Bilten br 10

Internet portal POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRUČNE SLUŽBE LESKOVAC INFORMACIJE I SAVETI U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

BILTEN10 psssle.com GOD. VIII BR.10

Štampano 28.10.2014 500 prmeraka

STR TEMA

Opis

Napisao/la

3

Povećana bro- Preporuka proizvodjačima je obavezan zdravst- mr Gordana jnost glodara na veni pregled parcela Jobanović području leskovca

3-4

Uticaj mikotoksina u ishrani domaćih životinja - opasnost koja vreba iz plesni

Plesni proizvode ove otrove tokom svog boravka dipl. ing. Slavko u hrani namenjenoj životinjama Mladenović

5

NA PRAGU JESENJE SETVE 2014

Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake dipl. ing. Boban uspešne proizvodnje strnih žita Stanković

5

Berba kukuruza na području JO

Česte kiše i višak vlage u zemljištu odložile su i mast. ing. Jelena prilično omele berbu kukuruza Stojiljković

6

HELJDA

Heljda je tipično planinska biljka kratkog vegeta- dipl. ing. Mirjana cionog perioda Petrović

7

Bakteriozno izumiranje Pseudomonas syringae je ekonomski štetna bak- dipl. ing. Bojana koštičavog voća terija, široko rasprotranjen patogen koji napada Karapandžić brojne

8

RADOVI NA PČELINJAKU NOVEMBRA MESECA

Pčelinja društva u ovom mesecu povremeno ko- dipl. ing. Nenad municiraju sa prirodom Stefanović

8

Setva pšenice

Izbor sorte kao nosioca prinosa je veoma dr Mijodrag Đorđević važan element u proizvodnji pšenice.

Povećana brojnost glodara na području Leskovca Na teritoriji RC Leskovac, vizuelnim pregledom parcela pod leguminozama, kao i zasada dugogodišnjih voćnih vrsta, registrovana je povećana brojnost glodara - poljske voluharice (Microtus arvalis) i poljskog miša (Apodemus sylvaticus).

Preporuka proizvodjačima je obavezan zdravstveni pregled parcela, i ukoliko se utvrdi povećana brojnost više od 10 aktivnih rupa /ha potrebno je primeniti mamke na bazi cink-fosfida.

Zaštitu sprovesti ubacivanjem gotovih mamaka u aktivne rupe koje su nastanjenje glodarima.Nakon njihovog postavljanja potrebno je zatvoriti rupe kako ne bi došlo do trovanja divljači. Mamke primenjivati po uputstvu i preporuci proizvodjača.

Od preparata mogu se primeniti: •

Cinkfosfid mamak (5-10 gr po aktivnoj rupi),

•

Brodilon blok (10-20 gr po aktivnoj rupi),

•

Brodilon Mamak (10-20 gr. po aktivnoj rupi),

•

Mamak-B (10-20 gr po aktivnoj rupi),

•

Gardentop (10-20 gr. po aktivnoj rupi),

•

Galibrom-AB (10-20 gr.po aktivnoj rupi),

•

Hemus mamak AB ( 10-20 gr. po aktivnoj rupi) i dr.

Savetodavac za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović

Uticaj mikotoksina u ishrani domaćih životinja - opasnost koja vreba iz plesni Mikotoksini (od grč. reči mykes - gljiva i toxikon - otrov) su sekundarni produkti ili poluprodukti nastali u procesu metabolizma plesni. Otrovni su i imaju negativne biološke posledice na životinje. Plesni proizvode ove otrove tokom svog boravka u hrani namenjenoj životinjama. Razmnožavaju se u uslovima njima najpovoljnije temperature i vlage. Što je veća vlažnost, razvoj plesni je brži. Štetni učinci hrane s plesnima otkriveni su još u Kini, pre najmanje pet hiljada godina. Međutim, nije svaka plesan otrovna, jer mikotoksine ne proizvode sve plesni. Zasad se zna da stotinak vrsta plesni proizvodi ove otrovne produkte, a poznato je više od trista vrsta mikotoksina različitih nivoa štetnosti. Toksini gljivica počeli su se ozbiljno proučavati tek pre pedesetak godina, nakon što je 1960. godine u Engleskoj zabeležena smrt velikog broja ćuraka. Otkriveno je da se u smesi hrane od kikirikija kojom je živina hranjena nastanila gljivica koja proizvodi hemijski spoj kasnije nazvan aflatoksin, koji je danas najpoznatiji od svih mikotoksina.

