Vina jackson osamdeset dana požuda 1

EDICIJA MOĆ STRASTI Knjiga br. 2

www.crowarez.org www.bosnaunited.net

Naslov originala: Vina Jackson EIGHTY DAYS YELLOW S engleskog preveo Boban Jakovljević

Za sve je kriv Vivaldi.

Tačnije, kompakt&disk Vivaldijeva „Četiri godišnja doba", sada položen na noćni ormarić, pored kog leži moj dečko i tiho hrče.

Posvañali smo se pošto se Daren u tri po ponoći vratio kući sa službenog puta i zatekao me golu na drvenom podu njegove dnevne sobe. Ležala sam i slušala disk najglasnije što njegov muzički ureñaj sa saraund sistemom omogućava. Stvarno glasno.

Brza kompozicija u g&molu, „Leto" upravo je trebalo da grune punom snagom kad je Daren uleteo na vrata.

Nisam primetila da se vratio dok nisam osetila ñon njegove cipele na desnom ramenu kako me drmusa. Otvorila sam oči i videla ga kako se nadnosi nad mene. Onda je upalio svetla, a muzika je naglo prestala. & Šta to, doñavola, radiš?! & upitao je.

Slušam muziku & odgovorila sam najtišim glasom.

To čujem! To sam mogao da čujem još na ulici! – zaurlao je.

Bio je u Los Anñelesu i izgledao je izuzetno svež za nekog ko je upravo stigao s dugog leta. Na sebi je imao poslovno odelo & kao sneg belu košulju, kožni kaiš i mornarsko&plave pantalone s veoma tankim uspravnim prugama.

Sako u istom tonu prebacio je preko ruke. Čvrsto je stezao dršku putne torbe s točkićima. Napolju je, očigledno, padala kiša, mada ja ništa nisam čula zbog glasne muzike. Torba mu je bila mokra od kiše. Kapi su se slivale niza strane i pravile baricu na podu pored moje butine. Nogavice su mu bile mokre pri dnu, tamo gde kišobran nije mogao da ih zaštiti, te su mu se lepile za listove.

Okrenula sam glavu prema njegovoj cipeli i ugledala tek koji centimetar mokre teleće kože. Nekoliko kapljica s njegove cipele palo mi je na ruku.

Vivaldi je oduvek snažno delovao na mene. Zato ni sitni sati ni Darenovo srdito lice nisu mogli da mi unište osećaj topline koji se brzo širio mojim telom dok mi je muzika uzburkavala krv u žilama.

Okrenula sam se tako da mi je njegova cipela ostala blago pritisnuta uz desnu ruku i prešla šakom preko njegove nogavice. Istog trena se odmaknuo kao opečen i zavrteo glavom. & Gospode bože, Samer!

Odvukao je torbu do muzičkog ureñaja, izvadio „Četiri godišnja doba", a onda otišao u sobu. Kolebala sam se da li da ustanem i krenem za njim, ali sam odustala. Nisam imala nikakve izglede da tako gola pobedim Darena u prepirci. Nadala sam se da ću, ako ostanem nepomična na podu, biti manje vidljiva te tako ublažiti njegov bes. Verovala sam da će se moje razgolićeno telo bolje stopiti s njegovim drvenim podom ako ostanem da ležim nego ako se uspravim. Čula sam kako se otvara ormar, a onda je usledilo poznato čangrljanje drvenih vešalica dok je kačio sako. Za šest meseci našeg zabavaljanja, nijednom ga nisam videla da prebacuje sako preko naslona stolice, kao što bi svako normalan učinio. Odmah je kačio sako u ormar, zatim sedao da se izuje, a onda skidao manžetne, pa raskopčavao košulju i ubacivao je pravo u korpu za veš. Posle toga je skidao kaiš i kačio ga na šipku u ormaru pored pola tuceta kaiševa u istim, tmurnim nijansama tamnoplave, crne i smeñe. Nosio je markirane slip gaće, kakve najviše volim da vidim na muškarcima & s kratkim, uskim nogavicama i širokim pojasom. Uživala sam u pogledu na njegove tesno pripijene gaćice. Meñutim, na moje razočaranje, uvek je oblačio ogrtač i nikad nije hodao po stanu u donjem vešu. Golotinja je vreñala Darena.

Upoznali smo se letos najednom koncertu. Za mene je to bio izuzetno važan dogañaj. Jedan od violinista je otkazao nastup zbog bolesti i ja sam, u poslednjem trenutku, pozvana da ga zamenim u orkestru. Izvodili smo jedan komad Arva Parta, koji sam mrzela. Smatrala sam da je isprekidan i dosadan.

Ali za nastup u klasičnom orkestru na pravoj pozornici, makar i maloj, svirala bih i Džastina Bibera i našla način da izgledam kao da uživam u tome. Daren je bio u publici i oduševio se. Voleo je riñokose i kasnije mi je rekao da nije mogao da mi vidi lice, ali je zato imao odličan pogled na moje teme. Kazao je da mi je kosa na scenskom osvetljenju blistala kao plamen. Kupio je šampanjac i iskoristio svoje veze s organizatorima koncerta kako bi me našao iza scene.

Ne volim šampanjac, ali sam ga ipak pila jer je Daren bio visok, privlačan i nešto najbliže grupi momku što sam ikad imala.

Upitala sam ga šta bi učinio da se ispostavilo da nemam prednje zube, ili da mu se nisam svidela zbog nečeg drugog. Odgovorio je da bi okušao sreću s perkusionistkinjom, koja nije bila riñokosa, ali je ipak bila prilično zgodna.

Nekoliko sati kasnije, bila sam pijana i ležala na leñima u njegovoj sobi u Ilingu. Pitala sam se kako sam završila u krevetu s tipom koji je prvo pažljivo

okačio sako i izuo cipele, a tek onda se popeo na mene. Ipak, imao je veliku kitu i fin stan i, mada se ispostavilo da nam se muzički ukusi potpuno razlikuju, tokom sledećih meseci zajedno smo proveli većinu vikenda. Na moju žalost, veoma mali deo tog vremena smo proveli u krevetu, a preveliki na raznim prefinjenim umetničkim dogañajima, koji mi nisu prijali a koje Daren, bila sam uverena, nije razumeo.

Muškarci koji su me viñali kako nastupam u pravim muzičkim salama, umesto u kafanama i na stanicama metroa, lako su mogli da se prevare, isto kao i Daren. Verovali su da me krase sve osobine koje su oni pripisivali klasičnim violinistkinjama. Očekivali su da sam lepo vaspitana, pristojna, kulturna, obrazovana, otmena i graciozna. Mislili su da imam ormar pun jednostavne, prikladne odeće za nastupe, odeće koja nije prosta i provokativna, niti otkriva previše. Pretpostavljali su da nosim niske, debele potpetice, nesvesna kakav utisak ostavljaju moji vitki članci.

A u stvari, imala sam samo jednu dugu, svečanu crnu haljinu. Kupila sam je za deset funti u jednoj radnji na Brik Lejnu i odnela je krojaču na prepravku. Bila je od baršuna, s naramenicama i otvorenih leña. Meñutim, one noći kad sam upoznala Darena bila je na hemijskom čišćenju. Zato sam uzela kreditnu karticu, otišla u „Selfridžis" i na brzinu kupila drugu haljinu, a etikete sam sakrila u donji veš. Srećom, Daren je bio uredan ljubavnik i nije isflekao ni mene ni haljinu, te sam sledećeg dana mogla da je vratim.

U stambenom bloku u Vajtčapelu sam imala stan i u njemu provodila vikende. Bila je to garsonjera, koja bi se pre mogla nazvati sobom nego stanom. U njoj se nalazio krevet za jednu osobu, šipka za vešanje odeće umesto ormara, mala sudopera, frižider i šporet. Kupatilo nije bilo u sklopu stana i delila sam ga s još četiri osobe, na koje sam povremeno naletala, ali koje su, uglavnom, gledale svoja posla.

Uprkos neatraktivnoj lokaciji i oronulosti zgrade, ne bih mogla da platim kiriju da nisam sklopila poseban dogovor sa stanodavcem, kog sam upoznala u jednom baru posle kasne posete Britanskom muzeju. Nikad mi nije dokraja objasnio zašto tu garsonjera izdaje ispod cene, ali pretpostavljala sam da ispod patosa krije ili leš ili štek belog praha. Zato sam noću često ležala budna očekujući da čujem bat koraka policijskih specijalaca koji trče kroz hodnik.

Daren nikad nije bio u mom stanu. Jedan razlog je bio što sam verovala da ne bi ni kročio u tu zgradu pre nego što bi čitava bila dezinfikovana. Drugi razlog je ležao u tome što sam želela da imam deo života koji će da pripada samo meni. Mislim da sam slutila da naša veza neće potrajati, tako da nisam

želela probleme s ostavljenim ljubavnikom koji mi noću kamenuje prozor.

Nekoliko puta mi je predložio da se preselim kod njega i da novac od kirije potrošim na bolju violinu ili na muzičko usavršavanje, ali sam odbila.

Mrzim da živim s nekim, pogotovu s ljubavnicima. Radije bih svirala na crno na nekom ćošku nego što bih pristala da me momak izdržava. Čula sam meki škljocaj dok se njegova kutija za manžetne zatvarala.

Zažmurila sam i skupila noge u pokušaju da postanem nevidljiva.

Vratio se u dnevnu sobu i, prošavši pored mene, otišao u kuhinju. Čula sam odvrtanje slavine, šištanje gasa, a onda, nekoliko trenutaka kasnije, tiho tutnjanje čajnika. Imao je jedan od onih osavremenjenih starinskih čajnika, koje je trebalo zagrevati na šporetu dok ne zapište. Nije mi bilo jasno zašto ne nabavi električni čajnik. Meñutim, on je tvrdio da voda tako ima bolji ukus i da se dobar čaj može napraviti samo u dobrom čajniku. Ja ne pijem čaj. Muka mi je i od gutljaja čaja. Pijem kafu, ali Daren odbija da mi je kuva posle sedam uveče, jer mi smeta da zaspim, a moje vrpoljenje tokom noći, dodao je, remeti i njegov san.

Opustila sam telo na podu i pravila se da sam na nekom drugom mestu.

Usporila sam disanje, trudeći se svim silama da budem potpuno nepomična, kao leš. & Ne mogu da razgovaram s tobom kad si takva, Samer.

Njegov bestelesni glas je doplovio iz kuhinje. Jedna od stvari koje sam najviše volela kod njega bio je taj njegov puni glas momka iz privatne škole, na trenutke topao i mek, a ponekad hladan i tvrd. Osetila sam nalet topline meñu butinama i stisnula noge što sam jače mogla, razmišljajući o jedinom putu kad smo vodili ljubav na podu dnevne sobe, pošto je Daren na njega prethodno položio peškir. Mrzeo je nered.

Kakva sam? & uzvratila sam ne otvarajući oči.

Takva! Gola i ispružena na podu kao ludača! Ustani i obuci nešto!

Posrkao je poslednje gutljaje čaja. Dok sam slušala njegovo nežno gutanje, zamišljala sam kako bi bilo da klekne i spusti usta meñu moje noge.

Od te pomisli sam osetila vrelinu.

Daren me obično nije oralno zadovoljavao osim ako se nisam upravo istuširala, a i tada je lizao bojažljivo i jezik zamenjivao prstom prvom pogodnom prilikom. Voleo je da koristi samo jedan prst i nije mu se svidelo kad sam ga uhvatila za ruku i pokušala da u sebe uguram još dva. & Bože, Samer & rekao je tada & ako tako nastaviš, do tridesete ćeš imati zjapeću rupu.

Otišao je u kuhinju i oprao ruke tečnošću za sudove. Onda se vratio i izvalio u krevet. Okrenuo mi je leña i zaspao, a ja sam ležala i zurila u tavanicu. Po glasnom pljuskanju, zaključila sam da je oprao ruke sve do lakata, kao veterinar koji se sprema da teli kravu ili sveštenik koji treba da prinese žrtvu.

Nikad više nisam ni pokušala da ga podstaknem da upotrebi više od jednog prsta.

Daren je odložio šolju u sudoperu i, prošavši pored mene; otišao u spavaću sobu. Čekala sam nekoliko trenutaka nakon što mi je iščezao iz vidokruga, a onda sam ustala. Postidela sam se pomislivši koliko bih mu bestidno izgledala dok gola ustajem s poda. Zanos Vivaldijevom muzikom potpuno me je bio napustio i udovi su počinjali da me bole i trnu mi od hladnoće.

Doñi u krevet kad se središ! & doviknuo mi je.

Slušala sam kako se svlači i leže u krevet. Navukla sam donji veš i sačekala da njegovo disanje postane dublje pre nego što sam se uvukla u postelju kraj njega.

Imala sam četiri godine kad sam prvi put čula Vivaldijeva „Četiri godišnja doba". Mama je za vikend odvela ostalu decu da posete baku. Ja nisam htela da poñem bez oca, koji je morao da ostane zbog posla. Uhvatila sam se za njega i drečala dok su pokušavali da me uguraju u kola. Na kraju su digli ruke i pustili me da ostanem.

Otac mi je dozvolio da, umesto u zabavište, poñem s njim na posao.

Provela sam tri veličanstvena dana u skoro potpunoj slobodi. Jurcala sam po njegovoj radionici i penjala se na naslagane automobilske gume. Udisala sam jak miris gume posmatrajući ga kako dizalicom podiže kola i zavlači se pod njih tako da mu vire samo struk i noge. Uvek sam stajala veoma blizu jer sam se užasno plašila da će dizalica jednog dana popustiti, a kola će pasti i smrskati ga. Ne znam da li je to bila nadmenost ili glupost, ali čak sam i u tom uzrastu mislila da bih mogla da ga izbavim te da bih, uz odgovarajući nalet adrenalina, mogla da podignem kola na nekoliko sekundi i omogućim mu da se izvuče.

Nakon što bi završio posao, ulazili smo u njegov kamionet i vozili se kući zaobilaznim putem. Usput bismo stali da pojedemo po sladoled u kornetu, iako mi inače nije bilo dozvoljeno da jedem slatkiše pre večere. Moj otac je uvek naručivao rum i suvo grožñe, a ja sam svaki put tražila drugačiji ukus, ili

po pola kugle različitih sladoleda.

Jedne noći, pošto nisam mogla da zaspim, otišla sam u dnevnu sobu.

Otac je ležao na leñima u mraku i, očigledno, spavao, iako nije disao glasno.

Bio je doneo gramofon iz garaže i čula sam nežno grebanje igle koje je pratilo svaki okret ploče.

Zdravo, ćerko & rekao mi je. Šta radiš? & upitala sam.

Slušam muziku & odgovorio je kao da je to najnormalnija stvar na svetu.

Legla sam pored njega kako bih osetila toplinu njegovog tela i blagi miris sveže gume pomešan s jakim sredstvom za čišćenje ruku. Zažmurila sam i mirno ležala. Imala sam utisak da je pod nestao i da lebdim u mraku okružena zvucima Vivaldijeva „Četiri godišnja doba".

Posle toga sam od oca tražila da stalno pušta tu ploču, možda jer sam verovala da sam dobila ime po jednom od koncerata iz „Četiri godišnja doba".

Roditelji mi to nikad nisu potvrdili*.

Moje oduševljenje je bilo toliko da mi je otac za peti roñendan kupio violinu i upisao me na časove. Uvek sam bila prilično nestrpljivo i svojeglavo dete, za kakvo se ne bi očekivalo da ima sklonosti za učenje muzike i pohañanje dodatnih časova. Meñutim, žarko sam želela, više od svega na svetu, da sviram nešto što će mi pomoći da poletim kao one noći kad sam prvi put čula Vivaldija. Zato sam od prvog trena kad sam položila ručice na vrat violine, vežbala kad god sam mogla.

Majka se zabrinula da to prerasta u opsesiju te je pokušala da mi na neko vreme oduzme instrument kako bih se okrenula školskim predmetima i možda sticanju prijatelja. Meñutim, ja sam odlučno odbila da se odreknem violine. S instrumentom u ruci imala sam osećaj da svakog časa mogu da poletim. Bez njega sam bila ništa, obično telo poput svakog drugog, kao kamen vezana za zemlju.

Brzo sam napredovala i kad mi je bilo devet godina, svirala sam daleko bolje nego što je moj zapanjeni učitelj violine mogao i da zamisli.

Otac mi je našao novog učitelja. Bio je to jedan stariji holandski gospodin, Hendrik van der Vlit, koji je živeo dve ulice od nas i retko izlazio iz kuće. Bio je to visok, sablasno mršav čovek, nezgrapnih pokreta. Činilo se da je prikačen na konce i da je supstanca kroz koju se kreće gušća od vazduha. Podsećao je na skakavca koji pliva kroz med. Kad bi uzeo violinu, telo mu je postajalo kao __________________________________________ *Sumer – engl. Leto

tečnost. Pokreti njegovih ruku bili su kao podizanje i spuštanje morskih talasa.

Muzika je iz njega izvirala kao plima.

Za razliku od gospoñe Dramond, nastavnice muzičkog u mojoj školi, koja je na moj napredak gledala sumnjičavo i zapanjeno, gospodin Van der Vlit nije pokazivao neko oduševljenje. Retko je govorio i nikad se nije smešio. Iako je moj rodni grad, Te Aroha, bio mali, slabo ko ga je poznavao i, koliko mi je bilo poznato, gospodin Van der Vlit nije imao drugih učenika. Otac mi je rekao da je Van der Vlit nekad svirao u Holandskom kraljevskom orkestru pod upravom Bernarda Hajtinka. Nakon što je na nekom koncertu upoznao jednu Novozelanñanku, napustio je muzičku karijeru i odselio se na Novi Zeland.

Ona je poginula u saobraćajnoj nesreći na dan mog roñenja.

Otac je bio tih poput Hendrika, ali ljudi su ga zanimali i poznavao je skoro svakog u Te Arohi. Pre ili kasnije, svakom bi se probušila guma na kolima, motociklu ili kosilici, a moj otac je važio za čoveka koji se prihvata i najbeznačajnijih opravki. Tako je često gubio vreme radeći neobične poslove za razne ljude. Meñu njima je bio i Hendrik, koji je jednog dana došao u radionicu da zakrpi gumu na biciklu a otišao iz nje s učenicom violine.

Osećala sam čudnu odanost prema gospodinu Van der Vlitu, kao da sam na neki način odgovorna za njegovu sreću jer sam na svet došla istog dana kad ga je žena napustila. Pošto sam osećala obavezu da ga zadovoljim, vežbala sam dok me ruke ne zabole a jagodice na prstima oteknu.

U školi nisam bila ni zvezda, niti otpadnica. Uvek sam imala prosečne ocene i ni po čemu se nisam izdvajala, osim u muzici. U tome sam, zahvaljujući dodatnim časovima i upornom vežbanju, bila daleko bolja od vršnjaka. Gospoña Dramond na časovima nije obraćala pažnju na mene.

Možda se plašila da će se drugi učenici osećati loše jer sam toliko bolja od njih, ili će ih izjedati ljubomora.

Svake večeri sam odlazila u našu garažu i svirala violinu ili slušala ploče, obično u mraku, plivajući duhom kroz klasična dela. Otac bi mi se ponekad pridružio. Retko smo razgovarali, ali uvek sam osećala da nas povezuje slušanje muzike, ili, možda, ista vrsta osobenjaštva.

Izbegavala sam zabave i nisam bila bog zna koliko društvena. Zbog toga su mi seksualna iskustva s vršnjacima bila ograničena. Meñutim, još pre nego što sam postala šiparica, osetila sam nagoveštaj onoga što će kasnije postati krepak seksualni apetit. Sviranje violine kao da mi je izoštravalo čula. Kao da je sve što bi moglo da mi skrene pažnju potonulo u zvuk. Sve drugo se povlačilo na periferiju moje percepcije, tako da sam osećala samo sopstveno

telo. Kad sam postala tinejdžerka, počela sam taj osećaj da povezujem sa seksualnim uzbuñenjem. Pitala sam se zašto se tako lako uzbudim i zašto muzika tako snažno deluje na mene. Uvek me je brinula pomisao da je moja seksualna želja prejaka. Gospodin Van der Vlit se prema meni odnosio pre kao prema instrumentu nego kao prema osobi. Postavljao mi je ruke u odgovarajući položaj, ili bi mi stavio šaku na leña kako bi me ispravio, kao da sam od drveta, a ne od krvi i mesa. Izgledao je potpuno nesvestan toga da me dodiruje, kao da sam ja produžetak njegovog sopstvenog tela. Uvek je bio čedan, ali, uprkos tome, uprkos njegovim godinama, pomalo jetkom zapahu i koščatom licu, počela sam da osećam nešto prema njemu. Bio je neobično visok, viši od mog oca. Imao je možda dva metra i bio je mnogo viši od mene. Čak i kad sam odrasla, dosegla sam samo sto šezdeset sedam centimetara.

Kad mi je bilo trinaest, jedva da sam mu dopirala do grudi.

Počela sam da se radujem njegovim časovima, i to ne zbog uživanja u muzičkom usavršavanju. Ponekad sam namerno pogrešno izvodila neki ton ili nepravilno postavljala ruku, nadajući se da će me dotaći kako bi me ispravio. & Samer & blago mi je rekao jednog dana & ako nastaviš tako, neću ti više držati časove.

Nikad više nisam pogrešno odsvirala notu.

Do te noći, nekoliko sati pre nego što smo se Daren i ja posvañali zbog „Četiri godišnja doba".

Bila sam u jednom baru u Kamden Taunu na svirci s nebitnom, nadobudnom bluz&rok grupom. Prsti su mi se odjednom ukočili i promašila sam ton. To nije primetio niko od članova benda, a većina publike nije obraćala pažnju na nas, osim grupice tvrdokornih obožavatelja našeg pevača i gitariste Krisa. Bila je sreda, a publika je sredinom radne nedelje mnogo napornija čak i od subotnjih pijanaca. Osim tvrdokornih obožavatelja benda, većinu publike su činili tipovi koji su došli samo na pivo i miran razgovor, a ne da slušaju muziku. Kris mi je rekao da ne brinem zbog toga.

Violu je svirao jednako dobro kao gitaru. Meñutim, u želji da postane komercijalno zanimljiviji, violu je zamenio gitarom. Pošto smo oboje u duši bili gudači, meñu nama se razvila neka vrsta veze. & Svima nam se to dešava, srce & rekao je.

Ali meni se to nije dešavalo. Bila sam prestravljena.

Posle nastupa sam otišla čak i ne popivši piće s bendom. Uhvatila sam voz do Darenovog stana u Ilingu i ušla koristeći rezervni ključ. Zaboravila sam kad sleće njegov avion i mislila sam da će stići prvim jutarnjim letom pa produžiti pravo na posao, ne svraćajući kući. Tako bih imala priliku da celu noć spavam u udobnom krevetu i slušam muziku. Jedan od razloga zbog kojih sam se i dalje viñala s njim bio je kvalitet ozvučenja u njegovom stanu, kao i to što je na podu bilo dovoljno prostora da se ispružim. Bio je meñu mojim retkim poznanicima koji su imali pristojan muzički ureñaj s CD plejerom. Pored toga, u mom stanu nije bilo dovoljno mesta za ležanje na podu, osim ako bih glavu zavukla u kuhinjski kredenac.

Posle nekoliko sati slušanja Vivaldija, zaključila sam da veza s Darenom, iako uglavnom prijatna, sputava moj stvaralački nagon. Posle šest meseci osrednje umetnosti, osrednje muzike, osrednjih roštilja s osrednjim parovima i osrednjeg seksa, počela sam da osećam teskobu. Sama sam se uvalila u to, sama sam sebi stavila okove. Morala sam da nañem izlaz.

Daren je obično imao lak san, ali je po povratku iz Los Anñelesa redovno uzimao nitol kako zbog vremenske razlike ne bi patio od nesanice. Videla sam pakovanje kako svetluca u njegovoj, inače praznoj kanti za papirne otpatke.

Iako je bilo četiri ujutro, uredno je bacio smeće umesto da dozvoli da prazan omot stoji na njegovom noćnom ormariću do jutra. Vivaldijev disk je ležao pored njegove lampe. Ostavljanje diska van omota bio je Darenov način da izrazi najžešći protest. Čudi me da je uopšte mogao da zaspi i pored nitola, dok disk leži pored njega i oštećuje se.

Iskrala sam se iz kreveta pre zore, posle najviše dva sata sna. Ostavila sam mu poruku na klupi u kuhinji. „Izvini zbog buke", napisala sam. „Lepo spavaj. Zvaću te itd."

Otišla sam Centralnom linijom londonskog metroa do Vest Enda bez jasne ideje kud sam krenula. Moj stanje stalno bio u neredu i izbegavala sam da vežbam u njemu jer su zidovi tanki. Stanarima susednih soba bi na kraju zasmetala glasna muzika, iako prijatna, kako sam se nadala. Moje ruke su žudele za sviranjem, ako ni zbog čega drugog, ono makar da bih iz sebe izbacila emocije koje su se nagomilale prethodne noći.

Kad sam stigla do Šepards Buša, voz je bio krcat. Odabrala sam mesto na kraju vagona i oslonila se na jedno od tapaciranih sedišta. Bilo mi je lakše da stojim nego da sedim s kutijom za violinu izmeñu nogu. Sad sam bila

stešnjena u gomili znojavih službenika. Na svakoj stanici u voz se uguravalo sve više putnika, a lica su im bivala sve nesrećnija.

Na meni je i dalje bila moja duga, crna somotska haljina sa sinoćnjeg nastupa i par kao trešnja crveniha kožnih martinki. Na klasičnim nastupima sam nosila cipele s visokom potpeticom, ali sam, kad sam se vraćala kući, volela da nosim čizme. Verovala sam da mi korak zbog njih deluje preteće dok kasno noću tabanam kroz Istočni London. Stajala sam pravo, visoko podignute glave. Verovala sam da većina mojih saputnika, ili bar oni koji su u gužvi mogli da me vide, na osnovu moje odeće pretpostavlja da se vraćam kući posle avanture za jednu noć. Nek se nose. Volela bih da sam se zaista vraćala kući posle avanture za jednu noć. Pošto je Daren često putovao, a ja koristila svaku priliku za nastup, skoro mesec dana nije bilo seksa. I kad ga je bilo, retko sam svršavala, i to samo posle užurbanog, postiñenog meškoljenja dok sam očajnički pokušavala da doživim orgazam zabrinuta da će mu biti neprijatno zbog mog samozadovoljavanja posle seksa. Radila sam to, iako sam pretpostavljala da će se on zbog toga osećati loše. Druga opcija je bila da sledeća dvadeset četiri sata budem napeta i neraspoložena. Na stanici Marbl Arč ušao je jedan grañevinac. Vagon je već bio pretrpan i putnici su se zbijali dok je on pokušavao da se ugura u mali prostor pored vrata ispred mene. Bio je visok, snažnih, mišićavih udova i morao je malo da se nagne kako bi vrata mogla da se zatvore za njim. & Pomerite se, molim vas & oglasio se jedan putnik, ljubaznim, mada nervoznim glasom.

Niko se nije mrdnuo.

Lepo vaspitana, kao i uvek, pomerila sam violinu kako bih napravila mesta. Tako je moje telo ostalo nezaklonjeno. Bila sam neposredno pored mišićavog muškarca.

Voz je naglo krenuo i izbacio putnike iz ravnoteže. Muškarac se trznuo napred, a ja sam se ispravila kako bih se održala u mestu. Na trenutak sam osetila kako me pritiska njegov torzo. Nosio je pamučnu košulju dugih rukava, zaštitni prsluk i blede farmerke. Nije bio debeo, ali bio je dežmekast kao igrač ragbija van sezone. U prepunom vagonu, ruke ispružene kako bi se uhvatio za šipku iznad glave, sve je na njemu izgledalo pomalo tesno.

Zažmurila sam i zamišljala kako li lizgleda bez tih farmerki. Nisam uspela da ga osmotrim ispod pojasa kad je ulazio, ali ruka koja se držala za šipku bila je krupna i teška, pa sam pretpostavila da je takva i budža u njegovim pantalonama.

Stali smo u Bond Stritu. Sitna plavuša, odlučnog izraza lica, pripremala se da se probije u voz.

Kroz glavu mi je proletelo pitanje da li će voz opet naglo krenuti i izbaciti putnike iz ravnoteže.

Jeste.

Mišićavi je naleteo na mene. Osećajući nalet smelosti, stisla sam butine i osetila kako se njegovo telo ukočilo. Plavuša je polako počela da sebi pravi mesta. Laktom je gurala leña grañevinca, pokušavajući da iz svoje čvrste torbice izvuče knjigu. On se pomerio prema meni da joj napravi mesto, ili možda, jer mu je, jednostavno, prijala moja blizina.

Još jače sam stisnula butine.

Voz se ponovo cimnuo.

On se opustio.

Sad je njegovo telo bilo čvrsto pritisnuto uz moje. Ohrabrena tom našom, naizgled slučajnom blizinom, veoma malo sam se pomerila unazad, odvajajući karlicu od sedišta kako bi se dugme njegovih pantalona priljubilo uz unutrašnju stranu moje noge.

Pomerio je ruku sa šipke iznad glave i položio je na zid iznad mog ramena, tako da smo se skoro našli u zagrljaju. Učinilo mi se da sam čula kako mu zastaje dah i osetila kako mu srce ubrzava, iako je bilo kakav zvuk koji je mogao da ispusti bio prigušen tutnjavom voza koji juri kroz tunel.

Srce mi je ubrzano tuklo i osetila sam nagli nalet straha pomislivši da sam otišla predaleko. Šta bih učinila ako bi mi se obratio? Ili ako bi me poljubio?

Pitala sam se kako bi bilo osetiti njegov jezik u ustima. Da li se dobro ljubi? Da li je od onih koji odvratno palacaju jezikom kao gušteri, ili pripada onom tipu koji bi me uhvatio za kosu i ljubio me polako, baš kako treba?

Osetila sam vlažnu vrelinu kako mi se širi meñu nogama i shvatila, s mešavinom posramljenosti i zadovoljstva, da su mi gaćice mokre. Laknulo mi je što sam odolela svom prkosnom porivu da tog jutra ne oblačim donji veš, već sam našla jedne gaćice kod Darena i obukla ih.

Mišićavi se sada okrenuo prema meni, pokušavajući da mi uhvati pogled.

Stajala sam pognuta, zadržavajući ozbiljan izraz lica kao da njegovo pritiskanje uz mene nije ništa nepristojno i da svakodnevno putujem u takvim uslovima.

Plašeći se šta bi moglo da se desi ako i dalje ostanem izmeñu zida vagona i ovog čoveka, provukla sam se ispod njegove ruke i, ne osvrćući se, izašla iz voza na Čanseri Lejnu. Zapitala sam se da li će krenuti za mnom. Nosila sam

haljinu. Čanseri Lejn je mirna stanica. Posle onakvog susreta u vozu mogao je da predloži ko zna kakve prljave igrarije. Ali voz je otišao, a s njim i moj mišićavko.

Nameravala sam da skrenem levo kad izañem iz metroa i uputim se u francuski restoran na uglu. Otkako sam otišla s Novog Zelanda, nigde nisam jela bolje spremljena jaja benedikt nego u tom restoranu. Kad sam prvi put jela tamo, rekla sam kuvaru da sprema najukusniji doručak u Londonu, na šta je on odvratio: „Znam". Razumem zašto Britanci ne vole Francuze. Prilično su drčni, ali meni se baš to dopada kod njih. Kad god sam mogla, svraćala sam u taj restoran.

Ali sada sam bila previše usplahirena da bih se setila puta, pa sam, umesto levo, skrenula desno. Francuski restoran je ionako radio tek od devet.

Mogla bih da nañem miran kutak u parku Grejs In i da, možda, malo sviram pre odlaska u restoran.

Na pola ulice, dok sam tražila neobeleženu stazu koja vodi ka parku, shvatila sam da stojim ispred striptiz kluba koji sam posetila samo nekoliko nedelja po dolasku u Britaniju. U klubu sam bila s drugaricom s kojom sam kratko radila dok sam putovala australijskom Severnom teritorijom. Posle sam naletela na nju u jednom obližnjem hostelu tokom prve noći u Londonu. Čula je da je ples najlakši način da se ovde doñe do novca. Posle nekoliko meseci u najgorim rupama mogao se dobiti posao u nekom od fensi barova na Mejferu, gde bi vam zvezde i fudbaleri u tange trpali svežnjeve novca kao da su konfete. Šarlot me je povela da zajedno zavirimo u to mesto i da potraži posao. Na moje razočaranje, čovek koji nas je dočekao na recepciji sa crvenim tepihom nije nas odveo u sobu punu oskudno odevenih dama koje zanosno plešu.

Umesto toga, odveo nas je u svoju kancelariju, koja se nalazila iza sporednih vrata.

Tražio je od Šarlot da mu opiše svoje radno iskustvo, koje ona nije ni imala, ako se izuzme plesanje po stolovima u noćnim klubovima. Onda ju je odmerio od glave do pete, onako kako bi, možda, džokej odmerio konja na aukciji.

Onda je i mene odmerio od glave do pete.

Hoćeš li ti posao, dušo?

Ne, hvala & odgovorila sam. & Već imam posao. Samo joj pravim društvo.

Nema pipkanja. Odmah ih izbacujemo ako bilo šta pokušaju & dodao je s nadom.

Odmahnula sam glavom.

Jesam nakratko razmotrila prodaju svog tela za novac, ali ako zanemarimo rizik koji to nosi, radije bih se bavila prostitucijom. To mi je, nekako, izgledalo poštenije. Striptiz sam smatrala pomalo neprirodnim. Zašto stati na tome, a ne otići do kraja? Zaključila sam da, u svakom slučaju, moram da nastupam noću, a i trebao mi je posao posle koga ću imati dovoljno snage za vežbanje. Šarlot je izdržala oko mesec dana u klubu u Holbornu, a onda ju je jedna od koleginica potkazala da je napustila klub s dvoje klijenata.

Bio je to jedan mlad par. Izgledali su potpuno nevino, rekla mi je Šarlot.

Došli su kasno uveče jednog petka. Momak je bio presrećan, a njegova devojka uzbuñena i snebivljiva kao da nikad u životu nije videla telo druge žene. Momak je ponudio da plati ples a devojka je pogledala oko sebe i odabrala Šarlot. Možda jer Šarlot još nije bila kupila pravu odeću za striptiz ili zato što još nije imala lažne nokte kao druge devojke. Po tome se izdvajala.

Bila je jedina striptizeta koja nije izgledala kao striptizeta. Žena se vidno uzbudila za svega nekoliko sekundi. Njen momak je pocrveneo kao rak. Šarlot je uživala u zavoñenju nevinih i laskala joj je njihova reakcija na pokrete njenog tela.

Nagnula se, ispunivši ono malo prostora izmeñu njih. & Hoćete li posle kod mene? & prošaptala je oboma na uvo.

Pošto su još malo pocrveneli, pristali su pa se su svi zajedno ugurali na zadnje sedište taksija. Odvezli su se u njen stan u Voksholu. Šarlotin predlog da odu njihovoj kući glatko je odbijen.

Rekla mi je da je trebalo videti lice njenog cimera kad je ujutro, bez kucanja, ušao u njenu sobu da joj donese čaj, i zatekao je u krevetu, ne s jednom, već s dve nepoznate osobe.

U poslednje vreme retko sam se čula sa Šarlot. London je umeo da proguta ljude, a ja se nikad nisam trudila da ostanem u kontaktu s ljudima.

Ali kluba sam se setila.

Striptiz klub nije bio, kao što biste možda očekivali, u nekoj mračnoj uličici, već blizu glavne ulice, izmeñu restorana „Pret a manže" i prodavnice sportske opreme. Nekoliko lokala dalje nalazio se italijanski restoran. Tu sam jednom bila na sastanku koji sam zapamtila po tome što sam slučajno zapalila jelovnik otvorivši ga iznad sveće na sredini stola. Vrata su bila pomalo

ulubljena, a neonski znak iznad njih nije svetleo. Meñutim, bilo je dovoljno pogledati u lokal s njegovim zatamnjenim staklima i sumnjivim imenom „Curice", pa da vam odmah bude jasno da to ne može biti ništa drugo do striptiz klub.

Gonjena neobuzdanom radoznalošću, čvršće sam obujmila kutiju s violinom, zakoračila i gurnula vrata. Bila su zaključana. Zatvoreno je. Možda i nije bilo tako čudno što nisu radili u pola devet u četvrtak ujutro. Ponovo sam gurnula vrata, nadajući se da će popustiti.

Ništa.

Dvojica muškarca u belom kombiju usporila su prolazeći pored mene i spuštajući prozor. & Dodi sutra, u vreme ručka, dušo & doviknuo je jedan od njih.

Njegovo lice je pre izražavalo sažaljenje nego očaranost mojim izgledom.

U crnoj haljini, sa sinoćnom šminkom žestoke rokerke, verovatno sam izgledala kao očajnica koja traži posao. Pa šta i da je tako?

Već sam bila gladna i usta su mi bila suva. Ruke su me bolele. Čvrsto sam stezala kutiju s violinom uza se, što sam imala običaj da radim kad sam bila uznemirena ili pod stresom. Nisam imala hrabrosti da u francuski restoran odem neistuširana i u jučerašnjoj odeći. Nisam želela da kuvar pomisli da sam neotesana.

Metroom sam se vratila do Vajtčapela, prošetala se do svog stana, svukla haljinu i sklupčala se u krevetu. Budilnik je bio navijen na tri po podne, pošto je trebalo da odem u metra i sviram putnicima. Čak i onda kad mije bilo najgore, kad me prsti nisu slušali i kad mi se činilo da su kao kobasice, kad je moj mozak odbijao da se pokrene, ipak sam uspevala da se nateram da odem nekud i sviram. Makar to bio i park u kom me slušaju jedino golubovi. Naravno, maštala sam o tome da me primete i da potpišem ugovor s nekom muzičkom kućom, ili da nastupam u najprestižnijim koncertnim dvoranama. Meñutim, na sviranje me nije nagonila ambicija ili težnja za uspešnom karijerom. Jednostavno, nisam mogla drugačije.

Probudila sam se u tri, odmorna i mnogo bolje raspoložena. Po prirodi sam optimista. Potrebna je odreñena doza ludila i mnogo poleta, ili pomalo od oba, da bi neko bez prebijene pare prešao ceo svet s koferom u ruci, voñen samo snom. Loše raspoloženje me nikad nije dugo držalo.

Imam ormar pun odeće za ulične nastupe. Veći deo sam kupila na pijacama ili preko interneta jer nemam mnogo novca.

Retko nosim farmerke. Struk mi je nesrazmerno uzak u odnosu na kukove i isprobavanje pantalona me zamara. Zato skoro svakog dana nosim suknje i haljine. Imam nekoliko pari kratkih pantalona napravljenih od farmerica. Nosim ih kad sviram kantri, pa želim da izgledam kaubojski.

Meñutim, smatrala sam da je danas dan za Vivaldija, a Vivaldi zahteva klasičnu odeću. Htela sam da obučem crnu somotsku haljinu, ali ona je zgužvana ležala na podu, tamo gde sam je bacila tog jutra. A trebalo ju je odneti i na hemijsko čišćenje. Umesto nje sam obukla crnu suknju do kolena i svilenu krem bluzu s finim čipkanim okovratnikom. Tu bluzu sam kupila u istoj prodavnici polovne odeće u kojoj sam kupila i haljinu. Navukla sam tamne hulahopke i cipele do članaka s pertlama i niskom potpeticom. Nadala sam se da tako izgledam pomalo smerno, gotički i viktorijanski. Obožavala sam taj stil, a Daren ga je mrzeo. Smatrao ga je starinskim i karakterističnim za nadobudne pomodare koji se ne kupaju.

Kad sam stigla do stanice Totenhem Kort Roud, na kojoj sam imala dozvolu za nastupe, putnici tek što su počeli da se roje. Smestila sam se uza zid u dnu prvog reda pokretnih stepenica. U jednom časopisu sam pročitala da ulični svirači najviše šanse da nešto zarade imaju ako prolaznicima daju minut&dva da razmisle i odluče da daju novac. Zato je bilo zgodno što sam zauzela mesto na kom putnici mogu da me vide dok se spuštaju pokretnim stepenicama i da stignu da izvade novčanike pre nego što proñu pored mene. A nisam im stajala na putu, što je Londoncima, izgleda, odgovaralo. Odgovaralo im je da sami odluče da zakorače na stranu i ubace nešto novca u moju violinsku kutiju.

Znala sam da treba da pogledam u oči one koji mi ostavljaju novac i da im zahvalim osmehom, ali često sam bila toliko zanesena muzikom da sam to zaboravljala. Kad sam svirala Vivaldija, nije bilo nikakvih izgleda da obratim pažnju na bilo koga. Verovatno ne bih primetila ni kad bi na stanici zapištao požarni alarm. Prislonila sam violinu uz bradu i putnici su za nekoliko trenutaka iščezli. Nestao je i Totenhem Kort Roud. Ostali smo samo Vivaldi i ja.

Svirala sam dok me ruke nisu zabolele, a stomak počeo da me tišti. To su bili sigurni znaci da sam ostala duže nego što sam nameravala. Kući sam stigla u deset.

Zaradu sam prebrajala tek ujutro. Tad sam otkrila novu crvenu novčanicu pažljivo zadenutu u malu poderotinu somotske postave kutije za violinu. Neko me je častio s pedeset funti.

Čudno je kako slučajnosti odreñuju životni put. Ponekad je imao osećaj da mu je ceo život protekao kao reka, čiji je krivudavi tok prečesto bio odreñivan nasumičnim dogañajima ili slučajnim susretima. Činilo mu se da nikad nije istinski upravljao dogañajima, već je samo plutao od detinjstva, kroz tinejdžerske dane i mladalačke nemire da bi na kraju stigao do mirnih voda srednjeg doba, kao pijana barka na nepoznatom moru. A opet, zar nisu svi to prošli? Možda se on samo pokazao kao bolji navigator, a oluje na njegovom putu nisu bile previše žestoke?

Današnje predavanje se odužilo. Bilo je previše studentskih pitanja koja su ga remetila. Ali njemu to nije smetalo. Što više pitaju, to bolje. To znači da paze i da ih tema predavanja zanima. Ali nije uvek tako. Ova generacija studenata je bila dobra. Broj stranih i domaćih studenata bio je u odgovarajućoj srazmeri da se obrazuje izazovno radno okruženje koje bi ga nateralo da se neprekidno trudi i posvećeno radi. Za razliku od mnogih drugih profesora, on je često menjao teme svojih kurseva. Ako ni zbog čega drugog, ono da bi izbegao zamke dosade i ponavljanja. Ovog semestra njegova predavanja iz uporedne književnosti bavila su se temom smrti i samoubistva kod pisaca iz tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka.

Proučavali su romane Amerikanca Skota Ficdžeralda, Francuza Drijea la Rošela, koji je često pogrešno obeležavan kao fašista, i Italijana Čezara Paveza.

Tema nije bila preterano vesela, ali činilo se da pogaña neku posebnu žicu kod većine njegovih studenata, naročito kod žena. Za to je, po njegovom mišljenju, verovatno zaslužna Silvija Plat. To je dobro, sve dok previše njih ne pokuša da se ubije gasom kao ona, smešio se u sebi.

Taj posao mu nije bio nužan. Pre desetak godina, pošto mu je otac umro, nasledio je pozamašnu sumu. Nije to očekivao. Nikad nije bio u dobrim odnosima s ocem i pretpostavljao je da će njegova braća i sestre naslediti glavninu imetka. Prijatno se iznenadio. Bilo je to još jedno od onih nepredviñenih raskršća na njegovom životnom putu.

Nakon predavanja je u svom kabinetu primio nekoliko studenata kako bi ugovorio buduća mentorstva i odgovorio na njihova pitanja. Video je da kasni. Isprva je nameravao da pogleda novi film u Kerzon Vest Endu u

večernjem terminu, ali za to više nije bilo vremena. Nije važno, pogledaće ga za vikend.

Mobilni mu je zavibrirao i zapištao, krećući se poput raka preko glatke površine radnog stola. Uzeo je telefon i pročitao poruku.

Hoćeš li da se vidimo? K. Dominik je uzdahnuo. Da li da prihvati? Ili ne?

Njegova veza s Klaudijom je trajala godinu dana i više nije bio siguran koliko mu ona i ta veza znače. U suštini, sve je bilo u redu, jer je veza počela pošto je prestao da joj predaje. Mada, samo nekoliko dana posle toga. Znači da je, s moralne strane, sve bilo u redu, ali on više nije bio siguran da li želi da se ta veza nastavi.

Odlučio je da ne odgovara odmah. Treba mu vremena da razmisli. Uzeo je svoju pohabanu kožnu jaknu sa čiviluka na zidu, stavio knjige i papire u veliku platnenu torbu pa izašao na ulicu. Zašnirao je jaknu da bi se zaštitio od naleta ledenog vetra s reke i krenuo prema metrou. Napolju se već smrkavalo i sve je bilo u tonu sumorne metalnosive londonske jeseni. Gužva mu je delovala zlokobno. Saobraćajna gužva je bila na vrhuncu i reke prolaznika koje su hrlile u oba smera češale su se o njega u prolazu. U to doba bi obično već izašao iz centra grada. Imao je osećaj da vidi neko drugo lice Londona, neku neobičnu dimenziju u kojoj vlada robotska poslovnost i teška, nestvarna atmosfera. Dominik je u prolazu pokupio besplatne večernje novine i ušao na stanicu.

Klaudija je bila Nemica, farbala je kosu u crveno i sjajno se kresala. Telo joj je često mirisalo na kokosovo ulje zbog mirišljavih krema koje je redovno nanosila na kožu. Posle noći provedene u krevetu s njom, Dominika je obično tištala blaga glavobolja izazvana tim mirisom. Nije da su često cele noći provodili zajedno. Vodili bi ljubav, površno porazgovarali i rastajali se do sledećeg susreta. To je bila takva veza. Bez obaveza, bez pitanja, bez polaganja ekskluzivnog prava na partnera. Jedno drugom su zadovoljavali potrebe sa gotovo besprekornom urednošću. U tu vezuje nekako zalutao. Nema sumnje da je ona u početku davala znake, neku vrstu zelenog svetla, tako da je znao da nije svesno načinio prvi korak. Takve stvari se ponekad dešavaju.

Voz je stao, a on je i dalje sanjario. Trebalo je da presedne na Severnu liniju pošto proñe kroz još jedan lavirint hodnika. Mrzeo je metro, ali ga je uspomena na njegov raniji, siromašniji život najčešće sprečavala da uzme taksi kad ide na posao i s posla. Koristio bi kola, bez obzira na taksu za ulazak

u centar grada, samo da na fakultetu i u njegovoj okolini ima dovoljno mesta za parkiranje i da nije izluñujućih zastoja na Finčli Roudu.

Prepoznatljivi mirisi saobraćajnog špica & znoj, ogorčenje i depresija & neprestano su mu napadali čula dok je išao prema pokretnim stepenicama. U daljini je začuo muziku.

Konobar im je doneo kafu u baštu. Dominik je, kao obično, pio dupli espreso, a Klaudija nešto blaži kapućino s pseudoitalijanskim dodacima.

Zapalila je cigaretu, pošto joj je rekao da mu ne smeta, iako nije pušač.

Pa, jesi li zadovoljna predavanjima? & pitao ju je.

Potpuno & potvrdila je. Šta sad nameravaš? Ostaćeš u Londonu i nastaviti studije?

Verovatno. & Imala je zelene oči, a tamnoriña kosa joj je bila skupljena u punñu, ako se to još uvek tako zove. Blago se namrštila. & Volela bih da doktoriram, ali mislim da još nisam spremna za to. Možda ću negde predavati. Nemački. Mnogi su me pitali za to.

Nećeš književnost? & zanimalo je Dominika.

Mislim da neću & odgovorila je Klaudija. Šteta.

Zašto? & upitala je uputivši mu zagonetan osmeh.

Mislim da bi bila dobra u tome. & Misliš? & Da. Lepo od tebe što to kažeš.

Dominik je srknuo kafu. Bila je vrela, jaka i slatka. Ubacio je u nju četiri kocke šećera i mešao do besvesti sve dok nije ubio i poslednji trag gorčine.

Ozbiljan sam.

Meni su tvoja predavanja bila sjajna & dodala je, spuštajući pogled i skoro trepćući, ali zbog kafe koja se pušila nije bio siguran da li je dobro video.

Možda mu se samo učinilo.

Uvek si postavljala odlična pitanja. Time si pokazivala da shvataš suštinu.

Ti gajiš veliku strast... prema knjigama & brzo je dodala.

Nadam se da je tako & rekao je Dominik.

Kad je ponovo podigla pogled, primetio je da joj je vrat osut crvenilom sve do prilično izazovnog izreza na bluzi. Beli grudnjak je podizao i isticao glatke, blistave obline njenih sputanih grudi. Uvek je nosila uske bele majice, skupljene u struku, što je naglašavalo njenu obdarenost.

To je bio jasan znak. Zato ga je pozvala na piće. Ovo više nije imalo nikakve veze s akademskim temama. Sve je očigledno. Dominik je na trenutak zadržao dah, razmišljajući. Prokletstvo, zaista je privlačna. Kroz glavu mu je proletela misao da već par decenija nije spavao s Nemicom. Prethodnog puta je bio samo tinejdžer, a Kristel je bila preko deset godina starija od njega. U njegovoj nezreloj svesti to je bio ogroman generacijski jaz. Otad je bio s mnogo žena raznih nacionalnosti, u svojevrsnom geografskom istraživanju užitka.

Zašto da ne?

Polako je pomerio ruku preko drvene površine stola i pomilovao njene ispružene prste. Imala je duge, oštre nokte s jarkocrvenim lakom, i nosila dva prstena, od kojih je u jednom bio mali dijamant.

Pogledala je u svoju šaku i odgovorila na njegovo neizrečeno pitanje.

Godinu dana sam bila verena. On je ostao u Nemačkoj. Posećuje me jednom u par meseci. Ali više nisam sigurna da je to ozbiljna stvar. Ako je to ono što te zanima.

Dominik je uživao u njenom nemačkom akcentu.

Razumem. & Dlanovi su joj bili neobično topli.

Ti ne nosiš prstenje? & upitala je.

Ne nosim & rekao je Dominik.

Sat kasnije su bili u njenoj sobi u Šordiču. Kroz otvoren prozor je dopirao zvuk glasnog razgovora posetilaca hokstonskih noćnih klubova.

Dozvoli mi & rekao je.

Poljubili su se. Njen dah je bio koktel od cigareta, kapućina, požude i vreline koja joj je navirala iz stomaka. Dah joj je zastao kad joj je rukama prešao preko struka i kad su mu se grudi priljubile uz njene. Ispupčeni vrhovi njenih grudi su se priljubili uz njega odajući njeno uzbuñenje. Dah joj je plovio preko naježene kože njegovog vrata dok joj je nežno uvlačio jezik duboko u levo uho. Naizmenično joj grickao resicu i lizao unutrašnjost ušne školjke. To je odmah delovalo i nju ispuni zadovoljstvo i napeto iščekivanje. Klaudija je zažmurila.

Počeo je da joj raskopčava belu košulju dok je ona zadržavala dah. Tanka tkanina se zatezala do pucanja da se pitao kako ona uopšte diše. Dugme po dugme, oslobañao je mekoću njene kože. Sa svakim popuštanjem, košulja se otvarala s osloboñenom razuzdanošću. Bilo je nečeg spektakularno radosnog u njenim grudima. Bila su to strma brda u koja je mogao da zaroni, mada je u normalnim okolnostima tražio primerke manje raskošnih prsa. Klaudija je bila

upadljiva cura, skretala je pažnju i ličnošću, i vedrinom, i svakom oblinom na svom telu.

Zadržala je ruku na prednjem delu njegovih napetih pantalona. Dominik se odmaknuo jedan korak, ne žureći da bude osloboñen. Pružio je ruku prema Klaudiji, provukao par prstiju kroz njenu vatrenu kosu i naišao na blag otpor desetina šnala koje su držale na mestu čvrsto spletenu kosu. Uzdahnuo je.

Počeo je da sporim, odmerenim pokretima izvlači šnalu po šnalu. Oslobañao je čitave pramenove kose odjednom i posmatrao kako se odvajaju od punñe i padaju na njena ramena, mirno poležući na zategnute, tanke naramenice njenog grudnjaka. Živeo je za takve trenutke. Bilo je to zatišje pred buru. Ritualno skidanje vela. Znao je da je tačka posle koje nema povratka dosegnuta i preñena.

Tucanje je sada neizbežno. Dominik je želeo da uživa u svakom trenu, da uspori vreme što je više moguće, da svaki delić sećanja utisne u svoje sive ćelije. Hteo je da na potpuno poseban način sačuva sve sveže utiske koji dolaze od vrhova njegovih prstiju i prožimaju mu celo telo, osnažuju njegovu erekciju i stižu mu direktno u mozak, zaobilazeći očni živac. Želeo je da ta osećanja postanu nezaboravna i besmrtna. U takvim uspomenama bi mogao da uživa celog života.

Duboko je udahnuo i osetio blag, nepoznat zapah kokosovog ulja. & Koji parfem koristiš? & upitao je potaknut neobičnim mirisom.

A, to & rekla je Klaudija s omamljujućim osmehom. & To nije parfem. To je samo krema koju svakog jutra utrljavam u kožu. Tako mi je koža uvek meka. Ne sviña ti se?

Moram da priznam da je neobičnog mirisa & odgovorio je, a onda razmislio. & To si ti.

Brzo će se navići na to. Čudno je kako svaka žena ima prepoznatljiv miris, sopstveni potpis, delikatnu čulnu ravnotežu prirodnog mirisa, veštačkih parfema, ulja i znoja.

Klaudija je raskopčala grudnjak i pojavile su se njene neobično visoke i čvrste grudi. Dominikove šake su prešle preko njenih tamnosmeñih bradavica. Jednog dana uživaće kačeći njene ukosnice na njih i podsticati svoju erekciju posmatrajući kako se bol i zadovoljstvo smenjuju u njenim suznim očima.

Znaš, na tvojim predavanjima sam te često hvatala kako gledaš pravo u mene & primetila je.

Stvarno sam te gledao?

O, još kako & dodala je vragolasto. A kako i da je ne gleda? Uvek je nosila najkraće suknje i uvek je sedela u prvom redu amfiteatra nemarno i veselo prekrštajući noge u hulahopkama, mirno podnoseći njegov istraživački pogled i zagonetno se smešeći čulnim usnama.

Da te vidimo onda & rekao je Dominik.

Posmatrao ju je dok je svlačila suknju, puštala je da padne na pod pa iskoračivala iz nje, još uvek u smeñim kožnim čizmama do kolena. Imala je jake butine, ali je bila skladno grañena. Dok je tako stajala nepomična, golih grudi, odevena samo u crne bokserice i odgovarajuće crne čarape s halterima, i u uglancanim čizmama, u njoj je bilo nečeg ratničkog, amazonskog. Izgledala je žestoko, ali podatno. Žestoka, ali spremna da popusti. Pogledi su im se sreli.

Ti & naredila je.

Dominik je raskopčao svoju košulju i pustio je da padne na tepih dok je ona pažljivo posmatrala.

Lukavi osmeh prelete preko Klaudijinih usana dok je Dominik stajao kao kip, sa očima koje su je tiho molile da nastavi svlačenje.

Klaudija se sagnula, odšnirala obe čizme i jednu za drugom ih brzo zbacila s nogu. Smotala je tanane najlonske čarape dok joj nisu spale do članaka, a onda ih je svukla. Spremala se da skine i gaćice, kad je Dominik podigao ruku.

Stani & rekao je. Zaustavila se.

Dominik priñe i stade joj iza leña pa kleknu zavlačeći joj prst u rastegljive gaćice. Divio se čvrstini i savršenoj oblini njene zadnjice iz nove perspektive.

Gola leña su joj gdegde bila prošarana mladežima. Povukao je gaćice naniže otkrivajući njenu belu čvrstu zadnjicu. Blago je gurnuo njen list i ona iskorači iz gaćica. Smotala ih je i bacila preko sobe.

Pridigao se i stao iza nje. Sada je bila potpuno naga.

Okreni se & rekao je Dominik.

Bila je potpuno obrijana, neobično jedra, lepo ocrtanog otvora. Video je jasnu geometrijsku liniju koja razdvaja usmine.

Pružio je prst prema njenim preponama i osetio vrelinu kojom zrače.

Drsko je gurnuo prst u nju. Bila je veoma vlažna.

Pogledao ju je pravo u oči, tražeći glad u njima. & Jebi me & rekla je Klaudija.

Mislio sam da to nikad nećeš zatražiti.

Slabi zvuci poznate melodije doprli su do njega dok je koračao niz hodnik

koji vodi ka peronu Severne linije. Zbog popodnevne gužve koja ga prati sve vreme osećao se kao zatvorenik pod strogim nadzorom.

Zvuk violine se probio kroz prigušen večernji žamor putnika i nekako dopro do njega. Sa svakim njegovim korakom zvuk se pojačavao. Onda je usledio trenutak prepoznavanja. Dominik je shvatio da neko u daljini svira drugi stav Vivalidjeva „Četiri godišnja doba". Istina, čula se samo prva violina bez prateće grmljavine ostatka orkestra, kako obično biva na koncertima.

Meñutim, zvuk violine je bio tako prodoran da mu nije bila potrebna pratnja orkestra. Ubrzao je korak, pretvorivši se u uho, dok je muzika lebdela oko njega.

Na raskrsnici četiri tunela, na širokom otvorenom prostoru, tamo gde jedne pokretne stepenice gutaju reke putnika, a druge ih izbacuju iz dubina transportnog sistema, stajala je jedna mlada žena i svirala sklopljenih očiju.

Vatrena kosa joj se rasula preko ramena i tako naelektrisana ličila je na oreol.

Dominik je nespretno zastao, prolaznicima preprečujući put, dok se najzad nije pomerio u ugao u kom nije ometao protok popodnevne gužve.

Pogledao je muzičarku. Ne, niije svirala električnu violinu. Bogatstvo zvuka bilo je isključivo rezultat akustičnosti prostora i žestokog pritiska njenog gudala na strune. „Prokletstvo, baš je dobra", pomislio je Dominik.

Odavno nije pažljivo slušao nijedno delo klasične muzike. Kad je bio dete, majka mu je omogućila da uživa u sezonskoj karti za koncerte subotom ujutro u pozorištu Šatle u Parizu. Otac je tamo bio razvio posao i porodica je celu deceniju živela u Parizu. Tokom šest meseci, uglavnom koristeći jutarnje nastupe kao probu za prave koncerte koje su uveče držali za ozbiljnu, odraslu publiku, orkestar i gostujući solisti pružali su divan uvod u svet i repertoar klasične muzike. Dominik je bio opčinjen i kasnije je veći deo svog skromnog džeparca trošio na ploče. To su još uvek bile godine veličanstvenog vinila.

Kupovao je ploče Čajkovskog, Griga, Mendelsona, Rahmanjinova, Berlioza i Prokofjeva, svojih omiljenih kompozitora, što je zabavaljalo njegovog oca.

Prošlo je više od deset godina pre nego što je prešao na rok muziku. To je bilo onda kada je Bob Dilan prešao na električnu gitaru, a Dominik, podstaknut time, počeo da nosi malo dužu kosu. Uvek je sa zakašnjenjem pratio muzičke i društvene novotarije. I dan&danas, dok se vozi kolima, uvek pušta klasičnu muziku na radiju. Smirivala ga je, razbistravala mu misli, i potiskivala napade vozačkog besa koje je njegovo nestrpljenje često izazivalo.

Oči mlade žene su bile sklopljene dok se lagano njihala prateći melodiju.

Nosila je crnu suknju do kolena i beličastu bluzu s viktorijanskom kragnom, koja je nežno svetlucala na veštačkom svetlu metroa dok je tkanina pratila skrivene obline njenog tela. Dominika je odmah privuklo izuzetno bledilo njenog vrata i krhkost njenih ručnih zglobova dok je u zanosu pomerala gudalo i stezala vrat violine.

Violina je izgledala staro. Na dva mesta je bila oblepljena lepljivom trakom i bila je na izdisaju. Ali boja njenog drveta savršeno se slagala s bojom neukrotive grive mlade muzičarke.

Dominik je stajao punih pet minuta. Za njega je vreme prestalo da teče.

Nije obraćao pažnju na neprestanu bujicu putnika koji su kuljali pored njega hitajući kroz svoje anonimne živote da bi se bavili kojekakvim tričarijama.

Pomno je posmatrao mladu violinistkinju, dok je ona s uživanjem izvodila složenu Vivaldijevu melodiju. Bila je potpuno nezainteresovana za svoje okruženje i slučajnu publiku. Nije obraćala pažnju ni na pohabanu somotsku postavu kutije za violinu, u kojoj su se polako gomilali novčići, iako je nijedan putnik nije nagradio dok je Dominik stajao i, potpuno opčinjen, slušao.

Nijednom nije otvorila oči. Bila je izgubljena u zanosu. Njen um je bio uronjen u svet muzike. Leteo je na krilima melodije.

I Dominik je zažmurio, nesvesno pokušavajući da joj se pridruži u tom drugom svetu koji je stvorila, svetu u kom je melodija brisala sve oblike stvarnosti. Ali iznova i iznova je otvarao oči, željan da vidi kako se njeno telo skoro neprimetno kreće, dok joj svaka tetiva teži ka ekstazi nekog različitog sveta. Jebote, dao bi život da sazna kako se upravo u ovom trenutku ta mlada žena oseća i telesno i duhovno.

Brzo se primicala kraju alegra iz „Zime". Dominik je izvukao novčanik iz unutrašnjeg levog džepa jakne i potražio novčanicu. Ranije toga dana, na putu do univerziteta, podigao je novac na bankomatu. Kratko se dvoumio izmeñu dvadesetice i pedesetice. Onda je pogledao mladu, riñokosu ženu i ispratio rañanje pokreta koji se širio celim njenim telom dok joj je zglob, savijen pod čudnim uglom, ponovo prevlačio gudalo preko struna. Njena svilena bluza se na trenutak zategla do pucanja, razvučena preko crnog grudnjaka, koji se pod njom jasno ocrtavao.

Dominik je osetio napetost u preponama i nije mogao da okrivi muziku za to. Izvadio je novčanicu od pedeset funti i brzo je ubacio u kutiju za violinu, užurbano je uguravši ispod gomile novčića kako ne bi privukla pažnju zlonamernih prolaznika. Mlada žena nije primetila ništa od toga. U tom

trenutku je živela samo za muziku.

Produžio je upravo kad je muziciranje završeno jednom kitnjastom frazom. Uobičajeni zvuci podzemne železnice ponovo su prevladali, a putnici su nastavili da hitaju svojim putem.

Kad se vratio kući, pustio je disk s Vivaldijevom muzikom, koji je našao negde na policama, i legao na krevet. Godinama nije otvorio taj kompakt&disk.

Nije se sećao ni da ga je kupio. Možda ga je dobio na poklon uz neki časopis.

Prisećao se sklopljenih očiju one mlade žene (koje li su boje?), izgubljene u muzici. Razmišljao je o članku njene noge u čizmi, pitao se kako ta mlada žena miriše. Njegov um je jurio dalje, sećajući se Kladuijine pičke, njene dubine, svojih prstiju dok je istražuju i svog kurca koji se zabija u nju. Prizvao je u pamćenje prvi put kad je zatražila da gurne šaku u nju i toga kako je šaka lepo ušla, dok je ona stenjala, boreći se da priguši vrisak, divlje zarivajući nokte u nežnu kožu njegovih leña. Dolazeći do daha, odlučio je da pusti Vivaldija kad sledeći put bude tucao Klaudiju. Obavezno. Ali nije zamišljao kako tuca Klaudiju.

Sledećeg dana nije držao predavanja. Raspored mu je bio takav da su mu sva predavanja bila sabijena u samo dva dana nedeljno. Bez obzira na to, ujutro je žurno izašao iz kuće i odvezao se do stanice Totenhem Kort Roud. Hteo je ponovo da vidi mladu muzičarku. Možda i da sazna koje su joj boje oči. Da otkrije koja su još dela na njenom repertoaru. Da li se oblači različito u zavisnosti od dana ili vrste muzike koju izvodi.

Ali nje tamo nije bilo. Na njenom mestu je stajao samo neki tip duge, masne kose i, šepureći se, loše svirao „Wonderwall". Zatim je ravnodušnim prolaznicima odsvirao još slabiju verziju pesme „Roxanne" grupe Polis.

Dominik tiho opsova.

Sledećih pet dana svake večeri je dolazio na stanicu.

S nadom.

Meñutim, nailazio je samo na ulične svirače, koji su, s nejednakim umećem, svirali Dilana ili Iglse, ili na pevače operskih arija u pratnji snimljene muzike. Violinistkinje nije bilo. Znao je da ulični svirači nastupaju po odreñenom rasporedu, ali nije bilo načina da sazna kad je njen red. Možda je onog dana samo svirala „na divlje" i više se nikad neće pojaviti na tom mestu.

Na kraju je pozvao Klaudiju kod sebe.

Osećao se kao da je tuca iz osvete, kao da je kažnjava što nije ona druga.

Naredio joj je da zauzme pseći položaj i uzimao ju je mnogo žešće nego inače.

Ništa mu nije rekla, ali znao je da joj se to ne sviña. Držao joj je ruke iza leña,

grubo joj stežući zglobove i zabijajući se u nju što je dublje mogao, zanemarujući suvoću. Uživao je u plamenu njene unutrašnjosti dok je nastavljao da udara s metronomskom preciznošću. Izopačeno je posmatrao kako se njeno dupe izvija pod pritiskom koji je vršio ispod njega. Bestidno je uživao u tom pornografskom prizoru. Da ima i treću ruku, istovremeno bi je surovo vukao za kosu. Zašto je ponekad tako besan? Klaudija mu ništa nije skrivila.

Možda se samo zasitio nje i bilo je vreme da nastavi dalje. S kim?

Uživaš li dok me povreñuješ? & zabrinuto ga je pitala kasnije, dok su, oznojeni i iscrpljeni, pili piće u krevetu.

Ponekad uživam & odgovorio je Dominik.

Znaš da mi to ne smeta, zar ne? & rekla je Klaudija.

Uzdahnuo je. & Znam. Možda to zato i radim. Ali znači li to da ti prija? & upitao je. & Ne bih rekla.

Ponovo je nastupila uobičajena postkoitusna ćutnja, koja ih je često razdvajala, a onda su zaspali. Otišla je prilično rano, ostavivši poruku s izvinjenjem. Napisala je da ima nekakav sastanak. Na jastuku je ostalo samo malo njene riñe kose, tek toliko da podseti Dominika s kim je proveo noć.

Prošlo je mesec dana a da Dominik nije slušao klasičnu muziku kad je bio sam kod kuće. To mu, jednostavno, nikako nije prijalo. Bližio se kraj semestra i on je osećao potrebu da ponovo nekud otputuje. U Amsterdam? Ili u Veneciju? Na neki drugi kontinent? U Sijetl možda? Ih u Nju Orleans?

Nijedno od tih mesta na kojima je nekad toliko uživao više ga nije mamilo. To ga je veoma uznemirilo, što mu se ranije retko dogañalo.

Klaudija je otišla u Hanover da provede par sedmica sa porodicom, a on, naprosto, nije imao snage da traži nekog drugog radi zabave i užitka. Pored toga, nije bilo ni nekoga iz prošlosti s kim bi želeo da bude ponovo.

Nije bilo ni vreme za druženje s rodbinom i prijateljima. Bilo je dana kad je čak mislio da su ga zavodničke moći sasvim napustile.

Idući ka Nešenel film teatru da gleda film, pokupio je besplatne novine od uličnog prodavca koji je vrebao na ulazu stanice Vaterlo i nehajno ih ubacio u svoju veliku torbu. Potpuno je zaboravio na njih do popodneva sledećeg dana.

Na polovini novina, Dominik je naišao na kratku lokalnu vest koja nije stigla do naslovne strane Gardijana. Tekst se nalazio u odeljku pod nazivom „Vesti iz podzemlja", koji je obično donosio članke o neobičnim izgubljenim i nañenim stvarima, ih smešne priče o ljubimcima i nezadovoljstvu putnika.

Jedna violinistkinja se prethodnog dana slučajno našla u metežu dok je svirala na stanici Totenhem Kort Roud. Grupa pijanih navijača koji su putovali na utakmicu na Vembliju izazvala je veliku tuču. Na kraju su radnici podzemne železnice morali da se umešaju. Mada nije učestvovala u tuči, violinistkinja je opasno ugruvana u toj gužvi. Ispustila je violinu a jedan od momaka je pao na instrument, koji je posle toga postao potpuno neupotrebljiv.

