Berićet broj 1

GODINA I * BROJ 1-2 * LESKOVAC, 05.03.2015. GODINE * CENA 50 DINARA * WWW.PSSSLE.COM LIST ZA POLJOPRIVREDNIKE JABLANIČKOG OKRUGA

E-LEARNING e-learning.psssle.com Besplatno učenje iz svih oblasti poljoprivrede

Poseta poljoprivrednom

SAJMU U SOLUNU BROJ 1-2

VINS 2000 d.o.o.

preduzeće za zastupanje, trgovinu i usluge Ustanička 64/XV, Beograd, Srbija tel: 011/ 244 9335, fax: 011 244 4469 www.vins2000.co.rs e-mail: vins2000@eunet.rs Veselin Živković, generalni direktor u saradnji sa:

Intrachem Bio Italia S.p.A.

Januar - Februar 2015.

OSNIVAČ I IZDAVAČ: PSSS Leskovac d.o.o.

Jug Bogdanova 8a 16000 Leskovac www.psssle.com REDAKCIJA: +38116255481 psssle16@gmail.com DIREKTOR IZDANJA I ODGOVORNI UREDNIK:

dr Bratislav Pešić

GLAVNI UREDNIK:

Igor Ristić, dipl. ing.

NOVINARI I SARADNICI: mr Gordana Jovanović mr Dejan Ranđelović m. sc. Jelena Stojiljković dipl. ing. Duško Jovanović dipl. ing. Boban Stanković dipl. ing. Nenad Stefanović dipl. ing. Mirjana Petrović dipl. ing. Bojana Karapandžić dipl. ing. Dalibor Cvetanović LEKTURA I KOREKTURA:

Lektorska služba PSSS Leskovac

REČ UREDNIKA Poštovani prijatelji, stočari, ratari, povrtari, voćari, vinogradari, želimo da zajedno podelimo radost što na jugu Srbije možemo publikovati ovako kvalitetan časopis, jedinstven po izgledu, i sadržaju, a neophodan poljoprivrednicima koji su profesionalno vezani za obradu i eksploataciju zemljišta, uzgoj životinja, proizvodnju stočne hrane i drugih pratećih tehnologija.

Sedište časopisa biće u Leskovcu, u prostorijama Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, a pokrivaće teritoriju Jablaničkog okruga. Časopis će biti mesto gde će poljoprivredni proizvođači moći da dobiju savete, zatraže pomoć, pošalju sugestije, promovišu svoje proizvode. U njemu će moći da se reklamiraju i oni koji žele da potraže nova tržišta i izvezu svoje proizvode van Srbije.

Spremni smo da proširimo saradnju i da nesebično pružamo pomoć i znanje, koristeći nova naučna dostignuća i iskustva, koja ćemo putem naših edukacija, tribina, radionica i sastanaka preneti našim farmerima. Pored toga, naš cilj je da utičemo na kontrolu upotrebe antibiotika, pesticida i drugih hemijskih sredstava, čime se nesebično zalažemo za očuvanje životne sredine. .....nije znanje, znanje znati, već je znanje, znanje dati...

S poštovanjem, dr Bratislav Pešić

DIZAJN & PRIPREMA:

SADRŽAJ

Igor Ristić

FOTO:

Arhiva PSSS Leskovac

Izdavač ne odgovara za sadržaj oglasnog i zakupljenog prostora u časopisu.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 63(497.11) ISSN 2406-2197 COBISS.SR-ID 213603340 Tiraž 1000 primeraka

Vesti

strana 4, 5, 6

Povrtarstvo strana 12

Voćarstvo i vinogradarstvo

Lov i ribolov

Stočarstvo

Melioracije

strana 14, 16

strana 8

Zaštita bilja

strana 7,13, 15, 18

strana 17

strana 10, 11

Ratarstvo strana 9 strana 3

VESTI UREDBA O RASPODELI PODSTICAJA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU ZA 2015. GODINU Obaveštavamo poljoprivredne proizvođače na teritoriji jablaničkog okruga i šire, da je 23. februra 2015 godine Vlada RS donela UREDBU O RASPODELI PODSTICAJA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU ZA 2015 godini, kojom je propisano obim sredstava, vrste i maksimalni iznosi po vrsti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Zakonom o budžetu RS za 2015 godinu.

Za direktne podsticaje u poljoprivredi, mere ruralnog razvoja, kreditnu podršku i posebne podsticaje u poljoprivredi, od kojih se očekuje povećanje proizvodnje i ukupan ekonomski rast, obezbeđeno je 24,5 milijardi dinara u ovoj godini.

Delovi Uredbe koji, svake godine, privlače najveću pažnju naših poljoprivrednih proizvođača su direktna plaćanja: 1.

Premije za mleko u iznosu od 7,00 dinara po litru mleka, 2.

Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju u iznosu od 6.000,00 dinara po hektaru, 3.

Podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000,00 dinara po grlu, 4.

Podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave u iznosu od 25.000,00 dinara po grlu, 5.

Podsticaji za kvalitetne priplodne ovce i koze u iznosu od 7.000,00 dinara po grlu, 6.

Podsticaji za kvalitetne priplodne krmače u iznosu od 7.000,00 dinara po grlu, 7.

Podsticaji za roditeljske kokoške teškog tipa u iznosu od 60,00 dinara po grlu, 8.

Podsticaji za roditeljske kokoške lakog tipa u iznosu od 100,00 dinara po grlu, 9.

Podsticaji za roditeljske ćurke u iznosu od 300,00 dinara po grlu, 10.

Podsticaji za kvalitetne priplodne matice riba pastrmke u iznosu od 300,00 dinara po grlu, 11.

Podsticaji za kvalitetne priplodne matice riba šarana u iznosu od 500,00 dinara po grlu, 12.

Podsticaji za tov junadi u iznosu od 10.000,00 dinara po grlu u tovu, 13.

Podsticaji za tov jagnjadi u iznosu od 2.000,00 dinara po grlu u tovu, 14.

Podsticaji za tov jaradi u iznosu od 2.000,00 dinara po grlu u tovu, 15.

Podsticaji za tov svinja u iznosu od 1.000,00 dinara po grlu u tovu, 16.

Podsticaji za krave doilje u iznosu od 20.000,00 dinara po grlu 17.

Podsticaji za košnice pčela u iznosu od 500,00 dinara po košnici, 18.

Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe u iznosu od 10,00 dinara po kg. proizvedene ribe, 19.

Regres za gorivo i/ili đubrivo u iznosu od 6.000,00 dinara po hektaru, 20.

Regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje u iznosu od 40% plaćene premije osiguranja, 21.

Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima u iznosu od 40% troškova skladištenja.

Ovim podsticajima biće obezbeđen razvoj ove privredne grane, kojoj direktno i indirektno pripada skoro četvrtina zaposlenog stanovništva u Srbiji.