Akutne i hronične mikotoksikoze Mikotoksini mogu imati karcinogena, mutagena, imunotoksična i teratogena svojstva. Životinje su najčešće izložene mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze ispoljavaju se jasno izraženim simptomima trovanja, čak i smrću. Hronične kontaminiraju organizam na duže razdoblje uzrokujući bolesti kao što su karcinomi, teški poremećaji hormonskog sistema, problemi imunološkog sistema, ciroza jetre i oštećenja bubrega. Takođe je moguće da izazovu pobačaj. Mikotoksini se mogu godinama nagomilavati u

organizmu u masnom tkivu, mlečnim žlezdama, mišićima i kostima.

Vrste mikotoksina Plesni koje proizvode ove otrove najčešće se javljaju u žitaricama i stočnoj hrani.

Aflatoksini Dele se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane, mogu doći u mleko i mlečne proizvode. Uzrokuju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost krvnih sudova i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene probavnog sistema - proliv, povraćanje, grčeve; crevna krvarenja; unutrašnje edeme; krvarenja bubrega; oštećenja i karcinom jetre.

Okratoksin A - Javlja se u žitaricama uzrokuje probleme u urinarnom sistemu i oštećenja bubrega, a i ima kancerogeno delovanje.

Trihoteceni - Obuhvataju mnogo podvrsta, a najčešće se otkrivaju u pšenici, kukuruzu, zobu i ječmu. Uzrokuju negativne promene u celom telu, na primer osipe na koži; stvaraju ozbiljne poteškoće s disanjem i krvarenje iz pluća; napadaju nervni sistem, manifestuju se drhtavicom, slabom koordinacijom pokreta.

Zearalenon - Najčešće je prisutan u kukuruzu, ali i u pšenici, riži, soji, ječmu i prosu. Izaziva probleme reproduktivnih organa, uključujući neplodnost.

Kako dospevaju u životinjski organizam Životinja unosi toksine gljivica u telo preko biljnih hraniva (žitarice). Smatra se da je oko 30 posto svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržati ove otrove.

Kako se odbraniti od mikotoksina Mikotoksini mogu nastati u svim fazama - pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade. U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, no nijedan postupak nije delotvoran za uništavanje već nastale plesni. Nije je moguće uspešno uklanjati vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na termičku obradu hrane. Ipak, postoji rešenje za eliminaciju toksina. Za tu svrhu koriste se sredstva zvana adsorbensi, koji privlače molekule mikotoksina i uklanjaju ih iz organizma. Ovaj proces moguće je postići jedino u probavnom tj.digestivnom traktu. Na taj se način sprečava resorpcija u krvotok te se velika količina mikotoksina izmetom eliminiše iz organizma životinje. Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Adsorbensi ili takozvani puferi u hranivima su od izuzetnog značaja, kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela životinje putem izmeta.

Savetodavac za stočarstvo dipl. ing. Slavko Mladenović

NA PRAGU JESENJE SETVE 2014 - Kvalitetno seme za jesenju setvu Setva i njen kvalitet su bitni elementi svake uspešne proizvodnje strnih žita. Pravilan izbor sorte i upotreba deklarisanog semena, predstavlja preduslov za postizanje visokih i stabilnih prinosa. Seme pšenice i drugih žita treba da bude propisno deklarisano, dezinfikovano i ispitano. Prilikom setve potrebno je voditi računa o izboru sorte, kvalitetu semena, optimalnom roku setve, količini semena, načinu i dubini setve. Odabrana sorta treba da je visoko prinosna, otporna na niske temperature, poleganje i biljne bolesti. Seme treba da je zdravo, krupno, čisto i sortno čisto. Klijavost semena treba da je 93-95 %, a sortna čistoća semena treba da je 99 %.

Najbolje je kupiti originalno seme i koristiti ga do II reprodukcije, a nakon toga ponovo početi sa originalom.