Dominik je dvaput žurno pročitao članak od početka do kraja.

Violinistkinja se zove Samer. Samer Zahova. Iako je imala istočnoevropsko prezime, poticala je s Novog Zelanda.

To je sigurno ona.

Totenhem Kort Roud, violina... ko bi drugi mogao da bude?

Teško da bi mogla da nastavi s nastupima bez valjanog instrumenta.

Zbog toga su izgledi daje ponovo vidi, a posebno da je čuje kako svira, potpuno iščezli.

Dominik se zavalio, nenamerno gužvajući novine, a onda ih besno bacio na pod.

Ipak, saznao je kako se zove & Samer.

Kada se sabrao, prisetio se kako je pre nekoliko godina preko interneta pratio bivšu ljubavnicu samo da bi saznao šta se zbiva s njom i kako živi bez njega. Ispostavilo se da je zanimanje bilo jednostrano, jer ona nije bila svesna njegovog tajnog nadzora.

Prešao je u radnu sobu, uključio kompjuter i uneo ime mlade muzičarke u pretraživač. Nije bilo mnogo podataka, o njoj, ali pokazalo se da ima profil na Fejsbuku.

Fotografija na njenom profilu nije bila ni po čemu posebna i bila je stara par godina, ali on ju je odmah prepoznao. Možda je snimljena na Novom Zelandu, što ga je navelo da se zapita koliko je dugo u Engleskoj, i u Londonu.

Na slici je bila mirna, a ne u zanosu kao onda kad svira violinu. Nosila je jarkocrven ruž. Dominik nije mogao da se ne zapita kakav bi osećaj bio kad bi vatreno crvenilo tih usana obujmilo njegovu erekciju.

Profil Samer Zahove je bio delimično nedostupan nepoznatima, tako da nije mogao da vidi šta joj piše na „zidu", pa čak ni da pristupi spisku njenih prijatelja. Lični podaci su bili prilično oskudni. Navedeni su bili samo njeno ime, rodno mesto, London kao prebivalište, da je zanimaju i muškarci i žene, kao i spisak klasičnih kompozitora i nekih pop pesama koje joj se sviñaju.

Knjige i filmovi nisu spomenuti. Očigledno da nije previše vremena provodila

na Fejsbuku. Ali imao je izgovor da joj se obrati. Te večeri, posle dugog kolebanja, Dominik se vratio zaglušujućoj tišini kompjuterskog ekrana i ulogovao se na Fejsbuk. Otvorio je nov, lažan profil, sa oskudnim podacima o sebi. Samerin profil je u poreñenju s njim izgledao veoma bogato. Oklevao je pri izboru fotografije. Razmišljao je da li da s interneta skine sliku nekog u raskošnoj venecijanskoj masci, ali na kraju nije stavio ništa. To bi bilo pomalo melodramatično. Smatrao je da je sam tekst dovoljno zanimljiv i zagonetan.

Onda je, pod novim imenom, otkucao poruku za Samer:

„Draga Samer Zahova, Bilo mi je veoma žao kad sam čuo za vašu nesreću. Veliki sam obožavalac vašeg muziciranja. Kako bih bio siguran da ćete nastaviti s nastupima, spreman sam da vam poklonim novu violinu.

Jeste li spremni da prihvatite moj izazov i moje uslove?"

Namerno se nije potpisao, a onda je poslao poruku.

Zurila sam u ostatke svoje violine sa čudnim osećajem otuñenosti.

Bez instrumenta u rukama osećala sam kao da nisam tu, kao da sve što se dešava gledam odnekud s visine. Psiholog iz srednje škole je to nazvao odvajanjem kad sam pokušala da mu opišem kako se osećam kad ne držim violinu. Ja sam o svojim čudnim duhovnim poniranjima u muziku i izranjanjima iz nje više volela da mislim kao o nekoj vrsti čarolije. Mada, verovala sam da moja sklonost ka gubljenju u melodiji predstavlja samo pojačanu svest u jednom delu mog mozga, koja nastaje od veoma izražene želje.

Da sam plačljivica, možda bih zaplakala. Nije da me neke stvari nisu uzbuñivale, ali, jednostavno, drugačije ispoljavam osećanja. Ona su se širila kroz moje telo i obično se oslobañala preko gudala ih na neki drugi fizički način, kao što je ljutit, strastven seks, ili besomučno plivanje po jednom od londonskih otvorenih bazena. & Izvini, srce & promrmljao je jedan od pijanaca proteturavši se pored mene. Osetila sam njegov pijani zadah na licu.

Toga dana se negde u gradu igrala fudbalska utakmica. Dve grupe navijača odevenih u dresove protivničkih timova sukobile su se na stanici kada su krenuh na utakmicu. Makljaža je izbila na metar od mesta na kom sam svirala. Kao obično, bila sam toliko opijena muzikom da nisam ni čula šta je jedna strana dobacila drugoj kako bi potpalila vatru. Nisam primetila čak ni tuču dok se nečije ogromno telo nije sručilo na mene, tresnuvši moju violinu o zid i prevrnuvši mi kutiju. Novčići su poleteli na sve strane kao klikeri na školskom igralištu.

Na stanici Totenhem Kort Roud uvek vrvi od ljudi i ima dosta službenika metroa. Dvojica njih razdvojila su zaraćene navijače i zapretila im da će pozvati policiju. Navijači su se ubrzo smirili i poput pacova se raštrkali po stanici, bežeći uz pokretne stepenice i nestajući u tunelima. Shvatili su da će zakasniti na utakmicu, a možda i biti uhapšeni ako se ne izgube odatle.

Srozala sam se uza zid kraj kog sam prethodno svirala „Gorkoslatku simfoniju" i privila na grudi polomljene komade violine, kao da dojim dete. To nije bila skupa violina, ali je divno zvučala i nedostajaće mi. Moj otac ju je odabrao u prodavnici polovne robe u Te Arohi i poklonio mi je za Božić pre

pet godina. Više volim polovne nego nove violine, a otac je uvek imao sluha za njih. Bio je u stanju da pregleda čitavu gomilu smeća samo da odabere valjani instrument. Stekao je naviku da mi kupuje instrumente, baš kao što su mi majka i sestra kupovale odeću i knjige za koje su mislilie da će mi se dopasti. Uvek je birao savršene violine. Volela sam da zamišljam one koji su ih svirali pre mene, kako su ih držali i kroz koliko su toplih šaka prošle. Svaki vlasnik je u tim instrumentima ostavio delić svoje priče, malo ljubavi, malo gubitka i malo ludila. A ja sam ta osećanja mogla da izmamim preko žica.

Ova violina je sa mnom proputovala Novi Zeland, a onda i ceo svet.

Istina, bila je na izdisaju. Morala sam da je zakrpim lepljivom trakom na dva mesta, oštećena tokom mog prošlogodišnjeg dugog putovanja u London.

Meñutim, i dalje je dobro zvučala i lepo mi je ležala u rukama. Biće prava noćna mora naći zamenu. Iako mi je Daren zvocao zbog toga, nisam se potrudila da je osiguram. Nisam mogla sebi da priuštim iole kvalitetan nov instrument, pa čak ni iole kvalitetan stari instrument. Pretraživanje pijaca u potrazi za povoljnom ponudom moglo bi potrajati nedeljama. Meñutim, nisam mogla ni da se nateram da kupim violinu preko interneta, a da je prethodno ne osetim u rukama i ne čujem kako zvuči.

Osećala sam se kao skitnica dok sam, s polomljenom violinom u jednoj ruci, sakupljala novčiće koji su se rasuli po stanici. Jedan od službenika londonskog metroa mi je zatražio podatke kako bi mogao da napiše izveštaj.

Bio je vidno ozlojeñen što sam o samom dogañaju mogla da mu pružim veoma malo detalja.

Nemate baš dara za uočavanje, a? & podsmehnuo se.

Ne & odgovorila sam zureći u njegove debele šake dok je nešto upisivao u notes. Imao je blede i zadebljale prste. Izgledali su kao loša hrana na čačkalici poslužena na nekom koktelu. Ruke su mu bile kao u onih koji ne sviraju i ne prekidaju tuče naročito često.

Iskreno, mrzim fudbal, mada to nikad ne bih priznala nekom Englezu.

Fudbaleri su, po pravilu, previše lepi za moj ukus. Tokom ragbi utakmica makar sam mogla da zaboravim na sport i usredsredim se na široke, mišićave butine igrača i njihove male šortseve koji se povlače i prete da otkriju prediv& no čvrste guzove. Ne bavim se nikakvim grupnim sportom. Više volim samostalne aktivnosti, kao što su plivanje, trčanje i dizanje tegova u teretani kako bi mi ruke ostale u formi za sate držanja violine.

Najzad sam uspela da sakupim svu svoju zaradu. Ubacila sam polomljene delove violine u kutiju i pobegla od budnih pogleda službenika londonskog metroa.

Nisam zaradila više od deset funti od putnika u prolazu pre nego što su mi dripci polomili violinu. Prošao je čitav mesec otkako mi je tajanstveni prolaznik ubacio pedeset funti u kutiju. Ta novčanica je još uvek na sigurnom, u mojoj fioci za donji veš, iako sam imala očajničku potrebu da je potrošim.

Ostajala sam duže u restoranu u kom sam inače radila skraćeno radno vreme, ali nedeljama nisam imala plaćen nastup.

Uprkos tome što sam preživljavala na restoranskoj hrani i rezancima, morala sam da posegnem za svojom ušteñevinom kako bih platila kiriju za prošli mesec.

Darena sam videla samo jednom otkako smo se posvañali zbog Vivaldija.

Objasnila sam mu, verovatno nespretno, da mi ta veza ne prija i da mi treba mali odmor kako bih se posvetila muzici.

Ostavljaš me da bi bila s violinom?

Daren je bio zapanjen. Bio je imućan, zgodan i u godinama za pravljenje dece. Niko ga nikad nije ostavio.

Samo pravim pauzu.

Zurila sam u sjajnu nogaru jedne od njegovih skupih barskih stolica od nerñajućeg čelika. Nisam mogla da ga pogledam u oči.

Niko ne pravi samo pauzu, Samer. Viñaš li se s nekim drugim? S Krisom iz benda? & Uzeo me je za ruku. & Bože, dlanovi su ti ledeni & rekao je.

Pogledala sam svoje prste. Najviše sam volela svoje šake. Prsti su mi bledi, dugi i veoma tanki. Prsti pijanistkinje, kako je govorila moja majka.

Odjednom sam osetila nalet ljubavi prema Darenu. Okrenula sam se prema njemu, provukla mu šaku kroz kosu i blago mu povukla uvojak.

Hej & rekao je & ne radi to.

Nagnuo se prema meni i poljubio me. Usne su mu bile suve, a njihov dodir oprezan. Nije pokušao da me privije uza se. Njegova usta su imala ukus čaja. Odmah mi se smučilo.

Odgurnula sam ga i ustala. Spremala sam se da pokupim violinu, torbu s nešto rezervnog veša, četkicu za zube i još nekoliko sitnica koje sam držala u jednoj fioci u njegovom stanu. Šta, odbijaš seks? & podsmehnuo se Daren.

Ne osećam se dobro & rekla sam.

Prvi put u životu gospoñica Samer Zahova ima glavobolju.

Stajao je položivši šake na bokove kao majka koja grdi mrzovoljno dete.

Uzela sam svoju torbu i violinu, okrenula se u mestu i otišla. Nosila sam odeću koja mu se najmanje sviñala: duboke starke, kratke pantalone od džinsa preko tamnih čarapa i majicu s lobanjom. Dok sam otvarala ulazna vrata

njegovog stana, osećala sam se svojom, kako već mesecima nisam. Kao da mi je s leña spao teret.

Samer... & potrčao je za mnom, uhvatio me za ruku dok sam izlazila iz stana i okrenuo me prema sebi. & Pozvaću te, važi? & rekao je.

Dobro. & Otišla sam ne okrećući se. Pretpostavljala sam da mi zuri u leña dok nestajem niza stepenice. Čula sam kako se vrata zatvaraju samo što sam skrenula i počela da silazim niz sledeći niz stepenica, van njegovog vidokruga.

Od tada mi je redovno telefonirao, prvo svake noći, a onda se to proredilo na dva ili tri puta sedmično jer sam ignorisala sve njegove poruke. Dvaput me je pijan nazvao u tri po ponoći i ostavljao mi nerazgovetne poruke na telefonskoj sekretarici.

Nedostaješ mi, dušo.

Nikad me nije zvao „dušo". U stvari, tvrdio je da mrzi tu reč. Počela sam da se pitam da li sam ga ikad zaista poznavala.

Bila sam sigurna da sad neću pozvati Darena, iako sam znala da bi jedva dočekao da mi kupi nov instrument. Moja stara violina mu je bila odvratna.

Izgledala mu je otrcano i neprikladno jednoj violinistkinji. Mrzeo je što sviram na javnim mestima. Mislio je da mi to priliči, mada sam znala da, pre svega, brine za moju bezbednost. Sad bi rekao da sam dobila što sam tražila.

Stajala sam na raskrsnici ispred stanice. Vozila su jurila pored mene, a pešaci hitali na sve strane. Razmišljala sam šta da radim. Nisam stekla mnogo prijatelja u Londonu. Poznavala sam samo parove s kojima smo se Daren i ja družili, odlazeći na razne večernje zabave i otvaranja galerija. Iako su svi bili prijatni, ipak su bili njegovi a ne moji prijatelji. Čak i da sam htela da stupim u kontakt s nekim od njih, nisam imala brojeve njihovih telefona. Daren je osmišljavao sva naša druženja, a ja sam se samo šlepala. Izvadila sam telefon iz džepa i pregledala imena u svom adresaru. Razmišljala sam da pozovem Krisa. Bio je muzičar, razumeo bi me i kasnije bi se naljutio što ga nisam pozvala. Meñutim, nisam mogla da se suočim sa saosećanjem ili sažaljenjem.

Oba ta osećanja bi mogla da me slome, a onda ne bih bila sposobna da sredim svoj život. Šarlot. Iz striptiz kluba.

Godinu dana je nisam ni videla ni čula. Razmenile smo samo nekoliko poruka preko Fejsbuka, ali bila sam sigurna da će me Šarlot, ako ništa drugo, oraspoložiti i skrenuti mi misli s violinske katastrofe.

Pozvala sam je.

Telefon je zazvonio. Javio se muški glas, pospan i nekako umoran, kao da je upravo probuñen na veoma prijatan način.

Halo? & oglasio se.

Trudila sam se da ga čujem kroz saobraćajnu buku. & Izvini & rekla sam & mislim da sam pogrešila broj. Treba mi Šarlot.

Ovde je & odgovorio je muškarac. & Ali trenutno je malo zauzeta.

Mogu li da je čujem? Kažite joj da je traži Samer.

A, Samer. Siguran sam da bi Šarlot veoma rado razgovarala s tobom, ali usta su joj trenutno puna. Čula sam kikot i komešanje, a onda se Šarlot javila na telefon.

Samer, ljubavi! & rekla je. & Sto godina se nismo čule!

Usledilo je još komešanja, a onda je kroz slušalicu doprlo nežno stenjanje. Šarlot, jesi li još tu?

Ponovo stenjanje. Onda još komešanja.

Sačekaj malo & rekla je. & Daj mi malo vremena. & Čula sam prigušen šum kad se šaka spustila na slušalicu, a onda, u pozadini, duboko, grleno muško kikotanje. & Prestani & prošaptala je. & Samer mi je prijateljica. & Onda se vratila razgovoru sa mnom.

Izvini zbog ovoga, srce & rekla je. & Džasper je pokušavao da mi skrene pažnju. Kako si, mila? Dugo se nismo čule.

Zamislila sam ih zajedno u krevetu i osetila žaoku ljubomore. Šarlot je jedina devojka koju poznajem a koja po seksualnom kapacitetu može da se meri sa mnom. Osim toga, za razliku od mene, otvoreno je govorila o tome.

Bila je puna života; ispunjena svežinom kao vazduh posle tropske oluje, pun vlažne vreline i bujne zrelosti.

Sećam se kada smo išle u Soho da kupimo vibrator, nekoliko sati pre njenog razgovora za posao u striptiz klubu na Čanseri Lejnu. Pomalo sam se stidela i bilo mi je nelagodno dok sam stajala pored nje, posmatrajući je kako samouvereno razgleda vibratore svih veličina i oblika i trlja ih o tananu kožu unutrašnje strane podlaktice da bi ih bolje procenila. Čak se obratila i tromom čoveku za kasom i zatražila baterije. Uvežbanim pokretom ih je ubacila na odgovarajuće mesto u dva slična, ali neznanto različita vibratora. Jedan je imao ravan vrh, a drugi je imao račvasti kraj, u obliku rašlji, osmišljen da obuhvati klitoris korisnice dok vibrator radi. Nežno je prešla preko ruke prvo jednim, pa drugim vibratorom, a onda se obratila čoveku za kasom. Šta mislite, koji bi bio bolji? & upitala ga je.

Buljio je u nju kao da vidi vanzemaljca koji mu je svratio u radnju. Osetila sam kako se tlo poda mnom ljulja i ponadala se da se to zemlja sprema da me proguta. & Ja... ne... znam & rekao je zastajući izmeñu svake reči kako bi ga dobro čula.

Zašto ne znate? & odgovorila je, nimalo pometena njegovim nabusitim tonom. & Pa radite ovde.

Nemam vaginu. Šarlot je izvadila kreditnu karticu i kupila oba, računajući da će, baveći se striptizom, uskoro zaraditi dovoljno da ih plati.

Izašle smo iz radnje i ona je naglo zastala kraj jednog od onih javnih toaleta nalik svemirskim brodovima, koji se otvaraju pomoću dugmeta sa strane. Pretpostavljala sam da nisu često korišćeni u svrhe u koje su postaveljni.

Neće ti smetati? & upitala je ulazeći u toalet i zatvarajući ga pre nego što sam stigla da odgovorim.

Stajala sam ispred i žestoko crvenela. Zamišljala sam je kako stoji u kabini, gaćica spuštenih do kolena, prvo gurajući vibrator unutra, a zatim postavljajući njegov vrh oko svog klitorisa.

Posle pet minuta izašla je iz toaleta nasmešena.

Bolji je onaj s ravnim vrhom & izjavila je. & Hoćeš da probaš? Kupila sam vlažne maramice. I lubrikant.

Hvala, ne treba & odgovorila sam, pitajući se šta bi ljudi na ulici pomislili kad bi čuli naš razgovor. Na moje iznenañenje, razmišljanje o Šarlot dok masturbira u toaletu napalilo me je. Nisam joj to rekla, ali lubrikant mi uopšte ne bi trebao.

Kako hoćeš & rekla je vedro i ubacila vibratore u torbicu.

Uprkos polomljenoj violini i bolu koji mi je pričinjavalo razmišljanje o tome, uzbudila sam se zamislivši Šarlot kako razgovara sa mnom, dugih preplanulih nogu nemarno raširenih na krevetu dok je Džasper guta pogledom.

Dobro sam & slagala sam je, a onda joj ispričala šta se desilo na stanici.

O, moj bože! Jadnice. Doñi kod mene. Zbog tebe ću izbaciti Džaspera iz kreveta.

Poslala mi je SMS poruku s adresom i posle sat vremena bila sam sklupčana na stolici za ljuljanje u dnevnoj sobi njenog stana na Noting Hilu.

Srkala sam dupli espreso iz fine porcelanske šoljice. Šarlot je očigledno krenulo nabolje od našeg poslednjeg viñenja.

Znači, dobro ti ide s plesom? & pitala sam je razgledajući prostranu sobu, lakirane drvene podove i veliki televizor ravnog ekrana na zidu.

Bože, ne & odgovorila je isključujući mašinu za kafu. & To je bilo užasno.

Ništa nisam zaradila i ponovo sam dobila otkaz.

Obavila je prst oko drške svoje šoljice i otišla do sofe. Pretpostavila sam da je njena duga, potpuno ravna smeña kosa produžena pomoću umetaka, ali bilo mi je drago što još nema lažne nokte. Šarlot nije bila preterano fina, ali imala je stila.

Počela sam da igram poker preko interneta & rekla je pokazujući glavom prema stolu i velikom kompjuteru epl u uglu sobe. & Obogatila sam se.

U dnu hodnika su se otvorila vrata i iz njih je pokuljala para. To je verovatno kupatilo. Mlak osmeh se pojavio na Šarlotinom licu kad je videla kako okrećem glavu u smeru iz kog je dopro zvuk.

Džasper & rekla je. & Tušira se. & Jeste li dugo zajedno?

Prilično dugo & odgovorila je s kezom odlazeći u dnevnu sobu.

Džasper je bio jedan od najzgodnijih muškaraca koje sam ikad videla.

Njegova gusta crna kosa još je bila vlažna od tuširanja. Vitke butine su bile skrivene komotnim farmerkama, a košulja kratkih rukava bila je potpuno raskopčana i otkrivala je izvajane trbušne mišiće i tanku liniju dlaka koje su mu se spuštale sve do prepona. Jednom rukom je držao peškir i brisao kosu dok je bez reči stajao ispred kuhinje kao da nešto očekuje.

Samo da ispratim ovog slatkog momka & rekla mi je Šarlot namigujući i ustala s kauča.

Gledala sam kako vadi svežanj novčanica iz koverte na polici za knjige i stavlja ga u njegovu šaku. On je presavio novac i ne brojeći diskretno ga zavukao u zadnji džep svojih farmerki.

Hvala & rekao joj je Džasper. & Zaista mi je bilo zadovoljstvo.

Ne, hvala tebi & odgovorila je Šarlot otvarajući ulazna vrata i ljubeći ga nežno u oba obraza dok je izlazio.

Oduvek sam želela da to kažem & rekla mi je ponovo sedajući na kauč. & Je li on...?

Poslovna pratnja? & dovršila je moje pitanje. & Da. Ali sigurno si mogla...

Da imam koga poželim? & ponovo je dovršila. & Verovatno. Ali volim da plaćam za to. Da držim konce, ako me razumeš. Tako ne moram da brinem ni o kakvim sranjima.

Shvatala sam prednosti. U tom trenutku, a skoro i u svakom drugom, bila bih spremna da ubijem za bezbolni seks bez peripetija i griže savesti.

Jesi li nešto planirala za večeras? & odjednom me je upitala.

Ne & odmahnula sam glavom.

Dobro, vodim te u provod.

Pobunila sam se. Rekla sam joj da nisam raspoložena i da nemam šta da obučem, te da nemam ni novca. Osim toga, mrzim noćne klubove, pune mladih devojaka koje zanosno trep& ću da bi dobile besplatno piće i smutljivaca koji pokušavaju da te ispipaju.

Skrenuću ti misli s muke. Ja plaćam. Imam i odeću za tebe. I vodim te na drugačije mesto. Oduševićeš se.

Nekoliko sati kasnije bila sam na velikom brodu usidrenom na Temzi koji se tokom jeseni jednom mesečno pretvarao u tematski klub za fetišiste. Šta je to fetiš? & nervozno sam pitala Šarlot.

Ma ništa posebno & odgovorila je. & Tamo ljudi samo nose manje odeće i to im mnogo znači. I druželjubiviji su.

Iscerila se i rekla mi da se opustim na način koji je ukazivao da treba da uradim baš suprotno.

Obukla sam svetloplavi korset, široke gaćice i čarape s plavim šavom koji se spuštao niz zadnju stranu moje noge od butine do članka. Na nogama sam imala srebrne cipele s visokom potpeticom. Šarlot mi je kosu zamrsila u gusto klupko kovrdža, čime je udvostručila veličinu moje, ionako bujne frizure. Na kraju je odozgo, kao neku krunu, stavila cilindar i nehajno ga nakrivila. Oči mi je pažljivo uokvirila tamnim i gustim ajlajnerom, a na usne nanela jarkocrven, blistav ruž, pa mi pomoću vazelina dodala malo srebrnog sjaja na obraze.

Korset mi je bio nekoliko brojeva veći i morao je da se potpuno zategne kako bi mi pristajao, a cipele su mi bile malo tesne, što mi je otežavalo hod.

Meñutim, nadala sam se da je ukupan utisak zadovoljavajuć. & Opa! & rekla je Šarlot odmeravajući me nakon što me je doterala i obukla u svoju najfiniju odeću. & Izgledaš opasno.

Nespretno sam prišla njenom ogledalu. Prokletstvo, stopala će me boleti na kraju večeri. Cipele su me već žuljale.

Bila sam zadovoljna pošto sam ustanovila da se slažem sa Šarlotinim opisom, iako ja to ne bih rekla tako glasno. Poštovala bih izvesna pravila ponašanja i glumila bih skromnost. Devojka u ogledalu nije izgledala kao ja.

Više je ličila na buntovnu stariju sestru u burlesknom kostimu. Korset me je terao da stojim uspravnije, iako me nije stezao. Mada sam bila pomalo

nesigurna što ću tako obučena izaći iz stana, osećala sam da u novoj koži izgledam samouvereno. Ramena i vrat su mi bili goli kao kod plesačice. Šarlot se potpuno svukla preda mnom i celo telo namazala lubrikantom pre nego što me je zamolila da joj pomognem da se uvuče u pretesnu jarkožutu gumenu haljinu s dva reda munja s obeju strana pojasa. Haljina je spreda imala tako dubok izrez da su joj se bujne grudi videle skoro cele, a nazirale su se i izazovne bradavice, priljubljene uz tesnu haljinu. Lubrikant je imao ukus cimeta i za trenutak sam bila u iskušenju da je liznem. Primetila sam da ne nosi gaćice iako joj haljina jedva pokriva zadnjicu. Šarlot je, bez sumnje, bila drska, ali divila sam se njenoj samouverenosti i, posle dana provedenog s njom, počela sam da se navikavam na to. Ona je bila meñu mojim malobrojnim poznanicima koji su radili upravo ono što su hteli i nisu nimalo marili šta drugi misle o tome.

Nosila sam cipele s tankim potpeticama od dvanaest centimetara, a Šarlot crvene cipele s ogromnim platformama, pa smo morale da pridržavamo jedna drugu dok smo se oprezno spuštale strmom metalnom kosinom da bismo se ukrcale na brod.

Ne brini & rekla je Šarlot. & Bićeš na leñima pre nego što shvatiš šta te je snašlo.

Da li ću?

Stigle smo oko ponoći i atmosfera u klubu je bila na vrhuncu. Bila sam malo zabrinuta pre nego što sam skinula kaput i pridružila se zabavi jer sam bila razgolićenija nego što sam navikla. Meñutim, Šarlot mi je rekla da ću se odmah uklopiti. Na ulazu smo pokazale karte. Udarili su nam po pečat na nadlanice i uzeli nam kapute, a onda smo se odgegale uza stepenice pa kroz dvokrilna vrata ušle u glavni bar.

Moja čula su odmah napadnuta. Na sve strane su bili muškarci i žene odeveni u upadljive kostime. Lateksa je bilo u izobilju, ali i dosta staromodnog donjeg veša, cilindara, frakova i vojnih uniformi, a tu je bio čak i jedan muškarac koji je nosio samo prsten za kitu, dok mu je opušteni penis veselo landarao pri hodu. Kroz gomilu je prošla niska žena koja je na sebi imala samo široku suknju. Velike grudi slobodno su joj visile, a na povocu je vodila veoma mršavog, visokog muškarca. Povio se gotovo do poda da bi ona bez napora mogla da ga vuče za sobom. Podsetio me je na gospodina Van der Vlita.

Na jednom od kauča sedeo je samo sitan muškarac, ili možda hermafrodit, u gumenom kostimu od glave do pete i s maskom na licu. Šarlot je bila potpuno u pravu kad mi je rekla da fetišisti nose manje odeće od ostalih

ljudi. Naravno, mnogi od njih nisu nosili skoro ništa, i to im je pristajalo, ali veliki deo prisutnih nosio je složene kostime koji su im pokrivali svaki delić tela i uprkos tome izgledali izazovno. Svakodnevna odeća je bila zabranjena, kao i ona skupa, a neukusna. Zbog tog detalja skori svi gosti brodskog kluba izgledaju teatralno. Šta piješ, srce? & upitala je Šarlot, odvlačeći mi pažnju od gostiju kluba. Iz petnih žila sam se trudila da ne zurim ni u koga, ali osećala sam se kao da sam se iznenada našla na snimanju filma za odrasle, ili sam kroz neki prolaz upala u paralelni svet, gde su svi bili kao Šarlot i gde niko ni pet para niije davao šta ostatak sveta misli o njima.

Bila je u pravu bar što se tiče moje odeće. Ne samo da sam se uklopila nego sam bila meñu neupadljivijim posetiocima kluba. Verovatno su mislili da sam veoma stidljiva. Ta pomisao mi je pomogla da se opustim. Obično sam meñu prijateljima ili na nekom drugom društvenom okupljanju brinula da sam ja najčudnija zbog svog opuštenog stava prema seksu i vezama. Niko me nikad nije nazvao stidljivom. &Ja ću samo vodu, hvala & odgovorila sam.

Nisam htela da zloupotrebljavam njenu velikodušnost i želela sam da sve ovo osmotrim bistre glave, kako sutra ujutro, posle buñenja, ne bih mislila da je sve to bio samo san. Šarlot je slegnula ramenima i posle nekoliko minuta se vratila noseći nam pića. & Hajde & rekla je & vodim te u razgledanje.

Uhvatila me je za ruku i provela me kroz još jedna dvokrilna vrata koja su vodila do nenatkrivenog pramca, gde je stajala grupica pušača. Bili su to muškarci u privlačnim vojnim uniformama. Neki su pušili, neki se rashlañivali, a neki i jedno i drugo. Žene, koje su obično nosile mnogo manje odeće, bile su sabijene oko dve gasne grejalice koje su stajale na sredini. Dve su nosile suknje od lateksa bez zadnjih delova pa su im bledi guzovi osvetljeni gasnom svetlošću izgledali kao parovi mese& ca nisko na obzorju.

Sklonila sam se na stranu i za trenutak stajala bez reči, držeći Šarlot za ruku i zureći u Temzu, koja se protezala kroz noć kao duga crna traka rasprostrta izmeñu dva dela grada. Voda je delovala gusto i lepljivo dok je meko zapljuskivala brod. Most Vaterlo je spajao dve obale iza nas, a ispred je bio most Blekfrajers. Svetla mosta Tauer jedva su se nazirala u daljini, kao mračno obećanje onoga što dolazi.

Osetila sam kako Šarlot drhti.

Hajdemo & rekla je. & Ovde je hladno.

Vratile smo se kroz dvokrilna vrata i ušle u glavni bar, a onda smo kroz druga vrata izašle na podijum za ples. Otvorenih usta sam posmatrala kako se vampirski našminkana, prelepa, tamnokosa žena poliva benzinom a onda izbacuje plamen u vazduh iznad sebe, uvijajući se oko šipke uz treštanje žestokog rokenrola. Sva je odisala seksom. U Šarlotinom društvu, okružena tolikim brojem ljudi koji se nisu stideli svojih tela i koji su se, čak, dičili svojom seksualnošću, prvi put u životu sam pomislila da možda i nisam čudakinja.

Ili, ako i jesam čudakinja, makar nisam jedina.

Pažnju mi je privukao visoki muškarac koji je stajao na ivici plesnog podijuma. Nosio je uske svetloplave helanke sa šljokicama, duboke jahaće čizme, crveno&zlatnu vojnu jaknu i odgovarajuću kapu. U jednoj ruci je držao bič, a u drugoj piće i veselo ćeretao s jednom darkerkom, koja je nosila uske pantalone od lateksa. Imala je dugu, crnu kosu, s jednim belim pramenom napred. Muškarčeve helanke su napred jedva skrivale veliku budžu i za trenutak sam opčinjeno zastala. Mislim da sam slične helanke videla u izlogu jedne prodavnice ženske odeće, ali na njemu su izgledale veoma muževno. Šarlot me je povukla za ruku. & Kasnije & šapnula mi je na uvo, odmeravajući muškarca u helankama. & Predstava je počela. To znači da je dole tiho.

Provela me je kroz mali hodnik sa crvenim somotskim zavesama. Stigle smo u manji bar, gde su gosti bili slično odeveni, a onda smo sišle niza stepenice.

Ovo je tamnica & rekla je.

Prostorija nije izgledala onako kako ja zamišljam tamnicu, iako nisam imala pojma kako bi savremena tamnica trebalo da izgleda, ni da li tako nešto postoji. Ukopala sam se u mestu i pogledala oko sebe upijajući atmosferu za slučaj da nikad više ne vidim ništa slično.

Dekor je bio isti kao u glavnom baru, s tim što je imao još nekoliko komada čudnog nameštaja. Tu je bio i jedan tapaciran crveni krst, koji je više ličio na „iks" nego na raspeće. Na njega se naslanjala gola žena raširenih ruku i nogu, dok ju je druga žena šibala nečim što je Šarlot nazvala korbačem. Nisam mogla da vidim dršku jer je bila potpuno skrivena u njenoj ruci. Umesto jedne niti, kao kod biča, bilo je nekoliko kožnih niti koje su izgledale meko. Žena s korbačem naizmenično je šibala razapetu ženu i milovala je dlanom po zadnjici. Povremeno je nežno prevlačila kožne trake preko njenog tela.

Izložena žena je zadovoljno stenjala i sve vreme se nesvesno trzala. Žena koja ju je bičevala često se naginjala i na uvo joj šaptala, kako sam pretpostavila, slatke besmislice. Smešila se, cerekala i oslanjala telo na svoju partnerku na

krstu. Okruživala ih je grupica radoznalaca, ali one su izgledale kao da su u nekom svom svetu. Skoro kao da je izmeñu njih i posmatrača stajao neki nevidljiv zastor.

Da sam ovaj prizor videla na fotografiji, ili da sam pročitala njegov detaljan opis u novinama, zaprepastila bih se. Naravno, čula sam za takve stvari, ali sam ih u svojoj svesti potisnula na mesto na kom sam skrivala priče o ljudima koji su završili u bolnici posle nesrećnog slučaja s hrčkom i usisivačem. Pretpostavljala sam da ima onih koji se zaista upuštaju u tako nešto, ali uglavnom sam mislila da su to urbane legende ili nešto čime se bave krajnji osobenjaci. Meñutim, svi koje sam ovde videla izgledali su prilično fino i normalno, iako su nosili upadljive kostime poput svih ostalih gostiju kluba.

Prišla sam da bolje pogledam.

Da, bičevana žena je, bez sumnje, uživala. Dala bih ruku da sam mogla da saznam kako se oseća u tom trenutku. Samo šibanje je delovalo veoma precizno. Podizanje i spuštanje korbača bilo je ravnomerno i stručno. Ceo prizor je čak izgledao lepo. Šarlot je primetila moju zainteresovanost. Prišla je muškarcu koji je stajao blizu krsta, potapšala ga po ramenu, a onda mi mahnula da doñem. & Mark, ovo je Samer & rekla mu je. & Prvi put je ovde.

Mark me je odmerio od glave do pete, ali ne požudno, već procenjivački.

Lep korset! & rekao je ljubeći me u oba obraza, kako to čine Evropljani.

Bio je oniži, punačak i proćelav, ali imao je prijateljsko lice i privlačan sjaj u očima. Nosio je teške, ravne čizme i kožnu kecelju i prsluk. Na kecelji je bilo nekoliko džepova, a u svakom od njih različit predmet, na prvi pogled sličan korbaču koji je korišćen na krstu.

Hvala & odgovorila sam. & Da li često dolaziš ovamo?

Ni izdaleka onoliko često koliko bih želeo & odgovorio je i nasmejao se kad sam pocrvenela.

Mark je gospodar tamnice & ubacila je Šarlot.

U suštini & rekao je & staram se da ovde sve bude u redu i da se svi lepo ponašaju.

Klimnula sam i premestila se s noge na nogu. Iako je bila viša od mene, Šarlot je nosila za broj manje cipele i stopala su zaista počinjala da me bole.

Pogledala sam oko sebe tražeći neku slobodnu stolicu, ali nisam videla ništa osim metalnog stalka s tapaciranim sedištem, otprilike u visini struka, za koji sam pretpostavila da nije stolica.

Mogu li da sednem na ono? & upitala sam pošavši prema stalku.

Ne baš & rekla je Šarlot. & Ne smeš da sediš na opremi. Nekom bi mogla zatrebati. & Onda joj se lice ozarilo. & Oooo! & Uzviknula je pokvareno mi namigujući i gurkajući Marka u rebra. & Mogao bi da je malo nalupaš po guzi, Mark. Tako bi odmorila noge.

Mark me je pogledao. & S velikim zadovoljstvom & rekao je. & Ako dama to želi.

O... ne... Hvala, ali nisam sigurna.

Nema problema & ljubazno je odgovorio Mark, dok je Šarlot istovremeno navaljivala: & Hajde, čega se plašiš? On zna šta radi. Samo probaj.

Ponovo sam bacila pogled na ženu na krstu, koja je sad, kako izgleda, bila u ekstazi, ne mareći za prizor koji pruža posmatračima. Poželela sam da sam kao ona & jednako hrabra i bezbrižna. Da manje marim za tuña mišljenja, verovatno ne bih provela više od jedne noći s Darenom.

Biću pored tebe & dodala je Šarlot. & Šta je najgore što ti se može dogoditi?

Ma doñavola! Ovde niko neće zbog toga imati loše mišljenje o meni, a moći ću malo i da prilegnem. Osim toga, bila sam radoznala. Da je to tako loše, onda ovde ne bi bilo toliko ljudi.

Dobro & rekla sam smogavši snage da se osmehnem. & Probaću. Šarlot se oduševljeno uzvrtela.

Koji instrument želiš? & upitao je Mark pokazujući rukom alatke koje je nosio u džepovima kecelje.

Pratila sam kretanje njegove ruke. Iako nije bio visok, imao je krupne, snažne šake. Izgledale su čvrsto, kao ruke nekoga ko se bavi fizičkim poslom, umesto da mlitavo sedi za kompjuterom i kuca. Šarlot je sa zanimanjem pratila moj pogled. & Mislim da je ona od onih koje vole samo šake & rekla je.

Klimnula sam glavom. Šarlot me je ponovo uhvatila za ruku i povela me do klupe. Mark me je nežno odvojio od Šarlot i okrenuo me prema sebi.

Dobro & rekao je. & Počeću veoma, veoma nežno. Ako ti u bilo kom trenutku postane neprijatno, samo podigni ruku i odmah ću prestati. Šarlot će sve vreme biti pored tebe. Jesi li razumela?

Da & odgovorila sam.

Dobro onda & rekao je. & Ovo nikako neće ići preko gaćica. Da li bi ti smetalo da ih svučem?

Zadržala sam dah. Bože. U šta sam se to uvalila? Ali znala sam da mi se ovo sprema. Svakako da osećaj ne bi bio isti preko debelog donjeg veša.

Uostalom, golotinje je bilo u izobilju, tako da bih teško mogla da upadnem u

oči. & Samo napred.

Okrenula sam se prema klupi i naslonila se na tapacirani okvir, premeštajući se s noge na nogu, odmarajući stopala. Struk i torzo počivali su mi na tapaciranom delu na sredini stalka, a postojala su još dva tapacirana dela za podlaktice, kao i držači za šake.

Osetila sam prst kako petlja oko pojasa mojih gaćica i nežno mi ih spušta niz butine, a onda ih svlači niz noge u dugim čarapama. Mark mi je podigao jedno stopalo, a onda i drugo, pomogavši mi da ih se oslobodim. Noge su mi bile široko razmaknute i pretpostavila sam da Mark, koji je čučao kraj mojih stopala, može odlično da vidi svaki delić moga tela. Rumenilo mi je oblilo obraze, ali već sam osećala kako se polako predajem i kako mi prijatna, peckava toplina prožima donji deo tela. Pridigao se, a Šarlot me je uhvatila za ruku.

Na trenutak ništa nisam osećala. Samo najblaže strujanje vazduha oko golih guzova. Zamišljala sam kako nepoznati ljudi posmatraju moje nago telo.

Onda mi je jedan snažan dlan obuhvatio desni guz, nežno kružeći u smeru kazaljke na satu. Zatim je usledio skoro neosetan povetarac dok se šaka podizala, a onda se ponovo spustila, šljepnuviši prvo jedan, pa drugi guz.

Oštar bol.

Zatim lagani dodir njegove hladne šake na mojoj koži i utešno milovanje.

Još jedan talas vazduha dok se šaka ponovo odmicala od mene.

Onda tresak nakon što se šaka ponovo spustila na moju zadnjicu, ovog puta jače.

Uhvatila sam metalne šipke obema rukama, izvila leña i pripila bedra uz tapacirani deo. Ponovo me je preplavilo rumenilo kad sam shvatila da sam načisto vlažna. Pomislila sam da Mark sigurno vidi moje uzbuñenje, da može da ga nanjuši. Zacelo je osetio kako mi se telo prepušta njegovom dodiru, a leña izvijaju da bih mu bila bliže.

Još jedan udarac. Ovog puta mnogo jači i zaista bolan. Poskočila sam od oštrog bola i samo na trenutak pomislila kako bih mogla da ga zamolim da prestane. Ali onda se njegova ruka ponovo spustila na mene i zaustavila se na guzu koji je upravo udarila. To kao da je odagnalo bol i zamenilo ga nekom čudnom toplinom koja mi se razlivala uz kičmu sve do vrata.

Zadržavši šaku na mojoj zadnjici, drugom mi je nežno prešao duž leña do vrata i raširenih prstiju uhvatio me za kosu. Povukao me je za kosu, isprva blago, a onda jače.

Onda sam se obrela negde drugde. Soba je nestala. Iščezli su zamišljeni

pogledi neznanaca. Nestala je i Šarlot. Tu sam bila samo ja i njegova šaka koja me vuče za kosu dok se izvijam na klupi i stenjem pri svakom njegovom udarcu.

Onda sam se vratila u stvarnost. Dve ruke su nepomično i nežno počivale na mojim bolnim guzovima, a Šarlot mi je stezala šaku. Ponovo je do mene dopirao žamor. Čula sam glasove, muziku, zveckanje kockica leda u čašama i pljeskanje po nečijoj stražnjici.

Jesi li dobro, dušo? Jesi li još s nama? & Onda se, pretpostavljam, obratila Marku: & Opa, rasprsnula se kao raketa.

Da & rekao je & ima dara.

Okrenula sam glavu prema njima i nasmešila im se, a onda pokušala da ustanem, ali sam ustanovila da ne mogu da hodam. Osećala sam se nesigurno kao novoroñeno ždrebe i bila sam toliko uzbuñena da su mi noge bile vlažne.

Postidela sam se zbog siline svoje reakcije, ali izgleda da to nije smetalo ni Marku, ni Šarlot, a ni bilo kome od posmatrača, niti ih je iznenadilo. Za njih je to bio sasvim normalan vikend. Ili možda i svakodnevica.

Polako, tigrice & rekao je Mark, čvrsto me obujmljujući oko struka. Poveo me je ka stolici koja je osloboñena tek pošto su Mark i Šarlot oštrim pogledima naterali onog ko je sedeo na njoj da skoči i udalji se.

Skliznula sam na stolicu, a Mark me je milovao po kosi, nežno prislonovši moju glavu na svoju butinu. Njegova gumena kecelja mi je prijala na licu, dok mi je jedan od njegovih instrumenata žuljao ruku.

Osetila sam kako se ponovo gubim dok mi je provlačio prste kroz kosu.

Njihovi glasovi su dopirali do mene kao da lebde kroz tunel.

Mislim da ćeš morati da je odvedeš kući & Mark je rekao Šarlot. & Je li previše popila?

Nije ni okusila alkohol. Celo veče loče mineralnu vodu. Oduzeo si joj nevinost.

Pa to je divno & zakikotao se.

Meni je izgledala kao da se odlično provodi & primetila je Šarlot. & Nisam stigla da joj pokažem ni sobu za parove.

Zaspala sam oslonjena o Šarlotino rame dok smo se taksijem vraćale u njen stan. Probudila sam se ujutro, još uvek odevena u bledoplavi korset, mada ga je Šarlot olabavila. Jastuk je bio umazan sjajem i crnim ružem. Bila sam mamurna iako nisam popila ni kap alkohola.

Dobro jutro, sunce & doviknula je Šarlot iz kuhinje. & Skuvala sam ti kafu.

Isteturala sam se u kuhinju. Obećanje da ću dobiti kofein smesta me je razbudilo.

Uh, ta odeća ti je juče bolje stajala & rekla je Šarlot.

Hvala & odgovorila sam. & Ne mogu da kažem isto za tebe. Šarlot je stajala usred kuhinje s malom porcelanskom tacnom u jednoj ruci i šoljicom espresa u drugoj. Bila je sasvim naga.

Ne nosim odeću osim ako ne moram & rekla je.

A kad moraš da je nosiš? & upitala sam.

Kad nešto pržim na ulju & odgovorila je. & Ili kad mi gospoda dolaze u posetu. Oblačim odeću da bi oni posle mogli da mi je svuku. Izgleda da frajeri to vole.

Kad je rekla „frajeri", setila sam se da je Šarlot iz Alis Springsa. Zapanjila me je činjenica da je jedna takva svetska žena odrasla u australijskoj zabiti.

Dobro si raspoložena.

Već sam uspela da zaradim nešto danas & rekla je pokazavši glavom prema kompjuteru. & Osim toga, dobro sam spavala jer sam sinoć proširila tvoje vidike.

Kezila se, ali meni je bilo pomalo neprijatno zbog svega toga. Dosad je samo muzika uspevala da probudi u meni takav osećaj odvojenosti od sveta i zadovoljstva koje nadjačava bol. Isterala sam tu misao iz glave.

Telefon ti je zvonio celo jutro. Mogla bi da odabereš neku bolju melodiju za zvono.

To je Vivaldi, neznalice & rekla sam. Slegnula je ramenima.

Iskopala sam telefon iz torbice i proverila spisak propuštenih poziva.

Daren. Sigurno je nekako saznao za violinu. Pogledala sam na sat iznad šporeta u kuhinji. Bilo je tri po podne. Prespavala sam veći deo dana.

Ostani još jedan dan. Spremiću ti nešto za jelo. Još nisam koristila šporet u ovom stanu.

Ostavila me je u stanu da se istuširam i odmorim, a ona je otišla da kupi namirnice za večeru. Okupala sam se, a onda sam pola sata raščešljavala zamršenu kosu. Na kraju mi je čekanje dojadilo i poslala sam Šarlot SMS s pitanjem mogu li da se poslužim njenim kompjuterom. „Naravno, odgovorila je. Nema lozinke."

Pomerila sam miša i kompjuter se aktivirao. Proverila sam elektronsku poštu. Ignorisala sam poruke od Darena i neizbežne spamove. Ulogovala sam se na Fejsbuk. Zatekla sam jednu novu poruku. Oprezno sam prevukla kursor na poruku, očekujući još jednu Darenovu poslanicu. Meñutim, poruka je stigla od nepoznate osobe na čijem profilu nije bilo fotografije.

Otvorila sam je, pomalo radoznala.

Uljudan uvod.

A onda: „Spreman da vam poklonim novu violinu. Prihvatate li izazov i uslove?"

Detaljnije sam pogledala podatke o pošiljaocu, ali profil je bio skoro sasvim prazan. Od ličnih podataka bio je naveden samo London kao prebivalište. Ime na profilu se sastojalo samo od jednog slova: D. Naravno, prvo sam pomislila na Darena, ali ovo, jednostavno, nije ličilo na njega. Šta bi još moglo da znači ovo D? Derek? Donald? Dijablo?

Napregla sam um razmišljajući o poznanicima koji bi mogli znati da sam ostala bez violine i koji bi poželeli nešto da učine u vezi s tim. Niko mi nije pao na pamet. Jedini čovek koji je znao sve o tom dogañaju bio je debeloprsti radnik londonskog metroa. On je delovao romantično koliko se to moglo očekivati od nekoga ko se bavi tim poslom, to jest & nimalo. Da je violina ukradena, ili što je još gore, ostavljena polomljena na mom pragu, strahovala bih da me neko progoni preko interneta. Meñutim, poruka mi nije delovala nimalo zlokobno.

Varnica je zaiskrila i koliko god pokušavala, više nisam mogla da ugasim taj plamen. Zurila sam u ekran još deset minuta, ali uzalud. Onda je Šarlot upala u stan, ruku punih kesa.

Bolje bi ti bilo da nisi vegetarijanka & doviknula je. & Nisam donela ništa osim mesa.

Uverila sam je da mi je dobra šnicla omiljena hrana, a onda sam je pozvala da pročita poruku. Šarlot je zurila u ekran, a onda je izvila obrvu i nacerila se.

Kakav izazov? & upitala je. & I koji su uslovi?

Ne znam. Da li da odgovorim?

Pa, to ne bi bilo loše za početak. Hajde, odgovori mu.

Kako znaš da je muško?

Naravno da je muško. Poruka jasno odaje alfa mužjaka. To je sigurno neko ko te je video kako sviraš i naložio se na tebe.

Razmislila sam, a onda kliknula na ikonicu za odgovor. Nežno sam spustila prste na tastaturu i odgovorila:

„Dobro veče, hvala vam na ljubaznim rečima. Šta je vaš izazov? I koji su uslovi? Pozdrav, Samer Zahova" Odgovor je stigao posle samo nekoliko minuta.

„Veoma rado ću iscrpno odgovoriti na vaša pitanja. Hajde da se nañemo."

Bilo mi je sumnjivo što ne pita želim li da se nañemo.

Iako sam smatrala da to nije pametno, Šarlot me je podsticala i zakazala sam sastanak s neznancem, sutra tačno u podne.

Zakasnila sam deset minuta.

Predložio je da se nañemo u italijanskom kafeu u pristaništu Sent Ketrin.

Pravila sam se da znam gde je to iako nisam imala pojma. Tako nisam sama morala da predložim mesto sastanka. Kad sam stigla, ustanovila sam da je to mesto sa svih strana okruženo vodom. Krenula sam kejom, a onda sam videla da je staza zatvorena zbog radova. Morala sam da se okrenem i poñem na suprotnu stranu. Na keju nije bilo nikog osim mene. Hodala sam gore&dole, izgubljena kao mrav koji je na svom putu naišao na mrvu hleba.

Pretpostavljala sam da me zagonetni stranac sve vreme posmatra udobno smešten u kafeu. Nosila sam najmanje izazovnu Šarlotinu odeću koju sam mogla da nañem, kako ne bih ostavila pogrešan utisak. Prenoćila sam kod Šarlot i nisam imala vremena da skoknem do stana i presvučem se. Šarlot mi je našla tamnoplavu haljinu od mešavine vune i streča. Ostala joj je posle veoma kratkog perioda u kom je radila u jednoj advokatskoj kancelariji, pre nego što je počela da igra poker preko interneta. Bila je ravna, malo ispod kolena, s veoma skromnim izrezom i četiri dugmeta ravnomerno rasporeñena preko grudi. Bila mi je pomalo uska u kukovima i široka u struku. Uz nju sam nosila tanak bež kaiš, svoje cipele do gležnjeva s pertlama, koje sam, srećom, imala na nogama onog dana kad je u metrou izbila tuča, i čarape boje kože s halterima. Na pakovanju je pisalo: „Čarape boje kože".

Pomisliće da želim da se kresnem s njim kad me vidi u ovim čarapama & rekla sam Šarlot.

Pa možda ćeš i poželeti da se potucaš s njim & odgovorila mi je.

Onda mi je rekla da ne budem luda te da bih morala da se sagnem do zemlje kako bi se kroz izrez na zadnjem delu haljine videlo šta imam ispod nje. Izrez je, srećom, bio postavljen nisko. To mi je usporavalo hod, ali je i značilo da niko neće moći da vidi da ne nosim donji veš. Pošto je haljina bila takva da su se gaćice ocrtavale ispod nje, Šarlot je odbila da me pusti iz kuće s gaćicama. Pre nego što sam izašla, predala sam joj ih kao što bi vojnik predao zastavu.

Pozajmila mi je i svoj bež vuneni sako, uz upozorenje da nipošto ne smem da ga zaboravim u kafeu jer je skup. Sako je snažno mirisao na mošus, što nije bilo u mom stilu, i na lubrikant s aromom cimeta od one noći kad ga je nosila preko haljine od lateksa.

Dok sam stigla do kafea, bilo mi je drago što sam ponela sako jer je lilo kao iz kabla. Šarlot mi je dala i crveni kišobran, tako da sam se osećala kao prostitutka kad sam ga otvorila, kao da želim da privučem pažnju. Bila sam ostrvce boje u moru sivila i crnila.

Osmotrila sam unutrašnjost kafea. Ništa posebno, ali sudeći po Italijanu koji je stajao za šankom, pretpostavila sam da im je kafa dobra. Kafa koju poslužuju na aerodromima u ostalim delovima Evrope bolja je od bilo čega što se može naći u Engleskoj. Još jedna činjenica koju ne bih saopštila nijednom Englezu. Narod čajopija. Šank, nekoliko stolova i stolica. Na sredini stepenice koje vode u drugi deo lokala. Pogledala sam kroz prozor. Dobar pogled na pristanište. Sigurno me je video kako dolazim ako sedi u ovom delu. Dole nisam videla nikog, pa sam se popela na sprat. Ni tamo nije bilo nikog osim sredovečne žene s novinama i šoljicom kapućina. Telefon mi je zavibrirao. Razmenili smo brojeve ukoliko neko zakasni ili zaluta. „Dole sam", stajalo je u poruci.

Prokletstvo. Sišla sam, trudeći se da ne izgledam unezvereno. Ugledala sam sto iza stepeništa s odličnim pogledom na razdvojene drvene pragove. Čovek koji sedi za tim stolom mogao je, pod odgovarajućim uglom i uz malo pažnje, dobro da mi zaviri pod suknju. Osetila sam nalet uzbuñenja pri pomisli da sam nepoznatom muškarcu omogućila da me vidi potpuno nagu ispod haljine. Odmah je usledio talas stida. Bolje bi mi bilo da se brzo saberem.

Nasmešio se bez traga nezadovoljstva zbog mog kašnjenja, ili bilo kakvog nagoveštaja da je upravo video moju golotinju kako mu seva iznad glave dok sam se nespretno penjala.

Vi ste Samer. & To nije bilo pitanje. Oči su mu blistale, ali ništa nisu otkrivale.

Da & odgovorila sam ozbiljno pružajući mu ruku.

Setila sam se kako sam se samouvereno osećala u korsetu i namerno sam ispravila ramena.

Pružio je ruku i kratko i zvanično se rukovao sa mnom. Imao je čvrst stisak.

Ja sam Dominik. Hvala vam što ste došli. Šake su mu bile tople i krupne, krupnije čak i od šaka onog Marka iz kluba. Pocrvenela sam na tu pomisao.

Hoćete li da popijete nešto? & upitao je.

Flet vajt, molim vas, ako ga imaju. Ili dupli espreso & odgovorila sam, nadajući se da moje reči ne odaju koliko sam nervozna.

Prošao je pored mene i uputio se prema šanku. Dok je prolazio, osetila sam njegov miris. Nije mirisao na parfem. Osetila sam samo blag mošusni miris tople kože. Smatram da su muškarci koji ne mirišu na parfeme i kreme veoma muževni. Spadao je u one za koje sam pretpostavljala da puše cigare i briju se starinskim brijačima.

Posmatrala sam ga dok je stajao za šankom i naručivao nam kafu.

Dominik je bio srednjeg stasa, rekla bih malo viši od metar osamdeset, i vitak, ali ne preterano mišićav. Imao je snažne ruke i leña plivača. Veoma privlačan tip, uprkos hladnom stavu. Ili možda upravo zbog toga. Oduvek su mi se sviñali muškarci koji se ne smeškaju usiljeno i ne pokušavaju da me zadive.

Veoma ljubazno je zamolio barmena za posudu sa šećerom.

Imao je raskošan i dubok glas obrazovanog čoveka, kakav sam najviše volela. Meñutim, akcenat mu je bio donekle neobičan, pa sam se pitala da li je zapravo Englez. Odlično prepoznajem akcente. Možda zato što sam strankinja. Pokušala sam da potisnem te misli. Nisam želela da primeti kako ga smatram zgodnim i da tako stekne prednost.

Nosio je tamnosmeñ džemper s visokom kragnom, koji je delovao udobno i meko, verovatno od kašmira, tamnoplave farmerke i sveže izglancane, tamne kožne cipele. Po odeći se nije moglo zaključiti ništa posebno, osim da je posredi prijatan i nimalo opasan tip. Bar ne kao psihopata. Možda je opasan na neki drugi način.

Izvadila sam telefon iz torbice i poslala poruku Šarlot da sam još uvek u jednom komadu.

Vratio se s poslužavnikom. Krenula sam da ustanem i pomognem mu oko šoljica, ali on je odmahnuo. Držeći poslužavnik jednom rukom, spustio je šoljicu preda me. Dok je to činio, nagnuo se malo bliže nego što je bilo neophodno kako bi me ponudio šećerom. Pritom mi je dodirnuo ruku. Taj dodir je potrajao toliko dugo da se činilo kako je krajnje vreme da reagujem, s odobravanjem ili neodobravanjem. Meñutim, on je pomerio šaku, a ja sam se pretvarala da ništa nisam primetila.

Odmahnula sam glavom, očekujući da on izgovori neizbežno „dovoljno si slatka i bez šećera", ali on to nije učinio.

Sedeli smo u iznenañujuće prijatnoj tišini dok je on lagano mešao espreso, pošto je ubacio jednu, pa drugu, pa treću i čak četvrtu kocku šećera.

Nokti su mu bili negovani, ali četvrtasti, a ne zaobljeni, tako da nisu delovali

feminizirano, već muževno. Bio je blago preplanuo, ali nisam mogla da odredim da li je uzrok tome njegovo poreklo, ili nedavni odlazak na odmor.

Veoma pažljivo je izvadio kašičicu iz šoljice i uredno je spustio na tacnu. Za to vreme je posmatrao svoju šaku kao da pogledom može da spreči da neka kap padne s kašičice na stolnjak. Na desnoj ruci je nosio sat sa srebrnom narukvicom. Bio je to starinski sat na navijanje, a ne digitalan. Nikada nisam umela da procenim koliko neko ima godina, posebno kad je reč o muškarcima. Meñutim, on mi je delovao kao da je u četrdesetim, verovatno ne stariji od četrdeset pet, osim ako nije veoma mladolik. Ako je imao violinu, nije bila blizu našeg stola.

Zavalio se u stolicu. Usledio je još jedan trenutak tišine.

Pa, Samer Zahova. & Kotrljao je slogove kao da želi da okusi svaki pojedinačno. Posmatrala sam njegove usne. Izgledale su izuzetno meko, iako su bile čvrsto stisnute. & Verovatno se pitate ko sam ja i o čemu se ovde radi.

Klimnula sam i srknula kafu. Bila je još bolja nego što sam očekivala.

Dobra kafa & rekla sam.

Da & odgovorio je. Bio je zamišljen.

Sačekala sam da nastavi. Želim da vam dam novu violinu. Šta tražite zauzvrat? & upitala sam, zainteresovano se nagnuvši preko stola.

Odgovorio je tako što se i sam nagnuo k meni. Sad mu je cela šaka počivala na stolu, skoro dodirujući moju. Kao da me je pozivao da spustim svoju šaku u njegovu. Uhvatila sam blag miris kafe u njegovom dahu i kao onda kada sam na Šarlot osetila lubrikant s mirisom cimeta, poželela sam da se nagnem i liznem ga.

Voleo bih da mi svirate. Možda Vivaldija?

Ponovo se lenjo zavalio. Na usnama mu je titrao osmejak, kao da je primetio da me privlači, pa me sad zadirkuje zbog toga.

Ta igra ni meni nije strana. Ponovo sam se ispravila i pogledala ga u oči, praveći se da ne primećujem vrelinu koja se širila izmeñu nas. Pravila sam se da sam jednostavno udubljena u razmišljanje o njegovoj neobičnoj ponudi i da je razmatram kao najobičniji poslovni dogovor.

Setila sam se kad sam poslednji put svirala „Četiri godišnja doba". Bilo je to onog popodneva posle svañe s Darenom. Tog dana mi je neko ubacio pedeset funti u kutiju od violine. Sad mi je sinulo da je to, verovatno, bio Dominik.

Osetila sam kako se pomera ispod stola i uhvatila blesak u njegovim očima. Da li je to zadovoljstvo? Požuda? Možda nisam izgledala onoliko

pribrano koliko sam želela.

Vrelo rumenilo mi je oblilo obraze kad sam ga okrznula golom nogom.

Shvatila sam da sedim kao muškarac i da su mi noge ispod stola raširene.

Provela sam skoro mesec dana bez seksa i bila sam spremna da zajašem i nogaru tog stola, ali nije bilo potrebe da on to zna.

Samo jednom za početak i dobićete svoju violinu. Ja ću odabrati mesto, ali razumem da ste zabrinuti za svoju bezbednost. Slobodno povedite nekog prijatelja ako želite.

Klimnula sam glavom. Nisam bila odlučila da prihvatim njegov plan, ali sam želela da dobijem na vremenu i razmislim o tome. Pozadina njegovog predloga je bila jasna, a njegova nadmenost razdražujuća. Meñutim, iako to nimalo nisam želela, Dominik me je privlačio, a violina mi je bila preko potrebna. & Pa, Samer Zahova, znači li to da prihvatate? &Da. Kasnije ću još razmisliti o tome i elektronskom poštom ga obavestiti ako se predomislim. Naručio nam je još po jednu kafu ne pitavši me da li je želim.

Njegova drska pretpostavka me je razdražila i htela sam da se pobunim, ali zaista mi se pila još jedna kafa, tako da je bilo glupo da je odbijem pa kasnije, kad krenem, sama naručim drugu. Pijuckali smo kafu, razgovarali o vremenu i nakratko razmotrili sitnice iz svoje svakodnevice. No moj život više nije izgledao tako obično iako nisam imala violinu.

Nedostaje ti violina?

Osetila sam čudan, iznenadan talas uzbuñenja, kao da ću, bez instrumenta preko kog bih izbacila ono što se nakupljalo u meni, jednostavno prasnuti ili sagoreti.

Nisam odgovorila.

Onda to uskoro treba da obavimo. Možda sledeće nedelje. Bićemo u kontaktu. Obavestiću te o lokaciji i obezbediću instrument za tu priliku. Ako budem zadovoljan, možemo otići da ti kupim onaj koji ćeš zadržati.

Složila sam se, ponovo zanemarujući skoro drsku samouverenost u njegovom glasu. Odučila sam da, zasad, ne iznosim svoje nedoumice. Uzela sam sako sa stolice. Zajedno smo izašli iz kafea. Onda smo se ljubazno pozdravili i svako je krenuo svojim putem.

Samer & pozvao me je dok sam se udaljavala.

Da? & odazvala sam se.

Obuci onu crnu haljinu.

š

č

Dominik je oduvek pažljivo čitao špijunske romane i zapamtio je neke od osnovnih špijunskih veština iz mnogih knjiga koje je prosto gutao. Zbog toga je odabrao zaklonjeno mesto u donjem delu kafea, u uglu pored stepeništa.

Odatle je imao odličan pogled na vrata, ali njega nije bilo lako odmah uočiti zbog bleska spoljašnjeg osvetljenja. U ovom slučaju nije bilo potrebe da obezbedi putanju za bekstvo.

Video ju je kako ulazi. Kasnila je nekoliko minuta i bila blago zadihana.

Ovlaš je pogledala skoro prazan kafe, od poda do tavanice ispunjen jakim mirisom kafe, dok je aparat za espreso brujao u pozadini. Primetio je da ga nije spazila tako zaklonjenog i da je nastavila da ga traži. Onda se popela na sprat.

Uska tamnoplava haljina priljubljena uz bokove širila joj se pri svakom koraku.

Virio je sve dok nije naišao na tamu izmeñu njenih nogu. Dominik je oduvek imao voajerske sklonosti. Taj slučajni, veoma kratki pogled na njene tajne oduševio ga je, obećavajući još više u budućnosti. Bez violine, nije mogla da ga opčini svojom muzikom, pa je mogao da se usredsredi na njen izgled.

Posmatrao je njenu gustu vatrenocrvenu kosu, uski struk i skoro muške pokre& te. Primetio je da nije onoliko visoka koliko mu se učinilo pod niskim svodom prepunog hola podzemne železnice. Nije imala onu klasičnu lepotu. Nije izgledala kao foto&model, ali upadala je u oči, bilo u gužvi ili sama, dok je hitala kroz kafe ili prilazila mu preko keja. Da, bila je drugačija, a njega je to neodoljivo privlačilo.

Pronašao je njen broj u svom telefonu i poslao joj je poruku, objasnivši joj gde se nalazi. Spustila se niza stepenice. Blago se zarumenela, postiñena što ga nije odmah ugledala.

Sad je stajala pred njim. & Vi ste Samer & rekao je, a onda se predstavio i pozvao je da sedne za sto naspram njega.

Sela je.

Osetio je blag miris cimeta. Taj miris nekako nije očekivao od nje. Ranije bi pomislio da se bledilo njene kože bolje slaže s parfemima s jakom zelenom notom, suvim, diskretnim, a opet smelim. Pa dobro.

Pogledao je Samer u oči. Izdržala je njegov pogled prkosno ali radoznalo,

odlučno i pomalo vragolasto. Očigledno je imala snažan karakter. To bi moglo da bude veoma zanimljivo.

Naručio je kafu. Ćutke su posmatrali jedno drugo, procenjivali, ispitivali, odmeravali i razmišljali. Poput šahista pre partije, tražili su slabe tačke protivnika, pukotinu kroz koju mogu da prodru na drugu stranu i osvoje je.

Dominik je ustao da donese poslužavnik na koji im je barmen stavio kafu.

Ona je, za to vreme, nekome brzo poslala poruku. Verovatno je prijateljici javila da je bezbedna i da on nije serijski ubica, niti da na prvi pogled deluje kao čudak. Dominik je dozvolio sebi da se blago nasmeši. Činilo mu se da je položio prvi test. Igra je mogla da počne.

Potvrdio je svoju ponudu, iznoseći joj u grubim crtama naizgled potpuno jasan predlog, a sve vreme je, zapravo, smišljao daleko složeniji plan. Maštarije su se razvijale, a slike navirale i oživljavale kao snimci s polaroida koji izviru iz mase tamnih oblaka. Koliko daleko da ide? Dokle nju da odvede?

Pola sata kasnije, dok su se rastajali, izmeñu njih je još lebdela nelagoda zbog onog neizrečenog. Dok ju je posmatrao kako ležerno odlazi kejom pristaništa Sent Ketrin prema mostu Tauer, Dominik je shvatio da mu se digao i da mu se erekcija nazire kroz farmerke. Nijednom se nije osvrnula, ali Dominik je znao da je svesna da je on prati pogledom.

Ovo će biti vredan izazov. Biće rizično i uzbudljivo, ali...

Domik je najveći deo života proveo u carstvu knjiga i zbog toga je bio pravi rudnik znanja, koliko god na nekim poljima ono bilo samo teorijsko. Ali bio je i čovek od akcije. Dok je studirao, provodio je sate u bibliotekama da bi, takoreći odmah posle toga, obukao šorts i izašao na atletsku stazu da se takmiči. Pokazao se kao dobar skakač udalj i uvis, kao izuzetan trkač na srednje staze i u krosu. U timskim sportovima nije bio tako uspešan jer nikad nije uspevao da se poveže s ostalima i da se utopi u tim. Nije video nikakvu protivrečnost u tim dvema stranama svoje ličnosti.

Njegov seksualni život godinama je bio tradicionalan i konzervativan.

Seksualne partnerke mu nikad nisu nedostajale, čak ni u ranoj mladosti, kad je bio sklon idealizovanju nekih žena i začuñujuće redovnom zaljubljivanju u one koje su mu bile nedostižne. Smatrao se prosečnim ljubavnikom. Nije ga krasila razuzdana mašta, ali bio je nežan. Pošto je bio prilično povučen, nikad ga nije previše zanimalo kako se kotira kod žena s kojima je spavao. Seks je za njega bio samo još jedna aktivnost. Istina, ta aktivnost je bila neophodna, ali

samo kao sastavni deo neumornog života, jednako važna kao knjige, umetnost i hrana.

Sve dok nije sreo Ketrin.

Naravno, čitao je Markiza de Sada i mnoge savremene klasike erotske književnosti. Konzumirao je pornografiju (često uživao u njoj dostižući vrhunac) i znao je za sadomazohizam, dominaciju, potčinjavanje i niz drugih perverzija koje su bile u ponudi. Nije mu bio nepoznat ni fetišizam i pojave koje ga prate, ali tako nešto nikad nije iskusio u svakodnevnom životu. Za njega je to bilo nešto strano, apstraktno i daleko, nešto što drugi rade i u čemu uživaju.

