Optimist magazin 058 (februar 2021)

Osnivač i izdavač: Gej lezbejski info centar Godina osnivanja: 2011.

Glavni i odgovorni urednik: Predrag Azdejković Saradnici: Nemanja Marinović, Zoran Janković, Milan Aranđelović, Igor Maksimović, Milan Živanović, Ivana Nikolić, Bogdan Petrović, Jovana Ivetić, Milica Simonovski, Marko Radojilić Fotografija sa naslovne strane: Ratched Netflix Web: www.optimist.rs E-mail: optimistmagazin@gmail.com FB Page: www.fb.me/optimist.rs Štampa: Newpress Podrška:

Република Србија МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Magazin možete čitati i na:

Magazin prihvata nadležnost:

CIP ­ Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 305 OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavni i odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ­ God. 1, br. 1 (jun 2011)­ . ­ [S. l.] : Regionalni info centar, 2011­ (Smederevo : Newpress). ­ 21 cm Dvomesečno. ­ Naslov 1. broja: Optimizam ISSN 2217­6756 = Optimist COBISS.SR­ID 186184972

deset godina optimist magazina 2011-2021.

Podrži optimist i preplati se na štampano izdanje samo 900 dinara za godinu dana i optimist magazin stiže na tvoju adresu + poklon javi se na optimistmagazin@gmail.com www.optimist.com/preplata

J

OPTIMIST Zakon oš od 1994. godine kada je u Sr- cionog plana, po pitanju prava LGBT osoba biji dekriminalizovan položaj došlo je do pomaka. Već u startu nakon formiLGBT zajednice, kao pripadnik ranja nove Vlade i dodeljivanjem novoformiraiste a i kao pravnik, u želji da se nog ministarskog resora za ljudska i manjinska i potpuno prekine s diskriminaci- društveni dijalog prava gospođi Gordani Čomić, jom manjinskih prava homose- poznatoj političkoj aktivistkinji i velikom borcu ksualnih osoba u odnosu na za ženska prava, prava manjina, ali generalno i heteroseksualne, imao sam za sva univerzalna ljudska prava, konačno je i nadu i verovao da će jednog ovo pitanje došlo na red, i data je reč, tačnije dana i u Srbiji doći do uspostave obećanje gospođe Čomić, da će se najkasnije do zakonske regulative koja se tiče proleća (marta 2021. godine) Predlog zakona o zajedničkog života i odnosa u homoseksualnim istopolnom partnerstvu naći pred poslanicima zajednicama, iliti do uspostavljanja neke vrste Skupštine Republike Srbije. na zakonu zasnovane “unije” dvoje ljudi istog Naravno, čim je najavljen ovaj nacrt zakona, pola. I dok su ex-jugoslovenske republike iz re- odmah su se “oglasile” dežurne patriote, naciogiona dosta pre nas, i to Slovenija, Hrvatska, pa nalisti, tradicionalisti i ini homofobi koji su uglas, na kraju i Crna Gora, pravno regulisale zajednicu u ime tzv. “porodičnih vrednosti”, krenuli u ospoživota gejeva i lezbejki, napokon je došao red na ravanje regulisanja LGBT+ prava, jer bi to tobože našu Srbiju. Istine radi, još pre desetak godina, ugrozilo tradicionalnu srbijansku porodicu. Ne u nekoliko navrata, su određene nevladine or- znam samo kojim povodom bi se odredbe ovog ganizacije u Srbiji, koje se bave pitanjima ma- zakona uopšte ticale “tradicionalista”?!? Bar ja taj njina, izrađivale modele zakona o istopolnim povod ne vidim. Na njih se ovaj zakon neće ni partnerstvima (zajednicama), međutim očigle- primenjivati. Prisutna mržnja prema LGBT+ osodno da nije bilo političke volje da se predlog za- bama postoji u celom regionu i to ništa nije kona o istopolnim partnerstvima nađe najpre novo. Ali nije novo ni to da se zajednice LGBT+ pred Vladom, a potom i pred Skupštinom Srbije. osoba mora regulisati nekom vrstom zakona o Političkim promenama, a naročito dolaskom go- istopolnom partnerstvu. To je stav Saveta Evspođe Ane Brnabić na mesto predsednice Vlade rope, a prati ga i pravnosnažna presuda EvropRepublike Srbije otskog suda za vorena je mogućnost ljudska prava da se i Srbija nađe kojom je pre deseNasleđivanje i među državama koje tak godina ovaj će i zakonom dati sud jednoglasno mogućnost da se ozodlučio da Repuvaniči partnerska zablika Italija krši jednica osoba istog član 8. Evropske pola. Danas se konvencije o ljudmnogi pitaju zašto skim pravima, jer gospođa Ana Brnane pruža bilo koji bić već u svom oblik pravnog prvom mandatu nije priznanja istopolpiše: V.N. predložila, kao prednim partnerima. sednica Vlade RepuOvo je zaista epoblike Srbije, halna presuda ne donošenje ovog za LGBT+ populaciju veoma samo za Italiju već i za svaku članicu Saveta Evvažnog zakona? Mogla je, nije da nije, ali bi je si- rope, čiji je punopravni član i Republika Srbija. gurno onda pojedinci optuživali kako „navodi Zašto je ova presuda važna? Zbog toga što se vodu na svoju vodenicu“. Znam ja nas. I to ovom presudom Evropskog suda za ljudska dobro! Ovako tek formiranjem nove, druge po prava, između ostalog, kaže da zemlje Saveta redu, Vlade Srbije na čijem je čelu ponovo Ana Evrope (znači i Srbija) moraju zakonski priznati Brnabić, a na osnovu prethodno usvojenog ak- prava istopolnih zajednica. Sud je u tom trenu-

Zakon o istopolnim partnerstvima

4

www.optimist.rs

tku istakao da je veoma bitno da se prepoznaju prava LGBT+ populacije i da se obavezno zakonski regulišu. I tu dalje nema zbora. Mogu “tradicionalisti” pričati šta hoće, ali to ne pije vodu.

Kao što ne pije vodu ni pozivanje na održavanje referendum povodom ovog zakona. Jer se onda može s pravom postaviti pitanje - čemu onda postojanje parlamenta, kao zakonodavnog tela, ako bi se za svaki zakon koji parlament usvaja, kao zastupnički dom svih građana Srbije, morao prethodno “staviti” na referendum. Oko manjinskih prava i zakona ne može biti referenduma.

Ako smo demokratska država moramo poštovati i zakonom regulisati sva manjinska i ljudska prava. Jer, demokratija većine se ogleda u pravima manjine u svim civilizovanim državama.

Zato je veoma važno da se predlog zakona o životnom partnerstvu osoba istog pola nađe što pre pred poslanicima Skupštine Srbije, pa da i Srbija konačno bude prepoznata kao država koja zaista podržava sve demokratske principe i u potpunosti poštuje ljudska i manjinska prava, koje su tekovina svih civilizovanih država. Naravno, pre nego što taj predlog zakona o istopolnom partnerstvu uđe u skupštinsku proceduru, mora se na najbolji mogući način iznaći normativna rešenja koja bi regulisala sva pitanja važna kako za život, tako i za prestanak jedne ovakve partnerske zajednice. Ne sme se ništa prepustiti slučaju, jer se ovaj zakon jednom donosi, i pitanje je kad će se ponovno naći pogodan trenutak za neku njegovu eventualnu izmenu ili dopunu u našoj zakonodavnoj proceduri. Moraju se članovima tog budućeg zakona obuhvatiti sve situacije, sve eventualnosti, sve mogućnosti regulisanja i ostvarivanja prava LGBT partnera u ovoj zajednici, onako isto kao što su regulisana sva ta pitanja u braku kod heteroseksualnih parova. LGBT+ organizacije na budućoj javnoj raspravi ne smeju dopustiti da im išta promakne prilikom regulisanja tema zajedničkog života, zajedničke imovine, nasleđivanja partnera, izdržavanja partnera, ostvarivanja prava na penziju nakon smrti jednog od partnera…, kako bi se na taj način, na najmanju moguću meru, smanjila mogućnost da se pojave “rupe” u zakonu, kao i slučajevi da pojedini državni službenici na svoj način tumače odredbe ovog zakona, a na štetu LGBT+ populacije. Iščitavajući oba modela ovog zakona ono što mi je, primera radi, odmah upalo u oko je i predlog članova modela zakona (u jed-

Foto: Brian Kyed nom modelu radi se o članu 32, a kod drugog o članu 37), a koji se tiču teme nasleđivanja preminulog životnog partnera. Naime, u oba modela zakona o životnom partnerstvu kaže se da: „Registrovani partner ima pravo nasleđivanja pod istim uslovima kao i bračni drug, prema opštim pravilima o nasleđivanju“. Ova rečenica odlično zvuči, taman kako treba. Međutim, u oba ova modela, u članovima koji govore o nasleđivanju, nedostaju odredbe o poreskom tretmanu prilikom nasleđivanja svog partnera. To je veoma bitno da i pitanje poreskog tretmana prilikom nasleđivanja istopolnog partnera bude rešeno ovim zakonom na isti način kako je rešeno u bračnim zajednicama heteroseksualnih parova. Naime, bračni drugovi su de facto i de jure oslobođeni plaćanja poreza na nasleđe i poklon prilikom nasleđivanja svog preminulog bračnog druga, bilo da nasleđuju u prvom (u slučaju kada imaju decu) ili drugom naslednom redu (u slučaju kada nemaju dece, pa samim tim nasleđuju u drugom naslednom redu zajedno s roditeljima preminulog bračnog druga). Ali su u oba slučaja, bilo da se radi o nasleđivanju u prvom ili u drugom naslednom redu, bračni partneri oslobođeni plaćanja poreza na nasleđe i poklon.

Vodič kroz gej Srbiju

5

>>

OPTIMIST Zakon To isto se ovim predlogom zakona mora reguli- na prenos apsolutnih prava, poreza na nasleđe sati, tačnije obavezno precizirati odredbu o i poklon…, pa sve do poreza na kapitalne dobioslobađanju od plaćanja poreza na nasleđe i po- tke). Bez daljnjeg. Zato bih na kraju ovog teksta klon prilikom nasleđivanja istopolnog partnera poručio da bi Radnoj grupi za izradu nacrta Zanakon njegove smrti. Jer, zašto bi heterose- kona o istopolnom (građanskom) partnerstvu, ksualni bračni drugovi nasleđivali jedan drugog, ali i LGBT+ udruženjima koja će učestvovati na potpuno oslobođeni plaćanja poreza na na- samoj javnoj raspravi povodom donošenja ovog sleđe i poklon, dok bi hozakona, pri izradi nacrta moseksualni partneri, Istopolno partnerstvo u pogledu zakona, veoma mogao ukoliko se ovaj stav ne nasleđivanja, poreskog sistema kao i biti od koristi “Zakon o žiprecizira u samom pred- poreskog tretmana, potom penzijskog votnom partnerstvu logu zakona o istopolnim i invalidskog osiguranja, izdržavanja, osoba istog spola” Repupartnerstvima, morali da socijalne zaštite, obaveznog blike Hrvatske, koji je, po plate taj porez (na na- zdravstvenog osiguranja i zdravstvene meni, najbolje regulisao sleđe i poklon) u iznosu zaštite, prava i obaveza iz radnog sve moguće situacije koje od 2,5 posto tržišne vred- odnosa, pristupa javnim i tržišnim us- se tiču poreskog tretnosti nepokretnosti. Mo- lugama, mora biti izjednačeno u prav- mana istopolnih registrorali bi da ga plate iz ima i obavezama svih nabrojanih vanih zajednica. S druge razloga što, za sada, ni u segmenata koje su priznate i bračnim strane, hrvatski Zakon o jednom od ponuđenih zajednicama. životnom partnerstvu modela zakona o životosoba istog spola je uveo nom partnerstvu ne stoji u samo Zakon i garancije rečenica da životni partneri moraju biti oslobo- zabrane nepovoljnijeg postupanja i time sprečio đeni plaćanja poreza na nasleđe i poklon, isto svaku diskriminaciju istopolnih partnerstava u kao i bračni drugovi. Naime, taj stav, ta odredba odnosu na bračno partnerstvo tako što je u jedzaista mora biti “ubačena” u model, jer ako se ne nom od članova precizirao da životno partneunese eto nama nove diskriminacije homose- rstvo ima ista prava i obaveze kao i bračna ksualnih partnera u odnosu na heteroseksualne. zajednica u pogledu bilo koje zakonom ili poNaravno, i sva druga poreska oslobođenja koja dzakonskim aktom propisane obaveze, prava ili su predviđena za bračne drugove moraju se od- povlastice, a koja se odnosi na poreska i slična nositi i na homoseksualne partnere (od poreza fiskalna davanja.

Foto: Andrzej Rembowski Pixabay

6

www.optimist.rs

OPTIMIST Intervju

Ove godine imaćemo Zakon o istopolnim partnerstvima

Aleksandra Gavrilović Razgovarao: Predrag Azdejković Foto: Tamara Gavrilović

S

redinom novembra, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić najavila je Zakon o istopolnim partnerstvima i da veruje da će nacrt tog zakona biti spreman za prolećno zasedanje Narodne skupštine. Tim povodom razgovarali smo sa Aleksandrom Gavrilović iz Labrisa koji je izradio Model zakona o građanskom partnerstvu koji reguliše istopolna partnerstva u Srbiji.

Da li te je ta najava iznenadila?

Nije me iznenadila najava. Već godinama se zagovara za Zakon. Nakon odluke Evropskog suda u slučaju „Oliari i drugi protiv Italije“ jasno je da države članice, ali i one koje su u procesu pristupa ovo pitanje pravno moraju rešiti. Sa druge strane, imamo Premijerku koja je javno autovana lezbejka i koja živi u istopolnom partnerstvu koje je poznato javnosti. Crna Gora je prošle godine usvojila zakon o istopolnim partnerstvima, koje postoji i u Sloveniji i Hrvatskoj.

Postajemo „siva zona“ na Balkanu i ovo pitanje je neophodno rešiti.

Nakon te najave održan je sastanak LGBT aktivista sa ministarkom. Šta je na tom sastanku dogovoreno?

Na sastanku je razgovarano o Zakonu i svim elementima koji su neophodni za njegovo

8

www.optimist.rs

usvajanje. Ministarka je jasno iskazala svoju rešenost da se u toku njenog mandata ovaj zakon usvoji. Iznela je detaljan plan za naredni period koji je u vezi sa usvajanjem, a koji se odnosio na javnu diskusiju o zakonu, formiranje radne grupe, javno slušanje i sam proces usvajanja. Razgovarali smo u kom delu možemo biti partneri. Mi smo jasno stavili do znanja da ovaj model Zakona koji predlažemo ima podršku zajednice i LGBTI aktivista. Da ne želimo da bilo šta bude formalno samo usvojeno, a da bude loše napisano. Da ćemo biti uključeni i da ćemo pažljivo pratiti proces i tok ovog Zakona.

Labris je radio na tekstu Zakona o građanskom partnerstvu. Šta on sve donosi istopolnim parovima?

Donosi rešenje i prava koja u ovoj zemlji već imaju hetero parovi. Naša zajednica biće pravno vidljiva i onda kada želimo ili ne želimo da se registrujemo, a u trajnijem smo obliku partnerstva i sebe smatramo porodicom. Moći ćemo da rešimo naše imovinske odnose, izdržavanje, nasleđivanje, zdravstveno osiguranje, prava koja proističu iz radnih odnosa a povezani su sa ovim zakonom, prava u slučaju bolesti i prava iz brojnih drugih oblasti.

Najavu je odmah dočekala i velika medijska pažnja i priča o „gej brakovima“. Da li vidiš neku promenu u odnosu medija prema ovoj temi?

Vidim promenu u medijima u celini, a ne samo kada je u pitanju ova tema. Odnos prema svim temama je kontrolisan i nema neke slobode u pravom smislu. Jasno je da kod vlasti postoji želja da se o ovoj temi ne govori senzacionalistički kao u prethodne dve decenije. Kada je u pitanju ovako osetljiva tema to je dobro. Ne smemo dozvoliti govor mržnje u medijima, ali sa druge strane medijima moramo dati slobodu ukoliko želimo da bude demokratska zemlja koja uvažava ljudska prava. Zato su mediji i odnos prema njima oblast koja pre svega mora da se menja i potpuno transformiše u našoj zemlji.

Protivnici kažu da treba na neki način regulisati istopolne zajednice, ali nikako kao brak i da se ne upisuju u matične knjige.

Stari je poznati strah da će prepoznavanje istopolnih partnerstava urušiti brak. Situacija je zapravo suprotna. Ojačava se vrednost trajnijih zajednica i čuvaju porodice od ogromne štete koje prave zajednice koje su sklopljene iz strahova i društvenih pritisaka. Gejevi i lezbejke imaće manje razloga da budu u „lažnim“ brakovima sa osobama suprotnog pola kako bi udo-

voljili zahtevima društva. Sa druge strane ne postoje neki zahtevi u zajednici da se to zove brak.

Zadržite brak, dajte nam prava koja nam pripadaju, a to možemo nazvati i građansko partnerstvo ili istopolna zajednica.

Kada se spomenu „gej brakovi“ usvajanje dece uvek postane tema od interesa. Šta ćemo s tim?

Ovim modelom zakona se ne rešava to pitanje.

Nije predviđeno usvajanje dece. Jer pitanje usvajanja je složenije pitanje koje samo po sebi nije dobro regulisano u našoj zemlji i tema na kojoj će morati dosta da se radi.

Kakva su tvoja predviđanja, da li imamo šansu da ove godine zaista dobijemo zakon?

Ukoliko se ne dese neke neočekivane političke stvari (ja mislim da ćemo proći bez njih) ove godine imaćemo Zakon koji će rešiti pravne odnose istopolnih parova. Da li će to biti dovoljno.

Neće. Biće jako bitno kakav će model zakona biti usvojen i kada će Zakon stupiti na snagu. Ova pitanja kao i sama primena Zakona su takođe od velike važnosti, a ne samo usvajanje Zakona koje će se gotovo sigurno desiti ove godine.

Vodič kroz gej Srbiju

9

OPTIMIST Intervju

Bogu hvala da je tako bilo pa je sada moja žena

Aleksandra & Draženka Razgovarao: Predrag Azdejković

Z

akon o istopolnim partnerstvima nam je pred skupštinskim vratima, ako je verovati svim predviđanjima i obećanjima koja pre svega dolaze iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Zagovaranje legalizacija „gej brakova“ ili „istopolnim partnerstava“ je bio posao aktivista već dvadeset godina, ali je red da čujemo i reč naroda, LGBT naroda koji će taj zakon koristiti. Razgovarali smo sa Aleksandrom i Draženkom koje su se upoznale preko sajta „GaySerbia“. Nakon dopisivanja i zabavljanja, veze na daljinu između Minhena i Beograda shvatile su da žele da žive zajedno, a zajednički život podrazumevao je da partnerstvo bude zaštićeno, medicinsku zaštitu, zajednička ulaganja, penziju, porez, kreditnu sposobnost… Venčale su se u Nemačkoj gde je istopolni brak zakonski prepoznat od 2017. godine, a istopolna partnerstva od 2001. godine.

Kako je išao taj proces birokratski?

Pošto je Draženka bila udata i ima dete, a rođena je u Hrvatskoj naravno da je bilo birokratskih problema koji su bili iscrpljujući i dugi. Prvo su se vadili svi papiri u Srbiji sa prevodom, a onda u Hrvatskoj jer je Draženka došla u Nemačku sa hrvatskim pasošem a beogradskim prebivali-

10

www.optimist.rs

štem. Što se tiče dokaza o slobodnom bračnom stanju, na kraju je dala pismenu izjavu o imenu partnerke. Za mene je bilo lakše jer nisam bila udata i državljanka sam Nemačke, tako da je Draženka došla i sa srpskim pasošem ne bi bilo problema.

Vaš brak Srbija ne priznaje. Koliko vas to boli i stvara probleme?

To nam je česta tema o kojoj pričamo i zbog koje smo nezadovoljne, jer zbog nepriznavanja braka nismo u mogućnosti da zajedno i sigurno investiramo u Srbiji. Naša želja je da kupimo neku nekretninu u Beogradu i da u budućnosti živimo tamo, a bez pravne, medicinske i svake druge zaštite koja se podrazumeva u partnerstvu to nažalost još nije moguće!

Da li bi vam značio Zakon o istopolnim partnerstvima u Srbiji?

Da, značilo bi nam i to mnogo, jer je moja partnerka državljanka Srbije i njeno dete živi dole i ona je vezana za svoju državu. A što se mene direktno tiče, veliki sam fan Beograda i Srbije, iako je moj otac iz Republike Srpske, a majka iz Hrvatske.

Gde i kako vidite da srpska LGBT dijaspora može da pomogne LGBT populaciju u Srbiji?

Mislimo da treba da bude više primera kao što smo mi i da se ljudi ne skrivaju. Možda, na primer više emisija sa gej parovima, intervjua, možda nekih dokumentarnih emisija kako gej

parovi žive kao sav ostali svet. Da ne bude to bukvalno borba, već da se primerima da podrška da i drugi mogu da uzmu svoj život u svoje ruke, a to se ne može ako se ne proguta knedla u grlu, preznojiš se i izađeš iz maminog stana, odnosno iz neke kvazi sigurnosti koja te u stvari čini još više nesigurnim. Svaka nova vest, nova javnost, jeste svetlo za nekoga ko je u strahu ili nema viziju da može da živi sebe. Mi imamo gej prijatelje koji su iz Srbije a žive u Nemačkoj, pa bi možda i oni mogli da podele svoje priče i ideje.

A imamo i gej prijatelje Nemce koji bi možda isto primerom mogli da daju neko novo svetlo na gej situaciju u Srbiji. Za Srbiju bi to bilo neobično, zanimljivo, a daje podršku i otvara nove vidike.

Koliko je Srbija daleko od Nemačke po pitanju LGBT prava?

Srbija je oko dvadeset godina iza Nemačke po pitanju LGBT prava. U Nemačkoj se dugo borilo, naročito zadnjih deset godina, kada su došla i prava na usvajanje dece. Pre toga je bilo moguće, ali samo za parove koji javne i moćne ličnosti. Sada je to drugačije. Imamo prijateljice koje su preko veštačke oplodnje dobile dete, a to sve češće vidimo. Na početku je bilo moguće samo partnerstvo, a od pre četiri godine moguć je i brak u klasičnom smislu. Prava su ista bez obzira da li je brak ili registrovana zajednica. Naravno ima i ovde problema. Kada tražite stan može se desiti da dve žene ili dva muškarca koji su zajedno ne mogu da dobiju stan. Ima i ovde

ljudi koji nas ne prihvataju, ali država stoji iza nas i to daje vetar u leđa.

Moraju se uzeti u obzir finansije i velika uloga koju igra odnos roditelja i dece, te obaveze koje dete nema dok je u fazi odrastanja i ne uči se samostalnosti, što je uticaj drugačijeg sistema školstva i kasnog odvajanja dece od roditelja.

Deca su time odgajana da kao odrasli ljudi vrate dug roditeljima, opterećeni roditeljskim željama, finansijski zavisni i bez snage da budu ono što jesu, oni ne žive svoje živote i nema ko da se bori za njih, a sami se ne usuđuju! To je velika razlika između Nemačke i Srbije i to je veliki problem u Srbiji.

Draženka je radila u Železnici Srbije pre dolaska u Nemačku i doživela da je autuju na poslu, što može biti primere potrebe za borbu za LGBT prava, ali njene prethodne veze sa ženama nisu mogle da se ostvare ni do zajedničkog stanovanja, a kamoli nešto više, samo zbog nedostatka smelosti bivših partnerki i njihove vezanosti za roditelje, iako imaju 30-40 godina i nisu više deca ali žive sa mamom! U Srbiji je potpuno drugi sistem i način života koji se dosta razlikuje od evropskih zemalja. Takođe, primećujemo da je gej muškarcima teže nego lezbejkama.

Koju poruku imate za naše čitaoce u Srbiji i istopolne parove u Srbiji?

Istrajnost i ljubav pobeđuju. Različitost je važna za postizanje pravednog društva, koje svoj potencijal i kreativnost koristi na najbolji mogući način.

