Bilten br 6

Internet portal POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRUČNE SLUŽBE LESKOVAC

psssle.com INFORMACIJE I SAVETI U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

BILTEN6

GOD. VIII BR.6

Štampano 28.06.2014 500 prmeraka

STR TEMA

Opis

Napisao/la

3

RACIONALNO ISKORIŠĆAVANJE POJEDINIH KRMNIH KULTURA

Ako pođemo od predpostavke da je kabasta stočna hrana osnovna komponenta obroka

dipl. ing. Slavko Mladenović

4

ZAŠTITA VINOVE LOZE

S obzirom da su vremenske prilike izuzetno povoljne za pojavu biljnih bolesti na vinovoj lozi

mr Gordana Jobanović

4-5

ZAŠTITA POVRĆA OD VISOKIH TEMPERATURA

U zaštićenom prostoru, kao posledica visokih letnjih temperatura na biljkama se mogu pojaviti ožegotine

mast. ing. polj. Jelena Stojiljković

5-6

SUZBIJANJE KOROVA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Korovske biljke su veliki problem u poljoprivrednoj proizvodnji uopšte, a naročito u organskoj proizvodnji

dipl. ing. Bojana Karapandžić

6

VI I VAŠE CVEĆE DOČEKAJTE LETO SPREMNI

Ovog proleća nismo imali previše sreće sa vremenom. Najlepše godišnje doba propraćeno je hladnim i kišnim danima.

dipl. ing. Boban Stanković

6-7

SISTEM JAVNIH SKLADIŠTA

Sistem javnih skladišta predstavlja nov dipl. ing. Igor koncept organizovanja proizvodnje i realizacije Ristić poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji

7-8

RADOVI NA PČELINJAKU JULA MESECA

U julu mesecu nastaju vrućine i pojavljuju se veće količine osica i stršljenova koji napadaju košnice

2

dipl. ing. Nenad Stefanović

Racionalno iskorišćavanje pojedinih krm-

nih kultura

-Način pripreme Ako pođemo od predpostavke da je kabasta stočna hrana osnovna komponenta obroka u ishrani preživara to joj moramo posvetiti posebnu pažnju prilikom njene pripreme.

Ukoliko želimo da maksimalno iskoristimo postojeće kapacitete domaćih životinja(genetski potencijal), moramo takođe pružiti i ostale odgovarajuće uslove (smeštaj,negu i ishranu). Što se tiče smeštaja i nege to ćemo postići držanjem istih u odgovarajućim uslovima, gde će objekti biti dovoljno osvetljeni, provetreni, suv i sa što više svežeg vazduha-najbolji su otvoreni sa slobodnim kretanjem životinja. Kod sitnih preživara je to pravilo, što kod goveda doskora to nije bio slučaj pa je i dan danas vezani sistem držanja kod nas zastupljen u 90% sučajeva. Kod slobodnog sistema držanja pogotovu krava muzara kao i podmladka obezbeđuju se svi napred navedeni optimalni uslovi, a što je posebno važno žvotinja je slobodna kreće se ima mogućnost da bira hranu, mesto za odmor gde je ležište suvo kao i svež vazduh. U ovakvim sistemima držanja životinje su otpornije na određene bolesti znači uslovi su optimalni, imaju bolji apetit i normalno daju veću proizvodnju i životna proizvodnja kad je u pitanju mleko je veća.

Da bi se postigla visoka proizvodnja moramo obezbediti obrok visokog kvaliteta u dovoljnim količinama za svaku vrstu i kategoriju domaćih životinja. Mnogo je važno da obrok bude ujednačen za svaku kategoriju domaćih životinja, takođe treba izbegavati česte promene ako već moramo one treba da budu postupne i budno propraćene. Da bismo izbegli odrđene probleme u ishrani moramo obezbediti kvalitetnu i zdravu hranu za životinja.

Ishrana preživara Kabasta hraniva koju dajemo životinjama može biti pripremljena na više načina. Najčešći način pripreme je još uvek priprema sena bilo da su u pitanju različite smeše trava ili leguminoze. Ovde posebno moramo voditi računa o vremenu kosidbe koji predstavlja vrlo bitan faktor prilikom spremanja sena. Takođe kvalitet u mnogome zavisi od vremenskih prilika kako će seno biti osušeno pogotovu ako se radi o prvom otkosu kada su vremenske prilike dosta nepovoljne. Prvi otkos uvek pada krajem aprila i početkom maja meseca kada imamo česte kiše pa je vrlo teško

spojiti 6-7 sunčanih dana da bi se pokošena masa dobro osušila. Ukoliko pokošenu masu uhvati kiša dolazi do ispiranja, pojave buđi i usled prevrtanja dolazi do opadanja lišća pa je takvo seno vrlo lošeg kvaliteta, sa velikim gubitcima hranljivih materija.