Posmatrao je to s intelektualnom radoznalošću, ali nije osećao zov tog paralel& nog sveta. Nije osećao želju da postane njegov deo.

I ona je bila intelektualac, iako se bavila drugom disciplinom. Upoznali su se na jednoj konferenciji u Midlendsu. Razmenili su zainteresovane poglede tokom jednog od njegovih najvažnijih izlaganja, posle čega je, uveče, usledio nelagodan razgovor u prepunom baru. Po povratku u London su postali ljubavnici, iako je ona bila udata, a Dominik u ozbiljnoj i dugoj vezi.

Većina njihovih seksualnih susreta odvijala se tokom dana u hotelskim sobama ili na tepihu njegove male kancelarije na fakultetu u vreme izmeñu poslednjeg pića u baru i poslednjeg voza iz Čering Krosa ka južnim predgrañima.

Svaki trenutak je bio važan, a seks je bio takav da je otvorio oči i Dominiku i Ketrin. Kao da je sve njihovo prethodno seksualno iskustvo vodilo ka tom trenutku. Voleli su se užurbano, žestoko i očajnički, bili su navučeni na seks kao na drogu.

Gulili su kolena o debeli svetlosmeñi tepih. Ona je bila ispod njega i oboje su stenjali, skoro bez daha, a njegov ukrućeni ud se u svakom naletu sve žešće i dublje zabijao u Ketrin, koja je sklopljenih očiju pohotno uživala. Dominik se za trenutak zadržao na toj slici. Pohranio ju je u pamćenje. Pitao se da li će jednog dana (i koliko je daleko taj dan) morati da pribegne podsećanju na taj prizor kako bi se zadovoljio u samoći.

Osmotrio je blago rumenilo koje joj se širilo od vrata do malih grudi, slušajući razuzdane zvuke njihovog seksa koji su bestidno odjekivali praznom kancelarijom. Kroz njene stisnute usne probijalo se stenjanje dok joj je vazduh sve brže izlazio iz pluća. Na čelu su joj zasijale graške znoja, baš kao i na njegovim grudima, rukama, nogama i svim delovima tela u pokretu dok je radosno zaranjao u nju.

Bože & prostenjala je.

Da & potvrdio je Dominik, ujednačujući ritam karličnih nasrtaja. Svaki dahtavi šapat označavao je Ketrinino spremno prihvatanje kobnih posledica njihove požude. Sklopila je oči i duboko uzdahnula. & Jesi li dobro? & upitao ju je zabrinuto, usporavajući.

Da, da...

Hoćeš li da usporim? Da budem nežniji?

Ne & rekla je Ketrin promuklo i teško. & Nastavi. Još. Molim te.

Dominik je promenio položaj kako bi rasteretio kolena, zbog čega je nakratko izgubio ravnotežu i skoro pao na nju. Instinktivno je pružio ruke preda se tražeći oslonac i njegovi prsti očešaše Ketrinine zglobove. Ona ga je uhvatila za šake.

Grčevit trzaj je poput elektriciteta prostrujao njenim telom reagujući na taj novi dodir.

Mmmmm... & Šta?

O... ništa.

Ali njene oči su govorile drugačije. Upitno ga je pogledala prodirući mu duboko u dušu. Ili mu je, možda, uputila zahtev? Molbu? Preklinjala je raspeta neutaživom žudnjom.

Odgovorio je stegnuvši joj ručne zglobove što je jače mogao i povukavši joj ruke iznad glave, neprestano kružeći kukovima. Pribijao ju je uz tvrdi pod kao leptira. Obrazi su joj bili vatrenocrveni. Sinulo mu je da je to sigurno boli, ali ona je tiho stenjala s uživanjem, kao da ga poziva da pojača stisak, da bude što grublji.

Uputila mu je još jedan dug pogled bez reči, ali njene oči su slale nedvosmislenu poruku. Tražila je još.

Sklonio je prste s njenih tananih zglobova, plašeći se da joj ne napravi modrice, i skliznuo naniže dok joj se nisu sklopili oko vrata i umirili se na koži kao ogrlica ili davilica. Osećao je njen puls. Otkucaji su izbijali kroz kožu i prenosili se na jagodice njegovih prstiju. Bio je to njen životni damar.

Udahnula je neverovatno duboko i povikala: & Jače!

Istovremeno je osećao strah i uzbuñenje, zbog čega mu se ud stvrdnuo kao čelik i nastavio da raste, pripijajući se uz meke, vlažne zidove njene nutrine.

Prsti su mu se obavili oko njenog vrata zaustavljajući cirkulaciju, a njeno bledo lice je menjalo boje.

Ketrin je svršila uz glasne, grlene vapaje. Bio je to skoro muški trijumfalni

povik. Popustio je stisak oko njenog vrata i usledio je životinjski krik praćen silovitim izbacivanjem vazduha.

Nijednog trenutka nije prekidao da je tuca. Njegov kurac je neprekidno ulazio i izlazio kao mašina. Nemilosrdno, okrutno i nesputano. Zažmurio je i napokon dozvolio sebi da svrši. Osećao je kako mu je celo biće buknulo. Kao da ga nosi stihija. Bio je to osećaj nečeg iskonskog. To je verovatno bio najžešći seks u njegovom životu.

Kasnije, dok su ležali još uvek obliveni znojem, pogledajući na svoje satove i razmišljajući kad im polaze poslednji vozovi, ona mu je rekla: & Znaš, uvek sam se pitala kako bi bilo kad bismo to uradili žestoko kao malopre. Ti si znao kako se to radi.

Nikad nisam radio ništa slično. Čitao sam o tome, naravno, ali to je sve bila samo teorija, prazne reči na papiru.

Znala sam da mogu da ti verujem, znala sam da nećeš prevršiti meru.

Nisam želeo da te povredim. Nikad te ne bih povredio.

Primakla mu se, oslonila glavu na njegovo znojavo rame i prošaptala: & Znam.

Tako su počele nedelje seksualnih eksperimenata u kojima je Ketrin polako otkrivala svoje najdublje žudnje, svoje iskonske fantazije i unutrašnji plamen koji se krio iza njene podatnosti. Nije bila mazohista, daleko od toga, ali nije bilo sumnje da čezne za bolom i za probijanjem barijera. Ta čežnja je tinjala godinama, pod maskom finoće, i nikad dotad nije dobila priliku da joj nañe oduška. Dominik je prvi prepoznao tu crtu u njoj, instinktivno je usmeravajući. Oslobodio ju je tako što ju je potčinio. Čitao je romane o tome i znao razne priče na tu temu, ali ovo nije bila klasična, knjiška situacija u kojoj postoje gospodar i rob, dominantna i potčinjena strana. Zajedno su prolazili kroz to. Skidali su sloj po sloj, ponirući do temelja pohote i seksualne privlačnosti. Nije bilo potrebe za pratećim priborom koji su nekad povezivali s tom novom zemljom radosnog preterivanja. Nisu oblačili lateks, ni kožu, niti su koristili starinske i okrutne alatke.

Oboje su progledali i Dominik je bio siguran da više nikad neće moći da zažmuri.

To je, neizbežno, označilo i početak kraja njihove tajne veze. Sa svakim novim korakom prema provaliji iz koje nema izlaza, sa svakom novotarijom i udaljavanjem od konvencionalnog seksa, video je kako u Ketrininom umu klija novo seme sumnje. Strah od onoga kuda bi to moglo da ih odvede.

Ketrin je na kraju pokleknula pod bremenom realnosti, malograñanskog vaspitanja, kembričke diplome iz književnosti i dosadnog braka sa čovekom koji je bio fin ali potpuno nemaštovit. Odlučila je da raskine. Nikad više nisu razgovarali i vodili su računa da se slučajno ne sretnu na raznim dogañajima, sve dok ona nije napustila profesorski poziv i s mužem se odselila iz grada.

Dominik je, meñutim, bio otvorio Pandorinu kutiju i za njega je ceo svet postao džungla puna slasnih iskušenja. Nikad ga više nije napustila svest o tome da je s Ketrin otišao korak dalje i da život nudi mnogo više nego što je on dotad mislio.

Kao prvo, Dominik je znao da mora da ispita Samer i proveri njenu spremnost i sklonost ka igri. Već je došao do zadovoljavajućeg saznanja da je ona samosvesna žena i da neće pristati na grubu manipulaciju ili ucenu. Želeo je da se Samer upusti u avanturu i eksperiment potpuno svesna svih rizika i mogućih posledica. Nije tragao za lutkom čije bi konce mogao da vuče kako mu se prohte, nije hteo slepu poslušnost. Želeo je saučesnicu u zločinu čija će strepnja pulsirati u skladu s njegovom.

Na osnovu njihovog kratkog susreta i mnogo toga što su prećutali, sigurno je već bila svesna da ju je violinom samo namamio i da će posle nekog vremena zahtevati više od muzike. To možda nije bio ugovor sa ñavolom, jer nije sebe video u takvoj makijavelističkoj ulozi, ali svakako je bio poziv na igru u kojoj su oba učesnika mogla očekivati da će partner ići do kraja. Istina, još nije imao pojma kakav kraj želi. Da, bilo je nekih mračnih zamisli koje je želeo da isproba, ali još nije znao koliko daleko će ići.

Pozvao je jednog poznanika koji je radio na muzičkoj akademiji i bio pomalo ozloglašen. Bio je spreman da odgovori na njegova pitanja. Rekao mu je da postoji radnja u kojoj može da unajmi relativno dobru violinu na dan, nedelju dana, pa čak i na ceo mesec. Njegov poznanik je znao i gde je najbolje potražiti klasične muzičare spremne za tezgarenje.

Pazi, zabava je veoma intimne prirode & pojasnio je Dominik. & Da li bi im smetalo da nose poveze preko očiju?

Sagovornik s druge strane je uskliknuo: & Prokletstvo! Voleo bih da budem pozvan na takvu zabavu & odgovorio je.

Pošto je malo razmislio, dodao je: & Ako znaju delo za koje želiš da ih angažuješ i ako im dobro platiš, siguran sam da ćete sklopiti obostrano zadovoljavajuć posao. Ali možda bi bilo bolje da u oglasu ne pominješ taj zahtev.

Razumem & rekao je Dominik.

Javi mi kako je prošlo & dodao je poznanik. & Ne mogu da iščekam.

Obavestiću te, Viktore. Obećavam.

Sutradan je otišao u preporučenu radnju. Nalazila se na sredini Danske ulice u Vest Endu, nadomak Čering Kros Rouda. Radnja je izgledala kao i većina ostalih u toj ulici, nekad poznatoj kao Tin Pen Eli. Činilo se da im cveta prodaja električnih gitara, bas&gitara i pojačala. U izlogu nije bilo nijednog drugog instrumenta. Pomislivši da je pogrešno obavešten, Dominik oprezno zakorači u radnju. Njegove sumnje su nestale čim je ugledao glomaznu zastakljenu vitrinu u kojoj je bilo izloženo nekoliko violina.

Mlada žena za kasom ga je pozdravila. Imala je očigledno ofarbanu zift&crnu kosu do pojasa, uske farmerke potpuno pripijene i jaku šminku, s napadnim jarkocrvenim ružem. Nosila je mnogo minñuša i alku u nosu.

Dominik se na trenutak zabavljao posmatrajući je i zamišljajući ostale alke i minñuše koje je, najverovatnije, imala i na drugim delovima tela. Oduvek čezne da spava sa ženom koja ima pirsing na genitalijama ili alku provučenu kroz jednu ili obe bradavice. Meñutim, njegove dotadašnje partnerke su, u najboljem slučaju, imale probušen pupak. To, na njegovu žalost, nije odgovaralo njegovom erotskom senzibiltetu. Bilo je nečeg jeftinog, ne, proleterskog, u probušenim pupkovima. Čuo sam da kod vas instrumenti mogu i da se iznajme & rekao je.

Tako je, gospodine.

Meni treba violina & dodao je.

Pokazala je na zastakljeni ormar. & Odaberite.

Sve ih iznajmljujete?

Da, ali depozit se plaća u gotovini ili kreditnom karticom, uz neku ličnu ispravu s fotografijom.

Naravno & potvrdio je Dominik. Uvek je nosio pasoš u unutrašnjem džepu jakne. Te navike se nikad nije oslobodio. & Mogu li da pogledam malo bolje?

Svakako.

Darkerka je skinula jedan ključ sa svežnja koji je visio na dugom lancu prikačenom za kasu i otključala vitrinu.

Bojim se da se baš i ne razumem u violine. Instrument mi treba za prijateljicu. Uglavnom svira klasičnu muziku. Znate li vi, možda, nešto više o violinama? & Ne baš. Bolje se razumem u rok i električne instrumente & odgovorila je s osmehom. Usne su joj plamtele.

Razumem. Koja od ovih se onda smatra najboljom?

Valjda ona najskuplja.

To mi zvuči logično & primetio je Dominik.

Nije to neka nauka & rekla je prodavačica s koketnim osmehom.

Tačno.

Dala mu je jednu od violina. Instrument je delovao staro. Drvo je bilo narandžasto od trenja u rukama, kako se činilo, generacija prethodnih vlasnika.

O njegovu uglačanu, blistavu površinu odbijala se svetlost bleštavih svetiljki u radnji.

Dominik je nakratko razmišljao, sve vreme držeći violinu. Bila je mnogo lakša nego što je očekivao. Pretpostavljao je da kvalitet njenog zvuka zavisi od veštine onoga ko je svira. U trenutku se naljutio na sebe. Trebalo je da sazna nešto više o violinama pre nego što je došao ovamo. Sigurno izgleda kao potpuni amater.

Prstima je prelazio preko boka violine koju mu je prodavačica pružila.

Svirate li vi nešto? & upitao je mladu ženu zift&crne kose. Majica joj je malo spala s desnog ramena i video je obrise velike tetovaže.

Gitaru & odgovorila je. & Ali kad sam bila mala, morala sam da idem na časove violončela. Možda ću mu se jednog dana vratiti.

Posle zamišljanja njenih pirsinga, Dominik je oživeo film u kojem devojka sedi na bini s violončelom izmeñu nogu. Nasmešio se na tu pomisao i naglo rekao: & Uzeću je. Recimo, na nedelju dana.

Sjajno & rekla je prodavačica. Izvadila je digitron i počela da računa.

Dominik je zurio u njeno golo rame, prateći crne, zelene i crvene cvetove tetovaže. Onda je primetio da ima i minijaturnu suzu istetoviranu ispod levog oka.

Dok ju je čekao da završi, mušterije su ulazile i izlazile. Usluživao ih je mladić u sličnoj darkerskoj odeći s minimalističkom, geometrijskom frizurom.

Konačno je digla pogled, pošto je poslednju put osmotrila svoj proračun. & Pa, koliko sam dužan? & upitao je Dominik.

Uz violinu je išla i kutija.

Pošto se vratio kući, pažljivo je odložio skupi instrument na jednu od sofa.

Onda je otišao do svog laptopa i proverio vremensku prognozu za sledećih sedam dana. Više bi voleo da se prva epizoda avanture koju je zamislio ne odigra u zatvorenom. To će na red doći kasnije, kad diskrecija postane neophodna, kad dogañaji budu morali da se skrivaju od sveta.

Vremenska prognoza je bila povoljna. Kiša neće padati najmanje sledeća četiri dana.

Poslao je poruku Samer i obavestio je o danu, satu i mestu sledećeg sastanka.

Njen odgovor je stigao posle pola sata. Bila je slobodna i još uvek voljna za to. „Treba li da ponesem partituru?,", interesovala se. „Mislim da nema potrebe. Sviraćeš Vivaldija."

Park Hempsted Hit je bio okupan suncem. Čuo se cvrkut ptica koje su letele preko obzorja oivičenog drvećem. Još je bilo rano jutro i vazduh je bio svež. Samer je izašla iz metroa kod parka Belsajz i spustila se nizbrdo pored Kraljevske državne bolnice, robne kuće „Marks i Spenser", sagrañene na mestu jednog starog bioskopa, zatim pored malog tržnog centra na Saut End Roudu i prošla pored tezgi s voćem i povrćem da bi napokon stigla do parkinga gde je trebalo da se sretnu. Pre nekoliko meseci je bila tu s prijateljima koji su se spremali da odu na izlet za vikend.

Na parkingu je bio samo jedan metalik&sivi BMV. Iz daljine je prepoznala Dominikovu priliku na vozačevom sedištu. Čitao je knjigu.

Prema dobijenim uputstvima, Samer je nosila crnu somotsku haljinu koja joj je otkrivala ramena. Da bi se zaštitila od hladnoće, preko haljine je nosila Šarlotin sako, koji ova još nije tražila da joj vrati.

Video ju je kako se približava, otvorio vrata i stao pored kola da je sačeka.

Ona je na visokim potpeticama nesigurno napredovala preko grubog šljunka i kamena improvizovanog opštinskog parkinga, koji je tokom praznika korišćen kao vašarište.

Pogledao je u njena stopala i primetio visoke potpetice. Bila je to njena zvanična scenska obuća. On je bio sav u crnom. Nosio je džemper od kašmira s okruglim izrezom i crne pantalone s ispeglanom ivicom.

Možda je trebalo da obuješ čizme & primetio je. & Moramo malo da pešačimo preko travnjaka. Žao mi je & rekla je Samer.

Ovako rano ujutro trava je orošena. Cipele će ti se ukvasiti i možda oštetiti. Trebalo bi da ih izuješ dok ne stignemo. Vidim da nosiš hulahopke, ili čarape. Da li bi ti to smetalo?

Nimalo. Nosim čarape.

Dobro & nasmešio se. & Samostojeće ili s halterima?

Samer je osetila kako joj se obrazi žare. Tračak drskosti naveo ju je da uzvrati: Šta bi više voleo?

Savršen odgovor & rekao je Dominik, ali to je bilo sve što je rekao. Otvorio je vrata iza vozačkog sedišta i izvukao tamnu, blistavu kutiju za violinu sa zadnjeg sedišta.

Zaključao je BMV kliknuvši daljinskim ključem i pokazao joj travnato prostranstvo koje se protezalo iza niske ograde parkinga.

Poñi za mnom.

Samer se izula kad su krenuli. Bio je u pravu. Trava je bila vlažna i klizava a njena stopala gotovo mokra. Posle nekoliko minuta to joj je prijalo. Dominik je išao ispred nje. Proveo ju je pored jezeraca, preko mostića naspram otvorenog bazena, a onda stazom uzbrdo. Tu je ponovo morala da se obuje zbog grubih kamičaka koji su joj žuljali stopala. Šljapkanje vlažnog najlona u krutoj koži cipela zvučalo je čudno, ali uskoro su ponovo naišli na travu te je mogla da nastavi bosa. On je odlučno išao napred, ravnomernim korakom, i nosio je njene cipele držeći ih za kaiševe. Pitala se kuda su krenuli. Taj deo parka joj je bio nepoznat, ali Dominik joj je na neki način ulivao poverenje.

Osećala ga je instinktivno. Nije slutila da će je odvesti u neki mračan kutak šume kako bi je iskoristio. Mada se ne bi moglo reći da ju je pomisao na takvu sudbinu imalo uznemiravala. www.crowarez.org Prešli su dvestotinak metara u kojima su krošnje drveća zaklanjale nebesko plavetnilo i sunčevu toplotu, a onda izbili na svetlost. Okruglo polje bilo je potpuno izloženo nebeskom plavetnilu. Pred njima se ukazao zeleni beskraj, kao ostrvo koje pod blagim nagibom izranja iz uzburkanog mora, završavajući se podijumom na vrhu. Starinski viktorijanski stubovi od mestimično zarñalog kovanog gvožña okruživali su podijum, s kog se pružao pogled na božanstveno praznu poljanu.

Samer je uzdahnula. Mesto je bilo predivno. Potpuno savršeno okruženje, čudnovato pusto i jezivo. Sad je shvatila zašto je odlučio da ovamo doñu rano ujutro. Neće biti gledalaca, ili će ih biti veoma malo, osim ako njena muzika ne privuče radoznalce iz drugih delova parka.

Dominik se naklonio pokazujući podijum, do kog su, u meñuvremenu, došli. & Evo nas. & Predao joj je kutiju s violinom, a ona se popela kamenim stepenicama ka središnjem delu podijuma. Dominik je otišao u ugao i ležerno se oslonio o jedan od nosećih metalnih stubova.

Samer je samo na časak poželela da se pobuni. Zašto je tako mirno i krotko slušala njegova prokleta nareñenja? Deo nje je želeo da lupi nogom o pod i jednostanvo kaže: „Ne", ili „Ne dolazi u obzir", ali drugi deo nje, kojeg donedavno nije ni bila svesna, zavodljivo joj je šaputao da prihvati igru. Da kaže „da".

Sledila se.

Zatim se sabrala, otišla na sredinu bine i otvorila kutiju s violinom.

Instrument je izgledao vrhunski. Mnogo bolje nego njena stara, izlupana violina, koja je sada bila potpuno neupotrebljiva. Uhvatila je Dominikov pogled dok je pohlepno prelazila prstima preko lakiranog drveta, a zatim i preko žica.

Tim instrumentom ćeš se služiti samo privremeno & rekao je Dominik. & Kad završimo posao na obostrano zadovoljstvo, kupiću ti kvalitetniju violinu.

Samer u tom trenutku nije mogla da zamisli da će ikad držati bolji instrument od tog. Njegova težina, osećaj dok ga drži u ruci, njegove obline & sve joj je delovalo savršeno.

Sviraj mi & zapovedio je.

Izvukla se iz Šarlotinog sakoa i pustila ga da sklizne na pod. Jutarnja hladnoća je već bila popustila i ona je na obnaženim ramenima osećala samo blagu svežinu. Tonula je u neko drugo stanje svesti, zaboravljajući na mesto gde stoji, neprirodnu izolovanost u kojoj su se obreli i mutne nagoveštaje te veze. Da, znala je da će se poznanstvo s tim neobičnim i opasnim čovekom razviti u vezu.

Sagnula se da izvadi gudalo iz kutije, koju je položila na pod. Bila je svesna da je nakratko omogućila Dominiku da joj pogleda grudi. Uz crnu haljinu nikad nije nosila grudnjak.

Samer ga je pogledala. Stajao je strpljivo čekajući, bezizraznog lica. Počela je da štimuje violinu. Imala je tako bogat i pun zvuk koji je naprosto poskakivao preko bine. Svaki ton je leteo do krova i vraćao se kao tihi odjek.

A onda je zasvirala Vivaldija.

Njegove kompozicije je već znala napamet. To je njena omiljena muzika, bilo da svira na ulici, za svoje prijatelje, ili samo vežba. Ta stara muzika ispunjavala joj je srce radošću. Svirala je sklopljenih očiju zamišljajući italijanske pejzaže iz doba renesanse koje je viñala na slikama. Kroz svest su joj plovili prizori prirode koja živi i buja. Iz nekog razloga, u njenim sanjarenjima uz Vivaldijevu muziku uvek je bilo veoma malo stvarnih ljudi.

Istina, ona se nikad nije ni potrudila da tu pojavu sagleda iz psihološkog ugla.

Vreme je stalo.

Zvuci koje je sada izvlačila iz violine bili su zaista ushićujući. Osećala je kako otkriva potpuno novu dimenziju u muzici. Nikad ranije nije svirala tako dobro i opušteno, niti je tako pogañala istinsku suštinu melodije. Plovila je na talasima muzike, gubeći se u vrtlogu. Bilo je dobro skoro kao seks.

Kad je zasvirala treći koncert, otvorila je oči da proveri šta radi Dominik. I dalje je bio na istom mestu, nepomičan i zamišljen. Opčinjeno ju je posmatrao.

Setila se kako joj je neko jednom rekao da oblik njenog tela podseća na violinu zbog uskog struka i širokih bokova. Je li to ono što je on sada video ispod bujnih nabora njene crne somotske haljine?

Opazila je nekoliko prolaznika na obodu čistine. Sigurno ih je privuklo njeno muziciranje. Bili su to nepoznati posmatrači.

Samer je duboko udahnula, u isto vreme zahvalna i razočarana što to više nije koncert za samo jednu osobu.

Završila je treći koncert i konačno prestala da svira. Čarolija je razbijena.

Nekoliko žena u trenerkama pljeskalo je iz daljine. Jedan muškarac je ponovo uzjahao bicikl i nastavio vožnju kroz park.

Dominik se blago nakašljao. Četvrti koncert je tehnički nešto složeniji & rekla je Samer. & Nisam sigurna mogu li da ga odsviram tačno bez partiture & izvinila se.

Nema problema & rekao je Dominik.

Samer je čekala njegovu ocenu. On je i dalje zurio u nju.

Teška tišina počela je da je pritiska. Ponovo je osetila kako joj jutarnja svežina pada na gola ramena. Stresla se. On nije reagovao.

Dominik je posmatrao kako Samerina nervoza raste. Njen nastup i muzika su bili zaista uzvišeni. Sva njegova očekivanja su ispunjena. Bila je sjajna zamisao dovesti je ovamo da mu svira. Njen nastup je u Dominuku probudio bujicu snažnih osećanja i stvorio osećaj neopisive bliskosti. Sad ga je zanimalo kakva joj je koža, kako bi bilo osetiti njena naga ramena pod prstima, a zatim i pod jezikom. Kako bi bilo iskusiti nebrojene tajne skrivene ispod njene haljine.

Već je mogao da zamisli oblik njenog tela. Uvek se kajao što nije naučio da svira nijedan instrument dok je bio mladi. Znao je da je sad kasno, ali je osećao da je Samer instrument na kom bi mogao da svira satima. I sviraće.

To je bilo zaista predivno.

Hvala, dobri gospodine. & Nije mogla da se suzdrži od zadirkivanja.

Možda zato što je u tom trenutku bila presrećna. Dominik se namrštio.

Kad je saopštio presudu, na njenom licu je primetio olakšanje, ali i napetost. Video je to po njenom ukočenom držanju i stisnutim vilicama. Možda je svesna da je ovo samo početak.

Nastavak sledi.

Dobićeš svoju violinu & rekao je.

Siguran si da ne mogu da dobijem ovu? & pobunila se, posesivno milujući dugi, glatki vrat instrumenta. & Ova violina je fantastična.

Ne sumnjam, ali rekao sam da ću ti nabaviti bolju. Zaslužuješ to.

Siguran si?

Da & odgovorio je odlučno Dominik. Neće trpeti dalju raspravu.

Prišao je Samer, podigao njen sako sa zemlje i pomogao joj da ga obuče.

Otišli su do kola, gde mu je ona vratila violinu. Pokazao je suvozačko sedište.

Sedi sa mnom & naredio je.

Samer je poslušala.

Dominik joj je iz nekog razloga izgledao kao pušač i strahovala je da će unutrašnjost njegovih kola zaudarati na duvan, ali nije bilo tako. Osećao se blag miris mošusa, ali nije bio neprijatan.

Dominik je osetio njenu blizinu kad je seo za volan. Onaj miris cimeta je nestao i ostao je samo miris sapuna koji je tog jutra koristila za kupanje. Bio je to slatkast, čist i okrepljujuć miris. Osetio je toplinu njenog tela.

Kad ponovo budeš svirala za mene, imaćeš svoju violinu. Sad ću otići da je kupim. Ta violina će ti savršeno odgovarati, Samer. Cena nije bitna & rekao je.

U redu & odgovorila je.

Sad mi ispričaj o svom prvom odnosu s muškarcem. O seksu.

Samo na trenutak, činilo se da je zatečena njegovim pitanjem. Dominik je na tren pomislio da ju je pogrešno procenio. Možda ipak neće prihvatiti njegovu igru.

Samer je zastala, prizivajući misli i uspomene. Na neki način je već bila bliska s tim čovekom i više nije bilo povratka.

Vetrobran kola se malo zamaglio i Dominik je uključio klima&ureñaj.

Ispričala mu je kako se to dogodilo.

Instrument je 1900. u Parizu napravio izvesni Pjer Bejli i koštao je Dominika nešto više od deset hiljada. Prvo mu je zapao za oko u jednom specijalizovanom katalogu. Boja je više naginjala na žutu nego narandžastu ili smeñu. Bila je to topla nijansa, smirujuća, sa stogodišnjim slojevima iskustva i muzike. Prodavač u jednoj radnjici na Barlington Arkejdu se iznenadio što

Dominik ne želi da isproba instrument pre kupovine i isprva kao da mu nije poverovao da violinu kupuje za poznanicu. Dominik je bio svestan da ima duge prste muzičara jer su mu to rekli mnogi prijatelji i žene koje je poznavao.

Ali zar je izgledao kao muzičar, posebno kao violinista?

Uz skupocenu antikvarnu violinu dobio je i potvrdu o poreklu, u kojoj su navedeni njeni vlasnici u proteklih sto dvanaest godina. Bilo ih je samo pet i uglavnom su imali strana imena, što je ukazivalo na ratne vihore i istorijska previranja. Poslednja vlasnica je bila Edvina Kristijansen. Rečeno mu je da su, posle njene smrti, njeni naslednici prodali instrument na aukciji. Kupio ga je jedan antikvar zajedno s još nekim, manje vrednim predmetima. Kad je Dominik zatražio od prodavca da mu kaže još nešto o pokojnoj gospoñi Kristijansen, ovaj mu je odgovorio da više od toga ne može.

Bejlijeva violina nije imala kutiju, pa je Dominik kupio jednu preko interneta. Odabrao je potpuno novu kutiju pošto je smatrao da bi za Samer bilo najbolje da ne ističe starinsko poreklo svog novog instrumenta noseći ga u kutiji približne starosti. Uvek je bio izuzetno praktičan i oprezan.

Pošto mu je kutija isporučena, Dominik je violinu boje rñe smestio u njen novi dom i pažljivo umotao kutiju pre nego što ju je predao kurirskoj službi koja će je dostaviti Samer Zahovoj u njen stan u Istočnom Londonu. Bio je izričit: ona lično mora da potpiše dostavnicu. Javio joj je da je poslao violinu i zahtevao da ga obavesti o njenom prispeću. Odgovorila mu je samo jednom rečju: Predivno.

U propratnom pismu koje je poslao uz skupu pošiljku, insistirao je da Samer što više vremena provede vežbajući na novom instrumentu dok je ne obavesti o novom izazovu. Dao joj je jasno uputstvo da violinu još ne iznosi u javnost, a posebno da na njoj ne svira na stanicama metroa.

Sad je trebalo da sprovede istraživanje i osmisli sledeći susret. U oglasu koji je istakao na oglasnoj tabli muzičke akademije naveo je da traži troje muzičara, po mogućstvu mlañih od trideset godina, sa iskustvom u gudačkim kvartetima, spremne da uz minimum priprema nastupe u neobičnim okolnostima. Dodao je da će njihova diskrecija biti propisno nagrañena. Uz prijavu je zahtevao i fotografiju.

Jedna prijava je ispunjavala sve njegove uslove. U pitanju je bila grupa studenata druge godine, koji su tokom prve godine studija nastupali kao kvartet. Meñutim, sada im je nedostajao jedan član jer se druga violinistkinja nekoliko nedelja ranije vratila u rodnu Litvaniju. Dvojica mladića, od kojih je

jedan svirao violinu a drugi violu, izgledali su pristojno, dok je mlada violončelistkinja s bujnim plavim kovrdžama bila prilično zgodna.

Sve druge prijave koje je primio bile su od solista koji su imali slabo iskustvo u zajedničkim nastupima, tako da Dominiku nije bilo teško da donese odluku.

Pre zakazivanja zvaničnog razgovora, Dominik im je poslao upitnik koji je sastavio za tu priliku. Odlično su odgovorili na sve njegove zahteve, što je i očekivao, imajući u vidu značajnu nadoknadu koju je mogao da ponudi.

Nakon toga je razgovarao s njima preko skajpa. Odgovorio je na preostala njihova pitanja i procenio njihovu reakciju na neke od njegovih neobičnijih želja i zahteva.

Svi će morati da budu u crnom, imaće mogućnost da kratko vežbaju sa četvrtim muzičarem, ali će na glavnom nastupu morati da nose povez na očima. Obavezaće se na plaćanje penala u slučaju da procuri vest o njihovom nastupu. Posle završetka koncerta neće pokušati ponovo da stupe u kontakt ni s njim, ni s violinistkinjom.

Sve troje su bili zbunjeni tom ponudom, ali videlo se da visina ponuñene nagrade nadvladava sve njihove sumnje.

Plavokosa violončelistkinja je čak predložila mesto gde bi mogli da organizuju probu. Bila je to grobnica u crkvi koja više nije korišćena u obredne svrhe. Rekla je da to mesto savršeno akustično za gudačke instrumente i dodala da nudi savršenu privatnost za sve što bi Dominik mogao da ima na umu. Kao da joj je od početka bilo jasno da Dominikova kuća nije prikladno mesto za nastup. „Kako bi samo mogla da nasluti šta sam zamislio?", pitao se primetivši tračak veselja u njenom pogledu.

Odabrana je muzika, Dominik je uzeo njihove podatke i završili su razgovor. Pošto je sve bilo na svom mestu, mogao je da odredi datum. Uzeo je telefon. & Samer? & Da? Ovde Dominik. Sledeće sedmice ćeš ponovo svirati za mene & obavestio ju je, a onda joj je saopštio mesto i vreme. Rekao joj je i koju će muziku svirati za njega i da će svirati s još troje muzičara, to jest da će biti deo kvarteta te da će imati mogućnost da proba s kolegama pre nastupa na privatnom koncertu.

Dva sata su malo & naglasila je.

Znam, ali pošto ostalo troje već zna to delo, to će koliko&toliko olakšati stvar.

Dobro & pristala je Samer, a zatim dodala: & Bejli će u grobnici zvučati božanstveno.

Siguran sam da će biti tako & odgovorio je Dominik. I... &I? Sviraćeš gola.

Dominik me je pitao za prvi put.

Kasnije sam pomislila kako je bilo čudno što sam pristala da mu pričam o tome, ali sviranje „Četiri godišnja doba", kao i uvek, prenelo me je u san.

Zbog toga sam odgovorila.

A evo šta sam mu ispričala. & Prvo seksualno iskustvo sam doživela sama. Masturbirajući. Počela sam veoma mlada. Mislim da sam bila mlaña od svojih drugarica i ni sa kim nisam razgovarala o tome. Uvek sam se pomalo stidela. Nisam zaista znala šta radim.

Nikad nisam svršila, bar ne prvih nekoliko godina.

Dok sam svirala, možda si primetio da me muzika u odreñenom trenutku baca u izvestan zanos. Tad sam u nekom svom svetu. Ali čim prestanem da sviram, sve se vraća na staro. Sviranje violine je uvek fizički uticalo na mene.

Doživljavala sam to kao nekakav ventil. Osim toga, sviranje kao da pojačava moju senzualnost.

Pogledala sam Dominika da bih videla kako reaguje. Bio je spustio naslon sedišta i opušteno se zavalio. Učinila sam isto udišući miris njegovih kola. Bio je to čist, svež miris, po mom mišljenju tipičan za vozače BMV&a. Unutrašnjost kola je bila savršeno čista, tako da nije otkrivala ništa o njihovom vlasniku. Nije bilo omota od nedavno pojedenih obroka, futrole pištolja ili sumnjivih paketa.

Na površini pored volana videla se samo knjiga koju je čitao. Nikad nisam čula za njenog pisca.

Dominik nije gledao u mene. Samo je gledao pravo preda se kroz vetrobransko staklo. Imao je izraz potpuno smirenog čoveka, koji samo što nije započeo da meditira. Uprkos neobičnosti situacije, njegova reakcija, odnosno njen izostanak, umirio me je. Otkrivala sam mu tajne koje nikome nisam poverila. Meñutim, on se tako stapao s unutrašnjošću kola da sam bezmalo imala osećaj da razgovaram sama sa sobom.

Nastavila sam: & Ponekad sam svirala gola pored otvorenog prozora. Uživala sam u dodiru hladnog vazduha. Ostavljala sam upaljeno svetlo i razmaknute zavese zamišljajući kako me susedi gledaju dok gola sviram violinu. Ako su me i videli, nikad mi to nisu pomenuli.

To je trajalo neko vreme. Na kraju sam toliko vremena provodila sama da se, kad sam pošla u srednju školu, moja majka zabrinula da sam neuravnotežena i da se ponašam opsesivno. Pokušala je da me ubedi da se bavim nekim sportom ili da se upišem na dramsku sekciju. Htela je da radim nešto „normalno". Bila je to žestoka borba, u kojoj je ona pobedila, mada mi je dozvolila da sama izaberem sport.

Odabrala sam plivanje, uglavnom da bih živcirala majku, jer sam znala da je ona želela da se bavim nekim timskim sportom, poput hokeja ili netbola. Tu rundu sam ipak dobila tvrdeći da ću bolje svirati violinu ako ojačam ruke.

Na Dominikovom licu je zatitrao smešak pošto sam mu otkrila taj detalj, ali ništa nije rekao. Strpljivo je čekao da nastavim. & Ispostavilo se da je plivanje na mene imalo bukvalno isti učinak kao sviranje violine. Voda mi je prijala i uživala sam u tome što se vreme zaustavljalo dok preplivavam dužinu za dužinom. Nikad nisam bila naročito brza, ali mogla sam da plivam do beskonačnosti. Plivala sam toliko dugo i s takvom lakoćom daje moj trener morao da me potapše po ramenu i obavesti me da je trening gotov te da mogu da idem kući.

Trener je bio zgodan tip. Kao školarac profesionalno je nastupao za naš okrug. Napustio je profesionalno plivanje kad je prestao da pobeñuje. Umesto toga počeo je da radi u školi, ali još je bio sportski grañen. Nosio je kompletnu spasilačku opremu & kratke pantalone, majicu i pištaljku i bio je razmetljiv.

Uglavnom sam ga ignorisala. Smatrala sam da ima previsoko mišljenje o sebi i da mu to nekako ne pristaje. Kao da je samo glumio autoritet. Devojkama se sviñao. Ne znam koliko je godina imao. Svakako je bio stariji od mene.

Na kraju je to bio on. Moj trener plivanja. Prvi put.

Ponovo sam pogledala Dominika. I dalje je delovao jednako zamišljeno.

Nastavi & rekao je.

Jednog popodneva me nije zaustavio. Pustio me je da plivam bez prestanka. Ne znam koliko sam puta preplivala bazen pre nego što sam se trgnula jer sam odjednom primetila da pada mrak. Bila sam sama u bazenu. Svi ostali su već bili otišli. Kad sam konačno izašla, rekao je da ga je zanimalo hoću li plivati dok me on ne zaustavi.

Uzela sam svoj peškir i otišla u svlačionicu. Dok sam se brisala, shvatila sam da sam... pa, da sam napaljena. Zaista nisam znala zašto, ni kako se to desilo, ali osećaj je bio tako snažan da nisam mogla da sačekam da doñem kući.

Dodirivala sam se kad sam ga ugledala kako me posmatra s vrata svlačionice.

Možda sam bila zaboravila da ih zatvorim. Nisam primetila da ih

je on otvorio.

Nisam prestala. Pretpostavljam da je trebalo, ali on me je gledao tako...

Nastavila sam. I tada sam prvi put doživela orgazam. Dok me je on gledao.

Kad je video da sam svršila, ušao je u svlačionicu. Kad je izvadio penis, nisam mogla da odvojim pogled od njega. „Ovo nikad nisi videla, zar ne?", upitao me je.

Odgovorila sam da nisam. Onda me je pitao želim li da ga osetim u sebi i ja sam odgovorila da želim.

Okrenula sam se prema Dominiku da vidim želi li da nastavim, da mu pričam dalje. Skoro odmah se trgnuo iz sanjarenja.

Dobro & rekao je podešavajući sedište u položaj za vožnju. & To je sve što sam hteo da znam. Možda ćeš mi drugi put ispričati više.

Naravno & rekla sam i pomerila ručicu kako bih podigla svoje sedište.

Možda je trebalo da mi bude neprijatno jer sam tom čoveku ispričala nešto lično, ali nije bilo tako. U stvari, osećala sam se rasterećenije, kao da sam deo tereta tajni iz prošlosti prebacila na Dominikova pleća.

Hoćeš li da te odvezem nekud?

Samo do stanice.

Nema problema.

Mogla sam da mu ispričam detalje iz svoje seksualne prošlosti, ali nisam bila spremna da Dominiku pokažem svoja ulazna vrata. Uostalom, nisam bila sigurna ni da on to želi. Nisam morala da se trudim da sakrijem svoju privatnost od njega. Ove nedelje Dominik je tražio moju kućnu adresu i saopštio mi datum i vreme kad treba da budem kod kuće kako bih primila paket. Oklevala sam pre nego što sam mu dala adresu. Osim dostavljača iz obližnje picerije, on je bio jedini muškarac u Londonu koji je znao moje podatke, i to mi je odgovaralo. Trebalo je da mi pošalje nešto i samo bih zvučala nevaspitano ili paranoično ako bih odbila da mu kažem gde živim.

U paketu je, kao što sam očekivala, bila violina koju mi je Dominik obećao.

S obzirom na kvalitet violine koju je obezbedio za moje izvoñenje Vivaldija, pretpostavila sam da će odabrati nešto fino, ali nisam mogla ni da sanjam da će mi nabaviti tako prelep instrument. Bila je to starinska Bejlijeva violina od žutog drveta, skoro boje karamela ili tegle meda od čajnog drveta izložene svetlosti. Ta boja me je podsetila na dom, na nežne zlatne nijanse reke Vaihu obasjane suncem.

Prema sertifikatu priloženom uz violinu, njena poslednja vlasnica je bila izvesna gospoña Edvina Kristijansen. Pošto me je oduvek zanimala prošlost mojih violina, pokušala sam da pronañem nešto o njoj guglu, ali bez

uspeha. Pa dobro. Moraću da se oslonim na maštu.

Kutija je bila potpuno nova, crna s tamnocrvenom postavom. Bila je pomalo morbidna za moj ukus i nije se slagala s Bejlijevom violinom, ali Dominik je delovao kao pametan tip i nije bio budalasto romantičan, pa sam pretpostavila da je nova kutija trebalo da sakrije vrednost sadržine.

Priložio je i uputstva. Naložio mi je da ga obavestim o prispeću paketa i da što više vremena provedem vežbajući na novoj violini, ali ne javno. Dodao je da treba da čekam njegova dalja uputstva. Da vežbam i čekam. Vežbanje na Bejlijevoj violini bilo je užitak. Savršeno mi je odgovarala. Stajala mi je kao salivena. Tražila sam slobodne dane od organizatora uličnih nastupa. Imajući u vidu ono što mi se desilo u metrou, pokazali su veliko razumevanje. Svirala sam na Bejliju svakog trenutka svakog dana. Svirala sam kao nikada ranije.

Muzika mi je navirala iz prstiju kao da su melodije bile zarobljene u meni, a Dominikova violina je bila ključ koji ih je oslobodio. Čekanje je već bilo nešto drugo. Strpljiva sam po prirodi i oduvek sam volela sportove u kojima je važna izdržljivost. Meñutim, želela sam da tačno znam šta sam prihvatila. Čvrsto ubeñena da život ništa ne poklanja, smatrala sam da će Dominik hteti nadoknadu za svoj ulog, a dok ne saznam kakvi su uslovi plaćanja, odlučila sam da se ponašam kao da mi je violina pozajmljena, a ne poklonjena. On mi je ponudio da sklopimo ugovor, sporazum na obostrano zadovoljstvo. Nije ponudio da mi bude „sponzor". Da je bilo tako, glatko bih ga odbila. Ipak, dok ne saznam šta želi, neću moći da kažem hoću li mu to dati.

Nisam tražila novu vezu tako brzo posle Darena. Nadala sam se da ću malo uživati u slobodi. A Dominik mi nije izgledao kao muškarac koji traži devojku. Bio je povučen, usamljenik. Nije izgledao kao neko ko očajnički traži partnera. Mozgala sam o njegovom prvom javljanju preko elektronske pošte.

Pomislila sam da je pomalo uvrnut i da verovatno ima veliku kolekciju umetničke pornografije na svom kompjuteru, ali svakako nema profil na Gardijanovom sajtu za traženje srodnih duša.

Ako ne želi da izlazi sa mnom, šta onda želi?

Ponovo sam pogledala violinu, prešla rukom preko njenog gracioznog vrata i pomislila da verovatno vredi desetine hiljada.

Pitala sam se koliko Dominik očekuje zauzvrat, i šta očekuje. Šta bi zadovoljilo takvog čoveka?

Seks? To je bio očigledan odgovor. Ali, pomislila sam, to nije tačan odgovor. Muškarac koji želi seks jednostavno bi me pozvao na večeru. Bogati poklonik klasične muzike poslao bi mi violinu bez ove pompe.

Dominikov pristup je bio složeniji. Nije delovao kao psihopata, ali se činilo da uživa u svojoj igri, šta god ona bila. Pitala sam se ima li neki cilj, ili je samo bogataš koji se dosañuje.

Naravno, mogla sam da mu vratim violinu, i to bi možda bilo ispravno.

Ali mene nije zanimala samo violina. Iskreno, bila sam radoznala. Koji je sledeći Dominikov potez?

Nekoliko dana kasnije zazvonio mi je telefon.

Progovorio je i pre nego što sam stigla da kažem halo. U drugim okolnostima to bi me možda i naljutilo, ali odlučila sam da ga saslušam. & Samer? & Da. Hladno mi je saopštio da ću jednog popodneva tokom sledeće sedmice svirati za njega. Kompozicija broj 1 za gudački kvartet od češkog kompozitora Smetane. Srećom, to delo sam volela i bilo mi je prilično poznato, jer je to bila omiljena kompozicija gospodina Van der Vlita. Sviraču u gudačkom kvartetu čiji ostali članovi dobro poznaju ovo delo jer su ga, izgleda, violinista i violista već svirali. Nema potrebe da brinem o svojoj privatnosti ili o diskreciji ostalih učesnika u tom dogañaju jer su se oni zakleli da nikad neće ni reč progovoriti. Što je bilo dobro, jer ću svirati gola.

Od ostalih muzičara tražiće da stave poveze na oči, tako da će samo Dominik moći da vidi moju golotinju. Čim je to izgovorio, mojim telom je prostrujao talas vreline. Opet sam pomislila kako bi trebalo da odbijem. Tek tako je zatražio od mene da se svučem pred njim. Ali ako odbijem, nikad neću saznati šta smera. A osim toga, lenjo sam pomislila, to će nam, u suštini, biti treći sastanak. Imajući u vidu da sam s nekim muškarcima spavala posle prvog sastanka, ovo se nije mnogo razlikovalo, osim što sam ovog puta unapred pristala na to.

U stvari, da li sam?

Dominik nije rekao da želi da me tuca.

Možda je samo želeo da me gleda.

Ta misao me je ispunila strepnjom. Uprkos naporima da zanemarim taj osećaj, ustanovila sam da sam napaljena i vlažna.

To i nije bilo neko iznenañenje. Bila sam užasno pogoñena gubitkom violine, nisam imala ni prebijene pare, a sad sam se toliko vezala za novi instrument da nisam ni imala priliku da izañem s bilo kim. Seksa nije bilo još od poslednjeg puta s Darenom. Ali živciralo me je što razmišljanje o Dominiku

tako utiče na mene. To mu je davalo prednost, kakve god da je pregovore imao na umu.

Brinulo me je da će, ako me bude gledao golu, znati kako deluje na mene.

Posle onoga što sam mu nedavno u parku otkrila u kolima, sumnjala sam da će ga to iznenaditi. Verovatno ću ispuniti njegova očekivanja.

Ako će ovo biti sukob volja, onda sam mu dala više nego dovoljno municije.

Nedelju dana kasnije stigla sam na mesto koje je Dominik zakupio. Bila je to privatna grobnica u Centralnom Londonu. Nisam znala za to mesto, ali nisam se ni iznenadila kad sam saznala za njega. London je grad pun iznenañenja. Telefonom mi je saopštio adresu, ali mi je rekao da ne obilazim to mesto pre nastupa, kako bi sam nastup bio što veće iznenañenje. Razmišljala sam o tome da ga ipak posetim, ali sam osećala neki čudan nagon da u potpunosti sledim njegova uputstva. On je kupio violinu, tako da je sledeći nastup, u najmanju ruku, trebalo da ispuni njegove želje.

Grobnica je bila skrivena u sporednoj ulici. Jedini trag koji je upućivao na njenu lokaciju bila je mala mesingana ploča s leve strane drvenih vrata.

Oprezno sam ih otvorila i ušla. Ugledala sam strmo stepenište koje vodi u jezero tame.

Blok ranije sam ravne cipele zamenila cipelama s visokim potpeticama.

Sada sam potpeticom zapela za izbočeni kameni pod, izgubila ravnotežu i zamalo poletela naglavačke niza stepenice. Uzalud sam tražila rukohvat na zidu s desne strane.

Zastao mi je dah. Ne od straha, iako mi je zdrav razum govorio da bi trebalo da budem nervozna, da je trebalo nekome da kažem kuda sam pošla, da nekom kažem da me pozove telefonom i proveri šta se zbiva. Nikom nisam rekla za grobnicu i novu violinu. Čak ni Šarlot. To što mi se dešava delovalo mi je previše čudno da bih se nekom poverila. Samo sam slegnula ramenima. Da je Dominik hteo da me ubije, već je imao mnoštvo prilika za to.

Stezanje u stomaku i ubrzan puls nisu bili samo posledica nervoze. Bila sam uzbuñena. Nema sumnje da će nastup s troje nepoznatih muzičara biti izazov, ali do savršenstva sam uvežbala delo s kojim ćemo nastupiti i mogla bih da ga odsviram u svim okolnostima. A znala sam da Dominik ne bi uživao u popodnevu ako sva njegova očekivanja ne bi bila ispunjena. Šta god daje imao na umu, bila sam sigurna daje osmislio sve do tančina, pa i moj nastup, sa željom da dostigne savršenstvo.

A povrh svega treba da mu sviram gola. Meñutim, pomisao na to više me je uzbuñivala nego što me je zabrinjavala. Uvek sam bila sklona egzibicionizmu. Taj detalj mu sigurno nije promakao dok sam mu pričala o svom prvom seksualnom iskustvu.

Ipak sam bila pomalo uzdržana, izmeñu ostalog, verovatno zbog toga što ću biti tako razgolićena. Nije mi smetalo da se gola šetam po svojoj dnevnoj sobi, ali da se svučem pred neznancem bilo je nešto sasvim drugo.

Nisam bila sigurna da mogu to da izguram. U glavi mi je vladala zbrka.

Ako odbijem, pokazaću mu da mi je pronašao slabu tačku, da je probudio moje strahove. Ali ako pristanem, i dalje će on biti u prednosti. Osim toga, jedna misao mi nije izbijala iz svesti. Cela ta situacija me je palila. Ali zašto? Šta je to sa mnom?

Odlučila sam da budem spremna i za svlačenje. Onda ću moći da odlučim kad do toga doñe.

Moje pripreme za današnji „nastup" bile su temeljne i prevazilazile su uvežbavanje muzike. Tog jutra sam se polako istuširala, pažljivo obrijala noge, a onda osmotrila bikini liniju. Brijati je ili ne, pitanje je sad. Daren je voleo da budem potpuno obrijana, pa sam zato, kao čin male pobune, uradila suprotno.

Ionako me skoro nikad nije oralno zadovoljavao. Šta bi Dominik više voleo?

Baš me zanima.

Bio je neobičan čovek, koji je dosad pokazao da voli bogatstvo i detalje.

Pretpostavljala sam da ima egzotičan seksualni ukus. Možda će mu se svideti moj žbun. Blag mošusni miris i dlake. Moj um je ubrzano radio, plešući mračnim stazama, a razum se borio da oštro ograniči moje misli. Izbacila sam te maštarije iz glave. Dominik je već imao dovoljno prilika da mi zaviri u um.

Hvala bogu što će ostali članovi kvarteta nositi poveze na očima i neće moći da vide šta se dešava.

Na kraju sam se odlučila za samo malo sreñivanja i skraćivanja, odabravši da zadržim stidne dlačice kao neku vrstu zavese, nekoliko centimetara privatnosti. Još se neću potpuno obnažiti za njega.

Polako sam se spustila do podnožja stepeništa, našla još jedna drvena vrata i otvorila ih. Čula mi je odmah zapljusnuo skoro zagušljiv, gust vazduh u grobnici i osećaj da sam pod zemljom, da sam zakopana. Tavanica je bila visoka, ali je prostorija bila uska, a zbog niza lukova iznad glave delovala mi je skučeno i klaustrofobično. Odmah sam se setila laguma u fetiš klubu u kom sam bila sa Šarlot. Grobnica se mnogo bolje uklapala u moju predstavu o lagumu.

Zidovi su bili obasjani slabom svetlošću sijalice, koja se nikako nije uklapala u to drevno okruženje, prožeto mirisom nedavno zapaljenih sveca.

Bilo je hladnjikavo, iako sam bila sigurna da, ako postoji električno osvetljenje, sigurno postoji i neki sistem grejanja. Možda je Dominik naredio da se grejanje ne uključuje kako bi očuvao autentičnost. Ili je želeo da posmatra kako će moja koža reagovati na hladan vazduh. Čvršće sam stegnula kutiju s violinom i izbila tu misao iz glave.

Opazila sam troje muzičara na malo izdignutom podijumu i krenula sam prema njima. Potpetice su mi odzvanjale dok sam hitala kamenim podom, melodično odjekujući. Moje strepnje je zamenila radost. To mesto je zaista neverovatno akustično i Bejli će zvučati zadivljujuće. Dominik će uskoro prisustvovati koncertu svog života. Bar to sam mogla da zajamčim. Članovi kvarteta su me čekali na svojim mestima, ali Dominika nigde nisam videla, kao što mi je i obećano. Upoznala sam se sa ostalim muzičarima.

Razgovor je isprva tekao pomalo nategnuto jer su okolnosti zaista bile neobične za sve nas. Svi su nosili crna odela, bele košulje i crne leptir&mašne. Violinista i violista su bili prilično ćutljivi. Violončelistkinja, koja se predstavila kao Loralin, govorila je u ime cele trojke i činilo se da je ona voña. Bila je samouverena, ali ne i neprijatna. Bila je Amerikanka iz Njujorka i studirala je muziku u Londonu; visoka, dugonoga, amazonske grañe i obučena isto kao muškarci. Nosila je košulju, mašnu i crni frak, čiji joj je kroj isticao struk i bokove. S bujnom plavom kosom i lepim licem predstavljala je čudan spoj muškosti i ženstvenosti u tradicionalnom značenju tih reči. Zbog toga je bila veoma privlačna. & Poznajete li Dominika? & upitala sam.

Poznaješ li ga ti? & odvratila je uzdržano.

Njeno lice se nije dalo pročitati. Delovala je kao da se zabavlja, pa sam se zapitala da li je Dominik njoj otkrio više o svojim planovima nego meni.

Meñutim, ona je odrično odgovarala na sva moja pitanja. Na kraju sam odustala od ispitivanja i prešli smo na uvežbavanje. Nismo imali mnogo vremena. Delo je prilično napeto, pomalo mračno, ali savršeno odabrano za ovo okruženje, a Dominik je bio u pravu, Loralin i njeni stidljivi partneri dobro su ga znali. Čula sam Dominikove korake pre nego što sam ga ugledala. Njegove cipele odsečno su tupkale preko kamenog poda. Taj stakato je bio u suprotnosti sa uzdržanim saglasjem poslednjeg stava koji sam izmamljivala iz Bejlija dok je on prilazio bini.

Pozdravio me je klimnuvši glavom, a onda je ostalim muzičarima dao znak da stave povez na oči.

Poslušali su ga.

Očigledno im nije rekao da ću biti gola tokom izvoñenja. Popeo se na binu i na uvo mi šapnuo kratko uputstvo. Skoro mi ga je dotakao usnama, od čega mi se lice zažarilo.

Možeš da se svučeš.

Ovog puta sam nosila kratku crnu haljinu umesto duge somotske, jer je ova bila manje upadljiva u gradskom prevozu. Pripijena haljina imala je jednu naramenicu i vezivala se sa strane. Namerno nisam obukla grudnjak. Želela sam da, kada se skinem, ako se skinem, na mojoj koži ne bude tragova bretela.

Malo je nedostajalo da iz istog razloga ne obučem ni donje rublje, ali sam se u poslednjem trenu predomislila. Bilo mi je drago zbog toga kad mi se kratka haljina podigla dok sam se spuštala širokim stepeništem metroa na stanici Benk.

Dominik se ponovo povukao na niži deo poda i seo u jedinu stolicu, postavljenu ispred podijuma. Posmatrao me je s prividnom ljubaznošću i uzdržanošću. Pretpostavljala sam da se ispod skriva mnogo više životinjskog nego što se to videlo u prvi mah.

Rado bih uradila bilo šta samo da ga trgnem iz tog stanja.

Udahnula sam i prelomila.

Primakla sam ruku boku, uhvatila Dominikov pogled i povukla patent&zatvarač.

Zaglavio se.

Dominikove oči su blistale dok sam se borila s haljinom.

Prokletstvo. Da li se to Loralinim licem opet širi osmeh? Da li me vidi kroz debeli povez za oči? Zajapurila sam se zamišljajući i njen pogled na svom telu.

Sad sam sigurno crvena kao bulka. Nadala sam se da ću bar moći da svučem haljinu jednim gracioznim pokretom, onako kako to čine glavne glumice u filmovima. Trebalo je da vežbam svlačenje kod kuće. Pre bih umrla nego što bih zatražila Dominikovu pomoć. Konačno sam uspela da se oslobodim haljine, a onda sam još više pocrvenela kad sam shvatila da ću morati da se sagnem kako bih svukla gaćice. Malo sam se okrenula kako bih prikrila razgolićene grudi. Onda sam shvatila da moj otpor sigurno izgleda smešno budući da ću svirati okrenuta prema njemu.

Uzela sam violinu, odolela nagloj želji da instrumentom sakrijem deo svoje golotinje bar još koji trenutak, a onda sam se okrenula, stavila Bejlija pod

bradu i počela. Zajebi golotinju i zajebi Dominika. Osetila sam nalet ljutnje pre nego što me je muzika obuzela.

Sledeći put, ako ga bude, neću biti ranjiva pred njim kad se svučem.

Kad je muzika utihnula, popustila sam stisak oko vrata violine. Odmakla sam je od brade i spustila uz bok, ne ispred sebe. Gledala sam Dominika u oči dok je namerno polako pljeskao zagonetno se smeškajući. Primetila sam da mi ruka s gudalom drhti, bila sam blago zadihana, čela orošenog znojem kao da sam upravo pretrčala osam kilometara. Sigurno sam se stvarno unela, iako toga nisam bila svesna dok sam svirala. Um mi je bio ispunjen mislima o Istočnoj Evropi, Edvini Kristijansen i bogatstvu priča koje je moja stara violina sigurno skrivala.

Pitala sam se kada ću ponovo moći sebi da priuštim kratak odlazak u inostranstvo. Zbog finansijskih teškoća, nisam posećivala kontinentalnu Evropu ni približno često koliko sam to želela. Dominik je prekinuo moje sanjarenje blago se nakašljavši.

Hvala & rekao je. Klimnula sam glavom. & Sad možeš da ideš. Ispratio bih te, ali moram da se oprostim s tvojim kolegama muzičarima i da im isplatim nagradu. Verujem da sama možeš bezbedno da stigneš do izlaza.

Naravno.

Ponovo sam navukla haljinu. Ovog puta sam glumila ležernost, iako nisam bila nimalo ležerna. Ignorisala sam njegovu pošalicu na račun bezbednog izlaska.

Možda je znao da sam se skoro strmoglavila niza stepenice kada sam dolazila.

Hvala & rekla sam kolegama muzičarima, koji su još uvek sedeli s povezima na očima čekajući sledeće Dominikovo uputstvo. Bilo je očigledno da im je dao veoma precizna uputstva u vezi sa sledom dogañaja i ponašanjem.

Poželela sam, i to ne prvi put, da znam šta je tačno uradio da ih natera na saradnju. Kakvu je to moć imao nad ljudima? Posebno nad ženama?

Loralin mi nimalo nije delovala kao poslušna devojka. Upravo suprotno.

Primetila sam kako su njene butine grlile violončelo i setila se kako je, uprkos početnoj nežnosti njenog stiska oko njegovog vrata, svirala skoro besno, kao da izvlači melodije protiv volje instrumenta. Ponovo se vragolasto nasmešila, ovog puta pravo prema meni. Sada sam bila sigurna da je uključena u igru ili da me ipak vidi kroz povez.

Uzela sam violinu, okrenula se i otišla do izlaza trudeći se da izgledam što poslovnije. Oboje smo ispunili svoj deo pogodbe. Ja sam dobila violinu a on ogoljeni koncert.

Otvorila sam vrata koja iz grobnice vode do podnožja stepeništa i zastala oslonivši se na hladni kameni zid kako bih se pribrala.

Da li je naš ugovor zaista bio ispunjen? Trebalo je da budem zadovoljna, ali nisam mogla da odagnam žaljenje. Kao da mu nisam dovoljno uzvratila za instrument. Šarlot bi rekla da sam dobro prošla u toj priči, ali ja sam se osećala nekako prazno.

Udahnula sam i krenula uza stepenice ne osvrćući se.

Vratila sam se u svoj stan u Vajtčapelu. Oduševila sam se zatekavši hodnik i kupatilo prazne. Moji susedi nisu bili u stanu. Dobro je. Tako ću izbeći uobičajeno ljubazno ćaskanje i neću morati da brinem da će prozreti moju nameru dok nestajem u svojoj spavaćoj sobi kako bih dala oduška skoro bolnoj napaljenosti koja me je progonila sve do kuće.

Spustila sam ruku meñu noge čim sam zalupila vrata za sobom. Zavukla sam kažiprst u sebe kako bih prikupila malo vlažnosti pre nego što sam počela brzo da kružim vrhom prsta. Preletela sam pogledom preko laptopa razmišljajući da li da pustim neki porno&klip s interneta kako bih malo ubrzala stvari.

Daren je mrzeo što gledam porniće. Jednom me je zatekao na delu sa časopisom koji sam našla pod njegovim dušekom i cele večeri se durio zbog toga. Kad sam ga upitala šta ga je tako razdražilo, odgovorio mi je da je znao da žene masturbiraju, ali nije znao kako to rade. Nikad nisam shvatila da li je bio ljubomoran ili je mislio da to ne priliči jednoj dami. Meñutim, otkad sam raskinula s njim, uživala sam u slobodi da radim šta god poželim. Ipak, u trenutnom stanju u kom sam bila, nije mi trebalo dugo da svršim, a nalaženje odgovarajućeg klipa bi mi oduzelo previše vremena. Umesto toga, u mislima sam premotavala popodnevnu avanturu.

Iznenada sam se setila kako su mi se bradavice ukrutile od hladnoće u grobnici. Ili je to bila reakcija na Dominikov pogled? I Loralinin? Levom rukom sam otvorila prozor, ne smanjujući pritisak prstima desne, jer moj posao još nije bio gotov. Odvezala sam haljinu, ovog puta s lakoćom (naravno) i zbacila je sa sebe. Gaćice sam bila ubacila u torbicu umesto da se ponovo natežem kako bih ih navukla pred Dominikom. Ostala sam potpuno gola. Imala sam samo cipele s visokim potpeticama. Uživala sam u hladnom vazduhu koji je ulazio kroz prozor i milovao mi telo.

Zažmurila sam i umesto da se zavalim na krevet, kao što sam obično činila, raširila sam noge i masturbirala na prozoru pred zamišljenom publikom.

Sećanje na poslednju Dominikovu zapovest odvelo me je preko ivice. Bio je to ton njegovog glasa kad sam se sagnula da skinem cipele. & Ne. Ne izuvaj se.

To čak nije bio ni izazov. U njegovom glasu nije bilo ni tračka sumnje. Nije ni pomislio da bih mogla da odbijem poslušnost, iako smatram da ne izgledam nimalo pokorno. Njegov autoritet me je, ni sama ne znam zašto, uronio u talase ekstaze.

Silovito sam svršila. Slatki grčevi stezali su mi ribicu, a onda su mi naknadni trzaji prijatno zagrejali ostatak tela.

Kad malo bolje razmislim, oduvek sam takva. Sećam se kako sam se ložila na gospodina Van der Vlita i koliko sam uživala u bliskom kontaktu na njegovim časovima, iako nije bio zgodan u tradicionalnom smislu te reči. Kako sam se napalila kad mi je trener plivanja rekao da je hteo da vidi koliko bih dugo plivala da me on nije zaustavio. Setila sam se kako mi je bilo kad me je gospodar tamnice lupao po zadnjici u onom fetiš klubu. Šta sve to znači?

Legla sam na krevet i pokušala da potisnem te misli, padajući u nemiran dremež.

Probudila sam se uveče, još uvek uznemirena. I još uvek napaljena.

Pokušala sam da potisnema taj osećaj, ali činilo mi se da ne mogu da razmišljam ni o čemu drugom. Uznemirenost nije iščezla čak ni pošto sam se ponovo poigrala sobom.

Kroz glavu su mi prolazile misli o Dominikovom zapovedničkom tonu i njegovom običaju da uvek izda veoma precizna uputstva. Napalio me je čak i način na koji mi je dao adresu grobnice. Razmišljala sam da li da ga pozovem, ali sam od toga odmah odustala. Šta bih mu rekla?

Molim te, Dominik, reci mi šta da radim?

Ne. Osim što je ta zamisao bila smešna, imaću veću moć ako mu ne pokažem koliko snažno deluje na mene. Po kratkom blesku gladi u njegovim očima znala sam da će me, pre ili kasnije, pozvati. Neće moći da odoli, a da ne smisli neku novu igru. I mada mije malo smetalo što sam u podreñenom položaju, uživaću kad to učini.

Zasad ću morati da nañem neki drugi način da zadovoljim taj novi poriv.

Ponovo sam razmišljala da li da pozovem Šarlot, ali još nisam bila spremna da joj otkrijem ovaj deo svog života.

Fetiš klub. To je sumanuta zamisao, ali možda bih mogla da odem sama.

Mogla bih ponovo da ga posetim, samo da vidim kako je. Nisam bila sigurna šta me je spopalo. Taj novi osećaj neustrašivosti bio je, u neku ruku, zastrašujuć, u drugu ushićujuć. Ako mi se ne svidi, uvek mogu da odem iz kluba.

Tamo sam se osećala bezbedno. Nije da ne mogu sama da brinem o sebi, ali klubovi na Vest Endu su dosadni, puni pijanih tipova koji u čoporima saleću i pipaju svaku devojku koja pokuša da se sama domogne bara ili toaleta.

Uprkos slobodnom ponašanju u fetiš klubu ili možda upravo zahvaljujući tome, njegovi posetioci su delovali dostojni poštovanja, a ne ljigavo.

Da, to je mesto gde bih mogla da odem sama.

Brza pretraga na guglu otkrila mi je da klub koji sam posetila sa Šarlot radi samo prve subote svakog meseca, a sad je četvrtak. Nijedan od većih fetiš klubova nije radio, ali sam našla link koji me je usmerio na jedan omanji klub nedaleko od Vajtčapela. Na veb&sajtu kluba stajalo je da ima tamnicu, nejasno odreñene „prostore za igru" i da u njemu vlada intimna, prijateljska atmosfera.

Poslužiće. Pravila odevanja moralo su se strogo poštovati. Moram naći odgovarajuću odeću. Ne bih želela da izgledam kao da sam pala s Marsa.

Bilo je jedanaest uveče. Zabava u klubu se tek zahuktava. Rezervisala sam taksi, zatim pretražila garderobu i izvukla nešto što sam smatrala prikladnim.

Obukla sam se i odmerila svoj odraz u ogledalu. Odabrala sam usku suknju visokog struka, s velikom belom dugmadi spreda i pozadi, za koju su bili zakačeni široki tregeri. Tregeri su se ukrštali na leñima a spreda mi se spuštali ravno preko grudi. Suknju sam kupila na rasprodaji u jednom butiku u stilu pedesetih na Holovej Roudu u Severnom Londonu. Obukla sam je ranije te godine za maskenbal na temu uniformi na jednom roñendanu. Uz nju sam nosila belu bluzu s visokim okovratnikom, jeftinu, ali pristojnu mornarsku kapu i crvene somotske cipele na štiklu.

Večeras sam obukla crveni grudnjak, da se slaže s cipelama, a ne s bluzom.

Da li će to proći kao fetišistička odeća? Setila sam se neobičnih odevnih kombinacija iz kluba u kojem sam bila sa Šarlot. Verovatno neće. Želela sam da se uklopim. U ovom slučaju, što manje odeće imam, privući ću manje pažnje.

Još jednom sam pogledala u ogledalo i odbacila grudnjak. Tregeri su mi bili

čvrsto pripijeni uz grudi, pridržavali ih i prekrivali mi bradavice. Osim toga, već sam dobar deo tog dana provela gola, zar ne?