Vodič kroz gej Srbiju

11

S

OPTIMIST Strategije

redinom novembra prošle go- osobama zbog njihove seksualne orijentacije. dine Evropska komisija obja- Ova vest je važna i za zemlje koje su trenutno u vila je dokument dugo procesu pristupanja Evropskoj uniji, poput Sročekivane, desetak godina ra- bije, jer će im biti omogućen pristup većim sredđene, i prve ikada, Strategije za stvima preko IPA fondova. ravnopravnost LGBTIQ osoba, Lepo, jako lepo. Ovako izvučena iz kontekili LGBTIQ Equality Strategy sta, lišena negativnih percepcija, straha, otu2020-2025. Cilj Strategije je, đena od evropske realnosti kojom (pre)često kako je to i sama predsednica dominiraju homofobija, desnica, licemerni (maEvropske komisije Urusla fon đarski) političari (uhvaćeni na gej orgijama), koder Lajen nekoliko puta istakla, rona zbog koje su mnogi pripadnici jedne jačanje prava pripadnika LGBTIQ zajednice širom osetljive zajednice ostali bez prihoda i/ili bili priEvropske unije, i to borbom protiv diskriminacije, morani da se vrate pod roditeljski neprijateljski osiguravanjem i promovisanjem njihovih prava krov, Strategija Evropske komisije izgleda kao i prava njihovih porodica; ukratko, iskorenjiva- jedan pristojan, optimističan dokument, koji će, njem sveprisutne nejednakosti. eto tek tako, nekim činima i magičnim štapiSama Strategija - koja nastaje kao odgovor ćima, a pre svega lepim rečima i oslanjajući se na nejednakosti i izazove sa kojima se susreću na dobru volju zemalja članica (a neke od njih pripadnici LGBTIQ zajednice na dnevnom nivou vode Orban i drugari), pomoći nekim ljudima da - bazira se na četiri osnovna stuba, koji su dalje se više osećaju kao ljudi a manje kao predmet definisani nizom mera u narednih pet godina: verbalnih i fizičkih napada i žrtve odvratnih siborbi protiv diskriminacije, osiguravanju bez- stema i još odvratnijih institucija, političkih parbednosti za LGBTIQ osobe, izgradnji inkluzivnog tija, vlada i njihovih ćata. društva i borbi za jednakost pripadnika LGBTIQ Šta je problem sa Strategijom? zajednice u svetu. Pod vođstvom komesarke za Problem je što ne znamo da li će ona pojednakost Helene Dali i uz podršku Radne grupe moći, kako će pomoći, koliko će pomoći. Proza jednakost, Komisija će u narednim nedeljama blem je što ne znamo da li je ona dovoljna. Da li i mesecima integrije samo lista lepih sati borbu protiv disželja prošarana kriminacije LGBTIQ idejama o jednaEvropska strategija za osoba u sve politike i kosti, pravu i glavne inicijative EU. pravdi, ili pak spiIpak, neki od najsak precizno razraznačajnijih delova đenih inicijativa, Strategije odnose se koji će se nesmena napore da se lista tano pretvoriti u zločina iz mržnje u realna rešenja za EU proširi i zločinima one kojima su najusmerenim ka potrebnija? Ima li LGBTIQ osobama, političke volje da piše: Ivana Nikolić kao i na inicijativu o se osiguraju prava postojanju uzajami položaj pripadnog priznavanja ronika LGBTIQ zajedditeljstva u svim državama članicama EU. Ovo nica u celoj Evropi? Da li će je poštovati oni drugo je posebno važno zato što neke zemlje političari koji inače ne poštuju ništa što doživljačlanice dopuštaju istopolnim partnerima da vaju kao izdaju tradicionalne porodice koju čine usvoje decu, dok druge ne. otac i majka, dakle isključivo muško i žensko?

Strategija je dobra i zato što obećava novčaZa razliku od Strategije, ja baš i nisam optinih fondova za NVO aktiviste i udruženja koja se mistična. bore protiv zločina iz mržnje, govora mržnje i Hajde da krenemo od konteksta, od 2020, ostalih verbalnih ili fizičkih pretnji usmerenim ka koju smo tek ispratili. Dovoljno je da pome-

Ravnopravnost LGBTIQ osoba

12

www.optimist.rs

nemo samo četiri članice EU - Mađarsku, Bugarsku, Poljsku i Hrvatsku - i pogledamo šta su one uradile svojim drugačijim stanovnicima. Mađarski parlament je u maju odobrio zakon koji zabranjuje transrodnim ljudima da u ličnim dokumentima promene rod koji im je pripisan na rođenju, porodica je zajednica ,,zasnovanu na braku i odnosu roditelja i deteta... majka je žena, a otac muškarac”, a istopolni parovi sada neće moći da usvoje dete, čak i ako se jedan od njih prijavi kao samac.

U Bugarskoj je promena dokumenata moguća samo nakon hirurške promene pola, na koju se može nakon dozvole suda i koju ne pokriva zdravstveno osiguranje, što je, pretpostavljate, čini preskupom i daleko dostižnom velikoj većini pripadnika LGBTIQ zajednice. O uvredljivim govorima i otvoreno anti-LGBTIQ stavovima političke vrhuške da i ne govorimo.

A Poljska...za nju slobodno možemo reći da je potpuni šampion kada su u pitanju ljudska prava u 2020. Konkretno, kada je o LGBTIQ pravima reč, već smo pisali o blamantnoj LGBT-free zoni koja obuhvata oko 100 opština koje su usvojile rezolucije ,,protiv LGBT+ propagande” ili ,,za porodicu.” Tako su stvorile izrazito neprijateljsko okruženje za svakoga ko nije heteroseksualan ili ko nije posvećen tzv. ,,prirodnoj porodici“, tvrdile su tada organizacije koje promovišu ljudska prava.

Iako ove opštine nemaju nikakvu realnu moć već su pre svega simbolične, one ipak predstavljaju snažnu, opasnu, preteću retoriku usmerenu protiv pripadnika LGBTIQ zajednice u jednoj zemlji u srce Evrope. Što se Hrvatske tiče, dovoljno je spomenuti gradić Imotski, karneval s kraja marta i spaljivanje lutke istopolnog para sa detetom.

Svemu ovome dodajmo pandemiju COVID-19, i eto ti idealne situacije za donošenje Strategije.

Deluje da je potrebno mnogo više od jedne strategije. Deluje da je potrebno više edukacije, edukacije, edukacije.

Kulture. Manje mesta u javnom prostoru za one koji nekoga vređaju samo zato što voli muško, a ,,trebalo bi” žensko, ili se oseća kao žensko, a muško je. Potrebne su kazne za ružna činjenja.

Potrebne su jake packe, a ne ,,najoštrije osuđujemo”. Potrebno je, možda, da bude pravno obavezujuća, a ne ostavljena na milost i nemilost desno orijentisanim vladama i pojedincima koje kroje politiku, pogotovo ovog nama bližeg, istočnog EU bloka. Nastavite listu. Čini se da je neiscrpna.

Bilo kako bilo, Strategija je tu, a prvi izveštaj o napretku očekuje se 2023. Do tada, sačekajmo da vidimo koliko je Evropa zaista... napredna. Mi u Srbiji sa napretkom i naprednima barem imamo iskustva. Zato smo i tu gde jesmo. Šampioni ljudskih prava.

Oh wait!

Vodič kroz gej Srbiju

13

A

OPTIMIST Pregled godine

ko možete da naterate sebe da se osvrnete na 2020. godinu, teško je ne posmatrati je kao godinu iz pakla. Neverovatno je uopšte pomisliti da je godina koja je počela sa čitavim kontinentom u plamenu i predstojećim Trećim svetskim ratom mogla postati još gora, ali hej – tu smo.

Još neverovatnija, ali ovaj “annus horribilis” zapravo nije bio u potpunosti loš, a neke od najboljih stvari ova godina donela je na području LGBT+ prava.

1. Jednakost brakova u Severnoj Irskoj, Švajcarskoj i Kostariki Ljubav je nastavila da pobeđuje 2020. godine, pa su se Severna Irska, Švajcarska i Kostarika pridružile rastućem popisu zemalja u kojima se istopolni parovi mogu legalno venčati.

"Ovo je veliki dan za slavlje", izjavio je Patrik Korigan, direktor organizacije “Amnesty International” u Severnoj Irskoj, slaveći kako oktobarska izmena zakona označava "poslednji deo slagalice u donošenju ravnopravnosti brakova u Severnoj Irskoj".

“Borili smo se za promenu zakona kako bi svi parovi i sve porodice bile jednako prepoznate, a sada smo to postigli - prvo građanskim brakom, zatim verskim i sada konačno, punim civilnim partnerstvom".

2. Pokret protiv terapije konverzije sve je uticajniji Sve veći broj država i zemalja širom sveta uveo je zabranu takozvane konverzijske terapije, bilo

14

www.optimist.rs

za maloletnike ili u celini. Nemačka, američka država Virdžinija i Meksiko Siti zabranile su "mučnu praksu" za maloletnike, dok je Albanija uvela potpunu zabranu.

I samo ovog meseca, stotine verskih vođa pridružile su se pozivima da se zabrani širom sveta kako bi se afirmisalo i slavilo dostojanstvo svih, nezavisno od njihovog pola, rodne ekspresije i rodnog identiteta.

3. Velika Britanija dobila je svoju prvu panseksualnu članicu Parlamenta Lib Dem Layla Moran autovala se kao panseksualka u intervjuu za PinkNews na samom početku godine. Ona je prva predstavnica u Parlamentu Velike Britanije koja je to javno učinila.

"Panseksualnost za mene znači da nisu važne fizičke osobina osobe u koju se zaljubite, već sama osoba", izjavila je i dodala: “Nije važno da li su to muškarci, žene ili nebinarni rodovi, nije važno da li se identifikuju kao gej ili ne. Na kraju krajeva, sve su to nebitne stvari - bitna je osoba i da je volite”.

4. Gabon i Butan dekriminalizirali homoseksualnost Zemlja Gabon u srednjoj Africi i Butan u južnoj Aziji su u procesu dekriminalizacije homoseksualnosti, što su značajne odluke koje će transformisati živote LGBT+ zajednica u ovim zemljama.

"Parlament ponovo uspostavlja temeljno ljudsko pravo za svoje građane: pravo na ljubav, slobodno i bez osude", rekla je Silvija Ondimba, supruga gabonskog predsednika, pridružujući se drugima u proslavi zakona. „Republika brani poštovanje privatnosti svih građana, koja ostaje jedinstvena i neosporna. Da dostojanstvu, ne mržnji!", izjavila je ona.

5. Istorijska presuda američkog Vrhovnog suda data odnelo je pobedu, uključujući Mauri Tarner Još jedna ogromna LGBT+ pobeda došla je u iz Oklahome, prvu nebinarnu državnu zastupjunu, kada je američki Vrhovni sud presudio da nicu u istoriji Amerike.

LGBT+ osobe imaju pravo na zaštitu od diskri- „Ko bi pomislio da će od svih država koje mogu minacije na temelju njihove seksualne orijenta- napraviti takvu prekretnicu za nebinarne ljude cije i rodnog u ovom političkom identiteta. trenutku, to biti baš Presuda zaštitu od u Oklahomi, u kojoj Nije sve tako crno diskriminacije na je “Victory Fund” radu na osnovu našao jako malo pola, poznatu kao predstavnika. Ali “Title VII”, proširuje Mauri je vodila nena LGBT+ osobe u umornu kampanju svih 50 država – što fokusiranu na pitaje veliki korak nanja koja su bitna za pred za ravnopravnjihov distrikt, dok nost nakon što su je istovremeno bila republikanci ovo autentična i otvoIzvor: PinkNews zaustavili u Konrena o tome ko je. gresu.

Mauri je sada uzor 6. “Oskar” uveo za nebinarne ljude i kvotu za LGBT + reprezentaciju hrabrost da se otvoreno kandiduje će inspirisati U septembru je Akademija najavila da će od još više nebinarnih ljudi da nastave karijeru u 2024. godine filmovi koji pretenduju za kvalifi- ovom smeru". kaciju za najbolji film i nagradu “Oskar” morati 9. Autovanje Eliot Pejdž da ispune skup kvota za inkluziju sa druge Trans ljudi širom sveta dobili su neverovatnog strane kamera, koja uključuje i LGBT + reprezen- predstavnika kada se holivudska Zvezda Eliot taciju. Novi standardi za dodelu jedne od najuti- Pejdž na vrhuncu svoje karijere autovala kao cajnijih nagrada na svetu, signaliziraju želju za trans. promenom, nakon dugogodišnjih kritika To je učinjeno sa porukom ljubavi i prkosa koji “Oskara” kao “previše beo”, “previše muški” i “pre- su bacili svetlost na globalnu diskriminaciju trans, nebinarnih i rodno nekonformirajućih više strejt”.

7. Poraz Donalda Trampa na američkim izbo- ljudi. rima "Ne mogu da izrazim koliko je izvanredan osećaj Najveća pobeda 2020. godine nesumnjivo je konačno zavoleti ono što sam dovoljno da bih pripala Džozefu Bajdenu i Kamali Haris – podr- pratio svoje autentično ja”, napisao je Eliot. žanim od strane američke LGBT + zajednice, 10. Velika Britanija ukinula ograničenja za koja će uskoro imati predsednika koji će se boriti doniranje krvi homoseksualacima i biseza njihova prava, umesto da ih stalno umanjuje. ksualnim muškarcima Bajdenovo predsedništvo doneće preko potre- Velika Britanija je konačno revidirala svoja zastaban trenutak mira za kvir Amerikance, počevši rela ograničenja na doniranje krvi seksualno akod Zakona o ravnopravnosti za koji je obećao da tivnih homoseksualaca i biseksualnih će biti donet u prvih 100 dana. To neće biti pro- muškaraca, dopuštajući im da doniraju, ukoliko tivotrov za čitav Trampov otrov, ali sigurno je su monogamni. Ranije su mogli da doniraju samo ako su tri meseca bili u apstinenciji, što su početak.

8. Dugin talas - LGBT + pobede na izborima LGBT+ aktivisti dugo tvrdili da je suvišno, diskriNa američkim izborima ove godine na glasa- minišuće i jača negativne stereotipe. Nova pračkim listićima bila su imena gotovo 600 autova- vila istovremeno čuvaju budućnost nih kandidata, što je rekordni broj koji odražava snabvedavanja krvlju, a doniranje je konačno u snažniju podršku kvir ljudima među običnim skladu sa modernim dobom – što su sjajne vesti Amerikancima. Desetine novih LGBT+ kandi- u celini.

Deset LGBT+ pobeda u 2020.

Vodič kroz gej Srbiju

15

G

OPTIMIST Osmatračnica

lumica Bizi Filips iz se- polova pričaju kako će da se „orode“, to je onaj rije „Dawson’s Creek“ u trenutak kada ponosni otac „baci pet“ svom sinu jednom podkastu ot- koji je uhvatio devojčicu za dupe u četvrtom razkrila je da je sa svojom redu. Kada time afirmiše ne samo seksualnost ćerkom Birdi pre dve koju smatra „ispravnom“, već i seksualno nasilje, godine razgovarala na ali to je neka druga tema. To je onaj trenutak kad temu seksualnosti i roditelji, tetke, ujke i ostala duhovita rodbina kako joj je ćerka otkrila smaraju devojčicu koja je još kod učiteljice „jel da je gej. Birdi je tada ima neki momak u školi“. Dakle, sva ta deca oseimala deset godina, a ćaju već izvesnu privlačnost prema drugoj deci sada, dve godine ka- svog uzrasta. I tu privlačnost društvo zdušno posnije, dozvolila je majci da o tome javno govori. država i konstantno (re)afirmiše. Tada se dešaDakle - stara tema, novi akteri. Ponovo imamo vaju prvi poljupci, prvi dodiri, ima se „prvi holivudsku porodicu koja podržava svoje gej dečko“ i „prva devojka“ i tako dalje. I niko nema dete, ponovo imamo dete koje želi da ga oslov- problem sa tim, zašto bi pa imali kada je to heljavaju sa „oni“, ponovo imamo javnost koja teroseksualna privlačnost i kada je to „normalan skače i razulareno urla o tome kako deca ne- razvoj“. maju pojma šta je seksualnost. Komentari se reMeđutim, kada je u pitanju homoseksualna đaju i ređaju, ali se sve svodi na to kako je ovo privlačnost i kada dečak istu vrstu privlačnosti u marketing za mamu, kako „jadna deca“ pokuša- istom tom uzrastu oseti prema drugom dečaku vaju na taj način da privuku pažnju roditelja, ili devojčica prema drugoj devojčici, kada dečak kako deca u to doba ne znaju šta je seksualnost oseti želju da poljubi drugog dečaka, a devoji kako ne mogu da znaju da li su gej ili strejt i to čica drugu devojčicu – onda je to problem koji im je nametnuto i to je pomodarstvo, kako je to treba lečiti, onda ta deca „ne znaju ništa o seodraz propadanja civilizacije i moj omiljeni – ksualnosti“, onda su to naučili iz filmova, ili im je sada se koristi „oni“ kao zamenica jer: „kada Hri- nametnuo truli zapad. Kada rade isto što rade i stos pita demona kako mu je ime, on odgovara: njihovi heteroseksualni vršnjaci kod njih to nije Legion, što znači hiu redu jer – nije heljada. Znači, ne teroseksualno. jedan demon je zaI hteo sam u Kada ste shvatili da ste strejt? poseo čoveka, već ovom tekstu da hiljadu njih. Tako da krenem po istražizamenica oni u tom vanjima, pa o teorikontekstu savršeno jama seksualnosti, odgovara“. Genipa o razvoju sejalno. ksualnosti, pa o Na većinu toga, tome kako se ona kao što se vidi iz prirazvija kod dece i loženog, besmišta se razvija u kom sleno je trošiti reči, dobu, ali mislim da ali osvrnimo se malo nema svrhe. piše: Nemanja Marinović na to kada deca Mnogo je toga već spoznaju svoju serečeno i napisano, ksualnost. možda i previše. I Birdi ima 12 godina. Pubertet kreće od jeda- na svakih par meseci se ponovi ista priča, isti naest godina. Seksualnost se razvija mnogo ra- ljudi i isti komentari i isto licemerje. Dovoljno je nije, ali se intenzivno razvija u pogledati komentare ispod neke slične vesti na preadolescentnom uzrastu i pubertetu. To je tre- nekom portalu nekoliko godina unazad. Ista donutak kada društvo već uveliko (pokušava da) sadna, isprazna, ničim potkrepljena „argumenkreira seksualnost kod deteta. To nije ono kad tacija“ koja je odavno na smetlištu nauke i dve školske drugarice koje dobiju bebe različitih istorije.

Deca i seksualnost

16

www.optimist.rs

Realno, dosta je više objašnjavanja. Dosta je više velike nauke i velikih istraživanja da bi se odbranilo nešto što više nema potrebe ni braniti, ni pravdati, ni afirmisati. Nešto što je potpuno zdravorazumska stvar.

Jedan komentar je to vrlo prosto objasnio: „Realno, ja sam znao da sam heteroseksualac kad mi je bilo 6 godina, ako ne i manje. U vrtiću sam se zaljubljivao u djevojčice. Prema tome, zašto bi mi bilo čudno da neko sa 10 godina već poznaje svoju seksualnost samo zato što je homoseksualna?“. Kao što rekoh, vrlo zdravorazumski.

Dakle, nema tu velike nauke i filozofije. Situacija je vrlo prosta. Dragi heteroseksualci - ako vas zanima kada se razvija seksualnost kod deteta – setite se kada ste je vi prvi put osetili. Pre nego što kažete da dete neke glumice ne može da zna da li je gej sa deset godina, setite se kada

ste vi prvi put poljubili nekoga. Kada ste prvi put osetili da vas interesuje neka devojčica. Ako se ne sećate, pitajte mamu, prilično sam siguran da ste bili negde Birdinih godina. Ko želi da razume – to će mu biti dovoljno. Ko ne želi – džabe sve nauke i istraživanja ovog sveta. Dragi homoseksualci, vama je to verovatno vrlo jasno i bolje se sećate jer vaše sećanje verovatno nije bilo tako lepo. Nije to bio romantični poljubac dva klinca, već pitanje „šta nije u redu sa mnom?!“ koje će stvoriti traumu koja će vas još dugo posle pratiti, a možda vas i još prati. I vi ste, verovatno, bili negde Birdinih godina.

Uostalom, evo jednog misaonog eksperimenta.

Društvo obožava da postavi gej osobama ono čuveno pitanje „Kada si skapirao/la da si gej“. Umesto toga, hajde da obrnemo pitanje – kada ste vi skapirali da ste strejt? E, tada je i Birdi.

Vodič kroz gej Srbiju

17

D OPTIMIST Edukacija

iskriminacija je nejednako postupanje prema osobi ili nekoj grupi na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva, što za posledicu ima nejednakost u šansama da ostvare ustavom i zakonom zagarantovana prava. Tako se na primer, javlja nejednako postupanje prema homoseksualnim osobama.

Danas se mnoge organizacije bore da prestane marginalizacija LGBT+ zajednice, sprovođenjem „mera afirmativne akcije“ kojima se postiže jednakost u šansama. U mnogim zemljama, te mere omogućene su samim Ustavom, ali teorijska osnova za njihovu primenu skoro (ili uopšte) ne postoji. Postavlja se pitanje da li u borbi za jednakost treba poći od školstva, jer se upravo tu formiraju nosioci društva? Šta bi donela seksualna edukacija, koja uključuje LGBT? Istražujući ovu temu, pričali smo sa heteroseksualnim majkama školaraca iz Srbije. Odlučili smo se da pitamo isključivo one žene, kome je neko blizak deklarisani pripadnik LGBT zajednice i prema tome su upoznate sa diskriminacijom. „Ja sam majka srednjoškolaca i mogu reći da je srednjoškolcima seksualna edukacija potrebna. Što se tiče osnovnih škola, da, ali ne pre sedmog razreda. Kada bi se govorilo i o LGBT-u, naredne generacije bi bile tolerantne, a gej populacija svesnija sebe, i sa manje trauma bi prošli kroz čitav proces odrastanja i shvatanje sebe.

18

www.optimist.rs

Moja sestra je lezbejka, i znam koliko je taj proces otkrivanja seksualnosti bio mučan za nju, jer je odrasla sa isključivim heteroseksualnim obrascem,“ zaključila je Bojana iz Beograda.

Sličnog mišljenja je i Radmila iz Požarevca: „Moja deca su u osnovnoj školi, i ne bih volela da se uvede seksualna edukacija za njihov uzrast. Jeste jako bitna edukacija, ali bi trebalo da bude kasnije, u srednjoj školi. Definitivno bi trebalo da program obuhvati i LGBT. Moj brat je gej i znam da je homofobija jako prisutna u Srbiji. Roditelji neće voditi razgovore o seksu istopolnih osoba, jer se i dalje pretpostavlja da dete može imati samo jednog opredeljenja, odnosno heteroseksualno.“ Lidija iz Novog Sada, majka devojčice iz osnovne škole, nema u porodici LGBT pripadnike, ali ima među bliskim prijateljima: „Ja sam za to da se seksualna edukacija uvede u osnovne škole. Kada bi razgovor o seksu prestao da bude tabu, deca bi od najranijeg doba znala o zaštiti, ne bi imala pritisak i slobodno bi pitala o problemima koje mogu imati.

Neophodno je da LGBT bude uključen u program, jer mnoga deca imaju problema sa autovanjem, svojim identitetom, osećajem da su zarobljeni u pogrešnom telu... Kada bi se u školama govorilo o ovim temama, one bi se normalizovale i niko se ne bi osećao drugačijim.“ U korist seksualne edukacije govori činjenica da što više mladi ljudi znaju, to više kontrole imaju nad svojim životom; što manje znaju, to više kontrole imaju drugi ljudi koji tu okolnost mogu i da zloupotrebe. Edukativni sadržaj vezan za repro-

duktivnu anatomiju, zdravlje. Mogućnost u Srbiji se već svaodupiranja pritikako nalazi u okviru scima je uslovljena Da li su srpske škole spremne? nastavnog proznanjem, informacigrama biologije za jama i savetima, u osnovne škole. Ono čemu bi od velike što je izostavljeno su pomoći bila seteme koje se tiču ksualna edukacija. kontracepcije, polno Ukoliko obraprenosivih infekcija, timo pažnju na iskuseksualnog zlostavstvo drugih zemalja, ljanja i rodnih pitamožemo uzeti za nja. Seksualni nagon primer Veliku BritaPiše: Jovana Ivetić je ono sa čime se niju, koja je u sepčovek rađa, ne potembru 2020. javljuje se iznenada godine, u školski u pubertetu, već se tada javlja jačanje istog. Ado- program seksualne edukacije uključila i LGBT. To lescent postaje svestan svoje seksualnosti, i u slu- je izazvalo organizovan protest grupe roditelja, ali čaju da je bilo šta sem heteroseksualac, neretko i pripadnika verskih zajednica, na kapijama više to ne sme da ispolji. Seksualnost je kompleksna škola. Da protest nije protekao mirno, svedoči i to dimenzija i ne odnosi se samo na seksualne kon- da je škola Anderton Park iz Birminghama podtakte već podrazumeva i potrebu za prihvata- nela prijavu da se zabrane svi protesti koji se odrnjem, odgovornost, komunikaciju, seksualni žavaju u neposrednoj blizini škole. Isto bi se identitet... Njeno potiskivanje dovodi do mnogo- zasigurno dogodilo i u Srbiji, ali ukoliko je odluka brojnih problema, uključujući depresiju. Osim ministarstva čvrsta, ništa ne bi uticalo na školski toga, velika većina mladih ljudi doživi pritisak na program, baš kao ni u Britaniji. Podsetimo da dissvoju seksualnost od strane vršnjaka/inja, part- kriminacija može biti namerna ili počinjena iz nenera/ki, ali i medija, da stupe u seksualne odnose, znanja. Zato je vrlo važno informisati se o tome kako bi dokazali da su „pravi muškarci“ ili „odrasle šta je to diskriminacija, kako se ona ispoljava i devojke“. Problem o kojem se ne govori dovoljno kako utiče na osobu koja je trpi. Posledice diskrijeste kada homoseksualna osoba stupi u se- minacije su uvek teške, a ponekad i opasne. Deca ksualni odnos sa osobom suprotnog pola svoje- koja su edukovana o LGBT+ u ranom uzrastu, voljno, ali lišena istinske želje, što može odrašće u nehomofobično društvo, i tek onda bi prouzrokovati ozbiljne posledice na mentalno promena bila značajna i stvarna.