Ostale detalje Uredbe možete pogledati na sajtu Ministarstav poljoprivrede i zaštite životne sredine www.minpolj.gov.rs ili na sajtu PSSS Leskovac www.psssle.com strana 4

VESTI POSETA POLJOPRIVREDNOM SAJMU U SOLUNU Dosledna u stalnoj edukaciji poljoprivrednih proizvođača, Poljoprivrivredna savetodavna i stručna služba Leskovac organizovala je 30. i 31. januara posetu međunarodnom poljoprivrednm sajmu u Solunu za pooljoprivredne proizvođače sa područja Jablaničkog okruga.

Poseta je organizovana za 75 poljoprivredna proizvođača, a organizaciju su podržali i predstavnici pojedinih naučnih institucija. Tokom putovanja kroz Makedoniju, poljoprivrednicima je predstavljeno koje su to najznačajnije kulture ovog kraja.

Makedonija je poznata po vinogradarskoj proizvodnji, zahvaljujući geografskom položaju i ekspoziciji terena i povrtarstvo zauzima značajne površine u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Blaga klima uticala je na povoljan razvoj povrtarstva kako u zštićenom prostoru, tako i na otvorenom prostoru.

Blaga klima uticala je na povoljan razvoj povrtarstva kako u zštićenom prostoru, tako i na otvorenom prostoru. Nakon dolaska i smeštaja u Perei blizu Soluna, prisutni su tokom svečane večere imali prilike da se upoznaju sa tradicijom i običajima grčkog naroda.

Drugog dana putovanja posećen je medjunarodni poljoprivredni sajam, koji se organizuje svake druge godine, gde veliki skup stručnjaka predstavlja sve o najnovijim dešavanjima u oblasti poljoprivredne proizvodnje sa posebnim osvrtom na inovacije u stočarskoj proizvodnji i opremi kao i mehanizaciji u biljnoj proizvodnji. Bila je ovo odlična prilika da se proizvođači sa područja Jablaničkog okruga upoznaju sa najnovijim inovacijama u stočarskoj proizvodnji i razmene iskustva sa drugim proizvođačima i stručnim licima iz oblasti poljoprivrede.

strana 5

VESTI IPARD ŠANSA ZA SRPSKOG POLJOPRIVREDNIKA IPARD je pretpristupni program Europske unije.

Sastavni je deo IPA-e (Instrument pretpristupne pomoći, eng. Instrument za predpristupnu pomoć), čiji su osnovni ciljevi pomoć državama kandidatima i državama potencijalnim kandidatkinjama u njihovom usklađivanju i sprovođenju pravne regulative EU te priprema za korištenje budućih EU fondova. Evropska unija je od 2007. godine zamenila ranije predpristupne fondove (PHARE, ISPA i SAPARD) Instrumentom predpristupne pomoći (IPA). IPA regulativa definiše obim i vrstu pomoći koju će zemlja kandidat dobiti kao i pomoć zemljama potencijalnim kandidatima. Delokrug pomoći za zemlje kandidate uključuje sledeće komponente: 1. Pomoć u tranziciji i jačanju institucija; 2. Preko granična saradnja; 3. Regionalni razvoj; 4. Razvoj ljudskih resursa; 5. Ruralni razvoj.

Zemlje potencijalni kandidati mogu koristiti prve dve komponente, ali čim dobiju status zemlje kandidata, mogu koristiti svih pet oblasti pomoći. Vrlo često pitanje koje se sreće u javnosti, a povodom pristupanja EU i korišćenja IPARD programa, je : Šta dobijamo time?

PRIORITET 1 - Investiranje u poljoprivredna gazdinstva (sektor kravljeg mlijeka, sektor mesa goveđeg, svinjskog, živinskog, sektor jaja, sektor voća i povrća uključujući stono grožđe, sektor žitarica i uljarica) KRAJNJI KORISNICI: Poljoprivredna gazdinstva i preduzeća u privatnom vlasništvu ili sa do 25 % državnog vlasništva, obveznici PDV-a, u rangu mikro, malih i srednjih poduzetnika (zavisno od sektora ) .

PRIORITET 2 - Sprovođenje pilot projekata u oblastima razvoja poljoprivrede i zaštite životne sredine S ciljem sticanja praktičnog iskustva na administrativnom nivou, kao isticanja iskustva korisnika.

KRAJNJI KORISNICI, na dobrovoljnoj osnovi: poljoprivrednici, zadruge, firme, NVO i javne institucije koje poseduju i / ili iznajmljuju zemljište u području projekta.

PRIORITET 3 - Razvoj ruralne ekonomije 1. Ulaganja u razvoj seoskog turizma, 2. Ulaganja u tradicionalne proizvodnje u seoskim strana 6

područjima, 3. Ulaganja u direktnu prodaju na poljoprivrednim gazdinstvima, za pojedinačni ili zajednički interes (grupe proizvođača), 4. Ulaganja u izgradnju i / ili adaptaciju i / ili opremanje pogona (mikro proizvodnih pogona) za mleko , meso, voće i povrće uključujući opremu za pakovanje i marketing poljoprivrednih proizvoda, 5. Ulaganje u izgradnju i / ili adaptaciju i / ili opremanje uslužnih delatnosti u seoskim područjima poput IT centara i mehaničarskih radionica, 6. Ulaganje u izgradnju i / ili adaptaciju i / ili opremanje pogona za proizvodnju slatkovodne ribe, 7. Ulaganje u izgradnju i / ili adaptaciju i / ili opremanje pogona za proizvodnju pečuraka, 8. Ulaganje u obnovljive izvore energija. dr Bratislav Pešić

KRUŠKINA BUVA ( Psilla spp . ) Opis štetočine : Štetočina napada krušku, ima 4-5 generacija godišnje.

Imago je dugačak 2.2-2,9 mm. Zimska forma je tamno-smedja sa nekoliko crnih i narandžastih pega.

Letnja forma je svetlo-smedja sa nekoliko tamnih i narandžastih pega. Jaje je svetlo-žute do narandžaste boje, dužine oko 0,3 mm, s donje strane ima peteljku, a sa uže nosi tanku vlas. Postoje 5 razvojnih stadijuma larve. One su spoljoštenog tela, svetlo-žute nijanse sa više tamnih pega na dorzalnoj strani i crvenim očima. Poslednja dva stadijuma su zelenkasto-smedje boje, telo je zaobljenije sa izrazitim nastavcima krila.