U ovakvim prilikama u cilju pripreme kvalitetne kabaste stočne hrane naša preporuka bi bila da se trave i ostale leguminoze siliraju. Ovakav postupak konzervisanja stočne hrane je interesantan iz razloga što vremenski kraće traje kako bi se izbegle nepovoljne vremenske prilike. Sam postupak u zavisnosti od količine materijala koji treba silirati može da se završi uz dobru organizaciju za dva dana. Naravno ukoliko na raspolaganju imamo svu potrebnu mehanizaciju, počev od odgovarajući silo-kombajn, prikolice za prevoz, kosačice, skupljači sena kao i traktora za gaženje.

Ovakav način pripreme stočne hrane ima prednosti u odnosu na spremanje sena a to su: - Daleko su manji gubitci u hranljivim materijama, - Dobija se kvalitetno hranivo visoke hranljive vrednosti, Potreban je manji smeštajni prostor, Zahteva minimum živog ljudskog rada.

Kad su u pitanju gubitci ovo je veoma bitan momenat jer se oni kreću negde oko 10% maksimalno. Ovakvim tretmanom se sačuvaju maksimalno proteini, mineralne materije kao i vitamini pošto se oni nalaze najviše u lišću koje prilikom spremanja sena najčešće opadne.

Hranivo pripremljeno na ovakav način predstavlja lako svarljivu komponentu dela obroka u ishrani preživara.

Pored napred iznetih prednosti ovakvog načina konzerviranja kabaste stočne hrane nikako ne treba podceniti značaj kvalitetnog sena u ishrani pojedinih vrsta i kategorija domaćih životinja.Da bismo obezbedili kvalitetnu kabestu hranu vrlo bitan momenat je vreme kosidbe, kada je najpovoljniji odnos hranljivih materija po pojedinim kulturama. S obzirom da proizvođači koriste u ishrani preživara dosta trave , leguminoza kao i druge kulture kao što je perko i uljana repica koje se koriste na zeleno. Za ove dve zadnje kulture bitno je da se koriste do određene faze u svežem stanju posle koje menjajući sastav hranljivih materija postaju gorke pa ih stoka nerado jede.

Ukoliko nismo dobro isplanirali zasejane površine pa nemožemo da otkos skinemo u odgovarajućoj fazi onda možemo pristupiti siliranju što predstavlja jedan od boljih načina pripreme kabaste stočne hrane.

U principu naša preporuka bi bila da ukoliko smo u mogućnosti maksimalno treba pristupiti siliranju trava, leguminoza kao ostalih krmnih kultura radi što boljeg iskorišćavanj istih.

Savetodavac za stočarstvo Dipl.ing. Slavko Mladenović 3

Zaštita vinove loze Na području RC Leskovac vinova loza, u zavisnosti od sorte i lokacije, nalazi u fazama od precvetavanja do faze nalivanja bobica (BBCH 69-73). S obzirom da su vremenske prilike izuzetno povoljne za pojavu biljnih bolesti na vinovoj lozi (plamenjača se registruje na lišću i mladim tek formirannim bobicama, koje su u ovom periodu vrlo osetljive), preporučujemo obavezno tretiranje vinograda kombinacijom preparata za suzbijanje plamenjače (Plasmopara viticola) ,pepelnice (Uncinula necator) i sive truleži (Botrytis cinereae).

S obzirom na to da je vreme nestabilno praćeno učestalim padavinama preporuka je primena sistemičnih preparata: -preparati za suzbijanje plamenjače (Plasmopara viticola): • Ridomil Gold MZ 68-WG (a.m.mankozeb+metalaksil-M), u količini 2,5 kg/ ha, • Acrobat (a.m mankozeb +dimetomorf), u količini 2,5 kg /ha, • Mikal flash (a.m fosetil aluminijum), u koncentraciji 0,3-0,4%,

Zaštita povrća od visokih temperatura U zaštićenom prostoru, kao posledica visokih letnjih temperatura na biljkama se mogu pojaviti ožegotine, vrlo često se na plodovima mogu pojaviti crne fleke, a može doći i do propadanje biljaka.