Seksualna Edukacija

Vodič kroz gej Srbiju

19

P

OPTIMIST Doroteo

Psihoanaliza, koja je postala stvenog identiteta, razvoju sopstvenih vrednopopularna početkom pro- sti, sigurnosti i samostalnosti. Sa tim u vezi, blišlog veka, stavila je u sazre- skost muškog deteta sa njegovim ocem je vanju deteta akcenat na podjednako bitna neovisno o tome da li je reč o majku, dok je ocu dodeljena osobi heteroseksualne ili homoseksualne orijensporedna uloga u formiranju tacije, ali je u drugom slučaju za nijansu važnija naše ličnosti. Sa tim u vezi, podrška oca u trenutku kada sin postaje svestan decenijama unazad očevi da je njegova seksualnost drugačija od one koja nisu uključivani u odgoj je očekivana od drugih, pa i od samog tate. svoje dece, ali moderna psiNažalost, u praksi svedočimo da većina gej hologija i psihoterapija mladića ima loše odnose sa svojim očevima. Reispravljaju tu grešku ukazujući na činjenicu da levantna istraživanja na tu temu pokazuju da je je figura oca u odrastanju deteta važna koliko i među autovanim gejevima manje od 20% onih figura majke. koji mogu da se pohvale dobrim odnosom sa Najbitnija uloga oca u životu deteta jeste u muškim rediteljem. Sličan zaključak se može izmodelu koji on predstavlja, pogotovu sinovima. vući i iz literature koja se bavi gej tematikom, Očevi imaju veliki uticaj na psihoseksualni razvoj bilo da je reč o književnosti ili kinematografiji dečaka, zbog funkcije muškog uzora i objekta čija se dela neretko bave upravo lošim odnosom identifikacije koji doprinosi razvoju samosve- gej muškaraca sa svojim očevima. Jedan od retsnog i stabilnog seksualnog identiteta . Dečaci kih primera dobrog otac – gej sin odnosa na svoju muškost otkrifilmskom platnu je vaju i razvijaju u koonaj u filmu „Love, munikaciji sa Simone“ iz 2018. socijalnim okružekoji prikazuje dirFATHER FIGURE njem u kome je filjivo dobar odnos gura oca od oca sa svojim gej presudnog značaja sinom, tinejdžerom za usvajanje moili onaj u populardela seksualnog ponoj seriji „Glee“ u našanja koje, kojoj tipični mačo pritom, uopšte ne otac Burt Hummel mora biti u vezi sa prevazilazi svoja seksualnim identiuverenja kako bi sa tetom. Ovde bi tresvojim gej sinom balo naglasiti da Kurtom uspostavio piše: Bogdan Petrović puko prisustvo oca odnos zasnovan na kao muškog uzora bezuslovnoj ljune garantuje da će bavi. Činjenica da se dete razviti u pomnogi gej mladići zitivnu i sigurnu ličnost. Za to je presudno kako na ovakve scene gledaju sa čežnjom i suzama u se otac ponaša na toj poziciji i šta od svog sina očima govori puno o njihovom odnosu sa svoočekuje, a jako je važno i to kako se ophodi jim očevima. prema njegovoj majci tj. svojoj supruzi.

U konzervativno patrijarhalnim sredinama Očevi koji aktivno učestvuju u razvoju svojih loš odnos oca i gej sina najčešće je posledica nesinova, koji dobro uspostavljaju granice u njiho- ispunjenih očekivanja koja nameću društvo i vom ponašanju, koji ne skrivaju svoje slabosti i okolina, odnosno pogrešna uverenja, mnogo probleme, doprinose pravilnom razvoju muško- više nego očevi sami po sebi. Otac se u patrijarsti kod svog naslednika. U periodu adolescencije hatu posmatra kao simbol surove muškosti, a uloga oca za dečake je važnija od uloge majke, homoseksualnost kao potpuni opozit muževnozato što je on prvi muški autoritet sa kojim se sti, što svakako jeste pogrešno, ali u konzervadete suočava i koji mu pomaže u traženju sop- tivnoj sredini istovremeno i duboko ukorenjeno.

Uloga oca u životu gej muškaraca

20

www.optimist.rs

Muški roditelji su misteriozne, distancirane, zastrašujuće figure „in general“, a iz vizure gej sinova pogotovu. Muškarci tradicionalno svoju muškost demonstriraju odbacivanjem svega ženskog, dok se gej definiše kao neko ko je slab, nežan i teško se odvaja od maminog krila – dakle, sve suprotno muževnosti. Dečak koji izrasta u gej muškarca konstantno je izložen komentarima da je manje muškarac od ostalih, zbog čega kreira osećaj neispunjavanja očevih očekivanja i plaši se njegove reakcije na svoje postupke, što je neretko i kočnica u njegovom autovanju. Mnogi veruju kako će se to što ih društvo smatra nedovoljno muževnim loše odraziti na njihov odnos sa ocem i mnogi su u pravu u vezi sa tim. Naši očevi takođe egzistiraju u društvu u kome se homoseksualac ne smatra pravim muškarcem i sami su vaspitavani tako da na homoseksualnost gledaju sa visine i da je se plaše u sebi samima, pa mnogi od njih homoseksualnost svoje dece doživljavaju kao lični neuspeh prenošenja muškog principa na svoje potomke tj. kao ličnu sramotu i manjak sopstvene muškosti. Takva osećanja su neretko razlog da mnogi očevi nakon saznanja kako im je sin gej postaju agresivni i nasilni, što je najprimitivniji način demonstracije muškosti u konzervativnom poimanju sveta.

Ukoliko pak nisu agresivni, očevi gej muškaraca najčešće se distanciraju od svojih sinova, što je takođe vid agresije, samo unutrašnje. To se često dešava čak i pre nego im se dete autuje.

Naime, ponekad dečaci tokom svog razvoja demonstriraju ponašanje i gestove koje očevi detektuju kao homoseksualne, pa prave distancu od njih, što takođe uzrokuje razne traume i kod jednih i kod drugih. Uopšte posmatrano, antagonizam otac – sin najčešće biva izuzetno stresan i bolan za gej muškarce i u velikoj meri se

odražava na njihovo ponašanje. Budući da je dečakova veza sa ocem njegova prva, najvažnija veza sa čovekom, to je i primarni poligon na kome on uči ne samo kako da stupa u interakciju i blizak kontakt sa drugim muškarcem, već i da procenjuje koliko mu je drag. Ako tu primarnu vezu tokom detinjstva karakterišu strah, udaljenost i neprijateljstvo, kao što je i dalje slučaj kod većine gej mladića, to će bez sumnje ometati njihovu sposobnost da u budućnosti formiraju i održavaju intimne, posvećene veze sa svojim (muškim) partnerima, a u velikoj meri se odražava i na njihove seksualne preferencije.

Iz aspekta psihoterapije, mnogi gej muškarci koji imaju problema u ostvarivanju emotivnih odnosa ili vezivanju za svoje partnere, brojne odgovore sa tim u vezi mogu pronaći osvrtom na svoju vezu sa ocem. Veoma često do rešenja aktuelnih emotivnih ili seksualnih problema u partnerskim odnosima možemo doći odgovaranjem na neka pitanja tipa: Šta smo o sopstvenoj vrednosti naučili od svojih očeva? Šta smo naučili o svojoj vrednosti u očima drugih muškaraca? Da li tip muškaraca koji nas privlači ima presedan u odnosu sa našim očevima? I slično.

Sa druge strane, za očeve gej muškaraca, ukoliko nekim čudom neki od njih pročita ovaj tekst, bitno je da razumeju jedinstvenu ulogu koju imaju u samopoštovanju i budućim vezama svog sina. Svakako da svi očevi moraju pokazati kako vole i prihvataju svoje kćeri i sinove, ali očevi homoseksualnih sinova moraju uložiti malo više truda u prevazilaženju barijera homofobije i socijalne neprihvatljivosti gej populacije ne bi li svojim sinovima demonstrirali da su vredni podjednako koliko i svi drugi, te da zaslužuju i poštovanje i ljubav drugog muškarca, jer je za zdrav emotivni život njihovih sinova to veoma bitno.

Vodič kroz gej Srbiju

21

S

OPTIMIST Stop Terf

ve je počelo još 2019. godine, Doroteja Šušak je i sama delila stavove pokada se među hrvatskim femi- menute spisateljice, kako u životu, tako i na prinistkinjama proširio poziv za vatnom Facebook profilu, pa ne iznenađuje što potpisivanje Deklaracije o su hrvatske trans feministkinje burno reagovale polno utemeljenim pravima na njenu novu funkciju. Bakić u svom tekstu obžena: „Države bi trebalo da jašnjava da su u tom trenutku transfobične raprepoznaju da uključivanje sprave, koje među hrvatskim feministkinjama muškaraca koji tvrde da imaju traju već mesecima, izašle na videlo. Jasno je da ženski rodni identitet u kate- je neophodno da se sukob razmrsi do kraja, najgoriju žena u zakonima, politi- pre zbog toga što je transfobija ozbiljna stvar, kama i praksama, predstavlja još više kada je ispoljavaju oni koji utiču na fordiskriminaciju žena time što narušava priznava- miranje stavova budućih generacija. nje ljudskih prava žena utemeljenih na katego„Žena nije odrasla osoba ženskog spola, ili riji pola“. Tvorci Deklaracije su se tom prilikom osoba koja menstruira, kao što ni brak nije samo ustremili na prava trans osoba, budući da po zajednica muškarca i žene. Feminizam traži njima ugrožavaju tri kategorije: žene, majke i kompleksnost. Sve ono što se naziva feminizlezbejke. mom, a ženu svodi na njezine reproduktivne orSukob na hrvatskoj feminističkoj sceni se gane, ima više sličnosti s Crkvom nego sa ponovo zaoštrio u decembru 2020, kada je na sufražetkinjama“, piše Bakić i u nekoliko reči dečelo Centra za ženske studije došla dramaturški- konstruiše stavove onih koji umesto da se bore nja Doroteja Šušak, koja je od ranije poznata po za jednakost, traže razloge kojima bi opravdali kontroverznim stavovima o pravima trans sopstvenu prednost, a opet iz uloge žrtve – ova osoba. Asja Bakić za portal VoxFeminae obja- struja feministkinja, objašnjava Bakić, veruje da šnjava da se zagrebački Centar za ženske studije su „transrodne osobe toliko moćne, da su nanakon izbora nove direktorke podelio na dve silno prisvojile žensku borbu za jednakopravstruje – feminističku i trans feminističku. U cen- nost, odnosno da su od žena otele feminizam“. tru sukoba su se, kao i obično, našle i takozvane Ni jedan sukob ne bi bio potpun bez podrTERF (trans-iskljuške iz Srbije, pa je čive radikalne femitako bilo i ovog nistkinje), čije je puta. Pismo u Lezbejska i gej zaštitno lice postala kojem se podržava i spisateljica J. K. direktorka Šušak Rowling. Objašnjepotpisalo je nešto nja kojima je Rowpojedinaca, ali i orling ranije pokušala ganizacija iz Srbije, da opravda svoju među kojima su i poziciju su sama po Žene u crnom, sebi problematična, Marks 21, te nešto a ponajviše ona košto se zove Lezbejjima ističe da bi ska i gej solidarna „nova trans prava mreža, kraće LGSM. piše: Milan Živanović nepovratno uticala Očigledno je da su na žene i decu“, te se potpisnici raona u kojima kaže spravi priključili ne kako je čula da se sve više trans osoba vraća u iz brige za sudbinu zagrebačkog Centra za žensvoj prvobitni pol nakon što se prva tranzicija ske studije, već da bi osnažili i opravdali sopzavršila. Ovde je već jasno da Rowling ne ra- stvene transfobične stavove. zume probleme trans zajednice, jer navodi potTrans aktivistkinja Sonja Sajzor u videu koji puno nerazumne i netačne razloge zbog kojih je na svom YouTube kanalu objavila pod naslose trans osobe odlučuju na tranziciju. Izgleda da vom „LGSM - organizacija koja širi transfobiju“ u tome nije usamljena. objašnjava da u poslednje dve godine u Srbiji

Mreža Transfobije i fašizma

22

www.optimist.rs

sve veći broj aktivistkinja i aktivista koristi feminističko i levičarsko organizovanje kao platforme za širenje transfobije. Posebno se osvrće na pomenutu LGS mrežu, koja je počela da deluje u septembru 2020. godine. Na njihovoj Facebook stranici može da se pročita da su oni „mreža lezbejki, gej muškaraca i biseksualaca/ki koji prepoznaju potrebu za novim i korenito drugačijim oblikom LGB organizovanja, svesni da je način na koji se borba za prava seksualnih manjina danas vodi neefikasna i neretko kontraproduktivna. Smatramo da se naše organizovanje mora zasnivati na zajedničkoj činjenici istopolne privlačnosti, a ne identiteta i njihove hiperprodukcije“.

Već je po akronimu koji se upotrebljava jasno da ova grupa iz udruživanja isključuje interpolne i trans osobe, a po principu „svaki identitet koji nije moj je izmišljotina“. U tom procesu se ne preza ni od teorija gluposti. Tako se na primer transrodnost opisuje kao „sredstvo za beg od homofobije“, pa osobe koje se odlučuju na tranziciju po članovima LGS mreže to čine zbog društva koje im nameće stav da sa njima nešto nije u redu, te da su rođeni u pogrešnim telima.

Ova teorija opasna je sama po sebi, budući da

poriče trans osobe, što je posebno pogubno za mlade koji se tek upuštaju u tranziciju, a u okruženju koje je neprijateljsko.

LGBTIQ, kako podseća Sonja Sajzor, okuplja lezbejke, gej muškarce, biseksualne, transrodne, interpolne i sve one osobe koje još uvek preispituju svoj rodni i seksualni identitet. Rezanje slova se dešava pod izgovorom da su lezbejke, gej i biseksualne osobe one koje osećaju privlačnost prema osobama istog pola (iako za biseksualne osobe to ne važi do kraja), dok su transrodne i interpolne osobe po aktivistima LGS mreže nešto drugo. Jasno je da svako ima pravo da se organizuje kako hoće i da usput izmišlja nove mreže i skraćenice, ali je u ovom slučaju neophodno da se preuzme odgovornost za isključivanje onih čija su prava najugroženija.

Da se vratimo tekstu Asje Bakić. U drugom delu ona dobro podseća da „ne preti nama nikakav bauk transrodnosti, već samo i isključivo bauk fašizma“. U zamršenim okršajima između različitih aktivističkih i feminističkih struja sve puca od terminologije koju običan građanina niti razume, niti ga interesuje. Tako dolazimo do zaključka da manifesti, pisma podrške, demanti i tekstovi kojima se aktivisti i aktivistkinje brane Vodič kroz gej Srbiju

23

>>

OPTIMIST Stop TERF

jedni od drugih služe samo da bi se reklamirala neka nova organizacija (na primer LGSM), te da bi se stvorio utisak da se strašno gine u borbi za jednakost. Oštrom oku ipak ne može da promakne da je istina drugačija, budući da se borba poništava ukoliko neka grupa odluči da iz procesa isključi one koje ne smatra podobnima.

Iako je LGSM uložila velike napore da porekne ono što je u svom videu govorila Sonja Sajzor, dovoljno je da se pogleda samo delić njihovog manifesta, pa da se razume da je svaki demanti besmislen – „Treba brisati slovo I – interseks osobe“, pišu ti veliki aktivisti, „odnosno osobe sa poremećajima polnog razvoja, koje predstavljaju daleko manji segment populacije, imaju sasvim drugačije probleme i uporno insistiraju da im grupisanje sa gejevima i lezbejkama ne donosi ništa dobro. Konačno, treba brisati slovo T – transrodne osobe koje se identifikuju sa ulogama i stereotipima suprotnog pola“.

Iako odvojen od celine, ovaj deo teksta je ipak dovoljno jasan da se razume da se radi o transfobiji. Postavlja se pitanje po kom principu su pripadnici LGS mreže sebi dodelili moć da brišu slova iz akronima koji je zajednički, te da određuju ko je podoban, a ko pak ne. Sajzor

24

www.optimist.rs

dobro podseća da nasilje nad gejevima, lezbejkama, transrodnim, te bilo kojim drugim pripadnicima LGBTIQ+ zajednice nikada nije bilo moguće razdvojiti, budući da se nasilnici ne bave teorijom roda, već nasiljem u praksi.

Kako Bakić piše, previše se uložilo u feminizam, da bi se dalja borba svela na reproduktivne organe. Mnogo se uložilo i u LGBTIQ+ aktivizam, a za dobre aktiviste, sa pravim ciljevima, svako je slovo važno kao prethodno, a svaki kvir građanin – bilo da zna ko je, ili se još uvek preispituje, bilo da je autovan ili ne, bogat ili siromašan, migrant ili starosedelac, lezbejka, gej, biseksualan, trans ili interpolan, sa svim traumama i ožiljcima iz prošlosti, baš svaki do poslednjeg, je deo jedne globalne porodice koja je trpela nasilje svuda na svetu.

Pokušaj da se trans, te bilo koje druge, osobe definišu drugačije od onoga kako se same osećaju nije ništa drugo do fašizam, a njihovo brisanje iz istorije aktivizma slobodno možemo da nazovemo zločinom. To posebno važi za trans žene koje su od samog početka bile u prvim redovima borbe, na čelu sa mnogima čija imena nisu ostala upamćena, ali i sa onima čija jesu – poput Marshe P. Johnson, koja je bila žena onoliko koliko je osećala da jeste.

R

OPTIMIST Intervju etko kada odlazim na LinkedIn, ali iz ko zna kog razloga sam se našao na toj socijalnoj mreži i nišao na naučnu monografiju "Zabrana diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta - teorija i praksa" autorke Melanije Jančić. Ona je takođe 2017. godine odbranila doktorsku disertaciju

na istu temu.

Kako si se odlučila za temu zabrane diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta?

Kada sam upisivala doktorske studije 2010. godine, Zakon o zabrani diskriminacije (2009) je počeo da se primenjuje. U to vreme pitanje zabrane diskriminacije u okviru prava ljudskih prava u pravnoj teoriji je bilo novo i aktuelno. Kako je toga polje mog pravničkog interesovanja i poro- po pitanju priznanja prava LGBT osobama, od dično pravo, želela sam da se bavim naučnim potpunog priznavanja svih prava i čitavog seta istraživanjem i analizom neke oblasti koja bi bila prava od značaja za život svakog pojedinca do spoj te dve oblasti. Tako je nastala ideja da prou- potpunog negiranja postojanja osoba koje su čavam baš oblast zabrane diskriminacije na drugačije seksualne orijentacije ili rodnog identiosnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. teta u odnosu na većinsku populaciju. Ima i teoImajući u vidu da se ovom temom bavi veoma retičara koji ne smatraju da nepriznavanje mali broj pravnih teoretičara i da u domaćoj pozi- određenih prava LGBT populaciji zapravo predtivnopravnoj regulastavlja diskriminativi postoji dosta ciju. Tako je i praksa važnih pitanja u vezi sudova, pogotovo sa pravima LGBT praksa Evropskog Zabrana diskriminacije na osnovu seksualne osoba koja nisu resuda za ljudska orijentacije i rodnog identiteta - teorija i praksa prava sa sedištem u gulisana ili su regulisana parcijalno, to Strazburu bila znami je bio znak da čajan pokretač zakosam odabrala pravu nodavnih promena temu i oblast u kojoj pojedinih država mogu da dam dočlanica i potpisnica prinos, što objavljiEvropske konvencije Razgovarao: Predrag Azdejković vanje moje naučne o zaštiti ljudskih monografije upravo prava i osnovnih slopotvrđuje. boda u pogledu Kolika je razpriznavanja pojedilika između teorije i prakse kad je Srbija u nih prava LGBT osobama. Trebalo bi napomenuti pitanju? da i pored toga što se u okviru odredaba Evropske Razlika svakako postoji, mada bih više naglasila konvencije koje se odnose na zabranu diskrimida postoji razlika i jaz između pravne (ne)regula- nacije eksplicitno ne navode seksualna orijentative i životne i društvene stvarnosti. U pravnoj teo- cija i rodni identitet kao antidiskriminativni riji postoje različita shvatanja i tumačenja osnovi, praksa Evropskog suda je pokazala odredomaćih i inostranih pravnih autora i teoretičara đen stepen senzibiliteta prema pravima LGBT

Melanija Jančić

Vodič kroz gej Srbiju

25

>>

OPTIMIST Intervju osoba i pitanju diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Srbija je, takođe, potpisnica Evropske konvencije, a po našem Ustavu potvrđeni međunarodni ugovori su sastavni deo ustavnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju, čak imaju primat nad zakonima. Dešava se i kod nas da praksa pojedinih organa prihvati društvenu realnost pre zakonodavca, pa je tako nakon operativne promene pola bilo moguće, uglavnom bez većih poteškoća, izvršiti upis promene oznake pola u matičnim knjigama i pre nego što je to pitanje pravno regulisano kada su izvršene izmene i dopune Zakona o matičnim knjigama, sa početkom primene od 2019. godine. Sada je takav upis moguće izvršiti i bez operativne promene pola uz ispunjenje određenih uslova.

Kako ocenjuješ rad institucija poverenika i zaštitnika građana kada je u pitanju diskriminacija LGBT osoba u teoriji i praksi?

Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti predstavlja značajan korak u sistemu pravne zaštite od diskriminacije, koje je lišeno svih formalnosti obraćanja i stoga doprinosi široj dostupnosti žrtvama diskriminacije. U tom smislu, Poverenik ne samo da razmatra pritužbe diskriminisanog lica zbog povreda pomenutog Zakona, već može i da pokrene sudski postupak podnošenjem tužbe u slučaju da sudski postupak u istoj stvari već nije pokrenut ili pravnosnažno okončan.

Tokom dosadašnjeg rada institucije Poverenika pokrenuto je ukupno 18 parnica za zaštitu od diskriminacije, što predstavlja pokazatelj da se to ovlašćenje i ne koristi često. Uglavnom su organizacije civilnog društva te koje podnose najveći broj pritužbi kada se radi o diskriminaciji na osnovu seksualne orijentacije, dok se pritužbe o diskriminaciji na osnovu rodnog identiteta u većoj meri podnose od strane fizičkih lica. Poverenik svojim delovanjem reaguje na počinjenu diskriminaciju i ukazuje na određene pravne probleme Narodnoj skupštini u cilju usvajanja određenog zakona i uređenja pravnog položaja LGBT osoba, međutim može se polemisati u kojoj meri se nailazi na suštinsko razumevanje problema sa kojima se ova populacija svakodnevno susreće. Institucija Zaštitnika građana ima nešto uža ovlašćenja u odnosu na Poverenika u smislu da ne može da pokreće sudski postupak za zaštitu ljudskih prava.

Međutim, ima ovlašćenje da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zako-

26

www.optimist.rs

nitosti zakona, drugih propisa i opštih akata, a podjednako značajno ovlašćenje jeste i predlaganje zakona iz svoje nadležnosti. Veoma je važno koliko će se poštovati delovanje ovih institucija, njihova mišljenja i stavovi i da li će ono imati odjeka i dati neke rezultate. Ukoliko se daju preporuke za donošenje određenog zakona ili za izmenu i dopunu već postojećeg i ukoliko se takve preporuke ne razmatraju i ne uzimaju u obzir, onda to može biti pomalo zabrinjavajuće. Poželjno je da institucije deluju u okviru svih svojih zakonskih nadležnosti, a ne samo pojedinih. Ove dve institucije doprinose podizanju svesti o zabrani diskriminatorskog postupanja, jer veoma je značajno ukazivati na počinjenu diskriminaciju, pošto se dešava da i sami počinioci ne znaju da vrše zakonom zabranjenu diskriminaciju. Važno je, takođe, osnaživati žrtve diskriminacije da istu prijave i da se obrate nadležnim organima u cilju zaštite svojih ljudskih prava.