Prezimljava imago u pukotinama kore stabla i grana kruške. Pojavljuje se rano u proleće, krajem marta čim se 2-3 dana temperatura ustali i dostigne 10 ° C. Pari se i polaže jaja i do 450 bledo žute boje, u blizini pupoljka, oko pupoljaka ili duž nerva lista. Na jaču pojavu kruškine buve utiču mnogi faktori, među kojima i - preterano đubrenje azotom, - osetljivost sorti, - uništavanje korova, - uništavanje prirodnih neprijatelja i

ZAŠTITA BILJA - brzo prilagođavanje pesticidima Simptomi: U našim uslovima najveće štete su tokom juna meseca, a pričinjava ih larva, koja se u kolonijama javlja na mladim izbojcima i listićima. Larve sišu sokove i izazivaju zastoj letorasta, lišće se kovrdža, smanjuje se asimilaciona površina, lišće se suši i opada.

Kruškina buva luči mednu rosu na kojoj se naseljava čadjavica, sprečava se proces fotosinteze što utiče na kvalitet voćke. Ova štetočina je vektor mikoplazmi koje izazivaju žućenje i propadanje kruške.

Suzbijanje : Zbog većeg broja generacija, visoke plodnosti, a samim tim i velikih šteta koje izaziva kruškina buva u vegetaciji, štetočinu moramo suzbijati u početnim fazama razvoja. Kada je temperatura viša od 10 ° C štetočina izlazi iz skrovitih mesta, pari se i tada treba obaviti zimsko tretiranje, čime se olakšava zaštita tokom vegetacije.

1.Zimsko tretiranje : Sa suzbijanjem kruškine buve mora se početi na vreme tj. prvo prskanje krušaka obaviti u toku zime, kada štetočine počinju da izlaze iz zimskog skrovišta i ženke počinju da polažu jaja ( prvi topliji dani u februaru ). Za ovo tretiranje koristiti kombinaciju mineralnog ulja i insekticida iz grupe piretroida u koncentraciji prema upustvu proizvođača. Preparati : - Belo ulje, Galmin ( 3-4 % , u fazi razvoja pupoljaka ), - Crveno ulje ( 2-3 % , tokom mirovannja i početkom vegetacije ).

2. Tokom vegetacije : - Dimilin SC - 48 ( 0,024 + 0,3 % mineralnog ulja ), - Vertimec 018 - EK ( 0,05-0,075 % uz dodatak 0,25 % mineralnog ulja, tretiranjem u vreme masovnog piljenja larvi, posle opadanja kruničnih listića ), - Abastate ( 0,75 l / ha + 3l / ha mineralnog ulja ili 0,75 l / ha + 1 % ađuvansa Nu - filma 17 ), - Abastate EV ( 0,075 % ) , Volliam Targo 063 - SC ( 0,075-0,1 % ) , Cipkord 20 - EK , Sucip 20 - ES ( 0,0150,03 % ), Talstar 10 - EK, Fobos - EK, Futocid -EC ( 0,05 % tretiranjem u proleće na početku piljenja larvi ) - Grom ( 0,3-0,5 l / ha ), Pirinek 48 - ES, Kozma ( 0,15 % , u vreme pojave prvih jedinki ), - Nurelle - D , despot, Cihlop, Konzul ( 0,1-0,15 % ), Envidor ( 0,6 l / ha, po pojavi larvi L1 uzrasta), - Perfekthion, Sistemin 40 - EK, Fosfamid 40 - EK, Dimetogal ( 0,1 - 0,2 % u vreme registrovanja pojave Fastac 10 - SC, Fastac 10 - EK ( 0,018-0,02 % tretiranjem na početku formiranja prvih kolonija ), Apache 50 VG ( 250 gr / h). mr Gordana Jovanović

MALI OGLASI Prodajem 20 mlekarskih kanti.

064/6454738 Prodajem 200 komada ambalaže za berbu višnje i šljive 12/1. 064/8110751 Kupujem pumpu visokog pritiska za pranje povrća. 063/8082607 Kupujem traktor Rakovica 65.

060/4448533 Prodajem krompir količine 5t.

065/3403740 Prodajem celer. 064/3526702

strana 7

STOČARSTVO AMBIJENTALNI USLOVI U ŽIVINARNICIMA Objekti za smeštaj živine moraju biti građeni namenski za vrste i kategorije životinja koje će u njima živeti pod stalnim stručnim nadzorom. Moraju zadovoljavati određene standarde u izboru materijala za izgradnju, površini prostora za svaku životinju, visini plafona, ventilacionih sistema, kanala za izđubravanje, osvetljenja, itd…

Sa stanovišta zaštite zdravlja životinja, objekti moraju zadovoljiti sledeće standarde: dovoljnu kvadaraturu predviđenu za pojedine kategorije i grla pojedinačno, dovoljnu količinu svežeg vazduha i pravilnu izmenu vazduha u štali, pravilno postavljen kavez, adekvatnu temperaturu i temperaturni režim u proizvodnim objektima, zaštitu od vetrova i od promaje.

Usled niskih spoljašnih temperatura, koje su karakteristične za zimski period, vrlo često dolazi do kondezacije zidova u objektima, pri čemu dolazi do narušavanja mikroklomatskih uslova u objektu i povećanja vlažnosti vazduha. Razlog ovakvih pojava jeste loša izolacija objekata.

Ovakve pojave dovode do pojave niza faktora koji loše utiču na živinu, a to su: povećanje vlažnosti prostirke, pojava raznih sojeva bakterija na prostirkama, opadanje perja kod živine, povećana zaprljanost živine, smanjena konzumacija hrane i vode, usled čega dolazi do slabijih proizvodnih rezultata.

Preporuka savetodavne i stručne službe je da treba uraditi izolaciju spoljne strane objekata, a da ukoliko dođe do neželjenih situacija, treba sprovesti dodatno provetravanje objekata, izvršiti dezinfekciju prostirke i usled smanjene konzumacije hrane, povećati ukupnu energiju u obroku. mr Dejan Ranđelović strana 8

RADOVI NA PČELINJAKU MARTA MESECA U martu mesecu počinje aktivna pčelarska sezona, i radovi na pčelinjaku u ovom mesecu su izuzetno važni za razvoj pčelinje zajednice. Pčelinje društvo u ovom periodu prolazi kroz jedan od kritičnih perioda razvoja jer: •u pčelinjem gnezdu već ima dosta legla, iz dana u dan biće ga sve više, a temperaturu mu trebaju održavati na kostantnom nivou bez obzira na vremenske prilike u martu; •vrši se zamena pčela novim, a u jednom periodu zimskih pčela je sve manje, što stvara kritičnu situaciju koju samo prebrođuju samo jake pčelinje zajednice; •već od kraja marta matica počinje da polaže jaja za pčele koje će učestvovati u bagremovoj paši, pa je vrlo važno da ih je što više .

Sasvim je sigurno da je mart mesec veoma važan za razvoj pčelinjih društava, a ako nešto propusti u ovom mesecu, ne može se nadoknaditi u pogledu ostvarivanja visokih prinosa meda. Tokom marta broj izleženih mladih pčela je veći od broja uginulih zimskih pčela, pa će društvo krajem marta biti jače nego na njegovom početku za oko 10%. Jaka društva su tokom zime trošila malo hrane po jednoj pčeli, pa su sada sposobna da bez ikakve pomoći pčelara dočekaju april, ali samo ako imaju dovoljne količine hrane.

