Bilten br 4 PSSS Leskovac

INFORMACIJE I SAVETI U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

BILTEN4 GOD. VIII BR.4

Štampano 28.04.2014 500 prmeraka

psssle.com

STR TEMA

Opis

Napisao/la

3

SUZBIJANJE KOROVA U POVRTARSKIM KULTURAMA

PAPRIKA I PARADAJZ: Za suzbijanje korova u paprici i paradajzu preporučujemo: • ŽUPILAN, TREFGAL, TRIFLUR

mr Gordana Jovanović

4

Provetravanje plastenika

Plastenička proizvodnja odvija se u zaštićenom prostoru, pa je biljkama potrebno obezbediti dovoljnu količinu svežeg vazduha kroz sistem za provetravanje biljaka.

mast. Jelena Stojiljković

4-6

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE KUKURUZA

Ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije iznosi 5.051,000 hektara. Korišćena oranična površina iznosi 3.295,000 hektara

dipl. ing. Boban Stanković

7

Bilten radova u voćarstvu i vinogradarstvu u mesecu Aprilu 2014. godine

Posebno u našem području gde su izraženi kasni prolećni mrazevi.

dipl. ing. Duško Jovanović

8-9

Organizacija sistema skladištenja voća i povrća

Mogućnost čuvanja voća i povrća u uslovima koji obezbeđuju da se sačuvaju željeni kvalitet voća i povrća na duži vremenski period je veoma važna za svaku državu.

dipl. ing.Nenad Stefanović

9-10

Racionalno iskorišćavanje pojedinih krmnih kultura

Ako pođemo od predpostavke da je kabasta stočna hrana osnovna komponenta obroka u ishrani preživara to joj moramo posvetiti posebnu pažnju prilikom njene pripreme.

dipl. ing. Slavko Mladenović

10-11

RUTAVA BUBA

Rutava buba je oduvek bila prisutna kod nas

dipl. ing. Mirjana Petrović

12

Žitna pijavica

Žitna pijavica Lema melanopus može naneti značajne štete pšenici, ovsu i ječmu.

dipl. ing. Bojana Karapandžić

12

Nega i berba paradajza

Jedna od osobenosti gajenja paradajza u dr Mijodrag Đorđević plastenicima

Agroponuda

2

www. agroponuda. com

SUZBIJANJE KOROVA U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI

PAPRIKA I PARADAJZ: Za suzbijanje korova u paprici i paradajzu preporučujemo: • ŽUPILAN, TREFGAL, TRIFLUR (pre setve, odnosno sadnje,uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 5-8 cm zbog isparljivosti i fotolabilnosti, u količini 1,5-2,5 l/ha), • ALAHLOR (nakon setve, a pre nicanja, u količini 1,5-2,5 l/ha).

• STOMP, ZANAT, AGROSTOMP (tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja, u količini 5 l/ha), • DEVRINOL (pre sadnje paradajza i paprike, uz obaveznu inkorporaciju, u dozi 2,5-4 kg/ha), • GAMIT 4-EC (u paprici iz rasada, pre rasadjivanja uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 5-8 cm, i direktne setve, posle nicanja paprike kada je u fazi od 2-4 lista, u količini 0,75 l/ha.

U paradajzu se može primeniti preparati: • TAROT (kada je paradajz visine 5-20 cm, u količini 50 gr/ha, uz dodatak okvašivača TREND 0,1 %), • DANCOR, SENKOR tretiranjem 8-10 dana nakon rasadjivanja paradajza, u količini 0,5-0,75 kg/ ha i dr.

CRNI LUK: Za suzbijanje korova u crnom luku mogu se primeniti neki od sledećih preparata: • ŽUPILAN, TREFGAL, TRIFLUR pre sadnje, uz inkorporaciju, u količini 1-2,5 l/ha), • GOAL,SAVAGOL (u luku iz semena, arpadžika i presadnica, posle sadnje, a pre nicanja, ili nakon nicanja, kada luk ima 3-4 lista, u količini 1-1,5 l/ha), • STOMP, ZANAT, AGROSTOMP (luk iz semena i arpadžika, posle setve, odnosno sadnje, a pre nicanja, u količini 5 l/ha), • ALAHLOR (posle setve, a pre nicanja, u količini 3-3,5 l/ha), • LENTAGRAN (nakon nicanja useva, u količini 2 kg/ha), • FUSILADE FORTE (u luku za proizvodnju glavica, nakon nicanja useva, u količini 0,8-1,3 l/ha), • AFALON LIQUIDE, AFALON TEČNI, LIRON, LINURON (nakon setve, a pre nicanja,u količini 2,5-3 l/ha), • GLOBUS (za uskolisne korove, kada je korov visine 10.20 cm, u količini 2-3 l/ha), • LONTREL 100 (za luk iz semena i arpadžika, kada su korovi u fazi 2-6 listova, u količini 1,2-1,5 l/ ha), STARANE -250 ( posle nicanja useva, u fazi 3-6 stalnih listova,a korovi u fazi 2-5 listova, u količini 0,8-1,2 l/ha) i dr.

KUPUS, KARFIOl, KELJ: Za suzbijanje korova u kupusnjačama mogu se primeniti sledeći herbicidi: • DEVRINOL (pre sadnje uz obaveznu inkorporaciju, u količini 2-4 kg/ha), • GOAL ( tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja, u količini 2-3 l/ha), • ŽUPILAN, TRIFLUR, TREFGAL (pre sadnje, uz obaveznu inkorporaciju, u dozi 1-2,5 l/ha), • FUSILADE FORTE (kada su korovi u fazi intenzivnog porasta, u količini 0,8-1,3 l/ha), • STOMP, ZANAT, AGROSTOMP (tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja, u količini 5 l/ha) MRKVA, PERŠUN, PAŠTRNAK, CELER: Za suzbijanje korovskih biljaka u mrkvi preporučujemo: • ŽUPILAN, TREFGAL, TRIFLUR (pre setve uz obaveznu inkorporaciju, u količini 1,5-2 l/ha), • AFALON LIQUIDE, AFALON TEČNI (posle setve, a pre nicanja, ili kada mrkva razvije 3-4 lista, u dozi 1,5-2 l/ha), • FUSILADE FORTE (nakon nicanja useva i korova, u količini 0,8-1,3 l/ha) .

