Vina Džekson
OSAMDESET DANA
Ljubavnica BalkanDownload.org
2
PROLOG Dete pored jezera Dete je spavalo. Zrak mesečine provirio je kroz prozor motelske sobe. Prigušeni zvuci talasanja obližnjeg jezera dopirali su do njih kroz noć. Oni su nepomično ležali na uskom kre‐ vetu. I arhitekta i odabrana ćutali su slušajući ujednačen ritam disanja novorođenčeta, koje je samo naglašavalo spokoj slivajući se sa žamorom zrikavaca u pozadini. - Nisam znala da se zrikavci oglašavaju i noću - primetila je. - To je možda zbog svetlosti na nasipu - rekao je arhitekta. - Ili zbog vrelog talasa. - Da, stvarno je vrelo. - Nagonski je vlažnim šakama poravnala čaršav koji je pre‐ krivao njihova tela, kao da bi to moglo da ublaži zagušujuću vrelinu. - To su možda i cvrčci ili zeleni skakavci - dodala je. - Ne, sigurno su zrikavci - odvratio je arhitekta. - Oni se oglašavaju na poseban na‐ čin. Prepoznao sam taj zvuk. Mlada žena je ućutala i okrenula se prema njemu prešavši mu prstima preko malja na grudima. Arhitekta je duboko uzdahnuo zbog duboke zahvalnosti koja mu je bujala u grudi‐ ma. Ležali su jedno kraj drugog širom otvorenih očiju. Bebina nosiljka bila je na podu s njene strane kreveta kako bi mogla da motri na nju i dohvati je a da ne ustaje. Okrenuo se prema njoj. Prema svojoj supruzi. Tek dve nedelje. Njena kraljevski zlatna kosa rasula se preko jastuka. * * *
Prisetio se kratke ceremonije venčanja u kancelariji matičara u jednom živopisnom gradiću. Tamo su našli utočište posle bekstva s Bala. Tu je na svet došlo i njihovo dete. Bilo je to njihovo sklonište od oluje, mala zajednica u dalekoj dolini s mnogo je‐ zeraca. To mesto su otkrili sasvim slučajano. Žučno su raspravljali da li je dobro tu da se sakriju. Mestašce su uglavnom činile kućice lepe kao s razglednice, prodavnice suvenira i brvnare oko delimično izolova‐ nog malog jezera. Iako je varošica privlačila turiste, predosećali su da su na pravom mestu. Skrivali su se od svih, u reci posetilaca koji su se stalno smenjivali. Bio je kraj proleća, a ona je trebalo da se porodi početkom leta. Dok su se autobusom vozili pre‐ 3
ma gradiću, primetili su malu bolnicu u predgrađu. Znali su da ne mogu zauvek beža‐ ti. Zaključili su da im tu neće biti ništa gore nego negde drugde. Venčanje je bilo skromno. Matičar je nosio crno odelo i tamnu kravatu, a svedoci su bili lokalna babica koja je pomogla da njihovo dete dođe na svet i vlasnik pansiona u kom su odseli po dolasku u gradić. Nisu poznavali nikog drugog. Sve je bilo gotovo za deset minuta. Jedini ukras bila su dva buketa crvenih ruža koje je arhitekta nekim čudom nabavio u poslednjem trenutku. Dete je mirno ležalo u svojoj nosiljci tokom ceremonije dok su oni razmenjivali zavete i kao papagaji ponavljali reči. Za tili čas postali su muž i žena. Arhitekta je pružio ruku i prošao joj prstima kroz dugu kosu. Imao je osećaj da mi‐ luje svilu. To ga je uzbuđivalo, a u isto vreme umirivalo. Duboko je udahnuo pokuša‐ vajući da se preda trenutku i da ga što više produži. Da su dobili dečaka, znao je da bi im se možda i ukazala prilika da se neko vreme zadrže u toj varošici, ili na nekom drugom mestu. Možda bi čak mogli i da se skrase i prekinu bezglavo bekstvo i neprekidno putovanje. Međutim, ta prilika im je uskraće‐ na. Bal nikad ne bi dozvolio da dete odabrane utekne svojoj sudbini. * * *
- Ne možeš da spavaš, jelda? - upitala ga je supruga. - Ne mogu. Primakla mu se s lakoćom skliznuvši preko udubljenja na sredini kreveta. Taj oti‐ sak nenamerno je napravilo stotine parova što je pre njih ležalo u tom krevetu. Privila mu se uz bok. On je spavao nag, a ona je obično nosila tanku pamučnu spavaćicu, koja joj je sad bila zadignuta oko struka. Među njima su uvek prštale varnice. Uvek je bilo tako. Od prvog dodira njihovih tela jedne letnje noći pre godinu dana. To se desilo na Balu, gde su oboje radili. Usne su im se spojile. Baš kao one sudbonosne noći dok su vatrometi grmeli nebom u daljini dajući sig‐ nal početak bahanalija. Čitava duga sačinjena od plamena i varnica okupala je krajo‐ lik i prekrila ga magičnim pokrovom. Srca su im tukla u istom ritmu. Onda i sada. Arhitekta je uzeo svoju ženu u naručje, proterujući iz sećanja zvuke Bala, na kom su oboje učestvovali. Setio se kako su oboje uživali u tom prvom zagrljaju, kako im se činilo da traje beskonačno i da je sve oko njih nekim čudom iščezlo, a oni se obreli usred krhke čaure satkane od tišine i ljubavi. Njihali su se priljubljeni jedno uz drugo, nošeni lakim lahorom sopstvenog daha, mekoćom kože i žudnjom koja im je oboma plamtela u očima. I oboje su odmah shvatili da su to oduvek čekali. Nežno je izgovorila njegovo ime, kao da pokušava da ga zaštiti, da ga niko ne čuje. 4
Arhitekta je prošaptao njeno, produžavajući svaki slog, milujući svaki zvuk. I dalje se grleći kao da im život zavisi od toga, pogledali su se tražeći reči, prave ili pogrešne, svejedno, bilo šta bi mogli da se uhvate. „Ovo nije dobro”, rekla je tada, ali ga nije puštala. „Naša veza. Znaš šta će se desiti u zoru, zar ne?” „Znam”, priznao je arhitekta. Lično je dizajnirao ceremonijalnu konzolu. Nije ima‐ lo smisla pretvarati se da ne zna. Tada će biti inicirana. I tako će za sva vremena biti obeležna kap gospodarica Bala. I pobegli su. Svesni da će za njima sigurno krenuti potera. I da će ih goniti na kraj sveta. - Zagrli me - rekla mu je supruga trgnuvši ga. Vratio se u sadašnjost, u zagušljivu sobu, gde ni otvoreni prozori nisu donosili olakšanje od olovnog pokrivača vreline. Zadržao je prste na krajevima njene kose, pa joj ih polako spustio na gola ramena. Koža joj je bila vlažna. Njena mala šaka klizila je preko njegovih golih leđa. Noktima je ostavljala neupad‐ ljiv trag na njegovoj koži, čvršće ga stežući uza se. Puls mu se ubrzao. Nisu vodili ljubav od rođenja deteta. Nisu razgovarali o tome. Jednostavno se tako desilo. Čekali su pravi trenutak. * * *
Tog jutra ju je posmatrao dok se tuširala pošto je vrata kupatila ostavila odškrinuta. Porcelanska koža joj je kao dragulj blistala pod bisernim kapima vode. Arhitekta je osetio kako mu se grudi stežu od tog prizora. Preplavio ga je umirujuće poznat osećaj žudnje za njom. Znao je da ta žudnja nikad neće zgasnuti. Začuo se prigušen zvuk. Beba je podrignula ili štucnula. Njihova tela su se razdvojila. - Budi se? Žena je pogledala u nosiljku pored kreveta. - Ne. Mislim da je još rano. Upravo tada, kao da vragolasto reaguje na majčinu tvrdnju, beba je širom otvorila tamnosmeđe oči i bucmasto lice joj se ozarilo. Njeni roditelji su se nasmešili. Beba ih je pogledala nemo, ispitivački, kao sićušni Buda ispunjen beskrajnom mu‐ drošću i iskustvom. Kao da već sve zna. - Jesi li gladna? - upitala je majka dete. - Uvek je gladna - rekao je arhitekta. Njegova žena se nagnula na stranu i uzela bebu iz nosiljke. Prinela ju je grudima spuštajući bretelu spavaćice i otkrivajući nabreklu dojku s nežnoružičastom bradavi‐ 5
com. Nepromenjenog izraza lica, beba je odmah uzela dojku i počela da sisa. Arhitekta ju je posmatrao obuzet neobičnom ljubomorom. - Još joj nismo dali ime - kazao je. Zasad su je iz milošte zvali knedlicom, ali još nisu odabrali ime. Kad god bi se oprezno saglasili oko nekog, već sutradan bi ga odbacili kao nezanimljivo, nepriklad‐ no, obično, ili sasvim pogrešno. - Nešto ćemo već smisliti - izjavio je arhitekta dok je opčinjeno posmatrao suprugu i novorođenče. Pošto je nahranjena i presvučena, beba je ubrzo ponovo zaspala. - Sad je namirena za sledeća dva-tri sata - rekla mu je žena. Zraci jutarnjeg sunca probili su se kroz širom otvorene prozore kupajući sobu tre‐ peravom svetlošću. Temperatura je već počela da raste, a jednoličan zvuk zrikavaca dostizao je krešendo. Na dete u nosiljci to kao da nije uticalo. S tankim pramenovima razbarušene crne kose, mirno je ležalo i nije se čak ni znojilo. Disalo je umirujuće pravilno. - Moram malo da izađem na vazduh - kazala je žena brišući znoj sa čela. - Sumnjam da je napolju prijatnije - skrenuo joj je pažnju arhitekta. - Možda bismo mogli do jezera? - predložila je čežnjivo gledajući ka mirnoj vode‐ noj površini iza zida od drveća koji je okruživao motel i kućice oko njega. Na parkin‐ gu ispred zgrade nije bilo nijednog vozila. Oni su danas bili jedini posetioci. Pogledao je bebinu nosiljku na podu između neraspremljenog kreveta i zida. - Šta ćemo sa detetom? - Tek što je jela - odgovorila je žena. - Spavaće do podneva, ili bar do jedanaest. Biće dobro - dodala je. - Ne moramo ostati duže od sat vremena. Kratka pauza. - Važi - preko volje je pristao arhitekta. Kao da traže dozvolu za privremeno odsustvo, oboje su se nadneli nad nosiljku i poljubili bebu u čelo pre nego što su izašli i žurno prešli dvestotinak metara, koliko ih je delilo od jezera. - Dovoljno smo blizu da je čujemo ako zaplače. Naša dušica ima snažna pluća primetila je odabrana dok su, držeći se za ruke, bosonogi išli preko trave u prošaranoj hladovini visokih hrastova. Na kraju su stigli do sasušenog blata na obali jezerceta. Mali, klimavi mol pružao se u mirnu vodu. Slabašni, fini povetarac magično se podi‐ gao s površine plitkog jezera. Pomilovao im je kožu bar malo ublažavajući rastuću vrelinu novog dana. Neravne drvene letve pod njihovim nogama bile su tople. Zaustavili su se malo is‐ pred ivice mola. Žena se okrenula prema arhitekti, uputivši mu osmeh od kog se on uvek topio. Onda je, skoro kao na usporenom snimku, spustila bretele i tanka spavaći‐ ca skliznu joj do stopala. Ispod nije imala ništa. Zraci jutarnjeg sunca milovali su nje‐ ne duge svetle uvojke ovenčavajući ih divnim zlatnim odsjajem. Na toj udaljenosti od drveća i polja uporna pesma zrikavaca je utihnula. Mladi par 6
je sada stajao okružen pomalo sablasnom tišinom koja kao da je sve zaustavila. Prikovan lepotom svoje žene, koja je stajala blago razmaknutih stopala, sva u išče‐ kivanju, arhitekta je zadržao dah. Pažljivo je posmatrao njeno obnaženo telo, neopisi‐ ve ružičaste bradavice, obrise grudnog koša ispod bele kože, tamnožuti plamen njenog žbuna, fine obline njenih kukova, tanane gležnjeve i zlatni lančić koji je nosila na jed‐ noj nozi otkako je poznaje. Onda je podigao glavu. Pogledi su im se sreli i njegova duša je zaronila u zelene dubine njene duše. Posmatrajući ga tako opčinjenog, ona se nasmešila, zagonetno, učinilo mu se. Nje‐ gova Mona Liza s jezera. - Dođi - rekao je. Zakoračila je preko drvenog mola odmičući se od ivice. Poljubio ju je prepuštajući se njenim blagotvornim mekim usnama. Njeno golo telo se uvijalo oko njega. Vreme kao da je stalo zbog njih. Ona se na kraju odvojila od njega. Oči su mu bile sklopljene. Odmakla se jedan ko‐ rak, kleknula i svukla mu bele gaće, koje je na brzinu bio navukao dok su izlazili iz bungalova. Uhvatila je njegov ud i spremno ga stavila u usta. Arhitekta je zadrhtao. Sunce se dizalo na titravom obzorju iza njega, grejući sve jače iz minuta u minut. Njegovi nemilosrdni zraci kupali su mu gola leđa i on je na trenutak osetio vrtoglavi‐ cu. Nije znao šta je vrelije, spora, prodorna jara koja mu je žarila ramena, ili grotlo njenih usta. Obavijala je usne i jezik oko njegovog uda, zadirkivala ga i igrala se nji‐ me onako kako je samo ona umela. Arhitekta je zastenjao. - Ne sad. Ne ovako - pobunio se. - Hoću da budem u tebi. To je bio prvi put da vode ljubav od rođenja deteta i on je želeo da uživa u tome, da taj užitak što duže traje i da njihovo spajanje bude nezaboravno. Žena se odvojila od njega i on je kleknuo ispred nje. Grube drvene letve mola bile su neprijatno podsećanje na stvarnost, što mu nije godilo. Izvio se i dohvatio njenu zbačenu spavaćicu. Prostro ju je preko dasaka mola pa preko nje spustio svoju ženu i raširio joj noge. Ispružila je ruke sa strane i telo se otvorilo kao krst spremajući se za njegov neizbe‐ žan, ali željeni prodor. Pod prstom je osetio da je vlažna. Onda ga je gurnuo između njenih butina i pri‐ premio se da prodre u nju. Lepršajući kroz krošnje drveća iza njih, stigao je nalet vetra. Pojavio se niotkuda i arhitekta je odjednom začuo krckanje grana i šuštanje lišća pod njegovim udarima. Nagonski je brzo pogledao iza sebe. Učinilo mu se da vidi senku kako trči između dva drveta, a onda je poput duha nestala iz njegovog vidokruga. Osetio je kako mu se srce steže. - Šta je bilo? - upitala ga je osećajući napetost njegovog tela. - Ne znam - odgovorio je. - Na trenutak mi se učinilo da je neko među drvećem i da nas posmatra. 7
- Opet si paranoičan - kazala je. - Uostalom, zar je važno i da nas neko i vidi? U braku smo, sećaš se? Osim toga, ovo ne bi bio prvi put da nas neko vidi gole, zar ne? Još neko vreme je piljio u drveće, a onda se ponovo okrenuo prema njoj. - Ništa. Ne brini. Nije joj rekao da je juče, kad je išao u naselje po sveže mleko i ostale namirnice, sreo par neznanca. Bili su obučeni drugačije od ostalih turista koji obično dolaze u ovaj kraj. Krajičkom oka je opazio da ga ta žena gleda s primesom radoznalosti. Me‐ đutim, nije se sećao ni nje ni mušakrca koji ju je pratio iz vremena koje je proveo na Balu. Brzo je odbacio pomisao da bi oni mogli biti odani sledbenici Bala, kojima je dat zadatak da im uđu u trag. Međutim, zrno sumnje je našlo put do njegovog uma i sad je polako klijalo. - Volim te - rekao je arhitekta. - Hajde - začikivala ga je. - Šta čekaš? Posle tih reći okrenula se prema ivici mola i potrčala. Hiljade kapljica rasule su se po uzburkanoj površini uspavanih voda jezera kad je skočila i zaronila. Zvuk njenog smeha odjekivao je uokolo. Arhitekta je kratko oklevao, a onda krenuo za njom. Tamo gde je uleteo u vodu pojavila se nova galaksija koncentričnih krugova, koji su divlje pojurili preko već uz‐ burkane površine jezera. Hladna voda ih je okrepila, pa su se brčkali i prskali kao razuzdana deca. Uživali su u olakšanju koje je njihovim vrelim telima donosio svaki trenutak proveden u svežoj vodi. - Uhvati me - doviknula je njegova žena plivajući prema sredini jezera. Arhitekta nije bio naročito dobar plivač, pa je polako krenuo, ne toliko da bi je uhvatio jer je znao daje to nemoguće, već kako bi joj se bar pridružio i nastavio s lu‐ dorijama. Bio je tek na pola puta od nje. Podigao je glavu i video da ga čeka, stotinak metara dalje. Mahala mu je i kikotala se kao šiparica. I kao mnogo puta svakog dana, njegovo srce se istopilo od miline. Osetio je kako mu ljubav kola venama i pokušao da umiri dah. Videvši ga da se približava, ona je poskočla i zaronila. Na trenutak se sa‐ krila od njega produžavajući igru. Kad je napokon stigao tamo gde je zaronila, još nije izlazila na površinu. Shvatio je daje jezero tu najdublje, mnogo opasnije od plitkih priobalnih delova odakle su kre‐ nuli. Sačekao je trenutak, ali, savladan naletom straha, zaronio je. Trebalo mu je mno‐ go vremena da mu se oči priviknu na podvodnu polutamu i jedva je uspeo da se sav‐ lada i otvori ih. Vrteo se naokolo tražeći je sav izbezumljen. Osećao je nepodnošljiv pritisak u plu‐ ćima dok je zadržavao dah. Mahnito se praćakao, ali jezero ga je sve jače stiskalo. Najzad, baš kad je nameravao da se otisne ka površini jezera kako bi udahnuo vaz‐ duh i ponovo zaronio da pokuša još jednom, primetio je zamućenu priliku kako pluta na samo nekoliko metara od njega. Bila je to ona. Njegova žena. 8
Zarobljena u vremenu. Oči su joj bile širom otvorene i preklinjale su. Zlatna kosa lebdela joj je oko glave, dok je mahnito mlatarala rukama. Znao je da ga vidi. Poku‐ šao je da je dohvati, ali bol u grudima je postao tako nepodnošljiv da je imao utisak da će se rasprsnuti. Pogledao je naniže. Gležanj joj je bio zaglavljen u gustom rastinju na dnu jezera, a ona se grozničavo borila da se oslobdi. Međutim, videlo se da polako gubi snagu. Sva‐ ki novi trzaj kao da je samo pojačavao stisak biljke oko njene noge. Kad je stigao do nje, bio je polusvestan i nesposoban da skupi dovoljno snage i vo‐ lje da je ispetlja iz vodenih trava u koje se zaglavila. Pogledao ju je poslednji put i znao je da je razumela. Obuzet očajanjem, ipak je s olakšanjem pomislio da za to što se događa nisu krivi zvaničnici Bala. Njegova poslednja misao bila je upućena njihovoj ćerki, koja je mirno spavala na samo dvestotinak metara odatle. Usporen pod težinom vode, s mukom je podigao ruku prema njenom obrazu u pos‐ lednjem gestu nežnosti, ali nije uspeo da ga dotakne, već joj je samo prstima okrznuo levu bradavicu. Onda je sve oko njega pocrnelo kad je ona otvorila usta i najzad do‐ zvolila prljavoj jezerskoj vodi da prodre u nju. Istočno od jezera, oblak je prešao preko sunca. U motelu, dete se probudilo i zaplakalo.
9
1. Progonjeni duhovima Obreli su se u kovitlacu zvukova, mirisa, pokreta i svetlosti. Imali su utisak da je to rano veče samo najava još većih, čudnijih i divnijih događaja. Siv se okrenula prema Aureliji. - Zar ovo nije čarobno? - upitala je prijateljicu. - I više nego čarobno - odgovorila je Aurelija začuđeno se osvrćući i posmatrajući vašarske atrakcije, koje su joj svaki čas privlačile pažnju. Bilo je nečeg pomalo iščaše‐ nog u toj večeri. Kao da ju je vašarska atmosfera opijala. Ni običan travnjak više nije izgledao kao ranije. Na sve strane bili su šatori, blistavi i kitnjasti. Aurelija je izbliza videla da su privremene građevine s vašarskim atrakcija‐ ma napravljene od običnog platna i čelika te da su crveni, žuti i plavi blesci koji su kao desetine fluorescentnih jezičaka palacali noćnim nebom zapravo samo platnene trake. Ipak, izdaleka se činilo da je po celom Hitu preko noći iznikla gomila raznoboj‐ nih, džinovskih pečurki. Ona je čak pomalo sumnjala da bi sve to moglo da nestane pred njenim očima jednako brzo kao što se i pojavilo. Imala je utisak da se vašar stvo‐ rio niotkuda, a ne da je tu planski postavljen. Ušećerene jabuke koje su ona i Siv kupi‐ le na ulazu pored biletarnice bile su veličine omanjih bundeva, a šećerna vuna koju je probala sa Sivinog štapića bila je tako laka i paperjasta da je lako mogla da odleti pre nego što je stigla da je prinese ustima. Lica poluobasjanih magičnim osvetljenjem, deca su trčala naokolo bez nadzora, kao male vile i vilenjaci u divljoj zabavi. Aureliji je čak i cvrčanje kobasica, zujanje vašarskih mašina i kokanje kokica čula oštrije i jas‐ nije nego obično. Kad su prošli kroz živicu na kraju vašarišta, sve se odjednom poja‐ čalo, uključujući i paperjasti dodir nežnog povetarca, koji je milovao Aurelijinu kožu šaljući joj prijatne trnce niz kičmu. Aurelija je bila sva ustreptala, ushićena i veoma radoznala. Kao daje bila opijena, iako još nije popila ni kap alkohola. Sa Siv je bilo drugačije. Pre nego što su krenule od kuće, ona je uzela očevu srebr‐ nu pljosku i napunila je mešavinom alkoholnih pića čiji je glavni sastojak bio džin. U vozu kojim su doputovale do Londona sve vreme je pijuckala. - Kad odrastem - izjavila je Siv - mislim da bih mogla da pobegnem sa cirkusom. - Već si odrasla - odvratila joj je Aurelija. Obe će uskoro proslaviti osamnaesti ro‐ 10
đenadan, u razmaku od samo dve nedelje. - Mislim, kad stvarno odrastem, razumeš? - pojasnila je Siv dok su prolazile pored tezge s jeftinim suvenirima i svetlećim štapićima. Dok su se udaljavale, stara vlasnica tezge ih je dozivala nudeći im robu, ali devojke nisu obraćale pažnju na nju. Nastavile su prema okrugloj šatri s automobilima za sudaranje. Odatle su dopirali glasni zvuci mehaničkog haosa, a smeh je odjekivao sve do plastičnog krova šatre. Grupa tinejdžera, još uvek uzbuđena od vožnje automobilima, projurila je pored njih žureći u suprotnom smeru. Najmanjem među njima nije moglo biti više od trina‐ est godina. Nosio je školski blejzer, Čelsijev plavi dres, iscepane farmerke i teške rad‐ ničke cipele s metalnim ojačanjima na vrhu. On je u prolazu slučajno odgurnuo Siv. - Pazi malo! - povikala je Siv. Dečak je stao i bezobrazno je pogledao smišljajući neki duhovit ali oštar odgovor. Međutim, kad je video Stiv kako stoji pred njim razmaknutih nogu, spremna za sukob, u uskom šortsu od teksasa pripijenom uz čvrste preplanule butine, prkosno i besno ga gledajući, dečak je ostao bez reči. Iako je bila sitna plavokosa, ošišana na kratko, iz Siv je prosto zračila nabusitost. Činilo se da samo čeka povod za sukob. Dečak je oborio pogled i nastavio svojim pu‐ tem. Otrčao je za drugarima uplašen. Devojke je ponovo preplavila vašarska galama. Smeh, povici i prigušene melodije prepotopskih pop pesama mešali su se s tupim udarima s tezgi gde su strelci pokuša‐ vali da osvoje nagrade i sa šištanjem parafina dok je jedan žongler vatrenim kuglama punio svoje rekvizite gorivom. Aurelija mu je namignula a on joj je uzvratio širokim osmehom pre nego što se ponovo posvetio ispunjavanju neba svetlećim mlazovima. - Nema razloga da budeš tako nasrtljiva - peckala je Aurelija Siv, iako je odavno bila navikla na vatrene ispade svoje drugarice. Siv je bila buntovnik, kao da je sama morala da se suprotstavi celom svetu. Uvek je bila takva, još od prvih godina koje su zajedno provele u osnovnoj školi. Bunila se protiv pravila i tako naknađivala to što je bila sitna i naizgled krhka. I zato, iako je Aurelija uvek bila viša od svoje drugarice, sada skoro za glavu, Siv je od samog početka sebi dodelila ulogu zaštitinice svoje pri‐ jateljice. Bila je spremna da se do smrti bori za nju ako bi joj neki nasilnici stali na put. To se nikad nije desilo jer je Siv brzo stekla ugled prgave cure s kojom se ne treba kačiti. Aurelija se sećala jedne prilike pre malo manje od deset godina kad je pred celim odeljenjem nepravedno optužena za neki sitni nestašluk. Sićušna Siv je ustala i ogor‐ čeno kriknuvši suprotstavila se nastavniku. Sva zajapurena povikala je: - To nije u redu! - Obe su kažnjene zbog toga, ali taj događaj je zauvek učvrstio njihovo prijatelj‐ stvo. - Ne smemo dozvoliti ovim neotesanim Londoncima da maltretiraju nas, seoske devojke, zar ne? - rekla je Siv cereći se. 11
Aurelija joj je uzvratila osmehom, ali namerno nije odgovorila na njeno pitanje. Nije želela da im svađa pokvari dobro raspoloženje. Godinama su o ovome sanjale. Taj vašar je bio vrhunac njihovog raspusta. Razmotrile su najmanje desetak moguć‐ nosti za proslavu, pre nego što su odlučile da otputuju U London na jedan dan i da celo veče provedu zabavljajući se na Hampstid Hitu. Želele su da potpuno uživaju u tome. Obećale su Sivinim roditeljima da će se vratiti kući do ponoći, kako ovi ne bi brinuli. Iako su već bile dovoljno odrasle da rade šta god požele, odavno ih je pratio glas da su sklone nestašlucima. Zbog toga su Aurelija i Siv brzo shvatile da će im biti mnogo lakše ako nekako umire svoje roditelje ili im bar kažu kad će se vratiti. Druge devojke iz njihovog odeljenja bile su na vašaru tokom božićnog raspusta i opisale su ga hvalospevima, međutim, pre nego što je i sama došla, Aurelija nije mo‐ gla da veruje da će se ovaj po bilo čemu razlikovati od svih ostalih koje je povremeno posećivala na južnoj obali bliže svojoj kući. Možda je panoramski točak veći, vrteška brža, a vožnje živopisnije. Ipak, ništa od toga nije moglo da objasni njenu nesavladivu želju da poseti vašar na Hitu umesto da veče provede plešući po raznim klubovima na Vest Endu. U klubove su mogle da uđu zahvaljujući ispravama koje je Siv pozajmila od punoletnih drugarica. Zašto je onda u srcu i u dnu stomaka osećala tako. silno uz‐ buđenje i suspregnuto iščekivanje? Došle su do kioska za prodaju žetona za automobile na sudaranje. Uslužio ih je mr‐ zovoljan sedokos muškarac sav u crnom. Siv je kupila žetone za tri vožnje pošto je is‐ kopala nekoliko kovanica iz džepova. Stale su i čekale da dođu do kola koja su odabra‐ le. Bila su metalik-crvena, od blistavog izubijanog metala. Nalazila su se na drugom kraju poligona za vožnju i nisu mogle da dođu do njih dok se ne završi vožnja koja je bila u toku. Aurelija se predala sanjarenju uz zvuke pesme Tejlor Svift "I Knew You Were Tro‐ uble”, praćene stalnim nasumičnim ritmom sudara koji su joj se odvijali pred očima. - Oni momci zure u nas - čula je Siv kako joj govori. Isprva je imala utisak da glas njene prijateljice dolazi odnekud iz daljine. Trgnula se iz sanjarenja. - Koji momci? - upitala je rasejano, potpuno nezainteresovana za pažnju koju su privukle. - Oni tamo. Zar ih ne vidiš? Aurelija je pogledala tamo kuda joj je Siv pokazala. Trojica mršavih tinejdžera u farmerkama i flanelskim radničkim košuljama u raznima bojama i sumnjive čistoće stajali su na suprotnom kraju autodroma. Posmatrali su ih s neskrivenom požudom. - Oh - kazala je Aurelija. Meni se dopada onaj u sredini - objavila je Siv. On je bio najžgoljaviji i imao je ne‐ marno držanje. Njegova dva prijatelja bila su niža i neupadljiva. Obojica držali flaše. - Nisu moj tip - rekla je Aurelija. - Niko nije tvoj tip - prebacila joj je Siv. - Ti izgleda i nemaš svoj tip. Aurelija je znala da je Siv nekoliko puta bila s muškarcima. S mešavinom divljenja 12