Po lepom i sunčanom vremenu, kada ja temperatura oko 18 stepeni treba izvršiti prvi detaljan prolećni pregled pčelinjih društava. Ovo je jedan od najvažnijih pregleda u godini. Sve nepravilnosti, ukoliko ih ima, treba tokom pregleda otkloniti, gnezdo preurediti, ramove sa starim saćem izvaditi, gnezdo suziti prema jačini pčelinje zajednice, košnicu ponovo utopliti i pažljivo zatvoriti.

Dešava se, da se prilikom pregleda pčelinjih društava ustanovi da poneko društvo nema maticu; ili da je u nekom društvu matica postala trutuša; ili da u nekom društvu ima mali broj pčela radilica i td. Sva ona društva gde je uočena neka nepravilnost, treba sanirati, jer u protivnom mogu brzo uginuti.

Društvima bez dovoljno hrane, prihranjivanjem obezbediti normalne količine rezervne hrane, sve dok se ne otklone svi nedostaci. dipl. ing. Nenad Stefanović

RATARSTVO BLIŽI SE VREME PRIHRANE OZIMIH STRNINA

I pored stalnog apela savetodavaca PSSS Leskovac, veliki deo zasejanih površina zasejano je „semenom sa tavana“ u kasnijim setvenim rokovima, dok su mineralna đubriva primenjena na svega 1/3 zasejanih površina. Usevi za sada dobro izgledaju a dalji razvoj zavisiće od vremenskih prilika.

Trenutni agroekološki uslovi i najava meteorologa da nas u narednom periodu očekuje hladno vreme praćeno padavinama, nagoveštavaju da će ova predstojeća i jako bitna agrotehnička mera biti obavljena nešto kasnije u odnosu na višegodišnji prosek.

Pre nego što se otpočne prihrana useva treba imati u vidu sledeće činjenice: Potreba biljaka za intezivnijom ishranom pojedinim hranljivim elementima u fazama bokorenja i na početku vlatanja, odnosno u periodu kada počinje intenzivan porast stabla. U tim fazama pšenica i ostala žita formiraju potencijal prinosa, pa ukoliko tada nema dovoljno azota, ostvariće se niži prinosi, bez obzira na dalji tok vegetacije, visina planiranog prinosa; meteorološki uslovi u narednom periodu; zahtevi sorte za pojedinim hranivima; da li je i koja količina đubriva primenjena sa osnovnom obradom; činjenica da je azot spran u dublje slojeve zemljišta; nakon obilnih padavina predhodne godine poremećeno je snabdevanju biljaka NPK hranivima.

Sa prvom prihranom pšenice ako vremenski uslovi to dozvole poljoprivrednici će početi sredinom fabruara i u martu. Preporuka stručnjaka naše službe je da se koriste lako rastvoriva mineralna đubriva.

Cilj je optimalno đubriti i održavati ekološku ravnotežu, a ne zagađivati zemljište. Najpouzdaniji način da se odredi optimalna doza azota je analiza zemljišta pred samo prihranjivanje. Poljoprivredni

proizvođači kojito neće moći da obave, useve treba da prihrane posle konsultacija sa stručnjacima i praćenja preporuka preko sredstava javnog informisanja. Nakon višegodišnjih istraživanja utvrđeno je da na našem području za prihranjivanje pšenice potrebno je primeniti 200-300 kilograma KAN-a.

Za prinos od 4-5 tona zrna po hektaru, pšenica utroši 120-140 kg azota. U najvećem broju slučajeva prosečno sadržaj azota u zemljištu kreće se oko 60 kg po hektaru, što znači da prihranom treba da se unese 80 kg azota, prvo prihranjivanje sa 60 a drugo sa oko 20 kg azota po hektaru. To praktično znači da za prvu prihranu potrebno je upotrebiti oko 220-240 kg KAN-a po hektaru, UREA 130-150 kg ili oko 180-200 kg/ha AN-a.

Ove količine đubriva potrebno je primeniti tokom februara, a najkasnije do 15 marata. Drugo prihranjivanje treba obaviti krajem marta i početkom aprila - pred vlatanje.

Prilikom prihrane ječma treba voditi računa o tome da je ječam daleko osetljiviji na poleganje u odnosu na pšenicu, pa za razliku od pšenice u prvoj prihrani ne bismo smeli prihraniti ječam sa više od 40-50 kg/ ha čistog azota (150-180 kg/ha KAN-a), a u drugoj prihrani, početkom vlatanja, 20-30 kg/ha čistog azota, (75-110 kg/ha KAN-a).

Za interventnu aplikacuju azota, odnosno tamo gde se želi brz efekat, treba koristiti KAN ili AN. Na kiselim zemljištima prednost takođe treba dati KAN-u.

UREA ima prednost zbog veće koncentracuje azota. Mana joj je što deluje usporeno jer mora da se transformiše u zemljištu. Ako u roku sedam dana posle prihranjivanja padne 10 litara kiše po kvadratnom metru, uspeh neće izostati. m. sc. Jelena Stojiljković

strana 9

MELIORACIJE AGROHEMIJSKA ANALIZA ZEMLJIŠTA Agrohemijska analiza zemljišta predstavlja sliku trenutnog hemijskog stanja zemljišta. To znači da urađena analiza pokazuje koliko ima mineralnih materija u zemljištu. Najpre, uzorci zemljišta se uzimaju sa parcela sa kojih je skinut postojeći usev (pšenica ili kukuruz ili bilo koja druga kultura), nikako dok je usev na parceli. Sa jedne parcele veličine jednog hektara, uzima se prosečan uzorak od 20-25 pojedinačnih uzoraka koji se uzimaju po principu cik-cak uzorkovanja. Uzorci se mogu uzimati agropedološkom sondom ili ašovom. Ovakav uzorak se uzima za ratarske useve do dubine od 30 cm.Tako donet uzorak u laboratoriju,se najpre obeležava i zavodi u glavnu knjigu gde dobija svoj identifikacioni broj, zatim se suši, melje, meri i priprema za analizu.

Svrha uzimanja uzoraka: Ovakvim postupkom se nakon analize dobija trenutna, odnosno prava slika stanja makro elemenata N, P i K koji su neophodni u mineralnoj ishrani biljaka. Na osnovu toga se pravi proračun mineralnih i organskih đubriva koji su potrebni za narednu kulturu koja se zasniva, kao i odnos NPK hraniva i njihova količina.