Salata: Za suzbijanje korova u salati preporučujemo: • KERB 50 WP (za suzbijanje jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova, tretiranjem zemljišta pre rasadjivanja uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 2-4 cm ili posle ukorenjivanja, u količini 3 kg/ha).

Savetodavac za zaštitu bilja 3 mr Gordana Jovanović

PROVETRAVANJE PLASTENIKA

Plastenička proizvodnja odvija se u zaštićenom prostoru, pa je biljkama potrebno obezbediti dovoljnu količinu svežeg vazduha kroz sistem za provetravanje biljaka. Pod svežim vazduhom podrazumeva se ne samo čistoća i hemijski sastav vazduha, nego i smanjen sadržaj vodene pare u vazduhu. Drugi bitan faktor, koji se smanjuje provetravanjem je relativna vlažnost vazduha. Povećanjem relativne vlažnosti vazduha povećavaju se i rizici od pojave štetočina i bolesti. Velika većina oboljenja za svoj razvoj traži vlažnu sredinu, koja se preko relativne vlažnosti vazduha obezbedjuje.

Eliminisanjem velike količine vlažnog vazduha indirektno se biljke oslobađaju i potencijalnih oboljenja.

Veoma bitna stvar za dobro provetravanje je odnos dužine i širine plastenika. Najpoželjniji odnos dužine i širine je 5:1. Postoje dva osnovna načina provetravanja plastenika, a to su bočno i krovno provetravanje. Krovno provetravanje se smatra korisnijim, jer ulaskom svežeg vazduha dolazi do mešanja sa toplim vazduhom, koji se podiže na gore i izlazi kroz otvor. Na taj način dolazi do mešanja celokupne količine vazduha u objektu. Bočno provetravanje ima boljeg efekta ako su otvori sa obe, uzdužne strane objekta. Za efikasno prirodno provetravanje, ukupna površina otvora mora da iznosi najmanje 20 do 30 % od pokrivene površine zemljišta, a korišćenjem krovne ventilacije različite konstrukcije taj procenat može biti i do 50 %.

Otvori mogu da se otvaraju ručno ili mehanizovano, sa ili bez automatskog uključivanja.

Da bi se poboljšala cirkulacija vazduha i homogenizovala temperatura i sastav vazduha unutar objekta mogu se koristiti aksijalni ventilatori, koje karakteriše veliki protok vazduha.

Pravilo i preporuka naše službe poljoprivrednim proizvođačima je da se plastenici moraju što više provetravati. Ovo ne važi samo za letnji period, već tokom čitave proizvodne sezone, ali u skladu sa spoljnom temperaturom i fazom porasta biljaka.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo mast. ing. Jelena Stojiljković

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE KUKURUZA

1

Kukuruz, naša najvažnija biljna vrsta i ove godine zauzeće najveće poljoprivredne površine.

Ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište na teritoriji Republike Srbije iznosi 5.051,000 hektara.

Korišćena oranična površina iznosi 3.295,000 hektara. Oko 70 % ukupne teritorije R.Srbije čini poljoprivredno zemljište, dok je 30 % pod šumama. U ukupnoj poljoprivrednoj površini oranice i bašte učestvuju sa 65,2 %, pašnjaci sa 16,5 %, livade sa 12,4 %, voćnjaci sa 4,8 % i vinogradi sa 1,1 %. U strukturi zasejanih površina oranica i bašta žita učestvuju sa 57,5 %, industrijsko bilje sa 13,3 %, povrtarske kulture sa 8,3 %, a krmno bilje sa 14,0 %.

Jablanički upravni okrug se nalazi u jugoistočnom delu Srbije. Obuhvata grad i opštine: Grad Leskovac , Opština Bojnik , Opština Lebane , Opština Crna Trava,Opština Medveđa Površina J.O. : 271.100 ha, 4,4% teritorije R.S Poljoprivredno zemljište..........143.000 ha Oranice i bašte...........................77.000 ha Voćnjaci......................................10.000 ha Vinogradi..............5.500 ha...........2.500 ha 4

pov. kuk./ha n.v. br.nas.mesta LESKOVAC............13.600 ha...... 230 ......... 144 BOJNIK.......................4.500 ha..... 218 ............36 LEBANE.....................4.200 ha ..... 246 .......... 38 VLASOTINCE............2.200 ha ..... 270 .......... 48 MEDVEĐA..................1.800 ha ..... 520 .......... 43 CRNA TRAVA................50 ha ..... 900 ............25 Zemljište se sastoji od mineralnih materija, vode i organske materije. Organsku materiju zemljišta čine humus, koren biljaka i živi organizmi. Živi organizmi su bakterije, gljive, kišne gliste i ostale životinje.

Jedna šaka plodne zemlje iz bioaktivnog gornjeg sloja sadrži više živih organizama nego što ima ljudi na zemljinoj kugli. Gornji sloj od oko 15-20 cm zemljišta na 1 ha sadrži oko 7 tona živih organizama. Žive organizme u toj “podzemnoj štali”treba održavati i hraniti organskim materijama. Kukuruz ima velike zahteve prema zemljištu, kako prema fizičkim tako i prema hemijskim osobinama. Zemljište ima ulogu i zadatak da akumulira što veću količinu vode, da je sačuva i stavi na raspolaganje biljci onog trenutka kada je biljci neophodna. To mogu da obezbede duboka rastresita zemljišta dobrih fizičkih svojstava.