Kao posledica visoke temperature intenzitet asimilacije (proces biosinteze tokom koje se od prostih materija izgrađuju složene) se smanjuje a desimilacije povećava, što smanjuje stvaranje organske materije a samim tim i produktivnost biljke.

Osim postavljanja zaštitnih mreža, osvežavajućih navodnjavanja, rešenje za zaštitu od visokih temperatura je i ujednačeno nanošenje na visokim temperaturam postojane, ekološki prihvatljive boje preko folije.

- preparati za suzbijanje pepelnice (Uncinula necator): • Topas (a.m.penkonazol), u koncentraciji 0,025%, • Systhane 10 E (a.m.miklobutanil), u koncentraciji 0,015%, • Stroby (a.m. kreksoknil metil), u koncentraciji 0,02%.

- preparati za suzbijanje sive truleži (Botrytis cinereae): • Teldor 500 SC (a.m. fenheksamid), u koncentraciji 0,1%, • Switch 62,5 WG (a.m. ciprodinil+fludioksonil), u količini 0,8 kg/ha, • Pehar (a.m. pirimetanil), u količini 2 l/ha, • Cantus (a.m. boskalid) u količini 1 l/ha, • Dional 500 SC (a.m. iprodion ), u koncentraciji 0,1%.

Savetodavac za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović

4

Postavljanje zaštitnih mreža ima za cilj da osim visokih temperatura i preterane osvetljenosti biljke zaštiti i od vremenskih nepogoda- grada. Ove zaštitne mreže, izrađene od polietilena, prekrivene Al- prevlakom, mogu se razlikovati po boji, gustini i strukturi.

Osim navlačenjem preko folije zaštitne mreže se mogu koristiti i u proizvodnji povrća na otvore-

nom prostoru, samo treba voditi računa da mreža bude odgovarajućeg kvaliteta, kako bi se postigao željeni efekat. U uslovima povećane vlažnosti kada je poželjno jače provetravanje kako bi se smanjila mogućnost pojave bolesti usled stvaranja razlike u temperaturi, vlagi i slabom provetravanju, poželjno je mrežu skidati.

Cilj osvežavajućih zalivanja je da se prolaskom kapi vode vazduh osveži. Temperatura se snižava isparavanjem kapljica vode sa lišća, a zatim isparavanjem vode iz zemljišta. Svakako da bolju i efikasniju zaštitu od visokih temperatura i preterane osvetljenosti pruža upotreba zaštitne mreže, a u savremenijem sistemu proizvodnje u zaštićenom prostoru i upotreba Al-ekrana koji leti ne dozvoljavaju (stvaranjem difuzne svetlosti) „nepoželjno“ zagrevanje, a tokom zime utiču na povećanje temperature vazduha u zaštićenom prostoru.

Preporuka je da zaštitu povrća od visokih temperatura treba obaviti pre nego što se pojve znaci oštećenja na biljkama.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Jelena Stojiljković, mast. ing. polj.

Suzbijanje korova u organskoj proizvodnji Korovske biljke su veliki problem u poljoprivrednoj proizvodnji uopšte, a naročito u organskoj proizvodnji. One predstavljaju konkurente gajenim biljkama u pogledu hrane, vode, svetlosti, prostora, pa mogu značajno da smanje prinos i kvalitet gajenih biljaka.

Neki korovi ispoljavaju negativnu alelopatiju prema gajenim biljkama, a ima i korova koji su paraziti gajenih biljaka. Oni su i domaćini štetnim insektima, izazivačima bolesti. Borba protiv korova u organskoj proizvodnji isključuje upotrebu sintetički proizvedenih herbicida. U organskoj proizvodnji kontrola korova se bazira najpre na izboru lokacije kao i na održavanju zemljišta bez semena korova i njihovih organa za vegetativno razmnožavanje. Praćenje korovske flore na parcelama i poznavanje biologije korovskih vrsta osnov je za njihovo uspešno suzbijanje. Kombinuju se agrotehničke, mehaničke mere uz angažovanje radnika. Plodored kao unapred utvrđena smena gajenih biljaka u vremenu i prostoru

je značajna preventivna mera. Pravilnim plodoredom, smanjuje se ukupan broj korova. Upotreba dobro zgorelog stajnjaka i komposta , upotreba čistog i kvalitetnog semena, čistoća poljoprivrednih mašina i opreme, uništavanje korova na nepoljoprivrednim povšinama, pravilno đubrenje, izbor sorte, vreme i gustina setve takođe su važne preventivne mere. Pravilnim đubrenjem gajenih biljaka doprinosi se njihovom ubrzanom rastu i povećanju konkurencije u odnosu na korove.