U taksiju sam nosila mantil i osećala buntovan, vrtoglav doživljaj slobode pri pomisli da sam ispod njega polugola.

Prijatna, tamnokosa devojka s pirsingom na nosu naplaćivala je skroman iznos na ulazu. Dok mi je na nadlanicu udarala pečat&ulaznicu, primetila sam da ispod levog oka ima tetoviranu suzicu. Zapitala sam se kakve još tajne krije ispod lateks jakne, skrojene u stilu fraka.

Lateks. Možda bih mogla malo da uštedim i kupim sebi nešto od lateksa ako i dalje nameravam da posećujem ovakva mesta, mada nisam sigurna da je bleštava guma u mom stilu. Šarlot je imala velike muke da obuče i svuče haljinu, a mislim da bi nevolje pri svlačenju sputale i mene i moje želje.

S novim i nesigurnim situacijama volim da se suočavam trezna, ali sam se ipak zadržala u baru da bih uzela piće i osmotrila okruženje.

Pošto sam dobila bladi meri, napravljen baš kako treba, prošla sam preko malog podijuma za ples, na kom nije bilo plesača. Samo su dvojica posetilaca kluba ćaskali. Produžila sam prema tamnici. U nju se ulazilo pravo iz bara, od kojeg je nisu delila ni vrata. Unutrašnjost tamnice bila je zaklonjena zelenim paravanom, kakav se postavlja oko bolničkog kreveta. Zanimljivo.

Većina posetilaca bila je u tamnici. Neki su sedeli uza zidove i tiho razgovarali. Drugi su stajali bliže mestu zbivanja, ali par koraka odmaknuti od učesnika. Na zidovima je bilo nekoliko natpisa odštampanih na običnom papiru formata A4. „Ne prekidajte scenu", pisalo je najednom, a drugi je sadržao samo dve reči: „Prvo pitajte". Ti natpisi su mi pružili neko čudno olakšanje.

Nekoliko parova „igrača" i jedna trojka bili su uključeni u različite stepene, kako sam pretpostavila, dobrovoljnog nasilja. Koristili su raznolike instrumente i opremu. Pažnju su mi odmah privukli preovladavajući zvuci u prostoriji. Čulo se postojano pucanje biča i nešto mekše šljepkanje korbača kakvu je koristio Mark. Zvuk i ritam su se menjali u skladu s pokretima i žestinom koju su ispoljavali bičevaoci.

Nisam ni primetila koliko sam prišla trojci. Dva muškarca su šibala nekog trećeg. Prvo sam pomislila da je to još jedan muškarac, zbog mišićavog tela i obrijane glave, ali onda mi se učinilo da vidim oblinu grudi pritisnutu uz tapaciranu spravu u obliku slova „iks" i da čujem piskavo žensko stenjanje.

Muškarac, žena, nijedno od toga, ili možda ijedno i drugo. Prelepo stvorenje.

Uostalom, šta znači pol? Ovde ne mnogo. Zaboravila sam upozorenja na

zidovima i prišla da bolje pogledam. I dalje sam bila zapanjena, ali istovremeno i neodoljivo privučena.

Osetila sam kako se iza mene pruža ruka i veoma nežno mi dodiruje rame, a zatim sam začula glas kraj uveta: Divno, zar ne? & šapnuo je. &Da. Ne prilazi preblizu. Možeš ih trgnuti iz užitka.

Ponovo sam pogledala trojku. Sve troje su zaista izgledali kao da su izgubljeni u nekoj drugoj dimenziji. Ta dimenzija nije izlazila iz okvira ove prostorije, ali nije bila ni u sklopu nje. Kao da je svako od njih bio na nekom svom proputovanju.

Gde god da su bili, želela sam da im se pridružim. Šaptač je osetio moju žudnju.

Da li bi volela da se poigraš? & upitao je.

Oklevala sam na trenutak. Nismo se ni upoznali, a on, ili ona, bio je veoma neposredan. Opet, možda mi baš to treba, osim toga niko neće saznati.

Da, volela bih.

Uhvatio me je za ruku i poveo do slobodne sprave u drugom delu prostorije. Bila je to još jedna sprava u obliku slova „iks".

Svuci se.

Moje telo je odmah odgovorilo na zapovest. Bilo je to skoro isto uputstvo koje mi je Dominik izdao. Zbog toga me je preplavila požuda. Osećala sam čistu pohotu, ali sam žudela za još nečim. Još nisam bila sigurna šta je to.

Otkopčala sam tregere i oslobodila grudi pa spustila suknju. Ponovo sam uživala u spoznaji da me neznanci posmatraju i uživaju u predstavi. Raširila sam ruke i noge uz krake sprave. Treći put toga dana bila sam potpuno gola.

To mi je prelazilo u naviku. Oko zglobova i gležnjeva vezane su mi kožne trake, čvrsto, ali ne neprijatno. Ovog puta mi nije dato nikakvo upozorenje ni glasom ni pokretom. Pa dobro. Ako je suditi po samopouzdanju, moj misterizoni partner bio je veoma iskusan, a ako pretera, vikaću da stane. Popila sam samo jedno piće, moje mentalne sposobnosti bile su neokrnjene, a osim toga, bila sam u prostoriji punoj ljudi, koji mogu da se umešaju ako zatreba.

Ponovo sam se opušteno oslonila uz spravu i spremila se za kišu udaraca.

Koja je, zaista, usledila.

Ovog puta udaranje je bilo mnogo jače od poslednjeg pljeskanja po guzi.

Nije bilo ni utešnog milovanja po dupetu, koje je Mark primenjivao posle svakog udarca i tako donekle ublažavao bol. Stenjala sam, a telo mi je drhtalo

pod svakim naletom sile koja mi nije pogañala samo zadnjicu već i krsta. On, ili ona, nisam bila sigurna, a nisam ni pokušavala da saznam, jer sam želela da ovo iskustvo ostane skriveno, sigurno je koristio nekakvu spravu. Nisam bila sigurna kakvu. Ličilo je na bič, ali udarci su bili kruti i tvrdi, mnogo jači od onih kakve bi nanele mekane kožne trake na kratkoj dršci.

Suze su mi navrle na oči i potekle niz obraze. Shvatila sam da je bol jači što sam ukočenija i što se više opirem.

Zato sam se opustila. Pokušala sam da nañem mesto gde su drugi učesnici u ovakvim okolnostima uspevali da odlutaju, gde god da je. Zamišljala sam kako mi se telo topi pod udarcima šake, biča ili nekog drugog predmeta kojim su me udarali. Slušala sam postojani ritam muzike udaraca koje mi je partner upućivao i bolje na kraju utihnuo. Osetila sam spokoj. Postala sam deo plesa svog partnera, a ne njegova žrtva.

Onda su se okovi na mojim zglobovima olabavili. Osetila sam nežno milovanje na izudaranim delovima kože. Svaki dodir me je blago peckao.

Prigušen smeh, ponovo šapat uz moje uvo, a onda se glas ponovo izgubio u gomili.

Nepomično sam stajala, raskrečena na spravi. Ni sama ne znam koliko je prošlo dok se nisam odvojila od njega, obukla se i taksijem se vratila kući.

Dobila sam ono što sam tražila.

Zar ne?

Osetila sam ono spokojstvo, gubljenje u nekoj drugoj dimenziji, potonula sam u ono stanje svesti koje mi je bilo pribežište i dom, na ovaj ili onaj način, otkad znam za sebe.

Kad sam stigla kući, sručila sam se u krevet i uprkos bolnoj koži, spavala bolje nego prethodnih nekoliko nedelja.

Modrice sam primetila tek ujutro, u ogledalu u kupatilu.

Tragovi različitih nijansi krasili su mi donji deo leña i bokove i skoro da su bili lepi. Pažljivo sam se zagledala u velikom ogledalu u dnevnoj sobi i primetila bled obris nečije šake na jednom guzu.

Jebiga.

Nadala sam se da će Dominik napraviti dužu pauzu pre nego što me ponovo pozove.

š

ž

Dominik je vozio sav omamljen. Njegov um je iznova i iznova proživljavao svaki trenutak tog popodneva. Kao na auto&pilotu, provezao je svoj sivi BMV kroz lavirint ulica oko Pedingtona, zakrčenih radovima na putu.

Polako je napredovao prema Vestveju.

Boja njene kože.

Natprirodno bledilo. Hiljade najfinijih nijansi bele, sa skoro neuhvatljivim tonovima ružičaste, sive i neupadljive bež, koje su uglas vapile da im se dozvoli da vide sunce, i mladeži razasuti po njenoj koži. Sećao se kako je veštačko svetlo u grobnici naglasilo njene obline, posebno delove u senci, plešući po njima. Mišići su joj podrhtavali pod tankim zaštitnim slojem kože.

Listovi su se napinjali dok se nesvesno pomerala kako bi odsvirala željenu notu. Zaobljena ivica violine joj se pripijala uzvrat. Prsti su joj leteli preko žica, dok je drugom rukom snažno stezala gudalo i njime ratnički jurišala na instrument.

Pošto je zamalo promašio izlaz, morao je na trenutak da prekine sanjarenje kako bi naglo skrenuo. Njegov neočekivani manevar nimalo se nije dopao vozaču jednog fijata u blizini te se ubrzo prolomila automobilska sirena.

Dominiku su uvek govorili da ima lice pokeraša, da retko otkriva osećanja u javnosti, a još rede u prisnijim prilikama. Slušao je koncert tiho se moleći. Lice mu je bilo nepomično poput maske. Pomno je pratio muziku i sve njene suptilne nijanse. Pamtio je pokrete muzičara dok su se bavili svojim izuzetnim poslom, obučeni u belo i crno i, naravno, goli. Samer.

Bilo je to kao neki ritual. Simfonija kontrasta izmeñu tamnih večernjih odela i svečanih belih košulja i odvažnog nagog Samerinog tela dok se bukvalno borila sa instrumentom da bi iz muzike izvukla svaku notu, svaki delić melodije. Jahala je na talasu muzike i krotila ga. U jednom trenutku sićušna graška znoja skotrljala joj se s vrha nosa, prelila se preko čvrste bledosmeñe bradavice i skončala kratki život na tvrdom kamenom podu grobnice, samo nekoliko centimetara od njenih cipela s visokim potpeticama, koje joj je naredio da ne izuva.

Dominik je razmišljao kako bi taj ritual možda bio još uzbudljiviji da joj je naredio da nosi čarape s halterima. Crne, naravno. A opet, možda i ne bi.

Posmatrao je sve to s mešavinom vatrene želje i suzdržavanja, koji su ratovali pod oklopom njegove kože. Izgledao je kao veliki inkvizitor u nekoj specijalnoj prilici i posmatrač sa strane rekao bi da je bio potpuno hladan.

Meñutim, njegov um je grozničavo učestvovao, misli su mu jurile na sve strane. U glavi su mu se sumanuto komešali utisci, preispitivanja, iskušenja, čuñenja. Sve to se odvijalo uz ljupku pratnju besmrtnih melodija koje je improvizovani kvartet tako dobro izvodio. I kao što se uvek dešava uz vrhunsku muziku, u um su mu navirale reči i slike.

Oblik njenih grudi, njihova prikladna veličina, blaga dolina koja ih razdvaja, tamni polumeseci ispod njih kao obećanje novih tajni, malena šupljina njenog pupka i jedva primetna linija koja kao strelica usmerava ka predelima njenog polnog organa.

Sviñalo mu se što, za razliku od mnogih savremenih mladih žena, nije potpuno obrijana dole. Uski žbun njenih stidnih dlaka bio je pažljivo potkresan. Njegove tamne, crveno&smeñe kovrdže bile su kao neophodan bedem pred njenim najskrivenijim blagom. Već je bio odlučio da će je jednog dana obrijati. Lično. Ali to će sačuvati za neki veoma poseban dan.

Biće to svetkovina. Proslava. Reka bez povratka, posle čijeg će prelaska ona zauvek biti potpuno naga pred njim. Razotkrivena. Gola. Njegova. Čvrstina njenih butina, dužina njenih listova, sićušni ožiljci na jednom kolenu. Nema sumnje da se radi o uspomeni na neku detinju povredu s igrališta. Iznenadio ga je njen uzan struk. Izgledala je kao da je poput tečnosti izlivena iz viktorijanskog korseta u slatki zatvor svog tela.

Put je sad vodio uzbrdo kroz Hempsted. Kola kao da su prolazila kroz krošnje drveća, čije su se grane oklembesile od sparine. Dominik je duboko udahnuo, skladišteći u sećanje svaki zvuk, svaku zavodljivu viziju koju je doživeo. Stvarao je album uspomena za crne dane.

Obreo se u poznatim ulicama. Rasejano se prisećao slabog smeška na usnama plavokose violončelistkinje, čijeg imena nije mogao da se seti, dok je stavljala povez na oči i upućivala mu poslednji pogled pre nego što je zaronila u sopstvenu tamu. Sjaj u njenim očima kao da je govorio da zna šta će se desiti, da je prozrela prirodu njegovih namera. Načas mu se čak učinilo da mu je saučesnički, obešenjački namignula.

Setio se i kako je Samerino lice putovalo kroz spektar ružičastih nijansi kad je došlo vreme da se svuče nakon što su ostali muzičari stavili povez na oči.

Prisetio se kako mu je okrenula leña da bi svukla gaćice, pokazujući zaobljenost blede zadnjice u svoj njenoj veličanstvenosti i linije izmeñu guzova dok se

naginjala otkrivajući malenu dolinu senki. Onda se okrenula prema njemu i na trenutak kao da je pokušala da se violinom sakrije od Dominika, iako je odlično znala da će morati da svira stojeći te da neće još dugo moći da skriva svoju intimu od njega.

Znao je da će još dugo uživati u tim delićima sećanja. Dok se parkirao pred kućom, pogledao je naniže, u svoje pantalone. Digao mu se.

Dominik je natočio čašu mineralne vode i uronio u radnu stolicu od crne kože, dok su mu um preplavljivale misli o Samer.

Uzdahnuo je i otpio iz čaše. Uživao je u hladnoj vodi na jeziku.

Slike Samer dok svira naga pretapale su se i spajale s prizorima Ketrin ispod njega na krevetu, na podu, uza zid. Zamišljao je kako vodi ljubav s njom, kako je tuca i sećao se odsjaja znoja na njenoj koži. Uspomene pune bola i užitka.

Setio se grlenog zvuka s njenih usana koji je u isto vreme označavao i gañenje i iščekivanje kad je otpozadi zaranjao u nju, pohotno usredsreñen na cvet njenog anusa dok su mu misli o sodomiji uzburkavale ionako pomračen um. Taj zvuk je na njega delovao kao okidač. Dvaput ju je žestoko lupio po zad& njici, toliko žestoko da su joj, posle samo nekoliko sekundi na koži izbili crveni otisci njegovih šaka kao obrisi na polaroidu. Iznenañeno je vrisnula. Zato je ponovo nasrnuo, ovog puta po njenom drugom guzu dok je osećao kako se mišići njene pičke kao okovi stežu oko njegovog kurca. Bilo je više nego očigledno kako je to pljeskanje po dupetu delovalo na nju.

Stvar je u tome što nikad dotad nije lupio ženu po dupetu, bilo u šali ili u besu. Nikad nije osećao potrebu za tim, niti je razmišljao o tome. Niti je njega neko udarao po dupetu radi zabave ili seksualnog užitka. Znao je da su takve stvari popularne. Mnogi viktorijanski romani o odnosima gospodara i sluškinja vrveli su od toga, a nije mu promaklo ni da su mnogi „junaci" tvrdih pornića u seksualnom zanosu redovno udarali po dupetu svoje partnere. Meñutim, on je mislio da je to rutina, nešto što mnogi od njih rade samo da bi ostavili bolji uti& sak pred kamerom i malo razbili jednoličnost pokreta svojih genitalija, koje su se kretale poput klipova.

Kasnije je pitao Ketrin da li ju je bolelo.

Nimalo.

Stvarno? A je li ti se dopalo?

Pa... ne znam. Mislim da je to bio deo trenutka.

& Ne znam zašto sam to uradio & priznao je Dominik. & Jednostavno mi je došlo. I uradio sam to.

U redu je & rekla je Ketrin. & Nije mi smetalo.

Bili su na podu njegove radne sobe. Ispruženi na tepihu, još su hvatali dah.

Okreni se & zatražio je. & Hoću da vidim.

Pomerila se i oslonila na bok nudeći mu pogled na svoje raskošno, četvrtasto dupe. Dominik ju je osmotrio. Trag njegove šake na bledoj površini Ketrinine kože skoro je nestao. Uvek ga je zbunjivalo i zanimalo kako tragovi seksa brzo nestaju s tela i kako, kad se čovek obuče i poprimi uobičajeni grañanski izgled, nikad ne biste pogodili šta je radio u intimnim trenucima.

Kao da je, u dubini duše, priželjkivao da ljudi budu obeleženi seksualnim životom, da im njegovi tragovi zauvek ostanu zapisani na licima. U svakom slučaju, obrisi njegove šake sada su bili samo uspomena na Ketrininoj pozadini.

Trag šake je skoro nestao s tvoje zadnjice.

Dobro & rekla je. & Bilo bi neprijatno objašnjavati mužu otkud mi!

Kasnije, tokom njihove kratke avanture, kad je jedan jedini put uspeo da izvuče Ketrin iz braka na ceo vikend i kad su našli izgovor da iznajme sobu u jednom brajtonskom hotelu na obali mora, nisu videli ni svetlo dana, a kamoli plažu. Tad ju je posebno žestoko lupio po dupetu, a ona se žalila na tup uporan bol dok su sedeli u obližnjem restoranu pored mora. Dominik je bio iznenañen kako ju je strasno udario po zadnjici. Udario ju je i nakratko se postideo. Nasilje nad ženama mu je bilo odvratno. Nikad mu dotad nije palo na um da udari partnerku. Da li su se pretvarali u sadistu i mazohistu? Odakle ta želja da dominira, da silinu svoje želje izrazi kroz nasilje?

Ali Ketrin se nikad nije bunila.

To ga je zbunjivalo dugo posle njihovog rastanka. Sve vreme se pitao šta je ona osećala u trenutku dok joj je to radio. Ali nije znao odgovor.

Otkopčao je pantalone, najzad se oslobodivši. Primetio je tanke brazde vena koje su mu prekrivale kao kamen čvrsti kurac, greben ispod glavića, ožiljak od obrezivanja iz detinjstva i tamnije nijanse na vrhu. Pomislio je na belinu Samerinih lepo oblikovanih nežnih guzova dok se svlačila pre zaranjanja u muziku.

Obuhvatio je ud prstima i povukao ga. Gore&dole, gore&dole.

U tišini je zamišljao šljapkanje svojih muda o Samerino čvrsto dupe i zvuk koji bi njegova šaka napravila sa svakim oštrim, suvim kontaktom, drhtanje njene kože pod svakim udarcem i intimne melodije koje bi mogao da istera iz njenih grudi i natera je da zaurla kroz stisnute usne.

Sklopio je oči. Mašta mu je radila punom parom, a prizor pred njegovim očima bio je kao na ogromnom biskopskom platnu.

I svršio je.

Da, Dominik je znao da će, kad doñe vreme, lupati po dupetu Samer Zahovu, violinistkinju iz snova. Ali znao je da se po dupetu udaraju samo one žene za kojima i dalje žudiš posle prvog tucanja. One koje žarko želiš. One posebne.

Dominik je čekao samo četrdeset osam sati pre nego što je ponovo pozvao Samer. Nije prestajao da razmišlja o njihovim ranijim susretima. Potajno se nadao da se ona u ovu sumnjivu avanturu nije upustila samo radi violine.

Skupoceni stari Bejli, koji joj je poklonio i čiji su kristalni tonovi tako snažno i melodično dominirali onim kasnim popodnevom u grobnici, nije bio jedini razlog. To, u svakom slučaju, nije više bila samo transakcija izmeñu dobrotvora i korisnika, klijenta i prodavca, muškarca punog požude i mlade žene koja nema krut stav prema moralu. Još prvog trenutka kad su se sreli video je nešto u njenim očima. Radoznalost, neizrečen izazov, volju da se preuzme nerazuman riziku misiji održavanja unutrašnjeg plamena. Bar je Dominik sebi tako objasnio njene reči i gestove i njeno lako prihvatanje njegovih neuobičajenih zahteva. Ona nije bila amaterska kurva koja se time bavi radi novca ili violine.

Naravno da ju je želeo. I to žestoko. Kako je samo svirala za njega onako gola. Samo na trenutak, kad se konačno svukla, obrazi su joj se zarumeneli, a onda je potekla božanska muzika i potisnula poslednje ostatke njene uzdržanosti. Stajala je i svirala s egzibicionističkim ponosom. To se nije moglo poreći. Blago iskrivljene usne tokom tog neobičnog nastupa odale su tu emociju. Spokojna, lebdela je nekim čudnim, ličnim prostorom unutar svog uma, nesvesna okruženja i okolnosti. To ju je uzbudilo.

Dominik je sada znao da ne želi samo da je odvuče u krevet.

To će biti samo početak priče.

Najzad ju je pozvao jedne subote, kasno ujutro, kad je znao da će biti na svom honorarnom poslu u jednom restoranu u Hokstonu. Želeo je da razgovor bude kratak, da joj ne pruži priliku da postavi dodatna pitanja. U to vreme je u restoranu sigurno gužva. Telefon je zazvonio nekoliko puta pre nego što se Samer javila.

Zvučala je užurbano. &Da? & Ja sam. & Dominik je znao da više ne mora da se predstavlja.

Znam & mirno je rekla. & Na poslu sam. Ne mogu dugo da razgovaram.

To mi je jasno.

Očekivala sam tvoj poziv.

Jesi li? & Jesam.

Hoću da mi ponovo sviraš.

Razumem.

Bićeš mi na raspolaganju u ponedeljak. Recimo u rano popodne. & Siguran da će pristati, Dominik je već bio rezervisao grobnicu. & Na istom mestu.

Dogovorili su se za vreme.

Ovog puta ćeš svirati sama.

Važi. & Jedva čekam. & I ja.

Moram li da pripremim neko odreñeno delo?

Ne. Sama odaberi šta želiš da sviraš. Hoću da me očaraš.

Dobro. Šta da obučem? & I to sama odaberi, ali obuci crne čarape. Samostojeće.

Hoću. & I one crne cipele s visokim potpeticama.

U njegovom umu su se već rojile slike.

Naravno.

Uzeo je ključeve grobnice prethodne večeri i izdašno podmitio čuvara kako bi obezbedio da ni ovog puta tokom njihovog boravka ne bude nikog iza zatvorenih vrata.

Sjurivši se niza strme i uske stepenice, Dominik je gurnuo vrata i preplavio gaje prašnjav, učmao vonj podzemnog prostora, izbledelih sećanja, dogorelih sveća i davno zaboravljene privrženosti. Piljeći kroz tamu, prvo je opipao zid sa leve strane, a zatim i s desne, dok konačno nije našao prekidač za svetio. Od poslednjeg koncerta je zaboravio da je prekidač s pogrešne strane vrata.

Podigao je plastično dugme kroz uski prorez dok se na grobnicu nije spustio treperavi veo svetlosti. Svetlo nije odvrnuo do kraja, već ga je namestio da bude prigušeno, baršunasto, baš kako treba za tu priliku. Dominik je oduvek pedantan i precizan, obraća pažnju na sitnice, a ovaj ritual je bezbroj puta osmišljavao posle kratkog subotnjeg razgovora sa Samer, kad su ugovorili današnji sastanak.

Pogledao je na svoj skupi sat marke „tag hojer". Zatim je žurno preneo nekoliko stolica, koje su bile raštrkane po grobnici, i postavio ih uza zid. Sve mora biti savršeno. Pogledao je u tavanicu i opazio nekoliko malih reflektora.

Otišao je i uzeo jednu stolicu, postavio je na sredinu, popeo se na nju, zabrinut što nije sasvim stabilna na neravnom kamenom podu. Onda je postavio središnji reflektor, čiji je snop svetlosti na podu obrazovao krug. Da bi pojačao efekat, malo je olabavio druga dva reflektora na krajevima noseće šipke. Da, tako će biti mnogo bolje.

Pogledao je na sat. Samer je kasnila nekoliko minuta.

Načas je pomislio da je prekori zbog toga i da je kazni, ali je odustao od nauma čim ju je čuo kako tiho kuca na drvena vrata.

Uñi! & povikao je.

Opet je nosila crnu haljinicu sa sivim vunenim džemperom, koji joj je pokrivao ramena i ruke. Jednom rukom je čvrsto stezala dršku violine. Zbog potpetica je izgledala više.

Izvini & promrmljala je. & U metrou je bio zastoj.

U redu je & rekao je Dominik. & Ne žurimo.

Pogledao ju je u oči. Izdržala je njegov pogled, skinula džemper, pogledala gde bi mogla da ga ostavi. Nije želela da ga pusti da padne na pod.

Daj & kazao je Dominik pruživši ruke.

Samer mu ga je predala. Vuna je i dalje bila topla od njenog tela. Bez stida ga je podigao do nosa i onjušio loveći njen miris. Osetio je nešto zeleno i tek u naznakama oporo. Dok ga je Samer posmatrala, Dominik se okrenuo i poneo lagani odevni predmet da ga spusti na jednu od stolica poredanih uza zid.

Zakoračio je prema njoj. & Šta ćeš svirati? & upitao ju je.

Oklevala je s odgovorom. & Pa, to će biti jedna moja improvizacija, zasnovana na uvertiri Hebridi.

Zaista volim Mendelsona, ali njegov violinski koncert je tehnički veoma zahtevan, a još nisam sasvim ovladala složenim delovima. Ovo delo ima slične divne melodije, pa sam se tokom godina poigravala njime, iako je napisano za ceo orkestar, a ne samo za violinu. Nadam se da ti neće smetati što se ne držim klasičnog repertoara?

Neće & odvratio je Dominik.

Samer se nasmešila. Juče je prošla kroz pravu agoniju dok je smišljala šta da svira.

I dalje je stajala na samo nekoliko metara od drvenih vrata kroz koja se

ulazilo u grobnicu. Pogledala je ispred sebe i opazila kako je Dominik postavio osvetljenje. Reflektor je bacao krug blistavobele svetlosti na kameni pod.

Shvatila je da je to „pozornica" na kojoj Dominik želi da mu ona danas svira.

Napravila je nekoliko koraka ka osvetljenom krugu. Dominik ju je pratio pogledom, pobuñen njenim pokretom i načinom na koji su joj noge elegantno plesale preko poda uprkos visokim potpeticama, neprikladnim za hodanje po neravnom kamenu.

Samo što je Dominik zinuo da izda sledeće uputstvo, Samer je nežno spustila kutiju s violinom na pod i odvezala crnu haljinicu sa strane.

Dominik se nasmešio. Predvidela je njegovu komandu, pogodila je da ponovo želi da mu svira gola, ali ovog puta bez muzičara koji bije pratili. Ovog puta će samo on biti odeven.

Haljina je skliznula otkrivajući njen torzo. Onda je Samer brzim pokretima kukova naterala haljinu da joj sklizne sve do stopala i da, skupljena kao harmonika, završi na podu.

Nije nosila donji veš.

Samo crne čarape, koje su joj dopirale do sredine mlečnobelih butina.

I skupe cipele s potpeticom od dvanaest centimetara. Dokono je primetio da Samer verovatno ima veoma malo otmenih cipela.

Pogledala je pravo u Dominika.

Ovo si hteo.

To nije bilo pitanje, samo zaključak.

Klimnuo je.

Stajala je u osvetljenom krugu, ispršena, ponosna i svesna svog drskog držanja.

Ovo je više bilo po njenom nego po njegovom.

Ponovo se stresala od hladnoće. Bradavice su joj se ukrutile, a pička joj je ovlažila.

Dominiku je zastao dah.

Doñi ovamo & naredio joj je.

Samer je skoro neprimetno kratko oklevala, a onda je iskoračila iz kruga svetlosti u kojem je stajala potpuno obnažena i polako krenula k njemu. Dok mu je sporo prilazila, Dominik je, posmatrajući je u polutami, primetio tanku liniju na njenom boku. Bio je to jedva vidljiv trag crvenila koji je spajao oblinu njene zadnjice s tananim strukom. Zaškiljio je. Prvo je pomislio da je to samo senka nastala kad je Samer iskoračila iz kruga svetlosti u prijatniji polumrak.

Ne, to je svakako neki trag na njenoj koži koji nije primetio prethodni put, kad

mu je Samer okrenula leña da bi svukla haljinu nakon što su studenti muzike stavili poveze na oči. Danas mu je sve vreme bila okrenuta licem.

Dominik se namrštio. & Okreni se & rekao je. & Hoću da ti vidim leña.

Samer je zastao dah. Znala je da na zadnjici još ima vidljive tragove posete onom klubu. Videla ih je u ogledalu ranije toga dana dok se tuširala pripremajući se za nastup. Nažalost, nisu se povukli na vreme. Zato je toliko pazila da mu ne pokaže zadnjicu dok se svlačila. Osetila je nalet snažne zebnje, ne znajući kakva će biti njegova reakcija, iako je donekle želela da drsko pokaže zaslužene tragove sopstvene sramote.

Uzdahnula je i izvršila nareñenje. Šta je to? & upitao je.

Tragovi & odgovorila je.

Ko ti je to uradio?

Neko.

Ima li taj neko ime?

Ni to ne znam. Da li bi ti ime nešto značilo? Nismo se upoznali. Nisam to želela.

Je li te bolelo?

Pomalo, ali ne zadugo. & Jesi li mazohista?

Obično nisam. Ja sam... & Samer je nesigurno zastala i razmislila. & Nisam to uradila da bih osetila bol.

Nego? & nastavio je Dominik da je ispituje.

Trebalo mi je... dodatno uzbuñenje.

Kad? & zahtevao je odgovor iako je naslućivao da ga već zna.

Odmah pošto sam onog dana svirala za tebe s kvartetom.

Znači, ti si drolja koja se loži na bol? & upitao je.

Samer se nasmešila na to. Čula je kako Šarlot koristi taj izraz opisujući jednu od poznanica iz kluba na brodu. Zastala je i dobro razmislila. Šta je drolja koja voli bol? Podnosila je bol, ponekad čak uživala u njemu, ali ovoga puta bol je nije podsticao već ju je nosio u neki drugi svet. & Ne. Onda si samo drolja?

Možda.

Dok je odgovarala, iako je to delimično bila samo šala, Samer je osetila da je prešla granicu i znala je da i Dominik to oseća. Instinktivno se ispravila

potpuno izloživši čvrste grudi. Mogla je da oseti kako Dominik ispituje tanke linije i blede tragove na njenom dupetu, tu privremenu tetovažu koja je odala njenu skrivenu razuzdanost.

Dominik je premišljao. Njegovo ravnomerno disanje zvučalo je kao blago siktanje koje remeti tešku atmosferu grobnice.

To nije bilo samo lupanje po guzi & primetio je.

Znam & rekla je Samer.

Priñi bliže.

Samer se primakla još nekoliko centimetara dok se nije našla tik ispred njega i osetila toplinu kojom je njegovo telo zračilo kroz odeću.

Sagni se.

Poslušala je, svesna prizora koji mu nudi.

Raširi noge.

Sad je mogao da vidi, ne samo tragove udaraca već i najintimnije delove njenog tela.

Osetila je kako joj njegova ruka dodiruje levi guz. U početku je to bilo nežno milovanje kojim joj je ispitivao kožu.

Delovalo je kao da rukavicom prelazi preko njenih oblina. Ruka mu je bila tako vrela.

Ali gorela je i njena koža.

Zastao je nakratko, prateći paralelne ružičaste pruge kojima su joj bili išarani guzovi, osmatrajući raštrkana ostrvca svetlosmedih i žutih modrica.

Onda se njegov prst polako spustio sredinom njenog dupeta, obilazeći njen izloženi, pulsirajući čmar, dok je ona zadržavala dah. Skliznuo je prstom preko njene meñice, od čega je poskočila, i namerno oklevajući, došao do njenog otvora. Iako je znala koliko je dole već vlažna, nimalo se nije stidela što je tako ogoljena i telesno i duhovno. Dominikov dodir, njegove reči i ponašanje su je uzbuñivali. Pa šta?

Povukao je ruku.

Kad je prestao da je dodiruje, izbezumila se. Sigurno neće sad da stane. Ne bi valjda? Zar bi mogao da bude tako okrutan? Da li je žudela za takvom okrutnošću?

Sviña ti se to, zar ne?

Samer je ćutala, boreći se protiv želje da mu kaže koliko neizmerno uživa u tome.

Reci mi & ponovo je pitao glasom nalik mekom šapatu u njenom uvetu.

Da & napokon je progovorila. & Da, sviña mi se.

Dominik se odmakao i ponovo obišao oko nje. S njom neće žuriti. Pažljivo je posmatrao njeno telo, primetivši sirovu vrelinu koja izbija iz njega. Skoro da se znojila, uprkos hladnoći. Primetio je kako njegove reči deluju na nju. „Zanimljivo", pomislio je.

Zašto?

Ne znam.

Nije popuštao.

Reci mi šta želiš.

Samer su već bolele noge, ali nije se pomerala. Ostala je u istom položaju, uživajući u lakom strujanju vazduha oko svog tela. Dominik je i dalje kružio oko nje, prilazeći sve bliže, ali ne dodirujući je.

Reci mi šta želiš, Samer.

Hoću da me dodiruješ.

Govorila je tiho, ali znala je da Dominik može da je čuje.

Da li će je stvarno naterati da ga moli?

Glasnije. Kaži to glasnije.

Da, reklo bi se da hoće.

Njeno telo se pomerilo, nesvesno reagujući na njegove reči.

Skoro neprimetan, ali sasvim jasan znak požude, pomislio je. Tražiće da je tuca.

U to je bio skoro siguran. I nije žurio.

Dominik je čekao.

Dodiruj me. Molim te.

Najzad.

Odmaknuo se jedan korak, zadovoljan njenim očajanjem i žudnjom u njenom glasu.

Prvo ćeš svirati.

Samerino telo se zatreslo od potisnute želje. Polako se ispravila, svesna da se on poigrava njome, nemoćna da mu se odupre.

Vratila se u krug svetlosti i najzad se okrenula k njemu.

Improvizacija na temu Mendelsonove uvertire Hebridi & rekla je blago mu se naklonivši. Onda je savila kolena i onoliko ljupko koliko je mogla tako razgolićena, pružila je ruku da podigne kutiju s violinom, koju je bila spustila na pod. Još uvek poluklečeći, otvorila je kutiju i izvadila Bejlija.

Znala je da mu je pogled prikovan za njen polni organ, kao da se voajer u njemu nadao da bi, dok ona kleči, njene usmine mogle malo da se razmaknu i otkriju sokove koji su bujali. Od same pomisli na to, skočila joj je temperatura celog tela odagnavši hladnoću grobnice koja je ponovo zavladala.

Žutonarandžasti lak instrumenta skoro da je treperio na snopu svetlosti reflektora kojim je Samer bila okupana. Prilagodila je stisak gudala i sklopljenih očiju zaronila u izvoñenje komada.

Kad god je svirala tu muziku, u misli su joj navirale slike talasa koji se razbijaju o kamenitu obalu skandinavskih fjordova dok se pena kao izmaglica diže visoko naspram sivog, vetrovitog neba. Za Samer je svako muzičko delo imalo sopstveni pejzaž i često je u mislima lutala na ta mesta dok je svirala nošena egzotičnim vetrovima svoga uma. Znala je da je delo Hebridi povezano sa škotskom obalom, ali nijedno od tih mesta nije videla u stvarnom životu.

Ponekad je mašta bila sasvim dovoljna.

Osetila je kako joj se isprekidano disanje smiruje i usporava, a telo opušta.

Vreme je stalo.

Iza omamljujućeg zida muzike i njenog svesno odabranog slepila, za koje joj nije bio potreban povez za oči, osetila je Dominikovo prisustvo. Njegova ćutnja je bila glasna. Pratio ju je prigušeni daleki zvuk njegovog disanja. Znala je da ne samo što sluša svaku notu kojoj ona udahnjuje život već je i pomno posmatra. Bila je svesna prodornog pogleda kojim on ispituje obline njenog tela onako kako istraživač ispituje nepoznate predele. Utiskivao ju je u svoju mentalnu mapu, kao što lovac na leptire hvata i čuva svoj plen. Uživao je u ranjivosti njene golotinje, u daru njenog tela.

Najzad, jednim razmetljivim, suvišnim pokretom ručnog zgloba, Samer je došla do kraja svoje improvizacije. Zvuk je potrajao još trenutak, kao da je odjek melodije nastavio da se odbija o kamene zidove, a onda je nastupila potpuna tišina: Ta tišina je bila toliko duboka da je Samer pomislila kako je ostala sama u grobnici. Meñutim, kad je otvorila oči, ugledala je Dominika. Bio je na istom mestu gde ga je poslednji put videla, nepokretan, s jedva primetnim osmehom zadovoljstva na usnama.

Podigao je ruke i polako zapljeskao, promišljeno i zahvalno. & Bravo & rekao je.

Samer je klimnula glavom, prihvatajući njegov kompliment kao da je na pozornici. Sagnula se da spusti dragocenu violinu na kameni pod, svesna da će joj se grudi zanjihati, da će oživeti.

Ponovo je pogledala Dominika, očekujući da kaže još nešto, ali on je ćutao.

Usne su joj bile suve i ovlažila ih je jezikom. Mislila je da se vrelina koja zrači iz njenog tela sigurno zgušnjava i treperi oko nje, kao kod vanzemaljca u naučnofantastičnom filmu ili kod naučnika izloženog radioaktivnom zračenju posle nuklearne katastrofe.

Izuzetno & konačno je progovorio Dominik.

Ja ili muzika? & podrugljivo je upitala Samer.

I jedno i drugo.

To je lepo od tebe & rekla je. & Mogu li sad da se obučem? & pitala je.

Njegov pogled je bio nepokolebljiv. & Ne. S gracioznošću i prikrivenom pretnjom pantera koji vreba svoj plen, Dominik je krenuo prema njoj. Pogledi su im se sreli. Stajali su licem u lice.

Odbijala je da ustukne. Ponovo je osetila kako joj od te bliskosti telo zapljuskuju talasi nepodnošljive vreline.

Dominik ju je zgrabio za rame, okrenuo je u mestu i gurnuo je preda se, tako da je sad gledala u zid grobnice. Položio joj je šaku na krsta kako bi naglasio luk koji obrazuju njena karlica i istureno dupe.

Od njegovog dodira telom joj je kao munja prostrujalo zadovoljstvo.

Poželela je da okrene glavu i pogleda ga, ali znala je da će se on usprotiviti.

Pogled joj je bio prikovan za kameni pod, zbunjujući prizor delte njenih nogu i ispupčenih usmina na i periferiji njenog vidnog polja. Čula je neko komešanje, pokušala da ga protumači i pre nego što je shvatila šta se dogaña, osetila je vrelinu njegovog penisa uza svoj otvor. Bio je tako blizu da ju je skoro dodirivao.

Ako bi samo malo promenila položaj, ako bi se samo neznatno pomerila unazad, Samer bi ga osetila u sebi. Ali on to još nije zatražio od nje. & Da li ovo želiš? & upitao ju je Dominik. & Odgovori mi.

Da & prošaptala je. Nije bila sigurna da li bi uspela da potisne stenjanje ako bi progovorila glasnije. & Šta da?

Samer više nije htela da čeka. Pritisnula je svoje telo uz njegovo, ali jedva da se pomerila i osetila pulsiranje njegovog glavića na svom otvoru, kad je Dominik jednim brzim potezom obmotao njenu kosu oko šake i odgurnuo je, dalje od svog koplja.

Ne & rekao je promuklo. & Hoću da tražiš to. Reci mi šta želiš. & Jebi me. Molim te, jebi me. Hoću da me jebeš.

Zgrabio ju je za kosu i ponovo je povukao nazad, zabivši se u nju jednim munjevitim pokretom. Zahvaljujući obilatom lučenju sokova bez po muke se u trenutku do kraja zario u nju.

Predala se, uživajući. Pitala se da li je već dostigao punu veličinu, ili će postati još veći i tvrñi u njoj, kao što je to slučaj s mnogim muškarcima. Kako

god bilo, i ovako je bio divno velik.

Počeo je da pumpa.

Savršeno joj je odgovarao, razmišljala je omamljena, predajući se osećaju koji joj je preplavljivao telo. Držao ju je za struk, ostavljajući je tako izloženu.

Kaži to ponovo & rekao je Dominik, osećajući kako se stegla oko njega kad je čula njegovo uputstvo. Ponovo ju je nabio jednim žestokim, skoro brutalnim naletom, udarivši u njene unutrašnje zidove kao opsadni ovan.

Jedino što je mogla da izusti bio je slabašan uzdah. & Jebemo se & rekao je.

Da & uzdahnula je. & Znam. & Je li ovo ono što si želela?

Klimnula je glavom upravo kad je pod novim žestokim naletom skoro udarila njome u kameni zid grobnice.

Odgovori & rekao je. & Da. Šta da?

Da, ovo sam htela.

A šta si to htela?

Da, rastao je u njoj, širio je i ispunjavao. Terao je njene unutrašnje zidove na povlačenje.

Htela sam da me jebeš.

Zašto? & Jer sam drolja.

Dobro.

Ubrzavao je. Oboje su znali da u tome nema ničeg suptilnog. Bila je to najsirovija životinjska pohota, ali je odgovarala tom trenutku.

Njihovom prvom zajedničkom iskustvu. Želja i glad koji su prethodnih nedelja stajali izmeñu njih konačno su se ispoljili i pokuljali.

Ponovo ju je uhvatio za kosu, grubo je vukući nazad jednom rukom.

Zajahao ju je kao što bi jahao konja. Samer je zastenjala. Neobična osećanja su je preplavila. Bila je potpuno zbunjena, čak uspaničena. Taj odnos je bio zastrašujuć, ali i dobrodošao. U sekundi je shvatila da Dominik nije stavio kondom. Koristio ju je surovo i sirovo. Čak je i od Darena uvek zahtevala da stavi zaštitu na kitu. Ali sad je bilo prekasno za to. Znala je, osećala je golu kožu njegovog kurca kako čeka na njen odgovor. To se uvek moglo popraviti kasnije. Znala je da postoje pilule za to.

Osetila je kako Dominikov dah ubrzava i neravnomerno se kida.

Dok se kao bujica praznio u nju, levom šakom ju je udario po dupetu, i to snažno. Osetila je oštar bol, ali je on brzo prošao. Znala da će se tragovi prstiju još satima videti na njenoj bledoj zadnjici.

Ostao je u njoj još otprilike jedan minut, a onda se povukao. Samer je osetila da je sada šuplja, da više nije pod opsadom i da nije ispunjena do kraja. Čak se osetila nepotpunom. Počela je da se ispravlja, ali čvrst stisak šake na njenim krstima, pokazao joj je da Dominik želi da ona ostane u istom položaju, i dalje potpuno otvorena i bespomoćna.

Samer se nasmešila u sebi. Dominik je bio muškarac koji svršava u tišini.

Pravila je jasnu razliku izmeñu tihih muškaraca i brbljivaca. Uvek je više volela prvu vrstu. Kad te požuda ponese, postoje pravi, ali i pogrešni trenuci za reči.

Uto se Dominik oglasio: & Vidim kako moja sperma curi iz tebe, kvasi ti stidne dlake i sliva ti se niz butine, a od toga ti koža blista. To je najuzbudljiviji prizor.

Zar to nije skaredno? & upitala je Samer.

Naprotiv, predivno je. Nikad neću zaboraviti ovaj prizor. Da imam foto&aparat, snimio bih ga. & I posle bi me ucenjivao? S modricama i svim ostalim?

Možda modrice doprinose ukupnom utisku & primetio je Dominik.

Da li bi... da li bi me poželeo da ti nisam pokazala modrice? & zanimalo je Samer.

Sigurno & odgovorio je. & Sad ustani. Uzmi svoju odeću i violinu. Vodim te svojoj kući. Šta ako imam druge planove? & upitala je Samer.

Nemaš ih & rekao je Dominik. Samer je krajičkom oka videla kako zateže svoj crni kožni kaiš. Opalio ju je, ali još mu nije videla kurac.

Dominikova kuća je mirisala na knjige. Kad su ušli, krenuli su hodnikom, u kom su se s obe strane nizale police. Samer je primećivala samo paralelne redove zbijenih knjiga i šarenilo njihovih korica dok je brzo išla hodnikom.

Prolazeći pored niza otvorenih vrata s obeju strana, zapazila je da su i te prostorije pune polica s knjigama. Osim u knjižarama, nikad u životu nije videla toliko knjiga na jednom mestu. Pitala se da li ih je sve pročitao.

Ne & rekao je. Šta ne?

Ne, nisam ih sve pročitao. Sigurno si se to pitala, zar ne?

Da li je mogao da joj čita misli, ili je to prva pomisao koja padne na um svakome ko uñe u njegovu kuću?

Pre nego što je još malo razmislila o tome, osetila je jednu ruku ispod nogu, a drugu kako joj pridržava leña dok ju je Dominik dizao u naručje. Poneo ju je kroz hodnik do svoje radne sobe i nogom otvorio vrata. Odmah je prišao radnom stolu i spustio je nasred velike drvene površine. Na stolu nije bilo ničega osim kutije za olovke, gomile papira u jednom uglu i stone lampe na pokretnom stalku.

Sedela je okrenuta prema njemu. Bila je nervozna. Ispod izgužvane crne haljine, njeno telo još je pamtilo miris grobnice i njihovo žestoko tucanje.

Zadigni haljinu & rekao je & i raširi noge.

Samer se povinovala. Postala je svesna svog golog dupeta na stolu i izlučevina koje su je ispunjavale. Nije joj bio dozvolio da se obriše.

Uhvatio ju je za butine ispod guzova i privukao je sebi. Dupe joj se našlo na samoj ivici stola. Onda se okrenuo prema niskom krevetu, postavljenom uza zid iza njih. Samer je pomislila kako je čudan čovek koji ima krevet u radnoj sobi. Uzeo je jastuk s kreveta, nežno je podigao i postavio ga ispod nje.

Privukao je stonu lampu, uključio i usmerio svetlost pravo na Samerinu pičku.

Samer je uzdahnula. Nikad nije bila tako napaljena. Nije bila stidljivica koja insistira na zamračenim sobama i isključenim svetlima, ali ovo je bio potpuno novi vid egzibicionizma.

Privukao je stolicu i seo. Zurio je u njen vlažni polni organ, još uvek otvoren i opušten posle Dominikovog istraživanja. & Diraj se & rekao je. & Hoću da gledam.

Samer je oklevala. To je bilo mnogo snažnije i mnogo ličnije od jebanja.

Jedva je poznavala tog čoveka, ali su je okolnosti neopisivo uzbuñivale. Noge su joj bile bestidno raskrečene, a njeni najintimniji delovi potpuno osvetljeni.

Dominik se zavalio, prikovanog pogleda. Na licu su mu se očitavali usredsreñenost i zanimanje dok su joj prsti vešto putovali poznatim predelima intime, po unutrašnjim i spoljnim naborima. Brzo i snažno je kružila oko klitorisa. Pokreti su joj bili vešti i precizni kao da svira violinu.

Sa zanimanjem je posmatrao kako reaguje na njegove komentare i uputstva, na zahteve da uspori ili ubrza i na obećanja šta će joj raditi. Zbog jednog od tih obećanja silovito je svršila. Tiho stenjanje joj se otelo s usana dok joj se telo treslo. Iz savršenog posmatračkog položaja, Dominik je video kako joj se grče mišići vagine. I znao je da se ne pretvara, mada nije ni mislio da bi to učinila.

Ponovo ju je podigao u naručje. Zagrlio ju je i obavio njene noge oko svog struka, pri čemu mu se njena mokra pička priljubila uz odeću.

Poljubi me & rekao je.

Pomislila je kako su mu usne neobično meke za jednog muškarca. Njegov jezik je nežno prokrčio put kroz njene usne, pa preko barijere od njenih zuba i konačno dosegao njen jezik. Dok su im se jezici preplitali, osetila je kako njegova ruka povlači uzicu na njenoj haljini i svlači je. Poljubac je potrajao i sad je mogla da ga oseti. Bio je to zbrkani koktel utisaka bez preovladavajuće note.

Osećala je zaostali ukus peperminta i muževnu silinu njegove blizine. Nije bilo ni traga nekog sredstva za posle brijanja ili parfema čiji bi joj miris zagolicao nozdrve. Osećala se kao da stupa na nepoznatu teritoriju, u neku čudnu zemlju gde nikad ranije nije bila.

Ruke gore & naredio je.

Povukao joj je haljinu preko glave, pritom joj mrseći kosu. Gurnuo ju je unazad tako daje morala da spusti noge na pod. Ruke su mu prelazile preko njene obnažene kože. Milovale su je i iskušavale dodirom, ne zanemarujući ni centimetar leña, ramena i zadnjice u modricama.

Dok je to radio, drugom rukom ju je blago uhvatio za bradu i primakao njene usne da bi se opet poljubili. Da li je drugi poljubac uopšte prestao, da li su ga prekinuli?

Nije primetila.

Gurnuo ju je na krevet.

Samer ga je, zavaljena na krevetu, posmatrala kako se svlači. Prvo je skinuo košulju, zatim pantalone, koje je šutnuo od sebe, i na kraju crne bokserice. Pogledala je u njegov kurac. Bio je debeo, dugačak i prošaran venama.

Povukao ju je do ivice kreveta, kleknuo pred nju i raširio joj noge pod oštrim uglom. Polako je prevukao vrhom prsta od unutrašnje strane njenog gležnja sve do bedara, slasno blizu njene pičke. Telo joj je zadrhtalo na njegov dodir. Dominik je spustio usne na njena bedra. Začikivao ju je poljupcima svuda uokolo, osim tamo gde je ona želela. Stenjala je u iščekivanju, izvijajući se k njemu. On se povukao i naterao je da čeka trenutak, koji joj se učinio dug kao večnost, pre nego što je zagnjurio lice u njen brežuljak. Uzdahnula je, loše prikrivajući ekstazu. Uzdrhtala je dok je njegov jezik kružio njenim usminama.

Nakratko je ustuknula pred njegovim postojanim žarom. Bila je prljava.

Samo što se pojebala i još nije imala priliku da se opere, ali onda se setila da ju je on jahao. A ako to njemu ne smeta, zašto bi smetalo njoj?

Pritisak njegovog jezika se pojačavao dok joj nije zaokupio sve misli. Više ni o čemu nije razmišljala. Sve je potonulo u zaborav, odlebdelo, otelo se kontroli, tako da se obrela negde izmeñu dana i noći, života i smrti. Bila je u zoni u kojoj su svi ostali osećaji postali nebitni, gde su se užitak i bol spajali u blaženom zaboravu.

Najzad je izronio iz mračnog trougla njene pičke, popeo se na krevet i nadneo se nad nju postavivši kurac iznad njene pičke. & Da & rekla je i Dominik je, i dalje bez reči, ušao u nju. Ponovo je bila ispunjena do kraja. Čvrsta debljina njegovog uda široko joj je rastezala nutrinu dok je postojano nadirao.

To je trajalo čitavu večnost, dok su njegove šake bestidno lutale njenim telom ispitujući svaku njenu oblinu. Nije mu promakao nijedan pedalj njene kože dok je budio strast u njoj. Jezik mu je u jednom trenutku prodro u njeno uvo, već u sledećem joj je lizao vrat, a onda joj je nežno grickao ušnu školjku.

Vukao ju je za pramen kose, a drugom rukom je hvatao za dupe. Zapitala se koliko ruku taj čovek ima kad je osetila obe njegove šake kako joj nakratko razmiču guzove. Dominik je ulazio i izlazio. Svaki novi nalet joj je delovao kao novi korak u nepoznato, ali to odredište ju je mamilo.

Nije nimalo sumnjala da je Dominik veoma vešt ljubavnik. Mogao je da bude grub ili da se poigrava njome polako, kao što to sad čini. Koliko će još njegovih lica otkriti?

Najzad, Dominik je svršio. Uz glasan urlik. Bio je to samo daleki zvuk. Nije razabrala nikakve reči. Samer je uzdahnula dok su se njegovi pokreti u njoj postepeno usporavali i dok se borio za dah.

Znači, više nije gospodin Tihi...

š Bilo je rano veče i poslednji zraci sunca kupali su Dominikovo lice toplom svetlošću koja mu nije pristajala. Neprirodno osvetljen poslednjim bledim zracima koji su dopirali sa sve tamnijeg neba, izgledao je kao da se ne uklapa potpuno u normalan svet, iako se, po svemu sudeći, odlično snalazio u njemu.

Možda zato što su se crte njegovog tamnog lica bolje uklapale u hladnije vreme. Nije bilo nikakve sumnje u to da je Dominik privlačan, ali po mom mišljenju, izgledao je bolje na utuljenoj svetlosti u grobnici.

Opušteno se oslanjao na dovratak. Njegovo telo je bacalo dugu senku preko verande, na kojoj sam sad stajala, stepenik niže od njega. Pripremala sam se za odlazak. Rekla sam mu da moram da radim te noći, iako nije bilo tako. Želela sam da izbegnem neprijatnosti ako me pozove da prenoćim kod njega.

Ili ako me ne pozove.

Preko travnjaka je duvao povetarac. Svaki blagi nalet vetra donosio mi je miris knjiga kojima je bio ispunjen hodnik i ostale prostorije njegove kuće. Te knjige su se toliko stopile s njim da mi se činilo kako mu je koža kao pergament. Naravno, imao je kožu kao i svi ostali muškarci, mada su mu usne bile slasno meke.

Ali iako su knjige prirodno išle uz njega, nekako ih nisam očekivala.

Zbirke knjiga sam uvek povezivala s neurednim ljudima, s ludim profesorima i tipovima koji izgledaju više akademski. Pretpostavljala sam da je Dominik neka bankarska zverka, neko ko se bavi finansijama, a ne univerzitetski profesor, kako mi je odgovorio kad sam ga pitala zašto njegova kuća izgleda kao biblioteka.

Sudeći po sjaju njegovih cipela i bogatstvu koje mu je omogućavalo da mi kupi violinu te organizuje sve ostalo, očekivala sam da me odvede u neki bezličan stan u Blumsberiju ili Kanari Vorfu s detaljima od nerñajućeg čelika i ukrasima u raznim nijansama srebrne i crne, boje svojih kola. Nisam to očekivala. Bila je to prava kuća, čak dom koji je imao radnu sobu, pravu kuhinju i knjige svih veličina i boja na sve strane. Njegove zidove je krasio pravi književni kaleidoskop. Isprva sam pomislila da sigurno ima i mačku, koja me posmatra bezbedno sklupčana na nekoj polici. Ali ubrzo sam zaključila da Dominik nije takav. Ne bi trpeo da s njim slobodno živi neka životinja koja bi

mu se motala oko nogu. Ne bi podneo čak ni tako nezavisno stvorenje kao što je mačka.

Nije bio neopravdano tajanstven. Nije mi se činilo da svesno skriva bilo šta, ali ipak mi je rekao veoma malo detalja o svom životu i svakodnevnoj rutini van naših susreta. Pretpostavljam da je voleo privatnost, i to sam mogla da razumem jer sam i sama nerado pozivala bilo koga u stan. Iznenadilo me je što me je odveo svojoj kući. Ali knjige su ga na neki način činile ljudskijim. Ako nije imao sostvenu priču, bar se činilo da uživa u prikupljanju tuñih. Isto kao što sam ja volela da zamišljam priče koje se kriju iza mojih instrumenata i muzike koju sviram. Za mene se iza svakog dela krila posebna priča i avantura.

Zbog te pomisli mi se još više svideo. Taj čovek i ja se ne razlikujemo baš toliko mnogo, iako bi neupućnom posmatraču sigurno delovalo tako.

Setila sam se koliko me je vešto dodirivao, nakon što je insistirao da gleda kako onanišem. Ponovo sam uzdrhtala od te pomisli. Nema sumnje da sam spavala s podosta muškaraca. Mučena samoćom i dosadom, imala sam sijaset neobaveznih odnosa i sastanaka zakazanih preko interneta. Ali nijedan od tih muškaraca me nikad nije tako pomno istražio, niti je tako napeto posmatrao kako prstom kružim oko klitorisa pod blistavom svetlošću njegove stone lampe. Posmatrao me je kao lekar, ali bez one profesionalne hladnoće. Dominik nije imao srama i činilo se da uživa da i mene oslobaña stida, sloj po sloj.

Izgledalo je kao da posmatra postupak koji namerava kasnije da precizno ponovi. Tražio je da usporim ili ubrzam, da pojačam ili umanjim pritisak.

Zaključila sam da to, ovog puta, nije zahtevao kako bi me napalio, već da bi pratio moju reakciju, da bi video na šta moje telo odgovara i šta mu manje prija.

Naterao me je da se izložim da bi me posmatrao onako kako naučnik proučava neki nov primerak. U jednom trenutku sam čak pomislila da će početi da hvata beleške. & Jednog dana & rekao je & ponovo ću te posmatrati kako to radiš i reći ću ti da zavučeš prst u svoj čmar.

To me je na kraju nateralo da eksplodiram. Ne svršavam tako lako, posebno ne s novim ljubavnikom, ali napalila me je pomisao da me on gleda, kao i njegove namere i njegov bestidni zahtev. Dominik je u meni budio osećanja kojih nisam ni bila svesna.

Rekao mi je da ne ume da svira nijedan instrument, ali pomislila sam da bi bio veoma dobar u tome. „Da", pomislila sam, „svakako bih volela da ga ponovo vidim." Prebacila sam težinu na drugu nogu i popustila stisak oko drške kutije za violinu. Činilo mi

se da još nije spreman da me pusti. Strpljivo sam čekala da progovori.

Mislim da ću tebi prepustiti da osmisliš sledeći susret & rekao je Dominik.

Na trenutak sam stajala bez reči i razmišljala. Promena taktike. A taman sam pomislila da sam ga odgonetnula. Šta ako ne bude po tvom ukusu? & upitala sam.

Dominik je slegnuo ramenima. & Da li bi ti uživala u nečemu što meni ne bi prijalo?

Razmislila sam o tome. Ne bih. Ako želim da se ponovo vidimo, onda svakako želim i da nam oboma bude dobro. Zar se svako ne bi tako osećao?

Uprkos tome, i dalje nisam bila sigurna šta on tačno želi od mene, ni šta ja hoću od njega. Zbog toga će mi biti teško da osmislim naš sledeći susret.

Samo sam odmahnula glavom, ostavši bez teksta.

Tako sam i mislio & dodao je. & Čekaću tvoj poziv.

Složila sam se, poželela mu zbogom i okrenula se da poñem.

Samer & doviknuo je taman kad sam stigla do njegove kapije. & Da? Ti biraš datum i mesto. To može da bude i ovde ako želiš, ali onda ću ja odabrati vreme i pobrinuću se za još neke sitnice.

Važi.

Dozvolila sam sebi da se nasmešim dok sam se ponovo okretala. Nije mogao a da ne gospodari.

Iznenadila sam se kad sam ustanovila da mi tako više odgovara.

Dok sam putovala kući, u glavi mi je vladala pometnja. Uskoro će pasti mrak, pa sam odustala od šetnje Hempsted Hitom kako bih razbistrila misli, iako su kretanje i svež vazduh bili upravo ono što mi je trebalo.

Seks je bio sjajan. Potpuno neverovatan. Mišići su me pomalo boleli, posebno listovi. Verovatno zbog poze koju sam zauzela kad me je presavio u grobnici. Stajala sam tamo čitavu večnost, a mišići nogu su mi goreli, dok je on obletao oko mene pre nego što smo se potucali. Pretpostavljam da sam to dobila kao nagradu za tvrdoglavost i odbijanje da pokažem da mi je neprijatno.

Kako me je samo polizao odmah pošto sam svršila masturbirajući dok je njegova sperma još bila u meni, pre nego što sam ugrabila priliku da se istuširam. Nisam stigla čak ni da odem u kupatilo i obrišem se pre toga. Setila sam se kako me je podigao i odneo u radnu sobu čim smo ušli u kuću, a onda me spustio na radni sto i raširio mi noge. Morala sam da prigušim smeh kad sam shvatila da me je upravo preneo preko praga.

Ironično, ali to je bio najromantičniji seks u mom životu, iako nismo koristili kondom. Inače sam, što se tog pravila tiče, prilično paranoična.

Moraću da se testiram. Osetila sam nalet stida pri pomisli da ću dežurnom lekaru ili sestri morati da kažem da sam imala seks bez zaštite. Napravila sam glupost, ali vrelina njegovog uda mi je potpuno pomutila razum. A jebao me je tako žestoko, kao raspomamljen, i sve vreme me je vukao za kosu kao da jaše konja.

Nije ni čudo što me sve boli.

Dominik je možda pomalo drčan, ali bio je odličan i nimalo sebičan. U njegovom seksualnom ponašanju nije bilo nadmenosti, tako česte kod ljudi njegovog kova. Čim sam ušla u stan, otišla sam pod tuš. Nastavila sam da razmišljam dok sam sa sebe spirala sve tragove avanture koju sam doživela toga dana.

Skoro sve tragove, pomislila sam krajičkom oka opazivši u ogledalu slabo vidljive modrice.

Da li je i Dominik dodao neku?

Ali, bogu hvala, nisam imala nijednu na zglobovima ni nadlakticama. Sve su bile na uglavnom pokrivenim mestima i nijedna nije izgledala toliko strašno da je ne ne bih objasnila nespretnošću, recimo udarcem u vrata, ili padom.

Pitala sam se kako to rešavaju ljudi koje sam videla u onim fetiš klubovima. Kako oni uklapaju svoje noćne (a možda i dnevne) hobije u svakodnevicu? Za neke od njih to je bio samo jedan izlazak, ali sudeći po onome što mi je rekla Šarlot, to nije važilo za sve. Ako je verovati njenim rečima, u celom Londonu je bilo parova koji su sedeli kod kuće ispred televizora, s karijem u jednoj ruci i bičem u drugoj.

Hoću li uskoro postati jedna od njih?

Ne, mislim da se to s Dominikom neće desiti. Dosad nije vadio lisice, niti bičeve, iako sam se pitala da li me to čeka imajući u vidu zanimanje koje je pokazao za moje modrice. Bila sam pomalo razočarana kad me nije vezao i okačio da visim s tavanice, ili me prikovao za spravu koju bi, po mom mišljenju, mogao da ima u nekom kutku kuće. Dosad sam videla samo njegovu radnu sobu i kuhinju, ali ne i spavaću sobu. Čudno da ima krevet u radnoj sobi.

Rekao je da na njemu razmišlja. O čemu razmišlja? Verovatno kako da me još više zbuni i zavede. Što sam više razmišljala o tome, to sam se više zaplitala, a nisam uspevala da pronañem izlaz. Pored nevolja u kojima sam se našla pokušavajući da se snañem u ličnoj seksualnoj revoluciji, nakon što sam nabasala na novi,

izopačeni svet, nisam znala ni šta da radim s Dominikom.

Zbunjivao me je predlog da osmislim naš sledeći susret i pozovem ga. Taj zadatak nije bio naročito težak, ali što sam više razmišljala o njemu, sve više mi se nametao zaključak da sam uživala dok mi je nareñivao, uprkos njegovom neobičnom dosadašnjem ponašanju. Cenila sam jednostavnost i element iznenañenja u njegovim uputstvima. Nedostajalo mi je uzbuñenje koje sam osećala nagañajući njegov sledeći potez. Čim sam to sebi priznala, sinulo mi je kako se sufražetkinje okreću u grobovima. A još kad tome dodam iskustva s bičem i lupanjem po dupetu...

Neće moći tako.

Pomišljala sam da pozovem Krisa iz benda. Po ceo dan je bio zaokupljen snimanjem prvog albuma sa svojom grupom i mesecima ga nisam videla, iako smo razmenili nekoliko mejlova. Daren je uvek ljubomorno gledao na to prijateljstvo, pa sam zbog mira u vezi proredila kontakte s Krisom. Sad sam žalila zbog toga. Krisu sam uvek mogla da se obratim, bio mi je oslonac i pribežište kad mi je trebao neko kadar da razume teškoće i nesvakidašnje pojave koje neizbežno prate put jednog umetnika.

Ali ovo nikako ne bih mogla da mu objasnim. On se ponašao zaštitnički.

Znam da bi bio sumnjičav prema čoveku koji mi daje skupe poklone, a onda traži da se svlačim pred njim na skrivenim podzemnim lokacijama. I sama bih bila sumnjičava prema Dominiku kad bi mi neko ispričao tako nešto. Zato sam pozvala Šarlot. Ona je najbolja za takvu vrstu problema.

Zdravo, srce & rekla je. & Kako si?

Ovog puta je bila sama. Dobro. Dovoljno je zamršeno da bi se ova situacija objasnila jednoj osobi. Nisam htela da to sluša još neko sa strane.

Sećaš se tipa koji mi je poslao onaj imejl? Onog koji mi je postavio razne uslove?

Da & rekla je otegnuto, željno očekujući ostatak.

Sve sam joj ispričala. O Bejliju, o grobnici, o golotinji, o svemu. Opisala sam joj Dominika i njegova zagonetna uputstva.

Pa tu ništa nije čudno & rekla je Šarlot.

Kako nije čudno? Cela ova stvar je luda.

Nije luda. On samo voli da dominira. & Šta?

Da. Svi su oni takvi & drčni su i žele da gospodare. Ali rekla bih da se tebi to sviña.

Mhm.

Kako si ono rekla da se zove?

Dominik. Šarlot se nasmejala. & To je stvarno tipično & kazala je. & Nisi mogla da izmisliš. Šta onda da mu kažem? Za sastanak?

To zavisi jedino od toga šta ti želiš od te veze.

Razmislila sam. Zaista nisam znala šta želim od njega.

Nešto sam svakako htela. Nisam mogla da ga izbacima iz misli. Ali zašto?

Nisam sigurna & odgovorila sam. & Zato sam te i pozvala.

Pa & rekla je ona, pragmatična kao uvek & moraš da shvatiš šta hoćeš, ili to nikad nećeš dobiti.

Sasvim razuman savet. Šarlot je nastavila: & Neće škoditi da ga pustiš da malo čeka. Možda nedelju ili dve. Predloži mu da ponovo sviraš za njega. Gola, naravno, pošto ga to toliko pali. Da ne bi morala da ga zoveš u svoj stan, nek to bude u njegovoj kući. Osim toga, on će tako pomisliti da sve konce opet drži u rukama. A jasno je da ih ne drži.

Skoro da sam mogla da čujem kako se kezi.

Važi & odgovorila sam.

A u meñuvremenu, ako želiš, doñi da poslužuješ na maloj zabavi koju prireñujem sledeće nedelje.

Da poslužujem?

Kao kelnerica. Sluškinja. Svi gosti su fetišisti raznih vrsta. Mogu da te upoznam s nekoliko ljudi, pa bi onda mogla da proveriš da li stvarno voliš da budeš potčinjena. Svima ću reći da samo želiš da vidiš kako to izgleda pa ako ti se ne dopadne, možeš da skineš kecelju i pridružiš se zabavi. Pobrinuću se da doñe i prava posluga. Oni će obaviti teži deo posla. Ti možeš samo da nosiš nekoliko tanjira i da izgledaš seksi.

Koliko seksi? Šta bih nosila?

Ne znam, upotrebi maštu. Zašto ne bi pozvala svog bogatog dečka i zamolila ga da ti kupi nešto?

Nije mi on dečko! I nema šanse da tražim bilo šta od njega!

Nemoj odmah da padaš u vatru. Samo se šalim. Tako si osetljiva.

Dobro & rekla sam ljutito & pristajem.

Odlično & odgovorila je Šarlot. & Možda bi to mogla da mu pomeneš, da vidiš šta će reći. Vidimo se onda u subotu. I, molim te, ponesi mi onaj sako, hoćeš?

Po Šarlotinom savetu, sačekala sam tri dana pre nego što sam pozvala Dominika.

Samer & rekao je pre nego što sam stigla da se predstavim.

Razmišljala sam o našem sastanku & kazala sam. & Da li ti odgovara sledeća sreda?

Nije odmah odgovorio. Čula sam šuštanje papira. Verovatno je proveravao u rokovniku.

Može, slobodan sam. Šta imaš na umu? Trebalo bi da znam kako bih mogao da obavim potrebne pripreme.

Ponovo ću ti svirati, ovog puta u tvojoj kući.

Odličan izbor, ako smem da primetim.

Opustila sam se jer se činilo da je zadovoljan mojim predlogom. Razmotrili smo izbor muzike. Razmišljala sam da mu ponudim nešto novo pošto je onako uživao u improvizaciji koju sam izvela u grobnici. Mogla bih da mu odsviram neko nepoznato delo, recimo nešto od novozelandskog kompozitora Rosa Harisa. A možda bih mogla da zanemarim klasični repertoar i izvedem neki komad Danijela D.&a. Ipak, savladala me je nervoza i prihvatila sam njegov predlog da mu odsviram poslednji stav violinskog koncerta Maksa Bruha.