Pšenica dobro koristi produženo delovanje duboke obrade pa se može primeniti redukovana osnovna obrada – plitko oranje i tanjiranje,zavisno od mase žetvenih ostataka. Optimalana gustina setve kreće se od 500-600 klijavih zrna po kvadratnom metru. Kod većine sorti to iznosi 220 – 260 kilograma semena po hektaru. Korekciju količine semena treba obaviti zbog zakašnjenja u setvi, ali i ako je ona nekvalitetna, pa seme ostaje na površini. Za svaki dan zakašnjenja posle optimalnog roka, norma treba da se uveća za 0,5 – 1%, zavisno od kvaliteta setve. Dubina setve treba da je 4 – 5 cm sa međurednim rastijanjem od 10-12 cm (uskoredna stva), brzina kretanja sejalice 7 – 9 kilometara na čas ( pratilac brzim hodom može da sustiže agregat ).

Setvu psenice i ostalih zita treba po mogucnosti obaviti u optimalnom roku tj. od 5. do 25. oktobra. Za proizvodnju strnih žita najbolji predusevi su oni koji ranije napuštaju njive i oslobadaju površine za obradu i pripremu, a to su grašak, pasulj, krompir,…. Za naše agroekološke uslove optimalni rokovi setve pojedinih strnih žita su : Za ozimu raž od 15. do 30. septembra, za ozimi ječam od 20. septembra do 5. oktobra, za ozimi tritikale od 25. septembra do 15. oktobra, za ozimu pšenicu od 1. do 25. oktobra, za ozimi ovas od 1. do 10. oktobra i za ozimu durum pšenicu od 5. do 31. oktobra. Izvan ovih optimalnih rokova setve proizvodnja je rizičnija, manje ekonomična i više zavisna od prirodnih činilaca.

Prema planu setve, ozime kulture na području J.O. zauzeće ove jeseni preko 25.000 hektara.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo dipl. ing. Boban Stanković

Berba kukuruza na području JO Česte kiše i višak vlage u zemljištu odložile su i prilično omele berbu kukuruza. Učestale kiše proteklih meseci usporile su zrenje kasnih hibrida kukuruza a na pojedinim parcelama zbog prevelike vlage došlo je i do klijanja zrna na klipu. Ovogodišnji rod kukuruza je dobar ali je vlaga u zrnu velika. Usled nepovoljnih vremenskih prilika i obilnih kiša, u toku prošle nedelje berba je prekinuta. Vetrovito vreme sa dužim sunčanim intervalima povoljno bi uticalo kako bi se nastavio posao, koji ratari ove godine teško uspevaju da sprovedu. Na zemljištima težeg mehaničkog sastava i predelima gde je bilo obilnijih padavina, mehanizacijom je nemoguće ući na parcelu i preporuka savetodavaca PSSS Leskovac je da ne treba mehanizacijom ulaziti na vlažnijm parcelama, čime se dodatno kvari struktura zemljišta.

Zavisno od načina čuvanja kukuruza, berbu kukuruza treba početi onog trenutka kada se vlaga u zrnu spusti na 14 % vlage (ako se kukuruz čuva u zrnu).

Ako će berba i čuvanje kukuruza biti u klipu, sa berbom se može početi i nešto ranije. Kod hibrida kasnijih grupa zrenja procenat vlage u zrnu je i dalje visok, tako da će na takvim parcelama berba i dalje kasniti.

Stručnjaci PSSS Leskovac očekuju dobar rod, što potvrđuju dosadašnji rezultati, na pojedinim parcelama prinosi će biti znatno veći, a kod nekih proizvođača biće ostvareni i rekordni prinosi. Stabilnije vremenske prilike, bez padavina pozitivno bi uticale na dalji tok berbe i pripremu zemljišta pripremili parcelu i zasejali narednu kulturu jer je u našem slučaju najčešći predusev ozimim strnim usevima upravo kukuruz. Pre skladištenja kukuruza, potrebno je skladište očistiti i tretirati protiv skladišnih insekata a tokom čuvanja kukuruza voditi računa o higijenskoj ispravnosti, ako se primete bolesni i zaraženi klipovi, treba ih ukloniti.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo mast. ing. Jelena Stojiljković

HELJDA Hipokrat je rekao: „Neka ti hrana bude lek, a tvoj lek neka ti bude hrana“.

Heljda je tipično planinska biljka kratkog vegetacionog perioda. Njena postojbina je centralna Azija još 6.000 godina pre nove ere, odakle se proširila na Tibet, Kinu, Japan i Evropu u koju su je preneli Saraceni u XV veku.