i zabave slušala je njene priče o tim uzbudljivim, slatkim mukama. Naravno, i nju su povremeno privlačili momci, ali nikad oni koje bi joj Siv odabrala. Osim toga, nije se usudila da ode dalje od držanja za ruke i neobaveznog poljupca u obraz na rastanku, zato što je bila stidljiva i što su se sve njene veze završavale loše, mada je često umela i da se izblamira. Muzika je stala, a s njom i vrtoglavi kovitlac automobila na sudaranje koji su klizili po čeličnom autodromu. Odvojivši pogled od momaka koji su ih odmeravali, Siv je uhvatila Aureliju za ruku i povela je prema metalik-crvenim kolima koja su im bila zapala za oko. Smestile su se, a Siv je zauzela mesto za volanom. Aurelija je krajičkom oka primetila da su dvojica momaka koji su ih malopre gle‐ dali krenuli prema plavim, izulupanim kolima. Treći je ostao na istom mestu i pušio. Dok je Siv obema rukama hvatala jednostavan volan, Aurelija je primetila tračak zlo‐ be u očima momka koji ih je posmatrao. Zvučnik je ponovo zagrmeo. Muzika je u početku bila spora, kao elastična traka koja se rasteže, sve dok nije dostigla pun zamah. Pustili su istu pesmu Tejlor Svift. Njihov auto se upalio i Siv je nagazila papučicu. Poletele su kao metak. Siv je gledala oko sebe stežući volan i tražila potencijalne žrtve. Međutim, na podi‐ jumu za vožnju je bilo samo pet-šest raštrkanih automobila. Pre nego što je uspela da odabere žrtvu, osetili su snažan udar. Izubijana plava kola koja su vozili oni momci zalepila su se za njihova, a napadači su se na to oduševljeno nasmejali. - Žene vozači! - uzviknuo je jedan od njih s upadljivim birmingemskim naglaskom. Siv je brzo poterala njihova kola u rikverc i jednim veštim manevrom zaobišla kola dvojice momaka. Pre nego što su uspeli da reaguju, nagazila je papučicu i uz žestok udarac pribila plava kola uz ivicu autodroma. Aurelija je poletela napred na svom se‐ dištu. Siv je likujući odjurila, a momci su krenuli u poteru za njima. Uspevala je da im umakne do kraja vožnje, što se desilo mnogo ranije nego što su očekivale. Pošto se izvukla iz kola, Siv je pružila ruku Aureliji da joj pomogne da izađe. - To će ih naučiti pameti - rekla je ponosno, osvrćući se da vidi reakciju dvojice momaka. Oni su ostali u svojim kolima. Kad je počela nova vožnja, odmah su potražili nove žr‐ tve ne mareći za Sivine pokušaje da privuče njihovu pažnju. Treći momak, onaj koji ih je posmatrao, u međuvremenu se nekud izgubio, kao da mu je bilo dosadno da ih gleda. Siv se namrštila. Izgubila je zanimanje za automobile čim su se njene žrtve okrenu‐ le na drugu stranu i ne pogledavši je. - Kasnije ćemo iskoristiti ostale žetone - rekla je. - Hajde da vidimo šta još ima. Siv i Aurelija su hodale preko travnjaka. Daleko od bučnih automobila na sudara‐ nje, činilo im se da je hladnije. Aurelija je onjušila vazduh. - Čini mi se da se vreme menja - kazala je. Za samo nekoliko minuta vetar je duvao u snažnim naletima šibajući šatore koji su 13
prekrivali zelenu poljanu. Niske perlica okačene na natkrivenu tezgu čitačice tarota zazveckale su u vrtlogu raznobojne plastike. Panoramski točak je cvileo i stenjao kao drevno čudovište koje pokušava da se oslobodi zavrtanja što mu sputavaju čelične ruke i da, nalik oktopodu, pojuri preko otvorenog prostranstva Hita. Aurelija je s lica sklonila tamnoplave pramenove koji su se izmigoljili iz trake i le‐ lujali na vihoru poput trske u brzaku. Koliko je duvalo, imala je utisak da je prislonila obraz uz hladno staklo. Odupirala se želji da se prepusti vetru, da se opusti i dozvoli mu da je ponese i pusti je da padne pravo na zemlju. Umesto toga, okrenula je lice prema nadolazećem hladnom vazduhu kao da pokušava da zagrli oluju koja ih je ši‐ bala. Nasmejala se. - Osećaš li ovo? - povikala je da bi nadglasala huku vetra. - Večeras se u vazduhu oseća nešto čudno. Kao da je Noć veštica. Siv se nasmejala. Vihor je uhvatio taj zvuk i pretvorio ga u zvižduk. Pošto nije stavljala gel, vetar joj je raščupao i nakostrešio kratku kosu. Zbog toga je više nego inače ličila na dečaka. Svaka druga devojka bi se uvredila kad bi je neko zamenio s dečakom. Ne i Siv. Ona je volela što je muškobanjasta. - Hajde da se negde sklonimo - rekla je Aurelija. - Kiša će. - Spustila je ruke i čvr‐ sto navukla resasti crni šal preko ramena. Tanka tkanina nije joj pružila naročito do‐ bru zaštitu od nepogode. - Hajde, onda - Siv je uhvatila Aureliju za ruku i po navici je povukla za sobom. Ušle su u najbliži šator. Bila je to ogromna, tamnozelena kupola, koja se, uprkos veli‐ čini, tako dobro utapala u svoje okruženje da je malo nedostajalo da samo prođu po‐ red nje. Vetar je otvorio platnena vrata, a ona su se uz pljesak spustila čim su njih dve ušle u šator, koji ih je bezmalo progutao. Neprijatan vonj znoja, vlage i bajatih bombona ispunjavao je mračnu unutrašnjost sličnu pećini, ostavljajući metalan ukus u Aurelijinim ustima. Imala je osećaj da sisa novčić. - Ima li ovde koga? - prošaptala je Aurelija u mrak. Jedna sijalica je zatreperila i upalila se. Devojke su se trgnule i čvrsto se uhvatile za ruke. - Izvinite - rekao je mladić za pultom. - Tehnički problemi. Sa osvetljenjem, ne s mašinama - žurno je dodao. -Hoćete li karte? Zelenu gumenu masku čudovišta bio je podigao na vrh glave, pa mu je zamršena riđa kosa padala na čelo. Elastična traka od maske usekla mu se u bradu ostavljajući upadljiv crven trag. Aurelija je poželela da mu skine masku. Umesto toga je samo za‐ vukla ruku u torbicu i izvadila prošiveni novčanik za sitninu sa zlatnom kopčom, koji je za rođendan dobila od kume. - Šta nudite? - upitala je. Po unutrašnjosti šatora nikako nisu mogle da odrede šta ih očekuje. - Voz strave - odgovorio je zvanično mladić kao da najavljuje polazak sledećeg eks‐ presnog voza za London. 14
Posmatrao je vrhove Aurelijinih prstiju dok je odbrojavala sitninu za dve karte. Tog jutra je namazala nokte jakim tamnoplavim lakom, koji je blistao na njenoj ble‐ doj koži. Sivini nokti su bili svetlozeleni kao sveza limeta, koju je volela da dodaje dži‐ nu kad ga nije pila iz pljoske. Aurelija je uzela karte. Mladić je malo predugo zadržao listiće belog papira pre nego što ih je pusito. Nokti na njegovoj desnoj ruci bili su izgrickani do mesa. Nokti leve ruke bili su uobičajene dužine i uredni. Aurelija je dobro zapažala detalje na lju‐ dima i ta sitnica ju je zainteresovala. Zapitala se koji su još delovi mladićevog tela oštećeni na ivicama samo s jedne strane. - Prođite kroz onaj ulaz - rekao im je momak pokazujući tanku crnu zavesu iza svojih leđa. Ni na tren nije skidao pogled s Aurelije. Nad ulazom je visio iskeženi plas‐ tični kostur. Nekada bele, kosti su mu sada požutele od starosti. Ispustio je mehanički jauk kad ga je Siv nestrpljivo odgurnula na stranu kako bi prošle. - Sviđaš mu se - rekla je Aureliji naglašavajući to još jednim gutljajem iz pljoske. Pokazala je glavom prema prodavcu karata čiji su se nejasni obrisi i dalje videli kroz tanku zavesu, kao da želi da potvrdi da govori o njemu, a ne o plastičnom kosturu. Aurelija je slegnula ramenima. Nije da je bila nervozna u prisustvu momaka. Jed‐ nostavno joj pomisao na romantičnu vezu nija bila zanimljiva. Pokušala je nekoliko puta, uvek uz Sivin podsticaj i posredovanje, ali uvek se završavalo tako naopako i čudno da nije mogla da poveruje. Na kraju godine u školskoj diskoteci njen nesuđeni dečko se slučajno zaključao u ostavi za metle, što je otkriveno tek sutradan ujutru kad je domar hteo da očisti hodnike. Prvi momak koji je pokušao da je poljubi, sapleo se taman kad je krenuo prema njoj. Pao je pravo na lice i polomio nos udarivši o pločnik ispred njene kuće. Siv se šalila da na Aurelijinom ramenu sedi neki Kupidonov smrtni neprijatelj i odbija strele ljubavi. Čak i da je to bilo tačno, Aurelija nije marila. Nije joj promicalo daje muškarci gledaju ili pokušavaju da započnu razgovor. Jednostavno je bila neod‐ lučna. - A i ne izgleda loše - dodala je Siv. - Jeste riđ, ali je sladak. Mislim da bi trebalo da razgovaraš s njim. - Razgovarala sam s njim. Jedan jedini vagon stajao je prazan na vrhu blage padine. Kao da nije bio pričvrš‐ ćen za šine. Aurelija je čekala da im neko pokaže šta treba da rade. - Šta misliš, treba li da sednemo u to čudo? - Mislila sam da stvarno razgovaraš s njim - odvratila je Siv. - Koga je briga za ove vožnje, ionako su glupe. Ima li ovde uopšte još nekog? Prigušeni glasovi i drzak smeh doprli su do njih kroz tanku zavesu koja ih je raz‐ dvajala od prodavca karata. - Pst - rekla je Siv. - Neko dolazi. - Vagon nije dovoljno velik za sve vas! - čuo se glas riđokosog mladića koji je pro‐ 15
davao karte. - Moraćete da sačekate da namestim još jedan. - Onda požuri - odgovorio mu je neki dubok glas. - Momci! Oni iz automobila na sudaranje - radosno je prošaputala Siv. - Dođi. Sčepala je Aureliju za ruku i povukla je u tamu tunela odgurujući gumene paukove koji su padali s tavanice dok su aktivirale senzore pokreta. Bajate kokice su krčkale i drobile se u komadiće pod teškim đonovima Sivinih omiljenih blistavoružičastih mar‐ tinki sa crno-žutim pertlama. Aurelijine lagane baletanke skoro da nisu ostavljale tra‐ ga. Vagon iza njih je kliknuo i oživeo uz zujanje. - Brzo! - povikala je Siv dok su se momci smeštali u vagon ne hajući za riđokosog prodavca karata, koji je uporno zahtevao da vežu sigurnosne pojaseve. - Hajde da se sakrijemo. Šator kao da se protezao kilometrima na sve strane. Gledan spolja, nije izgledao tako prostrano. Našle su metalne šine kojima su se kretali vagoni i pojurile prugom tražeći mesto dovoljno veliko da se obe zavuku ili nešto iza čega bi mogle da sakriju. - Ovamo - rekla je Siv pošto su umalo pale preko dva starija vampira koji su nesi‐ gurno sedeli na steni prekrivenoj lažnom krvlju. Čučnule su kad je vagon pojurio prema njima, brže nego što su očekivale. Lica dva vampira su se iskrivila kao da reže kad je vagon pokrenuo prekidač. Isto‐ vremeno je sevnuo i zrak svetlosti, baš na vreme da osvetli Sivinu oblu zadnjicu kad je iskočila iz zaklona i svukla šorts i hulahopke. Jedan od momaka iznenađeno je povikao: - Hej! Eno neke devojke! - Ostali momci u vagonu pokušali su da se okrenu i pogledaju, ali već je bilo prekasno. Pruga je savila pre nego što su uspeli da se osvrnu. Siv se kikotala dok je zakopčavala dugme šortsa od teksasa. - Jesi li završila s tim? - upitala je Aurelija prijateljicu između dva naleta smeha. Siv je odgovorila zakikotavši se: - Ne. - Nadala sam se da će se slupati. Gurnula je srebrnu pljosku u Aurelijinu šaku. - Evo, popij gutljaj da se malo smi‐ riš, pa da nastavimo istraživanje. Aurelija je otpila gutljaj i namrštila se s gađenjem. - Fuj - oglasila se. - Zar mi nisi rekla da ćeš sipati još nešto u džin? - Nije bilo dovoljno mesta u flaši - odgovorila je Siv. -Nisam htela da traćim pros‐ tor. - Ovo mesto je ogromno - začuđeno je prokomentarisala Aurelija dok su išle ivi‐ com drugog hodnika. - Nemam osećaj da sam pod šatorom. - Prešla je šakom preko najbližeg zida. Bio je hladan i vlažan kao kamen u reci. Ponovo ju je uzdrmalo čudno uzbuđenje. Imala je utisak da je vašar smešten negde na rubu stvarnosti, kao da je deo sveta, ali ne podleže njegovim uobičajenom pravilima. Produžile su. Ovog puta Aurelija je išla napred. Zakoračila je u tamu, jednom ru‐ kom i dalje milujući zid, a drugom držeći Siv, koja ju je pratila u stopu. Dve devojke 16
su sada bile izgubljene u tami. Njihovo kretanje duž nevidljivih šina ispod šatora više nije aktiviralo senzore pokreta jer je većina njih bila podešena da reaguje samo na prolazak vagona. - Daj telefon, da bar malo osvetlimo put. Činilo im se da su u nekom mračnom lavirintu. Kroz zidove su čule daleku buku sa vašara, ali nisu mogle da se orijentišu i nađu izlaz. Nije bilo svetla na kraju tunela. Aurelija je stisnula Sivin dlan. Osećala je da srčanost njene prijateljice polako je‐ njava. Pošto se tama ispred njih pružala unedogled, nije im bilo svejedno. Pruga je zavibrirala i tutnjava im se približavala zajedno s vozom strave koji je ju‐ rio kroz mračne tunele. Kroz metalno lupkanje vagona čuo se žamor. Isključila je tele‐ fon. - Kunem vam se da je svukla pantalone - govorio je jedan od momaka. - Ima dobro dupe za jednog duha - naglas je razmišljao drugi momak koji je sedeo u vagonu s njim. - Ako je pronađemo, možda bi mogla da nam pokaže i nešto više od dupeta - odgo‐ vorio je prvi mladić. Siv se tiho zakikotala. - Šta misliš, da li da ih još jednom počastim? - prošaptala je dok su joj se prsti spu‐ štali prema dugmetu šortsa. - Mislim da to ne zaslužuju - odgovorila je Aurelija. -Hajde da ih umesto toga uplašimo. - Pogledala je naokolo tražeći prikladan rekvizit s kojim bi mogla da iskoči pred njih. Međutim, pre nego što je uspela da ga nađe, vagon je projurio pored njih i skrenuo u krivini. U polumraku su razaznale glave momaka i nastavile prugom zapu‐ tivši se prema izlazu pošto su vagonu dale nekoliko minuta prednosti kako bi se mom‐ ci razišli dok one izađu. Kada su stigle do zavese od plastičnih lobanja i kostiju, Aurelija ju je potpuno rav‐ nodušno razmakla i izašla. Ponovo su bile okružene raznobojnim svetlima i vašar‐ skom grajom. - To je bilo opasno - kazao je neko na izlazu iz tunela. -Zabrinuo sam se da vam se nešto desilo dok ste bile unutra. - Riđokosi prodavac karata sa zelenom gumenom ma‐ skom čudovišta podignutom preko čupave kose stajao je pored šatora prekrštenih ruku. - Nismo uradile ništa loše - odgovorila je Siv nepokolebljivo, skoro izazivački. Stvarno. - Obično momci prave nevolje - kazao je riđokosi. - Nisam to očekivao od vas dve. - Odmerio je Siv od glave do pete, a onda osmotrio i Aureliju. Siv se nasmejala i provukla prste kroz kosu. Aurelija je znala da to uvek nesvesno radi kad s nekim flertuje. - A imaš li nešto protiv devojaka koje prave nevolje? - izazivala ga je. Stajala je prava kao strela, prkosno podignute glave, raskoračivši vitke noge i isprsivši male gru‐ 17
di k njemu. Zbunjen Sivinim u isto vreme zavodljivim i nasrtljivim držanjem, momak je pogle‐ dao Aureliju. Pošto je primetio ravnodušnost u njenom pogledu, brzo je ponovo usmerio pažnju na Siv. - Hajde, Siv, idemo - predložila je Aurelija. Sažalila se na prodavca karata. Delovao je prilično ljupko u senci one maske čudovišta, za razliku od momaka koji su vozili automobile na sudaranje. Oni su svi bili obični tinejdžeri puni testosterona. Bili su potpuno dosadni svima osim Siv, koju kao da su zanimali svi muškarci. Ali njena prijateljica je odbila da se povuče. - Samo sam mislio da nije trebalo peške da ulazite u tunel. Nešto je moglo da krene naopako, a ja sam uvek dežurni krivac. - Uzdahnuo je. - Ti nisi šef? - upitala je Siv. - Zar ti izgledam kao vlasnik ovog mesta? - upitao je Riđi. - Samo radim ovde. I nije nimalo zabavno. Izašao sam samo da bih se uverio da ste dobro, a ne da bih se svađao s vama. Odmakao se jedan korak čekajući da njih dve odu. Siv je i dalje stajala i gledala ga, ali brzo je shvatila da je njen pokušaj da ga ispro‐ vocira propao. Zato je pribegla drugoj taktici. Aurelija je bez reči stajala pored nje. Mnogo puta je videla svoju prijateljicu u takvom raspoloženju i znala je da bi svaki pokušaj da je navede da se predomisli bio uzaludan. Sivino lice je na kraju smekšalo. - Slušaj - iznenada je rekla - izvinjavamo se, u redu? Samo smo se malo zabavljale. - Oborila je pogled i prevukla vrhom čizme po zemlji. Jarko rumenilo oblilo joj je obraze. Nije ličilo na Siv da se izvinjava. Aurelija nije mogla da poveruje rođenim uši‐ ma. Momak je podigao pogled i nasmešio se. Lice mu se potpuno preobrazilo i postalo mnogo lepše, što Siv nije promaklo. - Dobro - rekao je - sve se dobro završilo. - Možemo li nekako da ti se odužimo? Da te častimo pićem, ili tako nešto? - nasta‐ vila je Siv nespretno. - Da. Hvala. Dobar predlog. Delovao je drugačije od svih momaka koje je Aurelija poznavala. Radoznalo ga je pogledala, ali njegova pažnja je sada bila potpuno usmerena na Siv, koja ga je pozvala na piće. - Moram da se vratim na posao. Ali završavam za pola sata. Siv je pogledala Aureliju razvukavši osmeh dok je nemo tražila odobrenje svoje prijateljice. - Može što se mene tiče - kazala je Aurelija. Neko fino piće bi joj dobrodošlo da spere ukus Sivinog džina. - Sjajno - zaključio je prodavač karata. - Vidite onaj veliki šator tamo, s krovom od 18
crvenog platna? Tamo je glavni šank. Vidimo se za pola sata, važi? - Vadi, Riđi - kazala je Siv. - Ja imam ime - pobunio se. - Zovem se... - Psst - brzo ga je prekinula Siv. - Ne želim da znam. Za mene si Riđi. I otarasi se te zelene maske čudovišta. Ne ljubim se s muškarcima koji nose maske... Uhvatila je Aureliju za ruku te su se zaputile prema središnjem delu vašarišta. Vetar je oslabio. - Hoćeš da sad odemo kod gatare? - predložila je Aurelija. - Nema šanse. Nisam znala da veruješ u sve te hipijevske gluposti s magijom. Meni se puca iz puške. Hajdemo na strelište. Aurelija je pristala, ali je opomenula sebe da drugi put potraži neku proročicu. Sama, ako Siv ne bude htela da joj pravi društvo. Odjednom je osetila snažan poriv da sazna šta joj budućnost donosi, iako, baš kao ni Siv, ni nju nije privlačio lažni sjaj šar‐ latana. Siv je dobro gađala i na kraju joj je malo nedostajalo da osvoji ogromnog plišanog medveda, glavnu nagradu. Umesto toga je dobila žutonarandžastu plastičnu patku, koju je sva ponosna ponela na sastanak s Riđim. Kratko su razmotrile da li da idu. Siv je najpre proverila da li je Aurelija zaintere‐ sovana za prodavca karata. - Znaš, sigurna sam da bi on odabrao tebe kad bi mu se ukazala prilika. - Nije moj tip. - Ako tako nastaviš, dočekaćeš dvadeset petu kao devica - rekla je Siv. - Baš me briga! - Aurelija je nehajno slegnula ramenima. Nije osuđivala Sivino po‐ našanje iz nekakvih moralnih razloga. S druge strane, nije osećala ni obavezu da oči‐ juka s nekim samo da bi očijukala. Siv je klimnula glavom. - Pa, meni se on dopada i nisam previše ponosna da ga startujem iako si mu se prvo ti svidela. Uostalom, ti se svima više sviđaš. - Samo je navodila činjenice, nije joj prigovarala. Aurelija je bila lepša i muškarci su uvek prvo prilazili njoj, iako bi se uvek ispostavilo da je Siv zainteresovana za njih. Ušle su u šator sa šankom i počele da se probijaju kroz more bačenih plastičnih čaša. Kad su prišle šanku, videle su da mušterije u tri reda stoje ispred pokušavajući da dođu do jeftinog piva. Onda su ugledale Riđeg, koji se borio da im sačuva mesto pored šanka. Nosio je iscepane farmerke, ali otarasio se gumene maske. Čak je stigao i da se očešlja i malo sredi kosu. Kad je video devojke kako stižu u zakazano vreme, ši‐ roko se nasmešio kao da mu je laknulo što su tu. Izgleda da sve do tada nije verovao da će se zaista pojaviti. - Zdravo, Riđi. - Zdravo, stigle ste. - Nasmešio im se zavodljivo. - Mislio sam da biste mogle da se predomislite. 19
- Mi smo žene od reči - odvratila je Siv. - Pa, kako se zovete? - Ona je Visoka, a ja sam Niska. Da li je to dovoljno? Nema potrebe da komplikuje‐ mo, je li tako? - kazala je Siv. Dug drveni sto prekriven crveno-belim kariranim stolnjakom nalazio se uz suprot‐ ni zid šatora. Prišle su mu noseći plastične čaše. Aureija i Siv su se odlučile za jabuko‐ vaču, a Riđi je sebi naručio limunadu. - Vozim - objasnio je kad je Siv upitno pogleda‐ la njegovo bezalkoholno piće. Pošto ga je pažljivije osmotrila, Aurelija je zaključila da prijatno razbarušeni pro‐ davac karata u srednjim dvadesetim godinama. Uprkos razlici u uzrastu, bilo je sa‐ svim jasno da omalena Siv vodi glavnu reč. * * *
Sat kasnije, pod izgovorom da bi malo da izađe na svež vazduh, Siv je namamila Ri‐ đeg na neosvetljeni deo travnjaka u senci visokog hrasta na suprotnom obodu vašari‐ šta. Kad su se njih dvoje udaljili, Aureliji je bilo smrtno dosadno, pa je krenula dalje. Zastala je posle desetak metara uživajući u noćnoj svežini. To je bila divna promena posle zagušljivog i bučnog šatora. Pogledala je prema paru ispod drveta i videla da se već grozničavo ljube. Riđi se saginjao kako bi dosegao Sivine usne. Šake su im letele preko odeće. Aurelija je i pro‐ tiv svoje volje opčinjeno posmatrala njihovo strasno milovanje. Pomalo im se čudila, a pomalo im i zavidela. Po čežnjivom pogledu koji joj je Riđi ranije uputio znala je da bi mnogo više voleo da je Aurelija bila spremna da pođe s njim umesto Siv. Zapitala se šta mu je prošlo kroz glavu pošto je nakratko zavukao šaku u Sivin šorts. Ona ju je odlučno odgurnula, ali nije prestajala da ga grli. Aurelija je osećala da bi trebalo da skrene pogled, ali već ju je savladala radozna‐ lost. Odraz niza raznobojnih sijalica koje su osvetljavale vašarište probio se kroz gra‐ ne drveta, na trenutak razmaknute pod naletom vetra. Nakratko je mogla jasnije da vidi par pre nego što ga je tama ponovo prekrila. Na tren joj se učinilo da vidi blesak bele kože. Da li je Siv ponovo svukla šorts kao što je uradila pod šatorom sa vozom strave? Ne bi to valjda uradila ovde, javno? Kad joj s leve strane dopro slabašan zvuk, Aurelija se okrenula da vidi šta je u pita‐ nju. Malo dalje od nje neko je mokrio pored jedne od dugačkih prikolica. Srce joj je poskočilo kad je shvatila. Onda je prilika otišla dalje u suprotnom smeru, ne primetiv‐ ši ni nju ni Siv ni Riđeg. Ponovo je usmerila pažnju na svoju prijateljicu. Svetio se opet pomerilo te je mo‐ gla jasnije da ih vidi. Nije bila izložena Sivina zadnjica, već beli guzovi Riđeg. Farmer‐ ke su mu bile spuštene do gležnjeva. Dupe mu je bilo čvrsto i mišićavo. Očigledno nije po ceo dan sedeo za pultom na vašaru. Siv je bila na kolenima ispred njega. Njena mala šaka nežno je počivala na njegovim butinama, a glava joj se ravnomerno i ne‐ 20
prekidno kretala napred-nazad. Aureliji je zastao dah. Ali nije odvajala pogled od njih. Jedno je bilo slušati Sivine grozne, prljave priče o obliku i ukusu kurčeva, ali gleda‐ ti je u akciji bilo je nešto sasvim drugo. Polako i uporno je pomerala usne duž njegove palice, a on je stezao pesnice očigledno se trudeći da se obuzda. Aurelija je progutala knedlu. Oblak koji je zaklanjao polumesec na trenutak se pomerio i par se odjednom našao pod prirodnim ref lektorom. U istom trenutku Riđi je okrenuo glavu prema ka Aureliji i pogledi su im se sreli. Aurelija je pocrvenela kad je videla da je on gleda. Učinilo joj se da joj poručuje kako bi voleo da je ona na Sivinom mestu. Onda su oblaci ponovo zaklonili mesec i par je opet obavila tama. Aurelija je pogledala u zemlju. Srce joj je tuklo kao ludo. Krajičkom oka je videla kako Siv ustaje i kreće prema njoj. Riđi ju je pratio usput zakopčavajući kaiš. - Tu si - doviknula je Siv Aureliji. Riđi je pročistio grlo smišljajući kako da promeni temu ne bi li odagnao nelagodu. - Mogu da vas odvedem na jedno mesto - rekao je. - Po pravilu, pristup imaju samo zaposleni. Ali niko se neće buniti zbog vas dve, posebno pošto ste sa mnom. To je odmah zagolicao Sivinu radoznalost. - Zar ne bi trebalo da pođemo? - upitala je Aurelija. - Sta da kažemo roditeljima? - Možemo im reći da je došlo do zastoja u saobraćaju, ili tako nešto. Hajde, samo još malo - molila je. Pristala je i Riđi je krenuo. Riđa kosa mu se presijavala na mesečini. Siv je išla uz njega, a Aurelija ih je pratila. Aurelija ih je posmatrala dok su išli ispred nje. Riđi je bio prilično visok, posebno pored Siv. Bili su čudan par. Onda je shvatila da i ona i Siv sigurno izgledaju čudno drugima. * * *
Šator u koji ih je Riđi odveo bio je mnogo manji od šatora s glavnim šankom na vaša‐ rištu. Unutrašnjost je bila ulepšana ukrasnim osvetljenjem koje je neko veoma mašto‐ vit postavio tako da podseća na Sunčev sistem. Zato je šator izgledao mnogo viši nego što je bio. Kad god bi pogledala naviše, Aurelija bi imala utisak da je pod vedrim ne‐ bom, negde van Londona, bliže njenoj kući na obali. Tamo nije bilo bleštavog grad‐ skog osvetljenja i zvezde su se jasno videle. U sredini šatora nalazio se improvizovani šank od velike drvene buradi. Mirisi koji su dopirali odatle nisu ličili ni na šta što je Aurelija imala priliku da oseti u nekom baru. Onjušila je vazduh i voda joj je krenula na usta. - Čokolada - kazao je Riđi s osmehom pošto je primetio njenu reakciju. - Topla čo‐ 21
kolada. Takvu dosad nisi probala. Pravi je čitačica tarota. Kaže da je do recepta došla pročitavši misli jednoj mušteriji, pa bi, stoga, bilo nečasno da drugima otkriva njene tajne. Zato ne znamo šta stavlja u svoju toplu čokoladu. Zarađuje brdo love na njoj. Sačekajte, doneću vam da probate. Stao je u red ispred njenog dela šanka, a Siv je krenula za njim kako bi mu pomo‐ gla da donese šolje. Aurelija je ostala sama u uglu privlačeći mnoge radoznale pogle‐ de. Ćutke je stajala i čekala odolevajući iskušenju da ubije vreme igrajući se telefo‐ nom. Znala je da će uskoro imati gomilu propuštenih poziva i poruka od Sivinih rodi‐ telja i svojih staratelja pošto neće stići kući do ponoći. Pošto je ostala sama, a jedino društvo su joj bile lažne zvezde, Aurelija je utonula u misli svesna i najsitnijeg nadražaja koji joj je prolazio kroz telo. Kroz grudi joj se širio nov i neobičan osećaj. Na trenutak joj se učinilo da je vreme stalo, a sve oko nje odjednom postalo glasnije, jasnije i življe. Onda joj je kroz žamor do svesti doprla pe‐ sma koja se čula u pozadini - „Missing” grupe Everything but Girl. Zbog te muzike se osetila usamljeno, kao da su reči pesme nešto najavljivale. Njena čula su registrovala nov miris koji se probio kroz aromu đumbira i cimeta, glavnih začina tople čokolade čitačice tarota. Okrenula je glavu i usredsredila se, ali nije mogla da odredi odakle dopire. Miris je postao jači i ona je odjednom shvatila da pored nje stoji neki muškarac. Aurelija se trgnula. Nije primetila kad joj je prišao. Pod šatorom kao da je postalo mračnije te nije mogla da mu razazna crte lica. Znala je samo da je tu, kraj nje. Pre‐ plavio ju je snažan osećaj sigurnosti, osećaj da više nije sama među neznancima. - O, to si ti - kazala je kao da ga oduvek poznaje. Te reči su joj same skliznule s usana. - Da - odgovorio je muškarac dubokim glasom šaleći se. - To sam ja. Celo telo joj reagovalo neobično, kao da su je njegovi dah i reči okružili nevidlji‐ vom čaurom, štitom satkanim od nežnosti i sigurnosti. Imala je osećaj da je sama s njim. S neznancem od kojeg joj je damaralo telo, mada nije mogla jasno da mu vidi lice. Podigao je ruku i provukao joj prste kroz kosu. Na licu je osetila svežinu njegovog dlana. Setila se kako su na nju umirujuće delovali naleti vetra pored šatora s vozom strave. Naslonila se na neznanca i opustila se. Sagnuo je glavu i poljubio je. Kad je osetila njegove usne, više ni o čemu nije raz‐ mišljala, niti je bilo šta drugo osećala. Nije bilo ni šatora ni Siv, ni Riđeg, ni zvezda ni vašara. Postojale su samo njene i njegove usne i ništa drugo na svetu nije bilo važno.
