogodišnja nomativnih ljudi, svesni smo svega čega su devojčica“ stvorićemo utisak o devojčici koja vero- LGBT+ ljudi lišeni, ali ovaj film akcentuje lepe vatno ide u školu, ide na rođendane drugoj deci, stvari. igra se u parku, možda ide na balet i igra se lutI „Mala devojčica“ nije film koji ignoriše tekama. U ovom dokumentarcu jeste sve više-manje škoće dece sa dijagnostifikovanom rodnom diskao u prethodnoj rečenici ali postoji nastavak – forijom, naprotiv, ovaj film pokazuje sve Saša je sedmogodišnja devojčica u telu dečaka. moguće etape borbe koja predstoji, preko iz„Mala devojčica“, novi dokumentarni film bora koji moraju brzo da se donesu, preko toga Sebastijena Lifšica, jednog od najpoznatijih film- da li će Saša uzimati blokatore puberteta do piskih stvaralaca današnjice koji se bavi životima tanja koje se otvara, da li Saša uopšte mora da LGBT+ ljudi, počinje upravo na tom mestu, u pristane na ovaj „prihvatljivi“ binarni svet? No, telu dečaka koje okolina jedino i vidi. I zbog ovaj dokumentarac ne zalazi više od toga u pitoga, život sedmogodišnje devojčice u telu de- tanje identiteta, on nam otvara vrata jedne počaka nije isti kao život ostale dece tog uzrasta. rodice pune podrške u ovom vremenu gde sve Kamerom je zašto iskače iz šabaleženo godinu blona biva na dana života Saše i udaru javnosti, i njene porodice, zaostavlja nas s beleženi su moosmehom na licu, Promena okoline uvek kreće iznutra menti istinske sreće, jer Sašina majka velike ljubavi koju oseća da Saša ima porodica pruža Saši pred sobom jednu kao i svakodnevne tešku, ali divnu žiborbe da okolina votnu svrhu. Koju? prihvati Sašinu razliSaznajte na ovogoPiše: Ljiljana D. Ćuk čitost kako bi ona dišnjem izdanju femogla da ima destivala „Slobodna tinjstvo kao i sva zona“. druga deca.

Sve informacije o Lepota ovog doSlobodnoj zoni kumentarca ogleda se u tome što su strah od možete pogledati na sajtu www.slobodnanepoznatog i nedovoljna informisanost okoline zona.rs i društvenim mrežama festivala.

Slobodna zona

Vodič kroz gej Srbiju

45

T OPTIMIST Intervju

rans žene se u Srbiji suočavaju sa mnogim problemima, od neprihvatanja, odbacivanja porodice i okoline, do maltretiranja od strane radikalnih transfobičnih feministkinja i usamljenosti jer ne mogu da nađu partnera koji ima hrabrost da bude u vezi sa trans ženom. O svemu tome razgovarali smo sa Natašom Stanojević, mladom trans aktivistkinjom i umetnicom.

Kako bi ocenila stanje prava transrodne i transseksualne zajednice u Srbiji?

U teoriji Mercedes, a u praksi Jugo, da se figurativno izrazim. Iako naši zakoni predviđaju zabranu diskriminacije, oni se retko sprovode, a i kada se sprovode, to se čini veoma paušalno.

Nasilje, ako se uopšte i kažnjava, sankcije su daleko blaže od počinjenih dela. Promena dokumenata je moguća, ali tek nakon operacije koja se često čeka duže vreme za one koji operaciju uopšte žele, tako da pojedine trans osobe provedu godine živeći u željenom rodu sa dokumentima koji ne odražavaju stanje stvari. I sa takvim stanjem stvari, neretko nadležni moraju da vrše pritisak na institucije, npr. obrazovne, da ispune zakonsku obavezu u pogledu korekcije dokumenata. Model Zakona o rodnom identitetu koji se po fiokama nevladinih organizacija vuče godinama nikako da bude usvojen, a odštampane kopije Modela će verovatno na kraju biti zalepljene na prozore kada se prostorije budu krečile. Svetla tačka u celoj situaciji je ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu, uz delimično pokrivanje troškova od strane RFZO i u izvođenju vrhunskih stručnjaka.

Negde mi se čini da je transfobija mnogo više izražena nego homofobija, iako, na primer crkva nema negativan stav prema transrodnim osobama. Kako ti to vidiš?

Transfobija negde potiče od ideje da se trans osobe mešaju u nekakav božanski plan u čije postojanje su ljudi ubeđeni, kao „poigravanje sa prirodom i božanskim poretkom stvari“, sa idejom da se trans osobe odriču genitalija koje su

tu u svrsi stvaranja potomstva (što se često vidi kao božanski imperativ), da se tu radi nešto protiv porodičnog nasleđa i volje svojih roditelja („Mi smo te odgajali kao sina, moj prvenac će uvek biti muško!“) i još tušta i tma patrijarhalnih klišea za koje se društvo poteže u svom strahu od svega što ima veze sa genitalijama. A crkva, iako nije bila toliko vokalna protiv nas, nije se ni pokazala kao saveznik, a imajući u vidu da većina populacije pod trans etiketu svrstava na primer, i Končitu Vurst, čuvena izjava o tome da je pomenuta uzrokovala elementarne nepogode u Srbiji mogla bi ući, ako ničim drugim, svojom bizarnošću, u anale transfobije u svetskim razmerama.

Uzela si učešća u projektu Trans Balkan Aleksandra Crnogorca. Kakva su bila tvoja iskustva u saradnji sa Crnogorce i da li smatraš da takvi projekti doprinose smanjenju transforbije u društvu?

Ta izložba je jedna od najboljih stvari koje su mi se kao trans osobi desile, a Aleksandar je fenomenalan, i kao čovek i kao umetnik. Njegova fotografija objavljena u Marie Claire magazinu gde sam ja preko cele strane, u koloru, kao žena, pomogla mi je da me ozbiljno shvate prilikom autovanja na poslu (dok nije video da sam imala hrabrosti da izađem u novinama kao žensko, moj šef je mislio da se šalim da sam

Nikada se nećemo predati

Nataša Stanojević

46

www.optimist.rs

Razgovarao: Predrag Azdejković

trans!), a time sam, nadam se, dala odgovor i na drugi deo pitanja. Da, ovakvi projekti su od velikog značaja. Šira javnost preko njih upoznaje trans osobe i počinje diskusiju o našim problemima koji upravo kroz te fotografije dobijaju lice.

I sama si umetnica. Šta nam možeš reći o svom radu i koliko je tvoj trans identitet inspiracija za tvoju umetnost?

Umetnost je za mene i strast, i poziv i ispusni ventil. Od kada znam za sebe, imala sam nagon da crtam i slikam i da kroz to izrazim sve što osećam. Imala sam tri autorske izložbe do sada, prodala sam preko sto slika koje se nalaze u čak 12 zemalja sveta. Pokušavajući da pobegnem od svog trans identiteta, ranije sam svoju pažnju usmeravala na svoje interesovanje za starovremenske automobile (kao što je Helena npr. otišla u vojsku) i da sebe nađem u tom mačo svetu, ali prava priroda je počela da izlazi na videlo, pa je moja omiljena igra postalo skrivanje trans referenci u slikama za klijente iz oldtajmer kluba, te tako po nebrojenim garažama vise posteri starih Mercedesa, Djuzenberga i Volgi koji na tablicama imaju F64 oznake i datume Stounvola, prve promene pola, jelkice na retrovizorima u bojama trans prajda.... Upravo je to nekada i najzabavniji deo, naći način da se izraziš kroz umetnost tamo gde drugi misle da je to nemoguće.

A to je ono što me održava živom i pokreće.

