Bilten br. 5 PSSS Leskovac

Internet portal POLJOPRIVREDNE SAVETODAVNE I STRUČNE SLUŽBE LESKOVAC

psssle.com

BILTEN5

INFORMACIJE I SAVETI U POLJOPRIVREDNOJ PROIZVODNJI

GOD. VIII BR.5

Štampano 28.05.2014 500 prmeraka

STR TEMA

Opis

Napisao/la

3

ORGANSKA PROIZVODNJA U STOČARSTVU

Organska proizvodnja podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima

dipl. ing. Slavko Mladenović

3

Osnivanje zemljoradničke zadruge

Zemljoradničku zadrugu može osnivati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizičkih lica koji imaju u svojini

mr Gordana Jobanović

4

Razlozi za prestanak rada zadruge

odluka skupštine o prestanku rada zadruge, pripajanju drugoj zadruzi, spajanju s drugom zadrugom

mast. ing. polj. Jelena Stojiljković

4-5

UPRAVLJANJE ZADRUGAMA

dipl. ing. Bojana Zadrugom upravljaju zadrugari. U Karapandžić upravljanju zadrugom, članovi zadruge imaju jednako pravo glasa (princip jedan član – jedan glas).

5-6

Udruživanjem do povećanja konkurentnosti

zadruga pravno lice koje stiče dobit dok je udruženje neprofitna organizacija

dipl. ing. Boban Stanković

6-7

Sticanje statusa zadrugara

Fizička lica - osnivači zadruge stiču status zadrugara osnivanjem zadrug

dipl. ing. Igor Ristić

7-8

Zadruga kao dobrovoljno urduženje

Zadruga je dobrovoljno udruženje zadrugara u kojem svaki član učestvuje neposredno

dipl. ing. Mirjana Petrović

8

Zadružni savez Srbije Zadružni savez Srbije je asocijacija zemljoradničkih zadruga Srbije

9

PRAVNA AKTA ZADRUGE

Zadruga je oblik organizovanja fizičkih dipl. ing. Duško Jovanović lica

10

Upis u vinogradarski registar

Obaveštavamo proizvođače grožđa da je Zakonom o vinu

11-12 STIPS - Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije AGROPONUDA.COM

dipl. ing.Nenad Stefanović

dipl. ing Nenad Stefanović

ORGANSKA PROIZVODNJA U STOČARSTVU

OSNIVANJE ZEMLJORADNIČKE ZADRUGE

Organska proizvodnja podrazumeva proces održivog razvoja ruralne sredine u skladu sa raspoloživim resursima, tradicijom, biodiverzitetom i predstavlja zaokruženu farmsku ratarsku i stočarsku proizvodnju, čime je obuhvaćeno i očuvanje i obnova prirodnih resursa, kao i povratak tradicionalnim vrednostima i znanjima.

Organsko stočarstvo po definiciji označava razvoj ove privredne grane bez narušavanja odnosa u prirodnim zajednicama, bez uvoza egzotičnih životinja uz ograničenu primenu proizvoda koji prate animalnu proizvodnju uključujući i terapeutska sredstva.Naravno, ovakav način proizvodnje nemožemo okarakterisati kao ekstenzivan iako po opisu tako izgleda, nego je intenzivan sa prihvatljivim ograničenjima koja postavljaju staništa, uz ograničenje zagađenja u samom staništu čime se obezbeđuje očuvanje celokupne biološke zajednice.

Savremeni sistemi upravljanja organskom proizvodnjom u stočarstvu je regulisan zakonskim aktima.

Zakonska regulativa definiše kontrolu proizvodnih procesa koje imaju cilj proizvodnju adekvatne količine, hemijski i biološki nezagađene, hrane na način koji je ekološki opravdan, ekonomski koristan i zadovoljava etičke kriterijume o humanom postupanju sa životinjama. Šta ustvari ovo znači?

Tehnike upravljanja koje koristi organsko stočarstvo moraju da budu regulisane psihološkim i osnovnim etiološkim potrebama stoke, što u principu podrazumeva i posebne uslove. Naime, kada je reč o primeni i korišćenju tehnika u proizvodnim nivoima i brzini prirasta, one moraju da budu usmerene ka dobrom zdravlju životinja, i obezbeđenju razumnog ponašanja prema životinjama Ciljevi u oblasti gajenja životinja treba da budu razumni proizvodni nivoi (optimalna prizvodnja, neforsirana), ali da budu prilagođeni uslovima dugovečnosti i kvaliteta životinjskih proizvoda. Zato je potrebno odabrati rase koje su lako prilagodljive lokalnim uslovima nege i držanja. Takođe je pri izboru rase za gajenje, potrebno razmotriti značaj genetske raznovrsnosti, kako bi se maksimalno izbegla genetska erozija. S druge strane, na farmi ne bi trebalo primenjivati one metode koje funkcionisanje na farmi čine zavisnim od visoke tehnologije za koju su potrebna velika sredstva, a čiji se dugorični rezultati ne mogu proceniti. To znači da tehnike transfera embriona i neke druge nisu dozvoljene.