Održavanje čistoće ekonomskog dvorišta, farme, skladišta stočne hrane, objekata za čuvanje poljoprivredne mehanizacije može u značajnoj meri da spreči širenje korova na poljoprivredne površine. Kanale, međe, neobrađene površine oko parcela treba održavati čistim košenjem.

Mehaničkim merama tj. predsetvenom pripremom, međurednom obradom adekvatnim oruđem vrši se uspešno uništavanje korova. U organskoj proizvodnji često se koriste mašinski dodaci za traktore kao što su četke, grabulje ili rala. Izbor i upotreba ovakvih alata zavisi od kulture koja se gaji i načina gajenja. Malčiranje se veoma često primenjuje u organskoj proizvodnji.

Organski malč reguliše vlažnost zemljišta, njegovu temperaturu, otežava rast korova i povećava količinu organske materije u zemljištu. Za malčiranje se koriste slama, livadsko seno, strugotine drveta. Koriste se i fotorazgradive folije i malč papir. Pod uticajem sunčeve svetlosti preko folija zagreva se zemljište, podstiče seme korova na nicanje, a zbog visoke temperature mlad ponik korova propada. U voćarstvu se primenjuje i sendvič sistem kojim se obrađuje samo uska traka oko reda, a međuredni prostor se zatravljuje ili se u međuredni prostor seju biljke za zelenišno đubrivo. Te biljke se tarupiraju ili kose pri čemu biljna masa ostaje na površini, čime se obogaćuje zemljište organskom materijom. U povrtarskoj proizvodnji korovi se suzbijaju i ručno tj. okopavanjem ili košenjem pre no što korovi proizvedu seme, zatim gajenjem međuuseva, navodnjavanjem pre sadnje kako bi se isprovociralo nicanje korova, a zatim se vrši obrada zemlje tako da usev koji sledi za svoj razvoj dobije prednost. Gajenjem međuuseva smanjuje se prisustvo korova, dobija se veća iskorišćenost po jedinici površine, veći prinos zbog uzgajanja druge baštenske kulture, ili se izbegne pojava nekih bolesti ili štetočina pri gajenju lekovitih i aromatičnih biljaka. Za uspešno suzbijanje korova važno je poz5

navanje korovskog bilja, planiranje i određivanje u kom periodu koju meru treba preduzeti.

Savetodavac za zaštitu bilja dipl. ing. Bojana Karapandžić

VI I VAŠE CVEĆE DOČEKAJTE LETO SPREMNI Ovog proleća nismo imali previše sreće sa vremenom. Najlepše godišnje doba propraćeno je hladnim i kišnim danima. Većini biljaka preterana vlaga škodi i zato posebnu pažnju trebamo posvetiti zemljištu. S prvim toplim danima, kada iz zemljišta počne da isparava suvišna vlaga preporuka je povremeno prekopati površinu zemlje. Pratiti promene na lišću i ako je potrebno primeniti neki od fungicida.

Ranije zasađeno cveće treba prihraniti mineralnim ili tečnim đubrivom. Da se nebi umanjila dekorativnost cvetnica (petunije, muškatle, belagona, lepi jova, ......., pojačano listanje na račun cvetanja), umereno u oči cvetanja dodati specijalizovana đubriva za stimulisanje cvetanja. Čuvarkuća je u južnim krajevima veoma poznata biljka. To je je biljka koja podnosi niske temperature, može uzgajati u saksijama ili na otvorenom.