22
2. Velika očekivanja U sledećem trenutku je nestao. Riđi i Siv su se vratili i pre nego što je Aurelija uspela da progovori ili čak da ga uhvati za ruku, muškarac je nestao. Ukus njegovih usana uskoro je zamenila slatka i pomalo opora aroma tople čokolade čitačice tarota kad joj je Siv dala šolju i tacnu od krhkog belog porcelana iz kakvih bi pila Alisa u Zemlji čuda. - Mislim da je to čili - rekao je Riđi kad je otpio gutljaj. - Ne, paprika - odlučno se usprotivila Siv. - Ja imam mađarske krvi, znam - dodala je kako bi potkrepila svoju tvrdnju. - Ljubav - sanjalački je rekla Aurelija. - Ima ukus ljubavi. - Prinela je vrhove prsti‐ ju usnama. - Jesi li pri sebi? - upitala je Siv zureći u nju. - Možda bi trebalo da krenemo kući. Pogledala je na sat. - Sranje! Skoro je ponoć! Devojke su u takvoj žurbi napustile vašarište da nijedna od njih nije stigla da pro‐ komentariše pritajene promene koje su obe primetile dok su prolazile ispod širokog luka na izlazu. Napolju je sad bilo malo svežije, svetlost malo prigušenija, a miris po‐ malo jedak, posebno u poređenju s opojnom aromom kakaoa i začina koja je ispunja‐ vala šank za zaposlene na vašaru. Siv je na trenutak zaškiljila da bi se orijentisala. Tražila je znak koji će ih uputiti prema Severnoj liniji. Aurelija je tiho opsovala kad je shvatila da je zaboravila rukavi‐ ce. Obe su se borile s iznenadnim stezanjem u grudima i grlu, i otežalim nogama. Imale su osećaj da razvlače nevidljive niti kojima su još uvek bile spojene s jezgrom vašarišta, nemoćne da ih se oslobode i odu. Potrčale su peronom vičući: - Ne zatvarajte vrata! - i uspele su da uskoče u posled‐ nji voz za Li na moru, samo trenutak pre no što je krenuo sa stanice u Ulici Liverpul. Siv se s olakšanjem stropoštala na sedište i odmah zaspala. Ostatak putovanja provela je tiho hrčući u Auerilijinom krilu. Aurelija je za to vreme pokušavala da ignoriše pi‐ jane i grube kasne putnike, koji su mrmljali „izvini, srce”, dok su se teturali kroz uski vagon ostavljajući za sobom omote hamburgera i dopola pojedene krompiriće. Izašla je iz voza i tako duboko udahnula miris mora da ju je zapeklo u nozdrvama. Dok je voz tutnjeći odlazio ujutro, Aurelija je imala utisak da joj se život neobjašnjivo 23
promenio i da nikad više neće biti isti. * * *
Na iznenađenje devojaka, pokazalo se da su nepotrebno strahovale. Ni Aurelijini sta‐ ratelji, ni Sivin otac i maćeha nisu bili naročito uznemireni što su se kasno vratile kući. Aurelijin odnos s kumom i starateljem, Džonom Karterom, i njegovom suprugom Lorom uvek je bio čudna mešavina ljubavi i uzdržanosti. Znala je da je on bio blizak prijatelj njenog oca iz studentskih dana. Međutim, iznenadila se kad je iz pisma posla‐ tog malo pre smrti njenih roditelja saznala da je on bio određen za njenog staratelja. Posle samo nekoliko dana, primerak pisma nađen je među papirima njenog oca i Džo‐ na su pitali želi li da odgaja dete. Aureliju je čudilo to što Džon nije poznavao njenu majku, ali je bila zahvalna što su je on i Lora prihvatili kad je ostala siroče. Uprkos tome, tokom celog detinjstva nikad nije sasvim uspela da na njega i njegovu ženu gle‐ da kao na svoje prave roditelje. Nije vredelo ni to što su bilo tako dobri i usvojili je, mada ih ništa na to nije obavezivalo. Objasnili su joj da nisu imali dece te da im je ona stigla kao neočekivan blagoslov. S druge strane, kad god je bila napeta, nikad nije osećala potrebu da se pobuni protiv njih. Možda zbog toga što bi oni, kad god bi ih za‐ sula pitanjima o svojim roditeljima, uvek izbegavali odgovore i ponašali se čudno, kao da žele da sakriju nešto važno od nje. Otkrili su joj samo da su njeni roditelji stradali u nesreći, ali odbili su da joj kažu nešto više. Aurelija je pretpostavljala da se radilo o saobraćajnoj nesreći, ali žudela je da sazna još nešto kako bi koliko-toliko zaokružila tu priču. - Sad ste, valjda, odrasle - rekao im jednog jutra Sivin tata s primesom tuge u gla‐ su, iako je u kasnijim prilikama imao razloga da tiho mrmlja žaleći se na tinejdžersku ćudljivost. Posle toga, i Aurelija i Siv su dobile prećutno odobrenje da izlaze do kasno u noć, ili da čak prespavaju van kuće, ali nijedna od njih nije bila orna da to iskoristi. Suština je bila u tome da ih je ovaj vašar promenio, malo ali primetno. Siv je pos‐ tala usredsređenija, skoro temeljna, mada više u fizičkom smislu nego u intelektual‐ nom. Sve svoje slobodno vreme i snagu posvetila je uvežbavanju „trikova”. Nastavila je da se viđa s prodavcem karata, koji joj se sada zvanično udvarao na staromodan način, putujući do obale kad god je imao slobodnog vremena. Ispostavilo se da se zove Hari, ali su devojke nastavile da ga zovu Riđi, a on je Siv i dalje uglavnom zvao Niska. Aurelija je uvek bila samo Aurelija. Nije bila od onih devojaka kojima pristaju nadimci. Riđi je imao malo iskustva s montažom cirkuskih sprava i Siv ga je ubedila da pos‐ tavi trapeze za vežbu u garaži njenih roditelja. Tu se njihala na vratilima i konopcima poput neke zverke iz prašume. Nezgode su bile neizbežne i Riđi je dosta vremena pro‐ veo viđajući joj povrede i žaleći se kako će ga njen otac smatrati zlostavljačem žena 24
ako nastavi da je vraća kući u modricama. Ona je polako sticala snagu i njena nežna ramena, iako se nisu previše raskrupnjala, bila su upadljivo mišićavija. Te vežbe su prijale Siv i kanalisale njenu tinjajuću nabusitost, tako da je bezmalo prestala da praska na ljude. Otrpela je čak i mlade skejtere koji su protutnjali stazom pored zaliva i prošli preblizu njenih i Aurelijinih gležnjeva. Aurelija je takođe bila zaokupljena razmišljanjem o noći provedenoj na Hitu, mada su njene misli bile potpuno drugačije. Na kraju se uvek vraćala na neznanca i njegov poljubac. U početku je, jednostavno, beskonačno premotavala sećanje na njegov poljubac, ali to joj je posle nekog vremena dosadilo. Zato je počela da zamišlja kako bi izgledao do‐ dir njegovih usana na drugim delovima tela. Na kraju više nije bila sigurna šta se od toga zaista desilo, a šta je izmislila. Ponekad joj se činilo da je sve to samo sanjala. U drugim prilikama je mislila da je sigurno bilo i više od poljupca, ali da je ona nekim čudom zaboravila ostatak. Nekih delova se sećala živo i jasno, ali nekih pojedinosti nikako nije mogla jasno da se priseti. Dok je razmišljala o tome, činilo joj se da se stalno vrti ukrug. Kad god bi ostala sama, Aureliju bi obuzela želja za samozadovoljavanjem. Svoju rutinu je sprovodila sporo, usredsređeno i opušteno, onako kako je prilazila svemu čemu bi se posvetila. Često bi napunila kadu i po ivici poređala po sto i više mirišlja‐ vih sveća, jednu pored druge. Onda bi ležala i dodirivala se, sve dok se voda posle ne‐ koliko sati ne bi potpuno ohladila. Retko je dostizala vrhunac. Više je volela da uživa u nezadovoljenoj seksualnoj potrebi koja ju je danima prožimala. Naravno, rekla je Siv za poljubac. Siv je u početeku pokazala veliko zanimanje. Ko‐ liko je njoj bilo poznato, njena prijateljica se tada prvi put zaljubila. Ali kako je vreme prolazilo, a Aurelija i dalje bila opčinjena tim neznancem, Siv je to dosadilo. Prestala je da je zapitkuje i traži od nje da bar pokuša da se seti kako je izgledao ili šta je no‐ sio. Jedino čega se Aurelija sećala sa sigurnošću bio je njegov miris. - Nar - kazala je drugarici. - Nar? - podrugljivo je upitala Siv. - Muškarci ne mirišu na nar. Aurelija je skoro svako jutro jela to tamnocrveno voće. Iznenadila se gorčinom koju je naknadno osećala, ali uskoro je počela da uživa u suprotnosti između oštrog, drvenastog ukusa nakon početne slatkoće svakog zalogaja. Volela je da prelazi jezi‐ kom preko semenki nara i da misli na tog neznanca. Ipak, poseta vašaru na kraju je postala samo još jedno sećanje. Devojke su se vrati‐ le školskim obavezama prošaranim časovima glume i plesa. Aurelija je radila hono‐ rarno u cvećari u Old Leju, a Siv je subotnja jutra provodila za kasom u lokalnom trž‐ nom centru prodajući karte za igru i vupi jastučiće. Nedelja je bila rezervisana za tro‐ šenje onoga što su zaradile i za druženje. Sledećih nekoliko meseci prošlo je prilično mirno. Došlo je vreme ispita, koje su obe uredno položile, a za njima i trenutak odlu‐ 25
ke. Tokom vikenda nakon položenih ispita i Siv i Aurelija su uspele dobro da se napiju po pabovima. Slučajno su naišle na prijatelje iz škole i pridružile im se u pijanci. Tom prilikom, zbog Sivinog neumoljivog insistiranja da konačno nađe pravog momka, Aurelija se upustila u ozbiljno flertovanje s jednim veoma zgodnim, mada pomalo praznim momkom s obližnje akademije. U to vreme, sećanje na vašarski poljubac s neznancem već joj je čilelo iz sećanja. Posle malo nespretnog ugovaranja sastanka, Aurelija je pristala da se nađe s njim na parkingu. Međutim, nesrećni Kevin se sapleo dok su išli ka parkingu držeći se za ruke. Nezgodno je pao i uganuo gležanj. To je bio kraj bilo kakvih seksualnih aktivnosti. Aurelija je pomišljala kako je na njen ljubavni život bačena kletva, ili da, možda, ima anđela čuvara. Ipak, brzo je odbacila tu pomi‐ sao iako se u poslednje vreme osećala čudno. Naime, imala je utisak da je neko prati, ali kad god bi se osvrnula da proveri, nikog nije bilo. A onda je stiglo pismo. Bilo je u debeloj smeđoj koverti, koja je odisala nečim činovničkim. Koverta je s tupim udarom pala na otirač ispod proreza za pisma na vratima pored uobičajenih pošiljki - kućnih računa, dva-tri časopisa i nekoliko cirkularnih pisama. Aurelija je prala zube u kupatilu na prvom spratu. Čula je kako Lora prolazi hodni‐ kom i kao uvek stenje saginjući se da pokupi poštu. Njena starateljka je patila od ar‐ tritisa. Njeni pokreti su u poslednje vreme veoma često bili praćeni uzdasima i tihim žalopojkama zbog reakcije njenog tela na zahtevnije fizičke aktivnosti. Bila je desetak godina starija od svog muža Džona i Aureliju je uvek čudilo što su njih dvoje, naiz‐ gled tako različiti u svemu, uspeli da ostanu zajedno tako dugo. Džon je bio ozbiljan, preduzimljiv čovek. Radio je kao arhitekta na dosadnim projektima poslovnih zgrada u londonskom Sitiju. Lora je bila umetnica, stručnjak za duvanje stakla, od kojeg je pravila krhke pticolike oblike, potpuno drugačije od hladnih čeličnih konstrukcija koje je gradio Džon. Upoznali su se pre dvadeset godina u metrou. Lora je nosila jedno od svojih dela na izložbu i ispustila mu ga je pred noge. Figura od stakla se razletela u paramparčad. Šake su im se dodirnule kad je Lora čučnula da pokupi krhotine, a Džon pokušao da joj pomogne. Ostatak je, kao što su često govorili, istorija. Iako su bili kao nebo i zemlja, još uvek su se voleli kao i prve godine nakon susreta i upoznavanja. Začulo se šuštanje papira, a onda i Lorin glas. - Aurelija, srce, stiglo ti je pismo. Isprala je usta i odazvala se starateljki. Pomislila je kako je to verovatno nešto pot‐ puno nebitno. Aurelija nije mogla da se seti kad joj je poslednji put poštar doneo pi‐ smo. S drugima je obično komunicirala preko elekronske pošte i SMS poruka. Tako se dopisivala sa Siv i ostalim prijateljicama iz njihovog društva. Nije se sećala kad je poslednji put spustila olovku na papir, osim kad je povremeno ispisivala rođendanske čestitke. Požurila je nazad u spavaću sobu, navukla farmerke i strčala u prizemlje. Lora je otišla u kuhinja, gde se posvetila spremanju doručka. Blago šištanje aparata 26
za kafu prekidalo je postojano mešanje drvene varjače koja je kružila po šerpi s ovse‐ nom kašom. Nežna svetlost doprla je kroz velike isturene prozore i osvetlila tegle s marmeladom i krastavčićima poređane na drvenim policama pored ostave. Džon, njen staratelj, još je bio na spratu i čitao novine u krevetu. To mu je bilo omiljeno nedeljno uživanje. Pošta je bila pokupljena s otirača a pismo adresirano na nju ostavljeno na trpeza‐ rijskom stolu. Stajalo je oslonjeno na veliku vazu s lalama uvezenim iz holandskih staklenika, koje su tek počele da se rascvetavaju. Njihovi pupoljci su se otvarali izne‐ nađujuće brzo unoseći dašak ranog proleća u to kasno zimsko jutro. Aurelija je pogledala kovertu. Na njoj je zaista bilo njeno ime odštampano tradici‐ onalnim fontom preko obične bele nalepnice. Umesto da ga otvori odmah, odlučila je da ga odnese u svoju sobu i natenane pro‐ čita. Sela je na krevet i prekrstila noge. Onda je polako gurnula pincetu u ugao smeđe koverte i otvorila je. Pismo je bilo od advokata koji ju je pozivao da što pre dođe u neku londonsku advokatsku kancelariju na sastanak. Aurelija je najpre pomislila da je posredi greška. Zato je ponovo dobro osmotrila kovertu, pomno proveravajući svoje ime i adresu. Međutim, nije našla nijednu zamerku. Pošto je još jednom pročitala kratku poruku, iznenadila se što se od nje traži da sama poseti advokata, bez pratnje. Nikakvo objaše‐ nje niti povod za ovaj poziv nisu bili navedeni. Kada je proverila firmu na guglu, zaključila je da je sasvim regularna. Našla je spi‐ sak partnera i njihovih pomoćnika, iza čijih su imena stajali čitavi nizovi skraćenica raznih titula. Aurelija je nagonski odlučila da Džona i Loru ne obaveštava o sadržini pisma. Kad ju je starateljka upitala za pismo, slagala je da je to bilo samo neka dosadna reklamna poruka. * * *
- Stvarno nemam blage veze šta bi to moglo da bude - rekla je Siv kad su se tog po‐ podneva našle u jednom kafiću na obali gde su često dokoličile. Hari je bio na vašaru u Midlendsu i nije mogao da dolazi na more da se druži s njima onoliko često koliko je želeo. - Zašto im ne telefoniraš? - predložila je Siv. - Pitaj ih zašto te zovu. - Sigurno ne rade subotom - objasnila je Aurelija prijateljici. - Možda i rade. Pokušaj. Kao što je i očekivala, niko se nije javio na broj koji je pozvala. Aurelija se celog vikenda trudila da ne razmišlja o čudnom pozivu. Otišle su da gledaju nov film s Majklom Fasbenderom u lokalnom bioskopu. Siv se razočarala fil‐ mom jer njen omiljeni glumac tokom celog filma nijednom nije svukao košulju, dok se Aurelija trudila da izbaci iz glave zagonetno pismo. Čim je u ponedeljak u školi stigla pauza za ručak, odjurila je na sportske terene. 27
Znala je da će tamo imati malo mira. Odatle je pozvala londonsku firmu. Nije mogla da razgovara s advokatom koji je poslao pismo. Njegova pomoćnica joj je rekla da je prvi slobodan termin za sastanak utorak sledeće sedmice. Nije mogla da kaže Aureliji o čemu se radi. Rekla joj je da će o tome biti blagovremeno obaveštena. Aurelija je odmah prihvatila predloženi termin za sastanak iako je znala da to podrazumeva izos‐ tanak iz škole. Cela radna nedelja i vikend posle nje prolazili su joj sporo dok se borila da zabora‐ vi putovanje u London. Morala je da se usredsredi na učenje i ispite do kojih je ostalo tek malo više od mesec dana. Imala je dobre izglede da se upiše na fakultet i već je dobila potvrdne odgovore od nekoliko pristojnih univerziteta. Naravno, pod uslovom da dobro prođe na testovima. Ipak, nije bila naročito oduševljena pomišlju o nastavku školovanja. Dok je uveče ležala u krevetu pokušavajući da zaspi i nađe utehu u snu, mnogo je razmišljala o tome. Zaključila je da, za razliku od većine svojih drugova iz odeljenja, nema nikakve ambicije da izgradi karijeru. Ni prilika da ode od kuće i pos‐ tane nezavisnija nije joj bila posebno primamljiva. Kad s gorčinom nije prizivala žudnjom ispunjena sećanja na onaj magični polju‐ bac, na bezbroj mirisa i boja koje je budio u njoj, utonula bi u sanjarenje o putovanju u Ameriku, zemlju u kojoj je rođena. Nije preterano žudela da napusti sigurno poro‐ dično gnezdo svojih usvojitelja jer su oboje bili veoma popustljivi i nisu je strogo nad‐ zirali. Međutim, čeznula je za svežom snagom novog sveta. Aurelija je često imala osećaj da joj Engleska ne prija. Međutim, njene misli bi uvek odlutale do neznanca s vašara i uzbuđenja zbog nje‐ govog poljupca. Onda bi utonula u jastuke, prinela vrhove prstiju usnama, a onda ih spustila niz telo sve do klitorisa uzalud pokušavajući da zamisli kako ruka koja joj do‐ nosi užitak nije njena. U dubini duše Aurelija nije mogla da se oslobodi osećaja da će ga ponovo sresti. Plašila se da neće moći da je nađe ako se bude odselila predaleko. - Šta da obučem za posetu advokatima? - upitala je Siv preko telefona veče pre za‐ kazanog sastanka. Sa otvorenog prozora na spratu videla je kako se poslednji zraci za‐ lazećeg sunca rastapaju na obzorju oblivajući kaldrmisane ulice, drvetom obložene kuće i komadić tamnog mora s leve strane. Noćni vazduh je bio oštar i okrepljujuć. - Nešto elegantno. I jednostavno - predložila joj je prijateljica. - Moje najbolje farmerke i blejzer? - upitala je Siv. - Ne. Nikako ne smeš da nosiš teksas. Možda neku haljinu? Tako bi pokazala da si ozbiljna. Odabrala je usku suknju boje sleza s visokim strukom koju je pre šest meseci nosila na prisilnom venčanju školske drugarice koja je zatrudnela. Uz suknju je obukla belu svilenu bluzu kako bi ostavila utisak uzdržanosti. Odabrala je udobne, ravne cipele. Siv je pristala da je pokriva u školi. Tog dana su radili novo gradivo, tako da njeno od‐ sustvo možda neće ni biti primećeno. Ali znala je da će se osećati neobično pošto će ceo dan provesti tako obučena. 28
Putnički voz za London bio je pun i ona je celo putovanje prestajala držeći se za šipke. Osećala je blagu mučninu u iščekivanju sastanka s advokatom. Voz je na kraju stao i putnici su izašli na peron. Aurelija je osetila kako je nosi struja ljudskih tela. Bila je poput beznačajne kapljice u moćnoj bujici ljudi koji žure na važne poslove i ju‐ tarnje sastanke. Pošto joj je do sastanka ostalo još sat vremena, rešila je da od stanice u Ulici Liverpul do Holborna ode peške umesto metroom. Prvo je stala da kupi kafu od dvojice italijanskih uličnih prodavača u Ulici Brašfild. Njihovi razdragani povici dok su mamili mušterije i narandžasti kišobran jedini su razbijali sivilo tog jutra. Dok je ostavljala Siti za sobom, gužva se proređivala pošto je jutarnji špic prošao. Aurelija je pažnju usmerila na svoje okruženje. Posmatrala je kamene zidove starih zgrada, glatke i blede, u oštrom kontrastu s jarkim saksijama sa cvećem što su visile s nadstrešnica gostionica ukrašenih za turiste. Čekajući da se promene svetla na nizu semafora kod Holborn skvera kako bi kre‐ nula prema Feter Lejnu, Aurelija je zastala držeći tamnozeleni kaput priljubljen uz grudi. Posmatrala je saobraćaj i tri crvena autobusa na sprat koja su se kretala branik uz branik. Primetila je slab odraz pokreta u jednom od prozora autobusa. Brzo se okrenula i učinilo joj se da je opazila priliku kako brzo nestaje iza ugla velike poslov‐ ne zgrade i odlazi u sporednu uličicu kao da pokušava da pobegne od njenog prodor‐ nog pogleda. Srce joj je zaigralo. Ubrzala je korak uputivši se prema Temzi. Osvrtala se u jednakim razmacima ne bi li bilo šta uočila u sporoj gomili na ulici, ali uzalud. Stigla je do sedišta advokatske kancelarije koje je izgledalo kao velika, mirna oaza u srcu užurbanog sveta i malo se opustila. Blag povetarac dopirao je s reke i oživlja‐ vao grane drveća kad je ugledala zgradu koju je tražila. Recepcionerka, koja je ličila na direktorku njene škole, zapisala je njeno ime u registar i uvela je u čekaonicu. - Gospodin Irving vas očekuje - rekla joj je jedna starija žena. - Ubrzo će vas primi‐ ti. - Prostrana, dobro provetrena i osvetljena odaja izgledala je kao predsoblje privatne lekarske ordinacije, ali bez uobičajene kolekcije starih raskupusanih časopisa. Pažljivo potkresan bonsai nalazio se na tankoj staklenoj polici na suprotnom zidu. Aurelija je popravila svoju usku suknju i pokušala da se pribere. Pogledom je preletala po prosto‐ riji trudeći se da upije što više pojedinosti. Nije dugo čekala. Ubrzo se pojavio sredovečan muškarac u odelu s tankim pruga‐ ma, tamnoplavoj košulji, srebrnastoj kravati, crvenim tregerima i crnim cipelama uglanacanim tako da je mogla da se ogleda u njima. Rukovali su se. Bio je srednje vi‐ sine, nosio je naočare, a njegova gusta seda kosa do ramena začešljana unazad bila je u oštrom kontrastu sa ćelom njegovom pojavom i krajnje neprikladna ako se uzmu u obzir njegova profesija i godine. - Gvilan Irving - predstavio se čvrsto joj stežući ruku. Dlan mu je bio neobično hladan. - Aurelija - odgovorila je. - Aurelija Karter. - Pre nekoliko godina odlučila je da uzme prezime svojih usvojitelja umesto prezimena svojih roditelja. Pošto su je odgaji‐ 29
li i bili tako divni prema njoj, želela je da im ukaže poštovanje i zahvali im. - Znam - kazao je advokat. Pružio je ruku i pokazao joj da pođe za njim. Njegova kancelarija bila je prekoputa recepcije i mnogo manja nego što je Aurelija očekivala. Gomile dosijea, hrpe papira i pravnih časopisa sakupljale su prašinu na sve strane. Zamolio ju je da sedne pošto je sklonio neke fascikle sa stare kožne fotelje s točkićima ispred pretrpanog radnog stola. Seo je naspram nje i osmehnuo se s neobič‐ nom dobronamernom ljubaznošću. Pročistio je grlo i pogledao Aureliju. - Naloženo mi je da stupim u kontakt s vama i iznesem vam jednu ponudu, gospođice Karter - rekao je. - Nažalost, moram vas upo‐ zoriti da neću moći da odgovorim ni na jedno pitanje koje ćete sigurno poželeti da mi postavite kasnije. Zbog toga vam se unapred izvinjavam. Tako mi je naloženo. Aurelija je zbunjeno ćutala. - Imate veoma velikodušnog dobročinitelja - Rekao je Gvilan Irving sedeći potpuno uspravno u svojoj fotelji. - Dobročinitelja? - Mislim da ga to najbolje opisuje - odgovorio je. - Nisam sigurna na šta mislite - odgovorila je Aurelija. - „Irving, Irving i Irving”, firma u kojoj sam stariji partner, angažovana je da osnu‐ je fond na vaše ime, a sredstva u tom fondu nimalo nisu beznačajna ako smem da pri‐ metim. Glavnica će vam biti u potpunosti dostupna na vaš dvadeset prvi rođendan, mada vam odgovarajuće sume mogu biti isplaćene i ranije ukoliko ispunite uslove koji se odnose na vaš nastavak školovanja. Aurelija je sedela bez reči i obrađivala ove informacije. Baš kad je nameravala da postavi pitanje, sedokosi advokat je nastavio. - Ne mogu vam otkriti identitet našeg klijenta jer je zahtevao da ostane anoniman. - Čekao je njen odgovor. U glavi joj je vrilo kao u košnici. Nije mogla da se seti nikog ko bi mogao da smisli tako nešto. Njeni staratelji uvek su vodili računa o novcu, ali imali su veoma skromnu ušteđevinu. Istina, nikad im ničeg nije manjkalo. Osim njih, koliko je znala, nije imala nikog drugog. - Koliko? - htela je da zna. Suma koju joj je naveo na trenutak ju je ostavila bez reči. Videvši da Aurelija ne zna šta bi rekla, Gvilam Irving je dodao: - Sama kamata, a postaraćemo se da dobijete što povoljniju kamatnu stopu do vašeg dvadeset prvog ro‐ đendana, biće dovoljna da pokrije troškove vašeg studentskog života, a, uveravam vas, i mnogo više od toga. - Ovo je suludo - pobunila se Aurelija. - Morate ispuniti dva važna uslova, a moja je dužnost da vam ih saopštim. Narav‐ no, obezbediću vam i pisani primerak predloženog sporazuma pre nego što se rastane‐ mo. Prvi uslov je da upišete fakultet po svom izboru pre dvadeset prvog rođendana. A 30
drugi uslov je... - Zastao je oklevajući. Aurelija ga je samo gledala. - Ne smete stupiti u brak pre tog datuma. Aurelija je osetila kako joj se grlo steže. Sve je bilo potpuno besmisleno. Ni na kraj pameti joj nije bilo da stupi u brak u doglednoj budućnosti; U njenom životu nije ni bilo muškaraca. - Ako bilo koji od ovih uslova prekršite, fond osnovan na vaše ime biće automatski ukinut. To moram da vam naglasim. Glava joj je bila prepuna pitanja, ali već je znala da nema svrhe postavljati ih, jer joj advokat ništa neće reći. Irving joj je detaljno objasnio kako fond funkcioniše i izneo uslove dogovora za koje se čeka samo njena odluka pa da stvar bude ozvaničena. Na njoj je samo da pris‐ tane. Potpisala je gomilu pravnih dokumenata kao u bunilu, ne trudeći se čak ni da ih podrobno pročita. Advokat ju je ispratio iz firme i stisnuo joj ruku. - Čestitam, gospođice Karter. Vi ste veoma srećna mlada žena. * * *
Povetarac s reke je utihnuo i lišće drveća pravilno raspoređenog oko sedišta advokat‐ ske firme sad je jedva treperilo. Aureliji je čitav svet delovao nestvarno. Vratila se do železničke stanice istim putem kojim je došla. Ošamućeno idući krca‐ tim londonskim ulicama, stigla je u Siti. Na uglu Bišopsgejta osetila je da joj se sto‐ mak steže od gladi. Zaustavila se kod jedne od brojnih uličnih tezgi s voćem i kupila korpicu jagoda. Ponovo je osetila nečiji pogled, koji kao da joj se probijao kroz poti‐ ljak. Naglo se okrenula ponovo prožeta istom onom uznemirujućom, ali neobjašnji‐ vom slutnjom da je neko prati ili posmatra. Međutim, ništa nije opazila. Zagrizla je sočan crven plod, još uvek pažljivo zagledajući prolaznike. Ovo je stvaran život, a ne nekakav triler. Sigurno je niko ne prati. Uostalom, zašto bi je neko pratio? Zapakovala je ostatak jagoda i stavila ih u torbicu pa krenula niza stepenice prema železničkoj stanici. * * *
Njen voz prema obali već je bio na peronu i dopola popunjen. Aurelija se smestila i počela da razmišlja o svemu što je jutros doživela pokušavajući da shvati okolnosti u kojima se našla. Začulo se obaveštenje preko staničnog razglasa, vrata vagona su se zatvorila i voz je zatutnjao prugom. Pogledala je kroz prozor i opazila tamnu mušku priliku na peronu, koja je polako nestajala u daljini dok se voz udaljavao. Aurelija je rasejano skrenula pogled i potražila maramicu u torbici. Vrhovi prstiju su joj i dalje bili crveni, umrljani od jagoda. Otkako je dobila pismo, Aurelija je sve više vremena provodila šetajući se duž zali‐ va. Još nije bila obavestila staratelje o svom novostečenom bogatstvu. Možda je tako pokušavala da sve ostavi onako kako jeste, svesna da su promene sada neminovne. Siv 31
joj je često pravila društvo i te šetnje su im postale redovne u nedeljna popodneva. Šetale bi se nasipom do Old Leja, gde bi se zaustavile da pojedu ribu i krompiriće, a onda i sladoled u kornetu. Sedele bi i posmatrale bela jedra kako se njišu na blagim talasima i dim koji se vio u nebo iz rafinerije nafte u Kenviju na drugoj obali reke. Razgovarale su o budućnosti, ali nikad nisu donosile čvrste odluke. Razgovor bi često skrenuo na temu Aurelijinog fonda i onoga što bi mogla da uradi s tim novcem. Siv je nasumično davala predloge izbacujući ih kao žongler. - Mogla bi da kupiš zoo-vrt - kazala je. - I da postaneš ukrotitelj lavova. A mogla bi da nabaviš i veliku jahtu - dodala je - pa da otplovimo na Madagaskar. Naravno, ja bih bila prvi oficir na tvom brodu. Aurelija je zaustavila ruku s krompirićem na pola puta do usta i stisnula usne raz‐ matrajući te neverovatne predloge. Nijednog trenutka nije bila sasvim sigurna da li je njena prijateljica ozbiljna ili je samo zavitlava. - Treba da znaš da novac neću dobiti dok ne završim fakultet. - Ali smeš deo da potrošiš na obrazovanje, je li tako? - Da, advokat je tako rekao. Deo novca je namenjen troškovima mog studiranja, a kad završim fakultet, dobiću i ostatak i s njim ću moći da radim šta god poželim. - E pa, eto. Moraćeš sebi da priuštiš krajnje čudno obrazovanje. Šta kažeš na školu roka? Ili na neki svemirski kamp. Možda školovanje u inostranstvu? Aurelija je slegnula ramenima. - Možda bih i mogla. Ali volim ovo mesto. Nedos‐ tajalo bi mi more. Siv je uzdahnula. - Džaba tebi sav taj novac - kazala je. - Baš te briga za njega, je li tako? - Pa, šta bi ti uradila s tim novcem? - Otišla bih u cirkusku školu. Ima jedna takva u Americi. Ali čak i da imam novca, roditelji mi ne bi dozvolili da se upišem. Hoće da se bavim nečim praktičnim. Moja mama misli da treba da budem bolničarka. Aurelija je prezrivo šmrknula. - Ti bi bila najgora bolničarka na svetu. Riđi bi mo‐ gao da bude bolničar. On se time ionako već bavi, zar ne? - Značajno je pogledala Si‐ vine dlanove i kolena s povredama od brojnih padova s improvizovanog trapeza. Siv je ignorisala to peckanje. - Zašto ne pođeš sa mnom? Uvek si govorila da želiš da odeš u Ameriku. Da vidiš gde si rođena. Aurelija je ćutala. - O, za ime boga! - rekla je Siv dobro prozrevši da su misli njene prijateljice i dalje usmerene na onog neznanca s vašara. - Nisi ga čak ni videla, a da ne pominjem to što mu nisi uzela broj telefona. - Šutnula je jedan kamen u more. Učinila je to žestoko da bi naglasila koliko je besna. * * *
Na kraju je Riđi, ne govoreći ništa nijednoj od devojaka, saopštio Sivinim roditeljima 32