Savetodavac za stočarstvo Dipl. inž .Slavko Mladenović

Zemljoradničku zadrugu može osnivati najmanje deset zemljoradnika i drugih fizičkih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljište, objekte ili sredstva za rad u poljoprivredi. Osnivački akt zadruge je ugovor o osnivanju koji potpisuju svi osnivači i overavaju svoj potpis. Ugovor obavezno sadrži poslovno ime zadruge, sedište, pretežnu delatnost, podatke o osnivačima, iznos udela i rok uplate, odgovornost zadruge i zadrugara za obaveze, način i rok sazivanja osnivačke skupštine. Osnivačku skupštinu zadruge čine sva fizička lica koja su izrazila volju da osnuju zadrugu. Na osnivačkoj skupštini se može potpisati ugovor o osnivanju i uplatiti udeli, ako to nije učinjeno prethodno, a obavezno se usvajaju zadružna pravila. Za registraciju zadruge u Registru privrednih subjekata kod Agencije za privredne registre podnosi se u jednom primerku: 1. zahtev za registraciju osnivanja, 2. overeni potpis lica ovlašćenog za zastupanje na OP obrascu, 3. ugovor o osnivanju sa potpisima svih osnivača overenim u sudu, 4. fotokopije ličnih karata svih osnivača, 5. zapisnik sa osnivačke skupštine (sa neoverenim potpisima predsednika skupštine zadruge i zapisničara), 6. potvrda banke o uplati osnivačkih udela na privremeni račun (ako su ulozi novčani, a potvrda ovlašćenog skladišta ako su udeli nenovčani tj. robni), 7. potvrda o uplati takse za registraciju.

Zadruga se smatra osnovanom danom donošenjem rešenja o registraciji.

Savetodavac za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović

RAZLOZI ZA PRESTANAK RADA ZADRUGE • odluka skupštine o prestanku rada zadruge, pripajanju drugoj zadruzi, spajanju s drugom zadrugom i podeli na više novih zadruga, • Odluka suda kojom se određuje ukidanje zadruge ili brisanje zadruge iz sudskog registra po službenoj dužnosti, • nedostavljanje godišnjih financijskih izveštaja nadležnom licu u skladu sa posebnim propisima, • poslovanje zadruge neprekidno šest meseci s brojem članova ispod broja propisanog ovim Zakonom, • postupanje suprotno ovom Zakonu i drugim propisima kao i zadružnim načelima • drugi slučajevi predviđeni ovim Zakonom ili posebnim propisima..

Na postupak pripajanja, spajanja, podele, ili likvidacije zadruge na odgovarajući način se primenjuju odredbe propisa kojima se uređuje postupak pripajanja, spajanja i podele, likvidacije deoničkog društva.

U slučaju da dođe do likvidacije zadruge, skupština zadruge ne može odlučiti o prestanku zadruge, ako se određeni broj članova zadruge koji ne može biti manji od broja potrebnog za osnivanje zadruge, pisanim putem izjasni da zadruga ne prestaje sa radom.

U slučaju likvidacije, odnosno stečaja zadruge, nakon izmirenja obveza i povratka imovine članovima zadruge, preostala imovina zadruge prenosi se jedinicama lokalne samouprave na čijem području je zadruga.

Ukoliko se u roku od jedne godine računajući od dana prenošenja u vlasništvo jedinici lokalne samouprave, imovina ne prenese u vlasništvo postojećoj ili novoosnovanoj zadruzi iste delatnosti na tom području, jedinica lokalne samouprave dužna je da je upotrebi za razvoj zadrugarstva.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Mast. ing. polj. Jelena Stojiljković

UPRAVLJANJE ZADRUGAMA Zadrugom upravljaju zadrugari. U upravljanju zadrugom, članovi zadruge imaju jednako pravo glasa (princip jedan član – jedan glas).

Organi zadruge su: skupština, upravni odbor, nadzorni odbor i direktor.

Predsednik i članovi upravnog odbora, nadzornog odbora i direktor, biraju se na vreme određeno zadružnim pravilima, koji ne može biti duže od pet godina , uz mogućnost ponovnog izbora. U zadruzi koja ima manje od 20 zadrugara, zadružnim pravilima može da se odredi da funkciju upravnog odbora i nadzornog odbora vrši skupština zadruge.

Skupština zadruge, upravni odbor i nadzorni odbor, mogu punovažno da odlučuju ako su njihove sednice uredno sazvane i ako je prisutno više od polovine ukupnog broja njihovih članova. Da bi se smatralo da je skupština zadruge, upravni odbor ili nadzorni odbor uredno sazvan, potrebno je da se pozivi njihovim članovima dostave najkasnije 15 dana pre dana održavanja sednice.

Skupštinu zadruge čine svi zadrugari. Skupština zadruge je najviši organ u zadruzi i donosi osnivački

skt, zadružna pravila, usvaja izmene i dopune osnivačkog akta i zadružnih pravila, usvaja plan rada, finansijski plan i program razvoja, usvaja finansijske izveštaje, odlučuje o raspolaganju imovinom, itd.