Videćemo se onda & rekla sam s usiljenom veselošću. & Mrzim telefonske razgovore.

Samer & ponovo se oglasio upravo kad sam htela da prekinem vezu.

Njegova je uvek morala da bude poslednja. & Da? & Jesi li slobodna u subotu uveče? Žao mi je, već sam nešto isplanirala.

Dobro. Nema problema.

Delovao mi je razočarano i zapitala sam se da li se nadao da ćemo se videti ranije. Onda sam se setila Šarlotinog predloga da mu pomenem njenu zabavu.

U stvari & rekla sam & biću na jednoj pomalo nesvakidašnjoj zabavi.

Hmm. Na koji način je nesvakidašnja?

Nije mi delovao ozlojeñeno, već zabavljeno, dok sam mu objašnjavala.

Zabavu prireñuje moja prijateljica Šarlot. Ona me je upoznala s fetiš klubovima.

Ta tvoja prijateljica mi deluje zanimljivo.

I jeste. Ona me je... Pa, zamolila me je da budem služavka na zabavi.

Služavka? A ne kelnerica? Besplatno, pretpostavljam?

Tako nekako. Novac nije spomenula.

Radiš to samo radi dodatnog uzbuñenja, kako ti ka žeš, a?

Pretpostavljam da je tako, da.

Baš neobično.

Nisam bila sigurna da li je time izrazio odobravanje ili neslaganje.

Tog petka sam dobila još jedan paket od Dominika. Opet sam morala da potpišem dostavnicu, ali ovog puta nije prethodno telefonirao da vidi jesam li u stanu.

Mora da je pretpostavio da ću biti kod kuće, ili je jednostavno rizikovao, ali taj detalj me je ipak pomalo uznemirio. Nije mi bilo sasvim prijatno što on zna toliko mojih tajni.

U običnoj neupadljivoj kartonskoj kutiji bio je drugi, manji paket, umotan u beli papir sa crnom mašnom. Pažljivo sam ga otvorila. Papir sam smotala i položila ga sa strane. U papir je bila zamotana vrećica od crnog satena, a u njoj je bio crni korset. Izgledao je predivno. Nimalo nije ličio na one jeftine i kičaste korsete kakve sam viñala u prodavnicama donjeg veša. Ceo je imao potpornu konstrukciju, široke bokove i baršunast umetak u obliku dijamanta na sredini kako bi naglasio stas žene koja ga nosi. Nežni detalji od baršuna, trake široke nekoliko centimetara, spuštale su se niz nešto šire delove od satena u art deko stilu. Takav korset bi pristajao nekoj filmskoj zvezdi iz tridesetih godina. Bio je to odevni predmet neospornog glamura. Ne bi se moglo reći da je kurvinski, iako je bio možda malo prekratak. Kad sam ga pred ogledalom prislonila uza se, shvatila sam da je pravljen tako da gornji deo ne prekriva grudi. Ako ne bih obukla grudnjak ili stavila prekrivače bradavica, grudi bi mi bile potpuno razgolićene.

Ta pomisao me je uzbudila. Željna da vidim kako bih izgledala u tom korsetu, počela sam da ga razvezujem. Onda sam shvatila da je malo verovatno da bi Dominik želeo da mu sviram delimično obučena nakon što me je već video potpuno golu. Činilo mi se da ne pridaje previše pažnje mojim odevnim detaljima, iako sam verovala da uživa u posmatranju suptilnih varijacija i promena odevnih kombinacija koje sam birala u zavisnosti od prigode. Ovaj korset je više bio u mom stilu nego u njegovom. Pretražila sam kutiju u potrazi za novim tragom. Pronašla sam dva manja paketa ispod zaštitnog papira kojim je bila postavljena kutija. Tu je bila i poruka.

U poruci je stajalo:

„Obuci to za mene. D."

U jednom od manjih paketa bio je par belih gaćica, čarape i držači za haltere. Posredi su bile najlonke sa šavom. Naravno, čula sam za najlonke, ali ih nikad nisam videla. Bile su klizave, pomalo grube i nerastegljive. Više su podsećale na duge, tanke padobrane, nego na rastegljive hulahopke kakve sam navikla da nosim.

U drugom paketu je bila keceljica od belog pamuka sa crno&belim čipkanim obodom. Tu je bila i odgovarajuća kapica, otprilike veličine tacne.

Kostim sobarice. Za Šarlotinu subotnju zabavu.

Nije bilo cipela. Ili je Dominik zaboravio taj detalj, što mi se nije činilo verovatnim, ili je pretpostavio da ću sama odabrati odgovarajući par svojih cipela. Zaista sam imala par crnih cipela s tankim, visokim potpeticama i platformom na prednjem delu. Bile su polovne, a kupila sam ih u Hakniju od jedne bivše plesačice u kavezu. Napustila je stari posao da bi se posvetila poslu modistkinje, pa je prodavala svu nepotrebnu obuću. Biće savršene za tu priliku, iako su preterano visoke.

Ali bila sam spremna da se žrtvujem, ne toliko zbog glamura koliko zbog toga da bih izgledala kako treba u svojoj ulozi.

Na samom dnu kutije našla sam još jedan predmet. Bilo je to veoma malo zvono. Po obliku i stilu ličilo je na crkveno zvono, ali drška mu nije bila veća od mog prsta. Kad sam ga zatresla, ispustilo je iznenañujuće jasan zvuk. Više je podsećao na duboko oglašavanje udaraljki nego na zvuk kakav bi proizvelo zvonce na vratu kućnog ljubimca ili zvono na biciklu.

Smatrala sam da bi bilo pristojno zahvaliti mu na pošiljci, ali nisam želela da ga ohrabrujem da nastavi s poklanjanjem. Već sam mu dovoljno dugovala za violinu. Kad sam to pomislila, učinilo mi se da je ovu odeću kupio za sebe, a ne za mene. Želeo je da zadovolji svoj ego zamišljajući me kako poslužujem hranu potpuno otkrivenih grudi poput konobarica Hutersa, iako je odeća koju mi je poslao bila mnogo profinjenija. Pretpostavljam daje zvono bilo za posetioce zabave, da mi pozvone kako bih ispunila njihove zahteve.

Na kraju nisam obavestila Dominika da sam primila poklon.

Više zbog toga što nisam znala šta bih rekla nego zbog toga što sam želela da se on živcira što mu nisam javila. Mada ne bi škodilo da ga pustim da se pita je li pogrešno procenio da ću biti kod kuće u vreme isporuke i je li paket vraćen u radnju.

Ipak sam poslala poruku Šarlot da bih proverila je li takva odeća prikladna i da li će smetati nekom od gostiju. „Ne smeta da doñem golih grudi?"

„Naravno. Jedva čekam da te vidim."

Sve sam vratila u kutiju u kojoj je stiglo, zatvorila je i stavila u ugao sobe.

Kutija me je odatle prekorno gledala kao da je u njoj zarobljeno neko usamljeno stvorenje koje čeka da ga oslobodim.

Kako bih skrenula misli s poklonjene odeće i Šarlotine zabave, sutradan ujutro sam otišla na obližnji bazen na besomučno plivanje. Podsticala me je muzika Emili Oton koju sam slušala preko podvodnih slušalica. Posle toga sam otišla u Brik Lejn da razgledam izloge. Popila sam kafu i doručkovala u omiljenom kafeu u tom delu grada, smeštenom u ulici prikladnog imena & Bejkon* strit. Kafe je bio ureñen kao starinska prodavnica odeće, s policama ispunjenim odevnim predmetima s početka dvadesetog veka. Zbog toga je imao onaj slatkast, skoro prašnjav miris starih stvari, koji je pomalo podsećao na miris Dominikovih knjiga.

Još je bilo rano. Obično sam ustajala mnogo kasnije. Meñutim, ulica je već vrvela od ljudi. S obeju strana, ulični prodavci su nudili gomile odeće, starih predmeta i raznih sitnih umetničkih rukotvorina. Sve to je bilo postavljeno na ćebad prostrtu na pločnik. Tu su bile i ležaljke sa šarama kao leopardova koža, kancelarijski nameštaj i tezge s hranom, na kojima je bilo svega, od rebaraca s roštilja do voćnih napitaka služenih u kokosovim ljuskama. Vazduh je bio ispunjen vedrim raspoloženjem prodavača i uzbuñenih turista koji su prvi put posećivali to mesto. Dok sam se probijala pored žustrih prodavača i kupaca koji su tražili jeftinu robu, razmišljala sam kako su mi nedavne seksualne avanture otvorile vidike i na drugim poljima. Ranije sam, posmatrajući brojne tezge s vojničkim kapama, jaknama i gas&maskama, mislila da takve predmete kupuju kolekcionari ratnih trofeja. Verovala sam da oni redovno posećuju takve pijace, jer je robe koju su kupovali uvek bilo u izobilju.

Sad sam, umesto robe za kolekcionare, na sve strane videla odeću za fetišiste. Bile su to jakne i kape kakve su voleli da nose ljudi koje je Šarlot nazvala dominantnim, a koji su posećivali klubove poput onih u kojima sam bila. Maske su uglavnom nosili oni skloni potčinjavanju, koji su voleli da sakriju lice, ili buntovni tipovi, čije seksualne nastranosti nisu mogle odmah da se prepoznaju a koji su voleli fetišisitčku modu. Prepoznavala sam te drangulije i bila sam sigurna da ih drugi prolaznici ne zapažaju. Godilo mi je saznanje da sam tako postala član nekog tajnog kluba, udruženja punog ljudi koji su živeli na marginama sveta, skriveni od svih. S tračkom strepnje sam ____________________________________________ * Engl.& slanina

shvatila i da to saznanje više nikad neću moći da izbrišem iz svesti. Slučajno sam se našla na putu s kog više nikad neću moći da skrenem, čak ni ako to poželim.

Dobar deo dana sam provela u tom kafeu posmatrajući druge goste kako dolaze i odlaze, pitajući se da li i neki od njih, i koji, takoñe obitavaju u tom tajnom svetu. Zanimalo me je da li u meni prepoznaju srodnu dušu, da li nas nešto zbližava kao jato gusaka koje neumoljivo hitaju ka jugu, ili u svakodnevnoj odeći izgledam obično kao svi ostali.

Ogorčenost izazvana time što sam se i nesvesno našla na toj neobičnoj stazi navela me je da te večeri uzmem odeću koju mi je Dominik poslao i da je, baš kao što je on želeo, obučem, potpuno otkrivajući grudi.

Provela sam oko sat vremena mučeći se da, uz pomoć uputstva, navučem komplikovani korset. Najzad sam uspela, mada nije bio ni približno utegnut kako bi trebalo. Krenula sam kod Šarlot linijom metroa koja vodi od Vajtčapela do Ledbrok Grova. Nosila sam kratak crven kaput, uživajući u pomisli da sam ispod njega potpuno druga osoba, svoj čovek, koji se ne povinuje uobičajenim društvenim normama, kao što je, izmeñu ostalog, nošenje grudnjaka u javnosti.

Meñutim, kad sam stigla kod Šarlot i krenula da skidam kaput, više nisam bila tako hrabra. Namerno sam došla ranije kako bih se smestila i smirila živce pre nego što stignu ostali gosti. Na kraju sam samo duboko udahnula i odbacila kaput kao da nisam nimalo uznemirena zbog zabave. Šarlot bi me samo zadirkivala ako bi primetila da se stidim.

Lep korset & rekla je.

Hvala. & Nisam joj rekla da sam ga dobila na poklon od Dominika.

Ali mogla bi malo da ga pritegneš. Doñi ovamo.

Okrenula me je prema zidu, stavila mi šaku na krsta i gurnula me napred.

Stavi šake na zid.

Setila sam se seksa s Dominikom u grobnici, kad me je postavio u skoro isti položaj. Poželela sam da je on tu i da me ponovo jebe na isti način.

Bradavice su mi se ukrutile na tu pomisao, a onda su postale još čvršće kad sam shvatila da bi večerašnja uloga služavke mogla da me napali. A ako mi bradavice ostanu tako ukrućene, teško da ću prikriti svoje stanje. Da li je Dominik razmotrio tu mogućnost? Bio je pronicljiv i znala sam da je primetio šta me uzbuñuje, ali nisam bila sigurna da li je želeo da me uzbude uloga služavke i nošenje odeće koju mi je on odabrao. Da li je želeo da noćas budem napaljena bez njega? Uz sve posledice koje bi mogle da proisteknu iz toga? Ili je samo hteo da ispolji svoju nadmoć nada mnom i proveri da li ću slediti njegova

sve smelija uputstva? Nismo razgovarali o ekskluzivnosti našeg odnosa. Bilo je prerano za to. Nisam bila sigurna ni da se naš odnos može nazvati pravom vezom.

Prija ti ovo, a?

Bila sam toliko zadubljena u misli da nisam ni primetila da mi Šarlot priteže korset.

Udahni.

Zastenjala sam kad se stopalom oslonila o moja leña, a onda povukla iz sve snage.

Korset je sada bio zategnut skoro do kraja. Samo nekoliko centimetara na leñima je ostavljeno malo labavije. Osećaj je bio potpuno drugačiji nego dok sam nosila korset koji mi je Šarlot jednom pozajmila. Njen korset mi nije dobro prianjao uz telo i bio je pomalo krut. Dominik je odabrao model koji mi savršeno odgovara, mada sam znala da zatezanjem traka na leñima veličina može donekle da se prilagodi. Pošto sam se čvrsto utegnula, disanje mi je bilo pomalo otežano, a leña potpuno prava. Iznenadila sam se koliko mi je to prijalo. Osećaj je bio kao da me je neko veoma čvrsto zagrlio. Bilo mi je drago što sam već obula odgovarajuće cipele s visokom potpeticom, jer sad ne bih mogla da se sagnem. Ako noćas budem morala da podižem nešto s poda, biću prinuñena da nekako kleknem, a ña mi leña ostanu prava. Pomisao na to me je napalila. Bila sam sigurna da Šarlot može da nanjuši moje uzbuñenje dok je čučala preda mnom zatežući mi čarape.

Najveći deo večeri sam provela u kuhinji, pripremajući tanjire s hranom i uživajući u prilici da budem kreativnija nego na poslu. Tamo je šef insistirao da strogo poštujemo njegova nareñenja. Kad bi zvonce zazvonilo, odgovarala sam odmah. Svaki put bih, na putu do trpazarije i na povratku u kuhinju, primetila kako se zabava zahuktava. Šarlotini živopisni gosti su se sa svakom ispražnjenom čašom sve više zbližavali i opuštali. Muškarci i žene su bili približno ravnomerno zastupljeni i uglavnom su bili odeveni kao posetioci one zabave na brodu. Većina je nosila kombinaciju lateksa i finog donjeg veša.

Jedan muškarac je bio obučen kao sobarica. Nosio je kratak ružičast ogrtač i ukrašenu kecelju, iako njegovo ponašanje nije ukazivalo na ulogu posluge.

Uprkos Šarlotinom uveravanju da ću imati pomoć u kuhinji i da neću raditi teške poslove, bila sam jedini gost koji je radio.

Cele noći, kad god bih imala probleme s disanjem, ili kad sam morala nezgodno da se sagnem ili čučnem, sapeta korsetom, osećala sam se kao da

Dominik upravlja mojim pokretima. Kao da je imao moć da čak izmeni podizanje i spuštanje mojih grudi, utegnutih satenom i čeličnom konstrukcijom. Kad god bi se začulo zvonce i kad bih pohitala da odnesem tanjir ili da dopunim nečiju čašu, zamišljala sam da to Dominik zvoni. Tad bi mi bezbroj slika preplavilo um; kako me uzima, dok gorim od žudnje. Šarlot me je radoznalo posmatrala.

Imam jedno iznenañenje za tebe. Kasnije & šapnula mi je na uvo dok sam joj sipala piće. Ona me je te večeri pozvala zvoncem više puta od svih ostalih.

Stvarno? & odgovorila sam pomalo ravnodušno. Iskreno, maštarije koje su mi ispunjavale glavu bile su mnogo zanimljivije od svega što je ona mogla da smisli.

Večera je bila gotova i ona je sedela u krilu jednog muškarca kog sam prepoznala. Trebalo mi je malo vremena da se setim odakle ga poznajem. To je bio onaj tip u helankama i vojničkoj kapi kog sam zapazila u fetiš klubu na brodu, pre nego što smo otišle u tamnicu. Bila sam sigurna da Šarlot zna da mi je privlačan. Pitala sam se da li ga je namerno pozvala i da li mu je sedela u krilu samo da bi me izazivala. To je možda bilo pomalo blesavo, jer nisam ni progovorila s njenim prijateljem, ali Šarlot se u prošlosti poigravala muškarcima koji su mi se sviñali. Mislim da je, naprosto, uživala posmatrajući kako reagujem na to, pa sam dala sve od sebe da izgledam hladnokrvno.

Bila sam u kuhinji i pripemala desert, kad sam iz dnevne sobe čula jasan zvuk viole. Šarlotini gosti su se utišali i slušali muziku. Bila je to obrada jedne pesme grupe Blek vajolin, mada nije bilo uobičajene violine u pratnji viole. Kris.

To je bila jedna od obrada koje smo svirali zajedno. Svirali smo je i one noći kad sam ga upoznala sa Šarlot. Ona se kasnije smuvala s njim. Mene je to naljutilo, a njega postidelo, iako u našem prijateljstvu nije bilo ni tračka seksualnog naboja, što je mene uvek čudilo. Ja sam osećala seksualni naboj bukvalno prema svima, čak i prema svom mlekaru. Ali bilo je lepo sprijateljiti se s muškarcem s kojim mogu da se opustim i ne brinem za posledice. Šta će on sad misliti o meni?

Muzika je utihnula, a onda mi je kroz gromki aplauz do ušiju doprlo prodorno zveckanje zvonca. To je, bez sumnje, bila Šarlot, koja je želela da ubrza desert. Pokupila sam što sam mogla više posuda i ponela ih u dnevnu sobu. Delimično jer me je Dominikovo zvonce neodoljivo mamilo i nisam mogla a da mu se ne povinujem, a delimično jer sam znala da mi je Šarlot spremila izazov. Nek sam prokleta ako joj dozvolim da pobedi. Neću se zabiti u kuhinju niti ću pokušati da se sakrijem i Kris će morati da se suoči s tim.

Razrogačio je oči kad sam se pojavila. Brzo sam pogledala u njega, a onda oborila pogled, nadajući se da će shvatiti moju prećutnu poruku i da neće ništa reći. Shvatio je. Šarlot je progovorila prva: & Šta misliš o našoj konobarici? & upitala je Krisa.

Mislim da izgleda divno & odgovorio je pribran.

Onda je ponovo zasvirao, prekinuvši razgovor. Odahnula sam s olakšanjem i povukla se u kuhinju. Hvala bogu na dobrim prijateljima. Rešila sam da više nikad ne zapostavim Krisa šta god da moj budući ljubavnik misli o našem platonskom odnosu.

Završio je nastup i uhvatio me u kuhinji dok je odlazio. Bio je zapanjen ponašanjem Šarlotinih gostiju, koji su sada divljali u dnevnoj sobi kao da se nalaze u završnoj fazi neke starorimske gozbe. Vazduh je bio ispunjen seksualnom napetošću i pretpostavljala sam da se, odmah posle deserta, na meniju mogu naći i orgije.

Sam & rekao je, odlučno me gledajući u oči, nijednom se i ne osvrnuvši na moje gole grudi. & Poznaješ li ove ljude?

Pa, ne baš. Poznajem samo Šarlot.

To je bilo potpuno tačno. Nije me predstavila nijednom od svojih gostiju, što je bilo prirodno ako se ima u vidu uloga koju sam obavljala te večeri. Sad sam razmišljala o tome koliko je čudno što sam se toliko uživela u ulogu koju mi je namenila čim sam vezala kecelju i začula zvonce.

Ovo je pomalo čudno, zar ne? & nastavio je šapatom, pogledavši devojku golih grudi za trpezarijskim stolom, koja je sad otvoreno prevlačila rukom duž butine muškarca u ružičastoj kecelji. & Znaš, ako ti je novac tako očajnički potreban, ja bih ti pomogao, dušo. Trebalo je da me pozoveš.

Potonula sam. On je mislio da ovo radim za novac. Nisam mogla da se nateram da mu kažem da tako obučena ovo radim besplatno. Kako bih mu objasnila koliko je sve to sumanuto? Ćutke sam klimnula glavom, previše postiñena da bih ga pogledala u oči.

Nežno mi je stegnuo rame.

Moram da idem, srce. Posle ovoga imam tezgu. Zagrlio bih te, ali... znaš... bilo bi čudno.

Oči su mi se napunile suzama. Kris je jedini koji me oduvek i zaista razume. Ne znam šta bih radila kad bih ga izgubila zbog ovoga.

Nagnuo se prema meni, pažljivo izbegavajući moje grudi i nežno me poljubio u obraz. & Javi se, važi? Ili, ako želiš, svrati kasnije kad ovde završiš.

Važi & odgovorila sam. & Videćemo se kasnije.

Sam je izašao, a zvonce je ponovo odjeknulo. Šarlot je trebalo malo vremena da osmisli zahtev jer je bila prilično zauzeta. Klečala je gola na podu, lica zaronjenog u pičku neke devojke.

Sačekala je da dobro osmotrim šta se dešava, a onda je zatražila da joj donesem kašiku i još jednu posudu sladoleda.

Ostani ovde & rekla je. & Hoću da gledaš.

Stajala sam kao prikovana, ne samo zato što mi je ona rekla da ostanem. Šarlot je kašikom pažljivo ubacivala sladoled u vaginu svoje partnerke, a onda zavlačila glavu meñu njene noge i isisavala ga. Žena se trzala pri svakoj smeni toplog i hladnog, ali jasno se videlo da uživa. Muškarac iz fetiš&kluba u čijem je krilu Šarlot ranije sedela takoñe ih je posmatrao, dok mu se kurac propinjao sapet farmerkama. Poželela sam da mu ih raskopčam i izvadim ga, ali ruke me nisu slušale. Ne znam da li je to bilo zbog odanosti Dominiku, jer sam još bila utegnuta u njegov korset, ili zato što mi se činilo neprikladnim da, kao služavka, budem tako slobodna. Šarlot je okrenula glavu da uhvati pogled muškarca iza svojih leña, kratko mu je klimnula u znak odobravanja, a onda široko razmakla duge noge. Čim je svukao farmerke, kurac mu je iskočio jer nije bio sputan donjim rubljem. Imao je izuzetno lep penis. Bio je savršeno prav, ujednačene boje i pozamašne dužine i debljine. Kao vešto isklesan u mermeru u nekoj umetničkoj galeriji. Zastao je za trenutak i izvrnuo džepove svojih farmerki u potrazi za kondomom.

Onda je savio kolena taman toliko da može da joj ga zabije otpozadi. Dok je to radio, Šarlotino lice je preplavljivalo zadovoljstvo. Bio je to skoro verski zanos. Mene je zaboravila, izgubljena u užitku koji je u nju upumpavao debeli kolac.

Oprostila sam joj u tom trenutku. Šarlot nije bila ništa manje podložna požudi nego ja, a izgledala je veoma lepo u naletu strasti.

Uzela sam prazan tanjir i odbačenu kašiku i vratila se u kuhinju. Zvonce nije ponovo zazvonilo, ali ja sam ipak čekala, zarobljena u korsetu i cipelama s visokim potpeticama. Stopala su mi već pulsirala. Obuzelo me je neko čudno spokojstvo, kakvo osetim kad me svaki mišić zaboli nakon što dvadestak puta preplivam bazen.

Gosti su se na kraju razišli i Šarlot mi je pozvala taksi.

Je li ti bilo dobro, srce? & upitala je obgrlivši mi ramena s ljubavlju.

Da & odgovorila sam. & U stvari, čak sam uživala.

Dobro & rekla je.

Stajala je na ulazu, stežući čaršav, jedinu zaštitu od radoznalog pogleda taksiste, i posmatrala kako nestajem u noći.

Dominik je pozvao sutradan da potvrdi naš sastanak.

Zvučiš mi nekako drugačije & rekao je.

Da & odgovorila sam.

Reci mi zašto.

Učinilo mi se da sam osetila tračak zabrinutosti, ali nisam bila sigurna.

Iako nisam znala da li je zaista brinuo za mene ili je to bio samo još jedan trik u njegovoj igri, osećala sam potrebu da mu odgovorim, u istoj meri u kojoj nisam mogla da se ne odazovem pozivu njegovog zvonca. Ispričala sam mu o korsetu i Šarlot i o tome kako sam se osećala dok sam posmatrala kako je pune otpozadi.

Noć pre sastanka poslao mi je poruku:

„Doñi sutra uveče u deset. Imaćeš publiku. Neću biti sam."

š Tu sobu u Dominikovoj kući Samer još nije bila videla. Nalazila se na spratu. Verovatno je nekad bila tavan, ali je potom temeljno renovirana i sreñena. Tavanica se na nekim mestima spuštala, prateći oblik krova. Samo dva zida su bila zaklonjena policama za knjige, na kojima su, uglavnom, bili dugi nizovi književnih i filmskih magazina, mnogi požutelih korica. Jedino su se na vrhu police s leve strane nalazile starije knjige u kožnom povezu, uglavnom s francuskim naslovima. Samer nije imala vremena da detaljnije razgleda police i njihov sadržaj. U prostoriji nije bilo prozora. Jedina svetlost je dopirala kroz dva svetlarnika na tavanici.

U sobi nije bilo više ničeg, kao da je Dominik namerno izbacio sav nameštaj i sve što bi moglo da remeti pažnju.

Rekao joj je da doñe u deset uveče. To će joj biti prvi nastup tako kasno. Po nepisanom dogovoru, svi njihovi raniji susreti odvijali su se tokom dana ili rano uveče.

Dominik ju je pozdravio na vratima i neobavezno je poljubio u obraz. Lice mu je, kao i obično, bilo beizrazno i pošto je znala da od njega neće dobiti nikakve odgovore, ništa nije ni pitala. Ispratio ju je uza stepenice i otvorio vrata koja vode u najviši deo kuće.

Ovde & rekao je.

Samer je spustila kutiju s violinom na drveni pod.

Sada? & upitala je Dominika.

Da, sada & odgovorio je klimnuvši glavom.

Umirla je od želje da pita ko će, osim njega, biti prisutan, ali se savladala. Žmarci uzbuñenja su joj prolazili telom od pomisli na publiku koja će biti svedok njenog nastupa i njenog služenja, i krišom pratiti svaki njen pokret.

Svukla se. Do Dominika je došla u starim farmerkama i tesnoj beloj majici.

Rekao joj da danas nema potrebe da se doteruje. Dodao je da joj ne trebaju ni cipele s visokom potpeticom ni čarape. Biće sasvim gola. Izgleda da je uživao u prefinjenim pokretima dok se svlačila i oblačila tokom njihovih susreta. Te nastupe je osmišljavao i dirigovao njima kao vragolast, ali pažljiv dirigent.

Brzo je svukla ono malo odeće u kojoj je došla i onako gola se okrenula prema njemu. Nakratko je poželela da je samo uzme, odmah, baš tu. Da je

postavi na sve četiri i tuca je na drvenom podu, ali shvatila je da je te večeri naumio nešto drugo. U svakom slučaju, najpre je želeo da čuje muziku koja mu rasplamsava požudu. Ponovo su se unapred dogovorili šta će svirati. Odabrali su solo iz poslednjeg stava violinskog koncerta Maksa Bruha.

Nastavio je da je odmerava od glave do pete. Soba je bila topla. Kroz svetlarnike su dopirali ćilibarski zraci zalazećeg sunca.

Je li to nov ruž? & upitao je pogledavši njene usne.

Imao je oko za detalje. Obično je menjala ruž u zavisnosti od doba dana.

Kako je dan odmicao, prelazila je na tamnije nijanse crvene. Godinama je to radila. Tako je i sama jasnije osećala prelazak iz dana u noć.

Nije sasvim nov & odgovorila je. & Uveče obično nosim tamnije, toplije nijanse & odgovorila je Samer.

Baš zanimljivo & primetio je, neobično zamišljen, a onda dodao: & Imaš li taj ruž kod sebe?

Imam oba, naravno & rekla je Samer, pokazujući na svoju torbicu, koja je stajala na podu pored farmerki i majice.

Dominik je prišao, otvorio torbicu i izvadio dva ruža pa ih pažljivo zagledao, proučavajući razliku u nijansama.

Noć i dan & rekao je.

Da & potvrdila je Samer.

Otarasio se jednog, a drugi je stisnuo palčevima i otvorio ga. Tamni, voštani ruž je poput prsta počeo da se pomalja iz plastičnog pakovanja.

Odabrao je noćnu boju.

Doñi ovamo & naredio je.

Samer je poslušala, ne znajući šta je Dominik naumio.

Ispravi leña & kazao je.

Samer je to učinila, pritom neznatno isturajući grudi.

Dominik joj je prišao i prineo ruku s ružem njenim bradavicama. Pažljivo je počeo da boji njihove ukrućene vrhove. Samer je progutala knedlu. Jedna bradavica. Druga bradavica.

Obojene. Ukrašene. Uvećane. Pogledala je naniže. Zbog toga je izgledala veoma drsko. Nasmešila se, diveći se njegovoj perverznosti.

Ali on nije završio.

Odmaknuo se jedan korak, pogledao Samer u oči i rekao: & Široko razmakni noge. & Onda je kleknuo na jedno koleno, još uvek držeći ruž. Uhvatio je njen pogled i naredio joj da ne gleda dole, već ispred sebe.

Osetila je kako joj njegovi prsti razdvajaju stidne usne i zavlače se u njenu

vlažnost. Uhvatio ju je prvo za jednu, pa za drugu usminu, dok ih je, jednu po jednu, bojio ružem. Vertikalno je prešao preko njene pičke i obe stidne usne.

Samer je protresao drhtaj, a njene raširene noge su na trenutak postale nesigurne. Mogla je samo da zamisli kako sad izgleda.

Dominik je ustao.

Bila je pripremljena za predstojeći nastup.

Obojena kao velika kurva vavilonska & primetio je Dominik. & Ukrašena.

Savršena.

Još uvek potresena onim što se upravo desilo, Samer je smišljala šta bi rekla.

Dominik je izvadio komad crnog platna iz džepa pantalona i vezao joj oči.

Samer je potonula u tamu.

Neću znati ko je još tu? & slabašno se pobunila.

Nećeš.

Ni da li je to samo jedna osoba ili više njih? & Ja to znam, a ti pokušaj da pogodiš & odgovorio je Dominik.

Još jedna varijacija u ritualu.

Dok su joj slutnje navirale u um, Samer je zastao dah.

Sad ću te ostaviti & rekao je Dominik. & Možeš da vežbaš ako želiš. Vratiću se s gostom... ili s gostima... & Uhvatila je tračak podrugljivosti u njegovom glasu. & Kad se vratim, za petnaestak minuta, neću biti sam. Triput ću pokucati, a onda ću ući. Zatim ćeš nam svirati. Da li su ti pravila potpuno jasna?

Samer je pokazala da jesu.

Dominik je izašao.

Uzela je violinu i počela da je štimuje.

Dominik je rekao Viktoru da se izuje u prizemlju. Kad se popnu u sobu u potkrovlju, meki šum čarapa neće pomoći Samer da zaključi koliko je njih došlo u posetu. Ako ostanu u cipelama, lakše će pogoditi koliko ih je.

Ugledavši Samer u punom sjaju, s violinom u ruci, bradavica i vagine uvećanih tamnim ružem, Viktor se iscerio od uveta do uveta i okrenu se Dominiku kao da mu čestita. Znao je da ne sme da govori.

Otkad je pomogao Dominiku da angažuje Loralinin gudački kvartet, kojem je nedostajao violinista, Viktor mu nije davao mira i pošto&poto je hteo da otkrije kako je sve osmislio. Osim toga, Dominik je nagañao da Viktor i Loralin nisu samo poznanici, već da su mnogo prisniji. Viktor je stajao iza mnogih dešavanja u univerzitetskom kampusu i u Do& minikovom

akademskom društvenom životu. Poticao je iz Istočne Evrope, ali njegovo tačno poreklo je bilo izluñujuće zamršeno i sumnjivo se menjalo u zavisnosti od toga kome priča svoju životnu priču. Bio je gostujući profesor filozofije i veliki ljubitelj i poznavalac muzike. Lutao je od jednog do drugog univerziteta i retko gde se zadržavao. U amfiteatre je unosio vrhunski um, istančan ukus i nejasne teorije, koje bi nekim čudom uvek završile u retkim publikacijama.

Viktor je bio prosečne visine, prosede kose i kratke mefistofelovske brade, koju je oblikovao manijački precizno.

Dominik nije mario za tračeve, ali znao je da Viktora prate glasine, meñu kojima su mnoge bile fantastično podmetnute. Bio je roñen za intrige i sve što ima veze sa sladostrašćem, a verovatno se mogao podičiti i mnogobrojnim vezama sa studentkinjama. Šef katedre je jednom napomenuo da, ukoliko neka studentkinja na postidplomskim studijama poželi da joj Viktor bude mentor, treba da ima na umu i izvesne van&nastavne aktivnosti. Svakako nije bilo teško primetiti da je Viktor retko bio tutor studentkinjama koje nisu bile privlačne.

Viktor je već neko vreme navaljivao na Dominika da ga uputi u detalje svog „projekta", kako je to on opisao. Dominik je na kraju popustio te mu ispričao za Samer i njihovu igru, mada mu je neke intimnije detalje prećutao.

Moram da je vidim & rekao je Viktor. & Neizostavno moram.

Slažem se da je očaravajuća & odgovorio je Dominik. & Možda...

Nema možda, dragi moj. To, naprosto, moraš da mi dozvoliš. Makar jednom. Siguran si da će ona pristati?

Pa, dosad je pristajala na sve, ili je bar tolerisala moje čudne prohteve & Dominik je priznao Viktoru.

Samo da posmatram, razumeš? Ali, naravno, ne bez zanimanja.

Uostalom, zar se u svakom od nas ne krije voajer?

Znam & rekao je Dominik.

Hoćeš li je pitati? Molim te.

Ona ponekad svoj pristanak ne izražava rečima. Naslutim ga. Ili joj ga vidim u očima, ili u načinu na koji se kreće.

Zvuči logično & rekao je Viktor. & Pa, hoćeš li, druže? Potpuno sam opčinjen predmetom tvog ogleda.

Mog ogleda?

Zar to nije ogled?

Da, pretpostavljam da jeste, u neku ruku.

Dobro. Onda smo se dogovorili, zar ne?

Gledaćeš je kako svira. To je sve, jasno?

O da, dragi moj, o da.

Viktor se rasejano i isprekidano igrao svojom bradicom dok je Samer svirala. Njene tamnocrvene bradavice bile su kao mete okupane slabom mesečinom koja je dopirala kroz svetlarnike. Mesečina ju je okruživala neobičnim štitom, koji kao da je odzvanjao uz zvuke muzike čija se melodija razvijala i putovala vijugavim stazama i sporednim uličicama pre nego što je dostigla vrhunac.

Prsti su joj bili na vratu violine, a gudalo se preko zategnutih struna kretalo kao surfer preko talasa. Muzika kao da joj je proticala ispod kože i nosila je u neki drugi svet. Muškarci su je gledali u nemom jedinstvu dok je muzika ispunjavala sobu. Znala je da je gledaju. Posmatraju je i naslañuju se njenim telesnim dražima i ranjivošću. Ali sasvim je drugo pitanje ko u tim okolnostima vlada.

Dok je stajao pored Viktora, Dominik je čuo ritam njegovog disanja.

Shvatio je da je Viktor opčinjen koliko i on sam. Samerina golotinja tako deluje.

Leña su joj bila tako prava da se činilo kao da se bezobzirno nudi da je iskoriste, istraže ili surovo uzmu. Luda pomisao mu je proletela kroz glavu. Nije valjda?

Ili... možda ipak jeste. Ujeo se za jezik.

Uz nepotrebno ispoljavanje samozadovoljstva, Samer je završila nastup. Čarolija je bila razbijena i Viktor se spremao da zapljeska, ali mu je Dominik brzo dao znak da to ne čini. Stavio je prst na usta pokazavši mu da je zahtev da se ćuti i dalje na snazi. Samer ne sme znati ko je bio tu i koliko ih je bilo.

Viktor i Dominik su se pogledali. Dominik je osećao da ga Viktor ohrabruje. Ili je to samo umišljao? Samer je čekala, držeći violinu sa strane, ponosno gola. Pogled mu je pao na njen struk, a onda niže. Na slaboj mesečini koja je sad osvetljavala sobu nazirao je njen razdeljak kroz retke kovrdže.

Prešao je nekoliko koraka do Samer, uzeo joj violinu iz ruke i nežno je položio na pod iza sebe, na sigurno. Želim te & rekao je. & Budiš želju u meni, Samer & nastavio je.

Ona je i dalje nosila povez, pa nije mogao da vidi njenu reakciju. Položio joj je ruku na dojku. Bradavica joj je bila tvrda kao kamen. To mu je bilo dovoljno.

Prislonio joj je usne na uvo i šapnuo: & Hoću da te uzmem odmah i ovde.

Učinilo mu se da je klimnula glavom, ali nije bio siguran.

A neko će nas gledati.

Grudi su joj se izdigle dok je duboko udisala. Osetio je da je načas

zadrhtala.

Spustio je levu ruku na njeno rame, lagano je pritisnuvši.

Na kolena. Spusti se na sve četiri.

A onda ju je jebao.

Viktor je gledao u potpunoj tišini, opčinjen prizorom Dominikovog debelog kurca koji ulazi u Samerin otvor i izlazi iz njega, razdvajajući joj usmine nemilosrdnom silinom, pumpajući u njene dubine. Posmatrao ju je kako dahće dok se predaje, kako joj se dojke lagano njišu, podstaknute ravnomernim naletima Dominikovog tela i udarcima njegovih muda o donji deo njene zadnjice.

Viktor je obrisao čelo i nakratko se dodirnuo preko zelenih somotskih pantalona.

Dok ga je zabijao u Samer, Dominik je krajičkom oka video koliko je njegov kolega uzbuñen. Primetio je kako mu se luñački kezi. Meñutim, pažnju mu je ubrzo privukao Samerin analni otvor, koji se širio pod udarcima njegovog kurca u njenoj vagini. Pulsirao je. Oživljavao je prvo njen čmar, a onda i ostatak njenog tela. Dok su je preplavljivali talasi uživanja, cela koža joj se budila.

Dominik je neprestano posmatrao njen anus i nije mogao da se odupre misli da će jednog dana poželeti i tu da je jebe. Dok je razmišljao o tome, nije primetio brzi Viktorov pokret. Profesor filozofije je stao ispred njega, pored Samerine pognute glave. Dominik je na trenutak pomislio da se Viktor sprema da izvadi kurac i nabije ga Samer u usta. To bi bio klasični „roštilj" kako su tu pozu nazivali u vulgarnijim krugovima. Upravo je nameravao da se pobuni, ali Viktor je samo izvadio maramicu iz džepa pantalona i s neverovatnom nežnošću obrisao znoj sa Samerinog čela, blago se osmehnuvši Dominiku.

Shvativši da joj čelo ne dodiruje Dominik, već neko drugi, mada to čini nežno, Samer se na trenutak ukočila i Dominik je osetio kako mu se mišići njene vagine grče oko penisa s neprijatnom žestinom. Kroz glavu su mu protutnjale najneverovatnije grozničave pomisli, podstaknute sećanjem na nešto što je nekad pročitao. Da li je to bio Markiz de Sad? Navodno, ženama koje umru u seksualnom zanosu grčili su se vaginalni mišići i muškarčev kurac je ostajao zarobljen unutra kao u klopci. Ili je to pročitao u nekim pornografskim pričama o ženama i psima, na sajtovima koji su ih uvijeno najavljivali? Šokantno sećanje ga je pogodilo kao grom i silovito je svršio, skoro zgañen sopstvenim mislima.

Kad je ponovo podigao pogled, Viktora nije bilo u sobi.

Samer kao da se borila da doñe do daha pod njim.

Jesi li dobro? & upitao je zabrinuto, izvlačeći se iz nje.

Da & zadihano je odgovorila.

Sručila se koliko je duga na drveni pod, iscrpljena koliko i on.

Je li te ložilo saznanje da nas neko gleda? & zanimalo je Dominika.

Skinula je povez s očiju i okrenula se prema njemu. Bila je sva zajapurena.

Užasno & priznala je i oborila pogled.

Dominik je sad znao kako njen um funkcioniše i kako je njeno telo reagovalo na voajera, ali ona i dalje nije znala šta još da očekuje od njega.

Na univezitetu je bio raspust i Dominik je davno bio potvrdio učešće na konferenciji u inostranstvu, na kojoj će biti jedan od glavnih govornika.

Isplanirao je da se posle govora malo odmori u tom stranom gradu.

Samer ga je pitala kad će se ponovo sresti, a on joj je odgovorio da će neko vreme biti odsutan. Bila je vidno razočarana. Nalazili su se u njegovoj kuhinji u prizemlju, gde su jeli tost i maslac nakon jebanja u potkrovlju. Samer je ponovo bila navukla majicu, ali je iz nje još curilo. Na Dominikov zahtev nije obukla farmerke. Gologuza je sedela na metalnoj stolici za granitnim kuhinjskim šankom, na koji je on postavio tanjire i čaše soka od grejpfruta.

Bila je i te kako svesna svoje razgolićenosti jer joj se metalna rešetka stolice urezivala u zadnjicu. Nema sumnje da će Dominik moći da vidi svež niz crvenih tragova po njenom dupetu kad ustane. Poći će za njom kad bude krenula na sprat po farmerke, i neće skrivati koliko uživa u tom prizoru.

Dominik je ponovo bio odsutan i naizgled nije mogao da se usredsredi ni na šta važno, a posebno na svoja očekivanja od nje na duge staze.

Samer je, meñutim, bila pragmatična i rado se prepuštala trenutnoj situaciji. Očekivala je da će joj on to objasniti kad zaključi da je došao pravi trenutak. Zasad se ograničavao na neobavezno ćaskanje. Žarko je želela da joj on kaže nešto o sebi i o svojoj prošlosti. Želela je da ga na osnovu toga praćeni, da bolje upozna tog neobičnog čoveka. Ali možda su njegova uzdržanost i hladnoća bili deo igre. On ju je, s jedne strane, neodoljivo privlačio, a s druge strane bilo je nečeg mračnog u njemu. Žudela je za tom tamom, ali je istovremeno i zazirala od nje. Činilo joj se da svaki korak u toj neobičnoj vezi predstavlja postepen napredak na putovanju do mesta koje još ne može ni da zamisli. & Jesi li nekad bila u Rimu? & upitao ju je lenjo. & Ne & odgovorila je Samer. – Ima još mnogo mesta u Evropi koja nisam

posetila. Kad sam s Novog Zelanda stigla u Evropu, zaklela sam se da ću to što više da iskoristim i putujem po celom kontinentu, ali nikad nisam imala dovoljno novca. Zato sam retko putovala. Bila sam nedelju dana u Parizu s rok bendom u kojem sam nekad svirala, i to je sve. & Je li ti se svidelo?

Bilo je predivno. Hrana je bila fantastična, muzeji očaravajući, a atmosfera uzavrela. Meñutim, svirala sam s bendom u koji sam uskočila kao zamena u poslednjem trenutku, pa sam mnogo vremena provodila uvežbavajući njihov repertoar. Zbog toga nisam imala dovoljno vremena da posetim sva mesta koja sam želela. Zaklela sam se da ću ponovo otići tamo i obići i isprobati sve što sam propustila. Jednog dana ću obići Pariz kako dolikuje. Čuo sam da Pariz ima bogatu scenu privatnih klubova.

Fetiš klubova? & zainteresovala se Samer.

Ne baš & odvratio je Dominik. & Nazivaju ih klubovima „echangistes". U prevodu svingerski. Skoro svega ima. & Jesi li nekad bio u takvom klubu?

Ne. Nikad nisam imao prikladno društvo.

Pitala se da li je to prikriveni poziv.

Postoji jedno veoma poznato mesto po imenu Le šandel & sveće & naglasio je s bledim osmehom. www.bosnaunited.net Taj čovek ju je dovodio do ludila. A baš se spremala da mu postavi gomilu pitanja. Da li je razmišljao da je povede sa sobom i naredi joj da nastupi? Da li bi sve ostalo samo na muzici? Ili bi bilo i seksa? Zajahao bi je pred publikom? Čak podelio s drugima? Samerina mašta se sada otimala kontroli. Šta ćeš raditi dok budem odsutan? Možda planiraš još neku fetišističku avanturu? & upitao je Dominik.

Zasad nisam ništa planirala & odgovorila je Samer, iako je i sama znala da je malo verovatno da se baš ništa neće dogoditi. To je bilo neizbežno. Svaki živac u telu goreo joj je kao buktinja. Znala je da je napaljenost i radoznalost guraju na opasnu stazu i da se iz dana u dan sve vratolomnije kreće njome.

Dominik je, očigledno, bio svestan toga. Sada se uozbiljio. & Jasno ti je da mi ništa ne duguješ & rekao je. & Možeš da živiš kako god želiš dok sam na putu. Ali jedno ću te ipak zamoliti. & Šta?

Hoću da me obaveštavaš o svemu što radiš, a što prevazilazi banalne okvire svakodnevnice i nema veze s radom, spavanjem, sviranjem s tvojim

malim bendom. Piši mi. Izveštavaj me. Imejlom, SMS&om ili čak i staromodnim pismima ako nañeš vremena. Hoćeš li to da mi učiniš?

Samer je pristala. Želiš li da te odvezem do stana?

Odbila je. Njegova kuća je bila na samo nekoliko minuta od stanice Severne linije, a njoj je trebalo vremena da razmisli. Čeznula je za malo slobodnog vremena koje neće posvetiti Dominiku.

Dominik je odbio ponudu rimskog univerziteta Sapijenca da mu obezbedi smeštaj u blizini univerzitetskog kompleksa. Pošto je više voleo da sam odabere smeštaj, rezervisao je sobu u hotelu sa četiri zvezdice u Manconijevoj ulici, na deset minuta vožnje taksijem od stanice Termini, do koje će stići vozom s aerodroma.

Obaviće konferencijske obaveze i održaće predavanje na temu „Aspekti očajanja u književnosti od tridesetih do pedesetih godina dvadesetog veka". Posebno će se usredsrediti na italijanskog pesnika Čezara Paveza, jednog od mnogobrojnih pisaca koji su se ubili iz potpuno pogrešnih razloga. Dominik je s vremenom postao uzorni stručnjak za tu prilično neveselu tematiku. Družiće se s kolegama iz drugih zemalja, ali naumio je i da neko vreme provede sam kako bi razmislio o proteklim nedeljama provedenim sa Samer. Osećao je preku potrebu da razbistri misli i odluči kako želi da se razvija njihov odnos. Imao je utisak da treba da razreši neki unutrašnji sukob. Otišli su predaleko.

Nakon glavnog predavanja koje je održao drugog dana po dolasku u Rim, Dominik se pridružio grupi ostalih govornika i posetilaca konferencije.

Večerali su u restoranu na Kampu de fjori, gde su „fragole di bosco", šumske jagode, opore i reske baš kako treba, a šećer im daje savršenu punoću kad dotaknu jezik.

Lepo, jelda?

Na drugom kraju pravougaonog stola sedela je nepoznata tamnokosa žena i smešila mu se. Dominik je podigao pogled, odvojivši oči od sočnog sklada osnovnih boja na svojoj tacni.

Predivnno & odgovorio je.

Rastu u planinama, na padinama & nastavila je. & Ne u šumi kako tvrde. & O?!

Veoma sam uživala u vašem predavanju. To je zanimljiva tema.

Hvala.

Sviña mi se i vaša knjiga od pre tri godine o Skotu Ficdžeraldu. Vrlo

romantično, zar ne?

Hvala još jednom. Uvek se prijatno iznenadim kad sretnem nekog ko zaista čita.

Dobro poznajete Rim, profesore Dominik? & upitala je žena dok je konobar obilazio oko stola balansirajući s poslužavnikom punim šoljica vrelog espresa.

Ne naročito dobro & rekao je. & Posetio sam ga nekoliko puta, ali bojim se da nisam pravi turista. Nisam ljubitelj crkava i starog kamenja, znate. Ali obožavam ovdašnju atmosferu i ljude. Ovde istorija može da se oseti i bez odlaska na pravi kulturni safari.

To je još bolje & primetila je ona. & Dobro je biti svoj čovek i ne slediti utabani put. Inače, ja sam Alesandra & rekla je. & Živim u Peskari, ali radim na univerzitetu u Firenci. Predajem antičku književnost.

Veoma zanimljivo.

Koliko ostajete u Rimu, profesore Dominik? & zanimalo je Alesandru. & Još pet dana. & Glavni deo konferencije se završava sutra uveče, a on nije planirao ništa posebno posle toga. Želeo je samo da se opusti, da uživa u hrani, lepom vremenu i da neko vreme se posveti razmišljanju.

Ako želite, mogu da vam pokažem grad. Da vam otkrijem pravi Rim, van turističkih staza. Bez crkava, obećavam. Šta kažete? „Zašto da ne", pomislio je Dominik. Njena crna kosa predstavljala je zbrku neukroćenih kovrdža, a tamni ten obećavao je toplinu. Zar u Londonu nije objasnio Samer da ono što se razvija izmeñu njih ne isključuje veze s drugim ljudima? Ili nije? Zna da od nje nije tražio nikakva obećanja, niti je ona išta zahtevala od njega. Njihov odnos bi se u toj fazi pre mogao nazvati avanturom nego vezom.

Pristajem & rekao je Alesandri. & To je sjajan predlog.

Poznajete li dobro Trastavere? & upitala ga je.

Mislim da ću ga uskoro upoznati & nasmešio se Dominik.

Zavoñenje je igra koju obično igraju odrasli, kad nijedna strana nije načisto ko koga zavodi. Tako je bilo s Alesandrom iz Peskare. U njenoj hotelskoj sobi su završili samo zato što im je bila bliže od njegove. Naime, on je boravio u bezličnoj i skupoj sobi u hotelu jednog poznatog lanca, a njena prijatna soba u jednom pansionu bila je bliže baru u kom su kasno posle ponoći popili poslednje piće. Ona je popila slatki martini, a Dominik, kao obično, čašu koka&kole bez leda. Nije pio alkoholna pića, ne iz principa, već zbog toga što mu se njihov ukus nije dopadao ni kad je bio mlañi i kad je, prirodno,

konzumirao alkohol.

Telefon mu je zavibrirao samo što su ušli u Alesandrinu sobu. Držao ju je za ruku i ljubio je u liftu. Dozvolila mu je i da joj miluje zadnjicu kroz tanku pamučnu suknju.

Zamolio je Alesandru da sačeka, izgovarajući se veoma važnim poslovnim obavezama koje nisu imale veze s univerzitetom. Pogledao je poruku koju je upravo primio. Bila je od Samer. „Osećam se prazno", pisalo je. „Neprestano razmišljam o tvojim uvrnutim željama. Zbunjena sam, napaljena i pomalo izgubljena." U potpisuje stajalo samo ,,S".

Alesandra se izvinila i otišla u kupatilo da se osveži, a Dominik je izašao na balkon, s kog se pružao pogled na Rimske brežuljke u toploj noći i odgovorio na Samerinu poruku. „Uradi ono što moraš, ali mi pričaj o tome kad se vratim. Poslušaj svoju prirodu.

Prihvati ovo više kao savet nego kao nareñenje. D Razmaknuo je zavese i ušao. Alesandra ga je čekala s dve čaše. U njenoj je bilo belo vino, a u njegovoj mineralna voda.

Bila je raskopčala dva gornja dugmeta bele bluze, otkrivajući jedre brežuljke svog raskošnog poprsja. Njen dekolte je mamio. Dominik joj je prišao, stao iza stolice i uhvatio je za kosu, stežući neukroćene bujne kovrdže. Dok je pojačavao stisak, koža na čelu joj se zatezala. Alesandra je tiho zastenjala.

Dominik joj je pustio kosu, sagnuo se i poljubio je ispod potiljka obavivši šakama njen vrat.

Si & rekla je Alesandra zadihano.

Još je stajao iza nje i osetio je vrelinu njenog tela.

Si? Što znači? & upitao je.

Znači mi se jebemo, da?

Svakako & potvrdio je Dominik i spustio šake malo niže. Zavukao ih je pod njenu bluzu i uhvatio je za grudi. Srce joj je snažno tuklo, a taj ritam joj se širio kožom.

Palcem je prešao preko vulkanske površine njenih bradavica. Na osnovu njenog tena pretpostavio je da su joj bradavice tamnosmeñe. Setio se delikatne ružičaste i bež simfonije koja je oivičavala Ketrinine bradavice i činjenice da su se retko ukrućivale. Onda je u sećanje prizvao svetlosmeñe, nešto grublje vrhove Samerinih grudi. Zatim su navrla sećanja na grudi raznih žena iz njegove prošlosti. Bile su to žene koje je voleo, za kojima je žudeo, žene koje su

ga ostavljale, izdavale, čak i povreñivale.

Prilično grubo je strgao Alesandrinu bluzu, kao da je besan što je u toj sobi s njom, a ne s nekom drugom ženom, i što je njena kože pogrešne boje, što nije prozirno bleda. Njen neobični, strani naglasak samo gaje podsetio na Samerin novozelandski akcenat. Znao je da ne treba da zamera Alesandri na njenom raskošnom telu i na tome što nema uzak struk naspram širokih bokova. Osećao je da je njeno telo pogrešna stvar u pravo vreme, ali nije je mrzeo zbog toga.

Posegnula je prema njegovim pantalonama, izvukla njegov poluukrućeni ud iz gaća i uzela ga u svoja topla, vlažna usta. „Doñavola", pomislio je shvativši da mu Samer još nije pušila. Da li je to neki znak? Ili to nije uradila jer joj to nikad nije zatražio? Alesandrin jezik je počeo da se igra njegovim glavićem, sisao ga i lizao vešto ga ložeći. Zadirkivala ga je i oštrim zubima namerno grickala najosetljivija mesta na njegovoj kožici. Jednim brzim pokretom nabio joj ga je u usta. Gurnuo ga je najdublje što je mogao. Dominiku se na trenutak učininilo da će je ugušiti. Sledio se od straha i neodobravanja koje je ugledao kad je Alesandra iz svog potčinjenog položaja podigla pogled prema njemu, ali nije stao. Znao je da ga samo bes nagoni na grubost. Bio je duboko ozlojeñen što ona nije žena koju je u tom trenutku želeo. Nije Samer.

Dominik se opustio i svukao. Alesandra je učinila isto odvojivši usne od njegovog kurca. Zavalila se na krevet i čekala da se spoje. Po njenom pogledu je zaključio da će to biti grubo jebanje, žestoko, mehaničko spajanje bez romantike i nežnosti. To je oboma odgovaralo. I to će im biti jedino tucanje.

Možda greše. Bili su samo stranci koji su tražili podršku u noći. Možda i ona žudi za dodirima i kurcem nekog drugog, nagañao je Dominik. Zbog toga njihov noćašnji odnos ne znači ništa.

Ujutro će se razići uz nekoliko reči ili nežnosti i svako će otići svojim putem. Dominik nije nameravao da uskoro ponovo poseti Rim. Pošto su se oboje svukli, bacio se na nju. Oznojene kože su se pripile jedna uz drugu.

Rastavio joj je noge i ušao u nju. Bez reči.

Dominikov mobilni je ponovo zazujao, ali Samerinu poruku će pročitati tek sutra ujutro. „Onda neka bude tako. S." Samer je bila zabrinuta zbog svog finansijskog stanja. Prestala je da svira u metrou, a slaba zarada i napojnice koje je dobijala na privremenom poslu u restoranu nisu bile dovoljne. Bend je pauzirao jer je Kris radio na novom materijalu u nekom jeftinom studiju van Londona, u seoskoj kući jednog

prijatelja. Ona je još pre nekoliko nedelja snimila svoje kratke violinske deonice, a za to neće biti plaćena dok ploča ne ostvari neku zaradu. Morala je da posegne za svojom skromnom ušteñevinom. Prečesto je putovala taksijem do udaljenih mesta kao što su Hempsted, fetiš klubovi i slično. Tamo nije mogla ležerno da putuje gradskim prevozom a nije dolazilo u obzir da traži pomoć od Dominika. Niti od bilo koga drugog. Čula je da na muzičkoj akademiji u Kensingtonu postoji oglasna tabla na kojoj se traže muzičari za jednokratne studijske tezge i časove muzike. Kad je stigla, glavni hol je bio skoro potpuno prazan i shvatila je da je raspust.

Prokletstvo! Svi oglasi su verovatno zastareli!

Otišla je do zida na kraju hola da osmotri poruke i pravougaone kartice razasute po oglasnoj tabli. Izvadila je mali notes iz torbice i nažvrljala nekoliko brojeva proveravajući datume kad su oglasi postavljeni kako ne bi nepotrebno gubila vreme na nešto nevažeće ili prastaro.

Na tabli su bili oglasi za časove violine za klince iz predgraña. Potražnja za gudačkim sastavima bila je oskudna (ponesite svoju crnu haljinu i šminku).

Uglavnom su traženi kao pratnja u televizijskim nastupima rok grupa željnih da se proslave. Onda je ugledala jedan oglas koji joj je delovao poznato.

Shvatila je kako je Dominik našao troje muzičara koji su svirali s njom u grobnici. Nasmešila se. Svi putevi zaista vode u Rim. Na trenutak je posumnjala, primetivši da navedeni broj nije Dominikov. Možda je, u zavisnosti od prilike ili potrebe, koristio drugi broj. Ipak je zapisala podatke iz oglasa.

Tražiš tezgu? & začula je milozvučan ženski glas kraj svog uveta. Samer se okrenula prema svojoj sagovornici.

Da, ali i nije neki izbor, zar ne?

Mlada žena je bila neobično visoka, skoro amazonske grañe. Imala je izblajhanu plavu kosu i izgledala neodoljivo u pilotskoj jakni od tamne kože, uskim farmerkama i blistavim čizmama s opasno visokim potpeticama.

Delovala joj je poznato. Možda zbog nadmenosti i blagog osmeha u uglu usana dok je posmatrala Samer.

Ovaj je zanimljiv, zar ne? & rekla je pridošlica, pokazujući oglas koji je već bio privukao Samerinu pažnju.

Jeste. Ali je pomalo tajanstven & primetila je Samer.

Mislim da je već istekao & odvratila je druga devojka. & Ali neko je zaboravio da ga ukloni s table.

Možda & rekla je Samer.

Ne prepoznaješ me, zar ne? & upitala je plavuša.

Samer se odjednom setila svega i osetila je kako crveni.

Bila je to violončelistkinja s njenog prvog nastupa u grobnici.

O, Lora, je li?

U stvari, Loralin. Žao mi je što sam ostavila tako slab utisak na tebe, ali pretpostavljam da si bila zaokupljena nečim drugim. Muzikom, rekla bih?

U njenom glasu se jasno čulo izazivanje i Samer se setila tog dana kad je nakratko pomislila da Loralin može da vidi njenu golotinju kroz povez na očima.

Mislim da smo dobro svirali. Iako mi tebe nismo mogli da vidimo & izazivački je naglasila Loralin.

To je tačno & potvrdila je Samer. Brzo su se uskladili uprkos neobičnim zahtevima za nastup.

Pa, šta onda tražiš? & zanimalo je Loralin.

Posao. Poslove. U stvari, bilo šta. Poželjno u oblasti muzike. Ostala sam bez para & priznala je Samer.

Razumem. Neki od boljih poslova se i ne oglašavaju. Ne studiraš ovde, zar ne? Bolje tezge ti obično neko lično preporuči. & Da? Jesi li možda za kafu? & predložila je Loralin. & Na prvom spratu je fin kafe, a pošto je raspust, neće biti gužve. Možemo mirno da razgovaramo.

Samer je pristala i pošla kružnim stepenicama za Loralin. Farmerke su joj se pripijale uz zadnjicu kao salivene. Samer nikad nisu privlačile žene, ali nije se moglo poreći da ta plavuša pleni nečim posebnim. Zračila je autoritetom i samopouzdanjem kakve je Samer retko sretala, čak i kod muškaraca.

Brzo su našle dodirne tačke. Ustanovile su da su obe u isto vreme provele nekoliko godina u Australiji, ali u različitim gradovima. Znale su mnogo istih mesta i sastajališta muzičara. Samer je osetila kako se opušta i kako joj se Loralin sviña, uprkos njenim dvosmislenim, lukavim igrama koje je naslućivala. Pošto su posle dve kafe ustanovile da im je dosta kofeina, prešle su na proseko. Loralin je navaljivala da ona plati tu bocu penušavog vina. & Jesi li mnogo izbirljiva? & iznenada ju je upitala Loralin, skrećući s neobaveznog razgovora o raznim mestima u Sidneju.

U kom smislu izbirljiva? & zanimalo je Samer. Nije bila sasvim sigurna šta Loralin ima na umu, ni da li se u njenom pitanju nešto krije.

U smislu radnog mesta.

Mislim da nisam mnogo izbirljiva & odgovorila je Samer. & Zašto?

Znam da se otvorilo mesto u jednom drugorazrednom klasičnom orkestru. Mislim da si dovoljno dobra. Ne sumnjam da ćeš se vrhunski pokazati na audiciji. Čak i vezanih očiju & nasmejala se.

To zvuči sjajno.

Ali to je u Njujorku. A njima treba neko ko će prihvatiti posao na najmanje godinu dana. & O! U kontaktu sam s lovcem na talente iz Bišopsgejta koji je organizovao audiciju. I on je s Novog Zelanda, tako da imate nešto zajedničko. Ja bih vrlo rado provela neko vreme u Njujorku, ali sad nema potražnje za violončelistima.

Ne znam.

Oklevaš zbog njega?

Koga?

Tvog tipa, tvog dobrotvora, da tako kažemo? Ili ti je on gospodar?

Nikako & pobunila se Samer. & Nisi dobro procenila.

Ne moraš da se pretvaraš, znaš. Pogodila sam šta se dogaña i šta vas dvoje smerate u onoj grobnici. Hteo je da budeš kao od majke roñena, zar ne?

Uzbuñivalo ga je da te gleda kako sviraš gola, dok smo svi mi ostali obučeni, zar ne?

Samer je progutala ogromnu knedlu.

A i ti si uživala u tome, zar ne? & nastavila je Loralin.

Samer se branila ćutanjem. Otpila je još jedan gutljaj prošeka, koji je u meñuvremenu prestao da peni.

Kako si znala? & upitala je Samer.

Nisam znala & odvratila je Loralin. & Pogodila sam. Ali jedan moj prijatelj, poznat po nastranosti, postavio je ovaj oglas u ime tvog čoveka. Njih dvojica su prijatelji. Znala sam da cela ta priča nije sasvim čedna. Pazi, nemoj nipošto da misliš da ja to osuñujem. I sama sam u igri & zaverenički se nasmejala.

Pričaj mi još o tome & zamolila je Samer.

& I ne samo to & rekla je Loralin. & Pokazaću ti.

Još smo bile u univerzitetskom kafeu i razgovarale o Loralininom poznavanju fetišističke scene.

Pružila je dugu tanku ruku preko stola, uhvatila me za šaku i noktima mi lagano prešla preko zgloba.

Progutala sam knedlu.

Nisam bila sigurna da li je to samo predlog ili poziv. & Jesi li ikad videla dominu u akciji? & upitala me je.

Govorila je o ženama koje su van fetišističkih krugova poznate kao „gospodarice".

Nekoliko puta & odgovorila sam & ali samo u klubovima. Nikad... ovaj... privatno.

Već smo bile prešle na drugu bocu prošeka i bila sam prilično sigurna da sam popila više od nje. Ili je Loralin odlično podnosila alkohol. Naime, ja sam već bila više nego pripita, a ona je delovala potpuno trezno.

Treba da upotpuniš obrazovanje tako što ćeš isprobati i drugu stranu.

Nije sve u muškarcima, znaš.

Izvila je obrvu dok je izgovarala „isprobati", na šta sam pocrvenela. Nisam navikla da koketiram sa ženama i u tome se nikako nisam snalazila. Sve to me je podsetilo na prvi susret s Dominikom u kafeu na dokovima. Sedeli smo jedno naspram drugog, proučavali se, dok je izmeñu nas besnela tiha bitka za prevlast, ispunjena privlačnošću i ponosom. Ovaj, a šta bi to podrazumevalo?

Ja to znam, a na tebi je da to otkriješ. Ne bih želela da ti uništim iskustvo unapred ti otkrivši detalje.

Sklonila je šaku s moje i spustila je na sto. Kažiprstom je lagano, provokativno kružila obodom čaše. Primetila je kako pratim vrh njenog prsta i čvrsti pritisak na staklo, pa se pokvareno iscerila.

Razmišljaš o svom muškarcu & upitala je & ili o meni?

Pomislila sam na Dominika. Istina je da smo se dogovorili da slobodno istražujemo svoje želje. Uz to sam ga obaveštavala o svojim poduhvatima, baš kao što je tražio od mene. Meñutim, nisam bila sigurna kako bi se osećao ako se namerno prepustim nečijoj dominaciji, umesto samo jebanju ili igri u nekom

klubu. Ovo mi je nekako delovalo drugačije. Posebno jer je pokretač svega bila Loralin, koju je, ne tako davno, Dominik bio unajmio. U suštini, njihov dogovor je i dalje bio na snazi, jer je ona, verovatno, i dalje imala obavezu da ne iznosi detalje našeg tajnog koncerta.

U stvari, neću moći da kažem Dominiku za ovo.

Nije bilo načina da mu ispričam o susretu s Loralin, a da on ne shvati o kome je reč. Bila sam sigurna da, posle onog dogañaja, ne želi da imam ikakav kontakt s njom. Morala bih da prekršim njegova uputstva da bih prihvatila Loralininu ponudu.

Na tu pomisao sam osetila buntovničko uzbuñenje. Dominik me nije posedovao. Uostalom, mogao je da utiče na moje ponašanje samo onoliko koliko ja to dozvolim. Pored toga, nikad mi nije izričito zabranio seks, ili bilo kakav drugi odnos koji poželim, s Loralin.

Setila sam se kako joj farmerke savršeno prianjaju uz zadnjicu i kako joj na usnama poigrava nestašni osmejak. Kladim se da je bestidna.

Ako izuzmemo nekoliko poljubaca i malo bojažljivog maženja, nikad nisam zaista bila sa ženom. To sam oduvek nameravala da isprobam.

Meñutim, nikad nisam bila dovoljno hrabra da iskoristim neku od sjajnih prilika.

Bila sam omamljena prošekom i Loralininim upadljivim seksualnim samopouzdanjem. Ona ga je imala više nego dovoljno za obe.

Nije on moj muškarac & pobunila sam se, pogledavši je u oči.

Dobro.

Deset minuta kasnije bile smo na zadnjem sedištu taksija koji je jurio ka njenom stanu u Južnom Kensingtonu.

Stigle smo u njen stan i kad sam ga osmotrila, zaključila sam da se ona prilično dobro snalazi. Naravno, bio je star kao i skoro sve u Londonu, ali mnogo prostraniji od većine jednosobnih stanova koje sam videla. Imao je dva nivoa. Kao što sam i očekivala, bio je minimalistički namešten. Preovladavale su jednostavne linije i bela boja. Takvo okruženje je moglo da deluje hladno, ali postojalo je nešto pomalo smešno u Loralininoj tajanstvenoj ličnosti i smatrala sam da je njen stil „ledene kraljice" samo maska. Kladila bih se da se ispod te maske krije toplija osoba.

Posmatrala me je kako razgledam stan.

Ovamo sam se preselila da bih mogla da kontrolišem buku & rekla je.

Da kontrolišeš buku?

Stan je odlično izolovan.

&Oh! Prigušuje krike.

Ponovo se dvosmisleno iscerila.

Moji prethodni susedi su se žalili, pa sam morala da se iselim & nastavila je slegnuvši ramenima.

Prigušila sam osmeh. Uvek su me zabavljale situacije u kojima se svakodnevni život sudara sa skarednošću. Svet u koji sam zakoračila spolja je delovao mračno i glamurozno. Meñutim, perverznjaci su, kao i svi drugi na svetu, morali svoje nesvakidašnje aktivnosti da uklapaju u svakodnevnu rutinu.

Morali su da plaćaju stan, da radoznalim cimerima i stanodavcima objašnjavaju zašto imaju čudne predmete u kući i da neke stvari uče i upražnjavaju na potpuno običnim mestima.