da bi ona mogla da se upiše u Školu scenskih umetnosti u Berkliju. Iako je bila počet‐ nik na trapezu, roditelji su je godinama primoravali da pohađa časove baleta i stepo‐ vanja. To bi joj pomoglo da smisli jedinstvenu tačku za prijemni ispit i izbori se za školarinu. Riđi je zaboravio svoju početnu opčinjenost Aurelijom čim je Siv otpila prvi gutljaj one tople čokolade, od koje su joj ostali brkovi iznad gornje usne. Tada se bio sagnuo i poljupcem joj uklonio čokoladu. Kad mu je ukus cimeta i ostalih začina preplavio čula, bio je potpuno pometen. Prećutno se složio s Aurelijom da to piće ima ukus lju‐ bavi. Siv je bila prava devojka za Riđeg. Privukla ga je njena urođena vitalnost i magija pokreta, zbog koje se činilo da je napola ljudsko biće, a napola vila. Činilo mu se da bi lekari, kada bi pregledali Siv, sigurno ustanovili da njenim venama teče krv crvenija i vrelija nego kod drugih ljudi. Ali pošto je osećao i njen unutrašnji nemir, znao je da će je izgubiti upravo zbog onog što obožava kod nje. Siv je bila previše energična da bi provela život u uspavanom gradiću na obali. Aurelija je bila potpuno drugačija. Pomalo hladna, krhka i usporena. To se videlo u svemu, od njene svetle puti do smeđeplave nijanse njene kose koja joj se spuštala niz leđa prava kao strela. Njih dve su zajedno izgledale kao jin i jang. I tako je počela serija dugih razgovora između Sivinih roditelja i Aurelijinih stara‐ telja. Na kraju su zaključili da će Siv, ako je oni ne podrže, svejedno otići na svoju ruku, a ako Siv već ide, onda bi i Aurelija trebalo da pođe s njom. Mesec dana kasnije avionske karte za devojke bile su kupljene, a njihovi koferi spakovani. Nameravale su da pauziraju godinu dana. Očekivalo se da Aurelija za to vreme konačno odluči šta želi da studira, a Siv da se prijavi za polaganje prijemnog ispita za Školu scenskih umetnosti. Roditelji su joj dozvolili da pokuša samo jednom. Dogovor je bio da se, ako ne uspe, upiše u medicinsku školu ili u neku drugu „praktič‐ nu” školu po svom izboru. Obema devojkama je obezbeđen smeštaj u centru San Franciska. Za Siv su organi‐ zovani i dodatni časovi s jednom penzionisanom profesorkom plesa koju je Riđi našao preko svojih vašarskih veza. Ona je nekad predavala u prestižnoj Školi umetnosti i plesa u Sankt Peterburgu. Aurelija i Siv će deo stanarine pokriti pomažući u držanju časova drugim učenicima i održavajući staru vilu na rubu Ouklanda u kojoj je profe‐ sorka živela. Siv je šmrknula. Bili su u garaži njenih roditelja. Riđi je bio zauzet rezbarenjem fi‐ gurica od komada odbačenog drveta, a Siv je visila naglavačke kao šišmiš s jednog de‐ belog konopca. U garaži je mirisalo na piljevinu. - Hoćeš li poći sa mnom u San Francisko? - upitala ga je. Suza je pokušavala da joj sklizne niz obraz, ali joj se zbog gravitacije i slana voda vraćala u oči. Trepnula je. Riđi je zastao i čvršće stisnuo mesingom obloženu dršku džepnog noža u levoj ruci. 33
- Razgovarali smo o tome - odgovorio je. - Mogao bi da dođeš brodom - nije se predavala Siv. - Videćemo - odvratio je i nastavio da oprezno doteruje lice drvene lutke. Riđi se mnogo plašio visine. Nikad nije bio van Engleske i nije imao nikakvu želju da krene putem kojim je otišla većina njegovih prijatelja s vašara. Svi oni su s prodaje karata prešli na nastupe na štulama, ili u dobro plaćene timove koji su održavali pa‐ noramske točkove i drugu mašineriju balansirajući na kranovima ili viseći u vazduhu prikačeni na užad. Zbog tog straha postao je izuzetno vešt s konopcima, ali samo dok čvrsto stoji na tlu. Bio je majstor u vezivanju čvorova i dobacivanju smotanih konopaca kolegama koje su radile iznad njega. - Neki moji prijatelji s vašara idućeg vikenda prave zabavu. U Bristolu - nastavio je Riđi vešto menjajući temu. - Tamo će biti i nekoliko izvođača koji su studirali u Ame‐ rici. Sad su na britanskoj turneji. Zašto i vas dve ne biste došle? A ti bi to mogla da is‐ koristiš i kao oproštajnu zabavu. Siv je ritmično zanjihala nogama napred-nazad pa se konopac zaljuljao. - Nisam sigurna da će druženje s cirkusantima prijati Aureliji - odgovorila je Siv. Samo će još više razmišljati o gospodinu Bezimenom. Pošto više nije bilo školskih obaveza koje bi je zaokupile i kako je radila samo su‐ botom ujutro i jedno popodne tokom nedelje, Aurelija je sve dublje tonula u potište‐ nost. Plašila se da će se njeni staratelji zabrinuti ako im ispriča o svom tajanstvenom dobročinitelju. Zato se dogovorila s advokatom Gvilamom Irvingom da pozove Loru i Džona i ubedi ih kako je Aurelija nasledila poveću sumu od jednog veoma dalekog, preminulog rođaka, iz porodične grane za koju je Aurelija znala da nema kontakta s njenim starateljima. Bila je to bezazlena laž, a možda čak nije bila ni daleko od istine. Saznavši to, ushićeni par je odmah odvojio poveći deo novca za Aurelijino putovanje i troškove studiranja. Onda su odustali od kredita za troškove Aurelijinog puta u inos‐ transtvo. Ljubazni stari advokat je oduševljeno prihvatio da izvede ovu varku, a Aurelija mu je zbog tog trika postala najdraža klijentkinja. Ne samo da je ceo slučaj bio krajnje primamljiv, a devojka mlada i lepa, već je ona predstavljala i osvežavajuću promenu u moru samoživih, uobraženih gnjavatora s kakvim je obično radio kad bi mu bio pove‐ ren zadatak raspodele bogatstva naslednicima i drugim korisnicima. Aureliji je pak bilo neprijatno što je lagala staratelje. Njeno raspoloženje je i dalje lebdelo između uzbuđenja zbog predstojećeg putovanja u inostranstvo i uznemiruju‐ ćeg osećaja da bi trebalo da ostane u Engleskoj, kao da ju je poljubac onog neznanca prikovao za tu zemlju. - Misliš li da su oba ova slučaja nekim čudom povezana? - upitala je Siv Riđeg kad Aurelija nije mogla da ih čuje. Pored Siv, Riđi je jedini znao za iznenadnu sreću koja je zadesila Aureliju, kao i za poljubac. 34
- Novac je sigurno ostavio neki rođak - odgovorio je Riđi. - Možda i njeni pravi ro‐ ditelji. U tom slučaju bi tip koji ju je poljubio bio njen... Pa, to jednostavno ne bi bilo u redu. U svakom slučaju - zaključio je - prijaće joj da skrene misli sa svega toga. Siv se saglasila i Aurelija je pristala da pođe s njima na zabavu, iako je bila neobič‐ no zlovoljna. Već je bio mrak kad su krenule za Bristol. Nijedna od devojaka nije htela da izosta‐ ne s posla u subotu i obe su provele dosta vremena spremajući kostime za taj masken‐ bal. - Bajke? Kakva je to tema za maskenbal na kom će biti gomila frajera? - pitala je Siv Riđeg kad joj je rekao o kakvoj se zabavi radi. - Nisu to bilo kakvi frajeri - odgovorio joj je Riđi. Siv se maskirala u jednog od izgubljenih dečaka iz „Petra Pana”. Nosila je isečene smeđe hulahopke, a kratku kosu gelom oblikovala u krestu. Aurelija se odlučla za Cr‐ venkapu i najveći deo popodneva je provela uvijajući kosu u lokne. - Dođavola - kazala je mršteći se na ogledalo - više ličim na Zlatokosu. - Vrelina kao da je istakla plavu nijansu njene inače riđkastosmeđe kose. Ili joj, možda, samo zbog igre svetlosti lokne deluju svetlije. - Ja sam onda mogla da budem jedan od tri medveda - prokomentarisala je Siv - ali to uopšte ne bi bilo ovako zabavno. - Otvorila je prozor i ispalila jednu od svojih laž‐ nih strela prema rasklimanom starom automobilu Riđeg, koji je dolazio kolskim prila‐ zom po njih, i to iz Londona. Planirali su vožnju do odredišta uz razgledanje krajoli‐ ka, uglavnom duž južne obale. Tako bi iskoristili ceo vikend i pretvorili ga u uzbudlji‐ vo putovanje. - Hej, budi oprezna s tim - povikao je. - Dobro znam kakav si strelac. - Namerno sam te promašila - odvratila je dok se on saginjao da pokupi strelu koja mu je pala malo ispred kola. Aurelija je retko putovala kolima. Njeni staratelji su bili zakleti borci za očuvanje životne sredine i zbog toga nisu hteli da kupuju kola. Umesto toga koristili su bicikle ili putovali vozom. Brzo je zadremala dok je vreva gradskih ulica ostajala za njima. Počela je da mrmlja i trza se dok su joj se misli mutile. To nisu primetili ni Siv ni Riđi jer su oboje uživali u muzici koja je dopirala iz zvučnika. Trgnula se s lirikom kad ju je Siv prodrmala. - Tu smo, srce. Jesi li dobro? - Da, naravno - odgovorila je Aurelija usiljeno se nasmešivši. Osećaj da je neko po‐ smatra postao je još jači. Sad joj se činilo da joj je neko prodro i u snove. Bilo je jasno da su događaji iz prethodna dva meseca počeli čudno da utiču na njen mozak. Usne su joj bile suve. Prešla je jezikom preko njih i osetila ukus nara. I setila se poljupca. U tami. 35
Francuska 1788. Nemiri su se brzo širili zemljom. Zbog ogromne nejednakosti francusko društvo je po‐ čelo da se raspada. Savet Bala je prvobitno planirao da proslava bude organizovana u malom zamku na sat vožnje od Pariza, čiji je vlasnik bio jedan od članova Saveta. Međutim, uticajni savetnici s kraljevskog dvora predložili su udaljenije mesto, smatrajući ga pogodnijim jer bi tako izbegli suvišnu pažnju. Na kraju su se odlučili za imanje na jugu zemlje, ni‐ zvodno od srušenog avinjonskog mosta. Bila je to letnja rezidencija nekog dalekog srodnika kraljevske porodice. Stavljena je na potpuno raspolaganje Savetu. Sve sluge s imanja dobile su nekoliko slobodnih nedelja. Zamenilo ih je osoblje Bala kako bi ono što će se tu dešavati ostalo pod velom tajne. To imanje je bilo i dovoljno osamljeno i dovoljno imućno. Bilo je oivičeno visokim zidovima zaraslim u puzavice i razno sredozemno bilje. Zahvaljujući tome, dolazak izvođača, gostiju i posluge neće biti primećen u obližnjem gradu tokom neophodnih priprema za veliku noć. Nekoliko meseci ranije, Oriola je dovedena u Avinjon i smeštena u kuću jednog obožavaoca Bala, iz koje se kamenom moglo dobaciti do impozantne gromade papske palate. Njena obuka i doterivanje su se pojačali tokom priprema za noć jesenje rav‐ nodnevice. Tada će se, kao deo godišnjeg rituala koji se od pamtiveka održava na dan kad obdanica i noć traju jednako, održati Bal. Do današnjeg dana opstala je legenda da ovaj običaj datira još iz drevnog Egipta i vremena Kleopatre, ali niko od onih koji su danas bili uključeni u tu svetkovinu nije znao pravo poreklo Bala. Niko nije znao ni da li je nastao kao verski ritual koji su smislili neposlušni sveštenici u nekom od brojnih bogomolja rasutih po pustinji, ili kao paganska proslava potpuno drugačije prirode. Kad se nije pripremala za Bal, Oriola je slobodno vreme provodila vezući ili svira‐ jući čembalo. I za jedno i za drugo imala je brojne učitelje, koji su svi odreda bili pod maskama. Baš kao i tajnovit i uglavnom ćutljiv svet što ju je nadgledao svuda u kući dok je čekala sudbonosni dan, koji se brzo primicao. Svi oni su bili pouzdani sledbeni‐ ci Bala. Njihove posebne veštine su korišćene kad god je to zahtevala proslava rav‐ nodnevice. Bila je to grupa neznanaca koji su vodili računa o svakoj njenoj potrebi, izoštravali joj um i jačali telo, usađivali u nju svaki detalj rituala koji je dolazio. Ori‐ olu je veoma jedilo što niko od tih slugu i čuvara nije dozvolio sebi da se zbliži s 36
njom. Sve se svodilo na osnovnu komunikaciju, uputstva, savete i lekcije. Bila je usamljena. Njeno detinjstvo i život kojim je živela pre nego što je odabrana pretvarali su se u daleke uspomene. Čim je stigla tamo, naredili su joj da uvek nosi najfiniju odeću, teške haljine ukra‐ šene složenim vezom i protkane zlatom, uske korsete, koji su joj brutalno stezali struk prisiljavajući je da leđa uvek drži pravo, čak i u trenucima dokolice. Kosa joj je padala na ramena u gustim zlatnim uvojcima. Slugama je izjutra trebala čitava večnost da ih naprave jer su joj svake večeri pred spavanje kroz kosu provlačili četku po stotinu i više puta. Činilo joj se da je stalno izložena budnom oku posmatrača, kao da su je spremali da je predstave na dvoru. Nije joj bilo prijatno ni u tesnim kožnim čizmama do iznad gležnjeva, koje je takođe morala stalno da nosi. Bile su elegantne, ali ne‐ udobne. Bilo je dana kad bi, da je sama mogla da odlučuje o tome, više volela da luta naokolo bosonoga, da svoje visoko, vitko telo oslobodi tesne odeće i pusti male grudi da nesputano dišu. Zašto niko nije hteo da odgovori na mučna pitanja koja joj nisu davala mira i ne‐ prestano je izjedala? Zašto su njeni roditelji pristali na tu pogodbu i predali je u ruke službenika Bala? Noći su joj bile ispunjene čudnim i uznemirujućim snovima kakve nikad ranije nije sanjala. Imala je utisak da joj u hranu i piće stavljaju nešto čime upravljaju nje‐ nim mislima i usmeravaju ih ka novim, ranije nezamislivim temama. Oriola bi se pro‐ budila rano, s okovratnikom noćne košulje mokrim od znoja, dok su joj kroz glavu još uvek prolazile jasne slike leda, vatre i sažižućeg sunca. Misli su joj se vrtele u grozni‐ čavim kovitlacima dok je polako gubila dodir sa stvarnošću. Međutim, retko je imala dovoljno vremena da se posveti razmišljanjima o jezivim slikama od prethodne noći. Ujutru su joj sluge uvek ulazile u odaje dok se još borila da povrati dah. Onda su bez reči prelazili na posao. Menjali su posteljinu, svlačili je, kupali, hranili i odevali. Sada je već bila navikla da svakodnevno nosi svilu i zlato, te‐ ške haljine s bogatim naborima i fine bele čarape koje su joj dosezale do polovine mlečnobelih butina. Posle toga, sluge su je pratile do odaja gde se odvijala njena obu‐ ka. Onda je ponovo morala da se usredsredi na svaku pojedinost rituala, da otrese pa‐ učinu sna i nejasnih sećanja na njega. I tako iz dana u dan. Sve do ravnodnevice. * * *
Oriola je dotad već bila izgubila osećaj za vreme. Kad se probudila tog jutra, prvo se iznenadila što je noć prošla bez ikakih snova. Bila je to prijatna oaza mira. Otvorila je oči, zaškiljila na sunčevu svetlost koja se probijala kroz odškrinute prozore i shvatila da je neko već razmaknuo teško zavese. Jedna prilika je nakratko zaklonila svetlost i ona zaškilji. Bila je to matrona, nadzornica posluge. Obučena u svoju najbolju odeću. 37
- Došao je taj dan - kazala je matrona. - Moraš nam osvetlati obraz. Oriola je trepnula. - Rečeno nam je da je markiz organizovao ovogodišnju svečanost i obred. To je ve‐ lika čast za nas - nastavila je. Oriola je čula razne glasine o markizu. Nisu sve bile lepe. Mnogi su govorili da je nastran i izopačen. - Ustani. Svukli su prekrivače s kreveta i Oriola je osetila čisto milovanje jutarnjeg povetar‐ ca koji je dopirao kroz prozore budeći joj čula. Nebo je bilo plavo, bez ijednog oblač‐ ka. Stresla se. Pod budnim okom matrone i maskiranih slugu, nezgrapno se izvukla iz kreveta. Kako se našla na nogama, žene su je ćutke okružile i skinule joj spavaćicu, a ona je samo podigla ruke kako bi im olakšala posao. Tako nagu odveli su je u susednu odaju s bakarnom kadom, iz koje se dizala topla mirišljava para. Oprezno je umočila nožni prst u vodu i uverila se da je baš kako tre‐ ba, ni pretopla ni previše hladna. Onda je spremno zakoračila u kupku. Zažmurila je pa zadrhtavši i uzdahnuvši sačekala da joj služavke poliju ramena okrepljujućom vo‐ dom. Dok su je dva para veštih ruku sapunala i polivala vodom, Oriola je otvorila oči i videla da je matrona ispitivački posmatra i procenjuje moć njenog nagog tela i prija‐ tan sklad njenih oblina, crta lica i svetle puti. Iza nje se začulo komešanje. Neko je ušao u odaju. Nagonski je poželela da se okre‐ ne i vidi ko je to, ali matrona ju je oštro pogledala pravo u oči zabranivši joj da mrd‐ ne. Osetila je ruku nekog neznanca na zadnjici, zatim na ramenima i uskom prorezu između guzova. Kao trgovac koji procenjuje izloženu robu. To je sigurno muška šaka. On se nakašljao s odobravanjem i okrenuo je k sebi dok su sluškinje spirale tanak sloj sapunice s nje. To je bio njen stric, koga su zadužili da se stara o njoj nakon što je odabrana. Oriola se zaprepastila. Poželela je da zakloni grudi i međunožje od njegovog pogle‐ da, ali znala je da joj pravila zabranjuju da prikriva svoju golotinju. Osetila je kako cr‐ veni i kako joj se u stomaku steže čvor. Stric je sada stajao pored matrone. Oboje su je ćutke i pomno posmatrali. Na nje‐ govim tankim usnama zatitrao je dvosmislen osmeh. Nosio je svoju najbolju periku i vojnu uniformu s ordenjem za zasluge stečenim u Španskom ratu za nezavisnost. Dok su je sluškinje brisale, ukočeno je stajala izložena temeljnom, hladnom proce‐ njivanju. Zadovoljni onim što su videli, njeni čuvar su iznenada izašli. Prepustili su je brizi užurbanih sluškinja, koje su joj sada puderisale telo od glave do pete sve dok nije izgledala kao da je od porcelana. Stopala su joj još bila u mlakoj vodi u bakarnoj kadi. Kad ju je neko dodirnuo po ramenu, bilo joj je jasno da treba da izađe iz kade i vrati se u spavaću sobu. Tamo joj je naloženo da, i dalje potpuno naga, sedne u fotelju 38
tapaciranu damastom. Druga grupa sluškinja, lica delimično zaklonjenih crnim domi‐ no maskama, počela je da joj češlja kosu naviše sve dok nije izgledala kao moćna eks‐ plozija plavih kovrdža koje se poput krune uzdižu iznad njenog nežnog lica. Pomoću losiona i krema, kosu su joj podigli u punđu nalik košnici. Sličnu frizuru imala je Ma‐ rija Antoaneta kad su je pre dve-tri godine roditelji odveli na dvor, gde je preko pola sale ugledala kralja. Sluškinje su je celo jutro na smenu doterivale. Na nago telo nanosile su joj slojeve belih, mirišljavih pudera sve dok taj snežnobeli prah nije izgledao kao druga koža ili prozirna odeća. Dali su joj da popije sirup od ružine vodice, ali ne i čvrstu hranu. Onda su joj naneli ruž na bradavice. Pošto su joj pincetama dovele obrve do savršens‐ tva, žene su prešle na njeno međunožje. Podšišale su joj žbun i uz bolno čupkanje oblikovale ga tako da je ostala samo brazda, toliko tanka da je, kad bi pogledala nani‐ že, videla svoje usmine. Oriola im se prepustila. Misli su joj dokono lutale dok je pokušavala da ih skrene s predstojeće noći. Trudila se da zanemari peckanje svaki put kad bi je čupnuli na tom osetljivom, intimnom delu tela. Dali su joj šolju aromatičnog čaja i naredili joj da ga popije. - Ovo će ti pomoći da zaspiš - rekli su. Za tim je zaista čeznula posle nekoliko sati kupanja i priprema. Sad joj je ćelo telo bilo našminkano, doterano, a svaki nerv našti‐ movan i napet od iščekivanja. Piće je imalo čudan ukus, shvatila je Oriola dok su je pažljivo prenosili u krevet. Brzo je utonula u dubok san. * * *
Negde u dubini uma, bila je svesna da su je probudili iz dremeža kad je pala noć, za‐ tim su je umotali u meku i toplu tkaninu i dugo vozili kočijom. Sve je bilo kao u dale‐ kom snu u kom je istovremeno učestvovala i posmatrala sa strane. Odagnala je pospanost iz očiju. Kamena dvorana bila je ogromna, osvetljena koncentričnim krugovima baklji koje su blistvo buktale na sve strane bacajući titravu svetlost na spektakl koji se odvijao is‐ pod njih. Bila je opružena na baršunastoj sofi, na jednom od balkona s pogledom na prostranu salu. Dok se san lagano povlačio, Oriola je osetila oštar, probadajući bol u bradavicama, a zatim i u međunožju. Brzo je smakla providan svileni ogrtač sa sebe i zaprepastila se otkrivši da su joj intimni delovi tela ukrašeni tamnonarandžastim ka‐ menčićima. Prepoznala je ćilibar. Isprva se uplašila da su joj probušili kožu ne bi li ga pričvrstili, ali je odahnula, uvidevši da je samo prikačen oštrim štipaljkama koje su je bolno ujedale. Na to je niko nije pripremio. Dok su joj se čula polako budila, Oriola se zapitala koliko je dugo spavala. Usred‐ sredila se na bol onako kako su je učili i on se polako pretopio u čudan oblik zadovolj‐ stva. Blag talas užitka prostrujao joj je s vrha grudi i međunožja, nakupivši joj se u 39
dnu stomaka, a onda ponovo krenuo naviše ka usnama, stigavši na kraju do uma na‐ dražujući joj svaki živac. Uzdrhtala je. Onda je shvatila da je potpuno naga s razmak‐ nutim ogrtačem. Međutim, odozdo niko nije gledao u nju, a na balkonu je bila sama. Preklopila je rubove ogrtača. Pošto je bio skoro providan, znala je da nije trenutak za stidljivost. Bila je svesna da će kasnije neizbežno biti potpuno gola. Tokom nedelja obuke, pripremila se za to. Iz dubine kamene dvorane do nje je doprla muzika. Podigla se, sela uspravno i pogledala naniže dok joj je do ušiju dopirao zvuk štimo‐ vanja muzičkih instrumenata. Na suprotnom kraju dvorane nalazio se podijum s gudačkim kvartetom. Na Orioli‐ no iznenađenje, sve četvoro muzičara bili su potpuno nagi. Primetila je da na sebi imaju samo ravne istočnjačke papuče, koje su im štitile stopala od hladnoće kamenog poda. Onda je shvatila da i sama nosi takvu obuću. Pažnju su joj privukli udovi dvoji‐ ce muzičara. Bili su tamniji od njihovih tela i izazivački su se njihali među nogama. Međutim, bili su predaleko da bi mogla jasno da ih vidi. Oriola se izvila i nagnula pre‐ ko balkonske ograde da bi bolje videla kad je štimovanje prestalo. Muzičari su zauzeli svoja mesta. Violončelistkinja bujne riđe kose stezala je težak instrument između buti‐ na. Zasvirali sua. Melodija joj je u početku delovala nepoznato. Bila je spora, umiriva‐ la joj je čula i stvarala zavodljivu atmosferu koja je prekrila dvoranu poput plašta. Ni‐ malo nije ličila na muziku izvođenu na dvoru ili po salonima koje su posećivali njeni roditelji, a ponekad i nju vodili. Zvučala je pomalo egipatski. Odozdo se začuše prigušeni spori koraci. Ustala je sa sofe i provirila preko balkona. Desetak parova plesalo je u dvorani. Žene su bile u čudnovatim ružičastim suknjama koje su se u naborima širile od struka naniže nalik na piramide. Muškarci su bili u uskim pantalonama odgovarajuće boje. Od struka naviše na sebi nisu imali ništa osim tankih traka koje su držale ono što su nosili ispod pojasa. Oriola je zadržala dah dok je pratila njihove ritualne pokrete. Gledala je kako prave složene plesne pokrete, izvo‐ deći figure obrednog udvaranja. U jednom trenutku mahnito su se vrteli, lako se dodi‐ rujući vrhovima prstiju, a već u sledećem su bili razdvojeni i kružili jedni oko drugih kao grabljivice koje vrebaju plen. Onda su se primakli, dah im se mešao dok su se bezmalo dodirivali usnama, da bi se zatim ponovo razdvojili. Ritam muzike se ubrzao, plesači su ga pratili. Tek tada se izmaglica sna konačno potpuno podigla s Oriolinog uma i ona se setila šta će se dogoditi. Pored nje se niotkud pojavio maskirani sluga i dao joj kristalnu čašu punu vina. Ona ju je prinela usnama. Vino je bilo teško, zemljanog ukusa, a dok joj se slivalo niz grlo, osetila je njegovu jačinu i opojnost. Kad joj je tečnost stigla do stomaka, toplota izunutra pretvorila se u plamen i tinjajući bol od ukrasnih štipaljki pretakao se u za‐ dovoljstvo. Sluga se udaljio, a Oriolinu pažnju je ponovo privukao podijum u velikoj 40
dvorani ispod nje. Plesači su se kretali usporeno, ali posle svake nove faze plesa činilo se da se povla‐ če prema zidovima ostavljajući prazninu u središtu sale. Jedna žena se probila između plesača i korak po korak došla do središta kruga koji su oni postepeno napuštali. Bila je neobično visoka u poređenju sa ostalim, u crnom od glave do pete. Drsko tanak svileni ogrtač lelujao joj je oko tela poput vode čiji su talasi blago podrhtavali sa svakim njenim pokretom. Kad je zauzela mesto u središtu plesne figure, stala je raskoračenih nogu i podigla ruke. Istetovirano lice joj je bilo nestvarno lepo i odisalo je spokojstvom i mudrošću. Muzičari su prestali da sviraju, ali su ostali na mestu, sada u ulozi gledalaca. Na suprotnom kraju dvorane otvorila su se vrata koja Oriola dotad nije bila prime‐ tila. Njihovo tamno drvo potpuno se stapalo s kamenim zidom. Šest sluškinja s ma‐ skama domina zakoračile su na podijum u pratnji krupnog muškarca. Oriola je čak i sa te daljine mogla da vidi njegovu raskošnu odeću. Zlatne niti, skupe tkanine i kroj kao saliven, pristajali su njegovom dostojanstvenom držanju. Preko perike je nosio krunu, a lice mu je bilo zaklonjeno velom. Oriola je na trenutak pomislila da je to je‐ res, jer samo kralj sme da nosi krunu. Onda je primetila da uska kruna nije načinjena od zlata ili nekog drugog dragocenog metala, već od drveta, sićušnih belih cvetova i lišća, kao paganski ukrasi za glavu. Njeni delovi bili su vešto spleteni u celinu. Iako mu se lice nije videlo, muškarac je zračio snagom i moći. Stao je nasred dvorane okrenuvši se prema visokoj ženi u crnoj odeći. Oriola je videla kako se otvara niz manjih vrata duž zidova kamene dvorane. Na‐ hrupilo je mnoštvo sveta zauzimajući mesto duž kružnog kamenog zida. I njihova odeća je bila kitnjasta i raskošna. Načas joj se učinilo da je među njima prepoznala svoje roditelje, ali pažnju su joj ubrzo privukli pokreti žene u crnom. Ona je spustila ruke muškarcu na ramena kao da ga blagosilja ili pozdravlja. Na taj znak, šest sluškinja su ga okružile kao živi zid i počele da ga opslužuju. Prvo se jedna propela na prste i svečanim pokretima skinula krunu. Držala ju je iz‐ nad njegove glave dok mu je druga skidala napuderisanu periku. Onda su mu opet stavile krunu. Lice mu je sve vreme bilo pokriveno velom. Sluškinja mu je potom raskopčala okovratnik, a onda i košulju. Druga ju je skinula otkrivši njegov maljavi torzo. U publici je zavladala tišina. Jedna sluškinja mu je prišla spreda i stala između njega i žene u crnom. Spustila se na kolena i počela da mu otkopčava pantalone. Kad je završila, skinula ih je jednim teatralnim pokretom i oslobodila njegov ogroman ud. Orioli je zastao dah. Učinilo joj se da čuje prigušene uzdahe među posmatračima. Na sebi je imao još samo uglačane duboke čizme, koje su se presijavale pod sve‐ tlošću baklji. Oriola je progutala. U gospodaru ceremonije bilo je nečeg kraljevskog i životinj‐ skog, čak zverskog. Srce joj je sve brže tuklo. 41
Žena u crnom, gospodarica Bala, pljesnula je rukama i sluškinje su se ponizno uda‐ ljile. Prišla je muškarcu i Oriola je opazila kako svi zadržavaju dah. Gudalo riđokose violončelistkinje tromo je milovalo žice i dubok, melanholičan ton ispunio je dvoranu. Gospodarica je posegnula za gospodarevim udom koji u njenoj ruci ožive, tvrd kao kamen. Pod njenim prstima postao je još veći. Oriola nije mogla da odvoji pogled od tog prizora. Onda je žena u crnom kleknula i stavila ga u usta. Orioli se oteo zapanjen uzdah. Neko ju je kucnuo po ramenu i ona se okrenula, iako je bila opčinjena prizorom u dvorani i osećala da ne sme da propusti ni trenutak rituala. To je bio markiz. Prepoznala ga je na osnovu malog portreta koji je ukrašavao ko‐ rice jedne od njegovih knjiga. Matrona joj je nedavno naredila da je pročita kako bi naučila nešto o ljudskom telu i njegovim nagonima. Oriola je tom knjigom bila zgro‐ žena i, pre svega, duboko uznemirena. Markiz je bio u jarkoj odeći kao Puličinela. Uska odeća nije pristajala njegovom punačkom telu. - Sad - prošaptao je. - Kucnuo je čas. Oriola je ustala. Pocrvenela dok je pogledom upijao njeno nago telo. Ponudio joj je ruku da je povede, ali ona je odbila i pošla za njim. Izašli su s balkona i krenuli dugim, spiralnim stepeništem od kamena. Duž stepeni‐ ca su tinjale baklje kao putokazi. Kad su stigli u ovalnu dvoranu, nalik predvorju, markiz ju je ostavio. - Sačekaj ovde. Oriola je nemo stajala drhteći. Upinjala se da čuje violončelo, muzika je zamrla iza debelih kamenih zidova koji su je razdvajali od dvorane. Vrata ispred nje najzad se polako otvoriše i okupljeni se razmakoše omogućivši joj da vidi ženu u crnom kako kleči ispred muškarca i puši mu, revnosno i strastveno. Neko ju je potapšao po leđima i Oriola je krenula. Dok je prelazila prag, neko joj je svukao svileni ogrtač te je produžila potpuno naga. Na sebi je imala samo meke papuče i nakit koji joj je provokativno ukrašavao najintimnije delove tela. Koliko god želela, nije bila u stanju da gleda nikud osim ispred sebe. Prisećala se lekcija naučenih prethodnih meseci, priča o izvođenju tog rituala i sudbini koja je čeka. Zato je nestrpljivo ali i sa zebnjom iščekivala ono što sledi. - Sad - šapnuo je neko iza nje i ta reč se prenela na stotine usana koje su kao skare‐ dan hor ponovile: - Sad. Stigla je do gospodara i gospodarice. Žena se bila povukla i pred Oriolom se ukaza gospodarev ud, svetlucav od njene pljuvačke. Izbliza je bio prelep i zastrašujuć, ta‐ 42
man, nabrekao, moćan i opasan, i pozivao ju je. Ali Oriola je znala da ga te večeri neće osetiti u ustima. Četvorica plesača čiji je ceremonijalni nastup ranije gledala, prišli su joj s leđa. Gospodarica joj je nestala iz vidokruga. Pred njom je bio samo gospodar, moćan i ve‐ ličanstven. Plesači su je uhvatili u istom trenutku, dvojica za ramena, a dvojica za listove, i po‐ digli je. Razmakli su joj noge, a ona se zajapurila kad je shvatila koliko je vlažna. Gospodar je zauzeo položaj i plesači su je spustili, namestivši je na njegov ud. Oriola ga je osećala i svakim mišićem se napinjala da ga obuhvati. Kao daju je ćelu ispunio. Bio je to istovremeno napad i predaja. Sklopila je oči i prepustila se slados‐ trašću koje joj je obuzelo telo. Plesači su se udaljili, a ona je osetila gospodareve ruke kako joj obuhvataju guzove. Počeo je da se kreće u njoj, ritmično i neumoljivo. Ona je s radošću dočekivala svaki njegov pokret. Od žalostivih tonova violončela muzika se izvila u krešendo vrištećih violina. Kvartet je poleteo na krilima melodije sve dok se svaki ton nije uskladio s gospodare‐ vim nasrtajima. Oriola nije znala koliko je trajalo, ali vrisak koji je bujao u njoj na kraju se probio na površinu. Ne mogavši više da obuzda prenadražena, kriknula je. Bio je to vrisak zadovoljstva. S gospodarem ju je sada spajao samo njegov ud. Više je nije pridržavao rukama. Umalo se onesvestila dok ju je orgazam kidao, ali uspela je da se pribere i pogleda ga. U međuvremenu je skinuo veo te mu je prvi put videla lice. Bilo je lepo, divlje, ali pri‐ jatno. Kad je izvadio ud iz njenog međunožja rekao je: - Gotovo je, Oriola, ti ćeš biti nova gospodarica. Ali najpre - tetoviranje. Sledeće godine revolucija je protutnjala zemljom i Bal se nekoliko decenija neće vratiti ni u Francusku ni u ratovima rastrzanu Evropu.