Skupština zadruge zaseda najmanje jednom godišnje.

Godišnja skupština zadruge održava se najkasnije u roku od dva meseca od završetka poslovne godine, radi usvajanja finansijskih izveštaja i odlučivanja o raspodeli dobiti.

O toku sednice skupštine zsdruge vodi se zapisnik u koji se unose podaci o datumu i mestu održavanja sednice, dnevnom redu, prigovoru zadrugara, itd., spisak prisutnih zadrugara.

Upravni odbor sastoji se od najmanje tri člana, a broj članova i način popunjavanja sastava upravnog odbora određuje se zadružnim pravilima. Članovi upravnog odbora biraju se iz redova zadrugara i ima predsednika koga biraju članovi upravnog odbora, većinom od ukupnog broja članova.

Upravni odbor predlaže i sprovodi poslovnu politiku i priprema izveštaje o sprovođenju poslovne politike, razmatra i predlaže plan rada, finansijski plan i program razvoja, izveštaj o poslovanju, finansijski izveštaj, o sticanju i prestanku statusa zadrugara,

predlaže raspodelu dobiti, itd.

Nadzorni odbor sastoji se od najmanje tri člana. Članove nadzornog odbora bira skupština zadruge iz reda zadrugara. Nadzorni odbor ima predsednika, koga biraju članovi nadzornog odbora, većinom od ukupnog broja članova. Vrši nadzor nad radom upravnog odbora i direktora, pregleda finansijske i druge izveštaje o poslovanju, kontroliše usklađenost poslovanja zadruge sa zakonom i zadružnim pravilima i principima, itd. Upravni odbor i direktor zadruge, dužni su da nadzornom odboru daju sva obaveštenja i podatke o poslovanju zadruge, kao i da mu omoguće uvid u dokumentaciju zadruge i nesmetan rad.

Direktor zastupa zadrugu, organizuje rad i vodi poslovanje zadruge, stara se o zakonitosti i odgovara za zakonitost rada zadruge, priprema plan rada i program razvoja, izveštaj o poslovanju, finansijske izveštaje, izvršava odluke skupštine, upravnog odbora i nadzornog odbora. Direktor zadruge snosi i materijalnu odgovornost za odluke koje je doneo, a kojima je

zadruzi naneta materijalna šteta.

Predsednik i članovi upravnog odbora, nadzornog odbora i direktor zadruge, predsednik skupštine i zaposleni u zadruzi ne mogu, za svoj ili tuđ račun, da obavljaju poslove iz okvira delatnosti zadruge, niti mogu da budu zadrugari, zaposleni ili lica koja imaju ugovorna ovlašćenja da upravljaju poslovima druge zadruge ili slične delatnosti, odnosno ne mogu imati više od 20% udela u vlasništvu u privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje obavlja istu ili sličnu delatnost kao zadruga, osim ako su vlasnička prava stekli po osnovu besplatne podele akcija u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija.

Savetodavac za zaštitu bilja dipl. ing. Bojana Karapandžić

UDRUŽIVANJEM DO POVEĆANJA KONKURENTNOSTI Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Leskovac kao pokretač razvoja poljoprivrede na području Jablaničkog okruga, smatra da je jedan od veoma bitnih elemenata za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i poboljšanje života na selu, udruživanje poljoprivrednih proizvođača. Područje Jablaničkog okruga karakteriše usitnjenosti poseda tako da tranzicioni procesi u poljoprivredi juga Srbije nailaze na velike poteškoće. Udruživanjem poljoprivrednici mogu značajno da ublaže ove otežavajuće okolnosti.

Zahvaljujući zajedničkom radu, obezbedjuje se lakše obavljanje poslova i veća profitabilnost. Proizvođači dobijaju veću pregovaračku moć, smanjuju troškove nabavke inputa, mogu da ponude značajnije količine svojih proizvoda ujednačenog kvaliteta i da postignu bolju cenu svojih proizvoda. Udruženi poljoprivrednici jesu značajni i važni partneri u osmišljavanju razvojnih projekata i

imaju mnogo veće šanse da dobiju značajna sredstva za realizaciju tih projekata.

Poljoprivredno zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju. Različiti tipovi zadruga zasnovanim na medjunarodnim zadružnim principima, odigrali su značajnu ulogu u ravoju agrarnog sektora. Vremenom su se, medjutim, poljoprivredne zadruge udaljile od suštine zadružne ideje. Kao rezultat tog procesa, započetog posle drugog svetskog rata, a prisutnog i danas, uočljivo je nepoverenje većine poljoprivrednika u zadružne institucije.

Suštinska razlika izmedju udruženja i zadruge!!!

