Мирољуб Тодоровић КЊИЖЕВНО ПОСЕЛО (Кратке приче, снови, нађене приче и слике приче)
МИШ У редакцији једне познате издавачке куће, из седамдесетих прошлог века, седим са двојицом уредника за великим столом на коме је гомила пристиглих рукописа. Пребирамо по њима, листамо, читамо, дискутујемо, издвајамо оно што би се могло објавити. Здушно се залажем за рукопис једног младог песника који је прихватио поетска начела која сам тих година прокламовао. Уредници нису вољни да се придруже мом мишљењу; одмахују главом, стављају не баш сувисле примедбе, мрште се, нећкају али не могу да ме поколебају у уверењу да се ради о доброј књизи. У једном тренутку, усред наше полемичке дискусије, из оне гомиле папира на столу, цијучући истрчи повећи миш. Сва тројица уплашени скачемо са столица. Ја се будим.
ПЛАГИЈАТОР О Шекспиру има мало биографских података али је забележено да је морао да бежи из свог родног места у Лондон јер је „крао срне и зечеве” па је због тога често био батинан и хапшен. У Лондону је наставио са скитњом. Издржавао се тако што је за бакшиш чувао коње јахача посетилаца позоришних представа. Прикључивши се једној путујућој позоришној дружини Шекспир се убрзо истакао као добар глумац и драмски писац. У прво време се служио позајмицама и прерађивањем туђих дела. То нису била баш сасвим чиста посла. Један писац га је јавно напао оптуживши га да је плагијатор, „врана која се кити туђим перјем”.
1