Istovremeno sa vodom, zemljište treba da raspolaže dovoljnom količinom lako pristupačnih hraniva. Ta hraniva zemljište treba da stavi biljci na raspolaganje. To mogu obezbediti zemljišta dobrih hemijskih i fizičkih osobina. Ako zemljište ne raspolaže sa dobrim fizičkim i hemijskim svojstvima agrotehničkim merama treba to zemljište prilagoditi optimalnom stanju. Za visoke i stabilne prinose neophodna su duboka, plodna i rastresita zemljišta.

Kukuruz bolje podnosi monokulturu ili gajenje u užem plodoredu od drugih žitarica, međutim pojava kukuruzne zlatice nametnula je obavezu gajenja ove biljne vrste u plodoredu. Što se tiče preduseva kukuruzu odgovaraju višegodišnje leguminoze, krompir, suncokret, strna žita i uljana repica dok se soja i šećerna repa smatraju manje povoljnim predusevima. Kao predusev kukuruz može biti dobar, ali i loš.

Kasna berba u jesen pogotovu sa puno padavina uz istovremeno veliku vegetacionu masu koju kukuruz za sobom ostavlja može u velikoj meri otežati kasniju obradu zemljišta. Obradom treba obezbediti dubok humusno-akumulativni sloj u koji će se izvršiti akumulacija vode. Obradom treba uništavati tj. zaoravati korove, treba žetvene ostatke ili stajnjak rasporediti po što dubljem sloju zemljišta, jer se na taj način reguliše vodno-vazdušni i toplotni režim, kao i rad mikroorganizama i obezbeđuje se optimalan nivo hraniva u zemljištu.

Prilikom odabira hibrida treba voditi računa o njegovom prinosu, dužini vegetacije, otpornosti stabla na poleganje, suši, toleranciji stabla na bolesti i štetočine, o kvalitetu zrna za utrošak za prirast. Treba voditi računa o strukturi setve (na koliko će posle površina doći pšenica), voditi računa o opremljenosti gazdinstva (poželjno i rani i kasni i srednji kukuruz grupe zrenja). Otpornost stabla na poleganje veoma bitna. Ukoliko se seje veća površina , korisno je odabrati bar dva-tri hibrida u cilju dobijanja stabilnijih prinosa. Bez obzira koliko jedan hibrid bio dobar, ne može se jednako dobro suprotstaviti svim stresnim faktorima (visoke temperature u vreme cvetanja, suša u vreme nalivanja itd.) koji se mogu desiti u proizvodnji.

Kukuruz je toploljubiva biljka i treba ga sejati kada se temperatura zemljišta na dubini setve (5-7cm) ustali na 10-12 stepeni. Optimalni period u našim uslovima najčešće pada između 15 i 25 aprila. Tolerantni rok je 1 – 30. april, izuzetno do 5. maja. Dubina setve zavisi od tipa zemljišta, vremena setve i od vlažnosti. Na lakšim zemljištima se seje dublje, na težim zemljištima se seje pliće. U ranijim rokovima setve seje se pliće, a u kasnijim rokovima se seje dublje. Dubina setve kukuruza je 4 – 6 (8) cm.

Gustina setve: 70 x ?

Broj biljaka po jedinici površine je najvažnija komponenta prinosa. Broj biljaka po jedinici površine rezultat je gustine setve, a nakon nicanja uobičajeno je da se kaže “sklop”. Gustinu setve, onosno budući broj biljaka po jedinici površine opredeljuje rastojanje biljaka u redu, pošto se kukuruz kod nas seje 5

na međuredni razmak od 70 cm. Gustina setve treba da bude primerena potencijalu godine, nivou agrotehnike, potencijalu njive i hibrida koji se seje. Gustina setve 70-80.000 bilj./ha (18 – 20 cm), gustina setve 60-65.000 bilj./ha (22 – 24 cm). Đubrenje kukuruza: Tri osnovna deficitarna elementa su azot, fosfor i kalijum. N i K2O biljke intenzivnije usvajaju do svilanja, a najintenzivnije u fazi od 9 – 11 listova pa do oplodnje (30 – 35 dana). U tom periodu biljka usvoji 66,6% azota i 72,1% kalijuma. Fosfor i kalcijum biljke usvajaju ravnomerno tokom cele vegetacije.

U periodu 9 – 11 listova do oplodnje 30 – 35 dana biljke usvoje 55,6% fosfora i 64,2% kalcijuma. Kukuruz ima ogromnu masu zrna i kukuruzovine, radi toga je pri osnovnom đubrenju potrebno uneti oko 400 kg/ha NPK đubriva. KAN-27%................ 180 - 260 kg/ha. Polovina predviđene količine KAN-a može se uneti predsetveno i sa setvom. Preostalom količinom usev se prihranjuje 1 – 2 puta. Prvi put kada biljka ima 3 – 4 lista, a drugi put kada njen razvoj dostigne 8 - 9 listova. Da li ćemo uneti 30, 40 ili 50% azota u predsetvenoj pripremi tj. u jesen zavisi od letnjih padavina. Đubrenje stajnjakom vršiti obavezno u jesen i zaorati ga odmah nakon iznošenja na parcelu. Treba računati da hranljivi efekat dobrog stajnjaka traje od 3 do 4 godine u zavisnosti od tipa zemljišta i klimatskih uslova. Pored uticaja na povećanje sadržaja hranljivih materija u zemljištu, stajnjak povećava sadržaj humusa i mikrobiološku aktivnost u zemljištu, poboljšava strukturu zemljišta, a time i vodni, vazdušni i toplotni režim. Prema količini unetog stanjaka razlikujemo podelu na slabo đubrenje do 15 t/ ha, srednje od 15 do 25 t/ha i jako đubrenje preko 25 t/ha.