Povod za ovaj intervju bio mi je tvoj post na Facebooku. „Ima li u ovom našem Beogradu jedan jedini ozbiljan muškarac koji želi ozbiljnu vezu sa ženom koja se sticajem okolnosti rodila kao trans ili sve sami oženjeni preljubnici koji misle da nam čine uslugu ako nas odvedu na dva sata u motel na Ibarskoj magistrali?!?” Šta stoji iza toga?

Iza toga stoji jedan naizgled gospodin Savršeni koji mi je saopštio da on mene voli, ali mu ipak treba žena koja može da rađa, kao kap koja je prelila čašu. Posle njega sam morala da pitam i javno dokle ćemo mi trans žene biti tabu igračka za muškarce. Iza toga stoji želja da nađem nekoga ko će da me voli onakvu kakva jesam i da mu to bude uzvraćeno. Stoji frustracija zbog stigme sa kojom se moji partneri suočavaju kada javnost sazna sa „kakvom su oni to ženom u vezi“.... I na kraju, to što se sve moje sestre po sudbini, trans žene, muče da nađu ljubav i što nisam usamljena u ovom problemu.

TERF pokret je jedno vreme bio jako bučan u Srbiji, ali mi se čini da je utihnuo u poslednje vreme? Da li te TERF brine?

TERF-ice su zajašile talas mode u radikalno feminističkim krugovima i bile „svako čudo za tri dana“ jedno vreme. Previše feministkinja je čitalo Harija Potera tokom odrastanja (LOL!).

Iskreno, ni malo me ne brinu, jer nemaju nikakvu moć da utiču na moj život, osim da me zasmeju svojom demagoškom retorikom svođenja žene na menstruirajuću žrtvu. Ja se, kao žena, ne osećam žrtvom društva, već pobednicom protiv svih šansi i predviđanja i vidim sebe kao ženu koja se bori za mesto u društvu.

Pravi feminizam je onaj u kome su žene borbene, snažne, ujedinjene i pobeđuju zajedno, a ne onaj u kome se žene međusobno dele i mrze.

Koja bi bila tvoja poruka trans zajednici u Srbiji?

Uzdajte se u se i u svoje kljuse, ne predajte se ni po koju cenu, ako treba glavom kroz zid, idite i glavom kroz zid, mala je to sve cena da živite svoj pravi, istinit i dostojanstven život. Ni najslađa laž nije bolja od gorke istine, svaki put ima svoje posledice, a one su najmanje kad se krene putem istine. I opstanite na njemu. Što bi rekao Vinston Čerčil – We Shall Never Surrender!

Vodič kroz gej Srbiju

47

D OPTIMIST Književnost

a nije pomalo posustalih homofoba, čovek bi pomislio da je srpski LGBT javni prostor preminuo i sasvim nezapaženo bi prošao izlazak iz štampe zbirke priča „Ukus pelina“ američke književnice Popi Z. Brajt. Međutim, tu su se našli branitelji porodičnih vrednosti koji su na Fejsbuk stranici Orfelin izdavaštva, koji je i objavio ovu knjigu, danima izražavali gnev, ogorčenost i razočarenje što je ova zbirka objavljena. Tako nam izvesna Marija Petrov otkriva kako Popi Brajt na engleskom znači „svjetlo govance“ (ne otkrivajući nam šta na engleskom znači ono „Z“). „Zamislite sve fetiše i izopačenosti koji se kriju iza toga“, piše Marija. Mariji se čini da „sve ovo liči na propagandu nekih nakaradnih vrijednosti“ i nada se da „ovo nije nagovještaj budućeg smjera“. „Do sada su obični ljudi ovo ignorisali ali sada im već ulazite u kuće i tražite da vam daju djecu“, zabrinuta je Ivana Radulj zbog izlaska zbirke horor priča. „Ili ćete vratiti u svoja ustavom zagarantovana prava i prestati sa ovakvim pritiscima i propagandom ili ćete vremenom izgubiti sve što ste dobili“.

Ipak, najdalje je otišao izvesni Muhamed Sarajlić koji citira i kači snimak sa Jutjuba na kome mudruje Boško Obradović. „Počelo je sa Stivenom u Dinastiji“, upozorava drug Muhamed nakon čega će postaviti klip sa vođom srpskih desničara.

Ono što ne znaju, jer da znaju ne bi lupetali, gotik je, kao prva faza u razvoju horora bio kvir od samih svojih početaka. Tome nije razlog samo što su neki od autora ovog žanra bili homoseksualci poput Horasa Volpola („Otrantski zamak“), Vilijama Bekvorda („Vatek“), Oskara Vajlda (dekadnetni kvir neogotik „Slika Dorijana Greja“) već u skladu sa definicijom samog pojma kvir kao nečega što preispituje paradigmu politike identiteta. Mnogi ovu povezanost kvira i gotike objašnjavaju time što je u to doba bilo zabranjeno da se piše o takvim stvarima (čak i da nije nisu postojale reči za homoseksualnost i gej) tako da su pisci koristili

48

www.optimist.rs

prihvatljive oblike kakav je horor i fantastika i metafore za pričanje priče.

Kvir autori i autorke uvek su osećali privlačnost ka gotik hororu jer se ovaj u svojoj tematici bavi Drugošću, manjinskom, demonizovanom, „čudovišnom“. To su teme sa kojima se kvir autori i publika sa lakoćom poistovećuju čak i kada sama dela (možda naročito tada) nemaju direktnu LGBT tematiku i gej likove. Navikli na skrivanje i život na margini kvir osobama kodirani jezik i čitanje između redova idu od ruke. Ova tematika istovremeno može biti privlačna ne samo onima koji su u seksualnom smislu kvir, već i svim onim strejt čudacima i čudakinjama koji se ne uklapaju u tradicionalne i većinske društvene norme.

Nije ni čudo što su ti manjinski glasovi koji su odjeknuli žanrom uspeli da se nametnu mejnstrim publici. Jedan od njih bio je i gej autor Klajv Barker. U svom mladalačkom gnevu on je svoj odnos i shvatanje horora suprotstavljao dominantnom. „Moje su knjige sasvim suprotstavljene knjigama Džejsona Herberta i Stivena Kinga“, izjavio

Popi Z. Brajt protiv Stivena Kinga

Ukus Pelina Piše: Milan Aranđelović

je Bejker. „Njihove su knjige rukovođene smrću, a moje su životom. Ja pišem o čudnosti koju opažate krajičkom oka pravim avanturama koje samo čekaju da otpočnu. Džejms Herbert i Stiven King hoće vašu krv. Njihove knjige imaju taj buržoaski mentalitet koji se ogleda u nazoru da ako je nešto čudno – upucajte ga. Oni se boje različitosti i misle da ako je nešto različito, da pripada tamnoj strani; ako je nešto drugačije, ono se namerilo na njih. Njihove knjige su sve o osnaživanju stutusa quo. Duboko konzervativne.“

I zaista, horor knjige su tokom osamdesetih dospevale na vrhove bestseler lista tako što su postajale sve konvencionalnije, ode malograđanskim idealima i shvatanjima porodičnih vrednosti i buržoaskog društva. Stiven King je svoja čudovišta uvek kažnjavao za prestupe, a „normalnim“ srednjeklasnim likovima pružao mogućnost da se iskupe i spasu svoju dušu i telo.

Horor je, kako to piše doktor horora Dejan Ognjanović u pogovoru ove zbirke, kao nevoljeno dete mejnstrima uvek obitavao na marginama kulturne scene da bi, tokom osamdesetih godina minulog veka, to siroče konačno ostvarilo svoj američki san i od subverzivnog glasa sa margine, glas Drugosti, postao svoje naličje – glas rulje, većine sklone linčovanju manjina i onih koji se usude da budu različiti. Horor je pod mudrim rukovodstvom Stivena Kinga tokom osamdesetih postao glas one rulje koja je spalila Frankenštajnovo čudovište.