Loralin je nestala u kuhinji. Čula sam zveckanje leda u čašama i tiho otvaranje flaše.

Sedi & rekla je pružajući mi piće u debeloj staklenoj čaši i pokazujući na skupu ugaonu garnituru od krem kože, koja se protezala duž gotovo cela dva zida. & Ja idem samo da se presvučem u nešto... prikladnije.

Klimnula sam glavom i otpila piće. Mineralna voda. Možda je primetila da me je prošek malo ošamutio.

Nije mudro kombinovati alkohol i fizički zahtevnije seksualne perverzije.

Jedan od razloga što sam svoje telo tako lako prepuštala Dominiku bio je i taj što znam da ne pije.

Kad je stigla do podnožja stepenica, ponovo mi se obratila.

Samer. & Da? Pridružiće nam se i jedan moj prijatelj.

Ostavila me je da razmišljam o tome dvadesetak minuta. Za to vreme sam pazila da ne propustim zvono i pitala se šta da radim ako se oglasi pre nego što se ona vrati. Iskoristila sam priliku i da se osvežim u kupatilu na tom spratu. „Hoće li me polizati?", zapitala sam se i za svaki slučaj se brzo oprala. Ili će možda očekivati da ja poližem nju? Bila sam prilično vešta u felaciju. Iako sam to radila na kolenima, uživala sam u moći koju sam osećala duboko gutajući muškarca i pružajući mu toliko zadovoljstvo da se činilo da zaboravlja na sve drugo, potpuno opčinjen radom mojih usta. Ali nikad nisam koristila jezik na nekoj ženi i nisam bila sigurna kako se to radi. Malo sam se uplašila setivši se koliko je mojim ljubavnicima bilo teško da me na taj način dovedu do orgazma.

Takav ishod se mogao očekivati samo uz savršeno usklañen ritam dodira i snažnu autosugestiju, a čak ni tad nipošto nije bio izvestan. Hoću li uspeti da pružim orgazam Loralin? Nisam čak bila sigurna ni da će tako nešto biti deo scenarija.

Koliko sam ja znala o tome, veza izmeñu robova i gospodara nije bila seksualne prirode. Tu je pre svega reč o ispoljavanju moći, o složenom odnosu potčinjenosti na jednoj strani i dobroćudnog, teatralnog razmetanja s druge strane. U takvim situacijama uvek se čini da domina drži konce, ali ona se, u stvari, izuzetno trudi da shvati psihologiju svakog svog klijenta i da mu pruži ono što on želi.

To ni u kom slučaju nije lak posao, ali Loralin se verovatno njime bavila.

To bi moglo da objasni njen skupi stan i zašto su sve prostorije tako bezlično opremljene s površinama koje se veoma lako čiste.

Ponovo sam čula kuckanje njenih potpetica na spratu i požurila da se operem. Kad sam izašla iz kupatila, Loralin je otvarala ulazna vrata.

Na sebi je imala odelo žene mačke od lateksa. Pokrivalo joj je celo telo osim glave. Izgledala je veličanstveno. Obula je druge čizme, s potpeticama toliko visokim da sam se pitala kako uopšte hoda u njima. Ispravila je kovrdže i nanela na njih malo sjaja, tako da su blistale na svetlu. Kosa joj je izgledala kao teška zavesa koja se pomera u ritmu njenog hoda. Podsećala je na junakinju nekog filma o superherojima.

Prava boginja. Bilo mi je potpuno jasno zašto muškarci obožavaju Loralin.

Pomislila sam kako bi joj se i cveće klanjalo kad proñe pored njega, zadivljeno njenom lepotom.

Markuse & rekla je muškarcu koji je stajao pred vratima.

Malo se pomerila u stranu da bih mogla da ga vidim.

Bio je prosečne visine i grañe, tamnosmeñe kose i prilično zgodan, ali ne upadljiv. Njegova odeća ništa nije otkrivala. Nosio je farmerke klasičnog kroja i pažljivo ispeglanu belu košulju kratkih rukava. Ni po čemu se nije izdvajao iz mase muškaraca koje srećete na ulici. Spadao je u one koje bi bilo teško pouzdano prepoznati meñu nekoliko osumnjičenih u policiji.

Gospodarice & odgovorio je s puno poštovanja, saginjući glavu da bi joj poljubio ruku. &Uñi.

Nadmeno mu je okrenula leña, a on je krenuo za njom kao što bi kuče krenulo za gazdom. Kad nas je upoznala, i meni je poljubio ruku. Taj čin mije bio toliko stran da sam odmah pocrvenela postiñena njegovom uslužnošću.

Htela sam da mu objasnim da ja nisam domina, ali izraz na Loralininom licu me je upozorio da to ne smem. Ovo je njena predstava. Moraću da igram ulogu koju mi je namenila, kakva god ta uloga bila.

Markus i ja smo bez reči sledili Loralin, zaustavivši se kad je stigla do vrha stepeništa.

Na kolena & rekla je Markusu, koji se odmah spustio na pod iza mene. & I ne zaviruj joj pod suknju.

Tako je uspostavljen poredak. Loralin je gospodarica, ja njena pomoćnica, a Markus Loralinin potčinjeni. Nisam bila dovoljno vešta da odredim je li bio rob ih sluga, ako postoje takve nijanse.

Sedi, Samer & rekla mi je pokazujući ka svom ogromnom krevetu, potpuno presvučenim u crno. Bio je to oštar kontrast s belinom u prizemlju.

Možda svojim muškarcima ne dozvoljava da tu svršavaju kako joj ne bi isprljali posteljinu.

Sela sam.

Operi joj noge & naložila je Loralin Markusu, koji je i dalje klečao. Gornji deo tela mu je bio uspravljen u željnom iščekivanju Loralininih zapovesti.

Izgledao je kao pas koji očekuje kost.

Sagnula sam se i počela da se izuvam.

Ne & rekla mi je Loralin. & On će to uraditi.

Markus je odmah otpuzao do lavora i peškira. Pretpostavila sam da je to već radio. Vratio se, još uvek puzeći. U jednoj ruci je, kao konobar, nosio posudu, a preko druge ruke mu je bio prebačen peškir.

Podigao je jedno moje stopalo, izuo mi cipelu i počeo da obavlja svoj zadatak. Sve vreme je pažljivo odvraćao pogled od mene. Gledao je na stranu, ili preko ramena u pod, samo da slučajno ne bi došao u situaciju da mi zaviri pod suknju. Dodir mu je bio nežan i, sudeći po njegovoj veštini, uvežban, jer je svoj zadatak obavljao naslepo. Mogao bi da radi u nekom salonu lepote, a možda u stvarnom životu i radi.

Iako je bilo prilično prijatno, osetila sam se očajnički nelagodno. Trudila sam se da izgledam zadovoljno kako Markus ne bi opazio da mi njegov trud ne prija, iako bi on to, možda, voleo. Loralin me je posmatrala kao jastreb dok se šetala po sobi. Kretala se gipko kao panter, a njeno odelo od lateksa bilo je tako uglačano da sam u njemu mogla da vidim sopstveni odraz kad bi mi prišla bliže. Sad je držala bič i razmetljivo mahala pored nas. Ne znam da li je to trebalo da shvatim kao pretnju ili kao obećanje.

Najzad, Markus je završio. Odahnula sam s olakšanjem.

Hvala ti & ljubazno sam rekla muškarcu kraj svojih nogu.

Ne zahvaljuj mu & umešala se Loralin. Stavila mu je vrh biča pod bradu i polako mu podigla glavu. & Ustani.

Poslušao je.

Skini se.

Pokorno je svukao farmerke i košulju. Bio je zaista zgodan. Sve je bilo kako treba. Imao je lepo lice, vitko telo, ali nekako nisam na njemu našla ništa što bi me bar malo privuklo.

Loralin mi je oduzimala dah i ubrzavala puls, ali prema Markusu sam isprva bila ravnodušna, a onda sam ga se gnušala. Izgledao je tako ranjivo dok je stajao bez odeće i iščekivao njene zapovesti. To je bilo više od golotinje.

Podsećao je na lava kog su lovci saterali u ćošak.

Da li su ljudi videli isto dok su posmatrali mene kako se prepuštam dominaciji? To pitanje me je mučilo. Možda jesu. Možda je sve zavisilo od stanovišta posmatrača. Izgleda da moje čudne seksualne sklonosti nisu obuhvatale naklonost prema pokornim muškarcima. A s obzirom na moju seksualnu prošlost, to ne bi smelo da me iznenadi. Sigurno i drugi ljudi imaju nastranosti i okidače seksualne želje.

Popni se na krevet & zalajala je Loralin. Sad je kružila oko njega kao mačka oko plena.

Markus je žurno poslušao.

Nagnula se nad njega i stavila mu povez na oči. Proverila je da li je dobro pričvršćen, nežno ga milujući, onako kako biste umirivali kućnog ljubimca kojem sleduje kazna.

Sad čekaj da se vratimo.

Ostavila ga je na krevetu i dala mi znak da poñem za njom u kupatilo.

Zatvorila je vrata, kleknula i otvorila ormar ispod lavaboa. Odatle je izvukla dve crne torbe na vezivanje. Iz njih je izvadila dva velika crna dilda prikačena za pojaseve. Evo još jednog predmeta koji sam viñala po seks&šopovima i porno&filmovima, ali nikad tako izbliza. Naravno, na zabavama koje sam posećivala viñala sam žene u akciji s drugim ženama, ali kad bolje razmislim, jebanje s penetracijom je potpuno heteroseksualna stvar. Prava šteta, po mom mišljenju. Baš bih volela da vidim dve žene ili dva muškarca spojene na taj način.

Loralin mi je pružila jedan dildo i tek onda mi je sinulo.

Stavi ga & rekla mi je.

O, bože, ne mogu da ga jebem!

Iznenadila bi se kad bi saznala šta sve možeš. A on to obožava. Učinićeš mu uslugu, veruj mi.

Još jednom me je pogledala, a onda je smekšala.

Dobro & kazala je & pustiću da biraš s kog ćeš kraja. Šta bi više volela, spreda ili otpozadi?

Ja ću spreda, molim & odgovorila sam, sigurna da najradije ne bih ni s jednog kraja. Ipak sam prihvatila pojas koji mi je dala. Bio je iznenañujuće težak i nije delovao nimalo udobno. Ovo će biti naporan posao. & Da li da skinem odeću?

Ne. Nije mu dozvoljeno da vidi nagu ženu. Ostani obučena za slučaj da mu povez spadne.

Zapitala sam se kakva je svrha toga. Pretpostavila sam da Loralin tako deluje još nedostpunije, kao da on nikad neće moći da vidi ni delić njene ranjivosti, ni delić njene nage kože.

Opremljene dildoima, vratile smo se u spavaću sobu, gde nas je čekao Markus. Stajao je četvoronoške. Mogle smo da ga koristimo kako želimo.

Progutala sam knedlu. Nisam bila sigurna hoću li uspeti, ali kad sam već otišla tako daleko, nisam htela da napravim budalu od Loralin tako što bih sad ustuknula.

Ona je izgledala sjajno, opremljena svojim dildom. Nosila ga je kao da stvarno ima onu stvar. Pretpostavljam da je, na neki način, zaista ima.

Odjednom sam poželela da sam na Markusovom mestu. Želela sam da se prostrem na sve četiri pred njom, da osetim kako mi njen veliki, crni kurac rasteže zidove pičke. I zauvek bi ostao ukrućen, pomislila sam, s tračkom zavisti, a onda i besa. Markus je zauzeo moje mesto, a to mi se nije dopalo.

Nisam uspela da se ogledam, ali osećala sam se neprijatno, neprikladno i budalasto s pojasom za dildo navučenim preko odeće. Pojas je bio krut i prevelik, pa je dildo glupavo poskakivao dok sam hodala.

Loralin je već bila iza njega. Okrenula je njegovu zadnjicu prema sebi.

Posmatrala sam kako navlači hirurušku rukavicu na jednu šaku, a onda srednji prst i kažiprst maže lubrikantom. Začuvši kako se rukavica uz tihi prasak zateže oko Loralininog zgloba, Markus je zastenjao u iščekivanju užitka.

Spremno je podigao dupe, kao kučka u teranju koja čeka da je zajašu.

Loralin mu je prvo gurnula jedan prst u anus, a onda dva. Upadljivo je uživala u tome. Šta se kaže, robe nezahvalni? & povikala je.

Hvala vam, gospodarice! Hvala vam!

Počeo je da se pomera napred&nazad, napred&nazad, nabijajući se na njene prste dok su mu muda žestoko udarala o njen dlan.

Dala mi je znak da se popnem na krevet i namestim se ispred njegovog lica.

Otvori usta i sisaj kurac ove gospoñe, robe.

Malo sam se pomerila napred da bi mogao da me dosegne. Posmatrala sam kako halapljivo oblizuje glavić mog kurca. Počela sam da guram. & Jesi li sad spreman za moj kurac? & upitala je Loralin, vadeći prste iz njegovog čmara. Uzela je marmicu, pažljivo skinula rukavicu i odložila je.

Primetila sam da je prostrla peškirić ispod njega, tačno na putanji njegovog, sada potpuno ukrućenog, penisa. Znači tako je sprečavala da joj se posteljina isprlja.

Markus je potmulo zastenjao. Bio je to grlen spoj bola i užitka koji mu se oteo s usana dok mu je Loralin ulazila u čmar. Svojim kopljem je probadala njegov najbestidniji otvor i pumpala napred&nazad kao mašina.

Uhvatila je moj pogled i zadržala ga. & Jebi ga & rekla je.

Bila sam i uzbuñena i razjarena. Htela sam da Loralin jebe mene, ne tog jadnika koji stenje na njenom krevetu. Trebalo je da ja ležim raširenih nogu pred njom, a ne on.

Zgrabila sam ga za povez i navukla ga na svoju palicu. Gušio se glavićem mog kurca. „Evo ti sad!", htela sam da uzviknem. „Sviña li ti se to, govno jedno kukavičko?" Čula sam kako se zagrcnuo i oslabila sam pritisak na njegovu glavu, ali on nije popuštao pritisak na moj kurac. Nastavio je da uvlači dildo najdublje što je mogao.

Onda me je Loralin uhvatila za ramena i u isto vreme, poslednjim moćnim trzajem, zabila se do kraja u njegovo dupe.

Odvojio je usta od mog kurca i svršio vrišteći. Mlazevi belog semena su štrcali iz njegovog glavića i padali na peškir, zamalo mi uprskvaši suknju.

Loralin se nežno izvukla iz čvrstog stiska njegovog sfinktera i gledala ga kako se skljokava na krevet. Nagnula se, skinula mu povez i nežno ga pomilovala po glavi.

Dobar si ti dečko & rekla je. & Je li ti se ovo dopalo?

O, da, gospodarice moja.

Gospodarice moje! & rekla je, istakavši množinu.

Namrštila sam se, a onda pošla za njom u kupatilo, ostavivši Markusa da

se oporavlja. & Pa, Samer Zahova & rekla mi je zlobno se smeškajući dok je skidala pojas & ipak nisi tako sklona potčinjavanju, a?

Dva sata kasnije, ponovo sam bila u svom stanu, sklupčana na krevetu.

Zurila sam kroz prozor u nimalo privlačan zid od opeke susedne zgrade, kao da mi stamenost cigle i maltera može doneti neku mudrost.

Novozelanñanin kog mi je Loralin pomenula ostavio mi je poruku na telefonskoj sekretarici. Želeo je da se dogovorimo o audiciji za onaj posao u Njujorku. Ja se nisam bila prijavila. Mora da mu je Loralin poslala moje podatke, čim sam otišla od nje. Želim da odem u Njujork otkad znam za sebe. Godinama sam sanjala o tako velikoj prilici. Meñutim, tek sam počela da se odomaćujem u Londonu.

Najzad sam gradila život kakav mi odgovara, mada je u njemu još bilo mnogo neizvesnosti. I šta s Dominikom, a sad i s Loralin?

Više nisam znala ko sam, ni šta želim da budem. Jedino u šta sam bila sigurna bila je moja violina, moj predivni Bejli, a čak ni to nisam smatrala potpuno svojim. Nikad neću moći da je uzmem u ruke a da ne pomislim na Dominika.

Kutija s violinom je stajala u uglu. Njeno prisustvo mi više nije donosilo samo radost. Sad sam ga doživljavala i kao optužbu.

Osećala sam užasnu krivicu zbog avanture s Loralin. Dominik je od mene tražio jedino da budem iskrena, a ja to nisam bila. Ili sam bar svesno planirala da ne budem. Kako bih ikad mogla da mu ispričam o svom iskustvu s Loralininim robom i dildom? To je bilo u potpunoj suprotnosti sa svim što je Dominik znao o meni. Pomisliće da me nimalo ne poznaje.

Pošto mi je smena počnjala za nekoliko sati, nisam smela sebi da dozvolim rasejanost. Znam da proteklih nedelja nisam bila vedra i vesela kao obično, zbog svega što mi se dogodilo. Pre nekoliko nedelja sam dobila usmenu opomenu. To se desilo dan posle koncerta kod Dominika. Sam nastup i sve što ga je pratilo toliko su me pomeli da sam razbila nekoliko čaša na poslu. Pored toga, izgleda i da sam nekom pogrešno vratila kusur. Kad smo zatvorili restoran, imali smo dvadeset funti manjka, a tog dana sam uglavnom ja radila za kasom.

Da bih popravila raspoloženje, obukla sam patike i trenerku i krenula na trčanje. Trčala sam od svog stana do mosta Tauer, zatim stazom duž Temze, da bih presekla kod Milenijum bridža i završila krug na drugoj strani. Danas sam

slušala američku muziku, koja je trebalo da mi pomogne da se odlučim. Bio je to poslednji album Blek kiza, jednog od Krisovih omiljenih bendova. Krisa sam upoznala u prvom redu na njihovom koncertu u „Hakni empajeru", prve nedelje boravka u Londonu.

Telefonirala sam Krisu kad sam se vratila s trčanja, samo da bih čula poznat glas, ali nije se javio. Nisam ga videla od Šarlotine zabave. Što sam dublje zalazila u fetišistički svet, to sam više brinula da nikad neću moći da premostim taj jaz. Plašila sam se da neću uspeti da pomirim dve strane svog života i održim prijateljstvo s Krisom, a da pritom ne moram od njega da skrivam detalje za koje sam verovala da ih ne bi odobrio.

Trčanje mi je pomoglo da donekle sredim misli, ali i dalje sam bila blago unezverena kad sam stigla na posao. Pokušala sam da se priberem i iz glave izbacim sve osim postojanog zujanja mašine za kafu, zveckanja dok skidam deo u koji se stavljaju samlevena zrna i tihog šuštanja mleka koje se peni.

Nije mi trebalo dugo da moja neobična moć autohipnoze proradi. Bila sam potpuno obuzeta porudžbinama za razne vrste kafe kad se pojavila grupa muškaraca koji su seli ne čekajući da im se ponude mesta. Kad sam ih najzad primetila, po njihovim skupim odelima i nadmenosti pretpostavila sam da su bankari ili finansijski savetnici. & Samer, možeš li da nam pomogneš, molim te?

Trgnula sam se iz sanjarenja, shvativši da je jedan od konobara još uvek na pauzi, a da je moj šef zauzet naplaćivanjem računa za drugim stolom. Pokazao mi je prema stolu s pridošlicama, pa sam za trenutak ostavila porudžbine za kafu da bih im odnela jelovnike. Neki od njih su već bili pripiti. Znala sam to po njihovim znojavim licima i galami. Možda su u kancelariji popili malo šampanjca kako bi proslavili sklapanje nekog važnog posla.

Tip koji je izgleda bio voña grupe zgrabio me je za ručni zglob kad sam se okrenula da odem od njihovog stola.

Srce, našem prijatelju je roñendan & rekao je pokazujući na treznog i postiñenog muškarca na suprotnom kraju stola. & Možda bi mogla da nas počastiš nečim posebnim, ako znaš na šta mislim.

Polako sam izvukla ruku iz njegovog stiska i najslañe mu se nasmešila. & Naravno & rekla sam. & Vaš kelner će doći za pet minuta i reći će vam kakve specijalitete imamo.

Počela sam da se povlačim. Porudžbine za kafu su se sigurno nagomilale, a ljudi su uglavnom nestrpljivi kad čekaju svoju dozu kofeina, posebno ako treba da je ponesu.

O, ne & odgovorio je. & Zašto ti ne ostaneš i kažeš nam nešto o specijalitetima, dušo?

Slavljenik je primetio da mi je neprijatno pa se umešao.

Ona ne služi naš sto & prosiktao je pijanom prijatelju. & Ostavi jadnu devojku na miru.

Zvuk njegovog glasa pokrenuo je odjeke sećanja koje se borilo da ispliva na površinu moje svesti.

Onda mi je svanulo. Slavljenik je bio ona tajanstvena osoba koja me je bičevala u fetiš klubu u Istočnom Londonu onda kad sam otišla sama, pošto sam prvi put svirala gola za Dominika. Taj glas bih svuda prepoznala. Ostao je ovekovečen u mom sećanju zajedno s ostatkom tog iskustva koje mi je u tom trenutku bilo potpuno novo.

Baš kad sam shvatila da ga poznajem, i na njegovom licu sam pročitala da se i on setio mene. Pogledali smo se samo na trenutak, ali ipak dovoljno dugo da njegov pijani prijatelj shvati da ovo nije prvi put da se nas dvoje srećemo.

Stani malo. Poznajete li se vas dvoje?

Sad je bio stvarno glasan i drugi gosti su se utišali prateći scenu koja se odigravala pred njima, iako su se trudili da budu pristojni i da ne zure.

Slavljenikovo lice je postalo tamnocrveno, a drugi muškarac se trgnuo. Možda ga je neko u tom trenutku šutnuo ispod stola.

Robe, umukni.

Rob je postupio potpuno suprotno, ljutit zbog mog upadljivog prkošenja.

Ti si ženska iz onog kluba za čudake u kom smo bili! Imaš lepo dupe, srce!

Posegnuo je da me uhvati za dupe, ali sam se izmakla pre nego što je uspeo, odgurnuvši pritom njegovu ruku. Velikom manžetnom je zakačio stolnjak na susednom stolu i kad je povukao ruku, strgao je i stolnjak. Boca vina koja je nestabilno stajala na susednom stolu prevrnula se i pala pravo u krilo neke žene.

Posredi je bilo crno vino. Sudeći po elegantnoj odeći onoga ko ga je naručio, a po kome se prosulo, prilično skupo vino. Zaprepašćena žena je ustala i odmakla svoju stolicu. Ja sam tu pometnju iskoristila da se izvučem.

Otpratila sam je do toaleta da bi očistila mrlju s haljine.

Ostala sam skrivena u toaletu što sam duže mogla, a žena je bila veoma ljubazna prema meni.

Nisi ti kriva & rekla mi je, neraspoloženo sapunajući bluzu. & Poznajem tog tipa s posla. Pravo je govno.

Znači, ipak nije toliko prefinjena, pomislila sam još jednom je odmerivši.

Moj šef se bio uputio prema njenom stolu upravo kad sam ja pohitala ka toaletu. Znala sam da će izgladiti stvar, ali verovatno u skladu s devizom da je mušterija uvek u pravu. U najmanju ruku, sigurno je s računa žene kojoj je odeća uništena otpisao vino, a možda i ceo obrok, koji je mogao da košta i dvestotinak funti.

Nisam verovala da ću se izvući.

Izašla sam da se suočim sa sudbinom upravo kad je ona grupa muškaraca odlazila. Rob je izgledao veoma zadovoljan sobom, a moj šef se kezio glumeći ljubaznost, dok je u njemu tutnjala oluja besa.

Samer & pozvao me je šef pošto ih je ispratio & doñi ovamo.

Pokazao je prema kancelariji.

Slušaj & nastavio je kad smo ušli & tvoj privatni život je tvoja stvar i znam da je onaj tip smrad... & Zaustila sam da progovorim, ali je on podigao ruku i zaustavio me. & Ali kad tvoj privatni život postane javni život u mom restoranu, onda je to moja stvar. Jednostavno, više ne mogu da dozvolim da radiš ovde, Samer.

Ali nisam ja kriva! Pokušao je da me pipa. Šta si očekivao od mene?

Pa, da si možda bila malo... diskretnija... to se ne bi dogodilo.

Kako to misliš, diskretnija?

Kao što sam ti rekao, Samer. Ono što radiš van posla mene se ne tiče. Tiče se tebe. Ali, molim te, budi oprezna. Tako ćeš se uvaliti u nevolju.

Dobijanje otkaza nije nevolja?

Zaista mi je žao.

Uzela sam svoju torbicu i izašla ne osvrćući se.

Prokletstvo! To prokleto kopile i njegovo trapave ruke. Sad sam sjebana.

Već sam jednom odložila plaćanje kirije, a bila sam svesna da stan ionako plaćam daleko ispod cene. Ne želim da stanodavcu dam nov razlog da me izbaci iz stana. A ako opet zakasnim s kirijom, to bi mogla biti kap koja će preliti čašu.

Sranje.

Nisam mogla da pozovem Krisa jer bih onda morala da mu objasnim šta se desilo, a nisam želela da mu pružam nove povode za prekore. Mogla sam da pozovem roditelje na Novom Zelandu, ali nisam htela da brinu. Osim toga, već sam im rekla da sam se odlično snašla, pa bi me opet gnjavili da se vratim kući.

Pretpostavljam da bi Šarlot mogla da mi pomogne, ali previše sam ponosna da bih tražila novac od nje. Osim toga, predosećala sam da bi ona mogla nekako

da zloupotrebi moje loše finansijsko stanje. Tu je bio i posao u Njujorku, ali da bih ga dobila, prvo moram da briljiram na audiciji, a konkurencija će biti žestoka.

Tako da mi je ostao samo Dominik.

Neću tražiti pozajmicu od njega, nikad to ne bih učinila, ali očajnički sam želela da ga vidim. Njegov glas bi ublažio moje brige i pomogao mi da smislim kako da se izvučem iz procepa. Svaka tetiva mi je bila zategnuta, svaki mišić napet do pucanja, a um preplavljen strepnjom. Ništa ne bi moglo bolje da me oslobodi tog pritiska nego Dominik. Želela sam da preuzme moj um i moje telo i da me tuca s onom apsurdnom mešavinom žestine i nežnosti, od koje sam se osećala tako opušteno i živo.

Ali nisam znala jesam li spremna za suočavanje s njim dok mi je epizoda s Loralin još tako sveža.

Moraću da razgovaram s njim i da mu sve priznam. Nije bilo drugog rešenja. Na tu pomisao mi je pripala muka. U suprotnom, to bi me stalno izjedalo, a nisam mogla da dozvolim da se izmeñu mene i moje violine ispreči griža savesti. Kad bi muzika prestala da teče, ja bih, naprosto, prestala da postojim.

Prevalila sam kratak put od sada bivšeg radnog mesta do stana. Tamo sam se brzo istuširala i uzela nešto odeće. Odabrala sam stvari prikladne za univerzitetski kampus, zbog kojih bi Dominik osećao da mu pripadam. Obukla sam istu odevnu kombinaciju koju sam poslednji put nosila za njega & farmerke, majicu i baletanke i stavila dnevni ruž. Nadala sam se da će ga to podsetiti na naš poslednji susret, kad sam mu se potpuno predala.

Uključila sam laptop i na internetu potražila univerzitete u Severnom Londonu. Uspela sam da pronañem onaj na kojem Dominik predaje književnost. Pretpostavila sam da na oglasnoj tabli na njegovom fakultetu postoji raspored predavanja, baš kao na muzičkoj akademiji. Naći ću ga.

Trebalo mi je vremena da nañem pravo mesto, ali na kraju sam uspela, i to upravo kad je predavanje počinjalo.

Njegova predavanja su bila posećena. Slušao ih je veliki broj žena, od kojih su mnoge bile veoma privlačne. Pohotno su gledale Dominika dok se nakašljavao i spremao da progovori. Osetila sam oštar nalet ljubomore. Sela sam u prvi red, tako da mora da me vidi. Htela sam da ustanem i povičem: „On je moj!" Ali nisam to učinila. Znala sam da on meni ne pripada ništa više nego ja njemu i ništa više nego što bilo ko zaista pripada bilo kome.

Trebalo mu je nekoliko trenutaka da me primeti jer je bio usredsreñen na predavanje. Kad me je ugledao, oči su mu na trenutak blesnule. Da li je to bio bes? Ili požuda? Onda mu se lice opustilo i nastavio je predavanje kao da ne postojim. Nisam čitala knjigu o kojoj je govorio, ali sam ipak pratila ritam njegovih reči i muzikalnost njegovog jezika. Bio je poput dirigenta koji počinje polako, a onda gradi napetost dok ne dosegne krešendo, posle kojeg ponovo lagano umiruje ritam. Nije ni čudo što su njegova predavanja tako popularna. Često je pogledao prema meni. Ali nisam reagovala. Sedela sam nepomično i ćutala, no nadala sam se da će se setiti kad sam poslednji put bila tako obučena i našminkana. Da će se setiti kako je odabrao tamniji ruž, kojim mije obojio bradavice i pičku, obeleživši me time kao svoju.

Predavanje se završilo i studenti su počeli da izlaze. Zadržala sam dah.

Neću moći ceo dan da se motam tuda ako on odluči da me naprosto ignoriše. & Samer & rekao mi je tiho, kroz buku torbi i knjiga.

Ustala sam i sišla niza stepenice do katedre, gde je on pa& kovao svoje stvari nakon završenog predavanja.

Ispravio je leña i zlobno me pogledao.

Zašto si došla ovamo?

Morala sam da te vidim.

Lice mu se za trenutak ukočilo, možda jer je primetio moju uznemirenost. & Zašto? & upitao je.

Sela sam na poslednji stepenik, tako da je on stajao iznad mene, i sve mu ispričala. Rekla sam mu za Loralin i roba. Ispričala sam mu kako sam nosila veštački kurac, divlje ga nabijala u usta roba, i kako sam uživala u tome, ali sam, uprkos svemu tome, želela da me Dominik uzme. Htela sam da budem njegova.

Sve sam mu rekla. Prećutala sam samo poslovnu priliku u Njujorku i to što sam trenutno nezaposlena. Čak i dok sam sedela u srcu njegovog sveta, pred njegovim nogama, bila sam previše ponosna da bih mu to otkrila.

Nije trebalo da dolaziš ovamo, Samer & rekao je.

Uzeo je torbu i izašao iz amfiteatra.

Njegova poruka mi je stigla kasnije, pošto sam se vratila kući. Ležala sam na krevetu grleći kutiju s violinom, nadajući se da će mi Dominik, uprkos svemu što se dogodilo izmeñu nas, dozvoliti da zadržim Bejlija. Ponovo sam osetila razdirući stid što sam išta prihvatila od tog čoveka.

Onda mi je telefon zazujao. Bilo je to izvinjenje.

„Izvini. Zatekla si me nespremnog. Oprosti mi." „Važi", odgovorila sam. „Hoćeš li mi opet svirati?" „Da." U sledećoj poruci su mi stigli podaci o datumu, satu i mestu našeg sledećeg susreta. Ovog puta to neće biti njegova kuća. Tražio je da obezbedim publiku. Da je sama odaberem. Je li to bio test moje prilagodljivosti?

Ponovo ću svirati za njega. Smatrala sam da ćemo tako ponoviti formu prošlih, uspešnih sastanaka & ako se naši susreti mogu tako nazvati. Pokušavao je da „premota" vreme i vrati nas na stazu kojom smo bili krenuli.

Razmislila sam koga bih mogla da pozovem. Ne Loralin. To bi bilo sipanje soli na ranu. Preostajala mi je samo Šarlot, iako sam zazirala od toga da je uključim u nešto tako osetljivo. Imala je običaj da se nametne i preuzme kontrolu, a nije bila dovoljno saosećajna da primeti napetost u mom i Dominikovom odnosu. Ali ona mi je bila jedini izbor. Sretala sam i druge ljude na fetiš sceni, ali, kao što je uobičajeno na takvim mestima i u takvim prilikama, nismo s kratkotrajnog zadovoljstva prelazili na bilo šta ozbiljnije što bi se moglo nazavti prijateljstvom.

O, pa to je sjajno & rekla je Šarlot. & Mogu li da povedeni još nekog?

Valjda možeš & odgovorila sam. Dominik mi je rekao da obezbedim publiku, a bilo bi mi neprijatno da se pojavim samo sa Šarlot. Kad bi došla sama, sigurno bi nam smetala.

Ja sam samo htela da se tucam s Dominikom, ali želela sam i da mu pokažem da to naše čudno partnerstvo može da se održi. A pošto je tražio publiku, dobiće je.

Ponovo sam obukla dugu plišanu haljinu koju sam nosila onog dana u parku i uzela sam Bejlija. Nije mi odreñeno rekao kakav nastup želi, pomislila sam namrštivši se, ali sam pretpostavila da želi da sviram.

Osim toga, bez violine mi se činilo da su mi ruke prazne.

Susret je isplaniran u Severnom Londonu i ponovo je posredi bilo neko neupadljivo i zabačeno mesto. Meñutim, ovog puta bila je to velika prostorija nameštana kao dnevna soba s kuhinjom i tušem. Prostor je bio opremljen prilično moderno, ali odmereno. S obeju strana nalazila su se po dva kožna kauča, pod je bio prekriven tepihom, a na sredini je bio stakleni stočić. U daljem uglu nalazio se veliki krevet.

Skoro sav raspoloživi prostor bio je popunjen jer je Šarlot dovela petnaestak ljudi, uključujići i svog prelepog žigola, Džaspera. Da li je

naplaćivao po satu?

A tu je bio i Kris.

Gospode bože, šta je to uradila?!

Ali s olakšanjem sam primetila da je Dominik zadovoljan. Odmah mi je prišao i toplo me poljubio u usta, nežno mi stegnuvši rame.

Samer & rekao je tiho. Činilo mi se da mu je laknulo koliko i meni. Možda je mislio da neću doći.

Kris i Šarlot su bili zadubljeni u razgovor sa Džasperom na drugom kraju prostorije. Ćaskali su veoma živo i nijedno od njih me nije primetilo. Dobro je.

To će mi dati vremena da razgovaram s Dominikom.

Upravo kad sam nameravala da otvorim usta i predložim mu da nañemo neko mirno mesto gde ćemo moći nasamo da razgovaramo, Šarlot je skočila, prišla nam i zagrlila me.

Samer! & povikala je. & Zabava može da počne.

Kris me je obgrlio s druge strane i nežno me poljubio u obraz.

Bila sam opkoljena. Na Dominikovom licu sam na trenutak primetila uznemirenost, koju je ubrzo zamenila njegova uobičajena pribranost. Otišao je u kuhinju. Šarlot je krenula za njim, naoko još raspoloženija za nestašluke nego inače. Šta li je smislila? Pogledala sam po sobi i osmotrila prisutne parove.

Većina ih je bila oskudno odevena, ali niko se još nije bio upustio u seks, uprkos požudi koja je ispunjavala sobu. Smatrala sam da ovo nimalo nije u Dominikovom stilu. Pitala sam se u kojoj meri je ovo njegova zamisao, a koliko je Šarlot imala udela u tome. Pretpostavljala sam da je ona vodila glavnu reč.

Nije važno. Uskoro ću zasvirati i sve ih zaboraviti.

Krisu je bilo drago što me vidi. Pokušavao je da me uvuče u razgovor, ali moj um je bio zaokupljen mislima o Šarlot i Dominiku u kuhinji. Vodili su nekakav čudan razgovor, a o čemu bi drugom pričali nego o meni? Nikad nije bilo lako protumačiti izraz Dominikovog lica, ali sam po njegovim stisnutim ustima zaključila da mu se nešto ne sviña. S druge strane, Šarlot je brbljala do iznemoglosti.

Zemlja zove Samer. Da se zagrejemo? & upitao me je Kris drmusajući me za rame.

O, naravno & odgovorila sam uzimajući violinu i prelazeći na drugi kraj sobe gde je stajala Krisova viola. Pretpostavila sam da će nam tu biti improvizovana pozornica. Onda me je Dominik pozvao.

Samer, doñi ovamo.

Spustila sam violinu pored Krisovog instrumenta i prišla Dominiku.

Večeras nećeš svirati. U svakom slučaju, ne tako.

Nagnuo se i poljubio me pravo u usta. Krajičkom oka sam uhvatila Šarlotin pogled, upravo dok se Dominik odvajao od mene. Izgledala je zadovoljno sobom. Šta god da je bio predmet njenog gloženja s Dominikom, ona je, očigledno, pobedila. Dominik je bio usplahiren. Osetila sam kako isijava vrelinu. Ne bih se iznenadila kad bi iz njega počela da se diže para.

Negde u sobi začulo se škljocanje upaljača. Štrecnula sam se. Šarlot je iz torbe izvadila konopac na kome su bile prikačene razne stvari.

Setila sam se da mi je pominjala kako je čitala o tome. Nadala sam se da je prošla pravu obuku i da taj konopac nije olako koristila na onima koji joj to dozvole.

Gurnula je stakleni stočić oko pola metra napred, a onda se popela na njega. Sada su svi prisutni mogli da joj vide duge, preplanule noge i zadnjicu, dugu belu haljinu, koja je, kako sam tek tad primetila, bila potpuno providna.

Nije nosila donje rublje, ali nisam ni ja, a Šarlot se moralo priznati da ima sjajne noge.

Dominik mi je ohrabrujuće stisnuo šaku. Nije me ohrabrio. Šarlot se spustila na pod i odgurnula sto. Prethodno je bila prikačila konopac za metalni prsten na tavanici.

Hoćeš li učiniti to za mene? & upitao je Dominik.

Iako još nisam znala šta očekuje, bila sam spremna da mu ispunim želju, šta god da je u pitanju. Nisam verovala Šarlot kad je takva, ali verovala sam Dominiku, uprkos tome što se ponašao čudno. Šarlot me je uhvatila za ramena i povukla me dok se nisam našla ispod konopca.

Podigni ruke i ništa ne brini. Svideće ti se.

Pretpostavila sam da će me okačiti za konopce.

Prvo joj skini haljinu & neko je veselo dobacio s jednog kauča. Šarlot ga je poslušala. Smakla mi je tanke bretele s ramena i odvezala haljinu na leñima pre nego što sam stigla da podignem ruke. Haljina je samo skliznula na pod. Ponovo sam se našla gola pred publikom, ali sad mi to nije bilo nimalo strano.

Bogu hvala, Krisa nigde nije bilo. Možda mu je dojadilo čekanje ili mu je postalo neprijatno u sve pohotnijem društvu, pa se pokupio i otišao.

Podigla sam ruke i osetila kako mi se konopac obmotava oko ručnih zglobova i izmeñu njih, obrazujući par složenih lisica. Šarlot je provukla prst

izmeñu konopca i mojih ruku da proveri da me nije previše stegla. Možda ipak nije tako bezdušna.

Je li ovo u redu? & upitala je. & Ne steže previše?

Mislim da je u redu & odvratila sam. Stopala su mi još uvek bila čvrsto na zemlji i mada sam bila sputana, Šarlot je malo olabavila konopac da mi taj položaj ne bi prebrzo postao mučan.

Prepuštam je tebi & obratila se Dominiku zaverenički. Čula sam kako u drugoj prostoriji teče voda, a onda kako se vrata otvaraju i zatvaraju.

Kris.

Samo je bio u kupatilu.

Sranje.

Hej! & doviknuo je Dominiku. & Jebote, šta to radiš?!

Glas mu je brektao od besa.

Mene nije pitao šta radim. Obratio se samo Dominiku. Zar nije mogao da vidi da se ne opirem, da se svesno upuštam, da sam pristala svojevoljno, a ne samo zato što je to bio hir mog pratioca?

Odjednom sam se naljutila na njega što me ne razume i što želi da ispunim njegova očekivanja.

Daj, Krise, odjebi više! Dobro sam! Svi smo dobro. Ti ovo, naprosto, ne shvataš.

Samer, pogledaj se samo! Pretvorila si se u jebenu lujku! Imate sreće što ću vas pustiti da nastavite sa svojim bolesnim igrama, umesto da pozovem policiju.

Pokupio je svoju violu i jaknu i izjurio napolje, zalupivši vrata za sobom.

Opa! & otelo se istom onom koji se ranije oglasio s kauča. & Eto zašto ne treba pozivati moralne čistunce na perverzne zabave.

Nekoliko ljudi se nasmejalo i napetost je malo popustila.

Ko ga jebe! Ovo je moje telo i radiću s njim šta mi je volja, a u to spada i sve ono što Dominiku padne na pamet.

Dominik me je pogladio po kosi, ponovo me nežno poljubio i pomilovao mi grudi.

Sigurna si da si dobro? & upitao je.

Da, dobro sam, i više nego dobro.

Htela sam samo da počne, da me pojebe i odveže me, da ruke prestanu da me bole i da mi dozvoli da sviram svoju violinu.

Onda je Dominik izvadio brijač.

š Temperatura je rasla.

U sobi ispunjenoj dimom. U njihovim umovima.

Kris je otišao, ali su njegove reči još uvek odzvanjale u Samerinim ušima.

Deo nje je osećao žaoku njegovih optužbi. Drugi deo, mračniji i neodgovorniji, bio je besan na Krisa što se usudio da je ukori i veruje kako razume protivrečnu prirodu njenih nagona. Samer je uzdahnula, premeštajući se s noge na nogu kako bi bolje rasporedila težinu. Podigla je pogled i ugledala Dominika na drugom kraju sobe. Razgovarao je sa Šarlot, dok su mu ruke slobodno lutale njenim, sada uglavnom nagim telom. Pored njih je bio Džasper, potpuno go i sa spektakularnom erekcijom. Jednom rukom je lagano drkao, dok mu je druga bila zauzeta negde u tami Šarlotinog meñunožja. Šarlot nije bila nimalo pometena što se našla skoro u sendviču izmeñu dvojice muškaraca koji je istovremeno miluju. Činilo se da ima punu kontrolu nad tom čudnom situacijom. Dominik je još uvek bio od glave do pete odeven u crno. Jedini ustupak napravio je skinuvši sako. Njegov džemper od kašmira s okruglim izrezom nežno je gladio Šarlotine grudi dok se pripijala uz njega. Na prigušenom svetlu Samer je mogla da vidi i čuje niz drugih parova raštrkanih po podu, na ugaonoj garnituri na drugom kraju sobe, pa čak i na velikom pravougaonom stolu, s kog su sklonjene čaše i hrana. Svi su bili zaokupljeni seksom. Čulo se stenjanje i šapat, videla ih je kako se grle. Neko je tiho prošao pored nje i provukao joj prste kroz kosu. Nije se okrenula da vidi ko je, a i ko god da je bio, nije se zadržao, već je produžio da se spoji s nekim novim partnerom. Pogled joj je bio prikovan za trojku koju su činili Šarlot, Džasper i Dominik. O čemu li su oni mogli da razgovaraju? O njoj?

Samerin um je grozničavo radio.

Ono što je počelo kao nova faza igre koju je spremno igrala s Dominikom sada se otelo kontroli.

U kratkim vremenskim razmacima, sva tri člana zavereničke grupe okretala su se prema njoj i gledala je. Samer se činilo da joj se smeju, kao da je sada postala potpuno sporedna stvar u toj igri, dostojna samo podsmeha.

Sećanja su joj preplavila um. Setila se kako je sama svirala za Dominika na

letnjoj pozornici u parku, a onda gola s gudačkim kvartetom, pa nakon toga, sama i gola u grobnici, što se završilo tucanjem. Na kraju se setila još sveže epizode u Dominikovoj kući kad joj je vezao oči da bi svirala za nepoznatog posmatrača. Bila je uverena da tada nije bilo prisutno više od jednog gosta, a instinkt joj je govorio da je to sigurno bio muškarac. Setila se i kako ju je Dominik posle toga jebao dok ih je stranac posmatrao. Sve to je dovelo do ovoga noćas. Čemu se ona nadala? Šta je očekivala? Nekakav okrutni napredak u ritualu njihove neobične veze? Nema sumnje da joj je nedostajao dok je bio na konferenciji u Italiji. Nedostajala joj je njegova tiha samouverenost i njegove bla'ge, ali bespogovorne naredbe. To joj je poručivalo njeno telo, a ona je to nadoknañivala sopstvenim avanturama na fetiš sceni. Želela je da ta noć bude posebna, a ne samo neka nova varijacija, neki uvrnuti pozorišni spektakl.

Samer je zadrhtala. Još uvek je osećala oštrinu brijača koji joj je malopre obrijao pičku. Pogledala je naniže i videla svoj polni organ, gladak i obnažen.

Stresla se. Bilo je nečeg zapanjujućeg u prizoru tako ekstremne golotinje. Da li će se ikad navići na to i prihvatiti činjenicu da je bila obrijana pred drugima, razotkrivena krajnje ponižavajuće? Gajila je slabu nadu da će je, pošto je bila tako izložena, Dominik ipak osloboditi i bar joj dozvoliti da svira na svom dragocenom novom Bejliju za okupljenu publiku. Meñutim, Šarlot se umešala i Samer je ostala skoro obešena, gola i beskorisna. Mogla je samo da posmatra kako talasi požude, koje je protiv svoje volje podstakla, zapljuskuju prisutne i kako se njihove strasti oslobañaju. Neki slab glas u Samerinoj glavi je vrištao: „Dominik, jebi me, uzmi me pred svima, uzmi me odmah!", ali reči jednostavno nisu mogle da se probiju kroz bedeme njenih zatvorenih, sasušenih usana. Jer uprkos svemu što je uradila s njim, osećala je da bi bilo previše ponižavajuće da to izgovori. Znala je u dubini duše da ona ne sme biti ta koja će tražiti. Ona ne sme da moli. Zapovest mora doći od Dominika. Ne od nje.

Videla je kako Šarlot naginje glavu i ljubi Dominika u usta. Džasper je prišao bliže i počeo da gricka Šarlotino uvo. Sobom su odjekivali dahtaji i stenjanje para koji je vodio ljubav na tepihu, neposredno iza nje.

Pošto su mu ti zvuci privukli pažnju, Dominik se izvukao iz Šarlotinog zagrljaja, prišao Samer i bez reči je odvezao. Spustila je ruke, zahvalna što je se najzad setio. Još nije osećala grčeve u rukama. Poljubio ju je u čelo s neverovatnom nežnošću, a onda se pored njih stvorila Šarlot. & Bila si prelepa, dušo & rekla je njena prijateljica milujući je po obrazu.

& Naprosto predivna.

Samer se nadala da će se Dominik sada potpuno posvetiti samo njoj.

Meñutim, praćena Džasperom, čija veličanstvena erekcija nikako nije slabila, Šarlot je uhvatila Dominika za ruku kao da namerava da ga odvede.

Samer je stajala gola dok joj se cirkulacija polako vraćala u ruke. Osetila je ljubomoru što njena prijateljica neće da pusti Dominika, da ga ostavi na miru.

Zar Šarlot ne zna da Dominik pripada njoj, Samer, na neki čudan način koji ni sama ne ume da objasni? Zašto ne može da ih ostavi na miru? Uostalom, Šarlot nije imala razloga da se meša.

Najzad, Dominik je rekao: & Mislim da mi treba još jedno piće. Je li još neko raspoložen da nešto popije? Samer, hoćeš li možda vode?

Samer je klimnula glavom i Dominik je otišao u kuhinju, prelazeći preko ljudi u pokretu. Krivudao je izmeñu tela u raznim seksualnim pozama. Dok je on odlazio, Šarlot je prošaptala Samer na uvo: & Zaista mi se sviña tvoj tip, mila Samer. Mogu li da ga pozajmim?

Zapanjena tim zahtevom, Samer je zanemela, dok je u noj tutnjao bes.

Poželela je da su negde drugde, u nekom baru ili na normalnoj zabavi jer bi onda mogla glasno da protestuje. Ali u toj sobi punoj parova koji su se milovali, ljubili, jebali i prepuštali najraznovrsnijim oblicima preterivanja, podstaknuti njenim ceremonijalnim brijanjem, naprosto nije mogla ništa da kaže. Možda je to bio nekakav čudan oblik pristojnosti rezervisan za orgije?

Ključala je od gneva. Zašto se Šarlot tako ponaša? Zar joj nije prijateljica?

Samer je još kiptela od besa kad se Dominik pojavio i oprezno krenuo prema njima držeći nekoliko čaša. Dao je Samer čašu vode, koju je ona iskapila ne okvasivši suve usne. U stopu praćena Džasperom, Šarlot je posesivno obgrlila Dominika oko struka.

Zar ovo nije zabavno, narode? & upitala je Šarlot.

To je bio okidač Samerinog ludila.

Ili prkosa.

Predavši praznu čašu Dominiku, okrenula se prema Džasperu, spustila levu ruku i drsko ga uhvatila za kurac.

Baš je zabavno & rekla je & i sve ostaje meñu prijateljima, zar ne?

To je baš zgodno & izjavila je Šarlot primetivši Samerin potez. Na usnama joj je zaigrao ñavolski osmejak. Negde u prostoriji, neko je svršio uz krik olakšanja.

Džasperov topli kurac u Samerinoj ruci bio je neverovatno čvrst. Čvršći od

bilo kog penisa koji je ikad držala, pomislila je Samer. Dok ga je stezala, videla je kako se njegovim licem širi kez i osetila nalet vreline i požude. Samer namerno nije htela da pogleda u Dominika i vidi njegovu reakciju.

Spustila se na kolena, uzela Džasperov dugi, debeli, baršunasti kurac u usta i osetila kako se uvećava. & Napred, curo & začula je Šarlotin glas i osetila kako je Domink svrdla pogledom.

Samer se nakratko zapitala kakvog li je ukusa Dominikov kurac. Još mu nije pušila i pitala se zašto se to nije desilo. Onda se ponovo usredsredila na posao koji je u tom trenutku bio pred njom. Usnama i jezikom se igrala žigolovom kitom. Sisala ju je, lizala i nežno grickala usklañujući svoj ritam s pulsom njegovog srca, koji je osećala kako odjekuje kroz njegov ud, kao prigušeni zvuk bubnjeva u nekoj egzotičnoj džungli. Krajičkom oka je primetila kako Šarlot spušta šake ka Dominikovom pojasu, bez sumnje u nameri da je oponaša.

Samer je osetila oštru žaoku ljubomore. Bila je odlučna da dovede Džaspera do vrhunca. Ali i najbolji planovi se lako izjalove. Upravo kad je Samer osetila kako Džasperovo mišićavo telo počinje lagano da podrhtava najavljujući erupciju koja će završiti u njenim ustima, žigolo se nežno odvojio od nje. Njena usta su ostala otvorena u obliku slova „O", izražavajući njeno iznenañenje i razočaranje. Uhvatio ju je za ruku, podigao je i nežno je poseo na obližnju sofu, koja se u meñuvremenu oslobodila. Dominik i Šarlot su stajali polugoli. Ona je bila u korsetu i čarapama, a on sa spuštenim pantalonama i još uvek u gaćama. Za razliku od njih, Samer i Džasper su bilo potpuno goli.

Njihova tela su bila slika i prilika želje i beline. Samer se spustila na sve četiri pokazavši se svima. Čula je šuškanje dok je Džasper vadio kondom iz omota i vešto ga navlačio na ukrućeni ud. Onda joj je raširio noge i postavio se iza nje.

Njegov kurac ju je začikivao plešući na njenoj ogoljenoj pički.

Samer je duboko udahnula i pogledala iza Džaspera. Naletela je na duboku tamu Dominikovih očiju dok je zurio u predstavu koji su ona i Džasper prireñivali. Onda je osetila kako je Džasper nabija na debeli kurac u jednom silovitom naletu. Njegova muškost ju je iznenada ispunila i rastegla. Jebote, baš je velik. Samer je izdahnula kao da joj je sav vazduh izbijen iz pluća čistom odlučnošću i snagom Džasperovog prvog udara. Kad je počeo da ulazi u nju i izlazi iz nje, Samer se isključila. Njeno telo je ponovo zaplovilo morem ništavila. Na trenutak se bezumno prepustila, spustila sve brane i otvorila se za sve što je može snaći. Svesno se predala. Svojevoljno je postala igračka na

talasima neodoljive požude.

Sklopila je oči. Njeno telo je bilo poput superprovodnika a misli raštrkane kao oblaci. Moždane ćelije su joj otkazale poslušnost dok je snaga volje ustupala mesto moćnom plamenu strasti.

U nekom skrivenom deliću njenog uma (ili je to, možda, bila duša) Samer je zamišljala da je u Dominikovom telu. Nije to činila da bi posmatrala stručnost s kojom mu Šarlot verovatno puši, već da bi se uverila da su njegove oči uprte u nju dok je Džasper jebe. O, sigurno gleda kako žigolov ud ispunjava njene dubine, kako uleće u nju dok joj se graške znoja pojavljuju iznad gornje usne, a dah joj zastaje. Gledaj, Dominik, gledaj. Evo kako me jebe drugi muškarac. A jebe me dobro. Voleo bi da si sad na njegovom mestu, je li tako? O, kako je samo tvrd.

Kako me uzima. Kako me tera da drhtim, tresem se i grčim. O, kako me žestoko jebe. Sve žešće i žešće. Ne prestaje. Kao mašina je. Pravi ratnik.

Ispustila je promukao krik užitka i shvatila da je ne uzbuñuje toliko Džasperovo ritmično kretanje u njoj koliko saznanje da je Dominik gleda.

A onda je svršila.

Vrisnula je.

U sledećem trenutku je osetila kako i Džasper konačno svršava, preplavljujući njenu unutrašnjost. Osetila je toplinu njegovog vrelog semena unutar tankog omotača od lateksa koji je prethodno navukao. Odjednom su se, niotkud u njenom umu pojavila mučna, sumanuta pitanja: „Jesam li luda? Jesam li bolesna?" dok se pitala kakvog li bi ukusa bila Dominikova sperma kad bi mu pušila dok ne svrši. Onda se zapitala da li će se to ikad desiti. Samer je shvatila da apsurdne misli imaju običaj da iskrsnu u ljudskom umu u najnezgodnijim trenucima.

Teško je disala dok se Džasper izvlačio iz nje. Ustao je, opušteni penis i dalje mu je bio očaravajuće dugačak i debeo. Sklopila je oči i osetila kako se talas kajanja meša s osećajem užitka. Više nije htela da vidi, ni da zna šta rade Dominik i Šarlot.

Bila je umorna. Užasno umorna.

Pomerila je svoje iscrpljeno telo, zarila ilce u mirišljavu kožu sofe i tiho zaplakala.

Dok je Samer ležala u središtu dešavanja, orgije oko nje su se primicale kraju.

Razočaran sam & rekao je Dominik. & Zar ovo nije ono što si hteo? & upitala ga je Samer. Bilo je to sutradan.

Sedeli su u kafeu u pristaništu Sent Ketrin gde su se prvi put sreli. Bilo je veče. Obližnjim mostom su tutnjali automobili s mukom se probijajući kroz saobraćajnu gužvu. & Zar nisi želeo da vidiš kako me jebe drugi muškarac i...

Ne & Dominik je prekinuo ljutitu bujicu njenih reči. & Ni u kom slučaju. Šta si onda hteo? & skoro je vrištala na njega dok su joj se na licu jasno očitavali bol i tuga. Pre nego što je uspeo da joj odgovori, Samer je nastavila. ðavo joj nije dao mira. Bila je gnevna i želela je da ga povredi. & Ali sigurna sam da te je to napalilo. Zar nije?

Nakratko je skrenuo pogled. & Jeste & priznao je tiho, kao da se izjašnjava krivim za neki manji prekršaj.

Eto & rekla je Samer pomalo pobednički, zadovoljna što je u pravu.

Više ne znam šta hoću & rekao je Dominik.

Ne verujem ti & odgovorila je Samer. Njenim umom je i dalje tutnjala oluja besa.

Mislio sam da smo se dogovorili. & Ma jesi li?

Da, mislio sam da si mi oprostila grehe.

A tih grehova sigurno ima mnoštvo. Nemoguće ih je nabrojati.

Zašto si tako nabusita? & upitao ju je Dominik osetivši da njihov razgovor kreće u veoma lošem smeru.

Znači, sad sam ja kriva što sam otišla predaleko, a?

Nisam to rekao.

A ko je dozvolio da ga Šarlot pipa po celom telu kao da ja ne postojim?

Stajala sam tamo kao budala, gola kao od majke roñena i obrijana kao robinja & nastavila je.

Nikad te nisam gledao kao robinju. Ni ranije, ni sada, ni ubuduće.

Ali ti nije nimalo teško da se prema meni ponašaš kao prema robinji & Samer se skoro gušila sopstvenim rečima. & Nisam robinja i nikad to neću biti.

Dominik ju je prekinuo, pokušavajući da ovlada razgovorom. & Samo mislim da si nas oboje izneverila ponizivši se s onim... žigolom. To je sve.

Samer je zanemela. Suze stida i besa pekle su joj oči. U trenu je poželela da ga gaña u glavu čašom, ali se savladala.

Nikad ti ništa nisam obećala & konačno je rekla Dominiku.

Nikad ti to nisam ni tražio.

Bio je to... nagon. Naprosto nisam mogla da se suzdržim & rekla je

izvinjavajući se, ali ga je odmah zatim ponovo napala. & Ti si me doveo u tu situaciju, a onda me napustio. Kao da si probudio sve moje demone, a onda si otišao beskrajno daleko ostavivši me samu sa... bogzna sa čim. Jednostavno ne znam da objasnim, Dominik.

Znam. I ja sam donekle kriv za to. Mogu samo da se izvinim.

Prihvatam izvinjenje.

Otpila je iz svoje čaše. Led se davno otopio i voda je bila mlaka.

Pa... & konačno je progovorio Dominik. & Pa. Želiš li da nastaviš? Šta da nastavim? & upitala je Samer.

Da se viñaš sa mnom.

U kom svojstvu?

Kao ljubavnica, kao prijateljica, saučesnica u strasti. Odaberi.

Samer je oklevala. & Ne znam & odgovorila je. & Jednostavno ne znam.

Razumem & klimnuo je Dominik ogorčeno. & Zaista razumem.

Sve je tako komplikovano & kazala je Samer.

Jeste. S jedne strane, želim te. Žarko te želim, Samer. Ne samo kao ljubavnicu ili kao igračku, već kao nešto više. S druge strane, teško mi je da objasnim tu privlačnost i zašto se tako brzo sve toliko izopačilo.

Hmmm & oglasila se Samer. & Znači ovo nije prosidba? & Iskezila se od uveta do uveta.

Ne & potvrdio je on. & Možda neka vrsta sporazuma?

Mislila sam da to već imamo.

Možda & odgovorio je.

Ali potpuno je jasno da to ne ide, zar ne? Previše je nepoznatih činilaca u igri.

Oboje su uzdahnuli u istom trenutku, zbog čega su se nasmešili. Bar su mogli da vide smešnu stranu situacije u kojoj su se našli.

Možda bi trebalo da se raziñemo na neko vreme?

Nije bilo važno ko će to prvi izgovoriti. Ionako su im oboma te reči bile navrh jezika.

Hoćeš li da ti vratim violinu? & upitala je Samer.

Naravno da ne. Oduvek je tvoja. Bezuslovno.

Hvala ti. Iskreno. Nikad nisam dobila lepši poklon.

Zaslužila si ga sto puta. Muzika koju si stvorila za mene nezaboravna je.

& I kad sam svirala obučena i kad sam svirala gola?

I kad si svirala obučena i kad si svirala gola. & Pa? Pa, sačekaćemo. Razmislićemo. Videćemo šta će se dogoditi i kad će to biti, ako ikad bude.

Bez obećanja?

Bez obećanja.

Dominik je spustio novčanicu od pet funti na sto i teška srca posmatrao Samer kako izlazi iz kafea, dok se njena prilika polako gubila u noći.

Pogledao je na sat. Bio je to srebrni ,,tag hojer" koji je kupio pre pet godina da bi proslavio izbor za redovnog profesora.

Bio je suton, ali njega nije zanimalo koliko je sati, već koji je dan. Prošlo je četrdeset dana otkako je prvi put video Samer kako svira staru violinu na stanici Totenhem Kort Roud. To je datum za pamćenje.

Sastanak sa čovekom koji je tražio muzičare za posao u Americi prošao je odlično. Samo nedelju dana kasnije, Samer je sletela na njujorški Aerodrom JFK, nakon što je bez obaveštenja napustila svoj sobičak u Vajtčapelu, odrekavši se depozita. Nije se oprostila sa Šarlot ni s ostalim poznanicima. Pozvala je samo Krisa, kome je, najbolje što je mogla, objasnila svoju situaciju, kao da želi njegov blagoslov.

Nije telefonirala Dominiku, iako je bila u velikom iskušenju da, izmeñu ostalog, još jednom razgovara s njim.

Agencija joj je obezbedila privremeni smeštaj u zajedničkom stanu s ostalim članovima orkestra, strancima, nedaleko od Boverija. Upozorili su je da svi sviraju duvačke instrumente, kao da to na neki način odreñuje njihov karakter. Ta ju je primedba (ili je to bilo upozorenje?) zabavila.

Samer nikad nije bila u Njujorku. Dok se žutim taksijem približavala tunelu Midtaun, prvi put je ugledala nebodere Menhetna. Bili su impresivni kao u filmovima, prizor koji bukvalno oduzima dah.

Samer je pomislila kako je to pravi način da se započne novi život. Dok se polako provlačila kroz saobraćajnu gužvu njujorških predgraña, nije naišla na išta naročito. Ali sada, dok je kroz prljave prozore taksija opčinjeno posmatrala višespratnice i prepoznatljiva obeležja Njujorka, ispunili su je radost i nada.

Prve nedelje u gradu nije imala mnogo slobodnog vremena. Morala je da se uklopi u zgusnuti raspored proba, da pribavi neophodne boravišne dokumente, navikne se na neobičan krajolik Donjeg Ist Sajda i stekne osnovnu

predstavu o ovom čudnom i predivnom gradu.

Njeni cimeri su se držali po strani, što joj nije smetalo. Teško da je bila naročito bliska i s ljudima s kojima je stanovala u Londonu.

Ubrzo je došao dan njenog prvog nastupa s novim orkestrom. Bio je to simfonijski orekstar Gramersija. Te jeseni je nastupao u lokalnoj sali koja je nedavno potpuno obnovljena. Izveli su jednu Malerovu simfoniju, koja joj nekako nije legla, pa joj je bilo teško da se unese u muziku. Srećom, bila je samo jedna od preko deset violinista u gudačkoj sekciji orkestra, a tehnički je bila dovoljno vešta da se uklopi i sakrije u toj masi ne skrećući pažnju na nedostatak poleta.

Za pola meseca će preći uglavnom na tradicionalan klasičan repertoar.

Sviraće Betovena, malo Bramsa i nekoliko dela ruskih romantičara. Samer se radovala tom delu sezone, ali ne i njenom kraju, za koji je bilo planirano izvoñenje Pendereckog. Bila je to noćna mora za gudače, a osim toga, nimalo po njenom ukusu. Ta muzika je bila bezlična, oštra i po njenom mišljenju užasno pretenciozna. Meñutim, do tada ima još vremena, a probe za taj nastup počeće tek u kasnu jesen. U meñuvremenu će pokušati da uživa.

Vreme u Njujorku je bilo neuobičajeno lepo za to doba godine, ali koliko god da je retko izlazila, uvek bi pokisla. Dok je trčala u najbliži zaklon, u tankoj pamučnoj haljini koja joj se pripijala uz telo natopljena kišom, setila se kasnog proleća na Novom Zelandu. Bio je to čudan osećaj, ali nikako se ne bi mogao nazvati nostalgijom. Imala je utisak da je na Novom Zelandu boravila u nekom drugom životu.

Nije osećala potrebu da izlazi i druži se, da se viña s muškarcima, niti da upražnjava seks. Ovo je za nju bio odmor. Nakon što bi se uveče vratila u samoću svog oskudno nameštenog stana, slušala je zvuke koji su dopirali s ulice. Sirene su zavijale kroz noć remeteći tišinu koja se spustila na grad. Svaki zvuk bio je kao udisaj tog grada. Ponekad je kroz tanki zid koji ju je delio od susedne sobe, čula kako par koji tamo živi vodi ljubav. U pitanju je bio hrvatski par svirača duvačkih instrumenata. Samer je verovala da su u braku. Začula bi mali koncert glasova koji nešto šapću na stranom jeziku, zatim neizbežni zvuk federa i teško disanje. Na kraju bi se razlegao krik flautistkinje dok je svršavala, praćen glasnom bujicom hrvatskih psovki. Bar je tako zvučalo Samer, koja je pažljivo slušala njihovo komešanje i pokušavala da zamisli prizor kurca i pičke koji vode i ljubav i rat ispod pokrivača. Zamišljala je žestoki glavić trubačevog uda dok jebe flautistkinju. Samer ga je često viñala kako se šeta po stanu u gaćama, nesvestan njenog pogleda. Bio je nizak i dlakav, a penis kao da mu je

do krajnjih granica rastezao gaće. Pretpostavljala je da nije obrezan i zamišljala je njegov glavić kako se pomalja iz neukroćene kožice kad mu se ud potpuno ukruti. Sve vreme je iz misli potiskivala sećanja na druge kurčeve koje je upoznala, obrezane i neobrezane.

Posle toga je masturbirala. Nežnim prstima je širila svoje usmine i svirala uobičajenu, dobro smišljenu melodiju. O, da, posao muzičara imao je značajnih prednosti. Muzika njenog tela kolala je kroz praznu sobu u zajedničkom stanu kao oluja. To joj je donosilo zadovoljstvo i zaborav. Tako je terala pritajeni bol koji se javljao kad god počne da razmišlja o Dominiku.

Bilo je sve manje slobodnog vremena dok se orkestar bližio prvom nastupu u sezoni. Samer i njene kolege morali su da provode dobar deo vikenda u vlažnom prostoru za probe nedaleko od parka Bateri. Vežbali su svoje deonice, dok Samer ne bi pomislila da će joj pozliti ako bude morala da izvuče još jedan ton iz svoje violine.

Umila se hladnom vodom u toaletu u prizemlju. Bila je meñu poslednjima koji su napustili zgradu. Poslednji tračci sunčevih zraka bledeli su na površini Hadsona. Sad je želela samo da pojede nešto, možda da pokupi sašimi iz radnje u Ulici Tompson, a onda legne i dobro se naspava.

Izašla je na ulicu i upravo se spremala da krene prema severu kad ju je neko pozvao po imenu: & Samer? Samer Zahova?

Okrenula se i ugledala privlačnog sredovečnog muškarca srednjeg stasa, prosede kose i kratke, pažljivo oblikovane brade, prosede kao i kosa. Nosio je sako s tankim plavim prugama, crne pantalone i teške tamne cipele, tako uglačane da je u njima skoro moglo da se ogleda.

Nije ga poznavala. & Da? Izvinjavam se što te uznemiravam, ali neki poznanici iz orkestra su mi dozvolili da slušam kako vežbate. Zaista si me zadivila. & Glas mu je bio dubok i bogat s neobičnim akcentom. Nije bio Amerikanac, ali po naglasku nije mogla da odredi odakle je. & Još je rano & rekla je Samer. & Dirigent nas tera da što više vežbamo, hoće da stvori jedinstvenu celinu.

Znam & rekao je stariji muškarac. & Za to treba vremena. Imam iskustva, slušao sam mnoge orkestre i mislim da si se ti dobro uklopila za kratko vreme.

Kako ste znali da sam pridošlica?

Rekli su mi.

Ko vam je to rekao?

Recimo samo da imamo zajedničke prijatelje & iskezio se.

O! & samo je izustila Samer, spremna da nastavi svoj put.

Imate prelepu violinu & rekao je muškarac pogleda prikovanog za kutiju koju je držala u desnoj ruci. Nosila je kožnu suknju do iznad kolena, tesno pritegnut kaiš s ogromnom kopčom, a na bose noge je obula smeñe čizme do pola listova. & Bejli, rekao bih.

Jeste & potvrdila je Samer, a na usnama joj je zaigrao osmeh pošto je u sagovorniku prepoznala zaljubljenika u violine kakva je i sama bila.

U svakom slučaju & rekao je & znam da ste tek stigli u grad i pitao sam se da li biste bili raspoloženi da se sutra uveče pridružite meni i nekim mojim prijateljima. Pravim malu zabavu. Većina gostiju će biti muzičari, tako da bi trebalo da se osećate kao kod kuće. Znam da je ovo ogroman grad i da još niste imali vremena da steknete prijatelje, zar ne? Zabava nije nimalo zvanična ni otmena. Popićemo nekoliko pića u nekom baru, a posle će nekoliko nas nastaviti druženje u stanu koji unajmljujem. Možete otići kad god želite.

Gde se nalazi vaš stan? & zainteresovala se Samer.