Koliko aktivistima za LGBT prava mogu biti na pomoći međunarodna dokumenta? Da li su ona samo lepa slova na papiru?

Međunarodna dokumenta su u pravnom okviru naše zemlje relevantna i pravno obavezujuća samo ukoliko su ratifikovani i na taj način postala deo domaćeg prava. Međutim, iako se navode pojedini osnovi za zabranu diskriminacije, sam pojam diskriminacije nije definisan u mnogim pravno obavezujućim međunarodnim i regiona-

lnim propisima koji regulišu oblast ljudskih prava, osim pojedinih direktiva Evropske unije, ali Srbija nije njena članica. Aktivistima za LGBT+ prava je od velikog značaja analiza komparativnog prava i primeri dobre prakse sudova pojedinih država, kao i praksa Evropskog suda za ljudska prava, imajući u vidu da i naši državljani imaju pristup ovom vidu pravne zaštite.

U kojim oblastima vidiš najveću diskriminaciju LGBT osoba?

Diskriminacija LGBT osoba je veoma, mogu reći i najviše, rasprostranjena u oblasti porodičnih odnosa. Konkretnije, ovo se odnosi na pitanje pravnog priznanja nekog oblika zajednice LGBT osobama i svih prava koja iz takve zajednice proističu (pravo na izdržavanje, na nasleđivanje, zasnivanje porodice, zajedničke imovine…). U pogledu slobode mirnog okupljanja, postoji izvestan napredak, u smislu da ono nije zabranjeno i da protiče bez značajnijih incidenata u odnosu na prvih nekoliko godina kada se počelo sa realizacijom organizacije Parade ponosa. Diskriminacija postoji i u drugim oblastima prava, poput radnih odnosa, pitanje zdravstvene zaštite, poštovanja prava na privatnost, a najveći problem predstavlja što žrtve diskriminacije često nemaju saznanja kome bi trebalo da se obrate i na koji način mogu da ostvare pravnu zaštitu od diskriminacije, a često je prisutan i strah od viktimizacije i daljih eventualnih negativnih posledica od strane počinioca diskriminacije usled prijave diskriminacije.

Kakav je u svemu tome položaj trans populacije?

Pravni položaj trans populacije je usvajanjem izmena i dopuna Zakona o matičnim knjigama 2018. godine je poboljšan u odnosu na godine koje su prethodile ovim zakonskim izmenama i dopunama. Sada ne postoji pravna praznina i pravno je regulisano pitanje pravne promene pola odnosno promene oznake pola u matičnim knjigama. Na osnovu ovog Zakona donet je i Pravilnik o načinu izdavanja i obrascu potvrde nadležne zdravstvene ustanove o promeni pola. Članom 3 ovog Pravilnika je propisano da potvrdu o promeni pola izdaje zdravstvena ustanova nakon sprovedene najmanje jednogodišnje hormonske terapije uz indikaciju i praćenje lekara specijaliste psihijatrije i lekara specijaliste sa užom specijalizacijom endokrinologije ili izvršene hirurške intervencije promene pola. Ovom odredbom nije, dakle, predviđena obavezna operativna promena

pola i sterilizacija da bi se pravno izvršila promena pola, što Srbiju svrstava u red zemalja koje imaju savremeno i harmonizovano normativno uređenje u ovoj oblasti. Međutim, bilo bi veoma korisno da se donese poseban zakon koji bi detaljno regulisao pravni položaj trans osoba. Švedska je, na primer, napravila i korak dalje, tako što je od maja 2018. godine osobama koje su bile podvrgnute sterilizaciji, koja je bila obavezna prema Zakonu o priznavanju promene pola od 1972. godine sve do izmena zakona od 2013. godine, omogućeno da zahtevaju obeštećenje. Što se tiče operativne promene pola, Srbija spada u red zemalja u kojima se sa velikim uspehom još od 1980-ih godina obavljaju operacije promene pola. U ovom pogledu, zakonodavac je u Srbiji imao više senzibiliteta, te su 1. januara 2012. godine na snagu stupile izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i time je osiguranim licima omogućeno da izvrše operaciju promene pola iz medicinskih razloga na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja. Najmanje 65% od cene zdravstvene usluge finansira se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za operaciju promene pola iz medicinskih razloga. Međutim, sve do izmena Zakona o matičnim knjigama od 2018. godine, transrodne osobe u Srbiji su mogle operativno da promene pol na teret budžeta države, ali nakon toga za pravnu promenu pola nije postojao pravni osnov. Šta vidiš da Srbija još treba da uradi po pitanju diskriminacije LGBT populacije u teoriji, a šta u praksi?

U teoriji mogu da se iznose pravno relevantni razlozi i tumačenja u vezi sa pravima LGBT osoba, a ono može i ne mora da ima uticaja na legislativne promene. Ono što smatram veoma važnim po pitanju zabrane diskriminacije LGBT populacije, jeste da je neophodno da se donese zakon koji bi regulisao neki oblik zajednice LGBT osoba i prava koja iz nje proističu i tada je poželjno i potrebno konsultovati pravne teoretičare koji se bave ovim pitanjima i koji svojim pravničkim istraživanjem uporedno pravnih rešenja i prakse mogu doprineti. Bilo bi veoma korisno da se usvoji zakon koji bi regulisao pravni položaj trans osoba i da se zakonodavna rešenja u kojima se reguliše pitanje zabrane diskriminacije dopune u smislu eksplicitnog navođenja seksualne orijentacije i rodnog identiteta kao osnova za zabranu diskriminacije.

Vodič kroz gej Srbiju

27

K

OPTIMIST Intervju rajem decembra prošle godine mediji su objavili da je Boris Milićević postao pomoćnik ministarke Gordane Čomić za međunarodnu saradnju u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. On je nekoliko decenija u politici i dao veliki doprinos vidljivosti LGBT osoba na političkoj

zaslužan. Mnogi već decenijama daju veliki doprinos i time i mene osnažuju da se borim. Bitno je šta se sada dešava i šta će se dešavati u budućnosti. Ulazak na listu nije značio samo da sam „drug kandidat“. Pošto Ivica Dačić i mi socijalisti vodimo politiku na jedan ozbiljan način, poslata je poruka svakome da je SPS zauzeo kurs u kome su prava LGBT osoba i ljudska prava vrlo bitna stavka na agendi partije. Ovo govori i činjenica da je u Glavni odbor izabrana lezbejka nakon poslednjeg kongresa, tako da nisam više sceni Srbije. jedno slovo u knjizi.

Prošle godine si bio na listi SPS-JS za izLGBT prava u Srbiji 2020. godine. Kako ti bore za narodne poslanike. Kako je bilo vidiš situaciju?

LGBT zajednica se nalazi na prelomnoj tački. aktivno učestvovati u kampanji?

Bilo mi je vrlo bitno da se uključim što više u Imamo priliku da u narednih godinu-dve urakampanju, pošto to podrazumeva direktan kon- dimo nešto što će nepovratno pokrenuti stvari takt sa članstvom partije, a samo kontakt uživo s mrtve tačke i omogućiti da obezbedimo trajan razbija predrasude. Bio sam uključen u potpu- napredak za zajednicu. Tu pre svega mislim na nosti u kampanju, od predizbornog spota, preko donošenje zakona o istopolnim partnerstvima.

Predlog Zakona o istopolnim partnemedijskih pojavljivanja, do rada na terenu. Moj rstvima još uvek nije poznat, ali je to već prvi cilj da senzibilišem glasače moje koalicije postala interesantna tema za medije. na LGBT pitanje je ostvaren. Recimo, na svim Kako se tebi čini politička situacija kada predizbornim okupljanjima vrteo se i spot sa je taj zakon u pitanju? Imamo li šanse? mnom na videobimu i niko nije negativno reagovao. To pokazuje da se glasačko telo naše Imamo velike šanse, ali još uvek nije sve gotovo. koalicije značajno promenilo i da prihvata javno Zakon je daleko od popularnog među glasačima, tako da je vrlo bitan proces pripreme jadeklarisanog geja na listi. Član Glavnog odbora SPS postao si 2010, vnosti, a naročito kako se zakon zagovara.

Kako ti uopšte vidiš tu kampanju zagovaa na izbornu listu čekao deset godina?

Držim se u svom ranja tog zakona radu „strpljen – spaod strane LGBT orsen“ poslovice, poganizacija? sebno jer sam se Mislim da je potresvojim izborom Gradimo instituciju koja će jačati poštovanje ljudskih bno da čitava LGBT prava u Srbiji SPS-a, kao partije u zajednica uloži znakojoj ću se baviti šičajno veći napor za renjem slobodnog zagovaranje ovog političkog prostora zakona. Trenutno se za LGBT zajednicu, knjiga svela na dva našao u svojevrslova, što se tiče snim makazicama medijskih nastupa.

Razgovarao: Predrag Azdejković između njenog Odgovornost nije tada prilično konsamo na LGBT aktizervativnog članvističkoj zajednici, stva i glasačkog već i na svim uticajtela, s jedne, i vrlo glasne aktivističke zajednice, nim LGBT osobama, a na kraju krajeva i svih nas. s druge strane, koja je to shvatila kao čin izdaje. Ne smemo u tom procesu da budemo ostraPolitikom se bavim na dug rok. Siguran sam da šćeni, da sa gorčinom govorimo, ali ne smemo sam svojim radom smanjio homofobiju u sr- ni da ćutimo. Jednostavno, moramo uhvatiti trepskom društvu i politici. Naravno, nisam jedini nutni talas. Da li ćemo izvesti savršeni surf ili za-

Boris Milićević

28

www.optimist.rs

vršiti u mlinu tog talasa zavisi i od naše veštine i od mnogih drugih faktora. Ali moramo da pokušamo da uhvatimo taj talas.

Postao si pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordane Čomić. Kako je raditi u novoformiranom ministarstvu i koji su tvoji ciljevi koje želiš da ostvariš za vreme svog mandata?

Izazovi su veliki. Krećemo skoro od nule, iako su i pre postojala tela u izvršnoj grani vlasti koja su se bavila ljudskim pravima. Moramo paralelno da gradimo instituciju, uigravamo tim, dok se istovremeno bavimo sprovođenjem dnevnih zadataka. Imam sreću da gospođa Čomić ima veliko političko iskustvo, čitavu političku karijeru je posvetila politikama ljudskih prava. Nikako ne može odmoći što imamo jasan plan i jaku političku podršku. Mislim da je ovo prilika da konačno dobijemo jaku instituciju u izvršnoj vlasti koja će raditi na jačanju poštovanja ljudskih prava u Srbiji.

Kada uporedimo desničare koji upadaju u SDU 2001. zbog gej brakova ili Paradu ponosa 2010. sa 2020. desničari su nam nešto omekšali. Kako ti to tumačiš?

Desničari su shvatili da nasilne politike protiv LGBT zajednice koje su zagovarali i sprovodili nekad, već duže vreme ne prolaze u Srbiji i da je već pitanje njihovog opstanka da umesto uličarskih krenu da koriste neke demokratske metode. Svima je jasno da rešavanje pitanja LGBT zajednice ne ugrožava nikoga. Na nama je da to iskoristimo na najbolji mogući način.

Svi se sećamo Loud & Queer žurki koje si organizovao. Kako vidiš LGBT scenu nekad i sad?

Drago mi je da je tako. Mnogi su me prozivali zbog tih žurki, ali u to vreme je to bio jedan vid aktivizma, pošto sam gomilu ugostitelja i radnika u tom sektoru ubedio da su LGBT osobe gosti kao svi ostali i da je to sasvim legitimno tržište. Baš zato što se mnogi sećaju tih žurki mislim da mogu da budem zadovoljan. Nisam najkompetentniji sagovornik za situaciju kako je sad pošto dugo nisam izlazio. I pre korone su postojali mnogi faktori koji su svuda u svetu uticali na slabljenje „scene“. Digitalizacija, posebno mobilne tehnologije, trebalo je da omoguće lakše upoznavanje sličnih sebi, ali to se, po mom

mišljenju, nije desilo. Dejting aplikacije i društvene mreže, koje na kraju uvek postanu i dejting aplikacije, donele su mnogo negativnih stvari - patološka ponašanja u sajber prostoru, maltretiranje, body shaming, ejdžizam itd, su sada već na alarmantno visokom nivou. Posebno je to prisutno među mladima. Nekad davno bilo je bitno da li ti se neko sviđao ili ne, a pri tom je bila potrebna „hrabrost“ da nekom uživo priđeš, startuješ ga, popiješ korpu, ili da odgovoriš nekom da ti se ne sviđa. Valjda zato ljudi nisu bili okrutni u odbijanju, niti su mogli lako da manipulišu jedni drugima. Ovo nije karakteristika samo među mladom LGBT populacijom, već je globalni fenomen. Mislim da je izlazak na queer mesta bitan deo rešenja i da je dužnost svih nas da podržimo takva mesta. Nisam za getoizaciju, sam koncept LnQ žurki je bio inkluzivan, ali queer mesta nam služe da na početku neke egzistencije, kada spoznajemo sebe, imamo siguran prostor. Mislim da nam je potreban jedan ozbiljan offline coming out. Da ne bih ispao mračnjak, moram da istaknem da me vrlo raduje jačanje dreg scene, i generalno jednog relaksiranja među mladima, ne samo u odnosu na seksualnost, već i na rod. Plus, mladi su mnogo hrabriji od nekih ranijih generacija, kojima i ja pripadam. Samo da preživimo koronu, i sve će biti OK. Vodič kroz gej Srbiju

29

T OPTIMIST Intervju

etke su podcast koji vode Alexis Vander Cunt, Goran Vojinović i Miloš Kovačević.

Trenutno je aktuelna deseta epizoda koju možete slušati na sajtu podcast.rs u okviru Remarker podcasta. Reč “tetka” je još uvek pežorativna među srpskim gejevima koji slave hiper muževnost i opterećeni su vrednostima koje primitivno nazivaju„pravo muško“, što ovaj podcast pokušava da dekonstruište!

Kako su nastale Tetke?

Jednog sunčanog letnjeg dana Alexis i ja smo sedele na kafi u Njegoševoj ulici kada mi je predložila da radimo Tetke. Obe volimo podcast Food 4 Thot, tako da smo želele da uradimo nešto slično kod nas. Food 4 Thot je američki podcast četiri urnebesno zabavne tetke koje razgovaraju o svemu, od gej seksa do kvir teorije. Ubrzo smo se jedno veče okupile kod mene i uz dve flaše vina razvile koncept Tetki. Gorana nisam do tada poznavao, ali nas je brzo povezala ljubav prema rozeu. Objasnile smo kolegama iz Da se zna! koliko je važno da postoji jedan all-gay podcast i dobile od njih zeleno svetlo da počnemo sa radom, a zatim smo se ponudile Remarkeru koji nas je oberučke prihvatio.

Da li reč „tetka“ još uvek pežorativna?

Nažalost, termin „tetka“ se i dalje koristi unutar gej zajednice kako bi se ismevali fem gejevi. Sa tom casual heteronormativnošću mora pod hitno da se prestane. Feminitet je nešto predivno i svi treba da budemo ponosni što govorimo, gestikuliramo, hodamo, sedimo i oblačimo se kao dame. Konotacije određenih termina se ne menjaju ako svi plivamo nizvodno. Prema tome, namera nam je da kroz hrabru, doslednu, upornu i afirmativnu upotrebu spasimo termin „tetka“ iz čeljusti heteropatrijarhata na način na koji je to urađeno sa terminom „kvir“ na engleskom govornom području.

Kako birate teme o kojima ćete tetkariti?

Gde vas mogu slušati?

Teme koje preteresamo u Tetkama nisu nužno neke „gej teme“. To su obično životne ili aktuelne teme, na koje nudimo gej perspektivu. Tetke

možete slušati na sledećim platformama: Spotify, Youtube, Deezer, Google Podcasts i SoundCloud.

Koliko je korona uticala na srpsku LGBT scenu?

Da se zna! je posle višegodišnje pauze u saradnji sa Dušanom Maljkovićem vratio Kvir studije na LGBT+ scenu. Ideja je bila da prodremo u epicentar akademskog života i prvo predavanje Ivana Milenkovića o Mišelu Fukou je zaista održano na Filozofskom fakultetu. Interesovanje je bilo toliko da smo morali da dovlačimo dodatne stolice iz čitaonice. Ubrzo nakon toga je počela pandemija i morali smo ostala predavanja da održimo online. Kvir studije su samo primer

Tetke protiv korone

Miloš Kovačević

30

www.optimist.rs

Razgovarao: Predrag Azdejković

kako je korona negativno uticala na naš rad. Privremeno nas je potisnula iz institucija u zoom budžake, ali je pozitivni aspekt barem to što su često zanemareni članovi kvir zajednice koji žive van Beograda mogli takođe da učestvuju. Osim grupne psihološke podrške, sve ostale naše aktivnosti smo održali živim, a online aktivnosti smo čak i pojačali. Lansirali smo Da se zna! blog na kome sada nalazi već pozamašan broj kvalitetnih autorskih tekstova članova kvir zajednice, a posebno preporučujem tekstove naše saborkinje Nore Janković. Još jedna pozitivna stvar koju je donela pandemija je manji broj incidenata motivisanih homo/transfobijom. Prvi put otkad vršimo monitoring zločina iz mržnje i diskriminacije smo zabeležili pad broja prijavljenih incidenata. Verovatno se radi o tome da su ljudi napadani u manjoj meri iz prostog razloga zato što su manje izlazili iz svojih domova, ali bih voleo da verujem da je pandemija uticala na to

da čak i nasilnici razumeju koliko je život svakog od nas dragocen.

Kako se oporaviti od toga?

Da bismo se zaista oporavili od posledica pandemije moramo kritički da se osvrnemo na ekonomski sistem koji ju je izazvao, a potom nas onemogućio da na nju adekvatno reagujemo.

Potreba kapitala da devastacijom šuma komodifikuje što veću površinu zemlje i time remeti staništa životinja izlaže nas novim virusima koji imaju snažan epidemijski potencijal. Sa druge strane, višedecenijski neoliberalni napadi na usluge dostupne svima, uključujući i javni zdravstveni sistem, ostavilo je mnoge ljude bez adekvatne zdravstvene zaštite. Prema tome, mislim da bi za početak bilo dobro da oni koji odbijaju da govore o kapitalizmu ćute o ekonomskom oporavku.

Da li vidiš napredak kada je u pitanju položaj LGBT osoba u Srbiji?

Izmenama Zakona o matičnim knjigama pravna tranzicija više nije uslovljena operativnim zahvatom čime je napravljen važan korak u pravcu ostvarivanja pune telesne autonomije trans osoba. Pored toga, u poslednje tri godine konačno je počela primena člana 54a Krivičnog zakonika kojim je u Srbiji inkriminisan zločin iz mržnje još 2012. godine. Međutim, presude za učinitelje su i dalje vrlo blage čime ovo društvo zapravo nastavlja sa tradicijom ponižavanja prebroditelja zločina motivisanih homo/transfobijom. Ne samo što imam utisak da uglavnom tapkamo u mestu nego su na nekim frontovima stvari ozbiljno krenule da idu nizbrdo. Trans osobe se povrh regularne transfobije od nedavno suočavaju i sa sve agresivnijim trans isključujućim feminizmom. Uprkos svim razlikama i neslaganjima koje postoje unutar kvir pokreta, mislim da ne postoji niko ko može da ostane ravnodušan na beskrupuloznu i nezajažljivu mržnju koju u naše ime širi novoosnovana trans isključujuća organizacija LGSM. Najavljen je Zakon o istopolnim partnerstvima. Koliko ti vidiš da ima šanse da bude izglasan?

Srbija već predugo ignoriše svoju obavezu da pravno reguliše status istopolnih parova. Mislim da su šanse veće nego ikada ranije da se ove godine napravi istorijski korak ka potpunom okončanju institucionalne diskriminacije istopolnih parova kod nas. Labris već godinama unazad

radi na tom polju, a i Da se zna! je skoro dao svoj doprinos kroz kampanju „Šta nas žulja“ Beograd Prajda. Gordana Čomić deluje odlučno u nameri da predloži ovaj zakon, a verujem da neće biti većih protivljenja ni u Skupštini. Možda je jedina dobra stvar u ovako kasnoj legalizaciji istopolnih partnerstava u tome što im se u ovom trenutku većina građana zapravo više ne protivi. Zakon o istopolnim partnerstvima, ukoliko bude usvojen, imaće istinski demokratski legitimitet.

Koji su planovi Da se zna za 2021?

Kao i prethodnih godina, Da se zna! će nastaviti da radi na unapređenju bezbednosti kvir zajednice kroz monitoring, pravno delovanje, psihološku podršku i zagovaranje. Nastavljamo parnične postupke koje vodimo protiv Vladimira Dimitrijevića, predsednika političkog saveta Dveri i Milovana Brkića, glavnog urednika Tabloida zbog diskriminacije i pratimo nekoliko krivičnih postupaka za zločine iz mržnje počinjenih nad pripadnicima kvir zajednice. Ove godine ćemo u saradnji sa Asocijacijom za jednaka prava LGBTI osoba i britanskom organizacijom Stonewall razviti novi softver za dokumentovanje incidenata motivisanih homo/transfobijom.

U pitanju je veliki regionalni projekat koji će povećati bezbednost prikupljenih podataka, omogućiti sveobuhvatniji monitoring, vršenje kompleksnijih analiza, kao i uporedivo izveštavanje sa zemljama iz regiona.

Vodič kroz gej Srbiju

31

10 GODINA Warwick

Sve je počelo pre deset godina kalendarom s univerzitetskog kluba zvanog The Warwick Row fotografa koji je govorio o tome koliko se gej mu zbog svoje seksualnosti ili zato što im se činilo naglašenu muškost, izrodio je ovaj kalendar. Gru da budu goli za kalendar koji nosi posebnu por nosti i želimo da dokažemo da ste dobrodošl kalendar je postao kultni.

Tokom deset godina, kalendaru je rasla po što su Ian McKellen, Stiphen Fry, Kylie Minogue Prodaja kalendara je bila sve veća tako da j ganizacija Sport Allies koja je radila na tome d The Warwick Rowers ostaje i dalje glavni dona promovisanju inkluzije kroz sport. www.world

Rowers KALENDARA

sa fotografijama golih muških veslača iz jednog wers. Slučajni susret između strejt sportiste i gej uškarci slični njemu osećaju isključeno iz sporta da za njih nema mesta u sportu koji slavi preupa uglavnom strejt sportista koja se opredelila ruku za gej muškarce: mi slavimo vašu seksuali u naš tim! Ta poruka se raširila širom sveta i

opularnosti, te su mnoge poznate ličnosti kao e i mnoge druge podržale ovaj projekat. je 2014. godine registrovana humanitarna ora sport učini inkluzivnijim okruženjem za sve. ator organizacija, kao deo trajne posvećenosti dwideroar.org

L

OPTIMIST Intervju

azar Pavlović je široj javnosti ona zatrudnela, kod mene uopšte nisu postoveć više od deset godina poz- jale. U godinama sam u kojima bi svaka nesigurnat kao LGBT aktivista iz Gej nost i neodlučnost te vrste verovatno bila strejt alijanse, koji je u januaru sramotna i suvišna. Samim tim nije ni bilo škaove godine postao biološki ro- kljivih ili nezgodnih pitanja iz okoline. Sneža se, ditelj jednog malog Ognjena. međutim, zbog moje seksualne orijentacije suMnoge je ta vest na Fejsbuku srela sa očekivanim, mada retkim prozivkama iznenadila, neke čak i nega- poput „kako si mogla u pedera da se zaljubiš“, tivno (!?) te smo porazgovarali „kako možeš da dozvoliš da ti on odgaja decu“ i sa Lazarom o njegovoj novoj ži- njima sličnim. Jedan od razloga zbog kojih je bevotnoj ulozi - roditeljskoj. skrajno volim je što se od ljudi koji su to izgovaU ime redakcije Optimist magazina česti- rali trajno udaljila, stavivši tako svima do znanja tam na prinovi. Kako je beba? Mama? Ti? šta joj je najvažnije. Čast je i privilegija biti deo Hvala na čestitki od srca. Smatram da najpre ove porodice. treba čestitati Ognjenovoj mami Sneži, s obziBiti u drugom stanju u vreme korone… rom na to da je Ognjen moje tek prvo, a njeno Kakav nam je zdravstveni sistem i da li je četvrto dete. Ona je dobro, oporavlja se od ne sve bilo u redu? baš lakog porođaja, a ja se osećam sjajno ima- Na samom početku smo otišli kod državnog gijući u vidu da je i Ognjen dobro, da uredno na- nekologa, a nakon toga do porođaja nastavili preduje, kao i da sam jako dugo želeo da kod privatnog po preporuci bliskih ljudi. Iako bi postanem roditelj.