- zadruga pravno lice koje stiče dobit dok je - udruženje neprofitna organizacija koja ne može da sklapa komercijalne poslove, već prvenstveno služi da svojim članovima pruži potrebnu stručnu podršku, pravnu pomoć, informacije koje su potrebne (krediti, grantovi, nove tehnologije proizvodnje, programi usavršavanja i sl.), kao i da permanentno radi na edukaciji svojih članova kroz seminare, posete specijalizovanim sajmovima i organizacijom stručnih ekskuzrija u zemlji i inostranstvu.

Osnovni principi zadrugarstva:

► Potpuno nepoznavanje tržišnih zakonitosti i osnovnih principa tržišneekonomije ► Dobrovoljno i otvoreno članstvo, ► Nepoverenje u sve i svakog: komšije, ► Demokratska kontrola od strane članova rodbinu,konsultante, banku, državu…. zadruge, Objektivni problemi!!! ► Ekonomska participacija članova zadruga, ► Zakonodavna politika – sporost i neažurnost ► Autonomija i nezavisnost, ► Bankarski sistem – neadekvatni kreditni sis► Obrazovanje, obuka i informisanje, tem ► Medjunarodna saradnja, ► Nepostojanje sistema obezbedjenja garancija ► Nesredjeni vlasnički odnosi – nemogućnost Poštovanje zadružnih principa i vrednosti jedan obezbedjenja sopstvenih garancija su od bitnih preduslova za uspešno funkcionisanje ► Korupcija,monopol … zadruge. Medjutim, u našoj praksi postoje bitna odstupanja, posebno kada se govori o principu otvorenosti Posle II svetskog rata svako selo je imalo islobodnog članstva i principu demokratičnosti. Otzemljoradničku zadrugu. vorenost zadruga za prijem novih članova, naročito • Poslednjih godina : kada se radi o novoosnovanim poljoprirednim – 2003. godine bilo je registrovano 110 Z.Z. zadrugama, princip je koji se ne poštuje u praksi. Ve– 2006. godine bila je registrovana 121 Z.Z. liki broj zadruga koje su osnovane u poslednje vreme, Prevođenjem u APR, nestalo je 50 Z.Z. upisana je 71 a koje su formirane udruživanjem članova nekoliko Z.Z. i od toga: 4 u stečaju, 1 u postupku likvidacije, 29

porodica nisu zainteresovane za prijem novih članova, ali ima i slučajeva da zadruge ne žele nove članove zbog straha da ne izgube prava upravljanja i rukovodjenja. Ovo su tzv. “privatne zadruge” koje posluju kao privatna preduzeća, bez poštovanja zadružnih načela.

Drugi tip zadruge “državne zadruge” njima upravljaju zaposleni, dok poljoprivrednici, kao članovi zadruge nemaju nikakva prava.

Trenutno najznačajniji problemi zadruga u Srbiji!!!

obrisanih iz registra i 37 aktivnih.

– 2010. godine od 37 „aktivnih“: – Objekti urušeni i onesposobljeni, obradivo zemljište zapušteno, zakorovljeno i „samopošumljeno“.

• Osim dve, koje ostvaruju prihode iz proizvodnje (ZZ Bumbari i ZZ Zelena zvezda), sve ostale rade kao trgovine i to na nivou STR. • Sve novoosnovane zadruge su bez imovine a imaju samo kancelariju

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo ► Neaktivnost velikog broja postojećih zadruga, dipl. ing. Boban Stanković ► Nemogučnost obezbedjanja realnih izvora finansiranja, kao i ► Nepoštovanje pojedinih medjunarodno priznatih zadružnih principa. (neki od problema su delimično rešeni, do se neki još uvek nisu našli na listi prioriteta u strategiji stabilizacije i razvoja našeg agrarnog sektora) Nedoumice proizvodjača oko formiranja zadruga??? ► ga

Stalno razmišljanje o iskustvima starih zadru-

STICANJE STATUSA ZADRUGARA

ZADRUGA KAO DOBROVOLJNO UDRUŽENJE

Fizička lica - osnivači zadruge stiču status zadrugara osnivanjem zadruge.

Status zadrugara mogu steći fizička lica koja ispunjavaju uslove propisane za osnivače te vrste zadruga.

Status zadrugara posle osnivanja zadruge stiče se po osnovu zahteva i pristupne izjave kojom potpisnik prihvata prava, obaveze i odgovornosti zadrugara, utvrđene ugovorom o osnivanju, odnosno zadružnim pravilima.

Pristupna izjava sadrži naročito: dokaz o izvršenoj uplati, odnosno unošenju udela ili uplati članarine ili izjavu potpisnika da će u određenom roku uplatiti, odnosno uneti udeo, i izjavu potpisnika da prihvata odredbe ugovora o osnivanju, odnosno zadružna pravila o odgovornosti za obaveze zadruge i da je upoznat sa obavezama zadruge nastalim pre potpisivanja pristupne izjave.

Odluku o sticanju statusa zadrugara donosi organ zadruge određen zadružnim pravilima. Zadruga je

Zadruga je dobrovoljno udruženje zadrugara u kojem svaki član učestvuje neposredno i koje zajedničkim poslovanjem po načelu uzajamne pomoći unapređuje i zaštićuje svoj ekonomski i drugi profesionalni interes, u cilju ostvarenja svoje lične i zajedničke dobiti zadrugara u skladu sa zakonom i pravilima zadruge.