Unajmio sam potkrovlje u Trajbeki & odgovorio je muškarac. & U Njujorku provodim samo nekoliko meseci godišnje, ali to potkrovlje ne otkazujem. Inače živim u Londonu.

Mogu li da razmislim? & upitala je Samer. & Sumnjam da će se sutrašnje probe završiti pre sedam, i to u najboljem slučaju. Gde se sastajete?

Muškarac joj je pružio posetnicu. „Viktor Ritenberg, doktor filozofije", pisalo je. Mora da je iz Istočne Evrope, zaključila je.

Odakle ste? & upitala ga je.

To je duga priča. Možda ću vam jednog dana...

Ali gde ste roñeni?

U Ukrajini & priznao je.

To ju je iz nekog razloga umirilo.

Roditelji mog oca su odatle & naglasila je Samer. & Iselili su se u Australiju, a onda na Novi Zeland. Odatle potiče moje prezime. Nisam ih poznavala.

Znači, imamo još nešto zajedničko & rekao je Viktor dok se njegovim bradatim licem širio zagonetan osmeh.

Tako izgleda & kazala je Samer.

Znate li gde je „Rakun lodž", u Vorenovoj ulici u Trajbeki? & Ne. Tamo se okupljamo. Sutra posle pola osam. Hoćete li zapamtiti?

Sigurna sam da hoću & odgovorila je Samer.

Sjajno. & Okrenuo se u mestu, skoro neprimetno joj mahnuvši, i udaljio se ulicom u suprotnom smeru od njenog stana. „Što da ne?", pomislila je Samer. Nije beskonačno dugo mogla da ostane pustinjak, a nagañala je ko bi mogao da bude taj njihov zajednički prijatelj.

Viktor je postepeno zavodio Samer. Bio je to proces u kojem je potpuno iskoristio svoje lukavstvo. O njoj je znao ono što je usputnim ispitivanjem u Londonu uspeo da izvuče iz Dominika. Uskoro je shvatio da Samer, bila ona toga svesna ili ne, ima sve odlike žene sklone pokoravanju. Kakva je predivna slučajnost to što se Samer našla u Njujorku u isto vreme kad i on. Ona je prihvatila posao koji joj je preporučila Loralin, njegova stara saučesnica u grehu, a on je prihvatio posao na koledžu Hanter, koji je bio ugovoren mnogo ranije. Sada tamo predaje posthegelovsku filozofiju.

Viktor je bio stari sladostrasnik i odlično je poznavao psihologiju pokornih ličnosti. Znao je mnogo načina na koje je mogao da manipuliše njima i da ih krajnje podmuklo iskoristi, oslanjajući se na njihove slabosti i zadovoljavajući njihove potrebe.

Na osnovu toga kako se Samer spremno predala Dominiku i po onom što je zapazio onda kad mu je bilo dozvoljeno da je vidi na delu i čuje kako svira, sada je znao koju dugmad treba da pritisne, koje živce da podstakne i koje nevidljive konce da povuče. Viktor je iskoristio njenu usamljenost i to što je pridošlica u Njujorku. Pažljivo i oprezno, korak po korak, probudio je njenu uroñenu pokornost. Povremeno je nežno podsticao njen egzibicionizam, ili je u njoj budio luñački ponos, koji ju je, onako plahovitu, dovodio u neprijatne sek& sualne situacije. U poreñenju s njim, ona je bila početnica. Nije ni slutila da se njome manipuliše.

Viktor je znao da su Samerine želje uskomešane, a njene seksualne potrebe povećane posle iskustva koje je doživela s Dominikom. Njujork je bio ogroman i u njemu je lako osetiti usamljenost. Dominik je bio s druge strane okeana, a Samer je ovde, sama i nezaštićena.

Prvo veče koje su proveli zajedno bilo je na zabavi u njegovom stanu u Trajbeki. Viktor je oprezno otkrio svoje zanimanje za sadomazohizam, skrenuvši razgovor na izvesne privatne klubove na Menhetnu i na one nešto udaljenije u divljini Nju Džersija. Nije mu promaklo kako je Samer reagovala.

Video je plamteću strast u njenim očima. Nije bila u stanju da porekne svoje seksualne sklonosti. Vatra je bila zapaljena i ona je ubrzo krenula k njoj kao noćni leptir nemoćan da zaustavi svoj let ka svetlosti.

Koliko god se trudila, Samer nije mogla da odoli zovu sopstvenog tela.

Nije bila u stanju da se izvuče iz složene mreže koju je Viktor pleo. Nedostajao joj je Dominik. Nedostajale su joj njegove čudne seksualne igre i uživanje u njima. Viktorov glas je bio drugačiji, njegov ton odlučan i nepopustljiv, bez mekog Dominikovog akcenta. Ipak, ako bi sklopila oči, skoro da je mogla da zamisli kako uputstva prima od Dominika, kako se pokorava njegovoj volji.

Samer je ubrzo shvatila da Viktor o njoj zna mnogo više nego što bi trebalo. Počela je da sumnja da je Loralin njegov doušnik. Nije bila nasamarena, ali želela je da vidi kuda sve to vodi. Više nije mogla da ignoriše pesmu sirena koju je pevalo njeno telo, ni zov svojih prljavih misli.

Na trećem sastanku, u jednom mračnom baru u Ulici Lafajet, već joj nije smetalo Viktorovo suptilno milovanje. Vodili su normalan, pristojan razgovor o tome koliko su odvratni moderni oblici klasične muzike. Ona je izuzetno cenila Filipa Glasa, ali Viktor nije mogao da ga podnese. Meñutim, nije bila nimalo iznenañena, kad joj se usred jednog takvog razgovora, Viktor odjednom obratio s pitanjem: & Služila si ranije, zar ne?

Klimnula je glavom & Ti voliš da dominiraš, zar ne?

Viktor se nasmešio. Vreme psiholoških igara se završilo. & Onda mislim da se razumemo, Samer, zar ne? & upitao je Viktor preklapajući joj ruku dlanom.

Zaista su se razumeli. Stvarni svet, onaj zabranjeni svet oko kojeg je kružila pomalo kao muva bez glave, ponovo ju je mamio, dozivao ju je umilnim glasom.

Krećeš stazom za koju znaš da je ćorsokak, ali ne odustaješ, svestan da ćeš se u suprotnom osećati neispunjeno.

Samer je sledeći sastanak s Viktorom imala posle duge probe sa simfonijskim orkestrom. Bilo je to samo dva dana pre njihovog prvog klasičnog nastupa u novoj koncertnoj sezoni.

Bila je zadovoljna kako je svirala i srećna što se njena violina odlično uklopila s ostatkom orkestra. Naporan rad se isplatio. Nošena adrenalinom, osećala se spremnom da se uhvati ukoštac s bilo kakvom prokletom perverzijom koju bi Viktor mogao da smisli. U stvari, unapred se radovala tome.

Sreli su se u improvizovanoj tamnici u podrumu jedne upadljive zgrade

od crvene cigle, samo jedan blok od Leksingtona. Zamolio ju je da doñe u osam uveče. Odlučila je da obuče korset koji je nosila tokom onog eksperimenta sa služenjem u Londonu. Sad joj se činilo da je otad prošla čitava večnost. Noseći odeću koju je dobila od Dominika, mogla je da zamišlja da ide na zabavu koju on prireñuje i da se povinuje njegovoj volji.

Dok se uvlačila u korset, Samer se ponovo divila mekoj i nežnoj tkanini.

Prevukla je prstima preko korseta i nije mogla a da na trenutak ne pomisli na Dominika. Zašto joj je bilo toliko teško da odagna to sećanje?

Onda joj je mobilni zavibrirao i uporna misao nije stigla da se razvije.

Ispred ju je čekala limuzina koju je Viktor poslao. Obukla je dugi mantil od crvene kože. On nikako nije bio prikladan za toplo vreme, ali ju je pokrivao od glave do gležnjeva, skrivajući šokantan prizor njenog korseta, otkrivenih grudi i crnih čarapa, koje ju je zamolio da obuče. Čarape su joj dosezale do polovine butina, odakle se pružala gola teritorija njene mlečnobele kože, koja se protezala sve do skoro nevidljivih tangi. Uz izvesno nezadovoljstvo je primetila da su stidne dlake ponovo počele da joj rastu i daje dole pomalo neuredna, ali nije imala vremena da to sredi.

Viktor je nosio elegantno večernje odelo, kao i svi njegovi muški gosti. Ženski deo društva predstavljao je vizuelni koktel svečanih haljina u svim pastelnim nijansama. Kad su joj skinuli mantil, Samer je bila ponosna što je jedina zvanica golih grudi u velikoj sali u kojoj su gosti pijuckali piće i pušili. U vazduhu je lebdeo oblak dima od cigara i cigareta.

Naša poslednja zvanica & objavio je Viktor. Pokazujući na nju, rekao je: & Ovo je Samer. Ona je od danas članica naše male, intimne grupe. Dolazi s najboljim preporukama. „Ko me je preporučio?", pitala se Samer.

Osetila je poglede dvadesetak neznanaca kako je istražuju i ispituju.

Bradavice su joj se ukrutile.

Hoćemo li? & upitao je Viktor svečano, pokazujući vrata podruma.

Samer je sledila pokret njegove ruke i na visokim potpeticama nesigurno krenula prema vratima. Osetila je blagu vrtoglavicu jer se veliki trenutak bližio.

To joj je bio prvi „nastup" od londonskih orgija koje su se završile loše i razdvojile nju i Dominika.

Sišavši niz desetak stepenika, obrela se u velikom, dobro osvetljenom podrumu, zidova pokrivenih egzotičnim arapskim ćilimima. Ranije je znala njihov arapski naziv, ali sad nije mogla da ga se seti jer je primetila još šest žena kako stoje u krugu u središtu improvizovane tamnice. Zaista ih je prebrajala.

Svaka od njih je bila gola od pojasa naniže. Nisu nosile donje rublje, čarape ni cipele. Gore su bile odevene u razne bluze, košulje ili tanke svilene topove, manje ili više providne. Sve su sakupile kosu u punñu, a boja vlasi im se kretala od platinstoplave do zift&crne.

Jedino je ona bila riñokosa. Dve žene su oko vrata nosile davilice od baršuna, a druge su bile ukrašene ogrlicama. Neke ogrlice su bile metalne, a druge su više podsećale na pseće i bile su ukrašene metalnim nitnama. Sve su nosile i tanke kožne pojaseve, spojene teškim katancem.

Jesu li ovo robinje?

Gosti su pohrlili u tamnicu i poredali se ukrug uza zidove.

Kao što vidiš, draga moja & šapnuo joj je Viktor nakon što joj je tiho prišao & nisi jedina.

Samer je upravo htela da mu odgovori, ali on je brzo stavio prst na usne ućutkujući je. Ona više nije imala pravo da govori.

Njegova ruka joj je očešala bok, nežno vukući čvrsti lastiš njenih oskudnih tangi.

Skini se & naredio je.

Samer je podigla nogu, svukla tanke gaćice i iskoračila iz njih.

Ostalo? & nastavio je Viktor.

Pogledala je ostale žene. Videla je da nijedna ne nosi ništa ispod pojasa i onda je shvatila šta Viktor traži od nje. Svesna da su sve oči uprte u nju, pokušavajući da održi ravnotežu i ne sruči se na pod, Samer je spustila čarape i zbacila cipele. Viktor joj nije ponudio oslonac. Noge su joj zeble. Kameni pod.

Sad je bila potpuno gola ispod pojasa, kao i ostale žene. Nosila je samo korset, koji joj je stezao struk i podizao grudi delikatnim, ali čvrstim kosturom.

Grudi su joj bile potpuno obnažene i spremne.

Posmatrajući ostale žene koje su nemo stajale u krugu, razgolićene na sličan način kao ona, Samer je shvatila koliko su sve one odvratno skaredne.

Golotinja je bila normalna, čak i u javnosti, ali ovo je prevazilazilo granice. To je bilo izvrtanje seksualne stvarnosti, svojevrsno lukavo poniženje.

Neko ju je kucnuo po ramenu i poveo je prema razgolićenim ženama, koje su se pomerile da bi i ona mogla da stane meñu njih. Primetila je i da su sve obrijane. Bile su užasno glatke, kao da su uradile trajnu epilaciju. U jednom trenutku su, očigledno, izgubile moć i postale robinje. Osetila je da je dole neuredna. Samo što je to pomislila, oglasio se Viktor: & Trebalo je da budeš urednija, Samer. Pička ti je neuredna. Ubuduće moraš biti potpuno obrijana. Kasnije ću te kazniti.

Da li je mogao da joj čita misli?

Samer je pocrvenela i osetila kako joj vrelina žari obraze.

Neko je upalio šibicu i srce joj je stalo, pošto se na trenutak uplašila da je to početak nekog bolnog rituala, ali taj je samo pripalio cigaretu.

Pa, Samer, sada si jedna od nas & rekao je Viktor kružeći oko nje i mrseći joj kosu. Drugu ruku joj je spustio na guzove.

Da & prošaptala je Samer.

Da, gospodine! & zaurlao je i njegova šaka se s brutalnom snagom spustila na njen desni guz.

Samer se trgnula. Publika je zadržala dah. Jedna žena se smejala kao zla kraljica iz bajki. Samer je ugledala kako neka druga oblizuje usne. U iščekivanju?

Da, gospodine & krotko je rekla, potiskujući nespremnost da se tako lako uklopi u namenjenu joj ulogu.

Dobro & rekao je Viktor. & Pravila su sledeća: služićeš nas, nećeš postavljati pitanja, ukazaćeš nam poštovanje. Je li to jasno?

Da, gospodine & sad je već znala rutinu.

Njegova šaka je prešla na njenu bradavicu i snažno je stisnula.

Samer je zadržala dah boreći se da savlada bol.

Viktor je sada stajao iza nje, a njegove reči su joj svrdlale uši. & Ti si mala drolja. & Pošto nije odgovarala, ponovo je osetila žestok udarac po dupetu.

Ja sam mala drolja.

Ja sam mala drolja, šta? & njegova šaka je ponovo izazvala plameni grč bola. & Ja sam mala drolja, gospodine & rekla je.

Tako je bolje.

Zavladao je tajac. Samer je krajičkom oka primetila kako se jedna robinja podrugljivo smeši. Da li su joj se smejale?

Viktor je nastavio: & Voliš što svi mogu da vide tvoje telo, zar ne, droljo? Voliš da se izložiš tuñim pogledima?

Da, gospodine, volim to & odgovorila ja.

Onda ćeš se dobro pokazati.

Hvala vam, gospodine.

Od sada pa nadalje, moje si vlasništvo & objavio je Viktor.

Samer je poželela da se usprotivi. S jedne strane, bilo je nečeg neverovatno uzbudljivog u tome, ali s druge strane, sve u njoj se bunilo.

Meñutim, tu pobunu zasad neće iskazati. Stajala je u tamnici, potpuno razgolićenih sisa i neuredno obrijane pičke, a vlažnost koja joj je kvasila meñunožje i protiv njene volje je pokazivala koliko je uzbuñena.

Samer je osetila nov priliv smelosti, što će joj pomoći da se suoči sa svim što je čeka u budućnosti.

Prvi udarac je bio tako žestok da sam znala da će mi trag njegove šake ostati na zadnjici sledećih nekoliko sati, oivičen rumenilom kao dečja verzija apstraktne slike.

S mukom sam progutala knedlu.

Svi pogledi su bili uprti u mene. Svi su očekivali moju reakciju i nadali se da ću se trgnuti. Stisnula sam zube. Nisam htela da im pružim to zadovoljstvo.

Ili, makar, ne još.

U Viktorovom glasu se pojavila grubost koju ranije nisam primetila, kao da je njegova prava priroda tek sada izbijala na površinu. Onda me je naterao da skinem sve osim korseta. Tek tad sam mu bila zadovoljavajuće razgolićena.

Zahteva da mu se uvek obraćam s gospodine, autoritaran je i neumoljiv.

Pokoravala sam mu se, iako me je to živciralo. Razdraživao me je način na koji je zahtevao da mu se obraćam. Dominik nikad nije zahtevao da ga oslovaljavam s „gospodine" To mi je oduvek bilo smešno. Osećala sam da ovu situaciju iz uzbudljive pretvara u glupu. Pokušala sam da zadržim dostojanstvo uprkos usiljenoj atmosferi.

Stajala sam tamo kao kip, kao jedan od paradnih robova. Bile smo poredane kao patke na strelištu. Kraj mene su stajale vitka plavuša malih grudi, brineta preplanule kože s niskim težištem, žena tršave kose s bujnim oblinama i upadljivim mladežom na desnoj butini. Jedna mala, jedna velika i jedna okrugla. I ja, riñokosa utegnuta u korset. Moja odeća je još više skretala pažnju na moju seksualnost, na moje ukrućene bradavice i vlažnu, željnu pičku.

Na kolena! & odjeknula je zapovest. Ovog puta to nije bio Viktor. On se bio povukao u gomilu meñu ostale goste, gde se potpuno stopio s grupom muškaraca i žena u tamnoj odeći.

Sve smo kleknule.

Glave dole.

Sve žene oko mene su poslušale. Brade su im skoro strugale po kamenom podu. Ovo je bila potpuna poniznost. Meni to nije odgovaralo. Spustila sam glavu, ali sam je zadržala malčice udaljenu od poda. Osetila sam nečije stopalo na krstima kako me gura naniže i povija mi kičmu tako da mi se zadnjica još više izdigne i ponudi.

To dupe izgleda sočno & rekla je jedna žena. & Ima tako uzak struk, koji naprosto dominira njenom figurom.

Stopalo se povuklo. Tamne, uglačane cipele i potpetice od dvanaest centimetara počele su da kruže oko mene i drugih robinja. Gosti su nas obilazili, posmatrali, odmeravali i procenjivali naše kvalitete. Krajičkom oka sam videla kako se koleno u pantalonama spušta na pod pored mene. Poda mnom se pojavila šaka, koja je odmerila moje viseće grudi. Drugi nevidljivi učesnik je prešao prstom preko razdeljka izmeñu mojih guzova, a onda ga umočio u moju pičku kako bi osetio njenu vlažnost. Zatim se povukao i procenio čvrstinu mog analnog otvora. Stisnula sam se u pokušaju da ga sprečim, ali on je ipak uspeo na trenutak da zavuče vrh prsta. Bila sam iznenañena što je, makar i nakratko, uspeo da prodre unutra bez pomoći bilo kakvog lubrikanta. Mada, to mu je olakšao položaj u kojem su moji intimni delovi bili potpuno izloženi.

Ovo nije preterano korišćeno & prokomentarisao je, a onda me razdragano pljesnuo po dupetu pre nego što je prešao na sledeće izloženo telo.

Odjednom sam osetila Viktorov dah na uvetu. & Voliš da te pokazuju, zar ne, Samer? & provocirao me je. & To te loži.

Vidim po tome koliko si već vlažna. Ne možeš to da sakriješ. Zar se nimalo ne stidiš?

U podrumu je bilo zagušljivo i obraze mi je, bez sumnje, oblilo vrelo rumenilo dok me je Viktor proučavao izbliza.

Može li ona da se koristi? & upitao je jedan muškarac.

Ne do kraja & odvratio je Viktor. & Danas su dostupna samo njena usta.

Imam zanimljivije planove s njom.

Meni je i to dovoljno & rekao je onaj muškarac.

Ova uživa da je koriste u javnosti, voli da je svi gledaju & nastavio je Viktor. Ponovo se začuo tihi šum dok je prolazio kamenim podom samo nekoliko centimetara od mog nosa. Malo je hramao na jednu nogu, zbog čega mu je hod bio prepoznatljiv. Pobesnela sam, ali nisam imala vremena da dam oduška svom gnevu. Viktor mi je poturio ruku pod bradu, terajući me da podignem glavu. Postavio mi je glavu u visinu otvorenog šlica drugog gosta, koji je izvadio kurac i stavio mi ga ispred usta. Osetila sam blag miris urina i skoro sam se zagrcnula, ali Viktor me je sad držao za ramena sprovodeći svoju volju. Rastavila sam usne.

Kurac nepoznatog muškarca je bio kratak i debeo. Počeo je grčevito da gura držeći me za kosu tako da nisam imala izbora osim da ga progutam celog,

parodirajući požudu.

Brzo je svršio. Mlaz njegove spreme pao mi je na dno grla. Muškarac je nastavio da me drži za kosu i nije hteo da pusti dok nisam nevoljno progutala njegovu spermu, a onda obrisala usta od njenih ostataka. Tada me je pustio.

Njegov gorki ukus mi se zadržao u ustima i poželela sam da odjurim u kupatilo i sastružem njegovo seme s jezika. U tom trenutku sam bila spremna da isperem usta i kiselinom, ako treba, samo da bih se otarasila tog ukusa.

Brzo sam pogledala oko sebe i primetila da su sve druge robinje u upotrebi. Gosti su ih naizmenično jebali u usta ili ih zajahivali otpozadi kao da su komadi mesa. Pošteñena je bila jedino robinja koja mi je izgledala kao domaćica iz nekog predgraña.

Ona je lizala jednu od gošći, koja je svoju skarletnocrvenu haljinu bila zadigla sve do struka. Žena je ispuštala kratke cvrkutave zvuke svaki put kad bi robinjin jezik dotakao njen klitoris, ili neka druga mesta koja su kod nje izazivala uživanje.

Nisam imala vremena da ih bolje osmotrim jer mi je prišao Viktor. Prostro je debelo ćebe na kameni pod i naredio mi da legnem na leña. Noge su mi bile široko razmaknute dok mi je prilazio, pantalona spuštenih do gležnjeva i zasukanog kurca pristojne veličine. Primetila sam da je, za razliku od Dominika, odlučio da stavi kondom. Da li je Viktor sumnjao u mene i moje zdravstveno stanje, ili je samo Dominik bio neodgovoran?

Silovito se zabio u mene i počeo da me jebe. Iznenada sam nešto shvatila.

Iako sam odlučila da svoje telo stavim na raspolaganje Viktoru, i dalje sam gospodarila svojim umom i mogla sam s njim da činim šta mi se prohte.

Potražila sam to posebno mesto u svojoj glavi, vrata koja će me odvesti daleko od svega ovoga, ako ne fizički, onda bar psihički. Okruženje je uskoro izbledelo. Muškarci, žene i robinje su nestali. Izgubilo se i njihovo stenjanje i drugi zvuči. Izgubila sam dodir sa stvarnošću i dozvolila talasima seksualnog uzbuñenja da me preplave dok sam sklapala oči. Viktor je brzo zadovoljio pohotu, a onda se odmaknuo nekoliko koraka.

Nisam stigla ni da trepnem, a pred mojim ustima, koja su se još oporavljala, već je bio penis drugog čoveka. Drugačije nijanse ružičaste i smeñe, veliki glavić blagog mirisa, na biljni sapun. Nisam podigla pogled da vidim lice tog muškarca. Zar je to važno? Premostila sam jaz izmeñu njega i svojih usana i, glumeći pohotu, oblizala njegovu toplinu.

Ostatak večeri mi je prošao kao u magnovenju.

Smenjivali su se nepoznati muškarci. Žene su prilazile s pomalo okrutnim

nareñenjima, a od njihovih skupocenih slatkastih parfema pripala mi je muka.

Brzo sam se odvojila od svoje fizičke strane. Više nisam reagovala.

Kad sam sledeći put otvorila oči i osvrnula se oko sebe, gužva odranije se skoro potpuno raščistila. Poslednji gosti su se prali ili popravljali odeću. Samo smo mi, robinje, još uvek bile u sredini sobe, uprljane, umorne, odbačene.

Neko me je potapšao po glavi, kao što bi potapšao kućnog ljubimca.

Bravo, Samer. Zaista si se dobro pokazala.

Bio je to Viktor.

Njegov komentar me je iznenadio. Znala sam da sam bila isključena i odsutna, potpuno odsutna. Delovala sam mehanički, kao glumica na snimanju nekog filma. Porno&filma, kad smo već kod toga.

Doñi & rekao je pružajući ruku prema meni kako bi mi pomogao da se podignem iz neudobnog položaja. Doneo mi je mantil iz hola, gde sam ga ostavila kad sam stigla. Pomogao mi je da se obučem.

Ispred zgrade od smeñeg peščara čekala nas je limuzina.

Prvo je mene odvezao kući. Vožnja do centra protekla je u tišini.

Obična iscrpljenost, umna i telesna, čoveka može da pretvori u zombija.

Probe skoro svakog dana, dva nastupa sedmično, a kad god sam bila slobodna, zvao me je Viktor.

Naravno, mogla sam da odbijem i trebalo je da odbijem. Trebalo je da mu kažem da je preterao i da više ne želim da učestvujem u igrama koje je podmuklo osmislio. Meñutim, shvatila sam da deo mene s nekom bolesnom radoznalošću traži da se te epizode nastave. Kao da sam ispitivala sopstvene granice. Svaki novi susret s Viktorom bio je korak dublje, izazov koji je privlačio moje telo.

Gubila sam kontrolu.

Bez Dominika kao sidra, bila sam poput jedrenjaka koji besciljno pluta neistraženim morima, prepušten milosti i nemilosti vetrova i morskih struja.

Preostajalo mi je samo da se molim za spas.

Tokom sezone izvoñenja ruskih postromantičarskih kompozitora, s nama je radio gostujući dirigent iz Venecuele. Terao nas je na naporan rad jer mu se nije svidelo kako zvučimo. Želeo je da u muziciranje unesemo više poleta i boje. Od gudačke sekcije je zahtevao najviše. Duvačka sekcija, sačinjena uglavnom od muškaraca, lakše se prilagodila novim okolnostima. Nama gudačima bilo je teže jer smo bili navikli na profinjeniji pristup muzici. Osim toga, mnogi meñu nama su bili istočnoevropskog porekla, a kad je trebalo

ubaciti bravure u dela koja smo već odlično poznavali, teško smo se odricali starih navika.

Tog popodneva proba je bila traljava i dirigent Simon je bio veoma nezadovoljan našim radom. Do kraja druge probe živci su nam bili na izmaku.

Dok sam Zapadnim Brodvejom išla kući, zazvonio mi je telefon. Bio je to Kris. Prolazio je krozMenhetn. Njegov bend je imao zakazanu kratku turneju u manjim rok klubovima na Istočnoj obali i on je bio na putu za Boston.

Ispostavilo se da je juče pokušavao da me nañe kako bi me uključio u gostujuće muzičare na nastupu u Ulici Bliker. Ali moj telefon je nekoliko dana bio prazan jer sam, posvećena Venecuelančevim probama i Viktorovim zahtevima, bila potpuno zaboravila da ga napunim.

Nedostajala si nam & rekao je Kris pošto smo se srdačno pozdravili.

Sigurna sam da nije tako & odgovorila sam. Nikad nisam svirala u svim pesmama koje je bend izvodio. Violina da je poseban zvuk rok bendu, a ako se prečesto koristi, počne da vuče na kantri.

Jesi & nije popuštao Kris. & Nedostajala si nam i kao čovek i kao muzičar.

Laskanje će te daleko odvesti.

Bio je u gradu na samo jedno veče. Dogovorili smo se da se vidimo čim mi se ukaže prilika da se istuširam i presvučem posle napornog dana.

Oboje smo voleli japansku hranu. Sirovu. Ponekad procenjujem ljude na osnovu hrane koju vole, i retko mi se dopadaju oni koji izjavljuju kako ne vole sirovu ribu, jela poput tatarskog bifteka, ili ostrige. Smatram ih kulinarskim kukavicama.

Sastali smo se u suši baru u Ulici Tompson. Bar je bio mali i u njemu je retko bilo gužve, jer su ljudi uglavnom uzimali hranu i odlazili. Zahvaljujući tome, kuvar koji sprema suši bio je veoma izdašan kad je reč o veličini porcija.

Pa, šta ima novo u svetu klasike? & upitao me je Kris dok smo pili prvi sake te večeri.

Nema ni trenutka opuštanja. Dirigent s kojim sad radimo pomalo je tiranin. Veoma je zahtevan i temperamentan.

Uvek sam ti govorio da smo mi rokeri mnogo civilizovaniji od tih tvojih matorih klasičara. & Jesi, Krise, jesi. & Uvek bi to spomenuo. Ta stara šala se pretvorila u kliše, ali sam se ipak osmehnula.

Izgledaš umorno, Samer. & I jesam umorna. & Je li sve u redu? & upitao je zabrinuto me gledajući.

Samo sam umorna. Muzika mi oduzima mnogo vremena. A i loše spavam & priznala sam.

Je li to sve?

Zar to nije dovoljno? Imam li podočnjake?

Kris se nasmešio. On mi je bio stari sparing partner i njega nisam mogla da lažem.

Znaš šta mislim. Pa... jesi li radila nešto... nevaljalo? Poznajem te, Samer. Štapićima sam uzela komad žutorepe tune. Krisu je bilo poznato gotovo sve što se odigralo u Londonu s Dominikom. Dobro, možda nije znao baš sve detalje, imam ja i nešto ponosa. Sigurno je shvatao daje moj tako nagli odlazak u Njujork bio neka vrsta bekstva.

Nemoj mi reći da je došao ovamo za tobom. Nije valjda? & Zamočio je svoju kalifornijsku rolnicu u soja&sos s vasabijem.

Ne & odgovorila sam. & On nije. & Onda sam popustila i dodala: & Kamo sreće da je on.

Kako to misliš, Samer?

Srela sam nekog drugog. Sličnog... ali mislim da je ovaj gori. Teško je to objasniti.

Zašto te toliko privlače gadovi, Samer? Nikad mi nisi delovala kao mazohista. Ćutala sam.

Slušaj, znam da je Daren bio pomalo kreten, ali tipovi koji te sad na neki čudan način privlače opasna su sorta. & Jesu & potvrdila sam.

Zašto onda to radiš? & opet je malo nedostajalo da izgubi strpeljenje.

Zašto se to dešava kad god se sretnemo?

Znaš da se ne drogiram. Bar ne klasičnim drogama. Možda je ovo za mene neka vrsta droge. Stimuliše me. Kao da stavljam ruku u vatru da bih videla koliko mogu da izdržim. Lelujam izmeñu bola i zadovoljstva. Ali, znaš, nije sve u tome tako loše, Krise... iako znam da tebi sigurno izgleda tako.

Koliko ljudi, toliko ćudi. Ne osuñuj nešto što nisi probao.

Hmm... Nisam siguran da je to zaista za mene. Luda si, curo.

To sigurno, Krise, ali znaš me. Moraš da prihvatiš i dobre i loše strane, zar ne?

A da li si zadovoljna? & konačno me je upitao dok je konobarica Azijka sklanjala posude iz kojih smo jeli i pili da bi nam postavila tacne s kolačima s ananasom.

Ponovo sam odbila da odgovorim, ali bojim se da me je odao pogled.

Prešli smo u obližnji bar i popili pivo pre nego što smo se razišli uz nesigurno obećanje. & Javi se & rekao je Kris. & Znaš moj broj. Javi se kad god želiš. Ili kad se nañeš u nekoj nevolji. Vraćamo se u Englesku krajem sledeće sedmice, ali uvek ću biti tu za tebe, Samer, veruj mi.

Bila je noć. Grinič Vilidž je bio pun naboja, a muzika je plavila uske ulice poznatim melodijama i kakofonijom. Bili su to zvuci velikog grada.

Očajnički mi je trebao san.

Izvoñenje Prokofjeva u jednoj od uglednijih koncertnih dvorana na Menhetnu prošlo je trijumfalno. Sve se savršeno poklopilo. Isplatili su se vredan rad i agonija kroz koju smo na probama prolazili i mi muzičari i naš dirigent. Moje dve solo deonice u drugom stavu prošle su savršeno, kao ostvarenje sna. Zbog toga mije čak mladi dirigent Simon namignuo dok smo se poslednji put klanjali publici.

Raspoloženje mi je ubrzo splasnulo pošto sam naišla na Viktora, koji me je čekao na vratima.

Gde si ti dosad? Koncert se završio pre više od sat vremena & prigovorio mi je.

Imali smo malu proslavu & rekla sam. & Koncert je prošao iznenañujuće dobro. Sasvim drugačije nego što smo očekivali & naglasila sam.

Viktor se namrštio.

Dao mi je znak da krenem s njim. Pošli smo Trećem avenijom prema severu. Možda zato što sam bila na visokim potpeticama, Viktor mi je sad izgledao niže nego ranije.

Kuda ćemo? & upitala sam ga. Još sam osećala blagu vrtoglavicu od vermuta i sjajnog raspoloženja zbog skoro savršenog nastupa.

Ništa ti ne brini & grubo je odvratio Viktor. Šta li ima na umu? I dalje sam bila u haljini od crnog baršuna u kojoj sam nastupala na koncertima i nosila sam obično donje rublje. Nisam obukla čak ni čarape, već najobičnije hu& lahopke. I tanak džemper koji sam juče kupila u radnji ,,En Tejlor". Dominikov korset, koji je Viktor često zahtevao da nosim, bio je bezbedno pohranjen u fioci u mom stanu.

Možda će ovo biti samo obično druženje.

Ali, poznajući Viktora, ne bih se kladila.

Imaš li ruž u torbici? & upitao je Viktor dok smo nastavljali Trećom avenijom.

Da. & Uvek sam nosila ruž. Takve su devojke.

Onda mi je kroz glavu proletelo sećanje na nedavnu epizodu u kojoj je korišćen ruž. I znala sam. Sigurno je Viktor bio tajni posmatrač one noći u Dominikovom potkrovlju. On me je video našminkanu kao kurvu vavilonsku, kako me je Dominik opisao.

Okupljanje je bilo nedaleko od parka Gramersi, u velikom hotelu iz jednog poznatog lanca. Poslednji sprat hotela parao je nebo, a na njegovom vrhu svetlele su neonske svetiljke. Mnoštvo njegovih malih prozora gledalo je u noć.

Zgrada mi je izgledala kao izazovna tvrñava. Tvrñava ili tamnica? O, bože, kako sam jednostrano počela da razmišljam.

Vratar nas je pozdravio kad smo prošli i krenuli ka liftovima u holu. Ušli smo u lift s leve strane, koji ide sve do potkrovlja, a da bi se do njega stiglo, bio je potreban poseban ključ. Viktor ga je izvadio iz džepa i gurnuo u bravu pored dugmeta za potkrovlje.

Vozili smo se u napetoj tišini.

Vrata lifta su se otvarala pravo u veliko, prazno predvorje s velikom klupom presvučenom kožom. Na klupi su bili kaputi i torbe gostiju koji su ranije stigli. Skinula sam džemper i nevoljno spustila kutiju s violinom. Iz predvorja smo ušli u ogromnu sobu. Kroz velike prozore videlo se pola Menhetna i njegovo blistavo obzorje ispunjeno svetlima. Gosti su se muvali po sobi sa čašama u ruci. Suprotni kraj kružne prostorije bio je malo izdignut nalik pozornici. S leve strane pozornice bilo je nekoliko vrata koja su, bez sumnje, vodila u ostale odaje apartmana.

Upravo sam nameravala da krenem prema malom baru s flašama, čašama i posudama s ledom, ali Viktor me je zaustavio.

Noćas ne smeš da piješ, Samer. Hoću da se pokažeš u najboljem izdanju.

Htela sam da se pobunim i zapitam ga otkad me to smatra pijanicom, ali upravo tada je prišao nepoznat muškarac u večernjem odelu u kojem je pre podsećao na konobara nego na svetskog čoveka. Srdačno se rukovao s Viktorom. Drsko me je odmerio od glave do pete i, ne obraćajući pažnju na mene, obratio se Viktoru.

Odlično, dragi moj Viktore. Zaista odlično. Ova robinja je posebno zanimljiva.

Prvo sam poželela da ga šutnem u cevanicu, ali sam se suzdržala. Je li me Viktor tako predstavljao?

Nisam ničija robinja, niti ću to biti. Ja sam ja, Samer Zahova. Ja sam neko ko razmišlja svojom glavom. Pokorna jesam, ali nisam robinja. Sam koncept

nije mi smetao. Znala sam da ima muškaraca i žena koji vole da se potpuno predaju, ali ja nisam bila takva.

Viktor se, s vidnim samozadovoljstvom, nasmešio drugom muškarcu.

Gad. Nadobudno me je potapšao po zadnjici.

Pa zar nije tako? A, šta kažeš?

Obojica su se ponašala kao da nisam tu, kao da sam samo komad nameštaja.

Dostići će dobru cenu & rekao je jedan od njih, ali već sam bila razjarena i nisam mogla da razaznam šta ko govori.

Osetila sam kako mi Viktor steže ručni zglob. Misli su mi se razbistrile i okrenula sam se prema njemu.

Radićeš ono što ti se kaže, Samer. Jesi li razumela? Sve stan sam da ovo u tebi izaziva protivrečna osećanja i potpuno te razumem. Meñutim, znam i da se boriš protiv sopstvene prirode i da će doći trenutak kada ćeš se pomiriti s njom.

U krvi ti je žudnja da se izlažeš i da te uzimaju pred svima. To je tvoje istinsko ja. Takve stvari te oživljavaju i omogućavaju ti da osetiš ono što nikad nisi iskusila. Otpor koji sad postoji u tebi samo je deo zastarelih društvenih normi i vaspitanja. Ti si roñena da služiš. I tad si najlepša. Ja samo hoću da probudim tu lepotu. Hoću da te vidim kako cvetaš, kako zauzimaš svoje pravo mesto.

Ono što je Viktor rekao duboko me je uznemirilo. Ali sadržalo je zrnca istine. U trenucima preterivanja odavalo me je sopstveno telo. Droga potčinjavanja me je mamila i kao da je budila pravu Samer & drsku, poročnu i bestidnu. Bila je to strana moje ličnosti u kojoj sam uživala i koje sam se plašila, strahujući da će me jednog dana odvesti predaleko, da će zov opasnosti nadjačati moju potrebu za bezbednošću. Životinjska strana moje ličnosti tražila je seksualno omamljivanje, dok je moja racionalna polovina dovodila u sumnju ono što me je pokretalo. Često kažu da većina muškaraca razmišlja kurcem.

Mene je vodila glad moje pičke. Paradoksalno, ista glad je postojala i u mom umu. Nije da mi je trebao muškarac, odnosno neki odreñen muškarac, da me poseduje i koristi. Pokretala me je žudnja za nečim drugačijim, za nirvanom koju sam dostizala u trenucima bezumnog seksa, pa čak i u trenucima ponižavanja. Tada sam se osećala življe nego ikad. Možda je trebalo da se posvetim alpinizmu.

Bila sam svesna svojih protivrečnosti i prihvatala sam ih, ali to mi nikako nije pomagalo da nañem pravi put.

Dok su mi se misli razbistravale, iznenada je zavladao tajac. Ćutnja je ukazivala na to je kucnuo čas.

Viktor me je uhvatio za jednu a nepoznati muškarac u večernjem odelu za drugu ruku. Odveli su me do malog podijuma na suprotnom kraju prostorije, gde su me ubrzo svukli. Sećam se da sam mislila kako mora da izgledam užasno prostački dok su mi svlačili neprivlačne hulahopke, ali sve se odigralo tako munjevito da nisam stigla ni da se pobunim.

Nepoznati muškarac koji je vodio program te neobične večeri razmetljivo je mahnuo rukama i objavio: & Ovo je robinja Samer, vlasništvo gospodara Viktora. Siguran sam da ćete se svi složiti da je reč o izuzetnom primerku. Bleda koža & pokazao je na mene & i savršeno okruglo dupe. & Dao mi je znak da se okrenem i pokažem zadnjicu posmatračima. Mnogima je zastao dah. Već sam imala nove obožavaoce.

Tapšanje po ramenu mi je poručilo da treba da se okrenem prema malobrojnoj publici, u kojoj su preovladavali muškarci, mada je tu i tamo bilo i žena u skupocenim večernjim toaletama. Sve je delovalo normalno. Očigledno da večeras nije bilo drugih robova u ponudi.

Cirkuski voditelj je prešao šakom preko moje leve dojke i malo je podigao, pokazujući je publici. & Mala, ali bujna & ukazao je. Zatim je prste spuštao naniže pokazujući kako mi tanki struk naglašava grudi i zadnjicu.

Prelepo, staromodno, ili, bolje reći, klasično oblikovano telo.

Progutala sam knedlu.

Poštedeo me je dalje sramote tako što nije prešao na moju ponovo savršeno obrijanu picu i opisao je publici. Ionako su mogli da je vide, a u datim okolnostima, objašnjenja su bila suvišna.

Zaista divan primerak. Čestitamo gospodinu Viktoru, koji nam je ponovo obezbedio savršeno i veoma posebno telo. Rečeno mi je da još nije potpuno slomljena, što bi trebalo da pruži posebnu draž.

Slomljena? Jebote, o čemu on to govori?

Iza mene se pojavila šaka i zavukla mi se meñu noge, primoravši me da ih raširim. Bio je to Viktor. Prepoznala sam njegov dodir.

Sada sam bila potpuno ogoljena. Osetila sam poglede više od dvadeset pari očiju. Ispitivački su me posmatrale, ocenjivale i uživale u prizoru moje potpune ranjivosti.

O, Dominik, šta si to probudio u meni?

Ali onda sam shvatila da je to tinjalo u meni i pre njega, a on ga je osetio i oživeo. Oživeo je mene.

U glavi su mi tutnjale zbrkane misli. Pratila sam aukciju kao kroz maglu,

kao da sam i sama tek puki posmatrač.

Kroz misli su mi proletale scene iz loših filmova koje sam gledala beskrajno davno. Prisećala sam se pasusa iz sadomazohističkih romana koji su mi nekad golicali maštu. Tada sam zamišljala da sam na nekoj arapskoj ili afričkoj pijaci. Oko mene se kovitla pesak dok tamonputi robovlasnici izvikuju moje vrline. Nečiji prsti proveravaju moju čvrstinu, a druge šake grubo me otvaraju kako bi gomili posmatrača pokazale moju nežnoružičastu unutrašnjost i istakle njen kontrast s mojom bledom kožom. Možda sam u tim sanjarenjima nosila veo, a možda i nisam, ali kad god bih uronila u takve maštarije, bila sam više nego naga, bila sam užasno razgolićena. Svi su mogli dobro da vide najintimnije delove mog tela. Ponekad sam zamišljala da su me, negde na moru, oteli pirati i zatvorili me u bambusov kavez na svom brodu da bi me prodali nekom istočnjačkom princu koji će se zabavljati mnome i smestiti me u svoj prepuni harem. Da li tako izgleda ropstvo?

Licitacija je počela s petsto dolara. Nadmetanje je otpočela žena. Nisam bila sigurna da bih mogla da služim ženi. Istina, Loralin mi se dopadala, ali na osnovu dosadašnjeg iskustva, više mi je godilo ponašanje muških gospodara.

Uskoro su zažamorili i muški glasovi. Ponude su se smenjivale neverovatnom brzinom. Svaki put kad bi neko povisio cenu, pogledom sam preletala po publici ne bih li prepoznala ponuñača, ali aukcija se odvijala prebrzo. Uskoro mi se sve izmešalo i pretvorilo u zbrku glasova i nepoznatih lica.

Postepeno su se izdvojila dvojica aukcionara, a onda se i njihova borba privela kraju. Pobednik je zaista izgledao kao Arapin. U svakom slučaju, istočnjački. Nosio je staromodno mada elegantno odelo od tvida i naočare. Bio je proćelav i crnpurast, a njegove izvijene usne otkrivale su surovu prirodu.

To je moj novi vlasnik?

Zašto bi me Viktor dao drugom? Sigurno to ne čini zbog novca. Prodata sam samo za nešto više od dve i po hiljade. To je prilično laskava suma, ali sigurno niža od današnje stvarne cene žene.

Viktor je zadovoljnom pobedniku uručio pseću ogrlicu s povocem, a ovaj mi ju je stavio oko vrata. & Tvoja je sledećih sat vremena & čula sam Viktora kako mu kaže.

Znači, ovo je samo privremena transakcija. Ipak ću se posle toga vratiti Viktoru. Bila je to nova strana igre koju smo igrali istražujući mračne strane sopstvene prirode. Muškarac koji je ponudio najviše za mene zanemario je povodac koji je visio sa strane. Uzeo me je za ruku, i poveo svoj dobitak prema

vratima, u veliku spavaću sobu. Gurnuo me je na krevet, zatvorio vrata za sobom i počeo da se svlači.

Jebao me je.

Iskoristio me je.

Kad je završio, bez reči je izašao iz sobe. Ostavio me je otvorenu, ošamućenu nemilosrdnim razbijanjem koje je upravo obavio. Nije me ni pogledao.

Povratila sam dah.

Bila sam odbačena kao pokvarena igračka.

S druge strane vrata do mene su dopirali prigušeni zvuci privatne zabave. Čulo se zveckanje čaša i tihi žamor. Da li razgovaraju o meni? Razmatraju li kako sam se pokazala i da li me ocenjuju? Je li to u pitanju? Da li će sada u sobu ući neki drugi nepoznat mušarac i preuzeti štafetu u igri jebi@novu@robinju?

Ali ništa se nije dogodilo.

Osetila sam kako se talas olakšanja meša s neobjašnjivim osećajem razočaranja. Dovršena je još jedna faza u mom istraživanju sveta perverzije.

Kad se sve uzme u obzir, još sam bila pribrana, i dalje neispunjena i relativno neuzdrmana. Koliko daleko ću ići dok mi ne bude dosta?

Viktor je ušao u spavaću sobu. Nije me pohvalio, niti je reč rekao u vezi s onim što se upravo dogodilo. & Ustani & rekao je, a ja sam krotko poslušala. Mrzelo me je da se svañam s njim.

Držao je ruž koji je uzeo iz moje torbe. Prišao mi je, mašući ružem kao nekim bezopasnim oružjem. & Stani pravo & naredio je prilazeći mi. Osetila sam njegov topli dah na goloj koži.

Počeo je da piše po meni.

Pokušala sam da pogledam dole, ali on mi je zabranio, kao da me se ne tiče šta radi.

Ruž je plesao preko mog stomaka. Onda me je okrenuo slobodnom rukom i nastavio da crta hijeroglife po oblinama moje zadnjice.

Pošto je obavio posao, odmakao se jedan korak da bi se divio svom delu.

Izvadio je malu digitalnu kameru iz džepa svog sakoa i s oduševljenjem snimio nekoliko fotografija. Izgledalo je da je zadovoljan učinkom.

Pokazao mi je vrata, stavljajući mi do znanja da treba da se pridružim društvu u glavnoj prostoriji. Bila sam malaksala, isceñena nedavnim brutalnim jebanjem i više nisam bila raspoložena za svañu. Ušla sam u veliku kružnu

sobu s ogromnim prozorima s pogledom na Menhetn. Svi su se okrenuli prema meni. Ljudi su me gledali smeškajući mi se, blagonaklono i razvratno. Nisam znala šta da radim. Da produžim? Dokle? Ili da stanem mirno?

Viktorova šaka na mom ramenu prekinula je moje lutanje.

Konačno, pošto su svi prisutni mogli dobro da vide mene i moje natpise, rekao je: & Možeš da se obučeš. Gotovo je za večeras.

Pomalo ošamućena, obukla sam odbačenu crnu haljinu od baršuna i, što je skoro neverovatno, zamalo zaboravila violinu!

Kad smo izašli, pozvao je taksi, smestio me i dao vozaču moju adresu. Nije mi se pridružio, samo je doviknuo: &Javiću ti se. Budi spremna.

Kad sam se vratila u stan, prvo sam se svukla i ogledala se u velikom ogledalu u kupatilu. Srećom, niko od mojih hrvatskih cimera nije bio u stanu.

Debela crvena slova bila su iscrtana po mojoj koži kao žig srama. Na stomaku mi je napisao je DROLJA, a iznad genitalija ROBINJA. Teško mi je bilo da dešifrujem natpis na dupetu. Morala sam da se izvijam da bih u ogledalu videla reči koje sam bila prinuñena da čitam naopako. Tamo je velikim crvenim slovima pisalo: GOSPODAREVO VLASNIŠTVO. Pozlilo mi je.

Trebaće mi tri dana tuširanja, kupanja i energičnog ribanja da bih se ponovo osetila čistom.

Viktor me je pozvao sutra ujutro.

Uživala si, zar ne?

Odgovorila sam odrično.

Ti to kažeš, ali na tvom licu sam pročitao sasvim suprotno, Samer. Video sam kako tvoje telo reaguje. & Ja sam... & slabašno sam pokušala da se pobunim.

Ti si stvorena za ovo & izjavio je Viktor & i nas dvoje ćemo se sjajno provesti. Obučiću te. Bićeš savršena.

Mučnina mi se iz stomaka popela u grlo. Imala sam osećaj da sam u vozu koji nekontrolisano tutnji prugom a ja ne mogu da mu promenim kurs.

Dok je govorio, osetila sam koliko uživa u svakoj reči: & A sledeći put ovo ćemo ozvaničiti. Registrovaćemo te.

Registrovati? & upitala sam.

Postoji registar robova na internetu. Ne boj se, samo će upućeni znati tvoj

pravi identitet. Dobićeš broj i ropsko ime. To će biti naša tajna. Razmišljao sam o imenu robinja Elena. Lepo zvuči. & Šta sve to podrazumeva? & U meni se ozlojeñenost borila s radoznalošću.

To znači da u potpunosti prihvataš da budeš moje vlasništvo, postaješ moja stalna robinja.

Nisam sigurna da sam spremna & odgovorila sam.

O, da, spremna si & nastavio je. & Moći ćeš da biraš izmeñu prstena i tetovaže na najintimnijem delu tela, koji će sadržati tvoj bar&kod s podacima o tvom statusu i vlasniku. Naravno, samo odabrani će to moći da vide.

Dok sam slušala, osetila sam kako se u meni istovremeno bude stid i uzbuñenje. Zar je moguće da se tako nešto dešava i u dvadeset prvom veku?

Iskušenje je ipak bilo prejako. Zov sirena već mi je golicao čula i maštu, ublažen neprijatnom svešću da ću time izgubiti i dragocenu nezavisnost, za koju sam se tako dugo borila. & Kad? & upitala sam.

Viktor je preo od zadovoljstva. Čitao me je kao otvorenu knjigu. & Obavestiću te.

Prekinuo je vezu, ostavivši me u limbu.

Sručila sam se na uski krevet. Sledeće sedmice neće biti proba. Trebalo je ubiti mnogo slobodnog vremena i razmisliti o mnogo čemu. Pokušala sam da čitam, ali slova su mi se komešala pred očima i nijedna knjiga mi nije držala pažnju.

Ni san mi nije dolazio na oči da ublaži oluju koja je besnela u meni.

Dva dana sam čekala Viktorov poziv. Satima sam lutala Grinič Vilidžom pokušavajući da se razonodim kupovinom i gledajući besmislene akcione filmove u nadi da će mi to pomoći da skrenem misli, ali poziva nije bilo. Bilo je očigledno da me namerno muči kako bi bio siguran da ću biti luda od želje kad mi se najzad javi. Kad god sam ulazila u biskopsku salu, podešavala sam telefon na vibraciju, nadajući se pozivu tokom prikazivanja filma, ali uzalud.

Plašila sam se sopstvenih misli i neizbežnosti staze kojom sam se kretala.

Onda mi je sinulo. To se desilo jedne prijatne noći u tri sata, dok sam stajala kraj prozora otvorenih pred njujorškom vrelinom i neprekidnim sirenama vozila hitne pomoći i policije koja su jurila kanjonima ulica ispod mene.

Poslednje kockanje.

Možda bih mogla tu odluku da prepustim nekom drugom.

Vremenska razlika u odnosu na London bila je pet sati, tako da je to bilo

sasvim razumno vreme za telefonski poziv.

Okrenula sam Krisov broj nadajući se da mu telefon nije isključen i da nije usred nastupa u Kamden Taunu ili Hokstonu. Telefon je zvonio beskonačno dugo i upravo sam se spremala da prekinem vezu kad se Kris najzad javio. Ćao, Krise! Ćao, srce. Vratila si se u London?

Ne, i dalje sam u Velikoj jabuci.

Kako si? Živci su mi malo popustili & priznala sam.

Stvari se ne popravljaju?

Ne. Možda se čak i pogoršavaju. Poznaješ me, ponekad sam sama sebi najgori neprijatelj.

To mi je dobro poznato. & Usledio je trenutak zabrinute ćutnje. & Samer?

Vrati se u London. Jednostavno ostavi sve i vrati se. Znaš da ću ti pomoći.

Ne mogu. & Pa? Oklevala sam, isprobavajući svaku reč na suvom jeziku, a onda sam ih izgovorila. & Mogu li da te zamolim za uslugu?

Naravno, samo reci.

Možeš li da stupiš u kontakt s Dominikom? Da mu kažeš gde sam? & Je li to sve?

To je sve.

Kocka je bačena. Da li će Dominik odgovoriti?

www.bosnaunited.net www.crowarez.org

š

!

Imali su redovan i površan seks.

Dominik je imao snažan libido, mada je, kad su okolnosti to nalagale, lako mogao da se odrekne telesnih zadovoljstava kako bi se usredsredio na nešto drugo, kao na primer na istraživačke projekte ili razne književne poduhvate.

Pošto je Samer otišla, Dominik je imao sijaset stvari kojima bi popunio vreme. Odavno je dobro pripremio svoja predavanja, ali vodio je računa da menja materijal i osvežava ih. Imao je dovoljno spremnih beležaka i vešto se snalazio u hodu, tako da mu je sada trebalo malo vremena da se pripremi.

Mnogo više je voleo da improvizuje.

Meñu njegovim sadašnjim studentima nije bilo ljudi zanimljivih u vannastavnom smislu. Mada se on i ne bi upuštao u vezu sa studentkinjom. To bi bilo preopasno. Prepustio je to manje moralnim profesorima, kao što je Viktor. Inače, on je brzo nestao s univerziteta kako bi prihvatio tek ponuñeni posao u Njujorku. Ipak, bio je muškarac i nije mogao a da ne primeti devojke koje su lovile njegov pogled i izazovno mu se smeškale kad bi ih pogledao.

Istina, on ništa nije preduzimao u vezi s tim. Svakako ne pre kraja semestra.

Dominik je na trenutne prilike gledao kao na predah od seksa, kao da je nastupila sušna sezona, koja se poklopila sa Samerinim iznenadnim odlaskom.

On je, u odreñenom smislu, uživao u tome i radovao se usamljenim večerima u kojima je mogao da nadoknadi ono što nije pročitao iz gomile zanemarenog materijala. Bile su to nove knjige, pre nekoliko nedelja stigle poštom, koje su obećavale da će mu prikovati pažnju. Meñutim, samo su sakupljale prašinu dok je on bio zaokupljen smišljanjem novih „nastupa" za Samer.

Onda je iskrsnula Šarlot. Pojavila se na jednom od njegovih večernjih predavanja u centru za obrazovanje odraslih u Siti Litu. Dominik ni na trenutak nije poverovao da je ona slučajno dospela na njegovo predavanje, pošto je, skoro preko noći, razvila izuzetno zanimanje za književnost sredine dvadesetog veka. Znao je da je namerno došla. Nema sumnje da joj je ponos bio povreñen zbog njegove mlake reakcije na njen trud tokom zabave na kojoj je obrijao Samer. Bio je iznenañen što je Šarlot išla dotle da pronañe i pročita jednu od njegovih knjiga, ali nije bio polaskan. Dominik je samo zaključio da ona nešto želi i da je čvrsto odlučila da to i dobije.

Lako su započeli vezu, jednostavno zadovoljavajući svoje seksualne prohteve. Ni Dominik ni Šarlot nisu rečima ozvaničili svoj odnos. On se ponekad pitao šta ona hoće od njega. Novac nije htela. Imala ga je dovoljno.

Nije bila s njim ni radi seksa. Znao je da se i dalje povremeno viña sa Džasperom. Dominik je pretpostavljao da se redovno viña i s drugim muškarcima. Nija mario. Skoro da mu se činilo da Šarlot želi da mu prkosi, da ga izaziva, kako nikad ne bi zaboravio Samer.

Primetio je da je počela da potpuno brije pičku, kako bi se on, kad god je vidi golu, uvek setio Samerinog obrijanog polnog organa i rituala koji mu je ostao u savršenoj uspomeni kao krešendo njihove požude. Nekako je izgubio kontrolu nad tom uspomenom, a njegova fantazija je iskorišćena protiv njega, i umesto da ih zbliži, taj poslednji susret ih je razdvojio.

Zbog toga je grublje jebao Šarlot. Uzimao ju je kad god bi mu se prohtelo, mada je ona, naravno, uvek bila spremna, i činilo se da uživa u tome. Retko se upuštao u kunilingus, u kom je inače uživao. Samerinu picu bi mogao da liže danima, sve dok ona ne bi počela da ga preklinje da prestane, ali Šarlot nije ni dotakao jezikom, niti je to nameravao. Ona to nikad nije pomenula i nastavila je iznenañujuće redovno da izvodi felacio. Ponekad je, samo da bi je mučio, uzdržavao orgazam. Puštao ju je da sisa i sisa dok joj se vilica ne ukoči, ali ona je bila previše ponosna da odustane i prizna da nije uspela da ustima natera muškarca da svrši.

Bila je privlačna, u tipičnom smislu te reči, ali iako je njegov kurac spremno odgovarao na blizinu njenog tela, njegov um je ostajao netaknut. U psihičkom smislu, Dominik ju je smatrao dosadnom, običnom lutkicom u kojoj nema ničeg originalnog, jedinstvenog ni iznenañujućeg. Kao da je bila potpuno obezličena. A moguće je i da su ga privlačile ćudljive žene. Izmeñu ostalog, mirisala je na cimet i od toga ga je bolela glava.

Dominik je uzdahnuo. Ne bi trebalo da bude tako okrutan. Nije Šarlot kriva što on nije sa Samer i što im se seksualni ukusi nisu sasvim poklopili. Šarlot je možda kumovala njegovom konačnom razlazu sa Samer, ali i sam je za to kriv. Šarlot se okrenula i slatko uzdahnula u snu pribivši dupe uz njegove prepone. Dominik je osetio trenutni nalet nežnosti prema njoj. Šarlot je samo u snu izgledala potpuno iskreno, samo tad nije pripremala neko lukavstvo.

Prebacio je ruku preko nje i utonuo u isprekidan dremež.

Progonili su ga najperverzinij snovi. U svima se pojavljivala Samer, a u većini i Džasper, ili neki drugi bezlični muškarci koji su zaranjali u njene

dubine dok su joj genitalije bile potpuno razgolićene. Kurčevi nepoznatih muškaraca ispunjavali su njenu vaginu, a na njenom licu se ogledala ekstaza i telo joj se grčilo u orgazmu. On je to nemoćno posmatrao. Bio je isključen, suvišan, pokidan ljubomorom. Ponekad je zamišljao kako je puni čitava legija muškaraca. Jedan za drugim je pune svojim semenom, a Dominik stoji pozadi, bespomoćan i zaboravljen.

U jutrima posle takvih snova pitao se gde je Samer i da li i dalje sledi svoje strasti bez njega. Dominik je znao da je on sve započeo. On je otvorio Pandorinu kutiju njenog mazohizma; on je u njoj iskopao taj bunar mraka.

Nedostajali su mu njeni imejlovi i poruke kojima ga je nekad obaveštavala o svojim avanturama. Istina, to je samo stišavalo njegovu ljubomoru. Nije je posedovao, iako je želeo. Ali to je bio i način da motri na nju dok se navikava na taj novi svet. Tako je mogao da zna koliko se ona kontroliše i da nije otišla predaleko.

Koliko daleko je spremna da ode, pitao se Dominik. Da li će ikad povući crtu i stati? Gde je Samerina granica?

Posle jednog takvog sna, kad je bio posebno mrzovoljan, Šarlot se okomila na njega. & Nikad ne smišljaš scene za mene & rekla je. & Nema nagih koncerata, nema jebanja pred publikom, nema konopca, ne pokazuješ me javno. Nikad ništa ne radimo.

Bila je u pravu. S njom nikad nije radio ništa od toga, ali ona u njemu nije ni budila takve želje, kao što su to činile Samer i Ketrin.

Slegnuo je ramenima. & Šta bi ti?

Pobesnela je. & Bilo šta! Bilo šta osim da me samo jebeš! Kakav si ti, uopšte, gospodar?

Kapljice pljuvačke su joj poletele s usana dok je govorila. Ravnodušno je posmatrao pokrete njenih usana. Setio se neke prirodnjačke emisije koju je nedavno gledao, o nekoj životinji sa nenormalno velikom usnom dupljom. Ta životinja ga je podsetila na Šarlot. Često je vikala na njega jer je njegova očigledna hladnoća izazivala njenu prgavost. Kad god bi je naterao da izgubi pribranost, kojom se toliko dičila, Dominik je tiho likovao zbog dobijene bitke.

Na kraju je pristao da s njom poseti jedan svingerski klub, delimično zato što se uvek pitao kakva su ta mesta. Nikad nije imao pravu osobu s kojom bi otišao, osim jednom davno u Njujorku, kad je pojam svingeraja još bio u

začetku. U ostalim slučajevima, ili je devojka bila previše stegnuta pa bi se užasnula na takav predlog, ili je on gajio prejaka osećanja prema svojoj partnerki te ne bi podneo da je vidi s drugim muškarcem. Možda je Šarlot bila prava osoba za odlazak na takvo mesto.

Osim toga, pomisao na seks u javnosti skrenula je Šarlotine misli sa želje da joj on komanduje. Dominik nije gajio takva osećanja prema Šarlot, nije imao želju da je lupa po dupetu, niti da radi bilo šta slično s njom. Šarlot je bila hedonista i aktivan igrač. Volela je da isproba sve na šta naleti. Ona je samo želela da zadovolji svoj hir, ne da mu se zaista potčini, a njega to nije nadahnjivalo. Nije pokretala Dominika onako kako je to činila Samer.

Klub se nalazio u industrijskom naselju u Južnom Londonu, ušuškan izmeñu niza manjih fabrika i starih poslovnih zgrada. Bio je diskretno označen.

Jedino osvetljenje ispred kluba poticalo je od farova retkih taksija koji su dovozili goste ili ih odvozili iz kluba.

Na vratima ih je, usiljeno se smeškajući, dočekao menadžer kluba. Nosio je poslovno odelo, uprkos vrućini koja je vladala u skučenoj recepciji. Činilo se da je zadovoljan Šarlot. Odmerio ju je od glave do pete, onako kako bi neko drugi odmerio trkačkog konja. Dominika je samo ovlaš pogledao, ali je bar tolerisao njegovo prisustvo.

Dominik je platio prilično skupe ulaznice i odbio ponuñenu godišnju članarinu, u koju su bile uključene i karte za krstarenje Mediteranom sledeće godine samo za parove. Ionako je patio od morske bolesti.

Nije mogao da zamisli ništa gore od sedmice provedene u situaciji sličnoj ovoj, na brodu, bez drugog izlaza osim da se baci u more. A tu mogućnost bi zaista vredelo razmotriti, pomislio je Dominik, kad im je drugi muškarac, odeven slično menadžeru, uzeo kapute i mobilne telefone. Upravo je hteo da se pobuni i da kaže kako mu telefon treba da bi kasnije pozvao taksi, kad mu je muškarac pokazao na zidu znak za zabranu upotrebe svih ureñaja s kamerom.

Posle toga su ih uveli i predstavili Suzani, hostesi koja je obećala da će im pokazati klub i pomoći im da se smeste. & Zdravo! & rekla je veselo, nimalo izveštačeno. Šarlot je i sama otpozdravila srdačno. Dominik je samo jednom klimnuo glavom.

Hostesa je bila mlada, u ranim dvadesetim, nagañao je Dominik. Bila je oniža i punačka, a dodatni problem predstavljala je obavezna uniforma hostese, ružičasti top i mini&suknja, koja joj nimalo nije pristajala.

& Jeste li prvi put ovde, narode? & nastavila je, nesigurna da li pitanje treba da uputi Dominiku ili Šarlot. Po njenom iskustvu, u većini ovakvih prilika očigledno je ko dominira u vezi. U njihovom slučaju možda nije tako. & Da & odgovorila je Šarlot glatko, poštedevši hostesu neprijatnosti. & Jedva čekamo.

Suzana je punačkom rukom mahnula prema baru, pokazujući im gde mogu da se kupe pića na donjem nivou. Onda su pošli za njom uza stepenice do manjeg bara i „prostora za igru", sačinjenog od lavirinta tamnih hodnika iz kojih se ulazilo u sobe različitih veličina. Neke su, očigledno, bile predviñene za orgije i mogle su da prime i preko dvadeset ljudi. Druge su bile manje i u njih su mogla da se smeste dva, najviše tri para. Većina soba je bila potpuno otvorena, da bi svako mogao da gleda, ili da se pridruži, ali jedna ili dve manje imale su reze s unutrašnje strane, kako bi parovi koji traže malo privatnosti mogli da se osame.

Hostesa im je opisala svaku sobu ponaosob a da nijednom nije pocrvenela. Činilo se da joj nije nimalo neprijatno ni zbog odeće ni zbog uloge u klubu.

Dominikov pogled je lutao prostorijom. U blizini bara je primetio šipke, koje su mamile goste da se upuste u amatersko izvoñenje striptiza nakon što popiju dovoljno alkohola. Nadao se da će bar žene to učiniti. Pored bara se s obeju strana nalazio niz kauča. U jednom uglu, s tavanice je visilo nešto što je pomalo podsećalo na ljuljašku. Na donjem kraju je bila široka mreža s vezama za ruke i noge, te je onaj ko sedi na ljuljašci mogao da bude vezan tako da ne može da se oslobodi.

Na svakom koraku stajale su velike, providne posude s kondomima u raznobojnim omotima. Dominiku je delovalo da klub ima zalihu kondoma za ceo mesec, i to ako svakog dana bude dupke pun. Zbog njih je to mesto izgledalo neobično veselo. Kugle s kondomima su podsećale na posude sa slatkišima kod dečjih lekara.

U prostoriji je bila i tanka crna tkanina pričvršćena za tavanicu, koja se spuštala sve do poda, postavljena tako da obrazuje šator s ulazom na jednoj strani. Na šatoru je bilo mnoštvo rupa. Neke su bile veličine oka, a druge veličine pesnice. Posetioci su tako mogli da posmatraju osobu, ili osobe koje se nalaze unutra, ili da zavuku ruku i ispipaju sve što uspeju da dohvate.

Dominik je zavirio u šator. Bio je prazan. & Uvek je ovako tiho. Klub živne tek posle ponoći & rekla je Suzana izvinjavajući se. & Ali onda se atmosfera stvarno zagreje. Za sat ili dva ovde će biti kao u košnici.

Dominik se suzdržao da se ne izbekelji.

Nikad nije zaista shvatao šta je tako privlačno u gledanju ljudi koji se tucaju u javnosti, a pomisao na tako bezumno jebanje podsetila ga je na Samer i Džaspera. Tu sliku nikako nije mogao da izbaci iz glave.

Dominik se predavao voajerstvu samo ako je imao neku vezu sa subjektom, nekakav nepisani sporazum, nekakav dogovor koji dozvoljava ili poziva njegov pogled. Bez ikakve veze s učesnicima, takvi prizori nisu ga uzbuñivali ništa više nego prizori parenja životinja u prirodnjačkim emisijama. Šarlot je, meñutim, zastupala potpuno drugačije stavove. Uživala je u fizičkom osećaju koji pruža seks radi seksa. Obožavala je da pokazuje svoju smelost i izazovnost upuštajući se u javne „predstave" i volela je da se razmeće.

Svingeraj joj je bio omiljena razonoda.

Već je bila krenula ka baru, pogledajući grupicu okupljenu oko šanka. Bio je tu jedan mlad par koji se trudio da izbegne poglede svih prisutnih. Gledali su samo jedno drugo. Pored njih je bio krupan, stariji muškarac u polo majici i s jeftinim kaišem od veštačke kože. Delovao je usamljeno i zverao je u hostese u njihovim ružičastim suknjicama. Na kraju, tu je bio ijedan indijski par. Oni su izgledali kao redovni posetioci kluba. Šarlot je naručila piće. Sebi je uzela komplikovan koktel, a Dominiku pepsi.

Seo je pored nje i pijuckao, a ona se upuštala u ćaskanje sa svakim ko bi prišao baru. Hostesa Suzana je bila u pravu. Klub se zaista punio.

Zasad nije primetio nikog ko ga privlači.

Bilo je veoma zgodnih devojaka, ali većina je nosila smešno droljastu garderobu. Imale su jeftine suknje od PVC&a, previše šminke i lažni ten.

Nijedna od njih ga nije zanimala. Ostali gosti su bili dosadni ili su mu se gadili. & Hoćeš li samo da sediš tu? & prosiktala mu je Šarlot na uvo.

Dominiku je bilo mrsko da je sluša. & Idi i uživaj & odgovorio joj je. & Možda ću ti se pridružiti kasnije.

