INFORMATOR PŠENICA
WWW.PSSSLE.COM
PSSS LESKOVAC
SADRŽAJ OBRADA ZEMLJIŠTA ZA SETVU PŠENICE
POLEGANJE PŠENICE ZAŠTITA STRNIH ŽITA NEMATODE NA PŠENICI (Anquina tritici) ŽETVA PŠENICE SPECIFIČNOST OVOGODIŠNJE SETVE 2014/2015 DEZINFEKCIJA SKLADIŠNOG PROSTORA JAVNA SKLADIŠTA ZA POLJOPRIVREDNE PROIZVODE
OBRADA ZEMLJIŠTA ZA SETVU PŠENICE Obradom zemljišta za setvu pšenice treba stvoriti povoljne uslove za kvalitetnu setvu i nicanje, za odvijanje niza fizičkih, hemijskih i bioloških procesa u zemljištu. Ciljevi obrade zemljišta su sledeći: stvaranje rastresitog sloja zemljišta čime se obetbeđuju povoljni uslovi za klijanje i nicanje, razvoj korenovog sistema, boljka aktivnost mikroorganizama, bolje akumuliranje vode u zemljištu, što je od velikog značaja za održavanje vodnog režima zemljišta tokom perioda vegetacije, bolju aeraciju zemljišta, uništavanje korova, jaja i larvi, štetočina i prouzrokovača bolesti. Kvalitet obrade zemljišta zavisi od dubine, načina i vremena obrade. Obrada zemljišta se najčešće odvija u dve faze: osnovnu i dopunsku ili predsetvenu pripremu zemljišta. Osnovna obrada će umnogome zavisiti od tipa zemljišta, preduseva, dubine obrade zemljišta pod predusevom, stanja zemljišta, ekonomske opravdanosti. Brojna istraživanja pokazuju da dubina obrade na „normalnim“ zemljištima ne mora biti veća od 25 cm, dok na težim zemljištima obrada bi mogla biti i dublja, od 30-35 cm. Ako je za predhodni usev obrada bila kvalitetna i duboka, onda dubina obrade za pšenicu može biti manja (15-25 cm). Pšenica dobro reaguje na dejstvo predhodne duboke obrade. Postoji klasični i alternativni način obrade. Klasični sistem obrade na našem području je najzastuupljeniji u proizvodnji, i obavlja se raonim plugom (ponegde diskosnim), treba uzetiu obzir i činjenicu da se u zadnje
vreme, na lakšim zemljištima primenjuje tanjiranje teškim tanjiračama. Ako je predusev neko strno žito ili usev koji se ubire do sredine leta, onda je odmah po ubiranju useva potrebno ubaviti zaoravanje biljnih ostataka, plitkim oranjem na oko 1015 cm, uz dodatak azotnih djubriva ako je strnina u pitanju, a potom septembra oranje na punu dubinu. Ako je kukuruz predusev, što je najčešći slučaj na našem području, a kukuruzovina se ne odnosi sa parcele, onda je potrebno usitniti biljne ostatke i oranje na punu dubinu. Poorano zemljište ne treba ostavljati u otvorenim brazdama, kako bi se sačuvala vlaga u zemljištu. Preporuka naše službe je da se uz duboko oranje unosi NPK đubrivo i to na sledeći način: P i K se unosi celokupna količina, zajedno sa 1/3 azotnih djubriva. Preostalu količinu azotnih đubriva primeniti u obliku jednog ili dva prihranjivanja, zavisno od stanja useva, u periodu punog bokorenja, ili najkasnije početka vlatanja pšenice. Na nekim parcelama primenjuje se i plitka obrada klasičnim plugom na dubini 15-18 cm. To plitko oranje naziva se setveno oranje i svrstava se u kategoriju racionalne obrade. Osnovni zadatak predsetvene pripreme zemljišta je da stvori sitan, rastresit površinski sloj koji obezbeđuje povoljne uslove za kvalitetnu setvu. Može se obaviti: tanjiračama, drljačama, setvospremačima, valjcima, zavisno od stanja zemljišta i raspoložive mehanizacije. Ako je osnovna obrada obavljena kvalitetno, a sačuvana je optimalna vlažnost zemljišta, strana 2