Da li su strah i briga sastavni deo života svakog roditelja?

Za strah nisam siguran, a verujem da briga jeste sastavni deo roditeljskog žiJako sam dugo želeo da postanem roditelj vota u manjoj ili većoj meri zbog raznih razloga. Odlično se osećam i snalazim kao tata i ubeđen sam da ću odgajati Ogija na najbolji mogući način. Ono što me je uvek brinulo, još dok sam samo maštao o tome da postanem roditelj, je RazgovaraO: Predrag Azdejković da li ću uspeti da pripremim sina za adekvatan odgovor na situacije u budućnosti u kojima će mu neko prebacivati i zadirkivati ga zbog biseksualnosti njegovog oca. Mislim da smo Sneža i ja samo to bilo dovoljno da donekle opiše funkciouspeli da napravimo dobar plan za to.

Da li sebe smatrate duginom porodicom? nalnost onog dela zdravstvenog sistema koji se Kakva je uopšte vaša trenutna porodična ne bavi gorućom Covid-19 pandemijom, postoji situacija i kako si se nosio sa svim škaklji- mnogo problema i nedopustivih propusta u radu kod medicinskog i nemedicinskog osoblja, vim pitanjima i nedoumicama?

Možda smo dugina, a sigurno smo jedna jako te odnosu prema porodiljama u jednom od najvelika, neobična i srećna porodica sa nekoliko većih porodilišta u Srbiji. To je svakako posebna dece i više pasa i mačaka. Jako sam ponosan na i mnogo šira tema koja zaslužuje sistemsko multu činjenicu imajući u vidu mnoge teške i na iz- tidisciplinarno rešavanje od strane države koja gled nepremostive prepreke sa kojima smo se želi da se bori protiv bele kuge. Najvažnije je da Sneža, deca i ja susretali, a pre ili kasnije ih udru- su sada i Sneža i Ognjen dobro. Šta ako tvoje dete bude LGBT? ženim snagama prevazilazili. Nedoumica u vezi sa tim da li želim da budem sa Snežom u emo- Deliću njegovu sreću i trudiću se da budem tu tivnoj vezi, šta sve to znači i podrazumeva, a ka- za svaku pomoć ili savet koji zatraži. Poznato je snije i da li želim da postanem otac nakon što je da neretko u Srbiji LGBT osobe bivaju odbačene

Lazar Pavlović

34

www.optimist.rs

od svoje najuže porodice, od ljudi koji bi zapravo prvi trebalo da ih razumeju, prihvate i podrže. Stigma i socijalno distanciranje LGBT osoba nijednoj porodici, pa i celom društvu ionako polarizovanom po mnogim pitanjima, ne mogu doneti ništa dobro, naprotiv. Svaki čovek zaslužuje zadovoljstvo svojim životom, pa tako i moj sin. Koje god on seksualne orijentacije i rodnog identiteta bio, svakako će biti vaspitavan u duhu ravnopravnog i jednakog odnosa prema svim ljudima nevezano za njihovu boju kože, nacionalnost, pol, seksualnu orijentaciju, rodni identitet ili bilo koje drugo lično svojstvo.

Kada si na Facebooku objavio da ćeš postati otac, bilo je i negativnih reakcija da si izdao gej zajednicu. Kako to objašnjavaš?

Negativne reakcije te vrste su stvarno bile jako retke i dolazile su po pravilu od očigledno nesrećnih ljudi, te onih koji još uvek ne znaju da postoje i biseksualne osobe, a ne samo heteroseksualne i istopolno orijentisane. Nisam se preterano bavio time niti nameravam. Reakcije ogromne većine ljudi su bile sjajne i podržavajuće i to mi je jedino bitno. Posebnu zahvalnost dugujem nekolicini prijatelja i kolega iz aktiv-

izma, koji su, iako to nije bilo neophodno, samoinicijativno prikupili određeni novac i uplatili nam kao vid pomoći.

Mnoge LGBT osobe žele da se ostvare u ulozi roditelja. Koji je tvoj savet?

Ne postoji univerzalan savet, jer u Srbiji još uvek nije zakonski regulisano usvajanje dece od strane istopolno orijentisanih osoba ili parova i nepoznanica je kada će biti. Kako je surogat materinstvo u Srbiji zabranjeno, a usvajanje dece moguće jedino od strane bračnih parova, LGBT osobe se sve češće poslednjih godina dovijaju na različite načine kako bi postale roditelji bilo u Srbiji ili nakon odlaska u inostranstvo. Iako su neki moji poznanici pomislili da je Sneža surogat majka ili da je i ona LGBT osoba koja sa mnom ima dogovoreni odnos zarad rođenja deteta, ja sam samo imao sreću da se posle skoro 20 godina zaljubim ponovo u jednu sjajnu, uspešnu i jaku ženu koja je, ispostaviće se kao i ja, želela da imamo naše biološko dete. Nadam se da će zbog mnogih LGBT osoba koje žele da postanu mame i tate naša država što pre smoći snage da pravno omogući registrovanje istopolnih zajednica i usvajanje dece od strane LGBT osoba i parova.

Vodič kroz gej Srbiju

35

K

OPTIMIST Intervju

rajem prošle godine u izdanju sarajevskog Buybooka pojavila se knjiga Od demedikalizacije do istopolnih brakova: Novija istorija homoseksualnosti i transrodnosti Zapadnog Balkana koju su zajedničkim snagama napisali Saša Gavrić i Jasmina Čaušević. Knjiga nije pisana kao akademska publikacija te je namenjena svima onima koji žele da se upoznaju sa istorijom LGBTI pokreta na našim prostorima. Knjiga se može naručiti preko sajta Buybooka, a uskoro će biti dostupna na makedonskom i engleskom jeziku i u knjižarama u Zagrebu i Beogradu, a može se downloadovati na sajtu optimist.rs Kako ste došli na ideju da napišete Noviju istoriju homoseksualnosti i transrodnosti Zapadnog Balkana?

Saša: Od kako se od 2016. godine više ne bavim LGBTI aktivizmom full time i profesionalno, imao sam priliku da razvoj LGBTI pokreta posmatram sa određene distance. Život na Kosovu i u Sjevernoj Makedoniji su mi otvorili i nove vidike na našu zajedničku prošlost na Zapadnom Balkanu. Uvidjevši da 2020. obilježavamo 30 godina od kako je Svjetska zdravstvena organizacija 17. maja 1990. godine uklonila homoseksualnost sa liste bolesti, zaključio sam da je to pravi povod da se upustim u ovaj ambiciozni poduhvat. Jasmina i ja smo proveli nekoliko fantastičnih godina radeći zajedno u Sarajevskom otvorenom centru, te je ona bila prirodni odabir za ko-autoricu.

Jasmina: Kako i Saša i ja volimo red i da je znanje lepo posloženo (to je zato što smo oboje device u podznaku) cilj nam je bio da na jednom mestu sakupimo većinu toga što je već pisano o LGBTI temama na prostoru nekadašnje Jugoslavije i da kontekstualiziramo promene u društvu koje su dovele do značajnih pomaka u medicinskom i pravnom odnosu prema LGBTI ljudima.

Koliko vremena i energije vam je bilo da prikupite sve informacije?

Saša: Od samog početka znali smo da ne želimo proizvesti naučnu studiju, koja će biti objavljena

u nekom naučnom časopisu u regiji ili Evropskoj uniji, nego da nam je cilj da objavimo publicističku knjigu, knjigu koja našu prošlost sagledava na analitičan i akademski način, ali informacije, činjenice i sam tekst predstavlja jednostavno i svima dostupno. Kada imaš jasnu viziju, onda samo proces istraživanja i pisanja ide jednostavno.

Jasmina: S obzirom da oboje poslednjih desetak godina intenzivno čitamo i pratimo sve što ima veze sa LGBTI temama, mislili smo da će proces rada na knjizi biti brži i lakši. Naravno, prevarili smo se. Kako bismo popunili praznine u znanju, pretraživali smo baze tekstova, ali se ispostavilo da generalno ima malo naučnih tekstova o LGBTI temama. Albanija je bila poseban izazov, jer smo pronašli tek nekoliko tekstova na koje smo mogli da se referišemo. Zato smo se obratili za pomoć ljudima iz regije, koji su odvojili svoje vreme i pomogli nam da se izborimo sa problemima na koje smo nailazili u pisanju. Sve smo ih naveli u Uvodu, i hvala im još jednom.

Naizmenične nervne slomove i međusobna te-

promjene se dešavaju presporo

Saša Gavrić i Jasmina Čaušević

36

www.optimist.rs

Razgovarao: Predrag Azdejković šenja od februara do novembra 2020. ovom prilikom neću spominjati. Često čujemo taj defetistički glas unutar LGBT zajednice da se ništa nije promenilo. Sada kada ste prošli kroz istoriju koliko je ta promena?

Saša: Sve je pitanje perspektive. Ako mene lično pitate, promjene se zasigurno dešavaju presporo i postavlja se pitanje koliko ću još morati čekati da se brak sa mojim suprugom, sklopljen van BiH, prizna u državi čiji sam državljanin. Da li ću dočekati penziju i starost a da moja domovina ne priznaje moju porodicu? No, ako se od-

maknem i razvoj pogledam sa distance, onda je napredak vrlo jasan. Prije tri decenije medicina bi nas smatrala bolesnim a i policija bi imala osnov da nas proganja, a danas institucije države imaju obavezu da nas štite od nasilja te je diskriminacija na osnovu naše seksualne orijentacije ili rodnog identiteta zakonski zabranjena.

Ipak, društveno prihvatanje ide sporije, a LGBTI osobe imaju i veću šansu da žive u siromaštvu, zbog odbacivanja i isključivanja.

Jasmina: Nekome ko danas živi u strahu ili trpi nasilje u porodici, školi, na poslu, gde god, malo znači to što su prava LGBTI osoba generalno na daleko višem nivou nego što su bila pre tridesetak godina. Ipak, struktura zaštite se uspostavila i do podrške – institucionalne ili one koja dolazi iz zajednice – danas je mnogo lakše doći nego i pre samo desetak godina.

Da li možemo govoriti da je svuda na Zapadnom Balkanu situacija ista ili imamo neke svetle primere u različitim oblastima?

Saša: Ako gledate iz vana, onda je sigurno situacija manje-više ista u svim zemljama. To pokazuju i mnogobrojna istraživanja koja se rade o stavovima građana i građanki, ali i među samom LGBTI zajednicom u ovim zemljama. Rezultati tih istraživanja ne pokazuju velike razlike. Ipak, u svakoj od zemalja ima pozitivnih primjera. Tako se npr. u Crnoj Gori 2020. usvojio zakon o istospolnim zajednicama, a i ministrica Čomić je naj-

avila izradu zakona i za Srbiju. U Tirani već godinama djeluje sklonište za LGBTI osobe žrtve nasilja, što je jako važan poduhvat. U Sjevernoj Makedoniji je konačno usvojen LGBT-inkluzivan zakon o zabrani diskriminacije. I takvih pozitivnih primjera ima širom regije. Naše istraživanje je svakako pokazalo da najveći broj pozitivnih inicijativa ali i negativnih dešavanja jeste dokumentovan u Beogradu, što uopšte ne iznenađuje, imajući na umu značaj ovog grada u našoj regiji.

Jasmina: Ja ću navesti jedan primer koji me je potpuno fascinirao. U jednom od tekstova smo naišli na podatak da je Komunistička partija Jugoslavije još 1949. godine, dakle u vreme intenzivnog progona homoseksualaca, raspravljala o dekriminalizaciji. U tadašnjem Ministarstvu pravde jedna grupa pravnika predložila je potpunu dekriminalizaciju istospolnih odnosa u Jugoslaviji. Polazišna ideja je bila ta da je zaštita seksualnog morala buržoaski, zastareo i koncept koji je opterećen religijom, i da se moderno socijalističko društvo ne treba mešati u seksualni moral građana i građanki, osim kada država mora da kažnjava slučajeve nasilja ili zloupotreba nad konkretnom osobom. Nažalost, veći deo pravosudne struke suprotstavio se ideji dekriminalizacije i tražio je da se krivično delo “protuprirodnog bluda” zadrži i u budućem Krivičnom zakoniku. Ova je zaista bila sjajna inicijativa grupe pravosudnih stručnjaka i mogla je biti revolucionarna, da se u raspravu nije uključilo i tadašnje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa tvrdnjom da su homoseksualci kriminogeni elementi koji kvare omladinu.

Sve države bivše SFRJ sada imaju Paradu ponosa. Šta bi bio naredni korak?

Saša: Na pravnom i političkom nivou, države sada moraju urediti još najmanje tri stvari. Prvo, istospolna partnerstva i brakove. Drugo, potpuno pravno priznavanje trans identiteta u skladu sa principom samoizjašnjavanja i potpune depatologizacije, uz pružanje adekvatne podrške u slučaju medicinske prilagodbe spola.

I treće, promjena pravnog i medicinskog odnosa prema interspolnim osoba, a naročito interspolnoj djeci. Paralelno uz ove normativne promjene, neophodno je jačati i širiti LGBTI pokrete, raditi na vidljivosti i društvenom prihvatanju.

Pravna dostignuća nam ništa ne znače ako LGBTI osobe nisu slobodne da ih i koriste u svakodnevnom životu.

Vodič kroz gej Srbiju

37

>>

P

OPTIMIST Intervju

Zapadni Balkan prati sporost kad je u pitanju napredak u oblasti LGBT prava. Koliko će nam godina, decenija, vekova biti potrebno do pune ravnopravnosti?

Saša: Ne vjerujem da bilo ko ima odgovor na ovo pitanje. Važno je imati na umu da napredak u pravcu potpune ravnopravnosti LGBTI osoba nije linearnog karaktera. Moramo biti spremni da ćemo možda u budućnosti morati braniti i do sada postignuti nivo ravnopravnosti. Ako sagledamo šta se dešava npr. u Mađarskoj ili Poljskoj, onda vidimo da desničarski pokreti koriste svaki povod, da ograniče daljni razvoj. S toga, važno je da zajedno jačamo LGBTI pokrete, da djelujemo politički i strateški, gradimo partnerstva sa drugim pokretima unutar civilnog društva. Moramo stvarati prostor za nove generacije aktivista i aktivistkinja i da svoje mreže širimo na političke stranke, sindikate, medije i sve važne aktere političkog sistema, kako bismo ga iz unutra mijenjali i ne bi ostali na margini političkih procesa, a samim time i meta napada.

Jasmina: Da ne bismo otvarali pitanja šta je uopšte ravnopravnost, kome i zašto nikad praktično neće biti dostupna, ja ću samo reći da ni jedno zagarantovano pravo ne smemo uzimati zdravo-za-gotovo i da aktivistkinje i aktivisti, kao i svi mi uostalom, stalno moramo biti budni i na oprezu kako bi se reagovalo na bilo kakvu najavu ograničavanja prava.

Koje događaje u našoj LGBT istoriji na Zapadnom Balkanu bi izdvojili kao najvažnije?

Saša: Nemoguće je odrediti događaje koji su za sve nas važni. Ali meni lično važno je sjećanje na prajd u Beogradu u 2001. godini i Sarajevo Queer Festival 2008. godine, koji nas podsjećaju na našu ranjivost, ali na to da su neki aktivisti i aktivistkinje prije nas morali donijeti žrtvu da bi mi danas ipak uživali u određenom napretku. Takođe, važni su mi prajdovi u Skoplju i Sarajevu 2019. godine, kojima je zatvoren krug organizovanja velikih javnih događaja u našoj regiji, dva vesela dana u ponekad tmurnoj balkanskoj realnosti.

Jasmina: Ovo je teško pitanje. Od svake pojedinačne dekriminalizacije homoseksualnog čina na nivou pojedinih republika u SFRJ, preko svih queer događaja u kulturi, do 11. revizije Međunarodne klasifikacije bolesti i uklanjanja rodnog identiteta sa liste poremećaja mentalnog zdravlja.

38

www.optimist.rs

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, na svakih 40 sekundi jedna osoba u svetu oduzme sebi život, dok je pokušaj samoubistva dvadeset puta češći. Nažalost, ovi podaci su umanjeni jer se broj samoubistava obično potcenjuje u zavisnosti od načina na koji se utvrđuje da je reč o samoubistvu, a većina pokušaja prođe neprijavljena.

Od 2019. godine, Srbija ima nacionalnu SOS liniju, na telefonskom broju 011/7777-000. Tu se mogu javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima razgovaraju stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja „Dr Laza Lazarević“. Takođe, Centar „Srce“, nevladina, neprofitna organizacija iz Novog Sada, već decenijama se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijom suicida. Svakog dana, od 14 do 23 časa, njihovi volonteri razgovaraju s ljudima kojima je to potrebno. Nemaju stalne i sigurne prihode, već se troškovi rada finansiraju donacijama. Ipak, pored neprestanih materijalnih poteškoća, ne odustaju od svoje borbe. Razgovarali smo sa njima.

Koliko je istinita tvrdnja da je samoubistvo oslobođeno polnih, rasnih, kulturoloških, vrednosnih i starosnih granica?

Apsolutno je tačna. Vidimo to pre svega na osnovu demografskih podataka koje podele naši korisnici sa nama. Obraćaju nam se osobe različitih uzrasta, od osnovnoškolskog uzrasta sve do poznih godina, različitog pola, ali i životnih priča, zanimanja, nacionalnosti. Stopa suicida potencijalno raste sa godinama iz razloga što prolongirano trajanje problema otežava osobi suočavanje i prevazilaženje, jer je snaga da se nosi sa problemom sve manja. Pol i uzrast sami po sebi nisu rizik za suicidalne misli, već iscrpljenost, nedostatak resursa za prevazilaženje prepreka, nedostatak socijalne podrške, osećanje bespomoćnosti itd. Ono što je zajedničko za većinu ljudi koji nas pozovu jeste upravo usamljenost. Pored usamljenosti osobe osećaju bespomoćnost, krivicu, beznađe, tugu i druga teška osećanja. Dakle problemi sami po sebi ne dovode do misli o samoubistvu, već je to složen skup situacije, osećanja i misli zbog kojih osoba ima utisak da nema pomoći i spasa,

a želi da bol prestane i da se problem reši. Moramo kao društvo postati senzitivniji na znake misli o samoubistvu i lišiti se stereotipa da oni „traže pažnju“, „ne misle to ozbiljno“, „drame“ i slično. Bilo bi sjajno da se više bavimo ljudima, njihovim potrebama, da se edukujemo kako bismo bili spremniji da priđemo i upitamo jedno sasvim obično „Hej kako si, želiš li da popričamo malo? Deluješ mi potišteno u poslednje vreme.“ Koliko često vam se javljaju pripadnici LGBT zajednice?

Nemamo tačan statistički podatak koliko često se javljaju osobe iz LGBT populacije, jer na kraju krajeva svako ima slobodu da podeli sa nama šta želi i ne podeli šta ne želi. Ono što smo čuli od korisnika jeste da osobe iz LGBT populacije imaju različite probleme koji su indirektno i direktno u vezi sa njihovom seksualnom orijentacijom. Neki problemi sa kojima se susreću jesu neprihvatanje sopstvene seksualnosti, osuda koju su doživeli od strane drugih, odbacivanje porodice, nemogućnost pronalaženje partnera, partnerski problemi, strah od tuđih reakcija, krivica zbog osećanja neadekvatnosti, problemi sa kolegama na poslu, diskriminacija, usamljenost, osećaj neshvaćenosti i nepripadanja i razni drugi problemi. LGBT populacija je u velikoj meri marginalizovana tako da osim mnoštva problema koja se mogu javiti svakome imaju i dodatne probleme koji su posledica diskriminacije sa kojima se suočavaju. Stigmatizacija LGBT populacije izaziva razna osećanja kod osoba i postoji ogromna potreba za promenom stava javnosti, kako na globalnom nivou, tako i u Srbiji.

Među onima koji vam se javljaju, ima li i onih koji još preispituju ili samoporiču svoju seksualnost, a suicidni su jer se boje da će biti neprihvaćeni od strane porodice?

Ne možemo da znamo da li osoba samoporiče da je pripadnik LGBT zajednice, ukoliko nam ona to sama ne saopšti, znamo o njima samo onoliko koliko su spremni da sa nama da podele. U razgovoru sa osobama koje nam se javljaju vidimo da su to ljudi svih uzrasta sa različitim strahovima, nerazjašnjenim pitanjima, sumnjama, potisnutim željama i tajnama koje možda prvi put dele sa nekim. Zbog patrijarhalnog, konzer-

vativnog društva koje stigmatizuje i odbacuje sve one koji se na neki način razlikuju, suočavanje sa svojom seksualnošću često vodi do misli o tome kako je osoba na neki način drugačija od ostalih. Ova osećanja dovode do povećane usamljenosti i zbunjenosti u vezi sa sopstvenim željama, dovodi do negiranja, bežanja, skrivanja i neprihvatanja sebe. Nose se sa velikim strahom od tuđih reakcija, koje je svojstveno za marginalizovane grupe. Samim tim su pod većim rizikom da vide sebe kao neadekvatnu, pogrešnu, čudaka, što povećava rizik za javljanje anksioznosti, depresivnosti i drugih mentalnih i fizičkih problema. Strah od odbacivanja, neprihvatanja i nerazumevanja kako porodice, tako i okruženja ostavljaju ove osobe najčešće bez socijalne po-

Centar Srce

Prevencija samoubistva Razgovarala: Jovana Ivetić drške i same prepuštene svojim mislima. Osobe koje se javljaju Centru Srce upravo se suočavaju sa ovim ili sličnim problemima. Porodica u svemu ovome ima ogromnu ulogu, od njenog prihvatanja ili neprihvatanja, pružanja podrške ili izostanak iste, u velikoj meri zavisi i budućnost mlade osobe. Ukoliko ima podršku porodice biće u stanju da se bori sa svim izazovima i preprekama na koje će nailaziti, otvoreno će govoriti o problemima sa kojima se suočava. Čujemo od samih korisnika koliko ih boli neprihvatanje okoline i koliko strahuju da ih najbliži neće prihvatiti. Zbog svega navedenog osoba može početi razmišljati o samoubistvu. Šta raditi ako primetimo da je neko u našem okruženju suicidan, koji su prvi koraci?

Prvi korak jeste da primetimo da neko možda razmišlja o samoubistvu. To deluje jednostavno, Vodič kroz gej Srbiju

39

>>

OPTIMIST Intervju

ali znamo iz iskustva da nečiji suicid prate komentari kako su postojale naznake koje niko nije tumačio u tom kontekstu. Možemo da primetimo promene u ličnosti, kao što su iritabilnost, tuga, osetljivost, nervoza, bezvoljnost, neodlučnost, povučenost, uznemirenost i ponekad hiperaktivnost. Zatim promene u navikama i ponašanju kao što su nedostatak koncentracije, pad ocena u školi, nezainteresovanost za izgled, pad higijene, problemi sa snom kao što su insomnija i preterano spavanje, nedostatak apetita, preveliki apetit, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima su nekada uživali, preterana briga za novac, zdravlje. Ponekad čak sređuju testament, opraštaju se od bližnjih, sređuju dugove, zloupotrebljavaju drogu, alkohol, ponašaju se neoprezno itd.

Ukoliko primetimo da je neko u našem okruženju razmišlja o suicidu, pati, gubi volju za životom potrebno je da mu pokažemo da nije sam..

Da budemo tu za njega, da ga slušamo, čujemo, razumemo, podržimo i ne osuđujemo. Da ga prihvatimo onakvog kakav zaista jeste. Da budemo pažljiv slušalac, saosećamo, ali ne sažaljevamo. Savetovanje, kritikovanje, moralisanje može samo da ga udalji od nas. Dozvoliti tišinu.

Nije nimalo lako pričati o suicidnim osećanjima,

40

www.optimist.rs

tako da je potrebno dati vremena da objasni kako se oseća. Ukoliko osoba kaže da razmišlja o samoubistvu potrebno je da je shvatimo ozbiljno i osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli svoje muke, brige. Važno je da utvrdimo da li ima plan samoubistva. Ne ostavljati je samu i skloniti predmete sa kojima bi mogla da se povredi. Kroz razgovor joj pomoći da shvati da su problem rešivi, da postoje druge alternative, ponuditi pomoć stručne osobe: pre svega kontakte centara koje može da pozove i razgovara o samoubistvu, zatim psihijatre, psihologe i psihoterapeute. Šta biste poručili onima koji ovo čitaju, a imaju suicidne misle?