Pokorica se formira pri preobilnom vlaženju i kada je zemljište preterano usitnjeno i dovedeno do praškastog stanja, a predsetvenom pripremom smo trebali stvoriti sitno-graškastu do sitno-orašastu strukturu. Pokoricu razbijamo ježastim valjkom (lak drveni valjak sa metalnim klinovima) ili upotrebom rotacione kopačice. Valjak se vuče upravno na pravac redova da se ne bi desilo da se ošteti mnogo biljaka u jednom redu. Rotaciona kopačica se vuče popreko. Međuredno kultivisanje izvodi se 2 – 3 puta u toku vegetacije u zavisnosti od pojave pokorice i korova. Prvo kultivisanje se izvodi kada biljke imaju 3 – 5 listova, drugo kultivisanje se izvodi u zavisnosti od pokorice i korova, a treće kultivisanje do momenta kada klines traktora dostiže visinu stabla (kada diferencijal dodiruje stablo). Prvo kultivisanje na dubinu od 6 – 8 – 10 cm, a treće kultivisanje na dubinu 3 – 4 (2) cm. Prvo kultivisanje je najdublje jer treba obezbediti prolaz vode, a kad se razvije koren smanjuje se dubina. Pokoricu razbijati kad se formira i kad to vlažnost zemljišta dozvoljava. Ukoliko se kukuruz gaji u sistemu za navodnjavanje, zalivanje se vrši na osnovu vodnog bilansa kad se dođe do kritičnog nivoa obezbeđenosti zemljišta vodom. Zalivna norma treba da je 30 – 50 l/m2 veća količina vode, a ređe se zalivanje vrši 2,3 ili 4 puta.

Potrebe kukuruza za vodom iznose od 450 do 550 mm. Ukoliko se primjenjuje navodnjavanje prema stanju vlažnosti zemljišta, tehnički minimum za kukuruz je 60% do 65% od vrijednosti PVK (poljski vodni koeficijent-optimalno stanje vlažnosti zemljišta). Kukuruz je biljna vrsta koja ima dobru otpornost na sušu, ekonomično troši vodu i u uslovima suše može za razliku od ostalih biljnih vrsta doneti prinos. Za razliku od drugih biljnih vrsta, ima veoma moćan korenov sistem koji prodire u dublje slojeve zemljišta i samim tim iz tih slojeva crpi vlagu.Sama biljka je prilagođena maksimalnom iskorišćenu padavina. List je takav da prilikom padavina, sva voda se sliva niz biljku, tj. stablo, dospeva neposredno do adventivnog korena pomoću koga biva iskorišćena u metabolizmu. Potreba kukuruza za vodom raste od setve, a maksimalne vrednosti dostiže u letnjim mesecima. Najviše vode zahteva u periodu pred fazu metličenja, pa do kraja oplodnje. Broj navodnjavanja zavisi od načina navodnjavanja i opreme za navodnjavanje. Norma navodnjavanja zavisi od količine i rasporeda padavina. U uslovima navodnjavanja, postižu se visoki a pre svega stabilni prinosi kukuruza od 12 do 15t/ha.

Kukuruz može da se bere u klipu i zrnu. U klipu se bere kombajnima beračima sa 25% ili manjim procentom vlage u zrnu.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo dipl. ing. Boban Stanković 6

BILTEN RADOVA U VOĆARSTVU I VINOGRADARSTVU U MESECU APRILU 2014.

GODINE Mesec april je karakterističan po tome što nam određuje kakva će nam godina biti po rodnosti, ako je u svih predhodnim mesecima situacija bila normalna.Posebno u našem području gde su izraženi kasni prolećni mrazevi.Zato ispred svih drugih radova moramo staviti na I mestu radove za zaštitu voća od izmrzavanja. Uspešnost zaštite od prolećnih mrazeva zasniva se na pretpostavci, da isti ne budu u dužem vremenskom trajanju i da isti ne budu ispod – 4 C°.Zato upozoravamo voćare da pažljivo prate vremensku prognozu i organizuju dežuranje u svojim voćnjacima.

Na upozorenje meteorologa na mogućnos pojave jutarnjih mrazeva voćari bi trebali,da rasporede goreći matetijal koji daje dosta dima i kada temperatura u jutarnjim časovima bude oko 0C°, da pale materijal za zadimljavanje, čime bi sprečili dalji pad temperature i spasili svoje voće od izmrzavanja .Ako se na vreme reaguje sa paljenjem vatre temperatura se može podići za čitavih 2C°,tj.spečiti dalji pad ispod 0 C°.

Ovo se posebno odnosi za vlasnike voćnjaka kajsije, breskve ,trešnje,šljive i višnje, voće koje rano cveta .

Što se tiče drugih radova u ovom mesecu, u fazi početka cvetanja ,potrebno je da voćari svoje voćnjake prihrane N đubrivom. Zavisno od vrste, starosti i intezitete gajanja u količini od 50 do 150kg čistog N po 1ha.(računati i količine date i u osnovnom jesenjem prihranjivanju).

Mesec april je karakterističan i po intezivnoj zaštiti svih vrsta voća .Naime,kako vegetacija buja paralerno se i paraziti razvijaju i ugrožavaju voće.Zato se upozoravaju voćari da posebnu pažnju posvete zaštiti svojih voćnjaka i istu vrše, manje više, zbog nestabilnog vremena ,česte kiše , sistemicima,tako da ceo April bude pod zaštiom ovih preparata.Ovo se najviše odnosi na suzbijanje bolesti kod jabuke Čađave krastavosti i Pepelnice ,a kod koštičavog voća sušenja cvetova i grančica (Monilija laxa) i pegavosti lišća (Cocomices),Koristim priliku,da upozorim voćare,da voćnjake nesmeju tretirati, u fazi cvetanja, insekticidima,zakon je jako strog ako dođe do trovanja pčela, a biće i slabije oprašivanje pa i smanjena rodnost .Važnost pčela za voćare smo osetili u punoj meri 2010 godine kada pčele ,zbog vremenskih uslova ,nisu letele, kao i ove godine ,kod voća koje nije završilo oplodnju pre ovih kiša. Mislim da će voće imati smanjenu rondos i ako je obilno cvetalo. Što se tiče drugih agrotehničkih mera potrebno je izvršiti ,po rasturanju N đubriva,međurednu obradu zemljišta, podrivačima,kako bi se zatvorila vlaga, a ujedno izravnjao teren radi lakšeg kretanja traktora pri zaštiti.