Raste po vrtovima, baštama i krovovima. Biljka vodi poreklo iz Meksika i raste skoro u celoj Evropi. Veoma dugo može da opstane bez vode, voli mesta na kojima ima dovoljno sunca i pravi je ukras dvorišta tokom cele godine. Listovi ove biljke su mesnati, sočni, na vrhovima crvenkasti i oštri, puni minerala izutetno lekovitog svojstva. Veruje se da neutrališe delovanje štetne energije, posledice stresa i negativnih misli, pomaže u isceljenju bolesti, smiruje i stabilizuje nervni sistem i povećava radnu sposobnost. Sveže ceđen sok pomaže pri lečenju čira na želucu, jača otpornost organizma, leči glavobolju, bolesti srca i krvotoka, povećava krvni pritisak……

Lako se razmnožava, može se koristiti kao ukras oko fontana. U seoskim domaćinstvima postoji običaj da se čuvarkuća stavi u kravlju balegu i zalepi na krov kuće, ograde i svih pomoćnih zgrada .

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo dipl. ing. Boban Stanković

6

Sistem javnih skladišta Sistem javnih skladišta predstavlja nov koncept organizovanja proizvodnje i realizacije poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji. Ovaj sistem je uspešno implementiran u mnogim evropskim zemljama, a rezultirao je unapređenjem agro sektora i celokupne nacionalne ekonomije.

Novi sistem skladištenja je zasnovan na Zakonu o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode.

Ovaj zakon je donet 2009. godine i predviđa licenciranje javnih skladišta, čime se u sistem uključuju samo skladišta koja ispunjavaju kriterijume uspešnog finansijskog poslovanja i visokih tehničkotehnoloških performansi skladištenja poljoprivrednih proizvoda.

Ozbirom da poseduju licencu, javna skladišta garantuju visok kvalitet skladištenja robe i zato izaduju robni zapis, iza kog mogu stati u svakom trenutku.

Za razliku od privatnih skladišta, koja izdaju samo potvrdu o prijemu, javna skladišta emituju robni zapis, koji je hartija od vrednosti i njime se može trgovati.

Robni zapis se izdaje deponentu poljoprivrednih proizvoda-poljoprivrednim proizvođačima, a omogućava im raspolaganje uskladištenom robom, bez fizičkog kontakta sa robom. Najjednostavniji i najpodesniji način iskorišćenja robnog zapisa za poljoprivredne proizvođače jeste zaloga nad uskladištenom robom, radi podizanja povoljnog kratkoročnog kredita.

Robni zapis za banke predstavlja mnogo sigurnije sredstvo obezbeđenja u odnosu na druge vidove ručne zaloge.

Sigurnost za sve učesnike garantuje Kompenzacioni fond, koji deponentu garantuje isplatu štete nad deponovanim proizvodima, ukoliko štetu ne isplati samo skladište.

Država, odnosno Ministarstvo poljoprivrede podržava sistem kroz sistem subvencija za sve kategorije učesnika.

Savetodavac za melioracije Igor Ristić, dipl. ing.

RADOVI NA PČELINJAKU JULA MESECA Glavni julski radovi na pčelinjaku su sledeći: • ceđenje meda (lipovog, suncokertovog, livadskog i dr.), • nega rojeva i osnovnih društava iz kojih su rojevi izrojeni, • uzgoj i zamena matica (a to nije urađeno u junu), • tretiranje pčela protiv varoe (krajem jula), • održavanje pojila na pčelinjaku, • zaštita protiv stršljena, osica i grabeži.

Kako se grabež zapaža? Na leto napadnutog društva primećuje se borba pčela. Veliki broj pčela leti neposredno oko leta, ulazeći i izlazeći iz košnice,a često ponašanje pred letom košnice izgleda kao da se društvo roji.

Ponekad, umesto jako izraženog grabeža, pojavljuje se tiha grabež koja se često ne može lako zapaziti.

Ova grabež se naročito javlja kada pčele tuđice ulaze u slabije društvo, ne na leto, već na neki drugi otvor na košnici, koji je nastao nepažnjom pčelara prilikom nepravilnog stavljanja nastavaka, hranilica i sl.

U julu mesecu nastaju vrućine i pojavljuju se veće količine osica i stršljenova koji napadaju košnice i mogu da načine velike štete pčelinjim zajednicama.

Osice su vrlo štetne ne samo zato što se hrane medom, nego zato što iz legla kupe larve pčela i nose ih za ishranu svojih mladih. Zato je potrebno preduzimati borbu protiv osica, kao što je zalivanje osinjaka petrolejom, vrelom vodom ili uništavanje gnezda osica i stršljenova raznim sprejevima. Stršljenovi i osice se mogu suzbiti i tako što se na svakoj trećoj košnici stavi po jedna bezbojna flaša, u kojoj je do polovine stavljeno zaslađeno pivo.