Osim ovih parametara, (NPK) radi se Nmin metoda, ukupan azot, kalcijum karbonati. Na osnovu svih ovih parametara, može se zaključiti o kakvom je zemljištu reč i da li je ono sposobno da postigne željeni prinos i kvalitet naredne kulture koju sejemo ili sadimo.U tom cilju poljoprivrednici mogu imati veliku korist i uštedu pri odabiru i količini hraniva koju treba da unesu za sledeću kulturu.

Značaj: Značaj agrohemijske analize zemljišta se ogleda u pravilnom unošenju organskih i mineralnih materija čija je količina i odnos hraniva u direktnoj proporciji sa prinosom koji naravno prati i kvalitet.Samim tim, ne dolazi do prekomernog i nekontrolisanog unošenja nutrijenata koji izazivaju niz štetnih posledica po gajene biljke, a naročito velike štete na zagađenje zemljišta, podzemnih voda pa samim tim i rečnih vodotokova, a najveće štete se odražavaju na ljudsko zdravlje. Imajući u vidu korisne i štetne posledice unošenja nutrijenata u zemljište, Ministarstvo strana 10

poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je sa obnovom registracije poljoprivrednih domaćinstava, uvelo jednu pozitivnu meru kontrole plodnosti zemljišta (kao i popravku-kalcifikaciju), kao obaveznu meru u narednih pet godina, čime će podstaći poljoprivrednike da provere stanje svog zemljišta, jer u protivnom domaćinstvo može preći u pasivni status.

UPUTSTVO ZA UZORKOVANJE ZEMLJIŠTA

Šta se dobija analizom zemljišta?

Analizom zemljišta na parametre kontrole plodnosti, poljoprivredni proizvođači dobijaju PREPORUKU o pravilnom đubrenju za naredne 3 godine u smislu količine đubriva kao i vremena njegove primene. Ova mera dovodi do značajne racjonalizacije upotrebe đubriva u odnosu na kod nas zastupljeno đubrenje bez prethodnih analiza zemljišta.

Investicija u analizu zemljišta se višestruko isplati jer se adekvatnom primenom đubriva mogu postići

MELIORACIJE uštede u novcu, povećanje prinosa i veći profit. Prema Zakonu o poljoprivrednom zemljištu (Sl. glasnik RS 62/06, 65/08, 41/09) vlasnik, odnosno korisnik obradivog poljoprivrednog zemljišta vrši kontrolu plodnosti i evidenciju količine unetog mineralnog đubriva i pesticida. Kontrola plodnosti vrši se po potrebi, a najmanje svake pete godine.

Zašto je važno pravilno uzeti uzorak zemljišta?

Od pravilnog uzimanja uzoraka zemljišta zavise i

Ukoliko je parcela neujednačena (po nadmorskoj visini, nagibu, boji i kvalitetu zemljišta, gajenoj biljnoj vrsti…) broj uzoraka zavisi od broja postojećih celina.

Ukoliko je površina parcele veća od 5 ha, parcela se deli na više delova sa kojih se uzima prosečan uzorak zemljišta. Pod proizvodnom parcelom se podrazumeva parcela koja je u proteklih nekoliko godina korišćena kao jedna celina (na celoj površini jedna biljna vrsta, ista agrotehnika – npr. đubrenje).

Kada uzorkovati?

Vreme uzorkovanja zemljišta je NAKON SKIDANJA USEVA (leto – ukoliko je predusev ozima strnina ili jesen, posle jarih useva).

rezultati analize, te prema tome i ispravnost zaključaka i mera koje se predlažu Šta je prosečan uzorak zemljišta?

Prosečan uzorak se sastoji od 20-25 pojedinačnih uzoraka zemljišta (broj zavisi od veličine površine proizvodne parcele) koji se mešaju i pravi se prosečan uzorak (princip: što je veći broj pojedinačnih uzoraka – prosečan uzorak bolje predstavlja parcelu)!

Prosečan uzorak zemljišta potiče sa proizvodne parcele površine maksimalno do 5 ha, ujednačene po nadmorskoj visini i kvalitetu zemljišta.

Kretanje po parceli Kretanje po parceli može da bude po tzv. »šahovskom rasporedu« ili »po dijagonali«, važno je da prosečan uzorak predstavlja što je moguće ravnomerniji raspored pojedinačnih uzoraka po čitavoj površini parcele.

Potreban pribor: sonda ili ašov i 1 kofa (za voćnjak i vinograd 2 obeležene kofe), PVC kesa, olovka i papir.

Pojedinačni uzorci se uzimaju sondom ili ašovom na dubini od 0-30 cm na parcelama koje su u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji, odnosno na dubini od 0-30 i 30-60 cm na parcelama koje su u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji. dipl. ing. Igor Ristić

PSSS Leskovac radi besplatnu agrohemijsku analizu za sva registrivana poljoprivredna gazdinstva u komercijalnom statusu.

Uslovi za izradu agrohemijske analize su: 1. Registrovano gazdinstvo-komercijalni status 2. Setvena struktura poljoprivrednog gazdinstva 3. Vlasnički list za parcele na kojima se radi analiza ili ugovor o zakupu (državno zemljište) VAŽNO ZA PROIZVOĐAČE

strana 11

POVRTARSTVO ZAŠTO NAKLIJAVANJE KRTOLA KROMPIRA? Krompir je vrlo rasprostranjena kultura čiji je areal gajenja vrlo širok. Uzgaja se širom planete i koristi za ishranu ljudi i domaćih životinja. Poseduje podzemno stablo veoma bogato skrobom. U našoj zemlji gaji se na površini od 80.000 hektara, sa prosečnim prinosom od oko 10 tona po hektaru. Izbor zdravog semena krompira - rentabilna proizvodnja. Seme nabavljati od pouzdanih proizvođača.

Sorte se najčesće dele prema dužini vegetacionog perioda, tj po broju dana od nicanja do fizioloske zrelosti: -Rane sorte, 60-80 dana (Bellarosa, Carerra, Adora, Riviera, Tresor, Cleopatra, Agata…)

-Srednje rane sorte, 80-100 dana (Liseta, Amorosa, Marabel, Ewelina, Vineta, ….)

-Srednje kasne sorte, 100-130 dana (Kondor, Kenebec, Laura, Kuroda, Sylvana…)

-Kasne sorte, preko 130 dana (Desiree, Agria, Jelly…)

Naklijavanje krtola krompira

Za ranu proizvodnju krompira mnogi proizvođači su krenuli u proces naklijavanja još krajem novembra.