U vinogradima se u aprilu više poklanja pažnja agrotehničkim merama. Vrši se podrivanje,ankerisanje stubova,otezanje žica, vezivanje lukova na žici i eventualna korekcija rezidbe.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Duško Jovanović

7

Organizacija sistema skladištenja voća i povrća Mogućnost čuvanja voća i povrća u uslovima koji obezbeđuju da se sačuvaju željeni kvalitet voća i povrća na duži vremenski period je veoma važna za svaku državu. Preporuka svetske zdravstvene organizacije je konzumiranje 400 g voća i povrća na dan. Ova količina je, ne samo kod nas, već i u svetu daleko ispod preporuke. Uslovi tržišne ekonomije, opšta globalizacija i pristupanje Srbija različitim međunarodnim sporazumima otežava planiranje domaće proizvodnje voća i povrća, i iz razloga nepostojanja dovoljnih rashladnih kapaciteta za čuvanje voća i povrća.

Inače, razvoj poljoprivrede, u bilo kojem njenom segmentu, predstavlja budućnost Srbije, a naročito u segmentu održivog ruralnog razvoja. Da bi taj održivi razvoj zaista doživeo svoju pravu vrednost, neophodno je pratiti trendove u „modernom“ poljoprivrednom gajenju kao i skladištenju i preradi poljoprivrednih proizvoda. Iz tog razloga, nakon odabira koju stratešku kulturu uzeti kao osnovu za gajenje i poslovanje na nekom poljoprivrednom gazdinstvu važan faktor održivosti predstavljaju i odluke o postupcima sa rodom nakon berbe, gde transport i skladištenje predstavljaju jedan od prvih koraka na koje jedan poljoprivrednik mora misliti prilikom početka bavljenja ovim biznisom. Uzimajući u obzir da su voće i povrće živi organizam, koji i nakon berbe nastavljaju svoj život, neophodno je preduzeti sve korake da bi se postupcima nakon berbe (transport i skladištenje) sprečili gubici (kaliranje) kao i truljenje voća. U tu svrhu se kod projektovanja i samog izbora tipa hladnjače mora voditi računa o sledećem: - izboru vrste i sorte voća i povrća koji će se skladištiti, - količini voća i povrća koja će se skladištiti, - vremenskoj dužini skladištenja i - koeficijentu obrta.

Svojstva voća koja su determinirana vrstom i sortom, a posebno osetljivošću na biološke gasove (O2, CO2, etilen), određuju tehnologiju skladištenja.

Hladnjače za voće i povrće zajedno s ostalim pratećim kapacitetima u poljoprivredi čine poljoprivrednu infrastrukturu bez koje je nezamislivo bavljenje ovom delatnošću. Uspešnost organizacije i s tim u vezi ekonomike korištenja ovog dela infrastrukture biti će temeljno pitanje buduće konkurentnosti na lokalnom i EU tržištu. Iz tog razloga Srbija mora pristupiti razvoju ove infrastrukture organizacijski na nivou čitave Srbije.

Aktuelna strategija razvoja poljoprivrede Srbije apsolutno zagovara stajalište o potrebi izgradnje hladnjača za voće i povrće, sa potrebom i insistiranjem na celovitom pristupu.

Organizacija sistema skladištenja voća i povrća zavisi od nekoliko faktora. Hladnjače na poljoprivrednim gazdinstvima se često grade, međutim, poljoprivredni posedi u Srbiji su mali te iz tih razloga sofisticirana tehnologija za jednog „malog“ farmera baš i nije neophodna, pa se stoga pribegava izgradnji hladnjača malog kapaciteta. Ako u jednom poljoprivrednom području postoji više malih poljoprivrednih proizvođača strateški interes bi trebao biti organizacija proizvođača u vidu zadruga radi ostvarenja zajedničkih ekonomskih interesa. Ovo udruživanje bi vodilo izgradnji namenskih hladnjača sa pakirnicom i distribucionim centrom. Ovo su najčešće kompleksni sistemi hlađenja sa nekim od tipova kontrolisane atmosfere.

Kod skladištenja voća i povrća važno je voditi računa o skladištenju bez gubitka na kvalitetu. Dužina vremena skladištenja zavisi od roka trajanja proizvoda i od izabrane tehnologije. Prema nekim principima uvođenje ULO hladnjača se smatra isplativim za hladnjače koje skladište preko 50 t jabuke.

Postoje dva osnovna modela (tipa) hladnjača obzirom na primenjenu tehnologiju skladištenja voća i povrća: hladnjače sa standardnim sistemom hlađenja i hladnjače sa kontrolisanom atmosferom (CA).

Kad je u pitanju namena mogu biti proizvodne i distributivne, a u oba slučaja, mogu da se koriste uslovi kontrolisane atmosfere. Postoje i hladnjače sa hipobaričnom atmosferom koje su na izvestan način slične hladnjačama.