I baš tada se, nedugo posle Barkera, pojavljuje i Popi Z. Brajt. Rođena je kao Melisa En Brajt

u Nju Orleansu. Majka ju je naučila da čita pre nego što je napunila tri godine. Pre nego što je savladala pisanje mala Melisa izmišlja i kazuje svoje priče u magnetofonsku traku. Jedna od tih priča, „Zločesti miš“ biće objavljena na CD-u mnogo godina kasnije. Nije imala ni pet godina kada pravi knjižice o slepim miševima i piše priče sa naslovim kao što je „Napad čudovišta od blata“. Fascinirana je smrću tako da nije čudo što joj prvi san nije da postane pisac već grobar.

Nakon razvoda roditelja sa majkom odlazi u Severnu Karolinu gde će ostati narednih trinaest godina. Često posećuje oca koji je nastavio da živi u Nju Orleansu. Od kako je naučila da piše ne prestaje sa tom aktivnošću, a napisane priče šalje krajnje neprikladnim časopisima. U srednjoj školi pokreće andergraund časopis „Stakleni goblin“. Zahvaljujući tome oko sebe okuplja grupu ostalih školskih čudaka i otpadnika. Reganova omladina je časti etiketom „komunjara“ i na školskom sandučetu joj neko piše pretnje smrću.

Prvu priču „Opcionalna muzika za las i klavir“ objavljena joj je pod imenom Popi Z. Brajt u veoma popularnom i tiražnom časopisu „Horor Šou“. Nakon još nekoliko objavljenih priča u ovom časopisu koji je u najboljim danima dostizao tiraž od deset hiljada primeraka, Popi dobija titulu zvezde u usponu.

Ova titula skreće na nju pažnju Daglasa Vintera, uglednog urednika, priređivača antologija i autora najbolje dotadašnje biografije Stivena Kinga i osobe kojoj se Popi divi. Kao konsultant u jednoj izdavačkoj kući Vinter joj šalje pismo u kome od nje traži roman. Ovo pismo je prekretnica u njenom životu. Donosi odluku da napusti fakultet koji i inače mrzi i da se sasvim posveti pisanju svog prvog romana. Dok piše roman, da bi preživela, radi nekoliko zanimljivih poslova između ostalih i kao poslastičarka, kao starateljka o miševima, slikarski model i kao striptizeta.

Uprkos trudu izdavačka kuća za koju je Vinter radio odustaje od edicije horor knjiga, tako da njen rukopis nekoliko godina čami u fioci.

Međutim, na jednom književnom događaju upoznaje znamenitog pisca fantastike Harlana Elisona koji je oduševljen njenim kratkim pričama i koji je upoznaje sa pravim književnim agentom koji njen rukopis počinje da nudi raznim izdavačima. Tako kreće njena karijera koja će je u jednom trenutku povezati i sa Kortni Lav. Vodič kroz gej Srbiju

49

>>

P

OPTIMIST Književnost

Kao velika ljubiteljka romana „Izgubljene duše“ Kortni je želela da joj baš Popi Z. Brajt napiše biografiju i za to joj je dala pola miliona dolara.

Popi ovu knjigu naziva „prilično sočnim i čitljivim komadom pop-kulturnog đubreta koji mi je finansirao mnoga putovanja, pisanje kratkih priča i brigu o životinjama“.

Naredni projekat joj, takođe, donosi dosta novca. Naime, izabrana je kao jedna od autora serije romana zasnovanih na stripu „Vrana“. Kao ljubiteljka filma koji je urađen po tom stripu, a ne i stripa, Popi traži honorar koji smatra preteranim i neprihvatljivim. Međutim, izdavač pristaje na njenu cenu i Popi od tog novca putuje sa mužem do Italije, Holandije, Jamajke, Njujorka, San Franciska, a sa majkom u Australiju.

Nakon karijere spisateljice horora, na raskršću vekova, Popi totalno menja svoj kurs. Napušta horor žanr i okreće se pisanju humorističkih i romantičnih romana iz života kuvara i vlasnika restorana u Nju Orleansu. Njen privatni život trpi još veće promene. Popi se deklariše kao transrodna osoba i započinje hormonsku terapiju kao pripremu za promenu pola i menja ime u Bili Martin. Ovo možda i nije čudno, ako se ima u vidu da je za sebe oduvek pričala da je gej muškarac zarobljen u ženskom telu.

Tokom nešto više od deset godina koliko se bavila pisanje horor priča Popi Z. Brajt je ostavila dubok trag iza sebe. Zajedno sa Barkerom Popi je nova krv u stivenkingovskoj učmaloj baruštini.

Svi likovi u delima Popi Z. Brajt su usamljeni, izopšteni, napušteni, lutaju bez cilja i svrhe. Planiranje svetle budućnosti, konvencionalnog života, porodice za njih su nemoguće. Oni traže neke alternative tradicionalnoj porodici, gradeći zajednice između partnera ili grupe istomišljenika. Njene priče su o razdvojenim sijamskim blizancima koji sanjaju o ponovnom sjedinjenu („Anđeli“), o ludili u samoubistvu koje neki prijatelji ne mogu da prebole i vrate se normalnom životu („Priča iz Džordžije“), o pljačkašima grobova koji se naleću na pravog demona („Njegova usta imaće ukus pelina“)…

Jasno je da ove priče ne bi trebalo posmatrati samo kroz prizmu rodnog identiteta autora jer su one mnogo više od toga. Postoje dve grupe ljudi. Oni koji se zgražavaju nad delima kao što su „Slika Dorijana Greja“, „Lolita“ ili „Ukus pelina“ i oni koji uživaju u njima.

50

www.optimist.rs

oluprazan autobus lenjo putuje iz Zagreba za Beograd. U njemu se nalaze mladi Vuk i, nešto stariji, Jakša. Obojica su nekim svojim poslom bili u Hrvatskoj i sada se vraćaju nazad. Obojici je dosadno i obojica vreme prekraćuju na Grajnderu. A tamo je pustoš.

Osim još jedne osobe nikoga nema u blizini. Jasno je da su obojica korisnika aplikacije za upoznavanje u istom autobusu. A kako u vozilu nema mnogo ljudi Vuk i Jakša se lako prepoznaju, sednu jedan pored drugog i… nastave da se dopisuju na Grajnderu. Jer ovo je 21. vek. Proleće Gospodnje 2020. U svetu ,a i u Srbiji koja u ovome nije kaskala za ostalima, u toku je epidemija koronavirusa u narodu poznatom i kao kovid-19.

Na snazi je vanredno stanje i svakom povratniku iz inostranstva, u ovom konkretnom slučaju iz inozemstva, preporučuje se da provede dve nedelje u dobrovoljnom karantinu u svom stanu.

Jakša će lako. Ima svoj stan. Ali Vuk je u problemu.

Roditelji su ga izbacili iz kuće i sada nema gde da se samoizoluje. Prava je sreća te su naleteli jedno na drugo. Vuk zamoli Jakšu da karantin provedu kod njega. Jakša, iako je vežbao da kaže „ne“, ovaj put ne uspeva da se odupre prirodi koja kaže „da“.