43
3. Kap krvi - Je li ono crkva? - upitala je Aurelija Siv dok su prilazile teškim drvenim vratima. Riđi je povukao uže starinskog zvona da bi objavio njihov dolazak. Glasan smeh i bučna muzika čuli su se i na ulici, što je bila čudna suprotnost zvonkoj jeci mesinga. - Ovo je preuređena kapela - odgovorio je Riđi kad su se vrata otvorila. - Strava, a? - Dobro došli! Sjajni kostimi! Upravo ono što nam treba - rekao je muškarac koji ih je dočekao. Bio je niži od Riđeg, ali tako živahan i veseo izgledao je krupnije nego što jeste. Krajevi kose bili su mu ofarbani u blistavoljubičastu, ali to se jedva videlo kroz čipkanu kapicu koja mu je pokrivala glavu. Nosio je letnju haljinu i nabranu kecelju. Mahao je varjačom kao da drži čarobni štapić. - Uđi, uđi - pozvao je Aureliju sa širokim osmehom. - Ja sam baka, a ovo je vuk. Pokazao je prema mladiću koji je stajao pored njega, odeven u najbezazleniji kostim vuka koji je Aurelija mogla da zamisli: smeđ filcani kombinezon s velikim ovalnim belim umetkom na stomaku. Nekoliko čuperaka smeđe dlake štrčalo mu je s kapuljače ukrašene oklembešenina ušima od filca i očnjacima. Vuk se nasmešio Aureliji pokazujući par sekutića mnogo dužih od ostalih zuba. To je bilo još upadljivije jer mu je kapuljača skrivala deo lica. Zbog toga je delovao prete‐ če, iako mu je ostatak kostima bio kao iz crtanog filma. - Uh! - otelo se Siv. - Koliki su ti zubi! - To je da bih ti se lepše nasmešio - odgovorio je vuk još više se iscerivši. Aurelija je potisnula drhtavicu. U kapeli je bilo hladno, a ona se obukla da ostavi utisak, a ne da joj bude prijatno. Nosila je tanku čipkanu bluzu s odgovarajućom suk‐ njom i lagani crveni plašt od pamuka, koji je brošem pričvrstila oko vrata, ali ruke su joj ostajale otkrivene. Zažalila je što nije poslušala Siv i obukla hulahopke ispod suk‐ nje. Kad zabava bude u punom jeku, niko neće primetiti ko je kostimiran, a ko nije, rekla joj je Siv. Ali Aurelija je uvek vodila računa o detaljima i zato je krenula golih nogu, navukavši samo bele čarapice i bledoružičaste baletanke. Siv je, s druge strane, bila polugola. Nosila je iscepane smeđe hulahopke i crni grudnjak ispod prsluka od teksasa koji je pozajmila od Riđeg i, uprkos njegovim pro‐ testima, vešto ga isekla. Ruke, listovi i torzo bili su joj goli, ali nije se ježila od hladno‐ će. Pre je mogla da prođe kao minijaturni Rambo nego kao jedan od izgubljenih deča‐ 44
ka, što joj je bila namera. - Šta imaš u korpi? - upitao je vuk. - Cveće - odgovorila je Aurelija podižući poklopac Lorine pletene korpe za izlet kako bi pokazala ruže i lale koje je tog jutra kupila na pijaci. Vuk je sagnuo glavu i onjušio. - Divno - rekao je. Cveće se malo zgnječilo tokom putovanja te je jače mirisalo. Kad je Aurelija otvo‐ rila korpu, tako ju je zapahnuo da joj se učinilo da nosi čitavu baštu. - Da li ja to vidim još jednog izgubljenog dečaka? - umešao se neko. Glas je dopi‐ rao sa stepeništa iza njih, odakle je jedan mladić visio naglavačke držeći se nogama za ogradu. Bio je sav u različitim nijansama zelene, a na glavi je imao šešir sa zvonom na vrhu. Ono je zazvonilo kad se spustio niz ogradu stepeništa i meko doskočio na pod. Bio je bosonog, a prsti na rukama i nogama, kao i nokti, bili su mu ofarbani u jarku boju limete, kakvu je Siv često nosila. - Ja sam Pi-Džej - rekao je potpuno usmerivši pažnju na Siv. - Ja sam Niska - odvratila je Siv koristeći nadimak kojim ju je Riđi često oslovlja‐ vao iz milošte. - Ja idem po piće - prekinuo ih je Riđi probivši se pored Petra Pana i Vuka da nađe kuhinju. Siv i društvo koje se okupilo u hodniku da ih dočeka pošli su za njim u po‐ tragu za ostalim učesnicima zabave. Pošto više nije bila u centru pažnje, Aurelija je mogla da krene u istraživanje. Sta‐ vila je korpu na podlaktica i otvorila vrata sobe, gde su se, kako je ko stigao, ispružili drugi junaci iz bajki koje je Aurelija slušala i čitala u detinjstvu. Soba je bila ogromna, a tavanica dvostruko viša nego u običnoj kući. Tu je bio deo u kom se pastva nekad okupljala da sluša propovedi i predikaonica. Sada je bila puna razbojnih čilima i polica za knjige, a našlo se mesta i za klavir. Riđokosa sirena sedela je na plavoj barskoj stolici u uglu predikaonice. Ispružene noge bile su joj utegnute u uzan kostim dijamantskog sjaja, koji je blistao na svetlu. Glavu je oslonila na veliku zlatnu harfu. Kostim joj je tako dobro stajao da Aurelija nije odmah primetila da je od struka naviše potpuno gola. Grudi su joj bile velike i je‐ dre, ukrašene srebrnkastim puderom, te joj je koža ličila na riblju krljušt u skladu sa sjajem repom. Pesma „King of the World” benda First ejd kit grmela je sa zvučnika u niši gde su nekad bile crkvene orgulje, dajući zabavi veselu folk notu. Tri mladića su đusakala na‐ sred sobe. Bili su lakonogi i tako hitri i gipki da se po njihovim pokretima uopšte nije moglo zaključiti da sva trojica imaju kopita. To se primećivalo jedino po trupkanju njihovih stopala. Sva trojica su na glavi imali uvijene rogove, neobično debele i velike u poređenju s finim crtama njihovog lica. Pod prigušenim svetlom više su ličili na sa‐ tire nego na kostimirane muškarce. Aurelija je prišla da ih bolje osmotri. Sveća je odjednom zatreperila skoro se ugasivši i Aurelija je poskočila kad je zidom pored nje proletela tamna sena. Onda je shvatila da je to njena sopstvena senka. Na‐ 45
smejala se i odmahnula glavom čudeći se svom strahu. Naravno, plesači su samo kos‐ timirani ljudi, ništa drugo. Ovo je stvarni život, a ne bajka. Aureliji je zastao dah kad je shvatila da trojica muškaraca osim rogova, kopita i repova na sebi nemaju doslovce ništa drugo. Iznenadila se koliko su im kite izgledale obično tako opuštene. Bile su samo još jedan nebitan detalj, u stalnom pokretu s ostatkom njihovih tela. Siv i Pi-Džej su se pojavili pored nje držeći velike pehare tamnocrvenog pića. Siv je donela jedan i za Aureliju. Ova ga je uzela i onjušila sumnjiv sadržaj. Piće je mirisalo kao cveće u njenoj korpi, ali ta aroma se razlikovala od bilo čega što je dotad smatrala pitkim. - To ti je nekakav sirup - rekla je Siv. - Napravljen je od ružinih latica i zvezdastog anisa. Teatralno je zabacila glavu i otpila veliki gutljaj iz svoje čaše, a onda isplazila jezik kao da želi da pokaže da napitak nije otrovan. - Zar ovo nije fantastično?! - upi‐ tala je pokazujući nage plesače. - Podseća na onaj vašar, samo je još bolje. Kasnije ćemo izvesti neke trikove - dodala je spuštajući ruku na ramena Pi-Džeja i stiskajući ga. - Gde je Riđi? - upitala je Aurelija. - Otišao je da proveri konopce - odgovorila je Siv. Aurelija je pogledala prema tavanici i zviznula kroz zube. Debeli konopci izukršta‐ ni oko stubova obrazovali su gustu mrežu. - Mnogo je visoko - primetila je Aurelija zabrinuto se namrštivši. - Pi-Džej će biti sa mnom, a on je stručnjak za to. Ne brini. - To je tačno - rekao je Pi-Džej. - Sigurniji sam u vazduhu nego na tlu. - Je li to Pi od Piter? - zanimalo je Aureliju. - Ne - odgovorio je. Od Persefona. Džon Persefona. Persi više liči na ime za prase, pa me svi zovu Pi-Džej. - Pi-Džej je išao u cirkusku školu u San Francisku - objasnila je Siv. -I kaže da će mi pomoći da se pripremim za audiciju. Aurelija je sumnjičavo pogledala Siv. Ova je sklonila ruku s Pi-Džejevog ramena, ali pokazivala je sve druge znake ozbiljnog flertovanja. Kresta na njenoj glavu koju je satima doterivala gelom kako bi bila savršena sad je bila raščupana, jer je Siv odsutno provlačila prste kroz kosu. Taj pokret je uvek odavao da joj se neko dopada. Siv i Aurelija su satima razmatrale šta da rade s Riđim pošto on nije nameravao da krene s njima u inostranstvo. Rekao je da se previše plaši letenja, a Siv je njegov strah shvatila kao ličnu uvredu. Da je zaista voli, kazala je, smislio bi kako da krene s njom, čak i po cenu da prepliva okean. Siv je možda samo bila ljuta na njega, a možda je br‐ zina kojom se ohladila od Riđeg bila pokazatelj njene neumoljive pragmatičnosti. Siv je bila neposredna, nesputana sentimentalnošću. Jednostavno je prihvatala stvari ona‐ ko kako su dolazile, ne pitajući se previše šta će ispasti na kraju. - Naći ćemo neko mesto za vežbanje - rekla je Siv. Onda je uhvatila Pi-Džeja za ruku, pa su zajedno odskakutali preko kamenog poda. Kad su krenuli uza stepenice, 46
Aurelija ih je izgubila iz vidokruga. Aurelija je probala piće. Imalo je sladak i drvenast ukus. Otpila je još malo. Što je duže muljala gutljaj po ustima, ukus je postajao sve jači. Pre nego što je shvatila, čaša joj je bila prazna i odjednom je osetila neodoljivu želju da odmah popije još jedno. Taman kad je čvrsto stisnula čašu i krenula ka kuhinji da dopuni pehar, muzika je ubrzala i okupljeni, koji su se do maločas izležavali na jastucima razbacanim po sobi, sada su bili na nogama. Plesali su s trojicom rogatih muškaraca uz težak ritam bub‐ njeva, koji je iz časa u čas postajao sve brži sve dok Aurelija nije stekla utisak da se našla u kovitlacu tela. Čak je i sirena, bez onog izraza dosade, ustala kako bi se pridružila ostalima u ple‐ su. Naravno, pošto su joj noge bile sputane ispod uskog kostima s repom, na podijum je izašla hodajući na rukama. Njena vatrenoriđa kosa izgledala je kao plameni jezik koji je prati preko hladnog, sivog poda kapele. Krajičkom oka Aurelija je spazila još jednu priliku kako se kreće pod svetlom sve‐ ća. Jedino on se nije pridružio ostalima. Izašao je na svetlost. - Ovaj kostim nije baš zgodan za ples. U njemu je prevruće - objasnio je vuk. Dr‐ žao je bokal crvenog napitka. Aureliji je glas bio promukao kad je progovorila. - Mogu li? - upitala je. - Naravno, samo izvoli. Napunio joj je čašu do vrha i Aurelija je zabacila glavu i iskapila je. Ponovo ju je savladala nepodnošljiva žeđ. On joj je ponovo napunio čašu. - Ja sam ovo napravio - rekao je. - Po receptu svoje majke. Drago mi je da ti se svi‐ đa. - Da - kazala je. - Veoma je ukusno. Aurelija je liznula usne. Muzika je ponovo usporila, a s njom i plesači. Uzburkani kovitlac smenilo je lagano, ujednačno njihanje uz spor, ali postojan ritam pesme „Hoof and Horn”, koja je tako gruvala iz ozvučenja da se činilo da ritam dolazi kroza zidove i navire iz tla prodirući joj u noge, koje su sada cupkale. - Izuj se, bolje ćeš osetiti ritam - doviknula joj je jedna devojka u beloj bluzi i suk‐ nji boje zvončića, s nekim izrezbarenim predmetom u ruci. Uhvatila je Aureliju oko struka i zavrtela je tako da je njen crveni plašt zalepršao kao zastava na vetru. Devoj‐ ka se nasmejala i zavrtela štapom. I ona je, kao i svi ostali na toj zabavi, bila bosa. Naravno, bio je osnovni red da se izujete kad kao gosti dolazite u nečiju kuću, tako da to možda i nije trebalo da je čudi. Ali na svim zabavama na kojima je Aurelija bila, većina devojaka, posebno onih nižih i punijih, nosila je cipele s visokim potpeticama. Aurelija je bila potpuno svesna svoje visine i nije volela da štrči. Trudila se da to izbegne kad god može te je uglavnom no‐ sila baletanke. Uz tako velik broj bosonogih zvanica, pri čemu je polovina njih bila polugola, Aurelija se osećala kao da nije na zabavi. Pre joj je delovalo da se našla u 47
šumi okružena nimfama i drugim fantastičnim bićima. - Ko si ti? - upitala je Aurelija zadihano dok je skidala čarape i cipele da bi ih zatim bacila u jedan ugao. - Mala pastirica, naravno - odgovorila je devojka i nastavila da se vrti ne pokazuju‐ ći nikakve znake vrtoglavice. Ispod bluze nije nosila ništa. Dok se kretala, grudi su joj se njihale kao klatna u ritmu muzike. Bradavice su joj se jasno ocrtavale kroz provid‐ nu tkaninu. Bile su bujne, tamnosmeđe, iste nijanse kao njena kosa i oči. Aurelija je spustila oba stopala na kameni pod i raširila prste. Dok je muzika pulsi‐ rala kroz nju, osetila je kako telo počinje da joj se kreće potpuno samovoljno. Pridru‐ žila se plesačima podigavši ruke iznad glave. Dozvolila je onom najbližem da je uhva‐ ti oko struka i zavrti je tako da joj se suknja podigla, a plašt poleteo, usput zakačivši rog jednog od nagih momaka i pocepavši se. Aurelija nije marila za to, najvažnije je bilo da se muzika ne prekida. Sledeća pesma imala je brži ritam i svi u sobi su se ponovo zavrteli. Sveće su zatre‐ perile, a senke na zidovim se izdužile. Aurelija je bila umorna i ošamućena. Da je zas‐ tala da razmisli o tome, primetila bi da je potpuno opijena, iako nije bilo ni kapi alko‐ hola u piću od ružinih latica. Bilo joj je vruće i bila je žedna, ali vuk je nekud nestao i odneo bokal sa sobom. Aurelija je pokušala da se probije kroz masu i nađe bar čašu vode, ali to joj nije polazilo za rukom. Krenula je na drugu stranu i obrela se pred debelim drvenim vratima. Otvorila ih je i zapahnuo ju leden noćni vazduh, hladeći joj kožu i mrseći joj kosu. Kovrdže su se opustile, kosa joj je ponovo bila prava kao strela. Vetar je bio jak, ali prijalo joj je to strujanje vazduha. Posle one noći na vašaru i neznančevog poljupca, primetila je da joj snažan vetar godi, čak i kad ledeni vihor dolazi s mora, kao što se često događa u Leju. Sa zadnje verande je sišla na travnjak. Dok su joj prsti uranjali u rosu, nakratko je zastala razmišljajući da li da se vrati po cipele. Pomislivšia na masu vrelih, zbijenih tela kroz koju bi morala da se probija, odustala je. Ionako nije bila sigurna gde je baci‐ la cipele. Mlad mesec je izgledao poput oštrog luka na nebu. Noć je nudila sijaset mogućnos‐ ti i prilika. Ugledala je manju zgradu nešto dalje u dvorištu i krenula k njoj. Delovala joj je kao replika kapele. Još jedna crkva, ali manja od originala. Aurelija je zaškiljila u mrak da vidi hoće li iza ugledati još jednu. Bezmalo je očekivala da vidi čitav niz crk‐ vica, sve jednu manju od druge, poput ruskih lutaka. Ali iza kamenih zidova manje crkve bila je samo visoka drvena ograda. Crkva je bila okružena niskim drvećem i žbunjem. Među lišćem razigranim na ve‐ tru Aurelija je čula komešanje i grebuckanje. Pokušala je da ubedi sebe da su to uobi‐ čajeni noćni zvuci. Samo vetar i ježevi. Ali nije mogla da odoli a da se začas ne osvrne preko ramena kako bi se uverila da je i dalje sama. Sablasni odrazi i dalje su igrali oko 48
nje, kao na zabavi gde su se senke plesača kretale zidovima kao u kineskom pozorištu. Međutim, napolju, u tami, Aureliji je svaki pokret izgledao zloslutno. Zato je ubrzala korak dok nije stigla do manje zgrade, a onda je otvorila vrata. Iznenadila se i laknulo joj je kad su se otvorila s lakoćom, bez preteče škripe zarđa‐ lih šarki. Potražila je prekidač, ali nije mogla da ga nađe. Uzalud je opipavala po mra‐ ku. Izbezumila se. Na kraju je jednostavno sela na hladan kameni pod, naslonivši se na zid. Obavila je kolena rukama pokušavajući da se smiri i privikne oči na tamu. Kamen pod njenim nogama bio je hladan. Ulivao joj je osećaj spokoja svojstven svemu drevnom. Kao da ploče od kojih je napravljen pod tako dugo stoje tu da su srasle sa zemljom i više ne mogu da se odvoje od nje. Jednostavno im je tu bilo mesto. Aurelija se opustila oslonjena na zid. Vreme je usporilo. Ćula su joj postajala sve oštrija što je duže sedela, tiho i nepomično. Nežno je prešla rukama preko kamena is‐ pod sebe. Prijala joj je njegova hrapava površina. Osetila je da povremeno struji topli‐ ji vazduh i uživala u toplim talasima koji su joj milovali kožu. Imala je utisak da pros‐ torija diše i zagrevaje svakim svojim izdahom. Oni zvuci napolju izbledeli su i nestali. Nije bilo ničeg osim te odaje i nje u njoj, postojanog pulsa srca u njenim grudima i vazduha što joj miluje telo. Bilo joj je neobično toplo. Kao da se vrelina iz tela plesača slila u tlo i nastavila daje greje, iako je bila daleko od plesnog podijuma. Shvatila je da je odeća steže. Plašt joj je prejako pritegao vrat. Otkopčala je broš s dragim kamenom, ukrašen dvema trešnjama. Šavovi bluze usecali su joj se u kožu. Čipkana suknja joj je u poređenju s farmerkama, koje obično nosi, delovala lako i fino kad ju je obukla. Sad joj je žaila potkolenice. Aurelija je žudela da oseti umirujući do‐ dir kamena na celoj koži. Prinela je prste vratu i, jedno po jedno, otkopčala svu dug‐ mad. Pod jagodicama su joj je delovali kao sićušni globusi, okrugli, glatki i topli. Ra‐ skopčala je suknju u struku i odvezala je, a onda se izdigla u kukovima i spustila suk‐ nju na pod. Osećala je svaku, i najsitniju neravninu kako joj se tare o zadnjicu. Noge su joj bile zgrčene. Obuzela ju je želja da oseti kameni svakim delom tela. Okrenula se i polako se spustila na stomak, pritisnuvši grudi uz tvrd kameni pod. Pris‐ lonila je obraz i ispružila ruke, kao da je raspeta. Glasić u Aurelijinoj glavi je pitao kako bi reagovali oni koji je poznaju kad bi ušli ovamo i ugledali je kako gola leži na podu. Isti taj glasić se iznenadio što nije ni po‐ mislila da bi pocrvenela. Začudila se i što nije oklevala dok je svlačila odeću i potpuno se izlagala noćnom vazduhu. Ali taj unutrašnji glasić se brzo izgubio. Aureliju nije bilo briga. Bilo joj je prijatno dok je tako gola ležala na podu. To ju je podsetilo na duge kupke u kojima je kod kuće redovno uživala. Zamislila je kako pali mirišljave sveće. Sklopila je oči i zamislila trenje šibice o hrapavu stranicu kutije i iznenadni ble‐ sak dok plamen oživljava. Setila se i koliko je vodila računa da to jedno palidrvce po‐ traje dovoljno dugo da njime upali sve mirišljave sveće. Dok se prisećala uzbuđenja koje ju je obuzimalo dok se plamen spuštao niz palidr‐ vce, sve bliže vrhovima prstiju, osetila je sličan plamen u sopstvenom telu. Ali, umes‐ 49
to da ide naniže, ovaj plamen se kretao naviše. Toplina joj je potekla u stomak i među dojke. Male bradavice su joj se ukrutile reagujući na vrelinu, koja joj se širila u ruke i noge, u vrhove prstiju. Nasmešila se. Podigla je desnu ruku s poda i stisnula desnu dojku. Onda je uhvatila bradavicu palcem i kažiprstom i uvrnula je. Ispustila je tih uz‐ dah zadovoljstva i skliznula šakom naniže. Spustila ju je između grudi, pa preko meke kože stomaka, sve do još mekših prevoja među nogama. Navlažila je prste i prislonila ih na međunožje, vešto kružeći jagodicama. Za to vreme u mislima je putovala. Kao obično, vratila se na vašar, na neznanca i na njegov poljubac. Usne su joj se rastavile i liznula ih je. Vratila se ista ona izgarajuća žeđ koja ju je bila obuzela na plesnom podijumu. Meškoljila se i pribijala uz kamen, kao da bi kroz kožu mogla da upije malo vlage i nekako okvasi i grlo. Jezik joj je bio suv i svaka kvržica čula ukusa bila je ispucala i spržena. Ali zato joj je međunožje bilo preplavlje‐ no sokovima. Kao da joj se sva vlažnost iz tela slila tamo. Nikad nije bila tako vlažna. Vrela tečnost curila joj je preko prstiju i niz butine. Zavukla je prst u svoj otvor, a onda ga prinela ustima da okusi sopstvenu slast. Opet ukus nara. Kao da ta aroma vlada njome, kao da je progoni. Isprva je osetila samo poznatu slatkoću soka i gorki drvenasti ukus koji joj naknad‐ no ispuni usta dok gricka semenke. Ponovo je zavukla dva prsta u sebe, prinela ih us‐ nama i okusila svoj sok. Isplazila je jezik i oblizala prste sve do korena. Toliko je žude‐ la za tim ukusom da se skoro zagrcnula gurnuvši prste skoro do grkljana. I dalje ju je mučila jeziva žeđ. Gurnula je još jedan prst i ponovo ih oblizala. Uradila je to ponovo a onda nastavila; usta su joj bila sve suvlja kad god bi okusila sopstvene sokove. A onda je odjednom osetila nečije usne na svojima i mlaz slatke tečnosti. Odgovo‐ rila je bez razmišljanja, požudno gurnuvši jezik u usta tog neznanca, ne bi li utažila užasnu žeđ. Neznanac se odvojio od nje i spustio je prst na usne. - Pst - šapnuo joj je na uvo. - Dobićeš još. - Bio je to glas nekog muškarca. - To si opet ti - odgovorila je Aurelija. Njegov glas joj je nadražio svaki živac. Imala je osećaj da se vratila u detinjstvo kad je Lora ulazila u njenu sobu i ušuškavala je kako bi je umirila posle ružnog sna. - Da - odgovorio je. - To sam opet ja. Podigla je ruku da mu pomiluje lice, ali on je uhvatio njene prste i zaustavio je. - Složi odeću - prošaptao je. - Izgužvaće se. Nije bilo prozora, pa čak ni proreza ispod vrata kroz koji bi se provuklo bar malo svetlosti da bi Aurelija mogla da vidi. Mrkli mrak. No znala je da se nije pomerila da‐ leko i da joj je odeća tu negde. Zato je ispružila ruku i opipavala dok nije osetila me‐ kani pamuka i krutu čipku. Uredno je složila odeću i pažljivo je spustila sa strane. - Tako, devojčice - nežno je rekao. Znala je daje plašt malo dalje, ali nagon ju je naterao da se ne odvaja od neznanca. Pored njega se osećala spokojno i ušuškano. Plašila se da razbije tu čaroliju, pa je na‐ 50
pregla svaki mišić u telu izvijajući se da dohvati ivicu plašta. Onda ga je dograbila i privukla k sebi. Pritom se ubola na iglu broša. Na vrhu prsta pojavila se kap vrele krvi. - Jao! - zastenjala je. - Jesi li se povredila? - Ubola sam prst - kazala je. Na leđima je osetila njegovu mišicu, drugu joj je proturio ispod kolena dok ju je uzimao u naručje. Podigao ju je, a ona je oslonila glavu na njegove grudi. Uzeo je njen krvavi prst, stavio ga među usne i sisao. Njegova toplota odagnala je bol. Neznanac ju je poneo kroz tamu. Odneo ju je u nišu na drugom kraju odaje. Kad ju je spustio, osetila je baršun ispod sebe. Prostor je bio skučen, ispunjen raskošnim tkaninama i jastucima. Aurelija je posle tvrdog kamena uživala u mekoću. Meškoljila se na nežnom baršunu kao životinjica koja je nakon dugog boravka u zatvorenom najzad puštena na travu. - Prekinuo sam te - rekao je. - Nastavi, molim te. Aureliji je trebao trenutak da shvati na šta je mislio, ali kad je dokučila, krotko je poslušala. Bilo joj je potpuno prirodno da se samozadovoljava pred tim neznancem. Maštala je upravo o tome skoro svake večeri otkako su im se usne prvi put spojile. Klizila je prstima niz svoje telo i zaustavila ih u međunožju, ali ovog puta to nije bilo dovoljno. Čula je njegovo disanje u mraku i osećala toplotu njegovog tela tako blizu da ju je to samo još neprijatnije podsetilo da njena ruka nije njegova. - Pomozi mi - prošaptala je. Prineo je šaku njenim usnama i nežno joj gurnuo prst u usta. Obujmila ga je po‐ hotno sisala. Izvukao je prst i krenuo naniže prateći putanju njene ruke. Uhvatio ju je za dojke, stegnuvši prvo jednu, pa drugu bradavicu. Stezao je jače nego što je to Aure‐ lija učinila i ona je uzdahnula, a onda zastenjala dok joj se oštar bol širio dojkama, pretvarajući se u toplinu. Milovao joj je stomak, a drugom rukom joj je pokrio brežuljak. Aurelija se izvila i pribila uz njegov otvoreni dlan. Široko je razmakla noge i promrmljala nadajući se da će što pre ući u nju jer više nije mogla da izdrži. Pomislila je da će umreti ako ga ne oseti u sebi. Najpre bi joj se pomračio um, a onda bi joj se telo rasprslo u komadiće, nemoćno pred olujom strasti. Pohota je sada tako divlje besnela u njoj da joj se činilo kako će se raspršiti kao talas koji se razbija o obalu njegovog tela. Zastenjala je kad joj je vrhovima prstiju ovlaš okrznuo brežuljak ne spuštajući se niže. Zarila je nokte u baršinu pod sobom i obema šakama zgrabila meku tkaninu. Vukla ju je i stezala ne bi li se oslobodila napetosti koja je sve više rasla. Onda ga je uhvatila za glavu i privukla ga uza se pripijajući usne uz njegove. Dodirnula mu je lice, pa povukla kruti okovratnik njegove košulje kako bi mogla da mu dohvati rame‐ na. Drhtavim prstima mu je raskopčala košulje da bi pod prstima osetila njegova miši‐ 51