onda se predsetvena priprema zemljišta može obaviti drljačom ili setvospremačem. U uslovima suše, posle oranja ostaju grudve, pa razbijanje grudvi treba obaviti kembridž valjcima, a zatim setvospremačem pripremiti površinski sloj. Da bi se neravnine prilikom oranja ispravile, dobro je da se setvospremačem ide dijagonalno na smer brazde. S obzirom da se radi o kulturama koje prolaze kroz nepovoljan godišnji period (zimu) s niskim temperaturama i većim količinama padavina, to se u finalizaciji obrade treba držati pravila, da setvena površina ne bude previše usitnjena jer se lakše zakorovi a usevi jače mrznu, površina treba da je ravna, ali poželjna struktura zemljišta je veličine lešnika ili oraha. Ako je jesen sušna, pripremljeno zemljište neposejano ne ostavljati duže od dva dana. Pored klasične obrade na nekim parcelama primenjuje racionalna ili redukovana obrada oruđima koja razrivaju i rastresaju zemljište i ne prave brazde, najčešće čizel plugovima ili teškim tanjiračama. Ovakav sistem obrade nije povoljan na teškim i suvim tipovima zemljišta. Prednost ovakvog načina obrade je u tome jer se obrada obavlja brže i jednostavnije, broj radnih operacija je znatno manji, što utiče na manje gaženje i sabijanje zemljišta, a setva se može obaviti u optimalnom agrotehničkom roku. Ovaj sistem obrade ima i svoje negativne osobine: teže zaoravanuje žetvenih ostataka, organskih i mineralnih đubriva, jače sabijanje zemljišta, akumulacija hraniva u površinskom sloju. Seme posejano u dobro pripremljen, od korova čist setveni sloj, sa sačuvanom vlagom u zemljištu brzo klija, klijanci lako probijaju površinu i pojavljuju se pravilni ponici poželjne gustine. Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Msc. Jelena Stojiljković
strana 3
POLEGANJE PŠENICE
Na području delovanja PSSS Leskovac, nakon kratkotrajne kiše, praćene jakim vetrom, na lokalitetima Bogojevce i Vinarce savetodavci PSSS Leskovac uočili su poleganje pšenice. Mnogi ratari su sejali pšenicu u zemljište sa malom količinom vlage, ili seme “sa tavana”. Da bi se “osigurali” često su sejali veće količine semena od optimalnih. To može dovesti do opasnosti od poleganja useva. Mora se obratiti pažnja toj mogućnosti. Kvalitetni usevi žitarica sa gustim sklopom, prihranjivani većim količinama azota, po pravilu imaju veću visinu i tanje stabljike. Pšenica obično poleže između klasanja i zrenja, ređe ranije, ali ove godine zbog specifičnosti meteoroloških uslova se i to dogodilo. Postoje dva tipa poleganja, stablovo i korensko poleganje- ređa pojava. Korensko poleganje se susreće u rejonima sa velikom količinom padavina u fazama vlatanja i klasanja, zatim ako se navodnjava sa velikom količinom vode. Kao rezultat toga, pod teretom nadzemnog dela biljke dolazi do rastezanja, pomeranja i kidanja korena pa biljka pada (poleže). Stablovo poleganje karakteriše se krivljenjem i poleganjem donjih članaka, najčešće drugog, kao rezultat preopterećenosti od obilnog vlaženja ili od jakih vetrova. Poleganje strnih žita može nastati i zbog drugih razloga kao što je: preterano đubrenje, naročito azotom, usled gljivičnih oboljenja, nepravilne agrotehnike... Mere koje mogu sprečiti poleganje useva pšenice su preventivne i direktne. U preventivne mere spadaju: •Izbor otporne sorte na poleganje (sa kraćim i čvršćim stablom), •Izbor dobrog semena,
•Dobra, kvalitetna i pravovremena obrada i priprema zemljišta, •Pravovremena setva sa optimalnom količinom semena, •Pravilno đubrenje useva, dobro izbalansiran odnos i količina NPK đubriva. Od direktnih mera su: •Tretiranje inhibitorima rasta, do drugog kolenca, •Drljanje •Valjanje. Delovanje inhibitora rasta ogleda se na povećanju mase korena, debljine stabla i skraćivanju internodija, čime se smanjuje visina useva. Dobro razvijen korenov sistem biljaka ima direktan uticaj na otpornost useva na poleganje jer predstavlja stabilan oslonac za biljku, takođe utiče na bolje korišćenje vode i hraniva, što se dalje odražava na bolji prinos.