Njih dvojica, gotovo potpuni neznanci, biće narednih četrnaest dana u karantinu. To vreme će iskoristiti da bolje upoznaju jedan drugoga, ali i sami sebe, da eksperimentišu sa rodnim i seksualnim ulogama, da istraže svoju prošlost, psihu, da otvore jedan drugome svoju dušu, izlože drugome strahove istovremeno otkrivajući sami sebi čega se to zapravo boje i šta ih je toliko istraumiralo u životu. I tako sve do krajnjih granica dvonedeljnog karantina i romana„14 dana karantina“ Stefana Mihajlovskog koji je objavila izdavačka kuća Beoletra.

Ako je autor ovih redova dobro ispratio u pitanju je treći po redu domaći roman koji kao pozadinu ima pandemiju koronavirusa i karantin koji nas je zbog toga snašao, ali je prvi kvir. „Ispostavilo se da dobro funkcionišem u nepredviđenim okolnostima, što me je izuzetno obradovalo“, kaže Mihajlovski o nastanku ovog romana. „Disciplinovan rad kada je reč o pisanju je nešto čega ne mogu uvek da se pridržavam zbog mnogobrojnih obaveza. Ali divno je što sam ovog puta nekoliko sati dnevno imao priliku da prove-

dem sa svojim likovima. Naboj je bio na visokom nivou. Za sve su krivi feromoni.“ U slučaju romana Stefana Mihajlovskog ne važi ona poslovica da što je brzo to je i kuso. Naprotiv. Svega godinu dana nakon svog prvog romana (i treće knjige) „Ispod grla“ Mihajlovski nam oktroiše još jednu ljubavnu priču. Jednu toplu, gorko-slatku, ljubavnu gej priču. „Volim da pišem o onome što mi je poznato“, kaže Mihajlovski.„Većina toga inspirisano je mojim utiscima, tako da možemo reći i da je bazirano na istinitim događajima. Što se tiče autobiografskog, prisutno je u tolikoj meri da mi ne verujete.“ Ono što je već sa prvim romanom bilo jasno jeste da je autor izvrstan i iskusan pripovedač koji zna sve tajne spisateljskog zanata. Kod Mihaljovskog priča teče sa lakoćom, bez ikakvih zastoja, stil je perfektan, dijalozi, koji su i sam temelj na kome počiva priča, su savršeno napisani.

Sve ovo je bio evidentno i u prvom romanu. Na nesreću prvi roman je imao jedna deo, možda previše (ili, sasvim suprotno, premalo) ličan, koji je odskakao od celine, dok je u „14 dana karantina“ distanca između autora i dela jasna i čvrsta tako da ništa ne štrči sve se savršeno uklapa. Posebnu draž celoj priči daju i muzičke numere koje junaci slušaju ili pevaju i koje su na perfektan način uklapa i tok radnje. „Znam da je mnogima smetalo što su folk i pop domaće numere prisutne u mojim delima“, kaže Mihajlovski. „Ne razumem tu vrstu kritike.

Aska i Vuk za ljubitelje Crvenog bana

„14 dana karantina“ je savremena, moderno napisana, jasna, čitljiva, kvir priča, „melanholično-romantična komedija“ kako je u pogovoru određuje književni teoretičar doktor Ivan Perišić, napisana bez otklona samog autora kada su u pitanju LGBT+ motivi i teme. Da je sreće ovakvih romana srpskih autora i autorki bi bilo na desetine svake godine. Možemo se nadati da će vreme koje dolazi doneti još, upravo ovakvih, književnih dela. „Verujem da izdavačke kuće još uvek gledaju na roman kvir tematike kao nešto neisplativo“, kaže Mihajlovski. „Ali sa druge strane, ne verujem da bi vrh Beoletre mene držao tri godine da im se ne isplati. Mada je ta produkcija slabijeg intenziteta i bolja od nasilnog uključivanja LGBT+ likova, tek da bi ih bilo, kako bi se dokazalo da smo kul i, jelte, politički korektni.“ Možda je ovo i najbolja poruka mladim autorima koji žele da pođu Stefanovim koracima i napišu nešto za šta misle da nije isplativo ili da se ne bi svidelo publici ili izdavačima. Knjige poput „14 dana karantina“, „Zovi me svojim imenom“ ili„Love, Simon“ su veoma tražene u našim knjižarama.

14 dana karantina Piše: Milan Aranđelović

Estrada je značajan deo života većine pripadnika LGBT+ zajednice, a izabrane tekstove smatram idealnim ’’produžetkom’’ naracije koju nose moje priče.“

Vodič kroz gej Srbiju

51

P OPTIMIST Film

riča o dometima nove ekra- negde na polovini puta (po pitanju kvalitativnih nizacije znamenitog komada dometa gledano) nalazi se ta narečena nova „The Boys in the Band“ ekranizacija „The Boys in the Band“. Koju je, da mogla bi da krene i pomalo zabune ne bude, Murphy „samo“ producirao – kriptično i sa boka, nagla- dok je za režiju zadužen bio Joe Mantello, na šeno faktografski; recimo, prvom mestu glumac, ali i čest Murphyjev saovako – Ryan Murphy je za radnik. Mantellu (1962) je ovo tek druga režija 11. decembar najavio premi- celovečernjeg igranog filma (sada već prilično jerno prikazivanje filmske davne 1997. godine režirao je simpatično ostvaadaptacije brodvejskog mju- renje „Love! Valour! Compassion!“), što se u zikla „The Prom“ na Netflksu, neku ruku u slučaju ovog najnovijeg rediteljsa Meryl Streep, Jamesom Cordenom, Nicole skog mu rada i jasno vidi. Baš kao što se dosta Kidman, Kerry Washington, Keegan-Michaelom brzo očita i ogoli ta njegova fascinacija izvorKeyom u značajnim rolma, dabome, sa pričom nim tekstom iz pera Matta Crowleyja, kojem je o nesrećnoj Emi, tinejdžerki kojoj je zabranjeno pristupio idolopoklonički i upadljivo bojažljivo. da dođe na školsko matursko veče sa svojom To, naravno, ne mora da u samom startu devojkom. A, osim toga, Ryan Murphy je obzna- predstavlja krupan minus, jer pomenuto u isti nio da će, između ostalog, naravno, za Netflix mah lako može biti duboko promišljenog autoruraditi biografsku seriju o velikom Andyju War- skog krovnog koncepta po kome fokus ima biti halu... A sve to će, kanda, dok ovaj broj magazina upravo na ovom Crowlyjevom opšte poznatom „Optimist“ dođe u vaše ruke i pred vaše oči biti tekstu i njegovom neprolaznom značaju barem tek deo, reklo bi se, tog neprekidnog rafala me- u domenu queer pozorišta dvadesetog i dvadedijskih objava na temu radova u toku i planova set i prvog veka. Međutim, „The Boys in the u toku kada je u pitanju uvek orni pregalac Ryan Band“ Mantella i Murphyja na prvom mestu Murphy. jeste logorejična i razmahana pričaonica, a što, Ali čemu ovaj i ovakav uvod u konkretnom recimo nije bio slučaj sa onim što je početkom slučaju kritike nedavne saradnje Rayana Murp- sedamdesetih godina prošlog veka od iste hyja i Netfliksa – filma „The Boys in the Band“? građe napravio i pred gledateljstvo doneo maeZapravo, to podsećanje na Murphyjevu, sada bi stro William Friedkin (što u tom trenutku jeste se to sigurno bio čudan izbor za moglo označiti i autora njegovih definisati i tako i preferenci, fascinaupravo tim rečima, cija i njegov autorautorsku i produskog stila i izraza).