Nije joj trebalo dvaput govoriti. Šarlot se izgubila u gužvi, počastivši Dominika pogledom na gole guzove dok je ustajala s visoke barske stolice.

Njene duge, preplanule noge bile su u oštrom kontrastu s kratkom, belom haljinom. Tek što je otišla od njega, muškarci su počeli da je saleću sa svih strana.

Dominik je ćutao kad se ona okrenula prema njemu sa zlovoljnim izrazom na licu. Onda je za ruku uhvatila prvo jednog, a onda još jednog muškarca.

Nijedan od njih nije bio naročito privlačan. Jedan je bio onaj samac u polo majici s jeftinim kaišem, koji je meñu prvima došao u bar. Drugi je bio mlañi,

ali već gojazan. Imao je podvaljak, a ispod majice mu se nazirao velik stomak. Šarlot ih je obojicu odvela do ljuljaške u uglu, a onda se uspentrala u nju, legla na leña, podigla noge i raširila ih. Bilo je sasvim očito da ne nosi donji veš.

Njena intima je sada bila izložena svima u toj prostoriji.

Dominik je prišao bliže, najviše iz radoznalosti.

Ona dvojica su vezala Šarlot noge. Ona je oko šaka obmotala konopce koji su se spuštali s tavanice. Učestvovala je više nego voljno.

Muškarac u polo majici je raskopčao kaiš i počeo da drka mlitavi kurac. I debeli je izvadio svoj. Pantalone je spustio do gležnjeva, a majica mu je lepršala oko golog dupeta. Uzeo je jedan od šarenih omota, izvadio kondom, navukao ga, a zatim zakoračio meñu Šarlotine duge noge. Onda je povukao ljuljašku prema sebi kako bi ušao u nju.

Dominik je prišao bliže i posmatrao kako muškarčev penis ulazi u Šarlotinu pičku. Ona je podigla pogled prema njemu. Zlovolju na njenom licu je zamenio izraz požude i želje. Ta želja je prevazilazila njenu potrebu da mu nešto dokaže i da ga povredi.

Da li ga je to povreñivalo? Pretpostavljao je da joj je to bila namera, ali ga ono što mu se odigravalo pred očima nimalo nije doticalo. Bio je potpuno ravnodušan.

Posmatrao je kako je oba muškarca trpaju, prvo jedan pa drugi. Njihove alatke su pumpale kao klipovi, podmazane Šarlotinim sokovima. Dominik je slušao njeno glasno stenjanje. Nije se nimalo trudila da prikrije uživanje, niti se obazirala na njegova osećanja.

Oko njih se okupila gomila. Nekoliko muškaraca je otkopčalo pantalone i stalo pored nje, igrajući se svojim genitalijama. Neki su prišli i počeli da je dodiruju. Ruke raznih muškaraca ispipavale su je kad god bi im se ukazala prilika.

Dominik nije pokušao da ih zaustavi. Šarlotine ruke su bile slobodne i mogla je da se suprotstavi svemu što joj ne prija, osim toga, nije bila mutava i mogla je da viče ako poželi. Uz to, izgledala je kao da uživa u pažnji. Razjapila je usta, a a iz očiju su joj izbijali strast i pohota.

Pokušavao je da stvori jednu sliku u glavi. Trudio se da zamisli Samer kako leži tamo, zanemaruje njegovu želju, prepušta se dodirima nepoznatih muškaraca i širi noge drugima da bi mogli da je jebu. Setio se kako se otvorila za Džaspera, kako ga je uzela u usta i kako je kleknula na kauč, široko razmaknutih nogu, kao životinja spremna da je zajašu.

Razmišljanje o Samer mu je bar pomoglo da oseti nešto drugo umesto

otupelosti i besmislene praznine koja ga je ispunjavala otkako je ona otišla.

Dominiku više nije bilo zanimljivo da gleda u Šarlot. Probio se izmeñu željnih posmatrača koji su se okupili kako bi gledali tu izopačenost. Spustio se stepenicama do donjeg bara i čekao da Šarlot završi. Zanemarivao je trud hostesa da ga uvuku u razgovor i pažnju koju su mu ukazivale žene u potrazi za lakim kresanjem. Šarlot se najzad pojavila i sela pored njega. Dok se penjala na stolicu, suknja joj se podigla. Nije ni pokušala da skrije svoju picu, koja je bila bestidno gola, natekla i još uvek sluzava od sopstvenih sokova. Lenjo je raširila noge pružajući mu bolji pogled.

Nema potrebe za tim & rekao je Dominik odvraćajući pogled.

Bože dragi, koji ti je ñavo? Šta si očekivao da će se ovde desiti? Šarlot, nije me briga s kim se jebeš. Imaš pravo da radiš šta god ti se prohte. Mislio sam da to znaš.

Ali nije ti bilo svejedno s kim se jebe tvoja draga Samer.

Ti nisi Samer. & I ne želim da budem! Ta slaba mala drolja. Ne mari ni za šta osim za svoju dragocenu violinu. Koristila te je zbog toga, izradila te je. Zar ti to nije jasno? Misliš li da je ona marila s kim se jebe? Da je boli dupe za tebe?

Dominik je odjednom osetio želju da je ošamari, da vidi kako joj se lice grči od bola, ali se obuzdao. I nikad ne bi udario ženu, ne tako.

Ustao je i izašao.

Njeno izvinjenje je stiglo sledećeg dana SMS porukom. „Hoćeš da svratiš?"

To je, bar, bilo nešto najbliže izvinjenju što se moglo očekivati od Šarlot.

Ni on njoj nije dugovao ništa više od toga.

Uslovi njihove veze bili su jasni: jebali su se i povreñivali jedno drugo.

Samer je uvek bila u središtu. Iako je otišla iz njihovih života, bila je meñu njima svakog dana. Njeno odsustvo je bilo poput otvorene rane, a nijedno od njih nije moglo da se suzdrži da tu ranu iznova ne podljućuje.

Otišao je kod nje.

Ponovo ju jebao, surovije nego ranije. Ponovo je zažmurio i zamišljao da je Šarlotina kosa riña, a ne smeña, da joj je struk uži, noge kraće, da ima mlečnobelu kožu umesto preplanule, da joj je dupe zaobljenije i da drhti pod njegovim dodirom. Osetio je kako mu kurac raste i postaje čvršći u Šarlot dok je mislio na Samer. Razjario se jer Šarlot nije bila žena koju želi. Podigao je šaku i

silovito je spustio na njeno dupe. Ona je jauknula, prvo od iznenañenja, a onda od užitka. Podigao je drugu šaku i tresnuo je po drugom guzu. Gledao je kako joj koža crveni i nastavio je da je udara. Ona se oduševljeno pribijala uz njega i podizala zadnjicu nudeći je Dominiku.

Posmatrao ju je kako se izvija prema njemu i ponovo se setio kako je Samerin anus izgledao gostoprimljivo, kako je prvi put svršila za njega kad joj je rekao da namerava da je natera da samoj sebi zavuče prst u dupe.

Dominik je zažalio što nije osvojio tu Samerinu devičansku teritoriju pre nego što je ona nestala. Čuvao ju je, nameravao da taj otvor iskoristi u posebnom ritualu, baš kao što je brijanje njene pičke čuvao samo za sebe.

Nagnuo se, pljunuo na Šarlotin anus da bi ga podmazao, nežno pritisnuo palac na sredinu njenog sfinktera i počeo da gura. Iznenadilo ga je koliko je uska. Ona se trgnula, pobegla od njegovog dodira. Kad je sklonio šaku, vratila se, napipala njegov kurac i opet ga usmerila u svoju vlažnu pičku.

Dominik je bio iznenañen. Uprkos njenoj otvorenoj seksualnosti, činilo se da Šarlot nije ljubiteljka analnog seksa.

Ponovo je nabio kitu u Šarlot. Učinio je to iz sve snage i osetio kako vrh njegovog glavića udara u njen cerviks. Opet je potonuo u misli dok se ona nabijala na njega. Onda je začuo kako vrišti svršavajući.

Pažljivo se izvukao iz nje, skinuo kondom i diskretno ga odložio pre nego što je Šarlot mogla da primeti da je prazan. On nije doživeo orgazam. Šarlot se lenjo razvlačila po krevetu, a Dominik je ležao pored nje, prevlačeći šaku preko glatke kože njenog torza.

Ovo nikad nisi radio & rekla je ona, najumilnijim glasom, još preplavljena zadovoljstvom zbog malopreñašnjeg orgazma.

Nisam & odgovorio je. Nije znao šta još da kaže.

Nemoj pogrešno da me shvatiš...

Neću. Šta je?

Kakav si ti to gospodar? Obično imam utisak da ne želiš da... dominiraš nada mnom.

Dominik je razmislio o tome. & Nikad nisam zaista bio u tom fazonu & odgovorio je. & Nikad me nije privlačio, niti sam bio sklon tim stereotipima. A ne zanima me ni nanošenje bola. & Onda je primetio da joj je zadnjica još uvek crvena i dodao: & Obično.

Da li bi pokušao? & upitala je. & Udovolji mi. Šta tačno želiš? & upitao je, sada već pomalo nestrpljivo.

Konopac. Batine. Iznenadi me.

Zar ti nije palo na um da se davanje uputstava gospodaru kako da te iskoristi ne može baš svrstati u pokorno ponašanje? Šarlot je slegnula ramenima. & Ti nisi zaista dominantan tip, zar ne? & Sad ga je izazivala.

U redu onda. & U redu?

Daću ti ono što tražiš.

Dominik je razmislio. Nije želeo da povredi Šarlot. Koristio ju je onoliko koliko je ona koristila njega. A nimalo nije želeo da izvodi neku glupu predstavu s dominacijom koja mu ne bi bila po volji. Nije želeo da glumi.

Njihov odnos je postao smešan, pogan, sopstvena parodija, izrugivanje onome što je delio sa Samer.

Ona je, uprkos tome, navaljivala, a ako već navaljuje, Dominik će joj udovoljiti.

Sačekao je da Šarlot ode da se istušira, a onda je u njenoj velikoj, firmiranoj torbi pronašao mobilni telefon. Kao što je i pretpostavljao, nije bio zaštićen lozinkom. Šarlot je bila otvorena u svakom smislu. Nezainteresovano je preskakao poruke od drugih muškaraca. Sve su počinjale sa „Zdravo, srce", „Zdravo, seksi" i slično.

Našao je Džasperov broj i zapisao ga. Kad se vratio kući, pozvao ga je. & Halo?

Je li to Džasper? & oglasio se Dominik. & Da? Džasper je zvučao nesigurno. Dominik se nasmešio. Ovo je, očigledno, Džasperov poslovni broj. Možda se pitao da li je dobio muškog klijenta.

Dominik ovde. Nedavno smo se upoznali na jednoj zabavi. I Šarlot je bila tamo. Kao i Samer.

O, da.

Dominik se štrecnuo primetivši kako je Džasperov glas upadljivo živnuo na pomen Samerinog imena.

Izvoli?

Hoću da priredim nešto posebno Šarlot. Mislim da bi joj se svidelo da i ti budeš tu. Naravno, dobićeš nadoknadu.

Onda prihvatam s oduševljenjem. Kada?

Može sutra?

Stranice su zašuštale, dok je Džasper proveravao raspored.

Slobodan sam. Unapred se radujem.

Dominik je sklopio posao.

Onda je Šarlot poslao SMS. „Sutra uveče kod tebe. Budi spremna." „O, strava", odgovorila je. „Šta da obučem?"

Dominik se odupro želji da napiše: „Baš me briga".

Onda je, u naletu gneva i bola, odlučio da je ponizi do krajnosti. „Školsku uniformu", odgovorio je.

Sa Džasperom se sastao ispred Šarlotinog stana, gde su ponovili osnovna pravila. Dominik je bio gospodar, na Šarlotin zahtev.

Hej, pa ti plaćaš & rekao je Džasper. & Meni odgovara sve što i vama nevaljalcima.

Pošto su se dogovorili kako će da potčine Šarlot, prišli su vratima i pozvonili. Dominik još nije bio pozvao Šarlot u svoju kuću. Nije smatrao da joj je mesto tamo. Hteo je da zaštiti svoju privatnost od nje.

Otvorila je odevena u kariranu suknjicu, belu bluzu, čarape do kolena i crne cipele niskim potpeticama. Posmatrajući njenu kosu vezanu u visoki rep i naočare s debelim crnim okvirom, Dominik je shvatio da je do detalja ispunila njegov zahtev. Nije to očekivao i bio je iznenañen sopstvenom reakcijom.

Ukrutio mu se do bola. Možda ovo ipak neće biti samo neprijatna obaveza.

Iscerila se od uveta do uveta kad je ugledala Džaspera, a Džasper joj je uzvratio kezom. Bili su stari saučesnici u zločinu. Kao Samer i ja, pomislio je Dominik s tugom.

Zdravo, gospodo & uzdržano je rekla Šarlot, blago se naklonivši.

Došli smo da te kaznimo & rekao je Dominik. & Bila si veoma nevaljala devojčica.

Dominik se namrštio začuvši sopstveni glas kako izgovara reči koje su mu bile strane. Prošao je pored nje i ušao u stan. Onda ju je okrenuo i spustio šaku na njena krsta. & Sagni se & rekao je. & Pokaži mi dupe. Šarlot se zakikotala, ali ga je brzo poslušala.

Dominik ju je obišao. Načas mu je u sećanju blesnulo kako je Samer stajala u grobnici, a onda se sagnula za njega. Uradila je to skoro nevoljno, možda i uplašeno, ali ipak je poslušala, jer je on to tražio. Nije mogao da kaže zašto je morala to da učini. Možda se njen podstrek nije mnogo razlikovao od njegovog. On je osećao snažnu želju da dominira i privlačila ga je njena spremnost da se potčini.

Šarlot je počela da savija kolena. Za razliku od Samer, koja je u tim okolnostima bila kao zaleñena i nije se micala dok joj ne bi dozvolio, Šarlot je samo glumila. Bilo joj je neudobno i nestrpljivo je čekala njegov sledeći potez u toj besmislenoj igri. Bezmalo je odlučio da samo sedne i gleda Džaspera kako je jebe. Ionako je izgledalo da samo to i želi.

Ali ne. Tražila je dominaciju, i dominaciju će i dobiti.

Zavukao joj je prst u gaćice i naglo ih povukao do njenih stopala. Šarlot obično nije nosila donji veš. Danas je obukla obične bele gaćice od pamuka. Sve je to bio deo njene tačke. & Raširi noge.

Prebacila je težinu s noge na nogu i pokušala da se ispravi i protegne leña, ali joj Dominik to nije dozvolio. Kad god bi pokušala da se uspravi i olakša neprijatni položaj, stavljao joj je šaku na potiljak i gurao je naniže, u prvobitni položaj.

Dao je znak Džasperu. & Jebi je. Odmah. Bez uvoda. Bez gubljenja vremena. Samo je jebi.

Posmatrao je mladića kako oslobaña svoj ogromni, nabrekli ud i stavlja kondom. Šarlot je uzdahnula od zadovoljstva. Zaboravila je na neprijatni položaj čim je osetila kako Džasperov masivni penis prodire u nju.

Dominik ih je ostavio nakratko. Pretraživao je Šarlotinu sobu dok nije našao bočicu lubrikanta. S aromom cimeta. Tipično.

Vratio se u dnevnu sobu i ustanovio da je Džasper prebacio Šarlot na kauč kako bi mogla da se osloni na jastuke. Vratio ih je u sredinu sobe. Šarlot je cvilela. Da li od bola? Dominiku se ukrutio na tu pomisao.

Namazao je prste lubrikantom. Onda je nežno spustio ruku na njeno dupe, šakama joj razmaknuo guzove i gurnuo joj kažiprst u čmar. Šarlot je poskočila i Dominik je osetio kako joj se sfinkter grči, stežući mu prst kao okovi, ali nije se pobunila. Njegova erekcija je rasla reagujući na stezanje njenog anusa. Kurac mu je sada bio tvrd kao kamen i pretio je da mu pocepa pantalone.

Kroz tanki zid koji razdavaja Šarlotin anus od vagine, Dominik je osetio kako Džasperov debeli kolac uleće u njenu rupu, jurišajući kao borbeni ovan na zidine utvrñenja. Gurnuo je još jedan prst i počeo da prati žigolov ritam, sve žešće je jebući u dupe. Šarlot je počela da se migolji. Nije mogla da se osloni šakama na pod, a telo joj je bilo izloženo neprestanim zajedničkim napadima.

Dominik je sasvim polako izvukao prste iz stiska njenog čmara. Dok je to

radio, osećao je kako joj se mišići grče i opuštaju. Dao je znak Džasperu da ga izvadi. Uspravio je Šarlot. Oči su joj bile pune suza.

Tako, devojčice & rekao je. & Pošto smo lepo opustili tu tvoju finu, usku rupu, sad možemo da preñemo na ono glavno. Šarlot je pognula glavu i klimnula.

Podigao ju je i odneo u spavaću sobu. Dok je to radio, setio se Samerine posete i kako ju je odneo u svoju radnu sobu, gde se samozadovoljavala na njegovom stolu dok ju je on gledao.

Na sve četiri & zapovednički se obratio Šarlot. Poslušala je, pognute glave, ne gledajući ga. & Čekaj tu & rekao je.

Dominik se obratio Džasperu, koji je skidao kondom s kurca i spremao se da stavi nov: & Ne diraj je.

Vratio se u dnevnu sobu, uzeo lubrikant i svratio u kupatilo da opere ruke.

Dok je prao ruke, neko vreme je posmatrao svoj odraz u ogledalu.

U šta se to pretvorio?

Potisnuo je to pitanje iz misli i vratio se u spavaću sobu, gde su ga čekali Šarlot i Džasper. Šarlot je i dalje bila u školskoj uniformi, gaćica spuštenih do gležnjeva i kratke karirane suknje na pola dupeta. Džasper je stajao sa strane.

Sada je bio potupno go. Farmerke i majica bili su mu uredno složeni i stavljeni na Šarltinu komodu.

Dominik joj je prišao, zgrabio je za kosu i zabacio joj glavu. & Sad ću te jebati u dupe — nežno joj je šapnuo na uvo.

Nije reagovala. Nezadovoljstvo koje se upadljivo ocrtavalo na njenom licu otkrivalo je da se smatra nasamarenom. Meñutim, odlučila je da ne prizna Dominiku da je analni seks na dnu njenog seksualnog menija i da ga aktivno izbegava kad god može.

Zadigao joj je suknju i raširio joj noge.

Noge su joj tako duge da onaj ko je jebe otpozadi ima osećaj da jaše ponija.

Prešao je prstima preko njenih usmina i zamočio ih u njenu rupu. Bila je vlažna i još sluzava od jebanja s Džasperom. On je sada nepomično stajao pored Šarlot, ukrućenog uda.

Dominik je istisnuo priličnu količinu lubrikanta na Šarlotin čmar. Dok je posmatrao kako drhti od hladnog gela, osetio je kako mu se ponovo diže.

Raskopčao je kaiš. Dotad je bio potpuno obučen.

Izvukao je kurac, prineo ga do njenog ulaza kako bi osetio vrelinu koja iz tog otvora bije prema njemu. Onda je malo razmislio, navukao kondom na

palicu i nežno počeo da gura glavić u njen sfinkter. & Samo se opusti, Šarlotice & rekao je.

Džasper se nagnuo k njoj i milovao je po kosi. & Sve je u redu, dušo & kazao je.

Dominik je pogledao Šarlot i Džaspera. Ona je bila oslonila glavu na njega.

Lice joj je sad delovalo opušteno. Nežno se naslanjalo na Džasperov torzo. On ju je blago milovao po kosi. „Romantično", pomislio je Dominik, shvativši da su ga potpuno zaboravili, da ovoj sceni ne doprinosi ništa više nego što bi doprineo bilo koji drugi kurac.

Isto tako je mogao da bude dildo, ili svako ko nosi pojas s dildom.

Nije mogao da je krivi zbog toga. Ni on nije mario za nju.

Dominik je svukao kondom i zakopčao pantalone. Dok je išao prema vratima, osvrnuo se prema Džasperu kako bi ga podstakao da nastavi ako Šarlot to poželi, budući da je svoju obavezu prema Dominiku ispunio. Ali Džasper je već bio na krevetu i grlio je Šarlot. Nije sačekao ni da Dominik izañe iz sobe. Posle samo nekoliko minuta čuo ih je strasno zadihane.

Prolazeći kroz dnevnu sobu, pogledao je oko sebe. Bio je bolno svestan da ga Samer nikad nije pozvala u svoj stan, poslednji zabran svoje privatnosti. Šarlot za takve stvari nije marila. Bila je zabavljačica i redovno je primala najraznovrsnije goste. Njen stan je bio praktično prazan. Ogromna dnevna soba bila je opremljena samo jednim kaučem i stolicom za ljuljanje, dok je u uglu bio radni prostor s kompjuterom. Na velikom kuhinjskom stolu stajao je jedan od skupljih modela aparata za kafu. Australijanci i Novozelanñani su mnogo pažnje pridavali pripremanju espresa. Čak više nego Italijani, koji su espreso izmislili.

Dominik je primetio neko svetlucanje na vrhu aparata za kafu. Da li je moguće? Ne. Nema šanse. Prišao je da bolje pogleda.

Bio je to Šarlotin telefon, s kamerom podešenom na snimanje. Još je radio.

Dominik ga je uzeo, prekinuo snimanje i premotao snimak. Bezočna kučka. Čudno se osećao dok je gledao sebe na snimku. Kad bi imao seks u nekoj sobi s ogledalom, uvek je skretao pogled kad bi slučajno uhvatio sopstveni odraz. Nije imao želju da posmatra sebe dok jebe. Šarlot je uspela da snimi veći deo akcije. Kameru je postavila tako da snima sredinu sobe. Nije je usmerila prema kauču ili prema spavaćoj sobi.

Pogodila je gde će se, najvero& vatnije, sve odvijati.

Možda ipak nije bio tako zagonetan ni pun iznenañenja kao što je mislio.

Dominik je izbrisao snimak i pažljivo vratio telefon na mesto. Nije ponovo uključio snimanje. Naravno, ona može primetiti da je neko čačkao telefon, ali takvi ureñaji često otkazuju sami od sebe. To je bilo bolje rešenje nego da ga kamera na telefonu snimi kako se udaljava od nje. Uzeo je sako s kauča. Već je bio platio žigolu, tako da je taj deo posla obavljen. Nek Šarlot rešava šta će ako Džasper zatraži dodatnu nadoknadu za ono što će raditi posle Dominikovog odlaska.

Onda mu je sinulo. Šta li je još snimila?

Vratio se do aparata za kafu, uzeo Šarlotin telefon i pregledao snimke. Bili su hronološki poredani. Jedan od njih je bio snimljen poslednje večeri koju je proveo sa Samer, pre njihove svañe u kafeu. Te noći ju je obrijao, a Džasper ju je jebao pred njim.

Dominik je teška srca pustio snimak. Slika je bila mala, ali jasna. Šarlot je zaista snimila Samerin i Džasperov snošaj. Da li je znala šta će se desiti? Je li mu platila za to? Da li je sve to sama zakuvala? Kamera je sigurno bila postavljena izmeñu jastuka na krevetu, ili možda nekako montirana iznad, na okvir prozora. U svakom slučaju, na snimku se videlo Samerino lice. Po izrazu lica moglo se zaključiti da oseća nešto izmeñu užitka i bola. Možda joj je žigolova kita bila prevelika. Jednom ili dva puta je bacila pogled preko remena. Da li je tražila njega, Dominika?

Gledao je taj snimak nekoliko puta uzastopno. Nije mogao da se odvoji od prizora koji je Šarlot snimila. Bio je siguran da je to učinila bez Samerinog znanja. Pritisnuo je nekoliko dugmića i poslao snimak na svoju elektronsku adresu. Onda ga je obrisao sa Šarlotinog telefona i pažljivo vratio telefon tamo odakle ga je uzeo. Mada ga ne bi bilo briga ni kad bi Šarlot primetila da je otkrivena. Nije želeo nikad više da je vidi.

Dominik je izašao ne osvrnuvši se.

Bilo je pozno veče. Seo je za volan svog BMV&a i duboko udahnuo. Onda se majstorski isparkirao. Kad je dolazio, ulica je bila skoro prazna. Sad je bila potpuno zakrčena parkiranim automobilima jer su se svi stanovnici Šarlotinog mirnog naselja vratili kućama. Upao je u gužvu. Ispred njega je bio još jedan BMV, a drugi mu je bio iza leña. Tri BMV&a u nizu. Samo bi mu još trebalo da ga zaslepe svetlima.

Dominik je zurio u prozore kuća dok je polako vozio ka glavnoj saobraćajnici, odakle će se isključiti na Finčli Roud i odvesti kući u Hempsted.

Posmatrao je svetla u dnevnim i spavaćim sobama. Opazio je jednu vitku

priliku, žensku pretpostavio je, kako pogleda prema ulici, a onda navlači zavese.

Kroz glavu su mu i dalje prolazile misli o Samer. Neprestano se prisećao prizora kako se ona osvrće preko ramena k njemu dok je Džasper puni.

Mimiošao se s kolima na uskom putu, a onda je jedva izbegao mačku koja je jurila da se skloni na drugoj strani ulice.

Dokono se pitao da li se samo u Šarlotinoj kući te noći upražnjavaju neuobičajena zadovoljstva, ili se svi stanovnici tog predgraña, skriveni od radoznalih očiju, bave sličnim tajnim aktivnostima.

Kad je stigao kući, brzo je svukao odeću i sručio se na krevet, ne trudeći se ni da se istušira. Ujutro ga je čekao važan posao.

š Viktor mi je telefonirao sutradan.

Samer? & Da? Budi spremna za sat vremena. Kola će u podne doći da te pokupe.

Prekinuo je vezu ne čekajući moj odgovor.

Na taj poziv sam reagovala isto onako kako sam reagovala na sve njegove pozive & kao lutka na navijanje. Činilo mi se da sam zakoračila na put s kog mi više nema povratka.

Registar robova? Sama ta zamisao je bila apsurdna. To nije moglo biti istina. Uskoro ću se probuditi i otkriti da sam sve to samo sanjala.

Ipak sam se pažljivo istuširala i obrijala kao što mi je Viktor bio naredio.

Nisam htela da mu dam nimalo povoda da se umeša i sam to obavi. Sumnjala sam da bi s brijačem u ruci bio nežan kao onda Dominik.

Dominik. Da li će me pozvati? Srce me zaboli kad pomislim na njega. On bi razumeo sve ovo. Dominik i Viktor su imali nešto zajedničko, ali Viktor je ipak bio drugačiji. Dominik nije želeo da me slomi, niti da ga bezumno služim. On je želeo nešto više. Želeo je da ga odaberem.

Kola su stigla. Bila je to opet ogromna, elegantna mašina zatamnjenih prozora, od onih kakve se viñaju u filmovima o mafiji. Nisam se trudila da gledam kroz prozor kako bih pratila naše putovanje i videla kuda me Viktor ovog puta vodi. Na još jednu tajnu adresu ili u novu improvizovanu tamnicu?

Zar je to važno? Sama sam odabrala da krenem. Neću morati da pozovem policiju i prijavim sopstvenu otmicu.

Telefon mi je zavibrirao u torbi. Jedva se čuo od motora kola. Stalno sam osećala užasan strah da će me Viktor pozvati tokom neke probe, pa sam uvek isključivala zvono i uključivala vibraciju na telefonu. Dirigenti i menadžeri orkestara bi poludeli od besa ako bi neku probu prekinulo zvrjanje mobilnog telefona, posebno ako bi Viktor zahtevao da se odmah javim te bih zbog toga morala da pokupim violinu i izañem napolje.

Počela sam da tražim telefon po torbi kako bih proverila ko je zvao. Da li je to bio Dominik? Prsti su mi se ukočili od straha. Da li je Viktor ugradio kamere u limuzinu? Ili mikrofon kako bi mogao da prisluškuje sve moje pozive?

Nagnula sam se osmatrajući ka vozaču, ali pogled mi je ometala staklena pregrada koja je odvajala prednja sedišta od ostatka kola. Vozač bi mogao da bude čak i Viktor. On bi upravo u takvom triku izuzetno uživao.

Kola su počela da usporavaju. Kroz zatamnjena stakla sam ugledala Viktorovu zdepastu priliku na pločniku. Znači, ipak nije on vozio. Moja vrata će se svakog časa otvoriti. Nema vremena za poziv, ni za slanje poruke, pa čak ni da proverim da li me je zvao Dominik. Mogla sam samo da držim prst na dugmetu za prekidanje veze ako telefon ponovo zavibrira i Viktor nasluti da sam u kontaktu s Dominikom.

Preostajalo mi je samo da se nadam da će Dominik, ako je to bio on, i dalje pokušavati i da ću naći vremena da mu se javim u nekom trenutku tokom bilo kakvog uvrnutog scenarija koji mi je Viktor pripremio.

Viktor mi je otvorio vrata i pružio ruku. Prihvatila sam je i dozvolila mu da mi pomogne da izañem iz kola. Jesam li na to spala? Ironično, ali pomisao na to da mi Viktor pomaže da izañem iz kola, kao da sam neko jadno stvorenje koje nije sposobno da se samo uspravi, uvredila me je više od svih seksualnih perverzija kojima me je dotad podvrgnuo i kojima sam se sama podvrgnula.

Htela sam da se uspravim, nadnesem se nad njega i gurnem ga na pločnik, ali nisam. Nisam mogla. Samo sam prihvatila njegovu ruku i krotko pošla za njim.

Stigli smo u njegovo potkrovlje u Trajbeki. Za ovu priliku je bilo preobraženo u harem. Sve je izgledalo kao neka parodija. Na sve strane su bili ukrasni jastučići, a preko cele tavanice bile su navučene raznobojne zavese od šifona. Muškarci i žene, gospodarice i gospodari, nosili su odeću koja je trebalo da istakne njihov rang. Bar su oni tako mislili. Meni su izgledali jadno i smešno.

Pogni glavu, robinjo & prosiktao mi je Viktor na uvo. Poslušala sam, ali sam pritom osećala zadovoljstvo. Znači, izgledala sam previše samouvereno podignute glave i ispravljenih ramena. Dobro je.

Viktor je skinuo torbu s mog ramena.

Skini se! & naredio je.

Moja mala pobuna ga je očito razgnevila. Svukla sam haljinu i predala mu je. Ispod nje nisam nosila ništa. I zašto bih? Mogla sam elegantno da skinem haljinu, ali sam se osećala veoma glupo dok sam pokušavala da skinem gaćice, pa ih u poslednje vreme nisam ni nosila.

Ovde ti neće trebati nikakva lična imovina & rekao je uzimajući mi haljinu i odlažući je pored moje torbice.

Hvala bogu što sam violinu ostavila kod kuće. Ruke su mi bile prazne bez kutije za violinu, ali bar je moj Bejli bio na sigurnom. Užasno sam se plašila da

bi Viktor mogao da primeti koliko sam vezana za tu violinu i da je uništi.

Mislim da ne postoji drugi način da me slomi i ako bi mi oduzeo violinu, time bi me verovatno dotukao.

Pognute glave mogla sam da vidim samo pod i delimično ostale zvanice.

Pažljivo sam osluškivala oko sebe, hvatajući deliće razgovora.

Ona je Viktorov poslednji ulov & rekla je sitna tamnokosa žena lenjo se protežući meñu jastučićima nedaleko od mene. Mogla sam da je vidim samo krajičkom oka. Bila je grañena kao filmska zvezda iz četrdesetih godina prošlog veka. Nosila je jarkocrven ruž i šik frizuru.

Izgleda zaista mušičavo & odgovorio je njen pratilac, visok, mršav muškarac s tankim brčićima koji su izgledali kao da je zaboravio da se umije. & Viktor će naći način da je slomi. Uvek uspeva u tome.

Pažljivo sam posmatrala kako Viktor ostavlja moju haljinu i torbicu, u kojoj je bio moj mobilni telefon, u vitrinu za piće. Zaključao ga je ključićem, koji je stavio u džep.

Onda se okrenuo prema meni, dok se pobednički smešio od uveta do uveta.

Noćas počinju pripreme. Ceremonija će biti održana sutra. „O, Dominik, gde si sad?", pomislila sam pogledajući prema vitrini gde je sklonjen i zaključan moj telefon.

Dominik je znao da je Kris Samerin blizak prijatelj. Poznavali su se još od njenog dolaska s Novog Zelanda u London. Oboje su bili muzičari, a ona je ponekad svirala violinu s njegovim rok bendom. Meñutim, nikad mu nije palo na um da se obrati Krisu kad je Samer onako naglo nestala. Naravno, pokušavao je da stupi u kontakt s njom, ali bila je nedostupna. Kad je posetio njen bivši stan u Vajtčapelu, stanodavac mu je besno odgovorio da je otišla ne ispoštovavši otkazni rok i progunñao nekoliko psovki na njen račun.

Možda su ga ponos ili bol koji je osećao sprečili da dalje istražuje.

Nikad se nije osećao tako zbunjeno zbog neke žene.

Nije da mu je bila nedostupna i da nije spremno pristajala na njihove, često perverzne seksualne igrarije, u kojima su oboje tako očigledno uživali, ali nekako je uvek osećao da se ona uzdržava. Obuzdavala je svoje najmračnije želje i sprečavala ga da ih otkrije i pogrešno protumači.

Zato se veoma iznenadio kad ga je Kris iznenada pozvao. Zar nije sama mogla da ga pozove?

U Njujorku je? & upitao je.

Da, tako je rekla. &A šta je htela?

Otkud ja to znam, jebote?! Valjda je htela da ti kažem gde je. Ja sam joj ortak i ne sviña mi se sve ovo, znaš? & rekao je Kris dok je njegova ljutnja rasla sa svakom narednom reči. & Izgleda da su svi njeni problemi počeli kad je upoznala tebe, zato budi siguran da mi nisi nimalo drag, Dominik. I da se ja nešto pitam, najviše bih voleo da se ona drži što dalje od tebe.

Dominik je razmišljao, držeći slušalicu na uvetu i streljajući pogledom po svojoj radnoj sobi, gde je primio poziv dok je radio na recenziji jedne knjige.

Krevet pored njega bio je zatrpan knjigama i papirima. & Je li joj dobro? & upitao je Krisa.

Da budem potpuno iskren, nije dobro. U gadnim je problemima. To je sve što znam. Nije htela da mi kaže ništa više. Samo mi je rekla da stupim u kontakt s tobom i obavestim te gde se nalazi.

Dominik je oduvek voleo Njujork. Sada je taj grad za njega bio more uspomena na žene i bivše veze. Zapljusnula ga je plima uspomena. Setio se hotela „Algonkin" i sobica sa starinskim nameštajem, u kojima nije moglo čestito ni da se spava, a kamoli da se nekom nalupa dupe. Setio se i „Ojster bara" kod stanice Grand central i hotela „Irokez", gde su sobe bile veće, ali ofucanije, i gde nije bilo nimalo neobično videti bubašvabu kako juri preko zida. U pamćenje je prizvao restoran „Ukus sušija" u Trinaestoj ulici s fantastičnom japanskom hranom i toaletima punim ustajalog smrada, koji nikad ne bi prošli pregled britanske sanitarne inspekcije. U klub „Le Trapez" je izveo bostonsku bankarku Pamelu i posmatrao je kako uživa u ispunjavanju svojih najskrivenijih fantazija. U neposrednoj blizini tog kluba je hotel „Geršvin", u kom je iznajmljivao sobu s Pikasovom slikom na zidu. Kad god je tamo jebao neku ženu u misionarskoj pozi, pred njim je bila ta slika pa nije mogao a da ne podigne glavu i pogleda je. Njujork, Njujork!

A sad je Samer tamo sasvim sama. Čak je ni on nije odveo tamo da bi je nagradio, ili iz razonode.

Najzad se pribrao i čuo kako Kris teško diše u slušalicu. & Imaš li njen njujorški broj? Da li bi mi ga dao?

Savladavši upadljivi otpor, Kris je izdiktirao broj, a Dominik ga je zapisao u uglu jednog papira s beleškama za predavanja.

Onda je izmeñu dvojice muškaraca zavladala neprijatna tišina te i jedan i drugi odahnuše kad su, najzad, prekinuli vezu.

Dominik je seo u svoju kancelarijsku fotelju obloženu crnom kožom i okrenuo se prema monitoru. S tupom opčinjenošću je posmatrao pojavljivanje i nestajanje kursora koji je ostao na pola reči kad mu je zazvonio telefon.

Na kraju je duboko udahnuo i ukucao broj koji je dobio od Krisa. Iako je Njujork udaljen hiljade kilometara i pet sati vremenske razlike, zvono se čulo kao da dopire iz susedne sobe.

Ali telefon je zvonio i zvonio, a niko se nije javio.

Dominik je pogledao na sat da bi izračunao koliko je sati u Njujorku. Tamo je još bio dan. Možda je na poslu i trenutno ne može da mu se javi. Da lije tamo našla neki posao kao muzičar? Bejli bi joj pomogao u tome.

Spustio je telefon. Osetio je kako ga ispunjavaju protivrečna osećanja.

Pokušao je da se usredsredi na posao. Meñutim, suptilne promene u odnosima izmeñu engleskih i američkih pisaca koji su u doba egzistencijalizma živeli u Parizu, na južnoj obali Sene, više mu nisu držale pažnju. Odustao je od toga, ustao od stola i počeo da se šetka po radnoj sobi.

Pošto je zaključio da je prošlo dovoljno vremena, ponovo je pozvao.

Telefon je zazvonio, a njemu se činilo da su pauze izmeñu svake zvonjave sve duže i duže i da su se otegle u beskonačnost. Baš kad se spremao da prekine vezu, uključila se njena telefonska sekretarica sa standardnom porukom da korisnik nije dostupan.

Domink je ostavio poruku. Mirno je u slušalicu izgovarao reči, pokušavajući da obuzda paniku koja ga je obuzimala: & Samer. To sam ja. Dominik. Pozovi me. Molim te. Nema više igara. Samo želim da te čujem. & A onda je, razmislivši, dodao: & Ako ne možeš da telefoniraš, samo mi ostavi poruku, pošalji SMS, bilo šta. Užasno mi nedostaješ.

Teška srca je prekinuo vezu.

Posle sat vremena, još uvek je uznemireno hodao po sobi. Onda je na internetu proverio letove za Njujork i slobodna mesta. Nekoliko aviona poleće s Hitroua rano ujutro, a u Njujork stižu oko podne po lokalnom vremenu.

Odmah je rezervisao mesto u biznis&klasi na prvom raspoloživom letu.

Nadao se da će mu ona odgovoriti pre nego što krene. Nije imao pojma šta da radi kad stigne u Njujork jer nije znao gde Samer živi.

Očajnički se nadao.

Nepomično sam stajala i čekala sledeći Viktorov potez.

Viktor je možda osetio koliko sam nestrpljiva da otkrijem šta je sledeće smislio, pa je namerno otezao. Onda je iz svog arsenala trikova izvukao zvono,

slično onom koje mi je Dominik poklonio za zabavu na kojoj sam glumila služavku, samo veće. Njegov glasni zvuk odjeknuo je sobom kao posmrtna zvonjava. Ton je bio nekako potmuo, od čega su počeli da mi trnu zubi.

Na zvuk zvona otvorila su se vrata koja vode u hodnik i ušla je jedna žena.

Bila je obučena, ako se to može tako reći, u potpuno providnu haljinu, nalik kratkoj togi. Kosa joj je bila vezana u labavu pundu na temenu, a slobodni pramenovi su joj uokvirivali lice, zbog čega je podsećala na Meduzu.

Nije me ni pogledala i dok je prilazila, okrenula je glavu prema Viktoru.

Bila je veoma visoka, verovatno preko metar osamdeset, i bosonoga. Izgleda daje Viktor voleo takve žene. Mislim da manje brine zbog toga što je nizak ako nas natera da ne nosimo visoke potpetice.

Sintija će noćas voditi tvoje pripreme, robinjo. Klekni pred njom.

Kleknula sam i poklonila se, gotovo dodirnuvši pod licem. Dok sam to činila, primetila sam da Sintija na gležnju nosi tanak srebrn lančić s nečim nalik amajliji. Ali na lančiću je, umesto amajlije, bio mali katanac. Bio je zaista lep.

Ako je to jedna od mogućnosti, pored pirsinga i tetovaže, možda ovo i neće biti tako strašno.

A opet, sumnjala sam da će Viktor dopustiti da se pitam bilo šta. S obzirom na njegovo raspoloženje, verovatno će se odlučiti za znak koji najviše ponižava i najduže traje & za tetovažu.

Viktore & pozvala ga je jedna tamnokosa galmurozna žena oslonjena na jastuk na podu.

Da, Klarisa? & upitao je Viktor. Svoje kolege nije nazivao damama, gospodarima ili gospodaricama, osim kad je robinjama govorio o njima.

Gde su ti noćas robinje koje treba da nas služe? Čitavu večnost sedim ovde s praznom čašom. Ne mogu da dobijem čašu šampanjca ni da nekom platim.

Otprilike tri sekunde ranije videla sam je kako ispija i talog s dna čaše.

O, bože & odgovorio je Viktor & kasnije ću pronaći krivca i kazniću ga.

Dobro & rekla je Klarisa. & Nadam se da ćeš mi dozvoliti da to gledam. Da li bih, u meñuvremenu, mogla da dobijem nešto da ovlažim osušeno grlo? I da li bi rekao svojoj novoj devojci da mi to donese? Dopada mi se. & Klarisa me je odmerila onako golu i na kolenima i zlobno se iscerila.

Odmerio me je i brka koji je ležao pored nje, pošto se malo pridigao.

U stvari & oglasio se razvlačeći reči & i ja bih mogao da popijem nešto.

Imaš li možda nešto žešće? Izgleda da dame vole šampanjac, ali ja volim

nešto... malo jače. & Zurio je u mene dok je izgovarao poslednje reči, a ja sam se još više pognula.

Viktorove sklonosti, bar zasad, pokazale su se kao prilično uobičajene.

Nije mi radio ništa što nisam mogla da podnesem, a u ponečemu sam čak i uživala, pod uslovom da zamišljam da mi to radi neko drugi. Meñutim, odlično sam znala da meñu njegovim prijateljima može biti i nasilnijih gospodara, pa čak i sadista, sklonih stvarima koje mi ne odgovaraju i koje bi zaista mogle da me povrede. Dosad sam imala sreće. Sve modrice i ogrebotine koje su mi ostajale od Viktora i njegovih prijatelja bile su relativno blage i mogla sam da ih prekrijem odećom ili da lako objasnim njihovo poreklo. Ovog puta možda neću imati toliko sreće.

Svakako & rekao je Viktor. Izgledao je pribrano, ali osećala sam daje ljut jer mu je gošćin zahtev poremetio planove. Podigao me je. & Natoči gospodarici Klarisi čašu šampanjca i nañi viski za gospodara Edvarda.

Uvek su birali smešne pseudonime. Pretpostavljam da je Viktor imao izgovor da odabere nešto klasičnije. Ipak je on iz Ukrajine.

Posegao je u džep, izvadio ključ vitrine s pićem i dao mi ga.

Ako pipneš bilo šta osim viskija & šapnuo mi je na uvo & neću ti dozvoliti da biraš koji deo tela da ti obeležim.

Prvo sam natočila šampanjac i odnela ga Klarisi.

Oprostite mi, gospodarice i gospodaru & rekla sam & što vam nisam odmah donela oba pića, ali čini mi se da je gospodarica žedna, a nisam želela da se šampanjac ugreje.

O, dobra je & obratila se Klarisa Viktoru. & Kad će biti na raspolaganju?

Večeras & naglo je odgovorio.

O & rekla je ona & mislila sam da ćeš je žigosati sutra, zajedno s ostalima.

Tako sam i nameravao & odvratio je Viktor & ali ona je posebna. Zastao je i pogledao na svoj sat. & Za dva sata. Šest je. Imamo dovoljno vremena. Pripazi malo na nju, molim te, Klarisa. Moram to da pripremim.

Izvinite & rekla sam & idem da donesem viski.

Kao što sam i očekivala, Klarisa nije obraćala pažnju na mene dok sam uzimala viski iz vitrine s pićem. Iskoristila sam to da uključim svoj telefon i proverim propuštene pozive. Dominik me je zvao dvaput i ostavio mi poruku.

Nije bilo šanse da je čujem, niti da sama otkucam bilo kakav duži odgovor.

Viktor se svakog časa može vratiti. Otkucala sam samo kratku poruku: „Dobila sam tvoju poruku. U Njujorku sam. Zovi me opet. S." Preostajala mi je samo nada da će Dominik nastaviti da pokušava.

Vratila sam telefon u vitrinu i pažljivo je zatvorila, ali je nisam zaključala.

Viktor se vratio u sobu i predala sam mu ključ.

Dobra si & rekao je. & Bićeš odlična sluškinja, robinjo Elena.

Radujem se tome, gospodaru.

Tvoje vreme će doći veoma skoro. Sad ćeš se okupati.

Pucnuo je prstima i Sintija se ponovo pojavila kraj njega. Pružila mi je ruku. Krenula sam s njom niz hodnik. Ušle smo u spavaću sobu u kojoj se nalazila velika, bogato ukrašena kada puna tople vode. Isprva mi se učinilo da u njoj ima neke mirišljave soli. Na ivici kade nije bilo sapuna ni bilo čega drugog za kupanje. Pretpostavila sam da me želi onakvu kakva sam, samo čistiju.

Uronila sam u toplu vodu, a Sintija je ćutke sela u ugao sobe. Kao stražar?

Da li mi je to uopšte bilo potrebno? Jesam li bila zatvorenik?

Nije mi se tako činilo, ne. Ovamo sam došla svojevoljno.

Moje stvari i telefon su bili kod Viktora, ali ništa me nije sprečavalo da izañem i pozovem policiju. Mogla bih da vrištim iz sve snage i susedi bi verovatno došli da vide šta se dešava. Nijedna od prisutnih „robinja" nije bila prisiljena da bude ovde. Sve su došle svojevoljno. Igrale su uloge u ovom seksualnom pozorišnom komadu i uživale u ispunjavanju svojih fantazija u istoj meri u kojoj su gospodarice i gospodari uživali u ispunjavanju svojih maštarija.

Setila sam se kad mi je Viktor rekao kako je to moje prirodno okruženje i da u tom položaju izgledam najlepše. Njegove reči su me bolele, ali nisam mogla da osporim da u njima ima izvesne istine. Njegovo ponašanje mi se gadilo, ali me je u isto vreme i uzbuñivalo. Dopadalo mi se kako me telesno zarobljava, ali duhovno oslobaña.

Vrata su se otvorila. Bio je to Viktor. Presvukao se u svečano odelo. Na trenutak me je podsetio na Denija de Vita u ulozi Pingvina u „Povratku Betmena". Prigušila sam smeh. & Robinjo Elena & kazao je & došlo je tvoje vreme.

Dominikov avion je sleteo na meñunarodni aerodrom JFK po vedrom vremenu. Zahvaljujući vremenskoj razlici, u Njujorku je bilo tek dvanaest i deset. Redovi na pasoškoj kontroli i carini bili su beskrajno dugi i sporo su se pomerali. Možda je odabrao pogrešno vreme u nedelji. Desetak aviona iz Evrope doletelo je u razmaku od nekoliko minuta i izručilo ljudski tovar stvorivši pravi krkljanac na izlazu s aerodroma. Devedeset odsto pristiglih

putnika bih su stranci, a s njima su radila samo tri aerodromska službenika, koja su izgledala kao da im je potpuno svejedno što su putnici nestrpljivi.

Dominik je sa sobom imao samo ručni prtljag, ali to nije mnogo menjalo stvar, jer je prvo morao da proñe pasošku kontrolu.

Upitan da li je došao radi posla ili zadovoljstva, malo je oklevao pre nego što se opredelio za prvu opciju.

To je navelo službenika da ga pita kojim se poslom bavi. „Trebalo je da kažem da sam na odmoru", pomislio je Dominik. & Ja sam univerzitetski profesor & najzad je rekao Dominik. & Došao sam da održim nekoliko predavanja na Univerzitetu Kolumbija.

Pustili su ga da proñe.

Pošto se nešto kasnije konačno smestio na zadnje sedište taksija, pratio je kako se vozilo uključuje u kolonu i juri ka auto&putu Van Vik ka Kvinsu. Od vozača s turbanom na glavi razdvajala ga je slaba bezbednosna pregrada.

Legitimacija i fotografija taksiste bili su izbledeli skoro do neprepoznatljivosti. Činilo se da se zove Muhamed Ikbal. A možda je ovo bio i neki Muhamedov roñak, ili neko drugi s kim on deli svoju dozvolu.

Klima&ureñaj u taksiju nije radio, pa su i taksista i putnik morah da se zadovolje otvorenim prozorima. Dominik je rano ujutro napustio London.

Temperaturna razlika u odnosu na njujorško popodne bila je znatna, pa se već neprijatno znojio. Skinuo je sivi laneni sako.

Kad su prošli bolnicu „Jamajka", gužva u saobraćaju je počela da se smanjuje i taksi je pojurio ka gradu. Vozač je skrenuo prema tunelu Midtaun.

Dominik se odjednom setio da je bio isključio svoj mobilni telefon dok je stajao u redu na aerodromu. Uključio ga je i gledao kako se pali, više se nadajući nego očekujući nešto.

Primio je poruku. „Dobila sam tvoju poruku. U Njujorku sam. Zovi me opet. S." Prokletstvo! Već je znao da je ona u Njujorku. Ovo mu nije bilo ni od kakve koristi.

Ponovo ju je pozvao i ponovo je dobio govornu poštu.

Doñavola! Ako ne sazna još nešto, potraga za njom biće kao traženje igle u plastu sena.

Spremao se da joj pošalje poruku kad je taksi ušao u tunel. Bio je rezervisao sobu u jednom hotelu na Trgu Vašington, pa je rekao vozaču da ga tu ostavi. Kad je vozilo izašlo iz tunela, odlučio je da ponovo pokuša da dobije Samer tek pošto stigne u svoju sobu.

Iako su goste primali tek od tri po podne, dozvolili su mu da uñe ranije u sobu, jer je bila slobodna. Morao je da se istušira i presvuče.

Kroz prozor je video kako trijumfalna kapija na Trgu Vašington blista na suncu. Do ušiju mu je doprlo šuštanje fontane i džez koji su izvodili ulični muzičari.

Nešto kasnije, još uvek mokar ispod belog bademantila, ponovo je pokušao da telefonira Samer, ali ona je ponovo bila nedostupna. „Šta li je posredi?", pitao se. Zašto je tražila da stupi u kontak s njim da bi odjednom opet bila nedostupna?

Uzeo je čistu košulju kratkih rukava iz torbe kad mu je telefon konačno zazvonio. Pohitao je do stola i javio se.

Samer?

Ne, nije Samer. Ovde Loralin.

Loralin? & Dominik prvo nije mogao da se seti ko je to i hteo je da prekine vezu, strahujući da ne propusti Samerin poziv.

Da, Loralin, sećaš se? Svirala sam u onom... specijalnom gudačkom kvartetu. Plavuša. Violončelo. Zvuči li ti to poznato?

Dominik se setio. Šta ona hoće od njega? Postajao je sve nestrpljiviji. & Da, sećam te se.

Dobro & kazala je Loralin. & Nimalo mi ne bi prijala pomisao da me muškarci tako lako zaboravljaju.

Ja sam u Njujorku & obavestio ju je.

Stvarno?

Upravo sam stigao. & Onda se sabrao. & Zašto me zoveš?

Pa, to je malo teško objasniti ovako na daljinu & primetila je Loralin. & Samo sam htela da ti kažem koliko mi je prijao onaj naš mali koncert. Pitala sam se da li si zainteresovan da ovih dana organizujemo nešto slično, ali pošto si u inostranstvu, to bi moglo da bude malo komplikovano. & U glasu joj se jasno čula spremnost na vragolije.

U pravu si. Možda bismo mogli da se čujemo drugi put, pošto se vratim u London. & Dominik je bio ljubazan, ali nije imao nameru da ponavlja nešto slično.

Razumem & rekla je Loralin. & Šteta. Stvar je u tome što je i Viktor u Njujorku pa mije ponestalo prilika za zabavu.

Poznaješ Viktora? & upitao je Dominik.

Naravno. On mi je, da tako kažem, stari prijatelj & objasnila je.

Mislio sam da je tebe i ostale muzičare koji su mi onda svirali našao

preko oglasa na fakultetu.

Ne & otkrila mu je Loralin. & Viktor me je, zapravo, obavestio da će koncert verovatno biti pomalo neobičan. On je odabrao i lokaciju. Zar nisi znao?

Dominik je tiho opsovao. U glavi mu se zamaglilo, a u grudima ga je stezalo. U Njujorku su i Viktor, taj podmukli sladostrasnik, i Samer? To ne može biti slučajnost, zar ne?

Odlučio je.

Loralin? Da li, nekim slučajem, znaš kako bih mogao da stupim u kontakt s njim dok sam u Njujorku?

Naravno.

Sjajno. & Zapisao je adresu koju mu je dala.

Pominjao si Samer? Ima li tvoje putovanje u Njujork neke veze s njom?

Samo sam radoznala & rekla je Loralin.

Ima & odgvorio je Dominik i prekinuo vezu.

Obukao je sako i odlučio da se prošeta obližnjim parkom kako bi razbistrio misli i pribrao se pre nego što potraži Viktora. Prošao je pored dečjeg igrališta, pa pored dela namenjenog psima. Video je mnoštvo veverica kako trče po travi izmeñu drveća. Našao je klupu i seo.

Sintija je ustala i pomogla mi da izañem iz kade. Onda me je obmotala velikim peškirom. Voda se ohladila. Nisam to ni primetila.

Viktor me je uzeo za ruku i poveo me u drugo kupatilo. Koliki je, uopšte, ovaj stan? Našla sam se u improvizovanom salonu za tetoviranje. Pre nego što sam otišla s Novog Zelanda, jedno vreme sam razmišljala da li da se istetoviram. Da uradim nešto što bi me podsećalo na dom. Na kraju sam odustala, jednostavno jer nisam mogla da smislim sliku koju bih želela zauvek da nosim utisnutu u kožu. Ovo će možda rešiti taj problem. Dobiću tetovažu, a nekom drugom ću prepustiti da umesto mene odluči kakva će biti.

Legla sam na klupu koju mi je Viktor pokazao. I dalje sam bila potpuno gola. Stisnuo mi je šaku. Bio je to jedini znak nežnosti koji je ikad ispoljio.

Sklopila sam oči. Bila sam u pravu. Izgleda da mi ipak neće dati mogućnost da se odlučim za pirsing.

Potonula sam u blaženu nirvanu, skoro nenamerno, spremajući se za bolne ubode iglom koje sam očekivala svakog trenutka. Tihi zvuk saobraćaja koji je dopirao spolja sveo se na udaljeno zujanje. Bila sam sigurna da su se okupili posmatrači, ali oni su mi sada bili najmanja briga. Predstavljali su samo

senke negde u pozadini. Mislila sam na svoju violinu i divna putovanja na koja me je ona vodila. Seks i potčinjavanje donosili su mi spokojstvo, ali ništa nije moglo da se uporedi s vizijama koje su mi se ukazivale dok sam svirala na svom Bejliju.

Setila sam se kako sam za Dominka prvi put svirala Vivaldija, iako tada nisam bila svesna njegovog prisustva. Setila sam se i druge prilike, u parku.

Oba puta je bio svedok mog zanosa i izgleda da je uživao posmatrajući kako muzika deluje na mene.

Dominik. Bila sam skoro zaboravila svoju SMS poruku. Da li je moj telefon nečujno vibrirao u vitrini? Da li me je Dominik ponovo zvao?

Jedna ruka je prešla preko mog pupka, a onda preko mog obrijanog brežuljka. Neko vreme je lebdela iznad mene kao da bira najbolje mesto za tetovažu. Da li će me Viktor lično tetovirati? Baš me zanima.

Robinjo Elena & rekao je dubokim, zvaničnim glasom & došao je trenutak tvog žigosanja.

Udahnuo je i zastao za trenutak, kao da namerava da održi govor. Da li je pripremio nekakav zavet, kao na venčanju? Baš čudno.

Sad se moraš odreći svog ranijeg života i obećati da ćeš služiti meni, Viktoru, i ispunjavati sve što zatražim, sve dok ne odlučim da te oslobodim službe. Robinjo, pristaješ li da mi se potčiniš i da se zauvek pokoravaš mojoj volji?

Bila sam na ivici propasti. To je bio jedan od onih trenutaka u kojima se odlučuje o daljem toku sopstvenog života. Nepromišljen odgovor zauvek je mogao da vam izmeni sudbinu.

Ne & odgovorila sam.

Ne? & prošaptao je Viktor s nevericom.

Ne & ponovila sam. & Ne pristajem da ti se potčinim.

Otvorila sam oči i sela, odjednom svesna sopstvene golotinje. Pokušala sam da povratim dostojanstvo, koliko je bilo moguće u takvom stanju. S Dominikom sam bar to mogla da uvežbam.

Viktor je delovao zapanjeno i jadno. Kako sam potpala pod uticaj tog čoveka? On je samo glumio, kao i svi oni.

Probila sam se kroz masu. Na njihovim licima se videla mešavina zapanjenosti, stida i zabrinutosti. Govorili su jedni drugima kako je sve to samo deo Viktorove predstave.

Uzela sam svoju haljinu iz vitrine, navukla je preko glave, pokupila telefon i torbicu i pošla prema vratima. Bila su otključana.

Viktor je stavio nogu izmeñu dovratka i vrata dok sam ih zatvarala za sobom. & Zažalićeš zbog ovoga, robinjo Elena.

Mislim da neću. Zovem se Samer. I nisam tvoja robinja.

Nikad nećeš biti ništa osim robinje, devojko. To ti je u krvi. Na kraju ćeš se predati. Ne možeš odoleti. Pogledaj samo na šta ličiš. Bila si toliko vlažna otkako si svukla haljinu da je iz tebe curilo. Tvoj um se može opirati tome, ah telo će te uvek izdavati, robinjo.

Ne zovi me više. U suprotnom, obratiću se policiji. & I šta ćeš im reći? & zlobno se iskezio. & Misliš da će verovati takvoj drolji?

Okrenula sam se u mestu i izašla iz sobe, visoko podignute glave, iako su mi u ušima i dalje odzvanjale njegove reči. Htela sam samo da odem kući. Da odem kući i sviram svoju violinu.

Izašla sam na Ulicu Gejnzvort i zaustavila taksi. Čim sam ušla u kola, počela sam da petljam oko telefona kako taksista ne bi pokušao da me uvuče u razgovor, ili da me pita zašto sam uznemirena. Njujorški taksisti su čudna sorta. Neki su nemi kao ribe, a drugi su toliko prijateljski nastrojeni da ih je nemoguće ućutkati. Uključila sam govornu poštu i utonula u sedište dok me je preplavljivao Dominikov glas.

Nedostajala sam mu. Nikad mi nije rekao tako nešto. I on je meni nedostajao. Beskrajno.

Kroz prozor sam posmatrala saobraćajnu gužvu i gradske prizore koji su mi izgledali tako uzbudljivo kad sam stigla u Njujork. Sad su mi delovali tuñe i strano. Podsećali su me da nisam kod kuće, da više nemam dom.

Dok smo prolazili pored parka na Trgu Vašnigton, spuštao se mrak. Blede senke drveća na travi izgledale su kao dugačke ruke i noge. Ima još vremena dok se potpuno ne smrači. Još je bilo vremena za sviranje.

Obećala sam Dominiku da neću svirati na Bejliju na ulici i drugim javnim mestima, jer bi tako nešto bilo preopasno, ah verovala sam da bi razumeo ako to uradim sada, samo jednom.

Taksista me je dovezao do vrata moje zgrade. Dala sam mu dobru napojnicu u znak zahvalnosti što je ćutao tokom cele vožnje.

Istrčala sam do stana preskačući po dva stepenika. Čim sam ušla, zbacila sam crnu haljinu na pod. Nisam bila sigurna da ću ikad više poželeti da je obučem. Možda bi trebalo da nabavim novu odeću za koncerte, odeću koja nije povezana s toliko uspomena. Obukla sam se jednostavno kako ne bih privlačila nepotrebnu pažnju, uzela violinu i krenula u park.

Za sviranje sam odabrala trijumfalnu kapiju na Trgu Vašington. Podsećala me je na Trijumfalnu kapiju u Parizu, na mesta koja sam želela da posetim i na slike iz Rima koje mi je Dominik pokazao kad se vratio s puta.

Stala sam kraj glavne fontane s pogledom na trijumfalnu kapiju, prinela violinu vratu, čvrsto je pritisnula bradom i prevukla gudalom preko struna.

Odluku o tome šta ću svirati moje telo je donelo pre nego što je mozak imao vremena da razmisli.

Zažmurila sam i usredsredila se na prvi stav Vivaldijeva „Četiri godišnja doba" @ „Proleće".

Vreme je prolazilo. Minut za minutom neprimetno je proletao, sve dok nisam privela kraju i poslednju deonicu. Onda sam otvorila oči i shvatila da je skoro mrak.

Tada sam začula tapšanje. Nije to bio bučan aplauz čitave gomile, već samo čvrsto, jasno tapšanje jednog čoveka.

Okrenula sam se i zaštitnički stisnula violinu uza se, za slučaj da se neki psihopata sprema da se baci na mene i pobegne s mojim instrumentom.

To je bio Dominik. Došao je po mene.

Dominik je otvorio oči.

Bilo je gluvo doba noći i kroz prozor njegove hotelske sobe dopiralo je samo svetio s trijumfalne kapije na Trgu Vašington. Klima&ureñaj je, tiho zujeći, kroz sobu slao prijatan, svež povetarac.

Pored njega je spavala Samer. Tiho je disala u ritmu otkucaja svog srca.

Jedno rame joj je bilo otkriveno. Nazirao je vrh njenih grudi zaklonjenih rukom koju je spustila izmeñu brade i jastuka.

Zadržao je dah.

Setio se dodira njenih usana pošto ga je prvi put uzela u usta i njihovog nežnog milovanja. Setio se kako joj se jezik obmotao oko njegovog penisa, skoro se igrajući njime. Okusila ga je, istražila ga, napredujući centimetar po centimetar. Klizila je preko kože i minijaturng spleta ispupčenih vena pod njom.

Nije to tražio od nje, niti joj je naredio. Desilo se samo od sebe, delovalo je kao prava stvar u pravom trenutku. Oboje su spustili gard i potpuno se predali jedno drugom odbacivši prošlost, greške i stranputice, zbog kojih su se pokajali.

Odjeci požude koju je osećao prema Samer još su prožimali celo njegovo biće i Dominik je žalio za svim danima koje je protraćio. Pre nje i posle nje. Te

dane nikad neće moći da nadoknadi.

Gledao ju je kako spava.

Uzdahnuo je.

Srećan i tužan.

Spolja su dopirali veseli glasovi ljudi koji su se vraćali iz barova u ulicama Bliker i Makdugal. Dominik je na tren bio istinski srećan što je ponovo našao Samer.

Ono što su te noći podelili bilo je iskreno, nije bilo deo nikakve igre.

Zaspao je uljuljkan njenim prisustvom i toplinom koja je zračila iz njenog tela dok je ležala leñima i zadnjcom pripijena uz njega.

Probudio se rano. Zora se tek nazirala na obzorju Menhetna. Sada je i Samer bila budna i pomno ga je posmatrala. Pogled joj je bio ispunjen ljubavlju i radoznalošću.

Dobro jutro & rekla je.

Dobro jutro, Samer.

Ponovo je nastupila tišina, kao da su prebrzo rekli sve što su imali da kažu.

Uvidećeš da sam i ja ćutljiv čovek & rekao je Dominik, izvinjavajući se što je ostao bez reči.

Mogu da živim s tim & odgovorila je Samer. & Reči nisu toliko važne.

Mislim da su više nego precenjene.

Dominik se nasmešio.

Možda će ovo ipak uspeti. Možda će postati nešto više od seksa i tame za koju je dobro znao da postoji duboko u oboma. Možda.

Pružila je ruku prema njemu i malo se izdigla, a jedna dojka je drsko provirila ispod pokrivača. Spustila mu je prste na bradu.

Brada ti je oštra. Treba da se obriješ & kazala je milujući ga.

Da & potvrdio je Dominik. & Nisam se brijao najmanje dva dana & dodao je.

Ali ne mora sve biti obrijano & iskezila se Samer.

To neće uvek biti neophodno & istakao je Dominik.

Ne, u redu je & odvratila je. & Uspostavićemo već nekako ravnotežu.

Dominik se nasmešio i dodirnuo njenu otkrivenu dojku najnežnije što je mogao. & Da li to znači da i dalje možemo da budemo...

Prijatelji & prekinula gaje Samer. & Možda ne možemo.

Više od prijatelja & dovršio je rečenicu.

Mislim da to možemo & odgovorila je.

Neće biti lako.

Znam.

Dominik je pažljivo svukao prekrivače, otkrivši je sve do belih bedara.

Vidim da si i dalje obrijana & primetio je.

Da & rekla je Samer. & Delovalo je neuredno i bilo mi je neprijatno dok su dlake ponovo izrastale, pa sam zaključila da je ovako bolje. & Nije kazala Dominiku da joj je Viktor naredio da uvek bude glatka. Mada je zaista naučila da uživa u ranjivosti i glatkoći koje je tako postizala, kao i u mogućnosti da oseti kako je potpuno gola dok se dodiruje.

Da li bi pristala da je ostaviš tako, ili da pustiš da ti dlake ponovo izrastu, ako bih ja to zatražio? & upitao je Dominik. & Da li bi ispunila moj hir, ili možda zapovest?

Moraću da razmislim o tome & rekla je Samer.

A da li bi opet svirala violinu za mene ako bih ti to naredio?

Oči su joj blistale na slaboj jutarnjoj svetlosti.

Bih & odgovorila je. & Bilo kad i bilo gde, odevena, ili gola, bilo koju melodiju... & Nasmešila se.

To je tvoj poklon meni?

Potčinjavanje. U mom stilu & rekla je Samer.

Dominik je spustio ruku na njenu picu, zastao nad njenim usminama, razdvojio ih i proračunato sporo gurnuo prst unutra.

Samer je tiho zastenjala.

Oduvek je uživala da vodi ljubav ujutru, još omamljena od zagrljaja snova.

Izvukao je prst, pomerio se i spustio se niz krevet, a onda položio usne na njene. Samer je nežno provlačila prste kroz njegovu zamršenu kosu da bi ga zadržala u tom položaju i kontrolisala svoj užitak.

Ušla sam u svoj stan, pažljivo spustila kutiju s violinom na pod i krenula prema garderoberu. Svratila sam kući da se presvučem. Dominik će u Njujorku provesti još jednu noć. Pozvao me je na večeru i brodvejski mjuzikl da bismo proslavili naš ponovni susret.

Biće to čudno slavlje. Gorkoslatko. Naša poslednja zajednička noć do nekog sledećeg susreta. U meñuvremenu ćemo biti na različitim kontinentima. „Može li to da uspe?", pitala sam se vadeći svoju kratku crnu haljinu iz ormara. Tu haljinu sam, mada ne dugo, nosila najednom od prvih koncerata koje sam odsvirala za njega.

Verovala sam da će uspeti. Dominik i ja smo bili dva dela jedne celine. Ni okean nas ne može zauvek razdvojiti.

Spakovala sam odeću za to veče u malu torbu, još jednom pogledala violinu i izašla iz stana.

Dominik još nije bio u mom stanu.

Možda ću ga sledeći put pozvati.

www.bosnaunited.net www.crowarez.org

" # Zahvaljujemo svima koji su nam pomogli ne samo da napišemo ovaj serijal već i da u tome uživamo. Hvala Sari Sač iz Književne agencije Sara Sač, Džemimi Forester i Džonu Vudu iz Oriona, koji su verovali u nas, i Metu Kristiju na fotografiji & www.mattchristie.com.

Posebno se zahvaljujem svima čija imena ovde nisu navedena, a koji su nam pomogli u istraživanju, pružali podršku i davali nam časove violine.

Hvala klubu Gručo i restoranima u kineskoj četvrti u kojima su se odvijali naši perverzni razgovori. Našim partnerima zahvaljujem što su bili uz nas u svako doba dana i noći dok smo sumanuto radili i zanemarivali ih.

Jedna polovina Vine Džekson želi da zahvali svom poslodavcu na izuzetnoj podršci i razumevanju.

Na kraju se zahvaljujem železničkoj kompaniji „First Great Western Trains" što je preko lutrije, kakva je rezervacija karata putem interneta, pomogla sudbini da nas spoji.

$

š

Vina Džekson je pseudonim dva evropska etablirana autora.