Zadrugar je fizička osoba koja u celosti ili delimično posluje putem zadruge, tj. ona osoba koja putem zadruge prodaje svoje proizvode, odnosno usluge, nabavlja proizvode ili koristi usluge potrebne za obavljanje svoje delatnosti ili na drugi način neposredno učestvuje u ostvarivanju ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana.

Seljak se udružuje u zadrugu radi tržišta. Da bi došao do tržišta mora investirati u doradu, preradu, hladnjače, trgovačku infrastrukturu, a to ne može uspešno uraditi svako poljoprivredno gazdinstvo samostalno, jer su po pravilu presitni da bi samostalno izlazili na tržište.

To je osnovni razlog da se grade zadružne vinarije,

dužna da, najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva, pismeno obavesti podnosioca zahteva da li je zahtev prihvaćen.

Ako zadruga o svojoj odluci ne obavesti podnosioca zahteva u roku iz stava 2. ovog člana, smatraće se da zahtev nije prihvaćen. Podnosilac zahteva čiji je zahtev odbijen, ima pravo žalbe skupštini zadruge, u roku utvrđenom zadružnim pravilima.

Po prihvatanju zahteva za sticanje statusa zadrugara, podnosilac zahteva potpisuje pristupnu izjavu i time stiče status zadrugara.Sticanjem statusa zadrugara, zadrugar odgovara i za obaveze zadruge nastale pre sticanja tog statusa.

Savetodavac za melioracije dipl. ing. Igor Ristić

uljare, mlekare, hladnjače i sl. Zadruga kao oblik udruživanja nudi stabilnost i sigurnost proizvođaču.

Uloga zadruge je prijem i osiguranje plasmana proizvoda poljoprivrednog proizvođača. To će se najlakše osigurati ako zadruga može za više proizvođača organizovati preradu njegove sirovine, odnosno proizvodnju gotovog ili barem poluproizvoda. Tako bi se ublažio sezonski pritisak na tržište, ujednačile bi se cene tokom godine i stabilizovala ponuda i potražnja.

Uz cenu bi se povećao i obrt kapitala koji sadašnju poljoprivrednu proizvodnju ograničava.

Zadruga je pravno lice i upisuje se u sudski registar kod Agencije za privredne registre. Zadruga svojstvo pravnog lica stiče upisom u sudski registar. Predmet poslovanja zadruge može biti obavljanje svake delatnosti koja nije zakonom zabranjena.

Zadrugu mogu osnovati najmanje tri poslovno sposobne fizičke osobe. Novi zadrugari imaju ista prava i obaveze kao i osnivači koja se utvrđuju pravilima zadruge. Zadrugar ulaže u zadrugu članski ulog. Članski ulozi mogi biti u dinarima, stvarima i pravima izraženim u novčanoj protivrednosti. Ako nije drugačije ugovoreno zadrugari moraju uneti jednake

uloge. Ugovor o osnovanju zadruge sadrži: ime i prezime osnivača i njihove jedinstvene matične brojeve građana, firmu i sedište, predmet poslovanja, oblik i visinu uloga i rok uplate novčanih sredstava zadrugara, prava i obaveze osnivača u pogledu obavljanja delatnosti, upravljanja, udela u dobiti, udela u podmirivanju gubitka, nastupanje u pravnom prometu, kao i druga pravila prilikom zasnivanja zadruge, poslovanja i prestanka poslovanja zadruge.

Zaključivanjem ugovora o osnovanju zadruge i unosa članskog uloga, saziva se skupština zadruge, najkasnije u roku od tri meseca, a skupština donosi pravila zadruge, bira direktora i imenuje članove nadzornog odbora. Pravila zadruge sadrže podatke o : firmi, sedištu i predmetu poslovanja zadruge; pravima i ovlašćenjima direktora; zastupanju i predstavljanju zadruge; sticanju prava i obaveza u pravnom prometu; unutrašnjoj organizacicji zadruge; načinu podele dobiti; načinu podmirenja gubitaka; sredstvima i fondovima zadruge; obliku i visini članskih uloga zadrugara; upravljanju zadrugom, telima zadruge,

pravima, obavezama i odgovornosti zaposlenih u zadruzi; poslovnoj tajni, načinu pristupanja i istupanja iz zadruge; načinu donošenja odluka na skupštini; pravima i obavezama zadrugara u slučaju istupanja iz zadruge; prestanku zadruge i o drugim pitanjima značajnim za delovanje i poslovanje zadruge.

Prijava za upis u sudski registar podnosi se nakon održavanja osnivačke skupštine na kojoj su donesena pravila zadruge, izabran direktor i imenovani članovi nadzornog odbora. U sudski registar upisuje se: firma, sedište i predmet poslovanja zadruge; ukupni iznos članskih uloga; dan sklapanja ugovora o osnivanju; imena članova nadzornog odbora; ime direktora; ovlašćenja za zastupanje zadrzge; odgovornost zadrugara.