ćava leđa. Kad se načas odvojio od nje, zašuštali su pamuk i grubo platno dok se na brzinu oslobađao odeće i bacao je u stranu. - Oh, Aurelija - rekao je. Glas mu je bio ispunjen tugom. Kao da je lebdeo iznad nje trudeći se je ne dodirne telom, no ona je ipak osetila svaku dlačicu na njegovom telu. Poželela je da ga pita kako zna njeno ime, ali čak i na to je brzo zaboravila dok mu se prepuštala. - Još - molila je. Sad joj je već bilo teško da uobliči reči. Samo mu je čvrsto obavila ruke oko vrata, podigla glavu, razdvojila usne i ponovo ih pritisla uz njegove, upijaju‐ ći slatku tečnost koja joj je gasila žeđ. Ali ni to nije bilo dovoljno. Aurelija je nagonski osetila da ništa neće biti dovoljno, da nikad ništa neće moći da je ispuni, osim tela tog muškarca u njoj. Njena žudnja za njim bila je silovita i bezumna. Želela je da mu se zavuče pod kožu i da oseti kako se on zavlači pod njenu, sve dok ne postanu jedno, da ih nikad ništa ne razdvoji. Podvukla se ispod njega klizeći naniže, istražujući njegovo telo dlanovima sve dok ga nije uhvatila za čvrstu zadnjicu, a onda i za ud, tvrd kao kamen. Prvi put je osetila kitu u ruci, njenu meku i svilenkastu kožicu. Zastenjao je dok mu je prelazila šakom preko koplja ispitijući svaki nabor, nežno mu stežući muda i uživajući u njihovoj to‐ ploti i težini dok su joj počivala na dlanu. Neznanac je sagnuo glavu i poljubio je. Ona se u istom trenutku izvila i povukla ga prema sebi držeći ga za kukove sve dok njegova kita nije skliznula u nju a tela im se spojila. Njihali su se u neprekinutom ritmu, ali Aureliji ni to nije bilo dovoljno. Vris‐ nula je od bola kad je prodro dublje, ali s tim bolom došao je i predivan, omamljujuć osećaj da je on u njoj, da je najzad ispunjava. Nije joj ispunio samo telo, već i srce i um. Dušu. Kako je moguće da svoje neznanaca, muškarac i žena koji se nikad nisu pogledali u oči, mogu da budu tako fizički prisni? Razum joj je govorio da je to suludo. Ali telo je nagonski osećalo da su ona i neznanac dva dele slagalice i da se uklapaju kao da su juče razdvojeni, kao da su potrebni jedno drugom da bi bili celoviti. Zavrtelo joj se u glavi kad joj je spustio šake na bokove i s lakoćom je okrenuo na stomak. Prekrio je njeno telo svojim. Bio je mnogo kruoniji od nje. Butine su mu bile mišićave i moćne, a ramena široka. Kad je pritisnuo grudi uz njena leđa, povukao je za kosu i oslonio vilicu na njeno rame, osetila se zarobljeno. Zemlja kao da je prestala da se okreće. Ništa više nije postojalo osim tog trenutka koji je pripadao samo njima dok su im se tela kretala kao jedno. Obraz mu je bio vlažan. Liznula ga je i osetila so. - Zašto plačeš? - upitala ga je. - Jer želim da te gledam. Ali mora ovako - odgovorio je. - Onda me oseti - kazala mu je Aurelija dok je pod težinom njihovih tela pokuša‐ vala da provuče ruku i ponovo ga stavi u sebe. Neznanac se podigao na kolena i povukao Aureliju za sobom, tako da je sada bila 52
na sve četiri. U silovitom naletu svom svom težinom se bacio na nju i prodro do kore‐ na. Aurelija je kriknula, zatečena, onda ju je obuzelo sladostrašće. Njegovi pokreti su zadovoljavali njenu žudnju da mu pripadne, da je ispuni i sjedini se s njim, da posta‐ ne deo njega. Odupirala se šakama kako bi mogla da se nabija na njega i oseti ga još dublje u sebi, ali on ju je uhvatio za zglobove i zarobio joj ruke iza leđa. Drugom ru‐ kom ju je poduhvatio i posadio na svoju kitu. Predala se. Znala je da mu je prepuštena na milost i nemilost, ali i da je sasvim bezbedna s njim. Neće je pustiti da padne, niti će nastaviti tako silovito da se zariva u nju. Nije mogla da zamisli bi neki njegov po‐ kret mogao da joj bude neprijatan ili prejak. Čak i kad bi je raspolutio, ne bi mogao da je povredi. Uhvatio ju je za kosu i obavio jedan pramen oko svog ručnog zgloba gurajući Aureliju dole na jastuke. Drugom rukom joj je podigao glavu, tako da joj je telo sada bilo izvijeno kao luk. Onda joj je jednu šaku spustio na vrat i obavio ga prstima. Aurelija se pribila uz njega. Uživala je u svojoj ranjivosti i potpuno mu se predala. Po‐ želela je da poviče: „Uzmi me. Radi sa mnom šta hoćeš, tvoja sam”. Međutim, plašila se da bi naglas izgovorene reči razbile magiju njihovih tela u nemoj, nagonskoj pris‐ nosti. Zato je ćutala, zadovoljivši se tihim stenjanjem koje joj je otimalo iz dubine grla. Kad joj je sklonio šaku s grla, imala je utisak da ju je sklonio s njenog srca. Taj do‐ dir na njenom vratu bio je više od milovanja. Bio je to gest davanja i uzimanja, sigur‐ nosti i pretnje, pripadanja i prisvajanja, predaje i dominacije. Onda mu je ruka skliznula niže i Aurelijinu kratkotrajnu tugu odagnao je nov, neopisivo prijatan osećaj. Obavio je ruku oko nje i privukao je uza se, pristiskajući jhe na svoje grudi. Stezao joj je dojke i milovao joj stomak, a onda joj je gurnuo ruku iz‐ među nogu. Dok je zavlačio prste u nju, oboje su stenjali, on od predivne vatre njenog među‐ nožja, kojim ga je stezala, a ona od radosti što ga ponovo oseća u sebi. Krenuo je navi‐ še dok nije našao klitoris. Trljao ga je onako kako je ona to radila dok se samozadovo‐ ljavala. Savršenim ritmom pomerao je prste ukrug. Zagrlio je Aureliju tako čvrsto da je osećala kako mu srce lupa, sve brže i brže, u ritmu sa šakom u njenim preponama. To je trajalo sve dok ona nije iznenada kriknula i klonula na njega savladana silinom vrhunca. Aurelija je sklopila oči i srećno uzdahnula dok ju je neznanac podizao u naručje i privijao uza se. Nežno ju je poljubio u čelo i zagladio odbegle pramenove kose koji su joj se zalepili za lice vlažno od njenog znoja i njegovih suza. Osetila je kako se njegovi čvrsti mišići nakratko grče i shvatila da neznanac još nije dosegao vrhunac. Ali njemu to kao da nije smetalo i Aurelija je utonula u dubok san u njegovom zagrljaju. Uživala je u blagodati mirnih snova bez mračnih senki koje su joj ispunjavale misli otkako su njegove usne prvi put dotakle njene na vašaru. 53
Čvrsto ju je grlio sve dok se noć nije pretvorila u zoru. Na prvi znak svitanja neznanac je prislonio usne na njen glatki brežuljak; ostavio je trag koji će je zauvek promeniti, mada će Aurelija to mnogo kasnije shvatiti. Još jednom ju je poljubio u usta. A onda je otišao. * * *
- Aurelija! Aurelija! - Vikala je Siv. Njena prijateljica je zastenjala, kratko zatreptala, a onda ponovo zaspala. Siv je uhvatila Aureliju za rame i protresla je. Snažno. - Aurelija! - ponovo je povikala. - Riđi je otišao s vašarskim drugarima. Neće se vraćati. A ja ne želim da visim ovde ceo dan. Za pola sata nam polazi voz. Aurelija se odjednom trgnula iz sna. - Zdravo - promrmljala je. Prinela je prste usnama i osetila utvare tuđih usana na njima. - Jesi li tu? - ošamućeno je upitala Aurelija. - Naravno da sam ovde, bleso jedna! Šta te je spopalo? Hajdemo. Odmah. - Siv ju je ponovo prodrmala. - I obuci se, zaboga, zaradićeš upalu pluća. Aurelija je brzo prekrstila ruke preko grudi. Protresla je glavom kao da bi da raste‐ ra paučinu sna i razbistri um. - Sanjala sam neverovatno čudan san - rekla je. Pogledom je kružila po odaji. Bez‐ malo se nije ni sećala kako je dospela u tu čudnu kamenu crkvu, kako je zaspala na tvrdom kamenu. Pogled joj je pao na belu bluzu i suknju, uredno složene u jednom uglu. Namrštila se pokušavajući da se pribere, premotavajući sećanja na proteklu noć. Međutim, po‐ kušaj da se priseti svlačenja ličio je na pokušaj da uhvati oblak dima. Što se više trudi‐ la da, to joj je teže bilo da prizove događaje od protekle. Ustala je i na brzinu se obuk‐ la. Zastala je kad je ugledala tamnocrvenu mrlju na svom plastu, koji je pre toga bio besprekorno čist. Onda je videla da je broš u obliku trešanja raskopčan i prst je počeo da joj pulsira. Da je podigla pogled, možda bi primetila i nišu u kojoj je ležala s neznancem i belu ružu koju joj je unutra ostavio. Bele latice bile su u oštrom kontrastu s tamnocrvenim i ljubičastim baršunom čaršava i jastuka na kojima su vodili ljubav. Istina, nijednom od njih nije trebala meka tkanina dok su bili spojeni, jedno drugom u naručju. Ali Aurelija to nije primetila. Brzo je pokupila stvari i požurila na stanicu sa Siv, ostavivši hladne kamene zidove i svoje uspomene za sobom.
54
4. Novi svet Blag vetar je strujao iznad zaliva vukući sive oblake svojom nevidljivom putanjom. Bio je to prvi znak jeseni. Aurelija je Kaliforniju zamišljala kao mesto večitog sunca. Sad je shvatila koliko se slabo pripremila za tu prekomorsku pustolovinu. Klima San Franciska zasad je više li‐ čila na evropsku nego na tropsku. Bila je ljuta na sebe što nije proverila kakve su vre‐ menske prilike na severu Kalifornije pre nego što su ona i Siv brzopleto odlučile da tamo otputuju. Čija je to zamisao uopšte bila? Ako je htela kišu i tmurna jutra, onda je lepo mogla da otputuje u London, ili da, jednostavno, ostane kod kuće. Iako se rodila u Sjedinjenim Državama, posle smrti njenih roditelja poslali su je kumovima u Englesku. Sada se prvi put posle toliko godina ponovo obrela u rodnoj zemlji. Siv je ranije bila u Njujorku i na Floridi, ali nijedna od njih nikad nije putova‐ la na Zapadnu obalu, a ono što su znale bila je iskrivljena slika, stvorena pod uticajem filmova i televizijskih serija. Već nedelju dana su bile u Americi. Bila je noć kad su doputovale i grad je odavno utonuo u mrak. Vožnja taksijem do Ouklenda otegla se unedogled. Dok su prelazili preko mosta, i brda ispred njih i poluostrvo iza njih bili su prekriveni koprenom ma‐ gle kroz koju su se jedva nazirala daleka svetla grada. Kad su konačno stigle do svog novog doma, prostrane kuće sa savršeno podšišanim travnjakom u prednjem dvorištu, nisu bile raspoložene za razgovor. Na vratima ih je dočekala Edita, starica koja ja vodila malu baletsku školu smešte‐ nu u istoj zgradi. Bila je visoka i mršava poput skakavca, a po njenom držanju videlo se da se celog života bavila plesom. Riđi im je preko svojih veza pomogao da nadu smeštaj. Bio je to oproštajni poklon za Siv. Rekao im je ne zna koliko starica ima godina, a devojke se nisu usudile da je pitaju. Pretpostavljale su da je prevalila sedamdesetu. Istini za volju, mogla je biti i starija, ali odlično se držala. Siv i Riđi su obećali jedno drugom da će ostati u kontak‐ tu, iako je Aurelija naslućivala da je zbog njihovog preseljenja u Ameriku ta veza doš‐ la do neizbežnog kraja. Edit je oko sebe čvrsto obomotala svilen svetlosmeđ ogrtač sa cvetnim šarama. Na nogama je imala jarkocrvene papuče. Usne je namazala tankim slojem sjaja, a sedu 55
kosa ošišala na paž i ofarbala u bledoljubičastu, te uredno zadenula iza ušiju. Imala je velike ušne školjke, koje su izgledale još veće pod teretom teških minđuša s rubinima. Odvela ih je pravo u njihove sobe belih zidova, oskudno opremljene skromnim na‐ meštajem elegantnih, čistih linija. Pokazala im je gde su tuš, rešo i ostale neophodne sitnice, a onda ih ostavila da se sruče u krevet i odmore od naporonog putovanja. Sutradan su imale priliku da obiđu celu kuću i saznaju kakva će biti njihova zadu‐ ženja. Iako je smeštaj plaćala srećno dobijenim novcem, Aurelija se dobrovoljno prija‐ vila da jedno popodne nedeljno pomaže u sređivanju papira. Smatrala je da će tako steći malo radnog iskustva. Siv je morala da radi za svoju sobu i hranu, pa je dobila zadatak da svakog radnog dana po podne drži časove plesa i pomaže u održavanju kuće. Dobile su celu nedelju dana da se smeste pre nego što se usredsrede na svoje obaveze. Ta prva nedelja je proletela u magnovenju. Aurelija se nije sećala skoro ničega iz tog kratkog perioda. Znala je da je sve to samo posledica dugog putovanja, promene vremenske zone i uznemirenosti koja se često javlja u novom okruženju. Trebalo je navići se na novu kuću, nov grad, drugu zemlju, drugačije naglaske, čudne običaje, raspored okolnih ulica i obližnjih prodavnica. Osim toga, bilo joj je neobično što je odvojena od kuće. Bila je svesna da je samo fizički na tom novom mestu. Misli su joj, a možda i celo biće, uprkos prirodnim zakonima i neumoljivoj stvarnosti, ostali u Bristolu. I dalje je ležala naga na onom hladnom kamenom podu u rano, sivo primor‐ sko jutro. Zbunjenost i čudna obamrlost koje su je bile obuzele nakon buđenja na zabavi u Bristolu postepeno su iščezavale. Kad ju je Siv našla, odjurile su na železničku stanicu Templ Mids. Riđi je odlučio da ostane u gradu pošto ga je sledeći posao čekao u obliž‐ njem Velsu. Onda se Aurelija polako prisećala. Ti kratki blesci sećanja i osećanja isprva nimalo nisu ličili na sećanja. Međutim, bili su tako upečatljivi i stvarni da joj se činilo da se vratila u onu kamenu crkvu. Kao da je ta noći zamrznuta u vremenu pa joj se neki de‐ talji vraćaju nasumice i u zlo doba. Dešavalo se da hoda ulicom noseći smeđe papirne kese pune namirnica, zaokupljena svakodnevnim obavezama, pa da iznenada oseti neznančev vreli dah na obrazu, njegove na svojim i njegove prste kako joj trljaju kli‐ toris. U takvim trenucima bezmalo bi je savladali snažni talasi požude. Bili su toliko moćni da je morala da zastane, spusti kese na pločnik, stane mirno i polako diše sve dok ne prođe. Tek onda je mogla da nastavi dalje. Ipak, ono što se desilo te noći polako se uobličavalo i dobilo jasan redosled, iako i dalje nije znala ko je taj neznanac, niti šta je sve to značilo. Ovoga puta nije svoj do‐ življaj podelila sa Siv. Smatrala ga je previše ličnim. Uz to, sve je bilo previše ludo i zbunjujuće da bi mogla nekom da objasni, pa makar to bila i njena najbolja prijatelji‐ ca. Bilo je trenutaka kada se pitala da li je sišla s uma. Ali koliko god se upinjala raz‐ 56
borito da objasni ono što oseća, nije mogla poreći činjenicu da je svaka pomisao na njega praćena uzbuđenjem i poverenjem. Šta god da se desilo te noći, znala je da je bila bezbedna, čak zaštićena, u rukama tog stranca. Međutim, imala je toliko obaveza da je sva ta pitanja, razmišljanja i želje morala da ostavi po strani. Trebalo je pripremiti se za putovanje u Ameriku. Sve je izgledalo kao na ubrzanom snimku: pakovanje, obaveze koje je trebalo obaviti u poslednjem trenutku, potresni rastanci i na kraju putovanje taksijem do aerodroma i let za San Francisko. Kao da se sve urotilo da je spreči da razmišlja o onoj noći, o neznancu i gu‐ bitku nevinosti. Tako je bilo sve do sada. Bio je poslednji dan njihove slobode pre nego što Siv počne da radi za stan i hranu. Odlučile su da započnu život u San Francisku kako valja, kao pravi stanovnici tog gra‐ da, a ne kao turisti. Aurelija je pogledala svoj prst. Više nije bilo nikakvog traga tamo gde se ubola na iglu broša. Naravno, nije bilo ni spoljašnjih znakova utehe koju joj je pružio kad je nakratko zaplakala od bola, a on joj prislonio svoje usne na ranu. Međutim, trag je ostao u njoj. Neizbrisiv trag. Nešto što će zauvek s ljubavlju čuva‐ ti u sećanju. Divni neznanac. Njegov dodir. Njegovo milovanje. Način na koji je vodio ljubav s njom. Kako se njeno neiskusno telo s lakoćom sto‐ pilo s njegovim. Praznina koju je osetila onog jutra kad se probudila, bolno svesna njegovog odsustva, pre nego što se uopšte setila da je bio tamo. Aurelija je čula kako su se ulazna vrata zalupila te je pogledala na sat pored kreve‐ ta. Bilo je tek sedam. Uzdahnula je pomalo nervozna setivši se da Siv mora u grad po obrasce za prijemni ispit za Cirkusku školu te da mora da kopira svoje dokumente. Slušala je korake svoje prijateljice kako istrčava na ulicu da bi uhvatila autobus. Protegnula se. Udovi su joj se lenjo ispravljali dok se odmotavala iz mreže sna va‐ ljajući se po čistim čaršavima. Nožnim prstima je dodirivala ivicu pokrivača. Glasno je uzdahnula shvativši da je ostala sama u kući. Bio je to prvi put od njihovog dolaska u Ameriku da ona i Siv nisu zajedno. Koliko god joj prijalo društvo njene prijateljice, Aurelija je sad s oduševljenjem do‐ čekala priliku da se dokono izležava i neko vreme provede sama. A imala je šta da radi. Bila je obećala da će poslati detaljan imejl svojim staratelji‐ ma u Leju da bi ih obavestila da je sve kako treba. Međutim, nikako nije mogla da smogne snage ni da izvuče ajped iz kofera, u kom je ležao sa većim delom odeće koju se još nije potrudila da okači u ormar u svojoj sobi. Trebalo je oprati veš i otići do trž‐ nog centra po namirnice. Ono što su prvog dana po dolasku kupile u prodavnici na uglu bilo je pri kraju. Ipak, ništa od toga nije bilo neodložno. 57
Aurelija je zažmurila opuštajući napete mišiće. Glas u glavi ju je ubeđivao da jed‐ nostavno nastavi da se izležava i lenčari, a drugi, glas razuma i odgovornosti, već je temeljno sastavljao spisak obaveza. Uostalom, nije vreme za ustajanje. Zaključila je da je još rano. Nije otvarala oči, iako je svetlost koja se probijala kroz zavese stvarala belu pozadi‐ nu na ekranu njenih očnih kapaka i stalno je ometala. Do nje je u nepravilnim razmacima dopirao cvrkut ptica koje pozdravljaju jutro. To je u njoj budilo daleke uspomene koje nije mogla jasno da razazna, kao da su joj poruke stizale na posebnoj Morzeovoj azbuci koju samo njen DNK može da protuma‐ či. Na kraju više nije mogla da odoli i polako je pogledala krajičak neba kroz prozor. Bio je nejasne, sivoplave nijanse. Shvatila je da neće moći ponovo da zaspi. Tiho je opsovala i odgurnula jorgan u stranu. Sada se, protiv svoje volje, sasvim razbudila i osećala tupu prazninu u stomaku. Postrance se izvukla iz kreveta i bosa otišla u kuhinju. Nosila je staru majicu koja je reklamirala evropsku turneju rok ben‐ da Arkejd fajer i pamučne gaćice, u čemu je obično spavala. Pošto joj je majica bila jedva do struka, Aurelija je zadrhtala. Bilo je hladno iako su plave mrlje na nebu stva‐ rale lažni utisak toplote. Siv je na stolu ostavila teglu putera od kikirikija. Aurelija ju je dograbila i požurila nazad u topao krevet. Onda je shvatila da nije uzela kašiku. Dođavola, moraće da se posluži prstima. Zaronila je pod pokrivače držeći staklenu te‐ glu. Deset minuta kasnije oblizala je prste i spustila polupraznu teglu na stočić pored kreveta, a onda vratila plastični poklopac na nju. Ponovo je razmišljala da li da ustane i baci se na obaveze ili da krene u obilazak grada. No bilo je previše rano i pošto je imala mnoštvo mogućnosti, nikako da se odluči. Zato se samo okrenula na stomak i zagnjurila lice u mek, topao jastuk, uživajući u utešnoj tami koju joj je pružila tkanina. Ruke su joj i dalje bile otkrivene. Uhvatila je jorgan i povukla ga. Dvoumila se da li da ruke ostavi nepokrivene ili da i njih zavuče ispod pokrivača. Odlučila se za ovo drugo. Prsti su joj bili priljubljeni uz bedra dok se nameštala u najudobniji položaj. Jednim noktom je slučajno zagrebala kožu. Zadrhtala je. U misli su joj navrle slike i osećanja kao da se odjednom otvorila kutija uspomena. Neznančev dodir. Kako su se njegovi prsti kretali po njenoj koži, čas meki, čas čvrsti. Kako ju je uzeo te lude večeri koja joj se utisnula u um kao nerazumljiv hijeroglif. U njoj se razvio pravi kovitlac osećanja i ona se povukla u svoj unutrašnji svet. Soba je nestala, nestali su nejasni zvuci koji su dopirali kroz prozor. Aurelija se na kri‐ lima mašte prebacila iz predgrađa Ouklanda u mračnu odaju u Bristolu. Sa sve većom požudom pokušavala je da oživi svaki trenutak onoga što se desilo između njih, sve mirise, dodire, prisnost, varnice. 58
Oblizala je prste. Opet je osetila ukus nara. Kao da su nežni, neuhvatljivi odjeci ukusa tog voća prizvani niotkud snagom njene volje, silinom njene čežnje. Srce joj je poskočilo i prinela je prst međunožju. I dalje čvrsto stežući kapke, pokušala je da zamisli da su to njegovi prsti a ne njeni, da je on ponovo miluje, da kao neustrašivi pustolov putuje kroz nepoznate predele, preko bledih dolina njenog tela, a onda se približava vatri i vulkanu njene pohote. Kako se on osećao dok je to radio? Prst se, malo-pomalo, približavao izvoru sladostrašća iz kojeg je isijavala vrelina. Na kraju je stigao do usmina. Oklevanje je samo pojačavalo žudnju. Bio je to korak bliže podzemnom plamenu koji ju je održavao u životu, pokretao je iznutra i podeša‐ vao joj čula. Izvila se i namerno usporila pokrete. Strpljivo je odlagala neizbežno. Ali bilo je premalo prostora po kojem je njen prst mogao da se kreće, a da ne mora da zastajkuje, i uskoro, dok je Aurelija odlagala užitak, istražujući međe svog strplje‐ nja, produžavajući vreme do novih granica, dotakla je usmine. Bila je vlažna. Telo je po sopstvenoj volji reagovalo na složena osećanja koja su se u njoj vrtložila. Vlažne usmine, koje je ovlaš dodirnula, bile su meke kao somot i klizave. Aurelija je nakratko zamislila da je slepa. Pitala se kako bi svet izgledao kad bi mogla da ga doživi samo kroz nervne završetke na jagodicama prstiju. Kakav bi bio taj novi ko‐ smos u kome bi se oslanjala samo na čulo dodira? Nemiran prst je skliznuo u nju, baš kao njegov onda, i uporedio njene usmine s opojnim glisandom njenih unutrašnjih zidova. Odmeravao ju je, mapirao, sada već potpuno uronjen u njenu razbuktalu vrelinu, obavijen plamenim pokrovom njene po‐ hote. Dok je neznanac prodirao u nju tamo gde je sada njen prst, Aurelija nije mogla a da se ne zapita kako je njemu u grotlu te neizmerne, nezemaljske jare. Poželela je da bude muškarac, makar samo na jedan dan, da bi to saznala. Jedva je odolevala iskušenju da gurne još jedan prst, ali nije volela tako da zadovo‐ ljava svoju pohotu. Izvukla je prst i okrenula se na leđa. Široko je rastavila noge i pos‐ tavila desnu ruku kako treba. Kažiprstom je pronašla ukrućen pupoljak klitorisa i za‐ svirala grubu simfoniju koncentričnog milovanja, a prste druge ruke gurnula je među vlažne usmine. Skliznuli su glatko i kretali se ritmično. Duboko je udahnula. Na platnu njenih spuštenih očnih kapaka odvijao se zbunju‐ juć film u kom su se sećanja na onu noć u Bristolu preplitala sa sanjarijama i noćnim morama. Ništa nije jasno razaznavla, niti je bilo koga mogla da prepozna, sve je bilo zamagljeno. Dođavola, samo da nije bilo onako mračno, onda bi se možda sećala više pojedinosti, crta njegovog lica, boje njegovih očiju, svake linije, bore i mladeža na nje‐ govoj koži, a ne samo njegovog glasa, mirisa i pukog fizičkog zadovoljstva, bez obzira na to koliko je bilo divno. 59