8

Kad su u pitanju hladnjače za čuvanje voća i povrća u uslovima kontrolisane atmosfere, onda one mogu biti: • hladnjače sa kontrolisanom ventilacijom, • hladnjače sa konvencionalnom kontrolisanom atmosferom, • hladnjače sa kontrolisanom atmosferom sa niskim i ultraniskim sadržajem kiseonika, • hladnjače sa dinamičkom kontrolisanom atmosferom, • hladnjače sa mikro-kontrolisanom atmosferom, • hladnjače sa modifikovanom atmosferom.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Nenad Stefanović

Racionalno iskorišćavanje pojedinih krmnih kultura -Način pripreme Ako pođemo od predpostavke da je kabasta stočna hrana osnovna komponenta obroka u ishrani preživara to joj moramo posvetiti posebnu pažnju prilikom njene pripreme. Ukoliko želimo da maksimalno iskoristimo postojeće kapacitete domaćih životinja(genetski potencijal), moramo takođe pružiti i ostale odgovarajuće uslove (smeštaj,negu i ishranu). Što se tiče smeštaja i nege to ćemo postići držanjem istih u odgovarajućim uslovima, gde će objekti biti dovoljno osvetljeni, provetreni, suvi sa što više svežeg vazduha-najbolji su otvoreni sa slobodnim kretanjem životinja. Kod sitnih preživara je to pravilo, što kod goveda doskora to nije bio slučaj pa je i dan danas vezani sistem držanja kod nas zastupljen u 90% sučajeva. Kod slobodnog sistema držanja pogotovu krava muzara kao i podmladka obezbeđuju se svi napred navedeni optimalni uslovi, a što je posebno važno žvotinja je slobodna kreće se ima mogućnost da bira hranu, mesto za odmor gde je ležište suvo kao i svež vazduh. U ovakvim sistemima držanja životinje su otpornije na određene bolesti znači uslovi su optimalni, imaju bolji apetit i normalno daju veću proizvodnju i životna proizvodnja kad je u pitanju mleko je veća.

Da bi se postigla visoka proizvodnja moramo obezbediti obrok visokog kvaliteta u dovoljnim količinama za svaku vrstu i kategoriju domaćih životinja. Mnogo je važno da obrok bude ujednačen za svaku kategoriju domaćih životinja, takođe treba izbegavati česte promene ako već moramo one treba da budu postupne i budno propraćene. Da bismo izbegli odrđene probleme u ishrani moramo obezbediti kvalitetnu i zdravu hranu za životinje.

Ishrana preživara Kabasta hraniva koju dajemo životinjama može biti pripremljena na više načina. Najčešći način pripreme je još uvek priprema sena bilo da su u pitanju različite smeše trava ili leguminoze. Ovde posebno moramo voditi računa o vremenu kosidbe koji predstavlja vrlo bitan faktor prilikom spremanja sena. Takođe kvalitet u mnogome zavisi od vremenskih prilika kako će seno biti osušeno pogotovu ako se radi o prvom otkosu kada su vremenske prilike dosta nepovoljne. Prvi otkos uvek pada krajem aprila i početkom maja meseca kada imamo česte kiše pa je vrlo teško spojiti 6-7 sunčanih dana da bi se pokošena masa dobro osušila. Ukoliko pokošenu masu uhvati kiša dolazi do ispiranja, pojave buđi i usled prevrtanja dolazi do opadanja lišća pa je takvo seno vrlo lošeg kvaliteta, sa velikim gubitcima hranljivih materija.

U ovakvim prilikama u cilju pripreme kvalitetne kabaste stočne hrane naša preporuka bi bila da se trave i ostale leguminoze siliraju. Ovakav postupak konzervisanja stočne hrane je interesantan iz 9

razloga što vremenski kraće traje kako bi se izbegle nepovoljne vremenske prilike. Sam postupak u zavisnosti od količine materijala koji treba silirati može da se završi uz dobru organizaciju za dva dana.

Naravno ukoliko na raspolaganju imamo svu potrebnu mehanizaciju, počev od odgovarajući silokombajn, prikolice za prevoz, kosačice, skupljači sena kao i traktora za gaženje.

Ovakav način pripreme stočne hrane ima prednosti u odnosu na spremanje sena a to su: - Daleko su manji gubitci u hranljivim materijama, - Dobija se kvalitetno hranivo visoke hranljive vrednosti, - Potreban je manji smeštajni prostor, - Zahteva minimum živog ljudskog rada.

Kad su u pitanju gubitci ovo je veoma bitan momenat jer se oni kreću negde oko 10% maksimalno.

Ovakvim tretmanom se sačuvaju maksimalno proteini, mineralne materije kao i vitamini pošto se oni nalaze najviše u lišću koje prilikom spremanja sena najčešće opadne. Hranivo pripremljeno na ovakav način predstavlja lako svarljivu komponentu dela obroka u ishrani preživara.

Pored napred iznetih prednosti ovakvog načina konzerviranja kabaste stočne hrane nikako ne treba podceniti značaj kvalitetnog sena u ishrani pojedinih vrsta i kategorija domaćih životinja.Da bismo obezbedili kvalitetnu kabestu hranu vrlo bitan momenat je vreme kosidbe, kada je najpovoljniji odnos hranljivih materija po pojedinim kulturama. S obzirom da proizvođači koriste u ishrani preživara dosta trave , leguminoza kao i druge kulture kao što je perko i uljana repica koje se koriste na zeleno. Za ove dve zadnje kulture bitno je da se koriste do određene faze u svežem stanju posle koje menjajući sastav hranljivih materija postaju gorke pa ih stoka nerado jede. Ukoliko nismo dobro isplanirali zasejane površine pa nemožemo da otkos skinemo u odgovarajućoj fazi onda možemo pristupiti siliranju što predstavlja jedan od boljih načina pripreme kabaste stočne hrane.

U principu naša preporuka bi bila da ukoliko smo u mogućnosti maksimalno treba pristupiti siliranju trava, leguminoza kao ostalih krmnih kultura radi što boljeg iskorišćavanj istih.