Savetodavac za zaštitu bilja dipl. ing. Mirjana Petrović

ZADRUŽNI SAVEZ SRBIJE Zadružni savez Srbije je asocijacija zemljoradničkih zadruga Srbije, osnovan 1895. godine kao Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga. Kada je iste godine osnivan Međunarodni zadružni savez (ICA), u Londonu, Srbija je bila jedan od osnivača, pored Francuske, Italije, Engleske, Belgije, Danske, Argentine, Australije, Amerike, Indije, Francuske i Švajcarske.

Zadružni savez Srbije je, od osnivanja do 1962. godine, poslovao bez prekida, osim u vreme Prvog i Drugog svetskog rata kada je njegova aktivnost bila umanjena. Donošenjem Zakona o jedinstvenim privrednim komorama, 1962. godine, Zadružni savez Srbije je izgubio status pravnog lica, ali je nastavio sa radom kao Sekcija za zadrugarstvo pri Privrednoj komori Srbije, da bi 1976. godine ponovo dobio status pravnog lica - ali bez imovine, čiji je pravni sledbenik postala Privredna komora Srbije.

Vraćanje dela imovine regulisano je Sporazumom

o uređenju međusobnih imovinsko-pravnih odnosa između Zadružnog saveza Srbije i Privredne komore Srbije 1998. godine.

Prilikom usklađivanja akata sa Zakonom o zadrugama ("Službeni list SRJ", br. 41/96), pokrajinski i okružni zadružni savezi potpisali su Ugovor o osnivanju Zadružnog saveza Srbije 1.07.1997. godine, na osnovu koga je Zadružni savez Srbije nastavio da radi.

Zadružni savez Srbije čine organi upravljanja Skupština, Upravni i Nadzorni odbor, predsednik, sekretar, odbori, komisije, radna tela i stručna služba.

Zadaci i način ostvarivanja zadataka Zadružnog saveza Srbije regulisani su zakonom i normativnim aktima - Ugovor o osnivanju, Pravila, pravilnici, poslovnici, odluke, rešenja i dr., u skladu sa zakonskim propisima.

Radi realizovanja poslova i zadataka, Zadružni savez Srbije ostvaruje saradnju sa republičkim, naučnim i stručnim institucijama, čija je delatnost neposredno ili posredno vezana za poljoprivredu, zadrugarstvo i zakonodavstvo u ovoj oblasti.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Nenad Stefanović

PRAVNA AKTA ZADRUGE OSNOVNE ODREDBE Zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (u daljem tekstu: zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, ekonomske, socijalne i kulturne interese. Zadruge se osnivaju kao zemljoradničke - opšte i specijalizovane (žitarske, voćarske, vinogradarske, reparske, stočarske, pčelarske, domaće radinosti i sl.), stambene, potrošačke, zanatske, zdravstvene, omladinske, studentske i učeničke, kao i druge vrste zadruga za obavanje proizvodnje, prometa robe i vršenje usluga, u skladu sa ovim zakonom.

Zadruge se mogu osnovati i kao štedno-kreditne zadruge Zamljoradničke zadruge organizuju proizvodnju na gazdinstvima zadrugara, proizvode, prerađuju i prodaju poljoprivredno-prehrambene i druge proizvode zadruge i zadrugara, snabdevaju zadrugare re-

produkcionim materijalom, energentima, sredstvima za proizvodnju, delovima za poljoprivrednu mehanizaciju i drugom robom, vrše promet roba zadrugara i za zadrugare i organizuju štedno-kreditne poslove u zadruzi.

Zemljoradničke zadruge mogu biti opšte i specijalizovane (žitarske, voćarske, vinogradarske, reparske, stočarske, pčelarske, domaće radinosti i dr.

Zemljoradnici mogu osnovati i zamljoradničko štedno-kreditne zadruge Zavisno od ciljeva osnivanja i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnivati i poslovati sa udelima ili bez udela, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima.

Zadruga je pravno lice.

Zadruga se ne može organizovati kao preduzeće ili drugi oblik organizovanja, niti se može pripojiti ili spojiti s preduzećem ili drugim pravnim licem koje nije zadruga.

Zadruga u pravnom prometu istupa u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za račun zadrugara ili u ime i za račun zadrugara Zadruga u pravnom prometu odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom

Za obaveze koje se nisu mogle izmiriti iz imovine zadruge odgovaraju zadrugari solidarno, najmanje iznosom svog udela, ako ugovorom o osnivanju, odnosno zadružnim pravilima nije predviđeno da odgovaraju većim iznosom.