Sramežljivo i poklonički, a na pola puta centsku maniju priNaprosto, tamo gde lično dosta toga i je Friedkin sa dosta rečitog i preciznog uspeha a bez intrugovori i o kvalitetu zivnih intervencija onog što on pod uspeo da prokrvi i plaštom te očito razigra tekst i time obostrano lukraprevaziđe njegovu tivne saradnje. A tu zd r avo r a z u m s k u stvari vidno variteatarsku suštinu i raju – od zaista prirodu, Mantello, Piše: Zoran Janković loših radova pak, bira da poslu(poput serije „Holšnički na ekran prelywood“), preko nese baš ono u veoma upitnih tekstu napisano i (kao što je serija istaknuto. To ga, ni„Ratched“), pa sve do izvrsnih (što dokumen- malo iznenađujuće, u sijaset navrata dovodi tarni film „Circus of Books“ svakako jeste). A dosta blizu tačke ekranizovanog i raskadriranog

The Boys in the band

52

www.optimist.rs

pozorišta, pa, samim tim, i dela koje ne koristi dobar deo prednosti trenutka u kome nastaje.

Naravno, ta starostavnost, koja se, pomalo začudno, najmanje iscrpljujuće u aspektu vizuelnog i pojavnog, može biti i prednost, posebno ako se ciljano i svesno u vidu ima pomalo svečarska, odnosno, komemorativna nota ove ekranizacije, budući da je Crowley umro nedavno – u martu prošle godine.

S druge strane, Mantello i Murphy čvrsto u fokusu tokom 120 minuta trajanja ove verzije drže njenu idejnu bit, a to je ukazivanje na ono posebno i nepremostivo bolno – toksičnu komunikaciju (i, gle čuda, neretko i znatno širu i sveopštu toksičnost odnosa unutar onih koji su katkad i veoma bliski unutar queer zajednica i mikro-zajednica). U tom smislu i po toj osnovi ovo je adaptacija sasvim na mestu – u žiži je Crowlyjev višeznačan i britak tekst na, sada je to već potvrđeno, univerzalnu i neprolaznu temu, koja, pak, jasno ukazuje u pravcu prilično mračne i onespokojavajuće studije ljudskih karaktera i brojnih , često i duboko ukorenjenih i bezmalo neporavljivih slabosti koji ih određuju,

pa i pokreću. Za one koji se po prvi put susreću sa pomenutim tekstom, premda opterećena svojim očiglednim teatarskim izvorištem, ova ekranizacija nudi sasvim dovoljno. To ide u paketu sa očekivano umešnom rekreacijom ere, odnosno, besprekornim scenografsko-kostimografskim dostignućima, dok po pitanju glume , preciznije, glumačkih kreacija koje zatičemo i pratimo u ta dva sata stvari prilično variraju – u rasponu od zrelih a neusiljenih (Matt Bomer), zauzdano manirističkih (Zachary Quinto), pa do evidentne autoreciklaže (Andrew Rannells, znan, između ostalog i iz serije Girls), sve do iritantnosti prenaglašene karikaturalnosti i lažiranog mraka Jima Parsonsa.

U krajnjem zbiru to „The Boys in the Band“ dovodi negde dosta blizu same sredine puta – do tačke doslovne ekranizacije koja ignoriše stavku da se ipak znatno drugačije i hrabrije može u 2020. godini, ali i tačke dela koje nesporno čini na čast svom polazištu i ključnom nadahnuću. A sve to bi možda bilo vidno drugačije da Ryan Murphy manje radi, odnosno, da nauči da se (barem tu i tamo) uobroči.

Vodič kroz gej Srbiju

53

N OPTIMIST Serija

imalo ne iznenađuje što je podosta pažnje ne samo i ne nužno samo poštovalaca njegovog rada, dela i autorskog „rukopisa“ izazvala pojava serije „We Are Who We Are“ Luke Guadagnina u ponudi HBO-a (mada je, faktografski gledano, ovo koprodukcija HBO-a i britanskog Sky-ja); dosta toga je što otvoreno mami i čak se i na papiru već čini privlačnim, pa i neodoljivim.

U pravu su oni koji tvrde da je u pitanju serijska varijacija na ono što je isti autor pre samo par leta ponudio brojnom festivalskom i bioskopskom gledateljstvu u znamenitom i odličnom filmu „Zovi me svojim imenom“ (Call me By Your Name), naravno, ekranizacijom i u prevodu na srpski jezik prisutnog istoimenog romana Andrea Acimana. A u pravu su i oni koji (ne samo stoga što je reč o istom prikazivaču i (ko)producentu – pominjanom HBO-u) u ovoj novoj seriji

54

www.optimist.rs

vide hitar nastavak onoga što je prevashodno na polju ideja, motiva i sveukupne atmosfere, kao i generacijskog konteksta, viđeno u mnogohvaljenoj „Euforiji“, takođe iz ponude očito neprolazno sveprisutnog HBO-a. Dobra stvar je, međutim što (gledano na uzorku od prve polovine, četiri od ukupno osam epizoda) „We Are Who We Are“ nije brzopotezna resavska replika pomenutih srodnika/ili nadahnuća. A što opet ne čudi, jer Guadagnino u najmanju ruku jeste dovoljno osoben i vešt autor (pritom, sada već pozamašnog opusa na planu filma, a sad, evo, i televizijskih serija) da bi se sebi tek tako dopustio oponašanje nedavnih uspeha i podviga iz tuđe ili vlastite filmografije. Po tom pitanju, uz niz analogija i referenci (a što je neizostavna bagaža u ovo dobra tog postmodernističkog sveopšteg zamora materijala), „We Are Who We Are“ je dovoljno autentičan rad, koji je, uz sve druge kvalitete, adute i specifičnosti, prilično podatan i lak za analizu.

Taj dominantno omladinski okvir ga dovodi u očiglednu vezu sa narečenom „Euforijom“, dok je povoda za analogije sa „Zovi me svojim ime-