Savetodavac za stočarstvo dipl. ing. Slavko Mladenović

RUTAVA BUBA Rutava buba je oduvek bila prisutna kod nas. Javljala se sporadično, i gotovo nikada nije bilo potrebe da se radi njeno suzbijanje. Kada je učinjen pokušaj da se uljana repica vrati na naše njive, izgleda da je jedino poremećena ravnoteža u brojnosti rutave bube. Posle nekoliko godina gajenja repice, rutava buba kao da se pranamnožila i od tada počinje da pravi štete na svim biljkama koje cvetaju (jagode, jabuke, pšenica, dunje, borovnice, uljana repica...), a i na onima koje pri gajenju ne cvetaju (crni luk na primer).

Kakav je njen ciklus razvoja? Rutava buba ima jednu generaciju godišnje. Odrasla rutava buba prezimi u zemlji na 3 do 10 cm dubine. Iz zemlje počinje da izlazi rano u proleće. Sa mesta prezimljavanja se kreće u pravcu biljaka u cvetanju, jer se naradije hrane cvetovima. U rano proleće se uglavnom zadržavaju na cvetovima maslačka i podbela, koji imaju intenzivno žuti cvet. Kasnije se sele na uljanu repicu, a onda i na jagode i jabuke... Na malim parcelama uljane repice mogu da naprave podpnu štetu. Na velikim parcelama oštećuju samo rubne zone, dok veći deo parcele normalno plodonosi.

10

Posebno velike štete prave u voćnjacima koji su usamljeni i okruženi livadama ili ratarskim površinama. Voće naseljavaju kada počne cvetanje. Hrane se svim delovima cveta, tako da podpuno uništavaju rod tamo gde se hrane tučkom. Oštećuju i tek zametnute plodove, koji se deformišu i mogu da posluže jedino za industrijsku preradu, gde je cena mnogo manja.

Pri istoj brojnosti rutave bube: kada je toplo tokom cvetanja, štete su manje. U slučaju hladnijeg vremena, tokom dužeg perioda je prisutan manji broj cvetova, pa su štete mogu da budu podpune.

Nakon ishrane koja traje desetak dana, polažu tridesetak jaja u zemlju ili najradije ispod biljnih ostataka. Stadijum jaje traje 10 do 20 dana. Za svoj razvoj traži relativnu vlažnost između 20 i 60%. Larve su grčice i žive u zemlji hraneći se biljnim ostacima u raspadanju i sitnim korenovima. Pojedu malu količinu hrane, pa u poređenju sa drugim vrstama grčica prave beznačajna oštećenja na korenu. Razvoj larve traje dva do tri meseca. Lutka je u zemlji, a odrasla rutava buba čeka u komorici u zemljištu naredno proleće.

Praćenje pojave rutave bube može da se obavi vizuelnim pregledima, metodom otresanja i postavljanjem mirisnih klopki. Bube se javljaju najpre na rubnim redovima, pa na njima treba primeniti taktiku masovnog izlovljavanja. Postoje kupovni mirisni atraktanti koji se postavljaju u klopke. Atraktanti se mogu praviti i tako što se otopi Negro ili Bronhi bombon jedan na 5 litara vode. Ovakav rastvor se postavlja u bele ili plave posude koje se kače po voćnjaku. Posude se ponekad moraju prazniti svakodnevno, a najveći broj se mora postaviti na rubnim delovima voćnjaka. Na stablima jabuke na M9 podlozi se postavi 5 do 10 posuda zapremine 2 dl ili 3 do 5 posuda zapremine pola litre. Kod jagoda se na svakih jedan do dva metra treba postaviti po jedna klopka sa mirisnim mamkom.

Postavljanje zaštitinih mreža na manjim površinama sprečava oštećenja od rutave bube, pa se treba na vreme opremiti mrežama, ali tada treba nabaviti gajene bumbare da vrše oplodnju gajene biljke.

Hemijsko suzbijanje se nije pokazalo dovoljno efikasno, jer insekti dolaze svakodnevno na biljke u cvetanju, a rezidualno dejstvo nije dovoljno da ubije rutavu bubu. Takođe primena insekticida u cvetanju će ubiti pčele ili će ih oterati, pa opet neće doći do oplodnje. Zato između gubitka roda usled oštećenja od rutave bube i gubitka roda zbog nedostatka oprašivača, treba odabrati masovno izlovljavanje rutave bube.

Radi smanjenja problema sa rutavom bubom u narednoj godini u poljima se preporučuje pravljenje mesta na koja ćemo privući insekte da polažu jaja. Ova mesta se pripreme tako da se zemljište pokrije tankom količinom sena. Plitko se prekopa zemljište, kako bi se to seno pomešalo sa zemljom, a zatim se pokrije sa novom tankom količinom sena. Ta mesta treba zaliti i držati blago vlažna. Ženke će svojim čulima prepoznavati ovakva mesta sa veće daljine i masovno će polagati jaja na njih. Nakon polaganja jaja i piljenja larvi, mesto treba zaliti rastovorom insekticida. Preporučuje se u 10 l vode rastovriti 6 ml insekticida Pyrinex i taj rastvor potrošiti na metar kvadratni. Na ovaj način se smanjuje brojnost rutave bube za narednu godinu.

Savetodavac za zaštitu bilja dipl. ing. Mirjana Petrović

11

Žitna pijavica Žitna pijavica Lema melanopus može naneti značajne štete pšenici, ovsu i ječmu. U pitanju je insekt 4-5mm dužine čije je telo tamnoplave boje metalnog odsjaja, a vratni deo narandžast. Prezime odrasli insekti u ostacima šupljih stabljika žita ili drugih korovskih biljaka na parcelama ili u okolini, a mogu se naći i sasvim plitko ispod biljnih ostataka u zemlji. Odrasli insekti se javljaju u proleće tokom aprila. Po parenju ženke polažu jaja u nizovima, u grupama, na gornjoj strani lišća. Položena jaja su prvo svetložute boje, a kasnije pred piljenje larvi postaju tamnija gotovo crna. Jedna ženka može da položi oko 100 jaja, Period polaganja jaja zavisi od vremenskih uslova i često može trajati i do sredine juna kada se sreću odrasli insekti nove generacije. Zbog tako razvučenog perioda poleganja jaja i zaštita je otežana pošto je teško obuhvatiti jednim tretmanom najveći broj jedinki. Ako se na listu češće nalaze jajna legala sa tri i više jaja u nizu znači da je plodnost ženki visoka. Ispiljene larve su prljavo žute boje prekrivene sluzastom sivocrnom materijom. Larve se razvijaju oko tri nedelje, a onda u zemljištu prelaze u stadijum lutke.