Šta učiniti kad se grabež pojavi? Prva mera protiv grabeži jeste sužavanje leta na košnici, tako da mogu samo po jedna ili dve pčele da ulaze i izlaze iz košnice.

Ako ova mera ne pomogne, tada se ispred suženog leta, na poletaljki, stavi krpa natopljenja petroleumom, čiji će miris rasterati pčele tuđice.

Ako je grabež i dalje prisutna, onda je najbolje da se napadnuto društvo zatvori i prebaci u zatvorenu prostoriju i tamo drži dan-dva ili se prenese na 4-5 km od pčelinjaka, gde se može odmah otvoriti leto, jer će se tada sve pčele (i tuđice) ujediniti u jedno društvo.

Grabež je veoma opasna u julu mesecu, jer tada, zbog velikih vrućina, često nema nikakve paše. Pored toga grabež se obično javlja kad u nekom društvu nestane matica, ili kad je društvo slabo, bolesno i sl.Ova pojava nastaje tako što pčele iz jedne ili više košnica, sa istog ili drugog pčelinjaka, ulaze u tuđe košnice i odnose (kradu) sav med u svoje košnice.

Pojava grabeži naročito je izražena u periodima kada se vrši prihranjivanje društava. Zbog toga se kod prihranjivanja pčelinjih društava, mora izričito paziti: • da se pčele prihranjuju isključivo uveče, i to sa onoliko sirupa koliko će pčele u toku noći preuzeti, • da se u bezpašnom periodu sužavaju leta na košnicama, vodeći računa da se ventilacija u košnici ne ugrozi, • da se kod slabijih društava (rojeva, nukleusa i dr.) obavezno sužavaju leta, a umesto sirupa da se stavlja pogača, ili šećer u kristalu, • da se u vreme bespašnog perioda ne smeju ostavljati na pčelinjaku saće i delovi saća, hranilica, sudovi sa hranom, odnosno sve ono što ima miris meda, sirupa, voska.

Kako efikasno sprečiti grabež? Čim se primeti grabež, na dirati ni košnicu ni leto na njoj, već odmah staviti neku staru zavesu preko prednje strane košnice i leta.

Pčele neće moći ni da uđu ni da izađu u košnicu i sve će se uhvatiti u grozd. Uveče, kada odu tuđice i kada se pčele u košnici povuku sa leta, skloni se zavesa, a preko leta se stavi novina, paralelno sa prednjom stranom košnice. Leto se suzi za prolaz 1-2 pčele.

Jedno upozorenje!

Na pčelinjaku naročito u julu, avgustu, septembru, je toliko velika mogućnost pojave grabeži da zahteva od pčelara da u ovim mesecima veoma pažljivo vrše nephodne preglede pčelinjih društava, bez potresa i udara, po lepom i mirnom vremenu, sa ubacivanjem nekoliko mlazeva dima iz dimilice najpre kroz leto, a odmah zatim i ispod poklopne daske. Ako se primeti da su pčele uznemirene, odmah prekinuti sa pregledom i sačekati da se društvo smiri.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Nenad Stefanović

7

8

9

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRUČNA SLUŽBA LESKOVAC

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje možete se obratiti POLJOPRIVREDNOJ SAVETODAVNOJ I STRUČNOJ SLUŽBI LESKOVAC tel. 016/212-246, fax. 016/254-639 mast. dipl. inž. Bratislav Pešić spec., Direktor 064/6454744 Savetodavna služba za ratarstvo i povrtarstvo dr Mijodrag Đorđević, 064/6454731, 016/237-361 dipl. ing. Boban Stanković, 064/6454743, 016/273-364 mast. ing. Jelena Stojiljković, 064/8110750 Savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360 dipl. ing. Nenad Stefanović, 064/6454738 Savetodavna služba za stočarstvo dipl. ing. Slavko Mladenović, 064/6454732, 016/237-362 Savetodavna služba za melioracije dipl. ing. Igor Ristić, 064/8110751 Savetodavna služba za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243 dipl. ing. Mirjana Petrović, 064/6454737, 016/237-363 dipl. ing. Bojana Karapanđić, 064/8110753

http://psssle.com 10