Zadružnim pravilima utvrđuje se rok, koji ne može biti kraći od godinu dana, u kome zadrugar kome je taj status prestao odgovara za obaveze zadruge nastale za vreme dok je bio zadrugar Zadruga može, ako je to u interesu zadrugara i ako je to utvrđeno njenim pravilima, obavljati poslove i sa nezadrugarima i za nezadrugare, na način i u obimu kojim se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih se ne dovodi u pitanje ostvarivanje ciljeva zbog kojih je zadruga osnovana.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Duško Jovanović

UPIS U VINOGRADARSKI REGISTAR Obaveštavamo proizvođače grožđa da je Zakonom o vinu („Službeni glasnik RS“ broj 41/09 i 93/2012) predviđena obaveza upisa u Vinogradarski registar pravnih, odnosno fizičkih lica i preduzetnika koji proizvode grožđe namenjeno prometu. Pravna odnosno fizička lica i preduzetnici koji proizvode grožđe koje nije namenjeno prometu, a imaju u vlasništvu, zakupu, odnosno korišćenju manje od 0,1 ha (10 ar) vinograda ne podležu zakonskoj obavezi upisa u Vinogradarski registar.

U skladu sa gore navedenim pozivamo proizvođače grožđa da se upišu u Vinogradarski registar, predajom popunjenog Zahteva za upis u Vinogradarski registar (VV1 obrazac), koji su dobili uz dokumentaciju za obnovu registracije od Uprave za trezor, najbližoj filijali Uprave za trezor, Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Nemanjina 2226, 11000 Beograd) ili nekoj od najbližih kancelarija Stručne organizacije za vođenje Vinogradarskog registra „Centra za vinogradarstvo i vinarstvo Niš“ DOO (u Beogradu (br.tel. 011/3061-498), Novom Sadu

( br.tel. 060/6010-187), Kragujevcu (br.tel. 034/331663), Aleksandrovcu (br.tel. 037/751-294), Negotinu (br.tel. 019/570-292) i Nišu (br.tel. 018/4541-128)).

Na osnovu Pravilnika o sadržini i načinu vođenja vinogradarskog registra, kao i o obrascu zahteva za upis u vinogradarski registar („Službeni glasnik RS“ broj 33/10) uz popunjen Zahtev za upis u Vinogradarski registar podnosi se i sledeća dokumentacija: izvod iz Registra privrednih subjekata (za privredna društva i preduzetničke radnje), izvodi iz katastra nepokretnosti i kopije planova za katastarske parcele na kojima se nalaze vinogradarske parcele koje se upisuju u Registar, ugovor o zakupu, korišćenju, odnosno doku-

ment kojim se potvrđuje da dati proizvođač proizvodi grožđe na svojim vinogradarskim parcelama, kao i dokaz o uplaćenim administrativnim taksama.

Registrujte svoj vinograd!!!

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Nenad Stefanović

c  Centralna Srbija Beograd Kraljevo Niš

Jedinica mere din/kg

Vojvodina Novi Sad Subotica

Banana (Banana)

120

125

120

Grejpfrut (Grapefruit)

85

85

80

Grože-crno ostalo (Grape-black other)

400

Jabuka ajdared (Apples Idared)

55

Jabuka zlatni delišes (Apples Golden Delicious)

70

40

Jabuka Greni Smit (Apples Granny Smith)

50

45

80

50

80

Jabuka-ostala (Apples-other)

65

Jagoda (Strawberry)

90

Kivi (kiwi)

230

Kruška (Pear)

180

Limun (Lemon)

160

Orah (Walnut)

750

Pomorandža (Orange)

85

Trešnja (sweet cherry)

120

Jedinica mere din/kg

120

40

30 80

100

90

500

650

750

80

90

150

140

110

80 130

Centralna Srbija Beograd Kraljevo Niš

Vojvodina Novi Sad Subotica

Brokoli (Broccoli)

130

Grašak (Peas)

60

Karfiol (Cauliflower)

50

Krastavac-salatni (Cucumber for salad)

65

70

Krompir (Potato)

40

30

Krompir-mladi (Potato Baby)

35

40

Kupus (Cabbage)

35

30

Luk beli (Garlic)

200

250

Luk crni mladi (Spring onion)

15

18

Luk-crni (Onion)

70

60

Paprika-babura (Pepper-babura)

200

Paprika-šilja (Pepper-silja)

180

Paradajz (Tomato)

110

100

Pasulj-beli (Beans white)

270

280

Patlidžan (Eggplant)

150

Praziluk (Leek)

70

60

Rotkvica (Radish bunch)

15

20

15

15

Spana (Spinach)

60

60

30

50

Tikvice (Zucchini)

50

Zelena salata-komad (Lettuce-piece)

28

20

13

Šargarepa (Carrot)

40

40

30



150 90 70

40

70

60

35

30

50

30

30

25

30

40

200

250

50

25 50

60

220

110

90 250

150 70 20

70

70

20

20 30







140

500

Grejpfrut (Grapefruit)

Grože-crno ostalo (Grapeblack other)

750

Orah (Walnut)

150

200

Limun (Lemon)

Trešnja (sweet cherry)

250

Kruška (Pear)

150

300

Kivi (kiwi)

Pomorandža (Orange)

150

Jagoda (Strawberry)