Potrebno je odstraniti krtole koje nemaju klicu, nitave klice i krtole koje su previše smežurane. Ako su krtole istog porekla i zdravstvenog stanja, prednost imaju krupnije krtole. Najbolji prinosi ostvaruju se sadnjom krtola mase 70-80 grama. Krtole se naklijavaju tako što se 5-6 nedelja pre sadnje rasporede u tankom sloju, plitke drvene ili plastične gajbe, u osvetljenom, suvom, čistom prostoru pri temperature od 12-15ºC i relativne vlažnosti vazduha 85-90 %. Gajbe se slažu jedna na drugu kako bi se krtolama osigurao dobar protok vazduha i svetlosti. Direktna sunčeva svjetlost i tama negativno djeluju na kvalitet klice. Naklijavanje se vrši u prostorijama osvjetljenim električnom energijom ili difuznom (prozorskom) svjetlošću. Prostoriji za naklijavanje obezbediti dobru ventilaciju strana 12

tokom klijanja dok se ne formiraju klice od nekoliko mm do pola santimetra.

Zašto naklijavanje?

•Zato što krompir znatno ranije niče od nenaklijanog, ubrzavaju se sve naredne faze rasta i razvoja za oko 15 dana, •Blagovremeno se otkrivaju krtole sa nitavim klicama, izdvajaju se i tako se smanjuje % zakržljalih biljaka i praznih mesta u gajenom usevu, • Biljke se brže ukorene i bolje iskorišćavaju zimsku vlagu, • Bržim ukorjenjavanjem lakše se sprovodi zaštita protiv bolesti, proizvodi se zdravija hrana, • Bolje se iskorišćava vegetacioni prostor, veći prinos, veći prihod.

• Mlad krompir ranije, veća cena a samim tim ekonomska opravdanost proizvodnje.

Sadnja krompira Određivanje najpovoljnijeg vremena sadnje povezano je sa vremenskih prilikama, vlažnošću i temperaturom zemljišta. Sadnja se obavlja ručno, poluautomatskim ili automatskim sadilicama.

Osnovni preduslovi za pravilnu mašinsku sadnju su ujednačena veličina semenskih krtola i dobro pripremljeno zemljište. Količina semenskih krtola po jedinici površine zavisi od njihove krupnoće i gustine sadnje. Obično se te količine kreću od 1.800 kg. do 3.500 kg. po hektaru. dipl. ing. Boban Stanković

ZAŠTITA BILJA VIRUSI U POVRTARSKOJ PROIZVODNJI

Posebnu grupu ekonomski značajnih patogena u povrtarskoj proizvodnji predstavljaju virusi. Virusi nemaju ćelijsku građu i označavaju se kao čestice ili partikule. Spoljašnji deo virusne čestice je proteinske prirode i zove se kapsid, dok je unutrašnji deo jezgro od nukleinske kiseline. Nemaju sopstveni metabolizam, reprodukuju se samo u živoj ćeliji, i označavaju se kao obligatni intraćelijski paraziti. Svojim prisustvom u biljnoj ćeliji menjaju njen metabolizam u pravcu sinteze virusnih čestica. Pojedini virusi imaju mali krug domaćina ili se nalaze u samo jednoj biljnoj vrsti (monofagi), dok drugi imaju veliki broj domaćina (polifagi). Pored gajenih biljaka infektivni su i za mnoge korovske biljke. U povrtarstvu virusi se prenose mehanički, zaraženim semenom, zaraženim biljnim ostacima, vektorima (vaši, tripsi, nematode).

Na listovima zaraženih povrtarskih biljaka izazivaju promene u vidu mozaika, deformacije listova, nekrotičnih crtica ili pega. Nekrotične promene se mogu javiti i na stablu i na plodovima. Zbog virusnih infekcija biljke mogu imati žbunast izgled. Utiču i na slabije zametanje plodova, dok su zametnuti plodovi nerazvijeni, deformisani, slabijeg kvaliteta. Virus mozaika krastavca je infektivan za krastavac, dinju, tikvu, salatu, spanać, papriku, paradajz, neke korovske biljke. Prenosi se vašima, zaraženim biljnim ostacima, mehanički. Na biljkama paradajza izaziva šarenilo listova, morfološke promene izdanaka (nitavost paradajza), biljke su kržljave, a pojedini sojevi ovog virusa izazivaju nekrotične promene na listovima, stablu i plodovima. Isti virus na biljkama paprike izaziva mozaik listova i plodova, nekrotične promene, metličast ili žbunast izgled biljke zbog pojačanog grananja, deformacije cvetova, sterilnost polena, kržljavost, deformisanost plodova. Na biljkama krastavca nastaje mozaik listova i plodova. Oni su deformisani, biljke su kržljave, rodnost je slaba. Žbunast izgled biljke, bronzasta boja listova, žute, bledocrvene, ponekad i bele zone na plodovima, oivičene koncentričnim prstenovima koji mogu biti i nekrotični zavisno od prisutnog soja, nastaju zbog prisustva virusa bronzavosti paradajza u biljkama paradajza. Na biljkama paprike on izaziva mozaik listova i plodova, njihovu deformaciju, nekrotične pege. Infektivan je i za plavi patlidžan, duvan, pasulj, grašak, salatu,

Posetite naš web sajt gde možete naći preporuke i savete iz svih oblasti poljoprivredne proizvodnje.

WWW.PSSSLE.COM spanać. U prirodi se održava na mnogobrojnim biljkama domaćinima koji su izvor zaraze, a prenosi se semenom, tripsima, mehanički. Ukoliko su biljke paradajza inficirane virusom besemenosti paradajza one su žbunastog izgleda, sa sitnim plodovima koji su bez semena. Ovi primeri pokazuju koliko destruktivno može biti prisustvo virusa, i njihov uticaj na prinos i kvalitet gajenih biljka. Mogu potpuno uništiti prinos ili ga u velikoj meri smanjiti. Hemijske mere zaštite odnose se na suzbijanje vektora virusa. Obolele biljke se ne mogu lečiti, zato su preventivne mere veoma važne. Gajenje otpornih sorti, setva deklarisnog semena, uklanjanje zaraženih biljaka i biljnih ostataka, proizvodnja na nezaraženim parcelama, plodored, uništavanje korovskih biljaka kao mogućih izvora zaraze, higijenske mere pri raznim opreacijama tokom proizvodnje su važne preventivne mere zaštite gajenih biljaka dipl. ing. Bojana Karapandžić

strana 13

VOĆARSTVO I VINOGRADARSTVO BILTEN RADOVA U VOĆARSTVU I VINOGRADARSTVU U MESECU MARTU

Mesec april je karakterističan po tome što nam određuje kakva će nam godina biti po rodnosti, ako je u svih predhodnim mesecima situacija bila normalna. Posebno u našem području gde su izraženi kasni prolećni mrazevi. Zato ispred svih drugih radova moramo staviti na 1 mestu radove za zaštitu voća od izmrzavanja. Uspešnost zaštite od prolećnih mrazeva zasniva se na pretpostavci, da isti ne budu u dužem vremenskom trajanju i da isti ne budu ispod – 4 C°. Zato upozoravamo voćare da pažljivo prate vremensku prognozu i organizuju dežuranje u svojim voćnjacima. Na upozorenje meteorologa na mogućnos pojave jutarnjih mrazeva voćari bi trebali, da rasporede goreći matetijal koji daje dosta dima i kada temperatura u jutarnjim časovima bude oko 0C°, da pale materijal za zadimljavanje, čime bi sprečili dalji pad temperature i spasili svoje voće od izmrzavanja . Ako se na vreme reaguje sa paljenjem vatre temperatura se može podići za čitavih 2C°, tj. spečiti dalji pad ispod 0 C°.