fungicida za tretiranje useva strnih žita, jer su parcele pod usevom često vrlo male i poštovan je plodored i plodosmena gajenih kultura. Medjutim, u novonastalom situaciji PSSS Leskovac preporučuje primenu fungicida na parcelama gde dolazi do jače pojave ovog patogena. Od preparata mogu se primeniti neki od sledećih: • Antre plus (a.m. Tebukonazol) u količni 1,5 l/ha. • Acanto plus (a.m.pikoksistrobin+ciprok onazol) u količini 0,6 l/ha • Amistar extra (azoksistrobin+ciprokonazol) u koncentraciji u koncentraciji 0,5-0,75 l/ha, • Falcon(a.m.tebukonazol+triadimenol+s piroksamin) u količini 0,6 l/ha
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Msc. Jelena Stojiljković
ZAŠTITA STRNIH ŽITA
U našim ranijim preporuka bilo je reči o pojavi biljnih patogena na strnim žitima, prvenstveno mrežaste pegavosti ječma (Pyrenophora teres) na pojedinim lakalitetima PSSS Leskovac. Pregledom zdravstvenog stanja useva strnih žita poslednjih nekoliko dana registrovana je jača pojava ovog patogena, kada dolazi do jakog intenziteta žućenja I propadanja useva strnih žita.
Savetodavac za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović
Dugogodišnja praksa ratara sa područja PSSS Leskovac do sada nije bila primena strana 4
NEMATODE NA PŠENICI (Anquina tritici)
Obilazeći površine pod strnim žitima na području Leskovca, vrlo često, se registruje pojava zadebljanja donjeg dela stabljike, kovrdžanje i pojava naboranosti vršnih listova. Takve biljke zaostaju u razvoju. Kasnije i klasovi pšenice bivaju manji od zdravih, seme je tamnije nijanse i sitnije. Uzročnik ovim promenama jeste nematoda Anquina tritici.
ŽETVA PŠENICE
Imajući u vidu značaj žetve, kao dela
tehnološkog procesa proizvodnje, treba preduzeti sve mere kako bi se gubici tokom samog procesa žetve pšenice sveli na najmanju meru. Pre samog rada sa kombajnima treba prekontrolisati sve radne delove, podmazati dobro sva mesta predviđena za mazanje, zategnuti gde je potrebno. Preporuka stručnjaka je da se kombajn najpre proba u praznom hodu a zatim se ulazi u žetvu. Ne počinjati žetvu sa punim hederom već povećavati radni zahvat postepeno. Izuzetno važno je da se obrati pažnja na gubitke (rastur semena), stalno treba pratiti rad kose, vitla i slamu koja iz kombajna izlazi. Ukoliko u slami ima zrna, kombajn obavezno treba zaustaviti i preštelovati. Od pravovremene i kvalitetne žetve u velikoj meri zavisi količina i kvalitet prinosa zrna pšenice.