Tektonske ploče njene požude tiho su se pokrenule i lagano joj poremetile unutraš‐ nju ravnotežu. Žudnja i praznina srele su se na putu ka površini koji je krivudao iz‐ među njenog međunožja, srca i mozga. Aurelija se sada do kraja prepustila moćnom osećaju koji joj je preplavio telo i um. Topila se u krevetu, tonući u more prihvatanja, spremna za strašnu eksploziju koja će joj razneti celo biće i rasturiti ga na sitne koma‐ de. I samo nakratko, doživeće stanje blaženog ništavila u kom se život sudara sa smr‐ ću, pre nego što se rasuti parčići njene duše ponovo ne sastave kako bi ponovo mogla da diše. Da, samo još jedan mikroskopski pokret, ovlašan dodir tog nadrealnog ukrućenog nabora krvi i mesa podno njenog Venerinog brega i biće tamo. Dostići će potpunu prazninu i radost. Aurelija je zadržala dah, svim čulima prateći napredak moćnog plimskog talasa koji je joj natapao telo dok je dostizala vrhunac. Da. Leđa su joj se izvila kao da ju je neko ubo, a onda se sručila u krevet. Njena tam‐ noplava kosa rasula se po jastuku kao prekrivač i kao sunce joj okrunila zajapureno, ushićeno lice. Da. Ponovo je mogla da diše. Osetila je kako joj se udovima širi lakoća, kako joj se um razbistrava, a telo opušta. Aurelija je uzdahnula. Nikad nije doživela tako jak orgazam. Da li je uzrok tome činjenica da je vodila ljubav s muškarcem, s tim muškarcem, s neznancem? Da li je to moć njenog orgazma vinulo u nove visine? Ili je to samo pos‐ ledica žudnje za njim, što ju je danonoćno ispunjavala i neprijatno se mešala s uspo‐ menama na tu noć? U glavi joj je ponovo zavladala zbrka. - Previše razmišljam - zaključila je. Zašto jednostavno ne može da uživa u trenut‐ ku? * * *
Dok se, čitavu večnost kako joj se činilo, opušteno izležavala u svom krevetu, Aurelija je uživala u milini koja ju je preplavila posle orgazma. Istovremeno je s radošću pri‐ hvatala taj osećaj i opirala mu se, kad je ostala bez daha pred silinom seksualnog grča. Borila se s bezdanom čežnje za bezimenim muškarcem koji je nesvesno doprineo tome da orgazam ovog puta bude mnogo jači, ili ga je, u najmanju ruku, produžio. Bezuspešno je pokušavala da cenzuriše sopstvene misli i vrati se u stvarnost. Pogledala je u nebo kroz prozor. Videla je da plavetnilo dobija bitku protiv sivila i soba joj je opet delovala toplije. Prijalo bi joj da se istušira. Ili će ponovo zaspati i protraćiti veći deo dana razvlače‐ ći se u udobnom krevetu. 60
Protegla je noge i proturila stopalo ispod jorgana. Prsti su je peckali. Osetila je žmarce i u jagodicama prstiju na rukama. S lakoćom je bosonoga išla prema kupatilu tiho dodirujući drveni pod kuće. Kad se umila hladnom vodom nagnuta nad napukli porcelanski umivaonik u skromno opremljenom kupatilu, Aurelija je osetila kako joj um ponovo oživljava iako joj je i dalje svaki nervni završetak vibrirao od priliva energije. Odvrnula je slavinu i opipala vodu iz tuša. Podesila je temperaturu jer nije želela ni da se opeče ni da se sle‐ di. Zatim se okrenula, skinula majicu preko glave i pustila je da padne na pločice, a onda je svukla i gaćice. Kad je krenula da stane pod tuš, nakratko je ugledala svoje bledo, vitko telo u visokom ogledalu na vratima kupatila. S blagim osmehom je primetila da su joj tamnoružičaste bradavice još uvek ukru‐ ćene i da se rumenilo od orgazma još nije povuklo. I dalje joj je pastelnim bojama ukrašavalo gornji deo grudi obeležavajući granicu između vrata i dojki. Ponovo je krenula da uroni pod vodopad koji se slivao iz tuša, pa se opet vratila. Nešto joj je privuklo pažnju. Pomerila se malo unazad i osmotrila odraz svog bledog i vitkog tela u ogledalu. Dodir boje. Pogledala je naniže. Zaškiljila je jer je para počela da se diže ispod tuša i da zamagljuje staklo u skučenom kupatilu. Modrica? Mrlja? Neki nejasan oblik na samo pola prsta od njenih usmina. Aurelija je nagonski prešla prstima preko njega, kao da očekuje blag bol. Nije se sećala da se povredila, da je naletela na oštru ivicu nameštaja, ili nešto slično. Ništa nije osećala. Dohvatila je slavinu i zavrnula vodu. Onda je nadlanicom obrisala površinu ogle‐ dala kako bi bolje osmotrila malu sliku koja joj se pojavila na tako intimnom mestu. Njena zbunjenost se ispreplela sa strahom. Fin, crven oblik. Slika u ogledalu se izoštrila. Bilo je to malo crveno srce. Zastao joj je dah. Telo joj je sada bilo na samo dva-tri centimetra od ogledala i pažljivo je posmatrala Venerin breg. Više nije bilo nikakve sumnje. To je minijaturno srce obavijeno tankim jezičcima plamena iste, jarke nijanse crvene. Srce u grudima neobuzdano je ubrzalo. Tetovaža? Nemoguće. Ponovo je pogledala. Pogled je prikovala za malo srce utisnuto u kožu. Prešla je preko tog mesta s dva prsta, nadajući se da je njegova tekstura drugačija od njene kože, da će se ispostaviti da je tetovaža lažna, privremena, da je neka greška. No nije joj delovala drugačije. Tetovaža je bila neodvojivi deo nje. Da nije lažna? Neka šala koju je Siv ogranizovala dok je ona spavala? Ali Siv si‐ 61
gurno ne bi uradila tako nešto, posebno ne na intimnom mestu? Nasapunala je prste i žustro protrljala iscrtano srce. Nije vredelo. Aurelija je stajala tako gola, zaboravivši na sve oko sebe, ošamućena. Na um joj je pao samo neznanac i to da je zaspala pored njega nakon što su vodili ljubav. Da se nije onesvestila? Sigurno nije. I sigurno bi se probudila. Tetoviranje je bolno i sprave kojima se izvodi mora da su bučne. Nije mogla da prespava ceo postu‐ pak. Valjda nije mogla. Nije moglo da se desi tada. To je nemoguće. Bila je sigurna da plameno srce nije bilo tamo posle Bristola. Setila se kako je za‐ gledala telo sutradan kad se vratila kući. Osmotrila je svaki detalj kao da pokušava da proveri je li ostala ista pošto je muškarac prodro u nju. Skoro da je imala želju da iz‐ gleda drugačije. Zurila je u tamni prorez između nogu da vidi je li na njenom telu os‐ talo neko obeležje, nešto što će celom svetu reći da je sada prava žena. Posle toga, kad je došla u Oukland, dok se prethodnih dana tuširala i rutinski brijala stidne dlačice vodeći računa da se ne poseče, ništa nije videla. Nije bilo srca. Kako je sad moglo da se pojavi niotkud? Aurelija je načas osetila da joj ponestaje daha. Kako je tetovaža mogla samo da se stvori na njenom telu? Za razliku od Siv, nije imala predrasuda što se tiče gatara, proroka, duhova i anđela čuvara, i često je zamiš‐ ljala da u svetu u kom žive postoji magija. Ali ne ovakva. Ponovo je pogledala u Venerin breg i nov detalj na njegovom pejzažu. Crvena boja srca bila je skoro skerletna, ali ta vatrena nijansa bila je u savršenom skladu s njenim bledim pubisom. Taj spoj je podsećao na jagode i šlag, vatru i led. Maleno srce koje mnogo govori bilo joj je savršeno oslikano na koži. Ponovo ga je do‐ dirnula. Nije bolelo, skoro kao da ga nije ni bilo. Aurelija je uzdahnula. Sve je to bilo čudno. Otrčala je nazad u svoju sobu i ušuškala se ispod jorgana kao da traži utočište. U mislima je pretresla svaku mogućnost koliko god neverovatno delovala. Na kraju je shvatila da se vrti ukrug i da je to dovodi do ludila. Iscrpljena od razmišljanja o tome, ponovo je zadremala. Odspavala je nekoliko sati u utešnoj mekoći kreveta. Bilo je skoro podne kad se probudila. Odmah je svukla prekrivače i brzo pogleda crveno srce. Zamalo se onesvestila. Više ga nije bilo. Deo kože na kom ga je videla sada je bio savršeno čist, vratila mu se uobičajna porcelanska belina. Aurelija je znala da nije luda. Srce je bilo tamo. Nije sanjala. A sad je nestalo. Izbezumila se. A onda osetila blag miris voća koji je ispunio sobu. Kao lajtmotiv koji priziva uspomene na muškarca iz Bristola i ukus njegovih usana. Nekoliko minuta je odolevala porivu, ali miris i ukus nisu slabili. Osećala ih je neg‐ de u dubini svesti više nego na usnama. Na kraju je spustila šaku i naredila prstima 62
daje miluju. Nakon što je svršila, uma ponovo pomućenog neprirodnom silinom doživljaja, nije mogla da odoli i ponovo je pogledala donju polovinu svog tela. Plameno srce se ponovo pojavilo. Kao reakcija na njenu pohotu. * * *
Aurelija je ostatak ranog popodneva provela sklupčana u krevetu čekajući da se Siv vrati kući. Iako je znala koliko sve sumanuto zvuči, morala je nekom da kaže. Iz sve snage se naprezala ne bi li čula Sivine poznate korake i zvono koje se razleg‐ ne kad se ulazna vrata otvore ili zatvore, obaveštavajući sve stanare o dolascima i od‐ lascima posetilaca. Povremeno je pogledala na sat pored kreveta. Činilo joj se da, što češće proverava koliko je minuta ili sati prošlo otkako je poslednji put pogledala na sat, vreme sporije prolazi. Prošlo je već nekoliko sati. Siv sigurno više ne prikuplja obrasce za upis. Mo‐ žda je odlučila da se ukrca na turistički brod za Alkatraz. Pominjala je da bi išla. Aurelija je na svakih nekoliko minuta podizala pokrivač i ponovo se zagledala. Te‐ tovaža je u međuvremenu opet nestala. Odbacujući jednu po jednu stavku, zaključila je da se tetovaža pojavljuje nakon orgazama. Ali to nije bilo tako jednostavno. Pošto je svršila i primetila da se tetovaža opet pojavila, pokušala je još jednom, ali ovog puta je bila previše usredsređena na cilj. Namerno je iz glave prognala neznanca, uključila laptop i pronašla najobičniji pornografski klip, a onda se dodirivala tako da se brzo i uspešno zadovolji, i ništa više od toga. Tetovaža se nije pojavila. Pokušala je još jednom. Ovog puta je svesno probudila sva sećanja na tu noć. Nje‐ gov miris. Njegov dodir. Hrapav kamen pod prstima kad je šakama nehotice prevukla po podu tražeći zadovoljenje njihove zajedničke strasti i ne mareći za fizičku neprijat‐ nost. Dodirivala se onako kako su njegove šake putovale preko njene kože. U mislima se vratila u onu odaju. Njena fantazija je bila tako živopisna da joj je delovala skoro kao stvarnost. Kao da je bio s njom u sobi u senovitom Ouklandu, ili je tu bio bar nje‐ gov duh. Dok joj je jedna šaka bila zauzeta traženjem zadovoljstva pod pokrivačima, drugu je ne razmišljajući podigla posežući za njegovim obrazima, kosom i bradom, ali tu nije bilo ničeg osim vazduha. Ponovo je svršila razmišljajući samo o njemu i telo su joj potresli tako moćni grče‐ vi da se krevet zaljuljao. Aurelija je mirno ležala uživajući u naknadim talasima vr‐ hunca, čekajući da je poslednji naleti užitka prožmu i utihnu. Onda se setila tetovaže. Zbacila je prekrivače. Ponovo je bila tu, jasnija nego ranije. Namestila se tako da ne izgleda bestidno i telefonom fotografisala tetovažu. Upo‐ trebila je zum pristojnosti radi, tako da se na snimku videlo samo plamteće srce na delu njene kože koji je mogao biti bilo gde na telu. 63
Onda je gledala kako tetovaža bledi. Najpre su, jedan po jedan, nestali plameni je‐ zici koji su se izvijali kao zraci minijaturnog sunca, a onda je i samo srce počelo pos‐ tepeno da bledi sve dok nije sasvim iščezlo. Imala je utisak da na ubrzanom snimku gleda cvet kako zatvara latice. Iako je bila zbunjena i uplašena zbog sumanotosti svega što se dogodilo i onoga što bi to moglo da znači, Aurelija nije odolela i na trenutak se zadovoljno nasmešila. Ipak je ostavio trag i na njenom telu, a ne samo u srcu i umu. Zvono na vratima koje je objavilo Sivin povratak trgnulo je Aureliju iz sanjarenja. Iako je celo popodne provela pogledajući na sat i čekajući je, sad kad joj se prijateljica vratila, Aurelija je shvatila da nema pojma kako da zapodene razgovor o onom što joj se dogodilo. Aurelija je čekala da joj Siv upadne u sobu i zaspe je informacijama o svemu što je doživela toga dana. Međutim, Siv je samo prošla, čak i ne pokucavši na vrata da vidi je li Aurelija u svojoj sobi. Aurelija je zbacila prekrivače uz nezadovoljno gunđanje i krenula za Siv u kuhinju. Zatekla je drugaricu ispred otvorenog frižidera kako pije mleko iz tetrapaka. - Svi koristimo to mleko, znaš - opomenula ju je Aurelija. Siv je odmakla pakovanje od usana i nadlanicom obrisala brkove od mleka. - Opa, neko je danas ustao na levu nogu - odvratila je Siv namerno popivši još je‐ dan dug gutljaj kao da želi da potvrdi kako uobičajena pravila ponašanja za nju ne važe i da je nije briga šta drugi misle o tome. - U stvari - rekla je Aurelija - imam tetovažu. - Dojadilo joj je ponašanje svoje pri‐ jateljice, koja je mislila da je jedina buntovnica na svetu. Siv se zagrcnula i mleko joj je kroz usta i nos prsnulo po podu. Razrogačila je oči. - Tako ti i treba - dodala je Aurelija likujući dok je Siv i dalje kašljala i borila se da dođe do daha. Aurelija je popustila. Prišla je prijateljici i potapšala je po leđima. Vode? - upitala ju je. - Ne, ne, dobro sam. Šališ se, je li tako? Za tetovažu? Dobar štos... Aurelija ništa nije odgovorila. - Jebote, ne šališ se! Kad? Kako? A ja sam mislila da ćeš se iznenaditi kad čuješ kako sam ja provela dan. Aurelija je zinula kao riba, a onda je zatvorila usta ništa ne rekavši. - Duga je to priča. I mislim da bi bilo bolje da sedneš pre nego što je čuješ - konač‐ no je rekla. - Hoćeš li da odemo na piće? Tek kad su stigle u bar na uglu ulica Brodvej i Vest grand, shvatile su da nijedna od njih nije dovoljno stara da bi mogla da pije u Americi. Da su se ranije setile toga, po‐ trudile bi se da se malo bolje doteraju i našminkaju ne bi li prošle kao dvadesetjedno‐ godišnjakinje. Međutim, Siv je nosila svoju uobičajenu odeću, šorts preko hulahopki, a Aurelija je navukla farmerke, obula baletanke i dugu kosu jednostavno vezala u rep. Sad se činilo da imaju manje od devetnaest godina, pa su se, umesto za bar, odlučile 64
za obližnji restoran brze hrane. - Prokleti čistunci - progunđala je Siv kad se poletna i, po Aurelijinom mišljenju, previše razdragana konobarica vratila do njihovog stola s dva milkšejka i činijom pomfrita prelivenog s toliko vrelog sira da je krompir izgledao kao vanzemaljsko biće koje bi svakog časa moglo da iskoči iz tanjira i krene prema njima preko stola. Siv je oprezno izvukla jedan krompirić ispod lepljivog žutog preliva i ubacila ga u usta. - Nije loše - objavila je. Obema rukama je uzela bocu kečapa i istisnula reku sosa od paradajza preko pomfrita. Aurelija je krompiriće najviše volela u papirnom fišeku, sa sirćetom, negde pored mora. Ignorisala je posudu s hranom i pijuckala. Napitak je bio svež i kremast i, po njenom mišljenju, mnogo ukusniji od piva. Zavukle su se na istu stranu separea sa sedištima obloženim crvenim skajem kako bi mogle tiho da razgovaraju bez bpjazni da bi neko od gostiju mogao da ih čuje. - Pa, dobro - rekla je Siv. - Pokaži mi je. Aurelija je izvadila svoj telefon i našla fotografiju koju je snimila nekoliko sati ra‐ nije. Siv je zaškiljila u ekran. - Lepo - nesigurno je izjavila. -Pa gde je? - upitala je poka‐ zujući neprepoznatljiv deo kože oko tetovaže. - Na sisi? Ili negde gde sada ne možeš da mi pokažeš? - Vragolasto je namignula prijateljici. Pitanja su se ređala unedogled. Aurelija nije mogla da odgovori na većinu. Nije us‐ pela da potisne crvenilo dok je objašnjavala u kakvim se okolnostima tetovaža pojav‐ ljuje. Siv je to dočekala i s radošću i s ogorčenjem. S jedne strane, bilo joj je milo što je njena najbolja prijateljica doživela zadovoljstvo s muškarcem; s druge, mnogo se uvredila što o tom sudbinski važnom događaju nije obaveštena ranije. No to nije umanjilo njenu radoznalost. - Znači, pojavljuje se samo kad žestoko svršiš? Ili dok misliš na tog tajanstvenog tipa? Ili mora da bude i jedno i drugo? - raspitivala se Siv. - O, za ime boga! - frknula je kad su se Aurelijini obrazi zacrveneli kao restoranska sedišta od skaja. - Svi to radi‐ mo. Samo nisam znala da ti to radiš tako često. - Siv je izvila obrve i zakikotala se. Baš umeš da me iznenadiš, Aurelija. Zato te toliko volim, između ostalog. - Nisam sigurna kako to ide - odgovorila je Aurelija. - Otkrila sam to tek danas. Ali kad god mislim na njega, ograzam je... jači. Zato ne mogu da ti odgovorim sa sigur‐ nošću. - I nisi ga videla? Te noći u kapeli? Ni na tren mu nisi videla lice? Je li ti ostavio neku poruku? - Bio je mrkli mrak. I uglavnom smo ležali. Siv se ponovo zakikotala. - Sigurna sam da niste samo ležali - zadirkivala ju je. - Hoću da kažem da ne znam koliko je visok. Mislim da je viši od mene. I svakako nije debeo. Ali ne znam koje mu je boje kosa, ili oči, ne znam ništa. Znam samo da 65
ima ukus nara. Ali to nije kao losion posle brijanja ili parfem. To je više ukus njegove kože i usana... - rekla je zamišljeno sa sanjalačkim pogledom. - Jasno ti je da to nema ama baš nikakvog smisla - prokomentarisala je Siv. - Da te ne poznajem tako dobro, pomislila bih da si pukla. Da ti, možda, nije stavio nešto u piće? - Ne - odlučno je odgovorila Aurelija. - On nije takav. Sigurna sam. - Ti ga, zapravo, nimalo ne poznaješ. - Bez obzira na to. Pile smo isto piće. Svi su pili isto. A čak i da si u pravu, to ipak ne objašnjava kako se ova tetovaža pojavljuje i nestaje. Nema droge koja izaziva tako nešto. - Da to nije neko nevidljivo mastilo koje reaguje na temperaturu tvog tela? - naga‐ đala je Siv. - To ne postoji - odbacila je Aurelija Sivinu pretpostavku. Nastavile su naglas da razmišljaju, dajući razna objašnjenja sve dok nisu iscrple sve razumne mogućnosti. Na kraju su utonule u prijatno ćutanje, obeležje pravog, ne‐ usiljenog prijateljstva. Krompirići na stolu odavno su se ohladili. Aurelija je pila drugi milkšejk, a govorila je uglavnom Siv. Aurelija je prekinula ćutanje. - Izvini - rekla je na kraju. - Nisam te pitala kako je bilo u Cirkuskoj školi. Jesi li uzela obrasce? Zašto si se toliko zadržala? Gde si bila ceo dan? - Pa - ponosno je objavila Siv - dobila sam posao. - Šta? Kako? Koji posao? Možeš li uopšte da se zaposliš sa svojom vizom? Siv je glasno otpila još jedan gutljaj milkšejka. - Plaća se na ruke. Poziram za aktove. Aurelija se zagrcnula milkšejkom i zakašljala se. Siv je zaškiljila. - To ti je karma, prijateljice moja. Zato što si se smejala kad sam se ja zagrcnula. A moja priča nije toliko zaprepašćujuća kao tvoja. Sigurna sam da to ne možeš poreći. - Nije toliko zaprepašćujuća? - prosiktala je Aurelija. - Ja nisam želela tetovažu. Sama se pojavila. I šta to znači? Poziraš gola? Samo mi reci da ne snimaš porniće. Aurelija se setila filmskih klipova koje je gledala ranije toga dana kako bi se uzbu‐ dila i kako su žene na snimku bile potpuno obnažene. Ništa nije bilo prepušteno ma‐ šti. Stresla se. Njena prijateljica sigurno ne bi radila tako nešto. - Ne, ne. Priznajem da sam razmišljala o tome, ali znam daje preopasno pojaviti se na ekranu. Zbog karijere, roditelja i tome sličnog. Pokazaću ti oglas. Zavukla je ruku u džep šortsa i izvadila izgužvan parče papira. Bio je to jedan od onih oglasa što se lepe na stubove s brojevima telefona ispisanim na resama što vise na dnu. Oglas je bio ispisan rukom, veoma lepim slovima, skoro krasnopisom. U ogla‐ su je pisalo: 66
********************************************************** „Traže se modeli za aktove. Bilo kakvi. Dobra zarada, bez sumnjivih radnji. Pozvati Valtera. ” **********************************************************
- I ti si pozvala? - upitala je Aurelija. - Jesam. Ispostavilo se da sam bila nedaleko od ateljea. I onda sam otišla tamo i po‐ zirala. - Otišla si u njegovu kuću? Sama? Jesi li ti šašava? Mogao je da te ubije, Siv. - Nisam rekla da je posredi muškarac. A imala sam i dobar osećaj. Sve je dobro prošlo - rekla je. - I zaradila sam. Ponosno je izvukla tanak svežanj novčanica iz džepa. - Radiš to zbog novca? Znaš da imam dovoljno da platim za sve. A i roditelji će ti poslati još ako zaključe da ti treba. Posebno ako saznaju da poziraš gola. - Mrzim da uzimam novac od tebe. I znaš da pomoć oko časova plesa pokriva samo smeštaj i skoro ništa više. Hoću da zaradim za putovanja, zabave i kupovinu. Ne želim da iz meseca u mesec sastavljam kraj s krajem. Osim toga, poziranje je zabavno. - Svukla si odeću za njega? - Da. Ali hoćeš li da čuješ šta je najbolje? Nagnula se ka Aureliji kao da se sprema da joj otkrije tajnu. - Slep je - tiho je rekla. - Znači, dodirivao te je? - upitala je Aurelija. - Siv, meni to liči na nameštaljku. - Ne, nije me ni pipnuo. Bilo je kao da gleda u mene, ali me ne vidi. Međutim, ne‐ kim čudom je osetio moje telo... Niko me nikada nije tako „video”. Imala sam utisak da može da mi čita misli, da mi vidi dušu. Ili tako nešto. Aurelija je šmrknula. - A ti brineš da li je sa mnom sve u redu? - Naravno, moram da nastavim. Danas smo tek počeli. Ali platio mi je unapred, što je jednako čudno. Mogla bih jednostavno da nestanem s novcem. Ali, ne znam zašto, mislim da on zna da to neću uraditi. - Da nas neko sluša - kazala je Aurelija - pomislio bi da smo se obrele u nekakvoj bajci. Ili u nečijem snu. - Oh, umalo da zaboravim. Ima izložbu i pozvao me je da mu poziram tamo. Treba da dođeš. Vidi sama o čemu se radi i prestani da se ponašaš kao moja majka. Izvadila je još jedan letak iz džepa. Ovaj je bio urađen na sjajnom belom papiru, koji je Siv pažljivo presavila u mali kvadrat. Bio je ispisan istim rukopisom, gustim cr‐ nim mastilom. Slova su bila tako savršeno iscrtana da je bilo nemoguće odrediti jesu li odštampana ili ispisana. „Izložba: samo uz pozivnicu.”
67
Aurelija je uzela letak i pažljivo ga osmotrila. Okrenula ga je, ali poleđina je bila prazna. Nije bilo nikakvog znaka ili adrese, niti bilo kakvog objašnjenja o tom doga‐ đaju. - Ovo postaje sve čudnije - kazala je.