Samoubistvo se ne bira, ono se događa kada bol nadjača mehanizme koji inače služe da ga ublaže. Niste loša osoba, nisi ludak, čudak, slabić, kukavica niti vam bilo šta fali jer razmišljate o samoubistvu. Već ste neko ko je dugo nosio teret na plećima na koji se stalno nadodaje i sada postaje pretežak za nositi i neminovno je da će osoba u ovakvoj situaciji pokleknuti, bez obzira na to koliko želeli da stojite. Postoji dva načina da se otrgne od razmišljanja o samoubistvu, da se pronađe način da se umanji bol i da se unaprede metode kojima se bol može prevazići. Znamo da zvuči teško trenutno, ali dajte sebi vremena da porazmislite o svemu. Treba da znate da postoje ljudi koji uspevaju da prebrode svoja razmišljanja o samoubistvu. Ljudi često pribegavaju samoubistvu jer traže sklonište od bola, ali olakšanje je osećanje i moraš biti živ da bi ga osetio. U redu je da potražite pomoć ako osećate da ne možete sami.

Terapija može biti dobra ideja jer su misli o samoubistvu same po sebi traumatične. Važno je da znate da niste sami i da smo tu za vas. Nije sramota razgovarati o stvarima koje vas muče i kada mislite da ne postoji izlaz ili da nemate snage da se suočite sa problemima. Ukoliko ikada osećate kao da vam je potreban razgovor pun podrške pozovite Centar Srce.

G OPTIMIST Pozorište

lobalna pandemija je bio jedan od kultnih filmova osamdesetih Kovid-19 već godinu godina a i osvojio je veliku nagradu žirija na dana u mnogome filmskom festivalu u Kanu. Ideja da ovu važnu menja naše živote. priču na sceni postavi u Beogradu, zasluga je Nije zaobišla ni pozo- reditelja predstave Miška Milojevića. Njegovo rište. Više od sedam interesovanje za ovu dramu seže do vremena meseci predstave se od pre nekih dvadesetak godina, potrudivši se nisu igrale, a potom da iz Engleske nabavi ovu dramu, ali sticajem su igrale sa ograniče- raznih okolnosti, ovaj komad nikada nije dožinjem broja publike, veo svoje izvođenje, ni u institucionalnim pouz sve epidemiološke zorištima niti na nezavisnim scenama. Posle mere zaštite. U drugoj polovini godine smo dugogodišnjeg rada na televiziji, vraća se svoimali prilike da vidimo nekoliko značajnih pre- joj osnovnoj vokaciji, pozorišnoj režiji: „Kratke mijera. Posebno bih istakao predstave TICA, scene, efektno balansiranje između realističke Teatra Vuk u Beogradu i VELIKA DEPRESIJA u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (koprodukcija sa Posttrauma pojedinca u potrazi za srećom Centrom za razvoj vizuelne kulture).

Iako su u pitanju po mnogome različite predstave, obe povezuje zajedničko – nastale su pod snažnim uticajem vremena koje im je prethodilo, u posle ratnom periodu gde je bilo važno održati psihu i umanjiti ratne posledice. U pitanju su mladi ljudi koji su, svako na svoj način želeli da pobegnu u svoje unutrašnje svetove u potrazi za srećom. Obe priče su inspirisane istinitim Piše: Marko Radojičić događajima. Svevremenska tema, koja se i danas nameće, više kao psihološka posledica u svim epidemijskim izazovima priče i stilizovanog dramskog postupka, puno borbe sa aktuelnim virusom. Izazov koji je flešbekova, iznijansirani likovi – sve to pruža i reditelju i glumcima materijal koji treba dobro pred svima nama!

Poleti TICO da se nikad više ne vratiš u protumačiti i definisati, koji se često i otima kavez koji te sputava! kontroli, ali istovremeno otvara mogućnosti za U osnovi predstave TICA je priča o dvojici do- višeslojnu pozorišnu predstavu koja gledaoca brih prijatelja (Al i Tica), ispričana u dva vre- dotiče na tananoj emotivnoj ravni. Priča o dvomenska perioda, kada su imali po šesnaest i jici dobrih prijatelja, od kojih je jedan opsed(neposredno posle Drugog svetskog rata) nut pticama i težnjom da sam poleti, dok je kada su imali po dvadeset dve godine. Vilijem drugi mnogo racionalniji i okrenut uobičajeVorton napisao je roman BIRDY 1978. godine nim željama mladog čoveka, i koji su iznenada (izvanredno prihvaćen i kod čitalaca i kod kri- i nevoljno bačeni u vrtlog velike ratne klanice, tike) po kome je rađena dramatizacija (Naomi razvija se od bezbrižne mladosti do surove Volas napisala je 1997. godine dramu koja je stvarnosti opterećene postratnim traumama.“ iste godine i izvedena na londonskom Vest Poprilično kompleksan tok radnje predstave, Endu) i u njemu se prepoznaju i autobiografski isprepletanih kraćih scena u različitim vremenmotivi vezani za postratnu traumu. Svetsku skim periodima i lokacijama zahtevala je redipopularnost delo je doživelo u velikoj meri teljsko umeće da vremenski-prostorno zahvaljujući filmskoj ekranizaciji iz 1984. go- usaglasi i uspešno sve poveže ključni je uspeh dine u režiji Alena Parkera, sa Metju Modinom da dobijemo gotovo filmski efekat gledanja i Nikolasom Kejdžom u glavnim ulogama. Film predstave. U velikoj meri potpomognuto je

Tica i Velika depresija

Vodič kroz gej Srbiju

41

>>

OPTIMIST Pozorište

efektnim scenografskim rešenjima (scenograf Milan Miladinović) grandiozne centralne konstrukcije tornja – kaveza i kostimima (kostimografkinja Mina Miladinović) koji su dočarali vremensku posleratnu epohu uz originalnu scensku muziku Božidara Obradinovića što sve realistično gradi radnju u predstavi. Ono što je svakako najvažnije su jako dobro vođeni dijalozi između glumaca na kojima se i bazira dramska struktura predstave. Posebno bih istakao mlade glumce - sjajan tandem Vukašin Jovanović (Al Kolmbato mlađi) i Stojša Oljačić (Tica mlađi) koji su fizički poletni, spontani i puni života na sceni. Iste likove, ali u starijim godinama igraju, takođe samouvereno glumci Nemanja Stamatović (Al Kolombato, stariji) i Aleksandar Kecman (Tica stariji) potpomognuti sa Željkom Maksimovićem (Dr Vajs) i Draganom Sekulić (Renaldi) sa svojim epizodnim, ali podjednako upečatljivim ulogama. Iskreno prijateljstvo prekinuto ratnim strahotama, vraća veru u ljudsku dobrotu.

I reditelj nam potvrđuje: „TICA je priča o snazi iskrenog i dubokog prijateljstva, o zastrašujućim efektima koje rat ostavlja na psihu čoveka, ali pre svega osnovna misao ovog komada je

42

www.optimist.rs

definisana stalnom i snažnom ljudskom potrebom da se prevaziđu sve moguće i nemoguće granice kako bi se dosegla krajnja sloboda i nesputanost pojedinca.“ Sve je bilo u redu dok mu nije otpala vilica!

(NewYork Times) Predstava VELIKA DEPRESIJA nastala je kao praizvedba dramskog komada originalnog naslova „Vilica“ Ebena Bajersa, jednog od najperspektivnijih mladih dramskih pisaca, Filipa Grujića. U pitanju je neobična istinita (i pomalo zaboravljena) priča koja u umetnosti do sada nije obrađivana. Između dva velika svetska rata, radijum je bio korišćen u svakodnevnom potrošačkom životu. Smatralo se da leči sve, od mentalnih bolesti, anemije, pa sve do impotencije. Bio je sastavni deo putera, paste za zube, pijaće vode. Međutim, radijum (koji se smatrao lekovitim) imao je kratak životni vek.

Stoga, kad bi došao do kupca, njegova bi se lekovitost izgubila. Doktor Vilijam H. Bejli, optužen 1915. godine da je lažirao diplomu sa Harvarda, odlučio je da koristi čistu radioaktivnost umesto radijuma. Tako je napravio svoj napitak Radithor. Eben Bajers, bogati plejboj, golfer i sin uglednog vlasnika fabrike železa, bio je jedan od prvih konzumenata tog napitka od kojeg je umro nakon nekoliko godina konzumiranja. Sve su novine to objavile.

Nakon njegove smrti, napitak Radithor bio je zabranjen, kao i korišćenje radioaktivnosti u potrošačkom svetu. Međutim sam tekst govori o jednoj široj i kompleksnijoj temi – društveno ekonomskim razlikama između bogatih industrijalaca i radničke klase. Veliki broj radnica – radium girls – stradale su u radnim pogonima gde su ozračene. Mediji su to zataškali…

Prema rečima pisca, „naša htenja su zasnovana su na ličnoj poziciji na društvenoj lestvici. Kako se ponaša imućni otac, koji je sve sam stvorio, sin koji je rođen u već ’stvorenom’ i izrabljene radnice koje suštinski predstavljaju ogromnu većinu ljudske populacije. Osim sveobuhvatne socijalne teme, središte drame je i tema ljudske želje za konstantnim traženjem nečega višeg, bilo da se radi o jednostavnim užicima, prirodnim nagonima ili traženju smisla, za koji se, na kraju, ispostavi da je uvek tek na kraju svakog smisla. Koji je odnos između našeg ličnog karaktera i rođenjem predodređene pozicije u društvu? U paraleli između imućne i

Foto: Dejan Petrović

uticajne američke porodice i poniženih radnica u fabrikama, otvara se pitanje percepcije i vrednovanja života kao takvog. Radnice koje se bore do poslednjeg daha i stoički ukazuju na pogubnost situacije u koju su dovedene i Eben Bajers mlađi koji život posmatra kao igru, naslednu zabavu u kojoj neuspešno traži smisao, odnosno ono što mi percipiramo kao zadovoljstvo, to jest sreću.“ Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu je već uveliko prepoznato kao jedno od retkih kod nas koje daje šansu mladim umetnicima i savremenom dramskom tekstu. Predstava u režiji Marka Čelebića (njegova diplomska predstava) je svakako umetničko osveženje: dominira svedena drvena scena sa bazenom (scenografkinja Katarina Šijačić), beli kostimi koji simbolizuju kontrast društvenog sjaja bogatih i bede radnika 1930-ih (kostimografkinja Staša Jamušakov), hor sluškinja – radnica peva songove (kompozitora Novaka Aškovića) svog tragičnog položaja upotpunjene zanimljivim grupnim koreografijama (Andreja Kulešević).

Glumci su lagano i ležerno izneli svoje uloge mahom kroz dijaloge i monologe: predvođeni možda i najboljim iz svoje generacije: Branisla-

vom Jerkovićem (Eben Bajers), Tijanom Marković (Gospođa Bajers) i mladim Aljošom Đidićem (Bajers Mlađi), potpomognuti Predragom Momčilovićem (Bajers Stariji), Strahinjom Bojovićem (dr Vilijam H. Bejli) i sjajnim studentkinjama četvrte godine Akademije umetnosti: Emilija Milosavljević, Una Beić, Sara Simović, Magdalena Mijatović i Milena Dautović (hor devojaka). Na kraju se stiče utisak da je reditelj ipak previse pažnje posvetio estetici predstave, poprilično kompleksno napisan tekst nije se dodatno približio prosečnom pozorišnom gledaocu, već kao niz stilizovanih slika, koje nisu uvek najjasnije povezane.

Stradao je jedan mladi život kao plod želje da eliksirom mladosti pobegne od surove realnosti. Stradale su radnice u fabrici koje nisu bile zaštićene na radu. Neki iz bahatosti, a neki iz siromaštva. Međutim, kao što to često biva, najodgovorniji za to su nastavili uspešno svoj rad u raznim drugim institucijama, skoro pa nekažnjeno. I pisac nas još jednom pita: „Šta se promenilo od Velike depresije i da li su danas, skoro sto godina kasnije, odnosi između potlačenih i uzvišenih promenili poziciju?“ Vodič kroz gej Srbiju

43

OPTIMIST Simboli Tetoviranje može biti sporazumno, inherentno ritualizovana razmena moći i traume. Tetovaža označava trenutak pre/posle primanja namerne rane i predstavlja odjek tog trenutka posvećenosti i namere. Proces lečenja uključuje to suočavanje sa bolom duboko u telu klijenta, menjajući njegov odnos prema telu, istoriji njegovog tela i njegovoj budućnosti.

NOEL'LE LONGHAUL

U

svim kulturama, forme bio izrazito negativan. „Za mrtvacem ne režite telesnih dekoracija kori- tijela svojega, ni udarajte na se kakvih biljega. Ja stile su se kao oblik ljud- sam Gospod“ – stoji u Trećoj knjizi Mojsijevoj skog izražavanja. One (19:28). Tetovaže su bile vezivane za kriminalno mogu predstavljati lična ponašanje, a jedini koji su ponosno do posle dostignuća, grupnu pri- Drugog svetskog rata nosili svoje tetovaže bili padnost, socijalni status su mornari. (frizura, nakit, odeća, koI mnogi pripadnici gej zajednice, koji su bili zmetika...). Izražavaju van zakona, nosili su tetovaže kao svojevrsne odlike pola, vrednosti, skrivene poruke ili kao akt pobune protiv siinterese, mišljenja, živo- stema. Zato je i istorija tetoviranja pratila protni stil... Ljudi često ispoljavaju stavove o dru- mene prema homoseksualnosti u društvu. gima po tome šta nose, kakvo im je telo, Prema rečima Semjuela Stjuarta, tatu majstora, spoljašnjost. Zato telesne dekoracije predstav- gej zajednica je počela da usvaja kulturu tetoviljaju neverbalne znake i simbole komunikacije ranja u 50-tim godinama XX veka. Prelomni trepojedinca sa drugim pojedincima ili grupama. nutak je bila premijera filma „Divljak“ iz 1953.

Tetoviranje je, prema arheolozima i antropo- godine, sa Marlonom Brandom, u ulozi Džonija lozima, jedna od najstarijih formi telesnog de- Strabela, vođe bande i delikventa, u kožnoj jakni korisanja. Poreklo vodi od tahićanske reči ta-tu i motociklu. To je otkrilo potisnuta i skrivena (udariti). Najstarije otkrivene tetovaže nađene osećanja mnogih gejeva. su na dvema mumi- Bio sam prejama u Egiptu, a datiplavljen iznenaraju između 3351 – dnom pojavom 3017 godine p.n.e. tolikog broja ovih Bilo da se radi o dekofigura. Kako je imrativnim, simboličkim puls mnogih hoTetoviranje kao oblik izražavanja LGBT grupa ili slikovnim tetovamoseksualaca da žama, one pretense smatraju muduju da budu ževnijim, dodavajedinstvene i lične. nje tetovaže ga je Ljudi traže dizajn koji ojačao – kaže je specifičan za njih ili Stjuart.

Piše: Igor Maksimović grupu koju pripadaju.

Tetovaže su U različitim delovima postale simbol sveta odnos društva muškosti za gej prema tetovažama je muškarce i tesno varirao. Negde su bile su povezivane za primenjivane kao oblik kažnjavanja, da bi obe- kožnu zajednicu (leather community). Danas teležile „društvene otpadnike“, negde kao oblik za- tovaže i gej zajednica idu ruku pod ruku. Neka celjivanja i lečenja, a negde kao oblik istraživanja su pokazala da 31% gejeva i lezbejki ulepšavanja. U zapadnoj kulturi, prožetoj hri- ima tetovaže, a da je 36% od njih u starosnoj šćanskim učenjem, odnos prema tetoviranju je dobi od 25 do 29 godina.

Tetoviranje

44

www.optimist.rs

TATU LGBT SIMBOLI Ružičasti trougao Homoseksualci su se u nacističkim logorima prepoznavali po ružičastom trouglu prišivenom na levu stranu logoraškog odela. Ružičasti trougao je postao simbol Holokausta nad homoseksualcima tokom Drugog svetskog rata. Procenjuje se, da je između 1933. i 1945. uhapšeno oko 100 hiljada homoseksualaca. Oko 50 hiljada ih je osuđeno.

Većina osuđenih je poslata u redovne zatvore, dok je između 5 i 15 hiljada poslato u koncentracione logore. Ružičasti trougao je vezan i za borbu gej ljudi u SAD tokom epidemije AIDS-a, 80-tih godina XX veka. Avram Finkelštajn je za organizaciju ACT UP izradio poster „Silence=Death“ („Ćutanje=Smrt“), postavivši na crnoj pozadini ružičasti trougao, simbol pogroma homoseksualaca tokom nacističke ere.

Danas se ovaj simbol koristi u raznim kampanjama, poput protesta protiv koncentracionih logora u Čečeniji, a mnogi gej ljudi ga ponosno ističu i kao tetovažu.

Nautička zvezda Kasnih 40-tih i početkom 50-tih godina XX veka, neke lezbejke su počele da tetoviraju nautičku zvezdu na ručnom zglobu kao poruku drugim lezbejkama. Nautička zvezda je potom postala široko popularna, pogotovo među gej porno zvezdama, a u nekim krugovima se povezuje i sa prostitucijom.

Biohazard Identifikuje osobe HIV+ statusa. Mnoge HIV pozitivne gej osobe tetoviraju ovaj simbol, jer im pomaže u procesu samoprihvatanja.

Narukvica (traka) Mnogi homoseksualci vole da je imaju istetoviranu na ruci, a neki i da bi istakli da vole fisting.

Sa druge strane, nije malo i onih koji duplu narukvicu poistovećuju sa jednakošću.

Labris (dvostrana sekira) Tokom 60-tih godina XX veka, lezbejke su je usvojile kao simbol snage i nezavisnosti. Labris se povezuje i sa matrijarhalnim društvima i grčkom boginjom Demetrom.

Lambda Simbol oslobođenja (liberation), a takođe i fizički simbol energije.

Tetoviranje u okviru LGBT zajednice ima značajnu ulogu kao oblik ulaganja u erotski potencijal tela, ali i kao marker društvene razlike i marginalizacije. Telesne dekoracije kao što je tetoviranje, imaju posebno značenje u marginalizovanim društvenim grupama, u koje spada i LGBT zajednica u mnogim delovima sveta – individualnost, ponos, zadovoljstvo...

Tetovaža kao oblik samodekoracije i samoizražavanja za gej grupe koje su izopštene od strane društva postala je za mnoge homoseksualce simbol represovane seksualnosti. A seksualnost je u osnovi našeg identiteta. Kada konačno izađemo sa druge strane i prihvatimo i prigrlimo svoju homoseksualnost, prihvatamo i svoje najistinitije ja. Naše jezgro. A šta slavi divlji, neskriveni izraz identiteta, individualnosti, poput tetovaže koja nam se urezala na kožu do dana smrti?

Vodič kroz gej Srbiju

45

N

OPTIMIST Lice sa Naslovne strane

akon uloge u seriji „American Horror Story“ Sara Polson je pokazala da se može snaći u svakoj ulozi. Ona je glumica koja je promenila naše razumevanje promene na malim ekranima. Postala je poznata tek tokom prethodne decenije, ali u svojoj relativno kratkoj karijeri imala je uloga za dva života. U septembru odglumila je zločestu medicinsku sestru u Netflix drami „Ratched“. Krajem godine odglumila je Dijanu, previše brižnu majku u trileru „Run“, Hulu produkcije.

Kada su bile u pitanju Šarliz Tron u filmu „Monster“ ili Robi u filmu „I, Tonya“, ljudi su često izgovarali: „Jedva sam je prepoznao/la“. Ono što Saru Polson razlikuje je to što ne možete zaboraviti da je to stvarno ona na ekranu. Neki glumci se u ulozi izgube, drugi koriste svoju ljudskost kako bi dopunili svoj nastup. Umesto da se transformiše zbog uloge, Polson transformiše ulogu onako kako njoj odgovara. Uspeva da pretvori svaku ulogu u Sara Polson ulogu, koliko god se to činilo neverovatnim.

Ne postoji tipična uloga koja nas asocira na Saru Polson, što je zbog raznovrsnosti koja joj se pripisuje, ali postoji prikaz koji nam pada na pamet kada na nju pomislimo. Ona se znoji, plače, vrišti u agoniji, umazana krvlju ili samo što nije. Njena prva velika uloga 2011. godine u seriji „American Horror Story“, osigurala joj je status savremene horor ikone.

Kao što Tim Barton i Helena Bonam Karter, Nora Efron i Meg Rajan, Džon Hjuston i Hamfri Bogart idu zajedno tako je „American Horror Story“ označila početak „kreativnog braka“ Sare Polson i Rajana Merfija. Pod njegovom rediteljskom palicom, Polson je doživela metamorfozu od hrabre novinarke do okrutne glave porodice, pa do duha zavisnice, direktorke škole koja je veštica, glasača Zelene stranke pa sve do sijamskih blizanaca.

Zahvaljujući Merfijevom oživljavanju formata antologije (glumci su isti ali imaju nove uloge svake sezone), publici je data sloboda i

dozvola da od Polson uvek očekuje nešto drugačije. Ovo je istina u smislu širine njenih glumačkih sposobnosti jer jednako efikasno glumi žrtvu kao i mučiteljku. Takođe, ima veze i sa njenim stilom glume. U svakoj sezoni AHS ona zavija, plače, kuka, ali nekim čudom, nikada ne vrišti. „Polson vrisak“ postala je šala širom društvenih mreža. Umesto da je zbog toga ismejavaju, njena interpretacija straha poprimila je status koji uživa uloga Dženet Li u filmu „Psycho“.

Naravno, nije uvek slučaj da ona udara i vrišti. Često ona dozvoli svom liku da iskusi emocije kao i mnogi od nas. Tako što skriva ono što stvarno oseća. Ovo je očigledno u seriji „The People v. O. J. Simpson: American Crime Story“, gde je Paulson glumila javnog tužioca Maršu Klark i za tu ulogu dobila nagradu Emi i Zlatni globus.

Njeno izvođenje bilo je zadivljujuće suptilno.

U šestoj epizodi koja predstavlja kulminaciju serije, prikazuje se trenutak koji se teško zaboravlja: tokom suđenja nju pogađaju seksistički komentari medija. Ona ulazi u sudnicu sa novom frizurom, odvratnim minivalom. Na početku nije svesna okrutnih pogleda koji dolaze sa svih strana, ali se odjednom na njenom licu pojavljuje tračak prepoznavanja i tada pokušava ono što bi svako od nas uradio kada je na ivici suza. Ona pogleda u pod, pročisti grlo, uzme gutljaj vode i ugrize usnu. Cela ova scena traje tek 40 sekundi ali je dovoljna da nam da uvid u suptilnost njenih glumačkih sposobnosti.

Američka uspeh priča

Uspon Sare Polson

46

www.optimist.rs

Izvor: independent

Nakon ovih serija, Polson je postala novo lice Holivuda, iako je još od ranije na sceni. Čak i pre sudbinskog susreta sa Merfijem, Polson je već

„The Post“, „Mud“, „Birdbox“ - njene uloge u svakom od ovih filmova su veoma male u poređenju sa ulogama na malim ekranima, ali su ipak dosledno snažna izvođenja. Jedini peh doživela je 2019. godine u filmu „The Goldfinch“, adaptaciju bestselera Done Tart, ali to svakako nije bila njena krivica.

Međutim, prošle godine je izvukla keca iz rukava. Pored „Ratched“ i „Run“, imala je ulogu u seriji „Mrs America“ kao Alis Mekrej, drugarica Filis Šlefli vođe antifemističkog pokreta.

Ipak u seriji „Ratched“ igra u glavnoj ulozi.

Serija koja govori o životu zle medicinske sestre Mildred Račed iz filma „Let iznad kukavičjeg gnezda“, razočarala je publiku zbog iskrivljene karakterizacije i nerazumljivih motiva. Ipak, Polson nosi celu seriju na svojim leđima u ulozi strašnog negativca. Ona izvlači celu seriju između trenutaka agresivno zelene pozadine i lošeg dijaloga. Baš zato što je iza rukavica od lateksa i iskrivljenog šešira, niko drugi nego Sara Polson.

Postoji još nešto zbog čega navijamo za nju: sa 45 godina života, Polson je ostvarila uspeh kasno u svojoj karijeri, posebno kasno za glumice u seksističkom, mizoginom svetu zabave.

Ona kaže da taj uspeh duguje Merfiju, kojeg hvali zato što daje uloge „starijim ženama.“ Nema sumnje da je njena karijera isprepletana sa njegovom, ali ipak, sada izgleda da je Sara krenula svojim putem. To je negativno uticalo na novu sezonu AHS za koju kritičari kažu da je najgora do sada.