Ukoliko se žetva obavlja posle pune zrelosti, gubici u kvalitetu prinosa su veliki. Gubici nastaju zbog osipanja zrna, a kvaliteta zbog raznih biohemijskih procesa (disanja) i fizičkih procesa (ispiranja hranljivih materija Razlog ovog pojavi jeste činenica što mno- iz zrna). gi proizvodjači sa ovog područja ne koriste deklarisano, kvalitetno seme pšenice, već Višegodišnja istraživanja pokazuju da je nasvoje sopstveno iz ambara, gde se, izmedju jbolji momenat za žetvu pšenice kraj faze ostalih nečistoća, nalaze i semena zaražena voštane zrelosti, odnosno kada je sadržaj nematodom. vode u zrnu 21-24 %. U ovoj fazi je moguća žetva samo ako postoje sušare za dosušivanje U ovom trenutku ne postoje mere zaštite, zrna. Ova faza zrelosti najbolja je sa gledišta jedina mere jeste preventiva, to jest plodored obezbeđenja prinosa i kvaliteta zrna. i setva zdravog kvalitetnog semena pšenice. Ukoliko nema uslova za naknadno dosušivanje, onda se žetva izvodi u fazi pune Savetodavac za zaštitu bilja zrelosti sa 14-15 % vode u zrnu, pri čemu žetvu mr Gordana Jovanović treba obaviti brzo. Prilikom žetve treba voditi računa o zrenju pšenice, prvo treba obaviti strana 5
žetvu kod sorte koje ranije sazrevaju. Najpre treba obaviti žetvu kod sorte koje su osetljivije na osipanje. Proces žetve treba obaviti u što kraćem roku, jer pšenica vrlo brzo prelazi u prezrelo stanje, i tada dolazi do velikog osipanja i gubitka u prinosu. Zrno pšenice je spremno za skladištenje kada ima do 14 % vlage. Sadržaj vlage u zrnu određuje se na dan žetve uz pomoć vlagomera. Vlagomerom se utvrđuje količina vode u zrnu izražena u procentima od ukupne mase zrna. Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Msc. Jelena Stojiljković
SPECIFIČNOST OVOGODIŠNJE SETVE 2014/2015
-Poremećeno je snabdevanju biljaka NPK. Uloga osnovnog đubrenja je da nadoknadi hraniva izneta predusevom, da omogući korišćenje hraniva tokom kritičnih faza razvića i održava plodnost zemljišta. Ako je agrohemijskom analizom utvrđeno da K2O ima dovoljno u zemljištu (pošto je zemljište na području JO dobro obezbeđeno ovim elementom) treba birati mineralno đubrivo sledećih formulacija: MAP (11:52:0); DAP (18:46:0) ili 18:24:16, pri tom pridržavajući se preporučenih količina đubriva. Predsetvenom pripremom treba obezbediti ravnu površinu, ali poželjna struktura zemljišta je veličine lešnika ili oraha. Optimalni agrotehnički rok za setvu pšenice ističe, pa svako kašnjenje u vremenu setve može dovesti do smanjenja prinosa a takođe i kvaliteta pšenice. Količina semena mora biti takva da obezbedi optimalan broj klasova po jedinici površine. Za svakih deset dana kašnjenja van optimalnog roka treba povećati setvenu normu za 10%. Prilikom izbora sorte pšenice treba voditi računa na: biološke osobine (prinosne sorte, hlebne sorte, sorte poboljšivači); ekonomske aspekte kao i to da treba sejati više sorata jer se produžava optimalni rok setve.
Kasnija berba kukuruza odlaže i jesenju setvu strnih žita, jer se na našem području kukuruz i pšenica najčešće proizvode u plodosmeni. Pripremu za jesenju setvu treba obaviti kvalitetno. Oranje se, po mogućstvu, obavlja odmah po skidanju predhodnog useZa setvu savetujemo upotrebu deklarisanog i va. hemijski zaštićenog semena. Treba izbegavati Cilj obrade zemljišta: Stvaranje optimal- setvu semenom „sa tavana“, jer ratari nemaju nog fizičkog stanja za klijanje, nicanje i rast informaciju o procentu klijavosti merkansledećeg useva. Nakon obilnih kiša zemljište tilnog žita i primenjuju znatno veće količine je sabijeno, azot je spran u dublje slojeve, od potrebnih, a osim tooga, postoji i opastako da je sa osnovnom obradom neophodno nost od prenošenja prouzrokovača bolesti. obaviti i osnovno (startno) đubrenje. Pre pripreme zemljišta i same setve treba imati u vidu sledeće: -Kasni ubiranje preduseva; - Azot je spran u dublje slojeve zemljišta;