nom“, gle čuda, dosta više, a i očiglednije su. Po- novostečena drugarica i saborkinja u tom lutanovo je tu priča o odrastanju kao okvirni kon- nju po italijanskim krajolicima u potrazi za to cept, ponovo u fokusu imamo motiv potrage za malo dopuštene im slobode, Cait, očito ima još rodnim identitetom (s tim da je po toj osnovi u podosta toga da pojmi i prihvati po tom uvek dramaturškom smislu ulog vidno podignut, bu- značajnom pitanju rodnih identiteta, naravno, dući da se priča ove serije zbiva u znatno bližoj uz dužno poštovanje prema aktuelnom fenoprošlosti), a nanovo je tu i italijanski kontekst u menu nepremostive fluidnosti rodnih identiteta kome će, slično, recimo, junacima romana Hen- u ovom trenutku, makar samo u iole liberalniryja Jamesa, E.M. Forstera..., pokušati da pro- jem delu planete. Prva polovina serija (a u trenađu put ka sopstvenoj suštini prateći taj nutku išćekivanja pete epizode nastaje ovaj nepregledni lavirint mogućnosti, ali i mogućih prikaz) je prilično varljiva ako se u fokusu ima pogrešnih skretanja. Osim toga, ima brojnih po- samo taj aspekt priče, ali je već sada posve jasno dudarnosti i u načinu na koji su koncipirani i u da se i ovaj Guiadaginov rad (a koji stiže posle priču i njeno središte udenuti likovi Elija iz „Zovi grozomornog mu rimejka Argentove znamenite me...“ i Frasera iz „We Are Who We Are“, dok dru- „Suspirije“ i sasvim izlišnog mu kratkometražgopomenuti svoju osobenost u toj postavci na- nog filma „The Staggering Girl“) sa puno prava lazi u ovovremenskom buntovništvu mahom ima smatrati prirodnim delom korpusa LGBTQ površnog i pukopodela današnjica. javnog tipa, pa čak i Kako kod Guaispadima otvorene dagnina to i inače narcističke histerije, obično biva, i u ovoj a koja je, dabome, seriji ima prilično Tu smo gde smo, s kim si – s njim si sasvim saobrazna slobodarskog privremenu u kome se stupa tradicionalipriča zbiva i koje stički shvaćenom Guadagnino ovde pojmu filmskog ili oslikava, doduše, u serijskog pripovedrugom planu, jer danja, te izvrsne su mu u središtu glume na prvom pažnje i ovoga puta mestu mladog dela isključivo likovi – glumačkog ansamnjihove osobenosti, bla, ima potenciraslabosti, pritajene nja na atmosferi i Piše: Zoran Janković jake strane i sasvim pop-kulturnim prirodni damari za ukrasima, baš kao slobodom, otpošto ima i poprilično rom, ali i povremepraznog hoda, dok nim prepuštanjima beslovesnom i krajnje na česte mahove „We Are Who We Are“ ostavlja jalovom i neproduktivnom hedonizmu. utisak filmske priče koja je iz ovih ili onih poPo pitanju queer aspekta, a što su medijske buda ipak preinačena u trenutno traženije serijnajave dovoljno raznatljivo sugerisale, ima prili- sko ruho. Ipak, uprkos tome, teško je precizno čno materijala za osvrt i kasnije i nešto temelj- rezonovati u smeru zašto bi neko ovu i ovakvu niju analizu; glavni, uslovno rečeno, naravno, seriju smatrao promašajem ili nečim što ipak ne junak, prpošni samotni Fraser u američku vojnu zavređuje gledalačko vreme i pažnju. Ako ništa bazu u Italiji stiže sa roditeljima – sa dve mame drugo (a dosta toga vrednog pažnje tu ima), sli(tumače ih Alice Braga i Chloe Sevigny, značajno čno Sorentinovom „Mladom papi“, i ova serija glumačko ime u domene onoga što barem (dakle, takođe na američko-italo teme) pruža okvirno doživljava queer filmom savremene rečit uvid u prilično temeljan upliv i snažan utifele), a i sam, sva je prilika, oseća važnu naklo- caj poetike savremenih arthaus filmova na tanost istom polu, iako taj deo njegove ličnosti još kođe izraz u domenu serijskih sadržaja u ovom nije dovoljno osvešćen i artikulisan, a njegova trenutku.

We Are Who We Are

Vodič kroz gej Srbiju

55

N OPTIMIST Film

ije nužno hitro i svojevoljno zabiti glavu što dublje u teški mulj grozomorne i jalove političke korektnosti (ili već neko vreme opšte poznate Woke kulture kao njene ovodecenijske ispostave i varijante) da bi se videlo da je (naravno, ne samo kada je film u pitanju film, ali zadržimo se u narednih nekoliko hiljada karaktera samo na filmu – i to repertoarskom, potencijalno komercijalnom, onom koji se obraća poželjno što široj i što brojnijoj publici) taj medij i ranije umeo da bude zgodno i učinkovito sredstvo uvrede drugačijih ili atipičnijih. A u svrhu finese, analize i filmskog promišljanja guraju rauzorka neka nam posluže tri američka, studijska dnju ka saharinskom srećnom kraju. A koji će, gle filma krupnijih distributivno-prikazivačkih ambi- čuda, biti oličen, kako to, recimo, biva i kod Jane cija, nastalih u kratkom razmaku od samo neko- Austen, nikad dostižnog uzora mnogih - i u filmu liko godina i filmskih leta – konkretno, od 1978. i u književnosti, u postavci da glavni junaci moraju do 1982. godine. da pobede svoje ključne slabosti – ona gordost, a Hronološki gledano, ali i lider po osnovi i kri- on potrebu za povremenim promiskuitetom. Na terijumu predočenom u uvodnom pasusu ovog to se u ovoj priči nejasnog fokusa i traljavo nabazbirnog osvrta i podsećanja, tu prednjači „A Dif- canih tema nadovezuje i za ovaj tekst udarna diferent Story“ iz narečene 1978. godine; reč je o menzija – homoseksualnost je u viđenju nedvosmisleno melodramatski postavljenoj ro- pomenutih autora ovog somanbulnog ostvarenja mansi o isprva prijateljstvu, a potom i sveobuh- koje bi da bude odvažnije nego što je to ijednog vatnoj duboko emotivnoj vezi jednog autovanog trena i zbilja bilo moguće ipak čisto i isključivo geja i jedne autovane lezbijke, i to sa poprilično stvar ličnog izbora, ako ne i hira. U tome se krije „minulog rada“ na polju, označimo to tako, brzo- osnova za narečenu uvredu – Albert, junak ove ropoteznog promiskuiteta. Sveukupno gledano, reč manse, dosta brzo i bez većih potresa prelazi put je o ne preterano od ekonomski zarobvešto u delo sproljenog štićenika bovedenom filmu koji gatih starijih Evolucija jedne uvrede u retrovizoru se više doima kao muškaraca, kruzera, komprimovana/saa, sva je prilika, i požeta televizijska sevremenog seksualrija nego film u nog radnika upravo tradicionalnijem i na tom planu do doprestižnijem viđebrohotnog strejtaša nju i shvatanja tog koji bi da brine o svopojma. To se u dojoj supruzi, takođe broj meri ponajpre hitro i bezbolno saogleda u pukoj desmoisceljenom lezbijkriptivnosti samokom prilično burne Piše: Zoran Janković zadate radnje i prošlosti. Istini za njenoj mehaničkoj volju, svaka podrobprogresiji – jednonija analiza zapravo stavno, autori (u tom trenutku debitanti – scena- bi bila sasvim nezaslužen kompliment ovom risti Henry Olek i reditelj Paul Aron) bez imalo lošem filmu čiji autori nisu uspeli da osveste ni vla-

Iz filmske queer prošlosti

56

www.optimist.rs

stiti doživljaj sveta koji nastoje da prikažu u tih 108 minuta trajanja, niti da kažu išta iole intrigantno ili osobenije, niti da dokažu vlastiti dar za filmsko pripovedanje čak i u nekom rudimentarnijem i autorski ne baš zahtevnom vidu.

Nešto dovoljno slično zatičemo u vidno neduhovitoj i šepavoj komediji „Partners“ (1982), koja polazi od jednostavne formule poznate kao ’an odd couple’ (čudan spoj, spoj oprečnih naravi/karaktera...); primenjeno i u konkretnom slučaju to izgleda ovako – na istom zadatku, misiji potrage za ubicom gejeva u San Francisku tog doba, nađu se bojažljiviji i samozatajni gej i mlađi mačo-detektiv željan svakojakog dokazivanja (odigrali su ih, prilično smušeno i nenadahnuto, John Hurt i Ryan O’Neal). Mora se priznati, donekle i zbunjuju neprimereno nonšalantan ton filma i ta začudna relaksiranost u pripovedanju na temu potrage za okrutnim serijskim ubicom, a uvredljiva je ta brzina kojom autori bez imalo premišljanja, vaganja ili nijansiranja posežu za najtvrdokornijim i najpotrošnijim stereotipima u prikazu gej-sveta tog doba. Zbunjenost je još veća ako se u vidu ima da je film režirao James Burrows, koji će znatno docnije dugo i istrajno raditi na sada već legendarnoj seriji „Vil i Grejs“, a da je scenarista francuski internacionalac Francis Veber (zaslužan i za hitove „The Birdcage“, koji su, doduše, u vidnoj meri patili od istih boljki, ali su pak bili umešnije izvedeni). A dodatno zbunjuje što „Partners“ nepotrebno i budalasto referiše na klasik Williama Friedkin, zlokobni „Cruising“, pred publiku stigao samo dve godine ranije. Bez ijedne jedine zaista uspele i razrađenije komične situacije, Partners je neuspela komedija koja, na sve to, brzo

očita prezir praktično u hodu/u letu prema samoizabranoj temi, kao i eksploatacijsku nebrigu prema svetonazoru koji ilustruje i u kome traži svoju glavnu osobenost u odnosu na ostatak filmske i repertoarske ponude u datom trenutku.