1ha.(računati i količine date i u osnovnom jesenjem prihranjivanju). Mesec april je karakterističan i po intezivnoj zaštiti svih vrsta voća. Naime, kako vegetacija buja paralerno se i paraziti razvijaju i ugrožavaju voće.

Zato se upozoravaju voćari da posebnu pažnju posvete zaštiti svojih voćnjaka i istu vrše, manje više, zbog nestabilnog vremena, česte kiše, sistemicima, tako da ceo april bude pod zaštiom ovih preparata. Ovo se najviše odnosi na suzbijanje bolesti kod jabuke čađave krastavosti i pepelnice, a kod koštičavog voća sušenja cvetova i grančica (Monilija laxa) i pegavosti lišća (Cocomices). Koristim priliku, da upozorim voćare, da voćnjake nesmeju tretirati, u fazi cvetanja, insekticidima, zakon je jako strog ako dođe do trovanja pčela, a biće i slabije oprašivanje pa i smanjena rodnost. Važnost pčela za voćare smo osetili u punoj meri 2010 godine kada pčele ,zbog vremenskih uslova, nisu letele, kao i ove godine ,kod voća koje nije završilo oplodnju pre ovih kiša. Mislim da će voće imati smanjenu rodnost i ako je obilno cvetalo. Što se tiče drugih agrotehničkih mera potrebno je Ovo se posebno odnosi za vlasnike voćnjaka kajsije, izvršiti, po rasturanju N đubriva, međurednu obradu breskve, trešnje, šljive i višnje, voće koje rano cveta . zemljišta, podrivačima, kako bi se zatvorila vlaga, a ujedno izravnao teren radi lakšeg kretanja traktora Što se tiče drugih radova u ovom mesecu, u fazi pri zaštiti. početka cvetanja, potrebno je da voćari svoje voćnjake dipl. ing. Duško Jovanović prihrane N đubrivom. Zavisno od vrste, starosti i intezitete gajanja u količini od 50 do 150kg čistog N po strana 14

ZAŠTITA BILJA UPOTREBA FEROMONA Zbog bezbednosti hrane, zdravlja ljudi i životinja, zaštite životne sredine potrbno je smanjiti upotrebu sintetičkih pesticida u poljoprivrednoj proizvodnji.

Alternativne metode, visoko efikasne, koje kontrolišu štetočine ispod ekonomskog praga štetnosti su feromoni. Strogo su specifični u svom delovanju, selektivni prema korisnoj entomofauni i brzo razgradivi.

1559. godine pojam „feromon“ uveli su Peter Karlson i Martin Lučer iz temelja grčkih reči „pherein“ (za prevoz) i hormona (stimulisati). Insekti luče posebne, lako isparljive supstance koje se nazivaju feromoni i služe da se privuče jedinka suprotnog pola iste vrste, a za prijem informacija služe antene. Osim seksualnih feromona, u cilju konrole brojnosti štetnih vrsta, primenjuju se i feromoni za sprečavanje kopulacije.

Više od 40 godina koristi se tehnika primene feromonskih klopki za prognozu i praćenje štetnih vrsta insekata i suzbijanje ekonomski značajnih štetočina.

Nakon postavljanja feromonskih klopki u zasade, sasvim pouzdano mogu da se povežu biološki događaji inekatske vrste sa uslovima sredine u kojima se pojavljuju. Očitavanje prisustva štetnog organizma i praćenje brojnosti, omogućava da se tokom cele veg-

etacione sezone prati dinamika kretanja štetnog organizma.

Do sada u svetu su poznate tri metode korišćenja sintetičkih seksualnih hormona: 1.

Metod mamaca za masu mužjaka, čiji je cilj sakupljanje što većeg broja mužjaka, čime se smanjuje mogućnost sparivanja i oplodnje ženki; 2.

Metod difuzije sintetičkih seksualnih mirisa u atmosferu sa ciljem zavaravanja mužjaka u nalaženju jedinki suprotnog pola; 3.

Metod mamaca za osmatranje populacije.

Feromoni na različite načine privlače jedinke insekata: - bojama – vizuelni atraktanti (žute, plave, bele lepljive ploče), - seksualnim mirisima – feromoni (obično se privlače mužjaci određene vrste).

Zato sve grane biljne proizvodnje, i na otvorenom i

u zatvorenom prostoru, a pogotovu integralana i organska biljna proizvodnja, koriste feromonske klopke u cilju racionalnije upotrbe pesticida i smanjenja ostataka pesticida u biljnim proizvodima. dipl. ing. Mirjana Petrović

strana 15

STRUČNI SAVET

OREZIVANJE VIŠNJE Višnje se orezuju sistemom podmlađivanja, kako bi neprekidno davale jednogodišnje grane na kojima se stvaraju plodovi.

Uklonite sve ukrivo usmerene mladice i odsecite ih paraleino s granom.

Svaku grančicu koja je rodiia odsecite pri osnovi do pogodne rezervne mladice.

Svake godine orežite do rezervne mladice malo starijih, izukrštanih ili neplodnih bočnih izbojaka.

PREPORUKE ZA GAJENJE TREŠNJE Trešnja je od skoro postala redovna tema na tribinama i predavanjima poljoprivrednih stručnjaka. Rod koji trešnja daje, dobijene količine i kratak period branja, kao i druge povoljne karakteristike svrstavaju ovu biljnu vrstu u konkurentne u našim voćnjacima.

Od klimatskih uslova za gajenje trešnje posebno značenje ima temperatura i to u prvom redu apsolutne minimalne tokom zimskog mirovanja, na početku i na kraju vegetacije. Raspored padavina tokom vegetacije je vrlo bitan u fazi rasta ploda, a posebno u fazi bubrenja ćelija i dozrevanja. Dosta je otporna na niske temperature, tokom zime izdrži, kraće vreme, i do -28 C. Prilikom odabira parcele za podizanje zasada treba imati u vidu mogućnost pojave kasno procnih mrazeva. Veće količine padavina u fazi dozrevanja plodova prouzrokuju pucanje plodova i izraženiji napad bolesti i štetočina, naročito trešnjine muve. Intenzivan gajenje trešnje zahteva duboka, dobro drenirana i plodna zemljišta. Trešnja gajenja na divljoj trešnji (podlozi) bolje podnosi nešto teža zemljišta ilovastoglinaste teksture. Nasuprot tome, ne podnosi teža zbijena zemljišta. Ukoliko je zemljište duže vreme prekomerno vlažno (slaba prozračnost), koren počinje da truli.