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Msc. Jelena Stojiljković
strana 6
DEZINFEKCIJA SKLADIŠNOG PROSTORA Na područjima gde je došlo do plavljenja skladišnih prostora i drugih objekata za čuvanje poljoprivrednih proizvoda po povlačenju vode potrebno je odraditi dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju svih prostora koji su bili poplavljeni. Dezinfekcija a zatim krečenje skladišnog prostora podrazumeva niz postupaka koji imaju za cilj da uklone i unište mikroorganizme u skladišnom prostoru. Najpre, potrebno je mehanički ukloniti i uništiti mikroorganizme čišćenjem, pranjem, zračenjem ili hemijskim putem. Sama dezinfekcija skladišnog prostora ima za cilj da smanji rizik od stvaranja i širenja zaraznih bolesti. Kako bi hemijsko dezinfekciono sredstvo ispunilo svoju ulogu i kako bi se dobili željeni efekti mora ispunjavati određene uslove: - Aktivna materija treba da ima nisku toksičnost, - Da ne poseduje kancerogeno dejstvo, - Da ne ostavlja rezidue u namirnicama, - Da se u spoljnoj sredini razlaže na materije koje je neće opterećivati Ako se dezinfekcija obavlja samostalno obavezno se pridržavati preporuka i uputstva proizvođača hemijskog sredstva za dezinfekciju i potrebno je adekvatno zaštititi lice i telo prilikom rada. Nakon dezinfekcije treba dobro provetriti prostorije pre ponovnog skladištenja poljoprivrednih proizvoda.
Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Msc. Jelena Stojiljković
JAVNA SKLADIŠTA ZA POLJOPRIVREDNE PROIZVODE Javna skladišta predstavljaju prostor za prijem,
čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, opreme za merenje količine i utvrđivanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda koji se skladište, kao i vrednost osnovnih sredstava koja nisu opterećena hipotekom ili drugim založnim pravom, kao pokazatelja finansijskog poslovanja. Skladišta koja se koriste za skladištenje robe moraju ispunjavati određene uslove i Zakonske norme. Vrsta poljoprivrednih proizvoda kojai se lageruju u javnim skladištima su: -zrnaste kulture: pšenica, durum pšenica, pivski ječam, stočni ječam, kukuruz, soja, suncokret i uljena repica; -voćne vrste: malina, kupina, i višnja. Da bi se roba mogla skladištiti, skladišta moraju da ispunjavaju određene uslove u pogledu skladištenog prostora za prijem, čuvanje i isporuku zrnastih kultura na način kojim se obezbeđuje očuvanje kvaliteta i higijenska ipravnost uskladištenih zrnastih kultura i voćnih vrsta: zrnaste kulture: da je izgrađen od čvrstog nezapaljivog materijala, pogodan za čišćenje, dezinfekciju i dezinskeciju, zaštićen od ulaska ptica, insekata i glodara, ima obezbeđeno prirodno ili veštačko osvetljenje i provetravanje, ima prijemni koš kojim se obezbeđuje razvrstavanje zrnastih kultura na klase, utvrđene u skladu sa propisom kojim se uređuje kvalitet takvih proizvoda i ima odgovarajuću opremu za prijem robe u silose i ćelije. Savetodavac za stočarstvo dipl. ing. Slavko Mladenović
strana 7
Poljoprivredna savetodavna i stručna služba leskovac
Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje možete se obratiti POLJOPRIVREDNOJ SAVETODAVNOJ I STRUČNOJ SLUŽBI LESKOVAC tel. 016/212-246, fax. 016/254-639 Msc. Bratislav Pešić , direktor 064/6454744 Savetodavna služba za ratarstvo i povrtarstvo dr Mijodrag Đorđević, 064/6454731, 016/237-361 dipl. ing. Boban Stanković, 064/6454743, 016/273-364 mast. ing. Jelena Stojiljković, 064/8110750 Savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360 dipl. ing. Nenad Stefanović, 064/6454738 Savetodavna služba za stočarstvo dipl. ing. Slavko Mladenović, 064/6454732, 016/237-362 Savetodavna služba za melioracije dipl. ing. Igor Ristić, 064/8110751 Savetodavna služba za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243 dipl. ing. Mirjana Petrović, 064/6454737, 016/237-363 dipl. ing. Bojana Karapandžić, 064/8110753
www.psssle.com