Imago nove generacije hrani se lišćem raznih vrsta iz porodice Poaceae, pa i na kukuruzu ali ne nanosi veće štete. Posle kratke ishrane imago odlazi na prezimljavanje. Štete prave odrasli insekti i larve. Odrasli insekti progrizaju list od gornjeg do donjeg epidermisa između lisnih nerava, tako da se list uzdužno cepa. Oštećanja nisu po celoj dužini lista. Još veće štete prave larve.

Larve oštećuju list sa gornje strane u vidu uzdužnih pruga između nerava hraneći se parenhimom do donjeg epidermisa. Oštećeni listovi dobijaju prljavo belu boju, a pri jačem napadu lisna masa se suši, u vidu manjih ili većih oaza. Kod oštećenih biljaka zrno je šturo, i prinos značajno smanjen.

Hemijsko suzbijanje se vrši ukoliko se uoči 10 – 15 odraslih jedinki na 1 m² ili jedna ispiljena larva po biljci. Dakle suzbijaju se odrasle jedinke pre poleganja jaja ili mlađi larveni stadijumi. Kasniji larveni stadijumi se teže suzbijaju zbog sluzaste materije. Koriste se insekticidi na bazi bifentrina ( 0,1 – 0,15 l/ ha ), alfa.cipermetrina ( 0,12 – 0,15 l/ha ), lambda-cihalotrina ( 0,2 l/ha ), deltametrina (0,2 – 0,3 l/ha ).

Savetodavac za zaštitu bilja dipl. ing. Bojana Karapandžić NEGA USEVA i BERBA PARADAJZA

Jedna od osobenosti gajenja paradajza u plastenicima je oštra smena temperatura tokom dana i noći i povećana vlažnost zemljišta. Posledica ovakvih uslova može biti otežano oprašivanje i zametanje plodova i pojava gljivičnih oboljenja.

Od mere nege paradajza u plastenicima primenjuje se redovno zalivanje, provetravanje, okopavanje, prihranjivanje, pinciranje, podizanja na kolje, zalamanje vrhova i zaštita protiv bolesti.

Posebna mera nege se izvodi kada ne dolazi do oprašivanja cvetova, tretiranje tomatinom, hormonskim sredstvom koje izaziva razvoj plodova bez inicijacije polenom.

Paradajz se u plastenicima gaji uz oslonac, za koji se vezuju biljke, oslonac može biti kolac visine 120-150 sm. vezivanjem kanapom, ili drugim mekanim vezivom, labavo, u obliku osmice. Uz oslonac se gaji na jedno ili dva stabla. Može se takođe gajiti uz špalir od pocinkovane žice.

Pri vezivanju vrši se i zakidanje zaperka (bočnih grana) a kasnije i zalamanje vrha stabla . Bočne izdanke treba ukloniti na vreme pre nego što porastu u dužinu 4-5 sm. Ovo se izvodi nekoliko puta u toku vegetacionog perioda . Ostranjivanje zaperka i zalamanje vrha stabla obezbeđuje formiranje krupnijih plodova i ranije njihovo sazrevanje.

U toku prvih nedelja po sadnji biljkama se mora obezbediti brižljiva nega. Pre svega potrebno je međuredno okopavanje radi suzbijanja korovskih biljaka i održavanja površine između redova u rastresitom stanju.

Paradajz vrlo povoljno reaguje na navodnjavanje, posebno onaj koji se proizvodi preko rasada, zbog slabije razvijenog korenovog sistema. Navodnjavanje se vrši više puta u toku vegetacionog perioda. Najpodesniji način navodnjavanja paradajza u plastenicima je sistemom kap po kap.Pri drugim načinima(orošavanje) stvaraju se uslovi za veći napad biljnih bolesti.

Berba se vrši najčešće u fiziološkoj zrelosti, odnosno u vreme kada plodovi dostignu punu zrelost i karakterističnu boju.

Ako se paradajz transportuje na veću udaljenost bere se nešto ranije, kada plodovi dobiju ružičastu boju.

Paradajz treba brati po lepom vremenu. Vlažni plodovi loše podnose transport. Plodovi se beru bez drške.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo dr Mijodrag Đorđević 12

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba leskovac

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje možete se obratiti POLJOPRIVREDNOJ SAVETODAVNOJ I STRUČNOJ SLUŽBI LESKOVAC tel. 016/212-246, fax. 016/254-639 mast. dipl. inž. Bratislav Pešić spec., Direktor 064/6454744 Savetodavna služba za ratarstvo i povrtarstvo dr Mijodrag Đorđević, 064/6454731, 016/237-361 dipl. ing. Boban Stanković, 064/6454743, 016/273-364 mast. ing. Jelena Stojiljković, 064/8110750 Savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360 dipl. ing. Nenad Stefanović, 064/6454738 Savetodavna služba za stočarstvo dipl. ing. Slavko Mladenović, 064/6454732, 016/237-362 Savetodavna služba za melioracije dipl. ing. Igor Ristić, 064/8110751 Savetodavna služba za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243 dipl. ing. Mirjana Petrović, 064/6454737, 016/237-363 dipl. ing. Bojana Karapanđić, 064/8110753

http://psssle.com 13