Uspeva na peskovitim i vlažnim područjima i na nadmorskoj visini preko 1000 m. Ne trpi česte kiše i veliku vlagu. Zbog hranljivih semenki svrstava se među žitarice, iako botanički pripada kategoriji zeljastog povrća, mada je neki ubrajaju u voćke. Ima kratak vegetacioni period i brzo raste. Od setve do sazrevanja ima otprilike tri meseca, zbog čega je pogodna kao predusev, jer brzim rastom prigušuje korov. U krajevima sa kraćim periodom osunčavanja pogodna je za sejanje posle mrazeva i za sazrevanje pre novih zahlađenja. Jednogodišnja je zeljasta biljka sa čvrstom, rebrastom i grubom stabljikom visine 15- 60 cm, a na kraju vegetacije razgranata i crvenkaste boje. Donji listovi su smešteni na dugim peteljkama, a gornji su sedeći. Listovi su srcoliki, streličasti i zašiljeni.

Prilikom cvetanja heljde za razliku od drugih žitarica na zeljastoj stabljici se razvija i do 2000 krupnih i mirisnih, belih, ružičastih i crvenih cvetova.

Heljda je medonosna biljka i tu činjenicu proizvođači koriste dvojako, dovoze košnice pčela i maksimalnom oplodnjom povećavaju prinos heljde, koji ponekad može biti i do 50% veći od prinosa koji se odvija bez pomoći pčela, odnosno kao posledica nesigurnog oprašivanja prinos heljde zna da bude znatno manji. U nekim zemljama čak seju heljdu samo zbog meda, koji je vrlo kvalitetan i cenjen. Prinos meda po 1 hektaru iznosi i do 90 kg. Med od heljde je tamne boje a miris i ukus aromatičan.

Sazrevanje zrna je postupno i počinje od donjih bočnih izdanaka. Počinje da se žanje kad je 75% zrna zrelo da ne bi došlo do jakog osipanja. Poželjno je da polje bude vlažno kako bi se lom zrna smanjio. Smatra se da žetvu treba početi kad su donji spratovi zreli a srednji u voštanoj fazi. Biljka se bere za vreme cvetanja a suši se u hladovini na prozračnom mestu.

Prinos heljde u zelenoj masi je oko 15 t/ha, od čega je samo zrno 1,2-1,3 t/ha. Zrno heljde je vrlo bogato hranljivim materijama. Najviše ima ugljenih hidrata, proteina i biljnih ulja. Od mineralnih materija najviše ima kalijuma i fosfora, zatim kalcijuma a nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvožđa. Osim toga sadrži i proteine, masti, vitamine, mikroelemente: jod, cink, brom, organske kiseline i rutin, supstancu iz grupe vitamina P. Po vitaminskom sastavu sadrži gotovo sve vitamine grupe B i velike količine niacina. Heljda ima laku probavljivost i velika je šteta što je ova vredna namirnica zapostavljena, što se malo proizvodi i malo koristi u ishrani.

Proteini heljde su kvalitetniji od proteina ostalih žitarica a u sebi sadrži i vitamine B1 i B2, kao i vitamin P, rutin koji je odličan za otpornost krvnih sudova. S obzirom da je medonosna biljka ima i vitamina D. Heljdin čaj ima lekovita svojstva: pomaže krvnim sudovima, pospešuje memoriju, pomaže kod reumatizma, glaukoma i dijabetesa, smanjuje krvni pritisak, podmlađuje krvne sudove. Plod heljde, osim hranljivih sastojaka sadrži oko 25% biljnih vlakana koja su dobra za smanjenje telesne težine.

Iako se heljda retko koristi u ishrani na našim prostorima, obiluje proteinima, antioksidansima, vitaminima B grupe i vlaknima tako da pomaže u lečenju stresa, nesanice i dijabetesa, dok čaj od njenog cveta leči bronhitis i ublažava kašalj.

Ima najveću količinu aminokiseline lizin od svih žitarica. Nedostatak ove aminokiseline izaziva usporen rast i razvoj.

Savetodavac za zaštitu bilja dipl. ing. Mirjana Petrović

Bakteriozno izumiranje koštičavog voća Pseudomonas syringae je ekonomski štetna bakterija, široko rasprotranjen patogen koji napada brojne zeljaste i drvenaste biljke. Na mnogim vrstama voća, drvenastim i zeljastim biljkama javlja se Pseudomonas syringae pv. syringae. Pseudomonas syringae pv. morsprunorum razvija se na koštičavom voću. Na granama i letorastima koštičavog voća usled infekcije ovom bakterijom dolazi do pucanja kore, formiranja rak – rana, isticanja smole i izumiranja čitavih biljaka. Povrede su početna mesta obrazovanja rak – rana.