Njen uspeh će se nastaviti na drugom mestu. Polson se ostvarila u prvoj velikoj ulozi van televizije. U filmu „Run“, Sara glumi samo-

ostavila svoj trag kao glumica, mada ne tako dubok. Oprobala u raznim ulogama, kao duh u seriji „American Gothic“ iz 1995. godine (Polson ima nesvesnu naviku da bira projekte sa imenom „američki“ u naslovu). Takođe imala je ulogi Lore Vingfild u produkciji na Brodveju PET GODINA U VEZI pod imenom „Staklena Sara Polson je već pet godina u vezi sa Holand Tejlor koja je 32 gomenažerija“ zajedno sa dine starija od nje. U intervjuu za "Harper's Bazaar" rekla je o njikoleginicom iz AHP Dže- hovoj vezi: “Moji izbori, kada su u pitanju emotivni partneri nikada sikom Lang. Njena prva nisu bili konvencionalni. Ono što mogu da kažem jeste da sam za„blistava uloga“ kako ljubljena, i ta osoba je Holand Tejlor”. sama voli da je nazove, je u seriji „Studio 60 on Sunset“ gde je glumila hranu majku čija ljubav prema hronično bolekonzervativnu komičarku Aron Sorkin, zajedno snoj tinejdžerki polazi po zlu u trenucima pre ćerkinog odlaska na fakultet. Ovaj film definisa Amandom Pit i Metjuom Perijem.

Njen sve veći ugled još više je uvećan tokom tivno nije bio veliki zalogaj za nju - mahera u prethodnih godina nizom sporednih uloga u kontradiktornom menjanju raspoloženja. Kaže blokbasterima. HBO politička drama „Game se da postoji bezbednost u poznatom, Polson je Change“, romantični film „Carol“, zatim „12 Years definitivno dokazala da je svaka uloga u njenim a Slave“, žensku postavu filma „Ocean’s Eight“, rukama bezbedna.

Vodič kroz gej Srbiju

47

K

OPTIMIST Književnost

vir teorija je oblast kritičke Ignjatović je svojom spisateljskom pronicljivoteorije koja je nastala u po- šću naslutio i koncept homoseksualnog identislednjoj deceniji 20. veka iz teta mnogo pre nego što je ovaj i definisan. gej i lezbijskih feminističkih Drugi esej Perišić posvećuje Doki, toj čudnoj studija. U pitanju je zbir tetki u romanu „Zona Zamfirova“ Stevana strategija čitanja književnih Sremca. Doku je Sremac više puta morao da ili drugih tekstova. Na raz- proglasi ludom kako bi od njene potencijalno voj ove teorije najviše uti- subverzivne rodne transgresije zaštitio patrijarcaja je imao koncept halni poredak. Tek kada nam kvir teorije skrenu heteroglosije ili višeglasja pažnju na ovu čudnu tetku, koja sedi kao muruskog književnog kritičara škarac, a puši kao Tučin, mi možemo primetiti da Mihajla Bahtina. On smatra u da u svakom tu zaista ima nečega čudnog, da ne kažemo kvir. datom vremenu niz kulturnih uticaja poput Treći esej se bavi najzanimljivijim, od nekoonih socijalnih, istorijskih, psiholoških, politi- liko, tekstova Stanislava Vinavera o Marselu Pručkih ili, čak, ličnih daju tekstu, frazi, reči ili do- stu. U pitanju je tekst neobičnog naslova „Marsel gađaju određeno značenje.

Prust sazdaje u ropcu svet od uspomena i preoKvir teorija ispituje ulogu libida u višeglasju bražava ga u marionetski trepetni raj bolesničke nekog teksta. U studiji „Među muškarcima: en- žudnje“ na čijem nam kraju Vinaver zapravo pogleska književnosti i muška homosocijalna želja“ ručuje da Prustovo delo nije rastumačeno do Iv Kosovski Sedžvik, koje se smatra se delom u kraja i da „ono pruža svakom novom čitaocu kome se začela kvir teorija, autorka istražuje na- pruža nove draži, nove uvide, nove trepete i čine na koji homoseksualnost i homosocijalnost novu slast i istraživanja i nalaska“. Baš kao što (direktno muško društveno povezivanje bez nas i kvir teorije uče. žena kao posrednica) menjaju tekstove engleČetvrti esej je posvećen homoerotizmu u ske književnosti. delu „Afrika“ Rastka Petrovića. Petrović je od svih Svoj originalni doprinos kvir teoriji u njenoj srpskih muških pisaca bio najsvesniji svojih „neprimeni na srpsku književnu tradiciju pokušao volja sa rodom“. Ističe se i teza da je bio „u najje da ponudi i doktor Igor Perišić u svojoj knjizi manju ruku neheteronormativan, sa kvir ili „Srpski (o)kvir“ koju je objavio Institut za književ- fluidnim seksualnim identitetom“. Kao i u slučaju nost i umetnost u kome Perišić radi kao rukovo- knjige „Večiti mladoženja“ tako je i kritika sve do dilac naučnog odeljenja „Istorija srpske 21. veka ignorisala fenomen homoerotike u Peknjiževne kritike i metakritike“.

U pitanju je niz od sedam ogleda, mahom posvećenih srpskoj književnoj tradiciji (Jakov Ignjatović, Stevan Sremac, Stanislav Vinaver, Rastko Petrović, Srpska književnost kroz ružičaste naočari Slobodan Selenić, Borislav Pekić i David Albahari) u kojima autor, na originalan način, razrađuje kvir teorije. U dva slučaja (Marsel Prust i Žan Žene) autor srpsku književnu tradiciju, kroz upoređivanje, vezuje za nasleđe evropske književnosti, dok je u slučaju vezuje Piše: Milan Aranđelović za srpsku paraknjiževnost („Staklenac“, Uroš Filipović).

Pri esej posvećen je romanu „Večiti mladoženja“ Jakova Ignjatovića. Perišić primećuje da je Ignjatović u svom delu uveo trovićevom delu u kome se ovaj divi muškim koncept kempa koji je teoretski određen tek u tamnoputim telima i pišama. dvadesetom veku, dakle nekoliko decenija Peti esej se bavi glavnim „kvir delima“ Slobonakon što je objavljeno ovo delo. Osim ovoga, dana Selenića – „Očevi i oci“ i „Prijatelji sa Kosan-

Srpski (o)kvir

48

www.optimist.rs

čićevog venca 7“ u kojoj se ova dva dela dovode u vezu sa kvir nekropolitikama i homonacionalizmom koji je postao relevantan nakon terorističkog napada od 11. septembra 2001. godine, više od decenije nakon nastanka ovih dela.

U šestom eseju Perišić suprotstavlja treći tom „Zlatnog runa“ u kome gej umetnik Simeon Sigetski zauzima centralni deo priče i „Staklenac“, gotovo pornografsko delo Uroša Filipovića da bi u zaključku shvatio da je Pekić javnosti ponudio mnogo subverzivnije delo, dok je Filipovićevo delo glavnog kulturnoideološkog toka.

Fukoovu tezu da je sloboda kao univerzalno dobro uvek pod nekakvim ključem, bilo faktički, kao što je u zatvorima, bilo simbolički, u modernom društvu kao takvom, Perišić, u svom sedmom eseju, potkrepljuje primerima knjiga „Bogorodica od Cveća“ Žana Ženea i „Brat“ našega Davida Albaharija.

Naravno da su u okviru ove knjige mogli biti obuhvaćeni još neki autori i autorke jer, kako to američki teoretičar Majkl Kob primećuje, „Skoro

se svaki odlomak teksta može udobno smestiti u ’kvir’, samo ako je čitalac zagrejan za to“. Međutim i sam podnaslov upućuje da su u pitanju „Prilozi za čitanje srpske književnosti u svetlu kvir teorije“, a ne istorija srpske kvir književnosti ili kvir istorija srpske književnosti. U svom uvodnom poglavlju autor nas upućuje na tradicionalne i savremene srpske autore i autorke koji bi mogli biti predmet izučavanja neke nove knjige. Čak i poziva zainteresovane čitaoce da na njegov mejl pošalju informacije koje bi mogle biti iskorišćene u nekom budućem istraživanju. Moramo imati u vidu da ovo nisu konačna tumačenja i analize dela jednom i zauvek data već samo kvir čitanja, podložna promenama i modulacijama. Na to nam skreće pažnju i ona zagrada oko slova „o“ u naslovu. „Srpski (o)kvir“ je zanimljiva i, na trenutke, veoma zabavna knjiga koja nam neka klasična dela srpske književnosti predstavlja u sasvim novom ili drugačijem svetlu.

Vodič kroz gej Srbiju

49

>>

OPTIMIST Intervju U pitanju su prilozi za čitanje srpske književnosti u svetlu kvir teorije, a ne, na primer, „istorija srpske kvir književnosti“.

Zašto se beži od etikete kvir?

Ne beži se, samo što etiketa neće da bude od onih suviše upadljivih. Nalazi se na korici, doduše uokvirena jednim „o“ koje treba da ukaže da knjiga nije celovita u istorijskom smislu, već „(o)kviran“ pregled onoga što zaslužuje dalja opsežnija istraživanja.

Odabrali ste dela Jakova Ignjatovića, Stevana Sremca, Stanislava Vinavera, Rastka Petrovića, Slobodana Selenića, Borislava Pekića i Davida Albaharija. Na osnovu kojih kriterijuma ste izvršili odabir ovih, a ne nekih drugih autora poput Bore Stankovića ili Boška Tokina?

Na osnovu toga što sam želeo da obradim srpske kanonske i muške pisce, jer je to bio i najveći izazov. Nešto je lakše pisati o autorima koji se doživljavaju marginalno ili apartno, teže je pokazati koliko i u glavnom toku srpske književnosti ima onog tzv. nastranog ili uvrnutog što umetnosti uvek radost donosi. Mogao je tu da se nađe svakako i Bora Stanković.

U svetlu kvir teorije koje su sličnosti i razlike između svetske i srpske književnosti?

Početkom 20. veka, čak je i Marsel Prust, globalna ikona kvir književnosti, morao da pravi mnogo ograda u tretiranju likova sa homoseksualnim sklonostima. Sa druge strane, uz manju potrebu za osudom „teme“, o Prustu je u srpskoj kulturi prvi pisao – zamislite – Slobodan Jovanović, kasnije predsednik Vlade u kojoj je ministar vojni bio Draža Mihajlović.

Ništa nije poetički, geopolitički i ideološki crno-belo. Kao što se čini da je srpska kultura početkom dvadesetog veka, i u periodu između dva rata, bila uhvatila priključak sa svetom, kada su najveći pisci bili u isto vreme i patriote i evropejci, tako sam i ja ovom knjigom hteo da pokažem da u srpskoj književnosti, barem u nekim njenim epohama, postoji tradicija kvir pripovedanja koja bi mogla stajati rame uz rame sa svetskom.

Zašto je srpska kritika mahom imala potrebu da sakrije ili da ne pročita pravu prirodu Šamike Kirića u romanu „Večiti mladoženja“ Jakova Ignjatovića?

50

www.optimist.rs

Najpre, do početka 21. veka u srpskoj sredini nije postojao pojmovni aparat kvir teorije pomoću kojeg bi se to moglo uraditi. Pored toga, razlog je bio i u malograđanskom strahu velikog broja uglednih muških kritičara i teoretičara, posebno onih ideološki „najprogresivnijih“, da kulturna čaršija, ili ista ta palanka koju toliko preziru, ne pomisli za njih da su „pederi“ ako bi se usudili da pišu o seksualno nepoćudnim temama.

Jakov Ignjatović je u svom delu uveo koncept kempa koji je teorijski definisan tek u 20. veku. Takođe je, svojom spisateljskom pronicljivošću, „naslutio“ koncept homoseksualnog identiteta decenijama pre njegovog definisanja. Da li je „Večiti mladoženja“ toliko progresivan ili je, ipak, čedo svog vremena?

On je morao biti čedo svog vremena, naročito zato što Ignjatović zasigurno nije praktično poznavao centralnu temu romana. Ali, umeo je majstorski da zapaža ono što je u stvarnosti tog i svakog drugog vremena postojalo, a to je karakter muškarca koji nije seksualno zainteresovan za žene ili, drugim rečima, kemp-homoseksualca koji svoju pravu prirodu krije možda i doživotno. Naoko paradoksalno, progresivno u celoj realističkoj poetici jeste što se cenzurisanjem direktnog govora o erotskom ono šifro-

Srpski (o)kvir

Igor Perišić RazgovaraO: Milan Aranđelović

vano iznosi na videlo u svim svojim skrivenim raznolikostima.

Gde su lezbejke u srpskoj književnosti?

Ima ih, i te kako. O lezbejkama ili ženskim kvir temama u srpskoj književnosti veoma dobro su pisale, primera radi, Suzana Tratnik, Dubravka Đurić ili Vladislava Gordić Petković. Svaka nauka

je nužno subjektivna u odabiru predmeta ako je strasna i posvećena. I ja sam se subjektivno opredelio za ono što (naj)bolje poznajem.

Kao i u slučaju „Večitog mladoženje“ tako je i slučaju Rastka Petrovića kritika prećutkivala fenomen homoerotike u njegovom delu „Afrika“ i tek je u 21. veku konačno progovoreno o tome?

Petrović je, po svemu sudeći, privatno bio veoma seksualno razuzdana osoba. O tome se i ranije šuškalo u kulturnoj javnosti. Međutim, u književnosti to nije bilo toliko očigledno. I kada jeste, kao kada je Rastko u jednom stihu upadljivo usmerio pogled ka ogromnom crnom falusu nikoga drugog do Isusa Hristosa, morao je kasnije – zbog pritiska konzervativne porodice – da se povuče. Tek u izmeštenom prostoru Afrike pisac „časti“ sebe slobodnijim pogledom i na muško i na žensko telo, pri čemu više „pogleduje“ na muške atletske figure i pripadajuće im polne atribute. Za detekciju takvog pogleda, bilo je potrebno uvesti i metodološka oruđa postkolonijalnih teorija koja su se u našoj sredini pojavila krajem 20. veka.

Najznačajnija kvir dela Slobodana Selenića („Prijatelji“ i „Očevi i oci“) dovodite u vezu sa kvir nekropolitikama i homonacionalizmom koji postaju relevantni tek nakon 11. septembra 2001. godine, decenijama nakon što je Selenić objavio svoja dela?

Selenić kao da je naslutio princip kvir nekropolitika po kojem se „nečista“ društvena savest (i u pogledu skrivene homoseksualnosti) izmešta u prostor civilizacijski nedoraslog Drugog, pre svega onog islamski različitog. Početkom osamdesetih godina, nije se u ovdašnjoj mejnstrim kulturi moglo progovoriti o albanskom Drugom a da takva figura nije uvek-već bila strukturisana kao nepoželjno strano telo. Trebalo je dosta vremena dok se na ovim prostorima nije pojavio „albanski četnik“ poput Dritana Abazovića, koji više neće biti sumnjiv zbog svog etničkog porekla. Ipak, čekamo još na srpskog homoseksualca koji će biti javno voljen.

Zanimljivo je i da u istom poglavlju povezujete treći tom Pekićevog „Zlatnog runa“ i, gotovo pornografski, „Staklenac“ Uroša Filipovića?

U kvir polazištu, a ponešto konzervativnom rezultatu, na taj način je pokazano kako uverljiva

Foto: Marija Grujić drama umetničkog proživljavanja bilo kog identiteta, pa i onog homoseksualnog, daje naposletku bolje (ako hoćete i aktivističke) rezultate od onih spisateljskih koncepata u kojima se na jednostavan način prepisuje burna autobiografija.

Danas nije naročito provokativno hvaliti se veličinom sopstvenog polnog organa, kako to čini Uroš Filipović, subverzivnije je otkriti kako i u srcu jednog od najvećih nacionalnih pisaca srpske književnosti, Borislava Pekića, postoji sasvim čist i jasan kvir kutak.

Koje bi po vašem izboru bile obavezne knjige za LGBT lektiru u Srbiji i zašto?

Pored onih autora i dela o kojima smo već govorili, preporučio bih da se u tom cilju pročita prvo poglavlje „Srpskog (o)kvira“ gde se upućuje na još neke knjige iz dalje prošlosti. Od živih autora, koji će nadam se živnuti kada ovde pročitaju svoje ime, vredi istaći spisateljice i pesnikinje Mariju Knežević, Dubravku Đurić, Jelenu Lengold i Biljanu Kosmoginu, a od pisaca Slobodana Tišmu, Savu Damjanova i Vladana Matijevića, koji u nekim svojim delima tematizuju nenormativne identitete. Od najmlađih tu su: Jelena Kerkez, Tanja Stupar Trifunović, Nikola Živanović, Olga Dimitrijević, Dragoslava Barzut, Bojan Krivokapić i Stefan Mihajlovski.

Vodič kroz gej Srbiju

51

P

OPTIMIST Književnost

reviše smo, jebena, srednja klasa da bismo bili izgubljeni, uzviknuo je jedan od junaka knjige „Život protiv boga“ Daglasa Koplanda. Čini se da je Kopland, kao autor kultne knjige „Generaciju X“ o ljudima rođenim nakon bejbibumera, znao šta govori. On, zapravo, nikada nije pričao o generacijama i besmislena su sva trvenja oko toga kada prestaju bejbibumeri, a započinju eksevi (kao i današnje rasprave o granicama između milenijalaca, Y generacije i indigo dece). Suština njegovog pisanja nisu generacije, već klase. Ona srednja. Zarobljena između svetova. „Stvar je u tome da smo svi mi, ukoliko nismo s prijateljima ili porodicom, lutke koje govore, beskonačno ponavljajući iste otrcane i dosadne izraze: ’Zdravo, kako ste’ ’Jel vruće napolju?’ ’Ne preterujte s radom!’“ Koliko ta, prokleta, a sveta, srednja klasa može biti usud svedoči i slučaj britanske književnice Džejn Ostin. Naime, Lusi Vorsli, voditeljka na BBC-u kao i na kanalu „Viasat History“, tvrdi kako ugledna spisateljica iz džordžijanskog vremenskog perioda nije imala (heteroseksualne) seksualne odnose zbog rigidnog klasnog sistema u kome je živela. „Ljudi dugo vremena žele da saznaju da li je večita usedelica imala seks sa muškarcima“, piše Vorsli u svojoj knjizi „Džejn Ostin kod kuće“ (Jane Austen at Home). „Odgovor je gotovo izvesno odričan.“ Kao ćerka uglednog bračnog para Džejn Ostin je bila deo gospodskog staleža – široko rasprostranjene srednje klase koju je činilo niže plemstvo i buržoazijski zemljoposednici.

Lusi Vorsli objašnjava kako su žene nižeg socijalnog statusa od onog kojem je pripadala Džejn Ostin praktikovale seks pre braka, dok se žene iz više klase se nisu ustručavale pred preljubom. Međutim, za pripadnike gospodskog staleža trudnoća pre braka bila bi ravna kraju sveta.

Teško da bi iole normalan čovek poželeo da bude pripadnik srednje klase, zar ne? Međutim, najgore je to što, makar na početku, nismo u mogućnosti da biramo. Neko se rodi u Severnoj Koreji, neko u Srbiji, a neko, pak, u srednjoj klasi.

52

www.optimist.rs

Kao i u slučaju Srbije, tako je i u slučaju srednje klase - ako je na vreme ne napustiš posle možeš da radiš sve osim da odeš iz nje. Čovek otupi, navikne se, čula mu oslabe, životna energija splasne, žudnja za pravim život se izgubi i u jednom trenutku nađe se zarobljen tu gde jeste. U srednjoj klasi. Zombiran. Otupeo. Zauvek. „… jer mi smo bili srednja klasa i bio sam vaspitan u uverenju da nas naš socijalni status štiti od velike nesreće. Može čovek da ponekad ostane bez prebijene pare – kome se to nije desilo – ali ne možete nikad biti siromašni ka prava sirotinja: sirotinja s vašima i bez zuba. Vaši geni bi to odbacili. Ako skliznete preduboko, zar vas ne bi porodica vratila u život nekom pozajmicom, ili pomoći, ili bilo čime što vam je potrebno da ponovo stanete na noge?“ Upravo o tome govori Dejvid Sedaris u svojoj zbirci priča/eseja „Kalipso“, koju je u prevodu Lazara Macure, objavila izdavačka kuća „Službeni glasnik“.

U pitanju su priče pisane iz prvog lica, Dejvida Sedarisa lično, priče o sredovečnom životu u srednjoj klasi. Dejvid i njegov partner (kasnije i suprug) Hju žive bezbrižan život dvojice pedesetogodišnjaka. Kao da ništa ne može da pokvari njihovu idilu. I ne može. Srednja klasa,

setite se. Fokusiran na porodicu, Sedaris se u ovim pričama bavi svojim roditeljima, sestrama, bratancima i sestričinama i njihovim porodičnim okupljanjima i posetama. Autor se fokusira na posete koje porodica (ili Porodica) učini njima u njihovoj britanskoj kući u Saseksu kao i u vikendici „Komad mora“ na Smaragdnom ostrvu na američkoj obali. „… jer iako sam često gubio veru u sebe, nikada nisam izgubio veru u svoju porodicu, uverenost da smo u suštini bolji od drugih. To je staro verovanje, koje nisam ozbiljno preispitivao još od kasnog puberteta, ali još uvek držim do njega. Naš klub je jedini čiji član oduvek želim da budem, tako da nisam mogao ni zamisliti da ga napustim. Udaljavanje na godinu-dve bilo je razumljivo, ali želeti tako očajnički da se isključiš, da sebi oduzmeš život?“ Kao dete pravoslavnog imigranta iz Grčke Sedarisov otac je za ideju vodilju imao ulazak u srednju klasu. U tome je, zahvaljujući svojoj štednji i radu, uspeo. Na taj način je svoju decu osudio na život bez života. Život u kome ne mogu zaista da propadaju, život u kome je uspeh go-

Dejvid Sedaris - “Kalipso”

a da niko od nas nije ostvario budućnost koju smo za sebe predviđali? Ejmi nije postala policajka, čemu se toliko nadala. Liza nije postala medicinska sestra. Niko nije imao punu kuću posluge niti dresiranog majmuna surlaša, pa ipak smo bili uspešni, zar ne?“ Banalni razgovori, dijalozi bez smisla, pravila radi pravila, okoštali ustaljeni običaji, glasanje za ili protiv Obame i(li) Trampa, strah od bolesti i smrti…. Deluje kao tamnica? I jeste. „Nije stvar u tome što je naš otac čekao tako dugo da osvoji naša srca. Stvar je u tome da je uspevao.“ Međutim, iako na prvi pogled tako deluje, „Kalipso“ nije mračna, nihilistička knjiga i kratak pregled raspadanja. Naprotiv. U pitanju je lako čitljiva zbirka (izmišljenih i stvarnih) anegdota iz života jednog sredovečnog belog gej muškarca iz predgrađa koji svoje grčko poreklo, poslove, korišćenje opijata, opsesivno ponašanje i život u Francuskoj i Engleskoj koristi kao inspiraciju za skečeve i priče o kojima piše i koje, na javnim nastupima, priča publici širom sveta. Često ga, zbog njegove autoironijske pozicije učesnika u svemu o čemu priča i piše, porede sa Vudijem Alenom, ali to bi bilo pogrešno reći. Vudi Alen i Dejvid Sedaris imaju sasvim različit humor. Sedarisov humor je, makar za nas koji pripadamo generacijama nakon bejbibumera i eskeva, mnogo bliži nama, neposredniji, direktniji, oštriji, ironičniji… Sve ono što i očekujemo od humora u ovom 21. veku. „Vrlo je čudno da vas seronjom nazove neko ko vas ne zna, a ipak vas savršeno poznaje.“ „Kalipso“ možda započinje pomalo sporo (i oporo), ali sve veoma brzo pretvara u jedan urnebesan stendap nastup gde se smešne anegdote, duhovite opaske i šokantno zabavni zaključi smenjuju i olakšavaju nam da progutamo sve gorke pilule koje nam autor takođe nudi u ovim tekstovima.

Sve to stvara osećaj da ne čitamo knjigu, već da sedimo u publici dok slušamo Sedarisa koji nam sa bine pripoveda priče o svojim sredovečnim i srednjeklasnim članovima porodice. Jer „Kalipso“ (osim imena kornjače koju je autor nahranio svojim, ilegalno odstranjenim, tumorom) jeste i naslov zbirke priča o porodici. Strejt, gej, svejedno.

Porodična idila gej komičara Piše: Milan Aranđelović tovo neminovan, život iz koga nema izlaza. Ma šta uradili, ma koliko se trudili da pobegnu, neće u tome uspeti. Čak i Dejvidova sestra Tifani koja je izlaz iz ovoga videla u narkomaniji, klošarenju, odbacivanju svega materijalnog i, kada se sve pokaže kao uzaludno, samoubistvom, nije uspela da pobegne iz srednje klase. Oni su je, makar u svojim snovima i pričama, vratili kao duha koji je i dalje sa njima. Vo vjeki vjekov. „Ko bi mogao da zamisli te 1966. godine da ćemo se jednog dana voziti kroz južnu Englesku,

Vodič kroz gej Srbiju

53

I

OPTIMIST Film

na skorašnjem uzorku odmeravano, američki nezavisni (indie) film ostaje sigurna luka za kvir teme i sadržaje, a tu je sada, dolaskom sumanuto neumornog Rajana Marfija na njihov platni spisak na nekoliko godina barem, i svemoćni Netfliks. I u načelu, dobro je što je tako. Ali hajde da odvagamo kako tu stvari stoji kvaliteta radi, od slučaja do slučaja. Do slučaja (jer za ovu priliku imamo ih tri). I , ponovo, dobro je što je tako.