50

60

60





100

z

80

70

60

130 150 170

200 200

80

30

100

70

100 120











50

200

40

40

40

80 100

80

150

120

140

300 140

110

80



130

220

200

110 130

80

80

600

130 120

200 180 170 180

250

120 150 100 100 100 120

80

150

60

130



140 130



120

140 200 150

180 250 150

100 100 100 200

140 120 160 200 200

140

800 1000 600 800 800 600 600 600 650 600 700 900 800 800

200

300

120 100

80

80

100

60

120

80

80



150 130 100 150 130 120 150 150 120 130 120

 

100

Jabuka-ostala (Apples-other)

Jabuka zlatni delišes (Apples Golden Delicious) Jabuka Greni Smit (Apples Granny Smith)

Jabuka ajdared (Apples Idared) 80

150

 

Banana (Banana)

 

150

120

900

120

60

150



 



60

100 150

100

750 1200

120

230

120

100 100

80

50

250

120

120 120

 C

150

100

200

200

100

80

80

60

120

150

SRBIJA

C

150

100

600

200

100

80

100

60

120

150

CENTRALNA SRBIJA

c

120

100

80

120

120

VOJVODINA







100 80 80 60 60

Karfiol (Cauliflower)

Krastavac-salatni (Cucumber for salad)

Krompir (Potato)

Krompir-mladi (Potato Baby)

Kupus (Cabbage)

20

100

300

300

150

400

250

100 30

100

100 40 80

Luk crni mladi (Spring onion)

Luk-crni (Onion)

Paprika-babura (Pepper-babura)

Paprika-šilja (Pepper-silja)

Paradajz (Tomato)

Pasulj-beli (Beans white)

Patlidžan (Eggplant)

Praziluk (Leek)

Rotkvica (Radish bunch)

Spana (Spinach)

Tikvice (Zucchini)

Zelena salata-komad (Lettuce-piece)

Šargarepa (Carrot)

Luk beli (Garlic)

120

300



Grašak (Peas)

Brokoli (Broccoli)





 60

40

70

80

30

100

200

400

150

250

500

100

20

50

60

80

100

120

120

250

 50

20

80

30

250

150

50

400

40

60

40

120

150

150

 50

20

80

25

100

20

200

40

50

40

60

 60

30

80

80

30

350

140

80

25

50

50

50

100

z 60

25

80

50

30

120

300

120

300

300

70

80

400

30

60

50

70

150

80

200

 50

20

80

50

25

80

320

120

70

12

40

70

50

70

100

 80

25

80

100

20

350

150

250

80

20

500

70

70

50

70

 70

30

80

30

100

320

130

250

250

100

20

300

50

70

60

70

100

150

 50

30

70

320

120

80

25

300

50

60

40

70

80

170

 50

20

80

100

20

320

100

160

70

20

500

60

50

70

 60

80

30

100

220

120

90

20

250

40

70

50

60

 60

60

50

30

400

120

250

20

280

60

70

50

 60

30

100

100

40

150

250

70

300

60

50

60

100

130

120

260

 80

40

80

60

30

80

250

350

150

350

350

80

20

350

50

60

80

100

300

 60

40

100

60

250

120

250

70

300

50

50

40

80

100

110

200

  40

25

70

100

20

240

110

70

30

280

45

35

35

80

65

100

200

 60

35

100

150

35

100

160

220

30

50

130

120

  C

60

80

100

30

100

250

320

150

250

250

70

20

300

50

60

50

70

100

120

200

SRBIJA



50

20

80

100

30

100

320

150

250

300

20

60

50

70

150

CRBIJA

C  

CENTRALNA

c

60

40

100

30

250

70

50

50

80

200

VOJVODINA

Poljoprivredna savetodavna i stručna služba leskovac

Za sve informacije iz oblasti poljoprivredne proizvodnje možete se obratiti POLJOPRIVREDNOJ SAVETODAVNOJ I STRUČNOJ SLUŽBI LESKOVAC tel. 016/212-246, fax. 016/254-639 mast. dipl. inž. Bratislav Pešić spec., Direktor 064/6454744 Savetodavna služba za ratarstvo i povrtarstvo dr Mijodrag Đorđević, 064/6454731, 016/237-361 dipl. ing. Boban Stanković, 064/6454743, 016/273-364 mast. ing. Jelena Stojiljković, 064/8110750 Savetodavna služba za voćarstvo i vinogradarstvo dipl. ing. Duško Jovanović, 064/6454736, 016/237-360 dipl. ing. Nenad Stefanović, 064/6454738 Savetodavna služba za stočarstvo dipl. ing. Slavko Mladenović, 064/6454732, 016/237-362 Savetodavna služba za melioracije dipl. ing. Igor Ristić, 064/8110751 Savetodavna služba za zaštitu bilja mr Gordana Jovanović, 064/6454735, 016/244-243 dipl. ing. Mirjana Petrović, 064/6454737, 016/237-363 dipl. ing. Bojana Karapanđić, 064/8110753

http://psssle.com