Prstenasto obuhvaćene grane i letorasti zaostaju u porastu i izumiru. Simptomi na voću zavise od vrste i sorte, mateoroloških uslova, (temperature i vlažnosti), od starost biljke, tkiva koje je kolonizirano, agresivnosti bakterijskih sojeva, zemljišnih faktora.

Na kajsiji ova bakterija izaziva sušenje grana i čitavih biljaka. U proleće dolazi do iznenadnog uvenuća lišća koje gubi turgor zbog onemogućenog protoka asimilata kroz sprovodne sudove obolelih grana. Lišće dobija mrku boju, ali ne opada već ostaje da visi na granama. Ove promene nastaju zbog nekroze sprovodnih sudova i kambijuma, te obolelo tkivo dobija mrku boju i vlažnu konzistenciju i nije u mogućnosti da obavlja funkciju protoka hranljivih materija.

Kod kajsije, trešnje, šljive uočljivo je i propadanje lisnih i cvetnih pupoljaka. Nekrotično tkivo oko pupoljaka je ulegnuto, eliptičnog oblika, a uklanjanjem površinskog sloja kore uočava se nekroza sprovodnih sudova. U graničnoj zoni obolelog i zdravog tkiva, tkivo puca i nastaju rak – rane. Nekrozom može biti zahvaćeno više susednih pupoljaka pa dolazi do sušenja čitavih grana. Simptomi sušenja primećuju se i na granama šljive.

Na stablu i na ramenim granama šljive nastaju rak – rane. Kora puca, dolazi do nekroze kambijalnog dela stabla i skeletnih grana. Isticanje smole nije uobičajeno. Nekroza prstenasto obuhvata grane, letoraste, stablo, onemogučavajući protok hranljivih materija, usled čega napadnuti delovi biljke zaostaju u porastu i izumiru.

Tokom kišovitih proleća na plodovima nekih sorti višnje ova bakterija izaziva nekrozu plodova. Na njima nastaju najpre tamnozelene vlažne pege koje vremenom dobijaju mrku boju. Nakroza zahvata ceo plod ili veći deo njegove površine, pa su ovakvi plodovi neupotrebljivi. Pseudomonas syringae pv. persicae javlja se na breskvi i nektarinama, mada njeno prisustvo kod nas nije potvrđeno. Promene se uočavaju na mladarima tokom zime pojavom nekroze. Na mladom lišću formiraju se sitne crvenkaste pege, a na plodovima maslinasto – zelene, ugnute i vodene nekrotične pege iz kojih ističe smola.

Patogen se održava unutar biljnog tkiva ( endoifitno), u aktivnim rak – ranama, zaraženim pupoljcima, listovima. Razvija se i epifitno na pupoljcima, cvetovima, listovima i granama obolelih ili zdravih stabala, ili na korovima i drugim biljkama. Pri vlažnom i prohladnom vremenu tokom cvetanja dolazi do infekcije cveta. Do infekcije dolazi i tokom jeseni ili rane zime. Stabla sa oštećenjima od grada, insekata ili povreda nastalih orezivanjem osetljija su na napad patogena. Infekcija se ostvaruje i preko ozleda tkiva nastalih tokom opadanja lišća u jesen. Patogen se kreće kroz tkivo kore i nastanjuje elemente ksilema, floema i kambijuma dovodeći do njihove nekroze i onemogučavajući na taj način protok hranljivih materija. Rak – rane se obrazuju ubrzano tokom jeseni, a najjači intenzitet formiranja je početkom vegetacije.

Suzbijanje bakterije Pseudomonas syringae podrazumeva primenu agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera. Obavezno je korišćenje zdravstveno ispravnog sadnog materijala. Izbor podloge i mesta kalemljenja utiču na osetljivost stabla na niske temperature. Krečenjem stabala smanjuje se opasnost od prevremenog kretanja sokova, a time i od pucanja kore. Obavljanje rezidbe što kasnije u periodu mirovanja (mart, april ) dezinfikovanim alatom, utiče na sprečavanje infekcija kroz povrede, a time i stvaranje rak – rana. Ukljanjanjem zaraženih grana i stabala iz zasada i njihovim spaljivanjem smanjuje se infektivni potencijal. Hemijska zaštita podrazumeva primenu bakarnih preparata u jesen i ima za cilj da se zaštite ozlede tkiva nastale tokom opadanja lišća i tako spreči podor patogena preko ovih ozleda u biljku. Primena ovih preparata se preporučuje i u rano proleće, ali tada treba voditi računa o dozi i vremenu primene da ne bi došlo do fitotoksičnosti.