Znatno bolja od narečenog dvojca je sporovozna i mrtvoozbiljna melodrama „Making Love“ iz iste te godine; u rediteljskom smislu za nju je zaslužan Arthur Hiller, u tom trenutku najprepoznatljiviji po ogromnom i planetarnom uspehu, filmu „Ljubavna priča“ (Love Story). Priča se tiče ogromnih potresa koji zadese mladi i profesionalno uspešni par (glume ga Michael Ontkean, kasnije šerif iz „Tvin Piksa“, i Kate Jackson, jedan od izvornih „Čarlijevih anđela“), u trenutku kada on osvesti da ga zapravo, mimo svih društvenih uslovljavanja i mimo tog njihovog konteksta zdravog i srećnog braka zapravo jedino privlače muškarci, a ponajviše promiskuitetni pisac bez dlake na jeziku i prilično opušten u svojoj koži (u tumačenju Harryja Hamlina, nekoliko godina mačo-zvezde serije„L.A. Law“). Ovom filmu se nema šta iole krupnije zameriti osim te suštinske neuzbudljivosti, evidentna je dobronamernost u pristupu, a za pohvalu je i očigledna promišljenost u prikazu i analizi fluidnijih seksualnih identiteta. „Making Love“ je po toj osnovi artikulisan i film sa merom, jedino što bode oči je to slepilo prema imanentnim užasima kruzinga i neutaživih seksualnih apetita tog doba, a to je bio trenutak kada su krenule prve priče o tzv. gej kanceru; naprosto, autori su (istina, mudro) odlučili da nema prostora da se i time bave u okviru ipak omeđene minutaže i filma u čijem dramskom i narativnom fokusu ipak jeste nešto univerzalnije i manje egzotično i neprijatno.

Vodič kroz gej Srbiju

57

I

OPTIMIST Intervju

straživanja organizacija koje se bave radom sa osobama zaraženim HIV-om, pokazala su visok stepen diskriminacije HIV pozitivnih pacijenata u stomatološkim ordinacijama. Ovim se direktno ugrožava zdravlje HIV pozitivnih ljudi i krše njihova osnovna ljudska i građanska prava. Rezultati su pokazali da osobe koje su doživele ovakav vid diskriminacije, menjaju izabranog stomatologa i ne saopštavaju svoj zdravstveni status, kako bi dobili adekvatnu uslugu i izbegli ponavljanje diskriminatorske radnje. Tim povodom, razgovarali smo sa dr Marijom Jovanović, iz Stomatološke ordinacije „Incisivus“ iz Beograda.

Koliko se često u svojoj praksi susrećeš sa pacijentima obolelim od HIV-a?

Retko se susrećem sa HIV pozitivnim pacijentima. Tako je bilo i tokom studiranja, a tako je i sada u privatnoj praksi. Razlog verovatno leži u relativno niskom procentu HIV infekcije u opštoj populaciji kod nas, kao i u činjenici da pacijenti nisu u obavezi da stomatologu saopšte svoj HIV status. Šta ti je prva pomisao kada ti neko saopšti da ima HIV? Kao stomatolog nemam nikakvu pomisao, osim da treba da budem opreznija u radu nego obično. Ali što se tiče mene privatno, uglavnom je to neko saosećanje sa tom osobom, ne zbog toga što još uvek zvanično ne postoji lek koji bi doveo do izlečenja, jer dostupni su lekovi koji u dobroj meri drže pod kontrolom ovo oboljenje, već zbog toga što mogu samo da pretpostavim kako je teško živeti u društvu u kom se ne gleda blagonaklono na različitosti, u kome je neobaveštenost velika, pa samim tim i osuda, strah i diskriminacija.

Koliko prostora je na stomatološkom fakultetu posvećeno radu sa HIV pacijentima?

Ne tako mnogo. Iako se kroz većinu predmeta izučavaju pacijenti rizika u koje spadaju i HIV pozitivni pacijenti, iako imamo i predmet infektivne bolesti kao obavezan, nekako se uvek ta tema stavlja u drugi plan. Studenti ne rade sa pacijentima obolelim od HIV-a, jer nisu još uvek dovoljno manuelno spretni, a svaka nepažnja predstavlja rizik od zaražavanja, pa se samim tim i stvara utisak da je bolje izbeći rad sa HIV pozitivnim osobama kad god je to moguće.

58

www.optimist.rs

Šta je, po tvom mišljenju, uzrok diskriminacije HIV pozitivnih u stomatološkim ordinacijama?

Na prvom mestu strah od zaražavanja kao posledica činjenice da su stomatolozi i ostali zdravstveni radnici koji čine stomatološki tim najizloženiji situacijama u kojima može doći do infekcije HIV-om, u kombinaciji sa predrasudama i, koliko god nemoguće zvučalo, nedovoljnim znanjem, i više je nego dovoljno da dovede do diskriminacije. Suštinski se rad sa HIV pozitivnim i ostalim pacijentima ne razlikuje umnogome. Mere zaštite su iste za sve.

Zar ne bi trebalo da su lekari prvi koji će razbijati uvrežene predrasude u društvu o HIV-u?

Trebalo bi, ali i lekari su samo ljudi koji se kao i svi ostali ponekad bore sa poricanjem činjenice da se ljudi razlikuju i sa stvaranjem osećaja superiornosti u odnosu na one koji su “različiti”.

Neko od nas ima više ili manje uspeha u tome.

Kakav je tvoj stav prema LGBT populaciji? Da li povezuješ HIV isključivo sa homoseksualnom orijentacijom?

Naravno da ne povezujem HIV samo sa homoseksualcima. Koliko se sećam, i u Vašem časopisu su bili izneti podaci o velikom broju heteroseksualaca među zaraženima HIV-om u Ruskoj Federaciji. Razne su situacije, navike i zanimanja ljudi koje predstavljaju rizik od infekcije HIV-om. S obzirom na to da se zna da se virus humane imunodeficijencije (HIV) kod zaražene

osobe nalazi u najvećoj koncentraciji u krvi (i u menstrualnoj krvi), zatim u tečnostima koje luče polni organi (presemena tečnost, semena tečnost/sperma, vaginalni sekret) i u majčinom mleku, lako je zaključiti da osobe homoseksualne orijentacije nisu jedine izvor infekcije.

Najlakši put prenošenja infekcije je kontakt sa krvlju zaražene osobe, nevezano od njene boje kože, pola, uzrasta i seksualne orijentacije; zatim nezaštićeni seksualni kontakt sa Hiv pozitivnom osobom; i sa zaražene majke na dete.

Kakvi koraci se moraju preduzeti na zakonodavnom planu kako bi se predupredila diskriminacija?