Navešćemo nekoliko osnovnih principa za gajenje trešnje: -Voćke se sade na udaljenosti jedna od druge 2,5-3 metara, -Traži duboka i dobro drenirana zemljišta, -Zahteva slabo kisela zemljišta do neutralna, -Traži dosta vode u vreme nalivanja plodova, -Dobro podnosi niske temperature.

-Velike količine padavina ne podnose jer plod počinje da truli i pogodno je mesto za razvoj drugih bolesti. dipl. ing. Dalibor Cvetanović strana 16

LOV U FUNKCIJI SEOSKOG TURIZMA

Srbija od lovnog turizma godišnje zaradi tri miliona evra, a Austrija čak pola milijarde. U našoj zemlji ima 320 lovišta, kojima gazduju lovačka udruženja i preduzeće ‘’Srbija šume’’.

Na teritoriji opštine Leskovac nalaze se 6 lovišta, gde je ukupna površina lovnog revira od 101.035 ha. Od ukupnih površina lovišta pod šumom zauzimaju 35.526 ha. Površina lovišta gde je dozvoljen lov, iznosi 89.103 ha, a nelovne površine gde se nalaze rezervati 11.932 ha.

Ozbiljnost u gazdovanju lovištem i uzgojem lovnih divljači pokazala su sva lovačka udruženja koja se nalaze na teritoriji Grada Leskovca, jer su u lovnom turizmu prepoznali vrlo važnu privrednu granu, koja može da doprinese ekonomskom prosperitetu celog regiona. Ali polna, genetska, starosna struktura i brojnost populacija vrste krupne divljači, koja naseljavaju šumka područja opštine, daleko su ispod mogućnosti

stanišnih potencijala. Dok je gustina populacija sitne divljači, a pre svega poljske jarebice u blagom porastu.

Upravo je tu šanasa našeg lovnog turizma, jer je poljska jarebica jedna, ako ne i najvažnija, divljač za koju su zaiteresovani lovci iz inostranstva.

Ono što je u ponudi i prednost ovog kraja i ovih lovišta, jeste velikih broj lovačkih kuća i drugih lovno tehničkih objekata koji su stavljeni u funkciji i na raspolaganju turista. dr Bratislav Pešić

strana 17

ZAŠTITA BILJA

PRAVILNO RUKOVANJE SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILJA Da bi gajeni usev bio adekvatno zaštićen važno je opredeliti se za preparat koji je registrovan za suzbijanje određene bolesti ili štetočine, sa najmanjim mogućim rizikom po ljude i životnu sredinu. Pri tome treba voditi računa o razvojnoj fazi štetnog organizma, fenofazi gajene biljke, preporukama prognozno izveštajne službe, odnosno o vremenu primene. Važna je i tehnika aplikacije odnosno izbor adekvatnog uređaja za tretiranje.

Transport sredstava za zaštitu bilja, njihovo skladištenje, priprema i primena nose sa sobom rizik po zdravlje ljudi i zagađenje životne sredine. Zato je potrebno da sva lica koja dolaze u kontakt sa sredstvima za zaštitu bilja vode računa o svojoj bezbednosti i o bezbednosti drugih, a samim tim i o zaštiti životne sredine. To podrazumeva da deo vozila u kome se prevoze sredstva za zaštitu bilja bude suv, bez ikakvih elemenata koji bi mogli dovesti do oštećenja ambalaže, kao i da bude fizički odvojen od dela vozila u kome su putnici.

Najbolje je transportovati sredstva u zatvorene kutije ili kontejnere čime će se izeći njihovo pomeranje tokom transporta. Sredstva za zaštitu bilja skladištiti u objektima namenjenim isključivo za tu svrhu, koji su od čvrstog materijala ( beton, cigla, kamen, a pod nepropustljiv za tečnost ), otporni na plamen i laki za čišćenje. Prostorija treba da bude zaključana, van domašaja dece, nestručnih osoba i životinja. Sredstva za zaštitu bilja skladišiti u originalnoj ambalaži, u uslovima navednim na etileti.

Pre upotrebe preparata treba pročitati uputstvo za upotrebu i pridržavati se znakova opasnosti i upozorenja navedenih u uputstvu i na etiketi. Obavezno pre upotrebe proveriti opremu za rad. Voditi računa o vremenskim uslovima tokom upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Ne vršiti tretiranje ukoliko je jak vetar, ni tokom najtoplijeg dela dana. Nositi zaštitnu opremu ( zaštitno odelo, rukavice otporne na hemikalije, gumene čizme, štitnik za lice, odnosno odgovarajuću masku i zaštitne naočare) pri pripremi i upotrebi praparata. strana 18

Treba pripremiti odgovarajuću količinu rastvora za tretiranje prema površini koja se tretira. Praznu ambalažu oprati tri puta, a tečnost dodati u rezervoar prskalice, potom ispranu ambalažu izbušiti na više mesta i odložiti u plastične kese namenjene za prikupljanje otpadne prazne ambalaže, koje se čuvaju u skladištu za čuvanje sredstava za zaštitu bilja ili na nekom drugom obezbeđenom i pogodnom mestu, određenom za prikupljanje otpadnih materija ove vrste, do nijhovog preuzimanja od strane ovlašćenih lica. Nakon rada sa pesticidom oprati korišćen uređaj, očistiti zaštitnu odeću i opremu po instrukcijama proizvođača. Obaviti ličnu higijenu. Samo pažljivim i odgovornim ponašanjem uz poštovanje svih neophodnih mera korisnik sredstava za zaštitu bilja štiti sebe i svoju okolinu, od bilo kakvih neželjenih posledica i omogućava proizvodnju kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane. dipl. ing. Bojana Karapandžić

Obaveštenje za ratare!

Obilaskom terena na području Jablaničkog okruga utvrđeno je da na velikom procentu zasejanih površina ozimim strninama postoje idealni uslovi za prihranu useva.

Povoljni temperaturni uslovi za ovo doba godine uticali su na to da zasejani usevi izbokore, što je idealna faza za ovu bitnu meru u ciklusu proizvodnje. Prema najavi meteorologa narednih dana na našem području očekuje nas par kišnih dana što bi pogodovalo razvoju useva nakon obavljene prihrane.

Za prvu prihranu, ako nije odrađena agrohemijska analiza zemljišta orijentaciono treba upotrebiti oko 220-240 kg KAN-a po hektaru, UREA 130-150 kg ili oko 180-200 kg/ha AN-a.

Jug Bogdanova 8a, 16000 Leskovac tel. 016/212-246 email: zavodle@open.telekom.rs www.psssle.com