Savetodavac za zaštitu bilja dipl. ing. Bojana Karapandžić

RADOVI NA PČELINJAKU NOVEMBRA MESECA Pčelinja društva u ovom mesecu povremeno komuniciraju sa prirodom.To tako traje sve dok ne počne da duva severac i temperatura u njihovom gnezdu ne padne ispod 13 stepeni. Tada formiraju zimsko klube, u kome održavaju toplotu nešto iznad 13 stepeni, što iziskuje veću potrošnju hrane (meda).

Praksa je pokazala da uspešno zimuju uglavnom jaka i zdrava pčelinja društva, pa treba nastojati da ona tokom cele godine budu jaka, da u predjesenjem periodu izvedu što više mladih pčela, i da budu obezbeđene dovoljnom količinom hrane (25 do 30 kg meda).

Treba proveriti ventilaciju u košnici jer pčelama i u toku zime treba čist vazduh - kiseonik. Zbog toga, greše svi oni koji košnicu utopljavaju tako da u njoj nema strujanja vazduha. A kao dokaz da pčelama treba čist vazduh najbolje pokazuje činjenica da se prvo leglo u rano proleće pojavljuje napred, do samog leta, tamo gde je najhladnije.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Nenad Stefanović

Setva pšenice Za dobar prinos i kvalitetan rod pšenice skoro najvažnija mera je setva. Kod ove mere ima nekoliko važnih momenata od kojih ističemo: Izbor sorte kao nosioca prinosa je veoma važan element u proizvodnji pšenice. Pšenica nema posebne zahteve prema predusevima. Treba napomenuti medjutim da pšenicu (ili strna žita) trebalo bi izbegavati kao predusev.

Obrada i predsetvena priprema nije vezana za sortu, međutim kvalitet predsetvene pripreme je bitan kod sorata koje zahtevaju manje količine semena po hektaru.

Setva je presudan moment u proizvodnji pšenice.

Dubina setve treba da se kreće od 3-5 cm. Naljbolja dubina je 4 cm, na toj dubini treba da se nalazi 80% semena. Posle setve treba obaviti valjanje, posebno kod sorata koje zahtevaju manje semena po hektaru.

Vreme setve je sortno specifično. U normalnim godinama setvu treba završiti do kraja oktobra. Izvan optimalnog roka posle 10 novembra kod svih sorata dolazi do pada prinosa koje se ničim ne može kompenzirati. Ne treba zaboraviti da se vremenhom setve uti8če na skladan razvoj korenovog sistema i nadzemnog dela biljke, te na konačan o9dnos komponmenti i prinosa zrna.

Količina semena veoma zavisi od sorte. Pored toga, vezana je i za vreme setve. Povećanje količi8ne semena je opravdano u sledećim slučajevima: Znastnije zakašnjenje u setvi (do 10%, nekvalitetna setva, ako zbog suše nema izgleda za brzo klijanje i nicanje semena.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Dr Mijodrag Đorđević

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba leskovac

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje možete se obratiti POLJOPRIVREDNOJ SAVETODAVNOJ I STRUČNOJ SLUŽBI LESKOVAC tel. 016/212-246, fax. 016/254-639 Msc. Bratislav Pešić , direktor 064/6454744 Savetodavna služba za ratarstvo i povrtarstvo dr Mijodrag Đorđević, 064/6454731, 016/237-361 dipl. ing. Boban Stanković, 064/6454743, 016/273-364 mast. ing. Jelena Stojiljković, 064/8110750 Savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360 dipl. ing. Nenad Stefanović, 064/6454738 Savetodavna služba za stočarstvo dipl. ing. Slavko Mladenović, 064/6454732, 016/237-362 Savetodavna služba za melioracije dipl. ing. Igor Ristić, 064/8110751 Savetodavna služba za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243 dipl. ing. Mirjana Petrović, 064/6454737, 016/237-363 dipl. ing. Bojana Karapandžić, 064/8110753