Svaki građanin naše zemlje, bio on HIV pozitivan ili negativan, ima svoja zakonom zaštićena prava i određene obaveze. Po mom mišljenju, zakonodavstvo ima prihvatljive propise u pogledu za- U principu ne pratim, ali ukoliko naiđem na neki štite prava HIV pozitivnih osoba, kao i u meni zanimljiv sadržaj sa tom tematikom, svasprečavanju diskriminacije, ali stiče se utisak da kako pročitam. Tako je bilo i sa filmom na koji se društvo ne pridržava zakona i propisa u pot- sam slučajno naletela, koji se snimljen po ropunosti. Prema tome, ne smatram da je potre- manu egipatsko-američkog pisca Andrea Acibno menjati zakone, već da se svako mana, a čija radnja prati dva mlada čoveka nepridržavanje istih sankcioniše. Mislim i da je homoseksualne orijentacije. U pitanju je film potrebno mnogo više edukacije prvenstveno „Zovi me svojim imenom“ ili u originalu „Call Me mladih u školama, pa onda i odraslih zaposlenih By Your Name“. Film je po meni fantastičan. po firmama, što već spada u domen opšte dru- Takav bi bio i da govori o heteroseksualnom štvene atmosfere . paru, što potvrđuje činjenicu da nema razlike izKoliko si društveno aktivna i da li smatraš među “vas” i “nas”, odnosno osećanja su univerda je potrebno aktivno učestvovati na iz- zalna za jedno ljudsko biće. Omiljenu pesmu menama opšte društvene atmosfere? nemam, ali sam oduvek i zauvek zaljubljena u Za sad ne mogu, nažalost, da se pohvalim naro- Fredija Merkjurija. čitim društvenim aktivizmom, ali imam dosta Imaš li neku poruku za naše čitaoce i HIV toga u planu. Jedna pozitivne među od stvari koju bih njima? volela u bliskoj buPrihvatite sebe, voDiskriminacija HIV pozitivnih u dućnosti da se lite sebe, svi smo mi ostvari je da u ordii isti i različiti u isto stomatološkim ordinacijama naciji pružam bevreme, svi smo splatno neke od ljudi, nesavršeni. stomatoloških Biće uvek i onih koji usluga materijalno će da vas osuđuju i najugroženijem onih drugih, ne stanovništvu. dajte se, budite odDa li pratiš govorni prema sebi LGBT teme? i drugima, i budite Imaš li omiiskreni sa svojim ljeni film, stomatologom iako Razgovarao: Igor Maksimović pesmu ili niste u obavezi da knjigu sa tom baš sve kažete. tematikom?

DR Marija Jovanović

Vodič kroz gej Srbiju

59

OPTIMIST Zajednica Kada si prvi put znao da si... (gej) Najranije sećanje mi seže do prvog razreda osnovne, kada sam svesno počeo da spoznajem činjenicu da mi se dopadaju dečaci, a ne devojčice. I dalje sam pratio krdo, pa bih se kobajagi zaljubiškao u poneku devojčicu iz razreda,

Ime, prezime: Nemanja Ilić Godine: Ne znam kad pre, ali dvadeset šest Zanimanje: Filolog

60

www.optimist.rs

ali Dejvid Duhovni u „Dosije Iksu“ mi je zapravo bio jedan od prvih simpatija, tako da, to sve govori o tome koliko rano bivamo svesni sopstvene seksualnosti. S tim što, nisam još bio upoznat sa terminima poput „gej“ i „homoseksualac“ u detinjstvu. Naprosto, bio sam u dosluhu sa sopstvenom prirodom.

Tvoj izlazak iz ormana...

Pokušao sam da se autujem roditeljima u osmom razredu osnovne, ali sam to ubrzo porekao iz straha šta će se dogoditi dalje, jer nisam potekao iz veoma gay-friendly doma. Stoga se istina tako tavorila u meni do četvrte srednje,

kada sam se konačno samom sebi autovao, a potom sam tokom studija krenuo na pohod za samooslobađanjem i obelodanjivanjem dotad neizrečene tajne. U stvari, 2016. je bila prekretnica, jer sam tada počeo da se redom autujem bliskim prijateljima i porodici. Moja najbolja drugarica je znala ko sam još i pre toga, a i do tog saznanja je došla bez puno halabuke. Mama i sestra su dugo poricale i ignorisale su načisto taj deo mog bića, ali danas stvari već idu nabolje.

Koji savet bi dao mlađem sebi...

U redu je da te je strah za sopstveno postojanje, ali dozvoli sebi da se zavoliš malo ranije.

To što osećaš nije tvoj stid, nego njihova netrpeljivost i nelagodnost.

Naj gej stvar koju si ikada uradio...

Sama činjenica da svakodnevno obitavam u istopolnoj zajednici sa čovekom koga volim i tu zajednicu nazivam brakom je po mom mišljenju jedan od najuzvišenijih činova takozvanog gej života. Od mojih pokreta i glasa, do interesovanja i ideala, sve je veoma kvir, do koske. Ja sam jedan jednorog u telu kosmatog dvometraša.

Tvoj prvi gej kafić/klub...

Vraćamo se na 2016. Bila je to WB žurka u Mikseru. Većinu večeri sam proveo plešući i skandirajući kada krene neka gej himna u maniru „Believe“ od Cher. Jedan od čudnovatijih trenutaka bila je šutka na pesmu Britni Spirs. Samo sam posmatrao, nisam učestvovao.

Tvoj prvi poljubac...

Bio je decembar. Klišeično veoma – ugnezdili smo se negde na Kalemegdanu. Imao sam dvadeset, a on dvadeset šest.

Nevinost izgubio...

Zavisi koji seksualni čin se podrazumeva gubljenjem nevinosti za gej muškarca. Nisam je izgubio u klasičnom smislu.

Recimo da je sa dvadeset dve godine došlo do buđenja određenih erogenih zona. Šta za tebe danas znači biti gej...

Biti čovek k’o i svaki drugi. Gej ljudi, opšte gledano, su istopolno usmereni homo sapiensi koje neki drugi homo sapiensi nastoje da tlače iz samo njima poznatih razloga.

Tvoj naj gej muzički album bio bi... „I Am... Sasha Fierce“ (2008). Bijonse je bila moja iskonska diva.

Najviše se ložiš na...

Donji veš koji ti donosi sreću...

Onaj koji mi je muž poklonio.

Gej film koji morate pogledati... „Kerol“ iz 2015. sa mojom miljenicom Kejt Blanšet.

U nedelju popodne naći ćemo te gde...

U krevetu, jer se verovatno oporavljamo od subote uveče.

Gledamo film/seriju i jedemo nešto itekako grešno.

Tvoj stav o ljubavi i braku...

Ljubav mora da bude jača od straha. Brak mora da bude između dvoje odraslih osoba koje slobodno u njega stupaju bez obzira na njihov pol.

TV serija koja je promenila tvoj gej svet... „Vil i Grejs“. Odrastao sam posmatrajući Džeka kako se nikome nikada ne izvinjava za svoje postojanje.

Omiljena knjiga…

Selindžerov „Lovac u žitu“. Nedavno me je oduševilo, ali i donekle izbedačilo Heseovo delo „Pod točkom“, a nabasah na njega sasvim slučajno.

Omiljena gej ikona…

Ijan Mekelen. Želim da se taj čovek balzamuje i da živi večno. Ne samo da je izvrstan govornik i glumac, već je i jedan od meni omiljenih pripovedača, pa makar prepričavao nešto po deseti put.

Grindr ili GayRomeo…

Neje za davanje.

Omiljena društvena mreža…

Nemam miljenika nekih, ali neka bude Instagram, jer tamo mogu da se šepurim.

Tvoj gej heroj je...

Geri Barlou iz Take That, ali kakav je bio devedesetih. A ponekad i kakav je danas, moram priznati. Da imam tip, to bi onda bio srednjoevropski muškarac.

Harvi Milk u kontekstu istorijskih tokova. Inače, svaki gej pojedinac, bez obzira na pol, koji živi svoju istinu i neguje svoju prirodu. Divim se svakoj kvir osobi koja pronađe hrabrost da se odupre heteronormativnoj indoktrinaciji kako bi slavila sebe.

Vodič kroz gej Srbiju

61

OPTIMIST LGBT twitter

62

www.optimist.rs

VodiÄ? kroz gej Srbiju

63