Veći deo pandemijske 2020. godine protekao je, između ostalog, i u stalnim najavama konačne distribucije hvaljenog filma inače glumice Klije Dival – „Happiest Season“. Iskusniji su tu lako prepoznali marketinško raspirivanje pažnje i gledalačkih apetita, a upravo oni su možda i bili prvi koji su, nakon što su koncem godine za nama, film i pogledali imali hrabrosti da ustvrde da je poprilično mršava vajda od Dival u smislu njenih rediteljskih veština ili, daleko bilo, osobenosti. Sveukupno gledano, Kija Dival je ovde isporučila manje ili više ono ili onoliko koliko je pružila svojim prvencem na polju celovečernjeg ka sigurnoj srećnoj završnici. I, nimalo iznenađuigranog filma pre četiri godine – ostvarenjem juće, ima tu i zabavnih dijaloških razmena, ima „The Intervention“. Dakle, u par rečenica samo – tu i onog hitro zavodljivog duha filmova o po„Happiest Seaason“ je pitak i komunikativan film rodičnim praznicima, a ima, a čini se da je na dobro poznate teme, produkciono i bazično upravo to, istureno na poziciju ključnog aduta, i esnafski znalački upakovan (čime je dobacio do sijaset poznatih i dragih glumačkih lica – tu su: tačke upotrebljivog proizvoda, a i to je nešto), Kristin Stjuart, Mekenzi Dejvis, Obri Placa, Den dok, na drugoj, strani slabo tu ima ičega intri- Levi, Meri Stinbrdžen, Viktor Garber, Alison Bri... gantnijeg ili iole nesvakidašnjijeg. I taj je film dovoljno šarmantan skup nedvosmisleno opštih mesta, dok dobar deo šarma tu zapravo proističe iz pouzdanih, možda i zicer-rešenja kojih se rediFilmovi Happiest Season, The Prom, Uncle Frank teljka držala.

Počev od osnovnog zapleta, „Happiest Season“, reklo bi se, dragovoljno hrli put te riznice oprobanih i stereotipnih zahvata i odluka – mlada žena se, Božića radi, vraća u dom svojih dobrostojećih i krajnje uprizorenih roditelja, a svoju devojku/verenicu tom prilikom predstavlja kao samo cimerku. Naravno, teško da je išta prevratničko ili odvažnije i moglo da proistekne iz takvog „tePiše: Zoran Janković melja“, te gledaocima onda ostaje poprilično rutinski sročena dramedija zabune, ukrašena prikazima sitnih primera ekscentrizama, naravno, na putu

Kad već boli, neka pršti, neka blješti

54

www.optimist.rs

Sa druge strane, već pominjani Rajan Marfi je, ponovo sasvim očekivano, dao sebi oduška, i to u naglašenoj meri, u slučaju ekranizacije brodvejskog hit-mjuzikla „Matursko veče“ (The Prom) za potrebe Netfliksa. Potka priče kreće od misije samoljubivih pozorišnih glumaca koji stižu u gradić „u dubini teritorije“ Amerike kako bi pružili samozvanu podršku devojci kojoj škola ne dopušta da na narečeno matursko veče povede svoju devojku. I oni će, gle čuda, i tamo ponovo naleteti na vlastitu narcisoidnost. A narcizam je, reklo bi se, i udarna odrednica Marfijevog rediteljskog pristupa (i) u ovom konkretnom slučaju – on naprosto ovde radi šta mu je volja, potpuno nesvesan odgovornosti koju daruju potpuno odrešene ruke, te, baš kao što se ključni deo zapleta (devojka u klinču sa isključivom sredinom) tu nešto i ne primećuje u kontrastu sa egomanijakalnim „podržavaocima“ sa Brodveja, tako ni priča niti njene najvažnije ideje ne mogu da prodišu i zaigraju šta i kako treba usled Marfijog narcističkog „slepila“ i, čini se, neutažive i krajnje iritantne potrebe za prenaglašavanjem ama baš svega i svačega što mu se tu našlo na putu. Ovo nije kvir film, kvir aspekt je tu tek ciljano skrajnuti i političko-korektni ukras, ovo je parada neumerenosti, ali i slučaj kada se, uprkos silnom upinjanju i podosta olakšavajućih

okolnosti i ispunjenih preduslova, ipak ne dobaci do kempa, ali se zato stiže na par koraka do ambisa iz koga zjapi nepromišljeni i zatupasti treš na prvu loptu. I ne pomažu tu značajnije ni Meril Strip, Nikol Kidmen, Džejms Korden (on u nepojmljivo lošem glumačkom izdanju), Keri Vošington, Trejsi Alman...

Srećom, tu je Alan Bol, koji, na svu sreću (a to mu se počesto dešavalo – kao u serijama „True Blood“ i „Banshee“ ili kasnijim epizodama „Dva metra ispod zemlje“) nije posegnuo za prvoloptaškim, pa onda i brzo kvarljivim senzacionalizmom, već je svojim filmom „Ujak Frenk“ (Uncle Frank) podsetio da je prilično kadar za suptilniji i vidno zaumniji i zahtevniji pristup i filmskom pripovedanju i filmu kao mediju u celini gledano. „Ujak Frenk“ je možda i najzreliji rad iz domena američkog kvir filma na uzorku 2020. godine, a da, pritom, ne donosi suštinski ništa nova i da kreće od reklo bi se, ciljano pojednostavljenih oprečnosti – njujorški boem, dendi gej, Frenk, u pratnji svog dugogodišnjeg partnera i mlade i dobrohotne rođake, dolazi, sahrane radi, u svoj prezreni rodni grad u američkoj zabiti, gde će, naravno, morati da se uhvati u koštac sa duhovima prošlosti, starim nesporazumima i sukobima i možda i nepopravljivim bigotizmom nekih nominalno mu bliskih. „Ujak Frenk“, iako u lako primetnom i nespornom zaostatku za ostvarenjem „Towelhead“ / „Nothing is Private“ (2008), prethodnom Bolovom filmskom režijom, nas podseća na nekoliko značajnijih i vrednih stavki i sastojaka; potentnost priče koja je usredsređena na dovoljno oneobičene likove/junake u intrigantnim situacijama, privlačan spoj melanholije i promišljenog cinizma, važnost iznijansirane ideje-vodilje, kao i nepatvorene empatije prema vlastitim junacima, smiren i osvešćen pripovedački pristup, pun takta i sposobnosti da se, mimo brojnih smetnji i izazova, prevashodno sagleda dobrobit celine... I, naravno, izvrsna i nadahnuta gluma ponajpre Pola Betanija i Pitera Makdisija, ali i ostatka glumačkog ansambla (Margo Martindejl, Džudi Grir, Stivena Ruta, Stiva Zena, Lois Smit, pa i mlađane Sofije Lilis) značajno pomaže.

Krajnji rezultat onda teško može da izostane, a „Ujak Frenk“ je neporecivo superiorniji u odnosu i na poprilično srodan a samo solidan film „Falling“ u režiji Viga Mortensena, o kome smo pisali u prethodnom broju Optimista.

Vodič kroz gej Srbiju

55

OPTIMIST Film

„Funny Boy“ i „Your Name Engraved Herein“

U čeličnom zagrljaju rigidnosti i egzotike

O

Piše: Zoran Janković

d poodavnih dana već datira utisak da kvir film neretko zapadne u zamku (inače, izrazito primamljive, pa, samim tim i dodatno neizbežne) egzotike kada dolazi iz predela za koje i nije toliko uobičajen taj tematski okvir. Dva nedavno dostupna filma su taj utisak samo potcrtala i obnažila, a filmove „Funny Boy“ i „Your Name Engraved Herein“ spaja i taj evidentan pokušaj ideologizacije priče kroz insistiranje na prikazu rigidnosti, dirigovane sa vrha države i elita ili, naprosto, one nasledne i tradicionalistički uvrežene, što možda jeste prevelik teret za filmove koji se ionako već bave usložnjenim identitetima i nelagodom koju drugost počesto nosi već sama sa sobom.

Nominalno gledano, film „Funny Boy“, premda se bavi životom tamilske manjine na Šri Lanki nekada i u jezičkom i lokacijskom smislu je tako i postavljen i obojen, je kanadska produkcija – i ne samo to, ovo je i zvanično kanadski kandidat u trci za nominaciju za na Oskara za najbolji međunarodni film (doskora, ta kategorija se zvala – najbolji film sa neengleskog govornog područja). Film je u rediteljskom smislu delo iskusne sinestkinje Dipe Mehte, možda šire najprepoznatljivije po trilogiji „Vatra“-„Zemlja“„Voda“, i njeno iskustvo je lako uočljivo u svakom

56

www.optimist.rs

aspektu stvaranja filma kao celine. Nepobitno je reč o kvalitetnom i vešto artikulisanom i uobličenom filmu sa dovoljno zanimljivom i živopisnom pričom o stasavanju dečaka, a potom i mladića kome je očito dopalo da kroz život ide sa tom stigmom kvir drugosti, oličenoj u naoko bezazlenoj a, opet, i tako rečitoj kratkoj sintagmi ’a funny boy’.

Problem, zapravo, jedan od ključnih problema ovog, da ponovo, za svaki slučaj, naglasimo, sasvim upotrebljivog filma, je njegova suštinska, moglo bi se reći, i decidna predvidljivost; naime, Dipa Mehta ovoj priči, iznikloj iz, kažu, poznatog proznog dela, pristupa kao datosti, insistirajući na osobenosti koja proizilazi prevashodno, ako ne i isključivo iz tog egzotičnog geografskog, a potom i društvenog okvira.

Na tom putu, rediteljka ne mari preterano za silinu opštih mesta koje bira da iznese pred gledaoce, te „Funny Boy“ u više prilično sugestivnih mahova budi jaku asocijaciju na ipak nedavni Gvadanjinov uspeh – film „Zovi me imenom svojim“ (Call Me By Your Name). Osim te svoje polazne derivativnosti, ovo korektno i zadovoljavajuće ostvarenje očito višeg produkcionog profila, a što je lako uočiti u svakoj njegovoj dimenziji, počev od prvih minuta, pa sve do završnih sekvenci posrće i pod balastom ishitrene i previše grube oprečnosti koja se brzo stvori između prikaza gorkoslatkih muka odrastanja (ovaj film, povrh svega drugog, definitivno pripada, i domenu coming-of-age filmskih priča) u tim oku izrazito ugodnim krajolicima i

senke užasa isključivosti dugovečnog i pogubnog građanskog rata, a sa čime će mladi junak ove priče na neki svoj način, koliko je tako uopšte i moguće, morati takođe da se izbori. Dipa Mehta, tako, kao da nema rešenja kako da ovaj svoj film pomeri sa te staze starostavnosti i opštosti, te on na kraju biva ono što je, kanda, i jedino mogao da bude – solidno delo iskusne autorke sa dovoljno argumenata u svoju korist (poput, recimo, izvrsne glume malenog Aruša Nandija), ali ne i znatno više od toga.

Na drugoj strani, tajvanski film „Your Name Engraved Herein“ reditelja Kuanga-Huija Liuja pokazuje zadovoljavajući dozu modernosti u svom pristupu povesti o jednoj gej ljubavi koja nenadano bukne u momačkom internatu tokom prevratničkih dana ukidanja dugovečnog vanrednog stanja na tim prostorima osamdesetih godina prošlog veka (a to je vremenski okvir u kom se zbiva i priča filma „Funny Boy“). I ovde reditelj to svoje viđenje evolucije jednog samozatajnog i pipavog odnosa dosta brzo krene da kontrastira sa širim društvenim datostima, što jeste važna odrednica za priču, kao i smernica uz pomoć koje treba iščitavati implicitne aspekte takve postavke, ali, pošto taj kontekst hitro postane jasan, „Your Name Engraved Herein“ postaje zarobljenik izvesne, veoma upadljive repetitivnosti, koja, gle čudo, krene da

guši i sputava onaj zdraviji, vibrantniji i vidno potentniji deo priče.

Iako u odnosu dvojice glavnih likova nema ničega suštinski neobičnog niti inovativnog, najposle, poput Asimanovog romana i potonjeg Gvadanjinovog filma (Zovi me imenom svojim), i ova je priča odjek Fosterovog „Morisa“, film najbolje funkcioniše upravo u toj svojoj mikro/duodramskoj dimenziji, kada se reditelj, kao ključni pripovedač, prihvati prikaza tih ipak prisutnih, mada teže i sporije uočljivijih osobenosti tog turbulentnog odnosa dvojice junoša u tim osetljivim godinama ličnog sazrevanja, a unutar društva nošenog i rigidnošću i stalnim porivom za ujednačavanjem/uprosečivanjem. U tom smislu, sinestetski i narativno najvrednije i najuspelije su scene u tuš-kabini, koja učinkovito pokazuje silan tragizam prećutanog i samozaudavanog, ili tokom izleta na more. U tom smislu, prava je šteta što takvih pasaža nije bilo više, tim pre što film u svojoj završnoj četvrtini krene poprilično da se muči glede stavljanja tačke, te sam finiš u isti mah deluje i zbrzano i „prekuvano“. I opet – i ovde govorimo o filmu koji, u celini gledano, zavređuje i gledačko vreme i punu pažnju, a zamerke poput gore iznetih, mirne duše možemo da uputimo put fundusa razumno propuštenih prilika.

Vodič kroz gej Srbiju

57

P OPTIMIST Film

rilično friška legenda kaže da je film „Jednačina nepoznatog“ (Équation à un inconnu), davno zagubljeni dragulj kvir erotskog filma, decenijama bio bezmalo potpuno nemoguće naći i pogledati sve dok film nije ponovo pronašao reditelj Jan Gonzalez tokom istraživanja za film „Nož u srce“, prikazanog i na ovdašnjem Festivalu kvir filma Merlinka. Na njega ga je tokom narečenog istraživanja uputio reditelj Erve Žozef Lbrun (autor filma Mondo Homo 2: A Study of French Gay Porn in the '70s (2014)), koji je bio i istorijski savetnik upravo na pomenutom Gonzalezovom filmu „Nož u srce“. Gonzaleza je taj „izgubljeni“ film toliko obuzeo da je ušao u trag izvornim negativima u jednoj francuskoj filmskoj laboratoriji, naručio novu kopiju na 16 milimetara i onda nju iskoristio kako bi se stvorio validan i tehnički ispravan DCP sa titlovima, a kako bi film bio podeljen sa što je moguće širom publikom.

Film u režiji misterioznog Ditriha de Velsa (koji se kretao i delao i pod imenima Fransis Savel i Franc Salijeri, bivšeg slikara i umetničkog direktora prvog transvestitskog kabarea u Parizu, La Grande Eugène, prati priču o privlačnom mladom pastuvu koji na svom motorciklu

Jednačina nepoznatog

jezdi kroz poduži niz seksualnih susreta i okršaja, počev od fudbalskih svlačionica pa sve do snovolike orgije, koja i predstavlja kulminaciju filma. „Jednačina nepoznatog“ (Équation à un inconnu) je jedini de Velsov film, a on je, kažu, kasnije sarađivao sa Džozefom Luzijem na filmovima „Gospodin Klajn“ (1976) i „Don Đovani“ (1979). Jednačina nepoznatog iz davne, sada možda i pomalo mitski varljive 1980. godine, živi novi (distributivni) život, i sada, eto, osvežena, neosporno se smatra najboljim gej erotskim filmom svih vremena.

Mimo sve ove zavodljive faktografije, mimo te aure izgubljenog/zaturenog/skrajnutog filma sa podosta misterije čak i u tom činjeničnom aspektu, „Jednačina nepoznatog“, pa čak i uz današnja, dakle, manje ili više cinična gledanja, ostavlja utisak zrelog i ozbiljnog filma, proisteklog iz promišljenog pristupa i uz podosta jasne i usredsređene svesti o mogućnostima filma kao medija ili jezika pripovedanja i na planu kvir filmova za odrasle. Iako kreće iz tog ne samo nominalnog sveta drugosti i andergraunda, ovaj film se skladno nadovezuje na glavninu erotskog filma francuskog podneblja te ili okolnih era (filmove Žista Žekina – „Emanuela“ 1 i 2 i/ili „Povest o O“, nepobitno remek-delo žanra). On, uz to, otvoreno baštini i ono što je nasleđeno, a što počesto biva uzimano i kao datost unutar domena kvir filmova za odrasle, te se tu na barem inicijalno tipski pristup te epohe nadovezuje odrešitost i beskompromisnost kakvu sebi mogu da priušte samo filmovi za odrasle i oni koji ih stvaraju. Na sve to, Jednačina nepoznatog odlično

Enigma na kraju tunela Piše: Zoran Janković

58

www.optimist.rs

funkcioniše i kao dokument svog vremena, a kako stiže iz godine koje su prethodili pojavi i potonjoj hitroj eksploziji AIDS-a, gledaocima može da ponudi i rečit i živopisan uvid u nekadašnju gotovo ničim zauzdanu bezbrižnost kruzing-scene. U tom pogledu, ovaj film dobacuje i do tačke, recimo, angerovske likovnosti u kojoj je filmu sve dopušteno, te, kao fantazma, ne mora da se odgovorno ophodi prema bilo čemu što se smatra društvenim ili antropološkim kontekstom ili širom i značajnom odrednicom vremena.

Sa druge strane, poput mnogih ne samo francuskih trubadurskih spevova davno minulih doba, ovo ostvarenje donosi i eteričnost povesti o lutanju, o traženju smislu pa bilo to i putem dimenzije putenosti – ovo je, dakle, i upečatljiv prikaz potrage, potrage za bliskošću, za ljubavlju, pa možda i smislom postojanja, koji ume da zbuni i da ionako sluđeno-nesnađenim jedinkama sugeriše da je smisao moguće uočiti i iznaći i iz kontre, iz negacije, iz poricanja nužnosti poželjno što zaumnjijeg doživljaja sveta.

U tom smislu, ovo je oda ničim sputanom hedonizmu (a koji je, eto, sticajem okolnosti ili usudom, tu ovaploćen u vidu promiskuiteta bez zadrške), i to je, uz tu antropološku vrednost, kao i neporecivu kinestetsku artikulisanost i pismenost, jedan od ključnih aduta u prilog ovom ponovo „rođenom“ remek-delu. Ovaj film, reklo

bi se, ciljano narativno rudimentaran, je, pored svih ostalih, već pominjanih izdašnih mu osnova za analize ovog ili onog tipa, filmoloških, estetskih, socioloških, kulturoloških, esnafskih..., film koji se lako oseća, koji uspeva da dotakne i uznemiri i na planu emotivne spoznaje i emocionalnog doživljaja filma kao pripovedačkog i vizuelnog medija. I kao što je već pomenuto, završni segment i zbilja predstavlja istinsku i savršeno ustrojenu i oblikovanu kulminaciju filma, pri čemu narečena orgija, data u efektnoj oniričkoj oblandi, zaista ostavlja jaku impresiju lepote vešto nijansirane likovnosti i tragizma koji vreba tu, iz prikrajka.

Vodič kroz gej Srbiju

59

OPTIMIST Zajednica

Ime, prezime: Siniša Knežević Godine: 42 Zanimanje: Social Media Manager

Foto: Dejan Kolar

60

www.optimist.rs

Kada si prvi put znao da si...

Kada sam se rodio.

Gej sam po rođenju a rano sam to sebi i osvestio na neki „detinjasti način“ i pre vrtića, a u vrtiću definitivno kada sam počeo da se zaljubljujem u dečake.

Tvoj izlazak iz ormana...

Uf, složen i bez razloga naporan proces. Postepen. Mučan. Ne zato što sam imao problem sa okruženjem nego problem sa samim sobom. Iako sam imao i imam izrazito podržavajuće okruženje, društvo, prijatelje i najbitnije porodicu, radio sam postupno od 16. godine poveravanjem samo jednom str8 prijatelju, pa se godinama krug širio do konačnog i potpunog, vrlo kasnog oslobođenja u kasnim tridesetim godinama

života. Imao sam i imam, i u tom smislu sam privilegovan, samo podržavajuće reakcije.

Koji savet bi dao mlađem sebi...

Izađi iz ormara ranije, što pre, bez odlaganja idiote!

Naj gej stvar koju si ikada uradio...

Ne znam šta je „gej stvar“. Jedino što mi pada na pamet kao odgovor na ovo je: svaki seksualni odnos sa muškarcem.

Tvoj prvi gej kafić/klub...

Nit’ luk jeo, nit’ luk mirisao.

Tvoj prvi poljubac...

Sa 22 godine, sa u to vreme najboljim drugom. Nikada neću zaboraviti to.

To uživanje, tu istovremeno uplašenost i jake otkucaje srca.

Nevinost izgubio...

Sa 22 godine sa već pomenutim drugom.

Tu ne računam aktivnosti i eksperimente poput zajedničke masturbacije koje su krenule još od osnovne škole. Šta za tebe danas znači biti gej...

U Srbiji hrabrost i prkosan ponos. U nekim drugim okolnostima ili otvorenijem društvu: ništa.

Tvoj naj gej muzički album bio bi...

“Set My Heart on Fire Immediately” Perfume Genius-a.

Svaka reč, svaka nota, svaki video spot me je pogađao direktno u srce... Ok, ovo zvuči patetično ali takav sam samo kada je u pitanju umetnost.

Michael Hadreas je najbitniji i najplodotvorniji savremeni gay autor koji pravi „queer art“ sa velikim A na art.

Donji veš koji ti donosi sreću...

To ne postoji. Praznoverje i sujeverje koje mi ide na k...c i u rangu je sa religijom.

Najviše se ložiš na... Čedomir Jovanović ZAUVEK! Od novembra 1996. do današnjeg dana. Najseksi čovek na planeti. Način na koji priča, gestikulira, presimpatično muca, lice, kosa, telo, tetovaže... Sve! Jedini kojem opraštam i to što je zagovornik najgoreg oblika neoliberalnog kapitalizma pod čijom opresijom svi živimo, i to što mu je jedino zanimanje u životu političar a obogatio se do granica da... Opraštam. Preterao sam, dosta...

Gej film koji morate pogledati...

Before Night Falls (2000) režisera Julian Schnabela (čiji čitav opus filmova preporučujem) o poznatom o kubanskom pesniku i piscu, Reinaldu Arenasu. Scenario za film “Pre nego padne noć” napisan je po memoarima odnosno autobiografiji Reinalda Arenasa koji je zbog homoseksualnosti imao težak, i samo na momente lep život, sa tragičnim krajem. Reinalda sjajno glumi Javier Bardem koji i fizički zaista podseća na Reinalda a u filmu se pojavljuje i uvek sjajni Džoni Dep u ulozi (trans) žene.

U nedelju popodne naći ćemo te gde...

U teretani. Prazna teretana, sve sprave tvoje, doslovno sam.

Nedelja je najbolji dan za teretanu.

Tvoj stav o ljubavi i braku...

Ne verujem u ljubav a brak smatram prevaziđenom ekonomskom institucijom gde stvari moraju da funkcionišu kao i u bilo kojoj korporativnoj firmi.

TV serija koja je promenila tvoj gej svet...

“Queer as Folk”, naravno. I britanska serija a i američka adaptacija istoimene serije. Moram spomenuti i “Will and Grace”.

Omiljena knjiga…

“Kapital” Karla Marksa. Prvi tom a i drugi i treći tom objavljen tek nakon Marksove smrti. “Kapital” je jedna od najuticajnijih knjiga u istoriji čovečanstva a u eri poznog kapitalizma u kojoj svi živimo, njena relevantnost je dobila na snazi i aktuelnija je u 2021. nego u vreme pisanja tokom 19. veka.

Omiljena gej ikona… cupcakKe! Živa legenda, američka reperka. Ko propusti njene rime koje baca a tiču se osnaživanja žena i LGBTIQAP+ populacije, propustio je život.

Grindr ili GayRomeo…

Ni prvo, ni drugo. Ne, hvala!

Omiljena društvena mreža…

Instagram jer sam pomalo uvrnuto narcisoidan a i samo slike, cveće, proleće. Fejsbuk i Tviter su toksični i ne mogu da podnesem to da svaka budala ima mišljenje o svemu. Uf, žal za starom dobrom cenzurom nepodobnih. Za TikTok mislim da nisam dovoljno mlad.

Tvoj gej heroj je...

Harvey Milk. Hrabar, požrtvovan, idealista koji je na kraju zbog borbe za slobodu svih nas ubijen. Inspiracija.

Vodič kroz gej Srbiju

61

OPTIMIST LGBT twitter

62

www.optimist.rs

Vodič kroz gej Srbiju

63