68
Venecija 1847. Čuo je da u Veneciji ima više pacova nego ljudi. Gondola je klizila kanalom Grande pored mosta Skalci dok se spuštala noć. Pošto mu je plašt bio tanak, Anžu je hladan vetar iz laguna ledio stare kosti. Za njima su na površini vode ostajali talasići satkani u finu mrežu koncentričnih krugova, vrtloga i lepršavih kapljica kroz koje je klizilo njihovo plovilo kao i desetine drugih duguljastih čamaca što su tiho promicali pored njih. Formeta je sedeo pored njega umotan u debelo smeđe ćebe i gledao napred. Pogled mu se gubio negde u daljini. Kanal se uskoro proširio. Prošli su pored Trga Svetog Marka i već su ih mamile otvorene vode iza muzeja Punta dela Dogana. Gondolijer obavijen tamom, skrivenog lica, skrenuo je desno, ka ostrvu San Đorđo Mađore. * * *
Anž Desklo je doputovao iz Češke na obale Jadrana u potrazi za jednim rukopisom. Njegova majka je za života radila kao sluškinja grofa Fon Valdštajna u zamku Duks. Na samrtnoj postelji konačno je priznala Anžu da je njegov otac, o čijem je identitetu celog života nagađao, niko drugi do čuveni Kazanova, koji je radio kao grofov bibli‐ otekar do smrti 1798. To nije bilo sve. Otkrila mu je i da postoji nekoliko neobjavljenih poglavlja Kaza‐ novinih spornih memoara. Bilo je dobro poznato da je ostatak knjige, objavljen u Ne‐ mačkoj 1822, bio žestoko cenzurisan. U knjizi su bile očigledne velike, neobjašnjive praznine u Kazanovinoj životnoj priči. Anž je takođe postao bibliotekar, verovatno ne‐ svesno idući stopama svog oca. Njegova potraga za delovima Kazanovine priče koji nedostaju bila je podstaknuta bibliofilskom radoznalošću, ali podjednako i željom da bolje upozna onog za koga je verovao da mu je otac. Godinama je istraživao u prašnjavim arhivima Praga, Pariza i Berlina. To ga je na kraju odvelo do Venecije, Kazanovinog rodnog grada, gde su se odigrale mnoge nje‐ gove avanture. Na kraju je našao ono što je tražio prelistavajući svoje beleške pod mutnom sve‐ tlošću zajedničke sobe u krčmi „Tronka” u četvrti Kanaređo. Anomalija. Period od šest meseci tokom 1788. kad se nije znalo gde je Kazanova bio i šta je radio. Mnogo godina kasnije, došao je do kratkog opisa zagonetnih događaja na veličanstvenoj proslavi održanoj u jednom zamku na jugu Francuske, u blizini Avinjona. 69
Zašto se ta avantura više nije pominjala na hiljadama strana njegove priče? Uspeo je da nađe nekoliko preživelih Kazanovinih poznanika iz starih vremena i da razgova‐ ra s njima, ali oni mu nisu pomogli da rasvetli tu misteriju. Međutim, saŠaptavanja koja je čuo u javnim kućama, aveti sećanja koje je Anž uspeo da izvuče uz malo pod‐ mićivanja, finog brendija ili jednostavnog ulagivanja, na kraju su ga doveli do Forme‐ te. Današnji sastanak bio je vrhunac njegove istrage. Formetino ime je bilo poslednje na Anžovom spisku. Anž više nije mogao da se seti ni kad ni kako je ime starog plesa‐ ča došlo do njega. Kako je mogao da zna da će se ispostaviti da je Formeta gluvonem i da iz njega neće izvući ništa o njegovoj tajni? Prenaglašenim pokretima objašnjavao je starcu da bi mogao da napiše svoja pitanja, ali sasušeni, sedokosi čovek samo je odmahnuo ru‐ kom kao da mu je ispod časti da se zamara nečim takvim. - Kazanova, vitez od Sengala? Bal? Rukopis? - vikao je Anž, glasnije nego što je že‐ leo, kao da če time ostaviti snažniji utisak na sagovornika. Ali stari velikodostojnik je samo stajao pred njim, gornje usne izvijene u zagonetan osmeh, i otresao trun s ruke. Stajali su jedan naspram drugog u akustičnom predsoblju male palate kod mosta Aka‐ demija. Formeta je živeo u toj palati i Anža su uputili na tu adresu. Posle pola sata neuspešnih pokušaja da dopre do njega, Anž je odlučio da krene. Onda je Formeta neočekivano pozvao jednog slugu koji mu je doneo ćebe. Zatim je krenuo do pontona iza palate, gde je bila privezana gondola. Dao je znak Anžu da se ukrca u čamac s njim. U međuvremenu, lagunu je obavila noćna tama. Dok su se približavali ostrvu, Anž je u čudu posmatrao bezbrojnim svetlima na obzorju sačinjenom od crkava u kupola. Stotine baklji jarko su gorele na zidovima, ogradama i prozorima, kao da se sprema slavlje. Osetio je snažan miris cveća, parfema i raznih začina dok je gondola oprezno pristajala uz drveni mol. Livrejisani sluga pružio je ruku kako bi mu pomogao da se iskrca iz čamca. Anž je izašao na čvrsto tlo. Osvrnuo se očekujući da Formeta krene za njim, ali gondola je već nestajala u crnim vodama lagune. Starac mu je mahao opraštajući se s njim. - Dođavola! - tiho je opsovao Anž. Pred njim se u noć pružala staza obeležena drhtavom svetlošću baklji. Išao je za slugom do visokih zasvođenih vrata od drveta što vode u zgradu nalik pećini, stešnje‐ nu između ostrvskog manastira i Crkve San Đordo. Zahvaljujući veštom arhitekton‐ skom triku, vrata nije mogao da vidi sve dok nije stigao pred njih. Dok im je prilazio, iz zgrade se začula muzika. Svečano je prešao preko praga i našao se u prostranoj pećini u obliku kupole. Sve‐ tlost je doslovce kapala s valovite tavanice poput vatrene zavese, što ga je isprva zas‐ lepilo. Zaškiljio je braneći se od napadne svetlosti i polako razaznavao gde se obreo. Iza zida bele svetlosti ukazao se vatromet boja, nestvarna lepeza bogatih, vrištećih, prejakih nijansi. 70
Dvorana je bila prepuna svakojakog sveta u najčudnijoj odeći i kostimima. Činilo se da su se sjatili ljudi iz prošlih vremena, u živopisnoj odeći iz svog doba. Teško je bilo reći koji je kostim neobičniji. Lan, pamuk i svila, skrojeni s pažnjom i maštovitom genijalnošću prekrivali su tela i muškaraca i žena. Bio je to pravi praznik za oči. Anž je samo na tren osetio strašan stid zbog svoje skromne i jednostavne odeće. Međutim, činilo se da ga okupljeni i ne primećuju. Niko ga nije popreko pogledao što je neprikladno obučen. Zaštićen od noćnog vazduha, najzad se zgrejao, dok ga je ra‐ doznalost sve više obuzimala. Neki glas u glavi šaputao mu je da to začelo čuveni Bal, onaj o kom je Kazanova navodno nekad pisao. Gral za kojim je tragao, kako mu se sada činilo, najveći deo ži‐ vota. Iz mnoštva se čuo razgovor na raznim jezicima. Većinu njih nije razumeo. Ti glaso‐ vi su omamljujuće žamorili i zujali, te se Anž još više osećao kao tuđin u stranoj zem‐ lji. Sluge u crnim ogrtačima, napuderisanih i bezizraznih lica ispod tesnih kapuljača, kretale su se između gostiju deleći visoke plave čaše pune slatkog vina. Pošto je s užit‐ kom popio prvu čašu, Anž je brzo sustigao jednog od slugu koji su nosili piće i poslu‐ žio se drugom, žedno je iskapivši nadušak. Piće je bilo izuzetno. Skliznulo je milujući mu grlo, a onda mu se celim telom razlila toplota. Čula su mu se odmah izoštrila. Usredsredio se na egzotičnu odeću gostiju i zastao da se snađe u tom novom okruže‐ nju. Gosti su ulazili i izlazili. Kretali su se kroz dvoranu s visokom tavanicom kao viju‐ gava reka koja traži sopstveni izvor. Boje su se mešale i stapale stvarajući nove i neza‐ mislive nijanse koje kao da klize po namreškanoj površini tečnosti. Anž je osećao vrtoglavo blaženstvo. Okupljeni se razmakoše ispred njega. Pojavila se grupa visokih žena u odorama ukrašenim draguljima. Njihova ramena i raskošne obline bili su otkriveni i izloženi pogledima, a koža bela kao najbelji porcelan. Brzo su prošle između dva reda zvanica, a fina tkanina jedne krinoline okrznula mu je ruku koju je držao uza se. Kao omam‐ ljen, Anž je osetio da mora da krene za njima. One su se probijale kroz uskomešanu gomilu, a onda kroz ogromna zasvođena vrata prošle u drugu, još veću odaju. Vrata su se bučno zatvorila za njim. Kad je pogledao preda se, zastao mu je dah. U središtu sobe nalazio se ogroman bazen s vodom. Njegovi stakleni zidovi bili su u pravilnim razmacima prošarani pla‐ vom i skerletnom bojom nalik na potoke lave. Zadivljujuća konstrukcija je nadvisiva‐ la posetioce koji su kružili oko nje. Anž je zaključio da su je sigurno izgradili staklari svetskog glasa s obližnjeg ostrva Murano. Na površini vode u staklenom bazenu titrali su odsjaji prstena baklji. Senke njiho‐ vih blistavih plamenova plesale su ispod površine. Anž se svim silama trudio da do‐ kuči čemu taj bazen pred njim služi i kako treba da se ponaša. Odjednom je začuo 71
pljusak vode. Onda je ugledao grupu od šest žena kako rone iza debelog stakla. Na‐ gost njihovih bledih tela bila je naglašena providnim zidovima koji su ih razdvajali od posmatrača. To je bila grupa žena za kojima je ušao u odaju. Spustio je pogled i ugledao haljine koje su svukle i ostavile ih razbacane po kamenom podu. - Ova noć počinje - objavio je dubok bas nekog muškarca iza njega. Ali Anž se nije ni osvrnuo pošto nije mogao da odvoji pogled od prizora pred sobom. - Da ove godine tema nije zodijak? Čujem da je prošlo više od sto godina otkako je poslednji put priređen Bal priređen na tu temu? - dobacila je neka žena upitno. - Možda su ovo Ribe? - rekao je neko, čiji se glas mešao sa zvucima u pozadini. Nage žene rasporedile su se po ogromnom staklenom bazenu. Mlatarale su nogama u mestu stvarajući male vodene vrtloge. Anž nije mogao da odvoji pogled od njih. Tela su im bila savršena kao da su isklesana od skupocenog mermera, a koža kao za‐ tegnuto platno. Staklo je uveličavalo svaki detalj njihove raskošne građe. Pitao se kako uspevaju da dišu. Mehurići vode su kao biseri isticali između njihovih usana i u pravilnim razmacima stizali do površine. Jesu li one sirene? Ili ribe pretvorene u žene pomoću nezamislive magije? Anž je osećao kako se odaja iza njega ispunjava i slušao prigušeni žamor nestrplji‐ vog iščekivanja gomile. Čak i da je želeo, sada više nije mogao da se pomeri odatle. Bio je stešnjen masom tela. Stajao je kao ukopan. Odajom je zavladao tajac ispunjen strahopoštovanjem. Svi glasovi su zamukli i nastala je jeziva tišina. Stotine ljudi zadržavale su dah. A onda je usledilo veličanstveno iznenađenje. Skrivena vrata su se otvorila nasred dna staklenog bazena i pojavio se vijugav niz golih plivača. Anž je nabrojao ukupno dvanaestoricu muškaraca. Pojavili su se iz ne‐ poznatih, skrivenih dubina. Brzo su izronili na površinu i odmah ponovo zaronili. Po‐ delili su se u šest parova, od kojih je svaki najkraćim putem krenuo prema jednoj od žena što su lelujale uza zidove bazena, poput leptira prikovanih za staklene zidove. Svaki muškarac bio je savršeno građen i mišićav. Bili su kao izvajani. Iz njih je zra‐ čila moć. Usredsređeno su se približavali svom plenu. Njihove moćne kite, prave kao koplja, ciljale su pravo ka žrtvenima devicama. - Ovnovi - neko je prošaptao Anžu na uvo. - Strelci. Anžu se zavrtelo u glavi. Da mu nisu nešto sipali u ono slatko vino? Obrisao je znoj sa čela i opčinjeno posnvatrao kako se muški parovi obmotavaju oko žena u vodi i prodiru u njih brzim, uvažbanim pokretima. Na kraju je svih osamnaest tela u vodi izvodilo bestidni ples požude. Divlje i razuzdano su se spajali ne pomerajući s mesta. Da, to je bio balet, ali predivan, nesvakidašnji podvodni balet. Tela su bila spojena i isprepletana, kretala si se s metronomskom preciznošću. U vodi se odvijao spor, ritmičan ples uzvrtloženih tela, strast protiv vode. 72
Grlo mu se osušilo i bolelo ga je. - Do zore! - odjeknuo je povik kroz odaju. Reči su proletele iznad njih, iznad baze‐ na, iznad Bala. Iako nije odvajao pogled od veličanstvenog prizora u prozračnoj vodi, Anžu ipak nije promaklo da su muškarci i žene oko njega počeli da se svlače. Ponosno su otkri‐ vali tela bele, preplanule i maslinaste kože. Nehajno su odbacivali odeću na pod, bez žurbe raskopčavali korsete, svlačili košulje i pantalone, odbacivali cipele. Neko ga je otpozadi povukao za košulju, nežno, ali odlučno, kao da želi da mu po‐ mogne. Utom su se odozgo odmotali raznobojni konopci spustivši se na samo nekoliko centimetara od uzburkane površine. Onda se kao niotkud pojavila grupa golih akroba‐ ta, koji su počeli da se spuštaju niz konopce. Svaki je nosio tanku cvetnu krunu i zla‐ tan lančić oko gleženjeva. Svoj majstorski spust završili su tik iznad površine vode. U tom trenutku, spojene trojke nalik troglavim životinjama, prekinule su pohotnu igru. Polako su se vinule na površinu, gde su ih dočekale raširene, snažne ruke golih akro‐ bata. Ljubavničke trojke našle su utočište u sigurnom naručju akrobata, a onda je za‐ počeo njihov uspon prema tavanici sve dok ih Anž i ostali gledaoci nisu izgubili iz vi‐ dokruga. Boreći se da dođe do daha, Anž je osetio nečije ruke oko struka kako mu otkopča‐ vaju kožni kaiš, nežno povlače pamučne pantalone do gležnjeva. Sad je i on bio nag, ud mu je bio tvrd kao kamen. Sećanja na dane kad se to dešavalo bila su daleka uspo‐ mena u asketskom životu kakvim je dugo živeo. Isprva mu se činilo da je stakleni bazen ostao prazan. Međutim, voda iza debelog stakla se uskomešala kao vir još uvek gladan tela. I onda je, rastrzan između prizora golotinje koja ga je okruživala i svog močnog koplja, krajičkom oka primetio srebr‐ nastu priliku koja je jurila staklenim bazenom. Kada se nejasna slika izoštrila, ugledao je kako usamljena prilika usporava i prestaje da pliva. Bila je to žena. Ili je bila najviša na svetu ili ju je stakleni bazen nekim čudom uve‐ ličao. Ako su one devojke pre nje bile savršene, onda je ova prevazilazila savršenstvo. Riđa griva joj je plutala u vodi nalik na vatrene talase koji se graciozno kreću nošeni podvodnim strujama kroz koje je žena zavodljivo plivala s natprirodnom elegancijom. Koža poput alabastera kao da joj je bila osvetljena iznutra a goli udovi su se pružali kao Meduzina kosa. Oči su joj bile boje najcrnjeg uglja, kao tamni bezdani mudrosti, lepo lice sa zanos‐ nim jagodicama, usnama i obrvama zračilo joj je. Telo joj je bilo savršeno skladno. Male lepe dojke ispod dugog vrata su uprkos vodenim strujanjima stajale visoko i čvr‐ sto. Na ravan stomak nastavljalo se glatko međunožje, koje je pohotno zjapilo. Njen otvor izgledao je kao seksualno svetilište. Nečija ruka nežno je uhvatila Anža za kitu. Bila je meka i nežna. Ženska ruka. Mada on ne bi mario ni da je bilo drugačije, jer je bio opčinjen ženom u vodi. Tela su 73
se gomilala oko njega, koža se trljala o kožu, vrelina odgovarala na vrelinu, kao da niko više nije bio biće za sebe, već samo deo ogromnog uskomešanog organizma ko‐ jim je tutnjao uragan požude. - Devica? - prošaptao je. - Ne - odgovorio je glas u njegovoj blizini. - toj e Vodolija - uputili su ga. - Devica dolazi u zoru. I dalje je pokušavao da dokuči smisao tog odgovora kad se začuo glasan pljusak na samom vrhu džinovske staklene činije. Savršeno građen muškarac, moćnog tela kao da je isklesano od granita, pojavio se iz vrtloga i zaplivao ka riđokosoj sireni. Talas uzdrhtale snage prostrujao je kroz gledaoce dok su se još više zbijali jedni uz druge. Da se onesvestio, Anž ne bi ni pao na zemlju. Ostao bi uspravan u masi tela koja su ga sada pritiskala sa svih strana. Topla, vlažna usta uzela su njegovo koplje i čitavo telo mu je zadrhtalo dok su ga tanke usne obavijale, a jezik kružio preko nadraženog glavića. Ali on i dalje nije mo‐ gao da skrene pogled s prizora koji mu se odvijao pred očima. - Bik - rekao je neko bez daha. Prelepa žena sada je bila na sredini bazena. Zabačene glave, kao daje ležala je na nevidljivoj postelji. Raširila je noge. Anž se zagledao u porcelansku belinu njenog rav‐ nog stomaka i jedinu nepravilnost na njemu: broj jedan ispisan na koži crnim, debe‐ lim slovima, na jednakom rastojanju od pupka i prave, tamne linije međunožja. Bik plivač stigao je do žene i s mehaničkom preciznošću se smeštao medu njena rastavljena bedra. Za to vreme, ona je otvorila usta i sićušni mehurići izbili su na po‐ vršinu staklenog bazena. Anž se rasejano pitao kako dišu. Dva spojena tela žestoko su se tucala u novoj baletskoj tački. Kao u borbi gladijatora, svaki pokret bio je epski i do tančina uvežban koncert na‐ srtaja i odbrane, napada i predaje, prihvatanja i žestoke požude. Žena koja mu je sisala vesto ga je i pohotno dražila ustima. Osećao je kako želja u njemu polako, ali neumoljivo raste, kako mu se telo budi dok se borio da obuzda raz‐ buktala čula. Vreme se zaustavilo. Par u vodi, zapečaćen u čauri eksplozivne strasti, konačno se zatresao u zajedničkoj ekstazi. Njihova spojena tela podrhtavala su i trzala se dok su poput strele jurila ka površini bazena u potrazi za vazduhom. U istom trenutku Anž je svršio. Snažno je uz‐ dahnuo, a noge su ga od uzbuđenja umalo izdale. Najzad je pogledao naniže da vidi ko ga je na tako veličanstven način zadovoljio, ali video je samo tamnokosu glavu kako se povlači između isprepletenih nogu i tela. Hteo je da je pozove da se vrati, ali nije mogao da progovori. Pogledao je naokolo. Raskalašni pir je bio u punom jeku. Nasmešio se. Kasnije je napustio odaju i krenuo u obilazak zgrade. 74
Svaki deo je bio zamišljen drugačije. Gazio je travu na proplancima, lutao kroz šumu i divio se umeću i mašti organizatora Bala. Između ostalog, zaključio je da je deo Kazanovinog rukopisa koji nedostaje, ako je uopšte postojao, mogao biti posvećen samo opisu nekog Bala. U to više nimalo nije sumnjao. Bio je prisutan kad su Blizanci ritualno zaveli Strelca, koji je te noći bio maskiran u kentaura. Divio se spektaklu u kom se morska koza koja predstavlja znak Jarca drsko i bes‐ tidno rvala s Vodolijom. A u spavaćim sobama, od kojih je svaka bila posvećena nekom periodu iz prošlosti, video je svašta, od zidova prekrivenih ćilimima iz „Hiljadu i jedne noći” do grubo is‐ klesanih rekonstrukcija preistorijske pećine i srednjovekovnih postelja za uživanje prekrivenih svilom. Posmatrao je Raka i bezbroj drugih kako vode ljubav. Na kraju su mu oči i sva ostala čula bili potpuno zasićeni. Anž je pred svitanje osetio kako mu se seksualna moć ponovo budi, a snaga obnav‐ lja. Krv mu je opet uzavrela od požude. Odlutao je u deo zgrade gde nije bilo gužve i nabasao na uvučena vrata. Iza njih je bila oskudno nameštena soba sa sofom u sredini, na kojem je sedela mlada žena. S njene leve i desne strana stajale su livrejisane sluge kao da je štite. No‐ sila je providan ogrnu: kroz koji su joj se nazirale nežne obline. Bila je sitna, ali savr‐ šeno skladno građena. Koža joj je bila napuderisana, bela kao sneg. Na tom bledilu iz‐ dvajale su se usne i skerletne bradavice koje bi povremeno sevnule ispod ogrtača. Kad je ušao u sobu, Anž je odjednom postao svestan svoje golotinje i uspaljenosti, pa je brzo pokušao da se pokrije. Ali ženin blag osmeh ga je razoružao. Lice joj je zra‐ čilo dobrotom i zrelošću, što mu je odmah smirilo uzburkana čula. Osetio je da treba da joj se obrati, da objasni zašto je nag i izvini se zbog svoje ne‐ pristojnosti, ali nije stigao. Grupa balskih zvaničnika protutanjala je pored njega i ne primetivši ga i prišla ženi na sofi. - Svanulo je - svečano je objavio jedan od njih. Ona je ustala. Anžovo srce je usporilo. Onog blagog osmeha je nestalo, a on nije mogao da odgonetne kako se njena do‐ brota preobrazila u želju i pohotu. Uz dvojicu slugu uza se, krenula je prema pridošlicama. Prošla je pored Anža ne pogledavši ga i krenula za zvaničnicima. I on je pošao za povorkom. Dok je zora pucala, gledao je kako mlada žena gubi nevinost s muškarcem u lav‐ ljem ogrtaču i kako se njen osmeh u trenu preobražava u požudu i užitak. Anž je obišao ceo krug i video sve znakove zodijaka. A onda je prisustvovao tetoviranju. Sutradan je otišao iz Venecije i odustao od potrage za delom rukopisa koji nedosta‐ 75
je. Ali do kraja života je pamtio Bal.
76
5. Čudesne akrobate Da nije bila smeštena na prometnom uglu u predgrađu, nedaleko od glavne saobraćaj‐ nice i okružena stambenim zgradama, radnjama i restoranima, kladile bi se da je zgrada koja se uzdizala iznad njih zamak. - Ne izgleda naročito gostoljubivo, zar ne? - primetila je Siv. Posmatrale su čudo‐ višno visoke zidove od cigle i još više kule na uglovima građevine, koja je bila tako velika da se činilo da zauzima nekoliko blokova. - Ne izgleda - saglasila se Aurelija. - Izgleda kao hibrid crkve i tamnice. - Meni više liči na tvrđavu - odvratila je Siv. Vrzmale su se ispred glavnog ulaza. Nijedna nije bila voljna da prva uđe. Dan se primicao kraju i pod zracima kasnog popodnevnog sunca građevina je delovala još tu‐ robnije, kao da bi joj noćno okruženje bolje pristajalo. Siv je zatakla palac za gajku. iznad džepa šortsa od teksasa i odsutno prelazila pr‐ stima preko presavijenih ivica debele bele pozivnice za izložbu slepog vajara Valtera. Sada su bile pred ulazom zgrade gde se održava izložba. Aurelija je pogledala prijate‐ ljicu, koja se podbočila i namrštila. Bilo je kasno subotnje popodne i prošlo je samo nekoliko dana otkako je Siv počela da pozira vajaru a Aurelija otkrila svoju tetovažu. Aurelija je, naravno, bila zabrinuta. Zaokupljale su je misli o neznancu i zagonetna tetovaža koja se pojavljuje i nestaje. Međutim, pošto je već obavila kućne obaveze za Editu a ostatak nedelje uglavnom dokoličila, imala je više nego dovoljno vremena da primeti promene u Sivinom ponašanju koje su nastale otkako je upoznala slepog vaja‐ ra. Tokom popodneva, dok je držala časove, Siv je tražila od Aurelije da budno motri na njen telefon za slučaj da je Valter pozove. Aurelija je pristala, ali smatrala je da Siv malo preteruje i donekle ju je živcirao taj njen zahtev. Zar Valter ne bi mogao jednos‐ tavno da ostavi poruku i da mu se Siv kasnije javi? Aurelija je primetila i da je Siv potpuno zaokupljena tom tajanstvenom izložbom na koju ju je Valter pozvao. Debela bela pozivnica, bez navedenog, datuma, mesta, ili bilo kakvog korisnog uputstva, izvađena je iz Sivinog džepa, razmotana i vraćena na‐ zad toliko puta da su slova na njoj sada bila jedva vidljiva. 77
Siv je predložila svakojake ludorije kako bi izvukli više informacija iz pozivnice. Aurelija, koja je znala da su i njene sopstvene misli i ponašanje u poslednje vreme sve samo ne razumni, nerado je pristala na to. Držale su kartonsku pozivnicu naspram si‐ jalice, iznad plamena sveće i pod mesečinom na verandi. Ta zamisao je Siv pala na um kad je gledala novi film Pitera Džeksona. - Pa, ovo znači da nema veze s vilenjacima - sumorno se požalila pošto su crna slo‐ va i dalje nisu otkrivala ništa osim onog što je pisalo: „Izložba: samo uz pozivnicu”. Na belini oko slova nije bilo hijeroglifa, nevidljivog mastila, niti bilo kakvih drugih tragova. Siv je na kraju popustila pred Aurelijinim upornim gunđanjem, pronašla onaj oglas na koji se bila javila Valteru i telefonirala mu. - O, izvini - rekao je Valter kad se javio na telefon. - Zaboravio sam da ti kažem gde je izložba. - Siv je počela mahnito da mlatara rukama tražeći papir i olovku. Aure‐ lija je zlovoljno zabrundala i zakolutala očima dok je beležila vreme održavanja izlož‐ be i adresu koja ni po čemu nije delovala čudno. - Ponašamo se budalasto kao da verujemo u magiju - rekla je Aurelija kad je Siv završila razgovor. - To nije dobro. -Značajno je gledala u raščupanu krestu koju je Siv napravila na glavi provlačeći prste kroz kosu tokom razgovora. Imala je naviku da to radi kad je napeta, kad flertuje, ili kad se i jedno i drugo dešava istovremeno. Pošto je Siv sada često nosila nastavničku uniformu koja se sastojala od baletskih čarapa i ša‐ renih majica na bretele, više nego ranije je podsećala na vilenjaka s nakostrešenom kosom. Siv je spremno klimnula glavom. Mada su se obe zaklele da će ubuduće razborito pristupati neobičnim događajima, s oklevanjem su zastale kad su se našle ispred ulaza u izložbeni prostor. Aurelija je s gnušanjem potiskivala činjenicu da je obuzima čudan osećaj. Činilo joj se da će, ako uđe na izložbu, ponovo dospeti u neki nov i čudan svet gde se može desiti nešto neobično i neobjašnjivo. - Ovde bi neka veštica mogla da drži Zlatokosu u zatočeništvu - konačno je rekla Aurelija zureći naviše u jednu od četiri kule. Činilo se da se kilometrima uzdižu u nebo, kao ispruženi prsti džinovskog dlana spremnog da je zgrabi. - Ja ću biti tvoj vitez na belom konju - odgovorila je Siv. - Hajde. Uhvatila je Aure‐ liju za ruku i zajedno su zakoračile prema teškim vratima. Kad su prišle, vrata su se bešumno otvorila pred njima. - Hajde, ulazite - rekla je žena koja im je otvorila. Glas joj je bio je između zavod‐ ljivog predenja i besnog režanja. Sedela je u mračnom hodniku, za teškim drvenim stolom odmah iza vrata. Na sto‐ lu je bila gomilica dolara u novčanicama i kovanicama, jastuče za mastilo, težak pečat i presavijen komad kartona, na kom je istim onim krasnopisom s pozivnice bilo ispi‐ sano Loralin. Dugu plavu kosu vezala je u repiće sa strane kao u japanskih učenica. Njena detinjasta frizura odudarala je od pravog, skoro despotskog držanja i mrzovolj‐ 78
nog pogleda. Tako visoka i ukočena ličila je na mladu kraljicu koja vlada ograničenom teritorijom hodnika. Prišle su stolu. Siv je insistirala da ona plati skromnu cenu ulaznice. - Nemate torbe? - upitala je Loralin izvivši savršeno oblikovanu obrvu i značajno pogledala Aurelijinu torbicu i Sivine prazne ruke. Odmerila ih je od glave do pete. Niste ponele rezervnu odeću? - Rekla sam ti da je trebalo da pitaš za pravila oblačenja - Aurelija je prošaptala Siv. - Slep je, kako bi on znao šta treba da obučemo? - prosiktala je Siv. - A - rekla je Loralin - Valter vas je pozvao. Je li vam rekao o kakvoj se izložbi radi? - O umetničkoj, zar ne? - odgovorila je Siv. - Samo mi je dao ovo. - Izvadila je po‐ zivnicu iz džepa i pružila je preko stola. - Rekla sam mu da ovo neće biti dovoljno... - Uzdahnula je. - Pođite sa mnom. Ovo je izložba erotske umetnosti. Zasniva se uglavnom na performansima. Od svih poseti‐ laca tražimo da se obuku u skladu s tim, atmosfere radi. U drugim okolnostima bih vas jednostavno odbila, ali pošto vas je Valter pozvao, pođite sa mnom, naći ćemo vam nešto prikladno. Ustala je od stola pokazavši se u punoj veličini. Aurelija je primetila da nosi čvrsto upertlane čizme do članaka s potpeticama od petnaest centimetara. Zbog toga su joj ionako duge noge izgledale još duže. Loralin čak ni u običnoj odeći ne bi izgledala obično. Ostatak njene odeće bio je u skladu s frizurom koju je nosila, ali belom blu‐ zom i kratkom plisiranom suknjom nije uspela da ostavi utisak nevinosti. Ispod njene odeće izbijala je takva zadivljujuća moć da je u školskoj uniformi izgledala kao super‐ heroj koji ima slobodan dan pa neuspešno pokušava da glumi bezopasnog dečka iz kraja. Aurelija je pažljivo posmatrala čudnu gumastu teksturu Loralinine odeće, koja joj je savršeno prianjala uz kožu i blistala na svetlu. Nikad nije videla ništa slično. - Lateks - prošaptala je Siv dok su pratile Loralin do garderobe. Ova je odnekud iz‐ među grudi izvukla mesingani ključ na dugom lancu, držeći se poput visokog bankar‐ skog službenika koji se sprema da otvori veoma važan set. Prostorija je bila prepuna najraznovrsnije odeće, uglavnom u nijansama crvene, purpurne i crne. Većina je, po Aurelijinom mišljenju, bila vulgarna, zastrašujuća, ili i jedno i drugo. - Jel' to oni očekuju nuklearni rat? - Aurelija je upitala Siv posmatrajući niz gasmaski okačenih na jednom zidu. Loralin ih je pogledala i odmahnula glavom. - Baš me zanima odakle li je izvukao vas dve - promrmljala je za sebe izvlačeći pokretan stalak s odećom iza gomile kutija prepunih oskudnih grudnjaka i kitnjastih gaćica. - Tebi će ovo odgovarati - Loralin se obratila Siv predajući joj tešku gomilu odeće 79
uvezanu trakom. - A ovo će pristajati tebi, gospođice - dodala je spremajući se da Aureliji dobaci svežanj crne tkanine. Zaustavila se shvativši da je materijal previše lak da bi doleteo do cilja, pa je prišla Aureliji i dala joj odeću u ruke. Aurelija je uzela ljigavi smotuljak i malo ga odmakla od sebe kao da je vreo krom‐ pir. Uostalom, što fali njenoj odeći? Došle su samo da gledaju, i to usred bela dana. Pravila oblačenja važe samo u otmenim restoranima i izvikanim noćnim klubovima. Nije se skinula nadajući se da će ubediti Siv da odu, ili Loralin da ih pusti na izložbu u onome u čemu su došle. Međutim, Siv se već skinula i sad je oblačila ono što je Lora‐ lin odabrala za nju. Kad je završila, izvela je savršenu piruetu kako bi pokazala svoje novo perje. Siv je neprozirne hulahopke zamenila mrežastim čarapama, a kratak šorts još kra‐ ćim, koji joj se zategao preko zadnjice, čvrste i savršeno oblikovane zahvaljujći plesu i silnim vežbama. Sada je još više dolazila do izražaja, a guzovi su joj bili jedva primet‐ no razmaknuti. Uspela je da se uvuče u čvrst ali rastegljiv korset ukrašen satenskim i čipkanim trakama. Korset je imao četvrtast izrez i potpuno joj je spljoštio ionako male grudi, tako da su bile kao u dečaka, ali je istovremeno bio toliko dubok da joj je bez‐ malo otkrivao ružičaste bradavice. Sve je bilo u svetlosmeđoj nijansi i namerno pocepano, nagorelo i posuto lažnom prašinom kako bi kostim izgledao starije. Siv je obula svoje ružičaste martinke preko mrežastih čarapa. Zbog teških čizama gornji delovi listova i butina izgledali su još mi‐ šićavije nego obično. Aureliji je zastao dah. Osetila je kako u njoj pulsira snažno seksualno uzbuđenje i to ju je iznenadilo. Nikad nije osetila tako nešto prema drugoj devojci, a posebno ne prema Siv. Brzo je okrenula glavu i pažljivije razgledala sopstveni kostim kako bi skrenula misli sa Siv. Na prvi pogled joj se učinilo da je haljina koju je dobila potpuno provid‐ na. Pažljivo ju je uhvatila za tanke bretele i pomalo sa strepnjom razmotala. Bila je od meke i rastegljive mrežaste tkanine sa šarom u obliku dijamanata s prednje strane. Sara je bila precizno postavljena na sredini i pokrivala najintimnije delove tela. Aurelija je odahnula. Bila ju je zabrinula sopstvena reakcija na Sivinu blagu goloti‐ nju. Pošto je osetila tako snažno uzbuđenje, plašila se da bi njena tetovaža mogla odjednom da se pojavi pred posmatračima. Užasavala se pri pomisli da mora da objašnjava šta je to ako bi je neko ugledao kroz providnu haljinu. - Hajde već jednom, probaj je - navaljivala je Siv. - Mada, moram priznati da ni‐ sam sasvim sigurna da je to prava haljina za tebe. Previše mi šljašti sa svim tim šljoki‐ cama. - Kažu daje nekad pripadala jednoj kabaretskoj plesačici iz Londona - objasnila je Loralin. - Ali veličina ti odgovara. Aurelija je osetila kako joj se obrazi žare pod pogledima dveju žena, ali poslušala je. Najbrže što je mogla, raskopčala je bluzu, navukla haljinu preko glave, a onda is‐ 80
pod nje svukla farmerke. Siv ju je kritički odmerila. - Ne izgleda dobro s grudnjakom - rekla je. - Moraćeš da ga skineš. A mislim da i gaćice moraju da lete. Ocrtavaće ti se ispod haljine. Za to postoji samo jedno rešenje. Loralin je klimnula glavom. Malopređašnji obešenjački osmejak pretvorio se u ši‐ rok đavolski kez. Aurelija se namrštila, ali prihvatila je predlog. Spustila je gaćice do gležanja i zba‐ cila ih, a onda je zavukla ruku iza leđa i raskopčala grudnjak. Zatim je smakla tanke bretele s ramena i oprezno izvukla grudnjak ispod haljine. Bilo joj je neobično bez grudnjaka jer je navikla da ga svakodnevno nosi. U nespu‐ tanosti grudi uživala je samo ponekad, sama u svojoj spavaćoj sobi, ili posebno viken‐ dom kad bi se po ceo dan izležavala i vrzmala po kući u staroj majici benda Arkejd fa‐ jer i boksericama. Fina mrežasta tkanina haljine dodirivala joj je gole grudi i njene bradavice su na to reagovale ukrutivši se. - Ne mogu da izađem u ovome - prosiktala je Aurelija na Siv. - Pa bezmalo nemam ništa na sebi. - Ne otkriva onoliko koliko misliš, stvarno. Pogledaj se. Okrenula se i skoro zaprepašćeno uzdahnula kad je ugledala svoj odraz. Čak i pri slabom električnom osvetljenju u garderobi, Aurelija je bila lepa kao slika. Crno je retko nosila jer joj je koža bila izrazito bleda, pa se plašila da će izgledati više mrtvo nego otmeno. Međutim, providna tkanina donekle je prikrivala njenu bledu put, tako da je utisak bio upečatljiv, ali ne preoštar, a blistavi dijamanti su joj isticali zelenopla‐ ve oči. Aurelija je uvek bila visoka za svoje godine i znala je da je ne zadirkuju samo za‐ hvaljujući Sivinoj nabusitosti. Uvek je bila viša i vitkija od ostalih devojaka. Svesna da je drugačija, napustila je časove plesa koje je Siv nastavila da pohađa. Aurelija se tu uvek osećala kao trapavi džin. Sada je retko razmišljala o svom stasu, ali ako bi je neko pitao, pre bi rekla da je mršava nego da je vitka. Odavno je prestala da se nada da će joj grudi porasti, a boko‐ vi se zaobliti kad odraste. Za nju sigurno niko nikad neće reći da je krase bujne obli‐ ne. Međutim, zmijolika šara koja joj se spuštala niz telo naglasila joj je struk i kukove. Posto je haljina dosezala skoro do poda i blago se sužavala, Aurelija je izgledala viša nego obično, iako je bila u baletankama. - Evo, probaj i ovo - rekla je Loralin dodajući joj tanku dijademu od svetlog drveta ukrašenu sitnim svilenim cvetovima koji su izgledali kao pravi. Aurelija ju je pažljivo stavila na glavu. S kestenjastom kosom koja joj se spuštala preko golih ramena i dija‐ demom ukrašenom cvetićima, izgledala je kao paganska boginja. Stajala je pred ogledalom i sklopila oči uplašena sopstvenim odrazom. U glavi joj se odjednom pojavila druga slika. Bila je to vizija nje same, ali drugačije. U njoj je 81
bila u beloj haljini i stajala je licem okrenuta vetru. Kosa joj je bila raspuštena, ali pre‐ obražena u zmije boje bakra, koje su joj se uvijale tik uz lice i siktale na svaki dah ve‐ tra što joj je milovao kožu. Žestina guja mogla je da se meri samo sa okrutnošću čiji je odraz Aurelija videla u sopstvenim očima. - Vidiš? Samo ako si baš izložena svetlosti, primećuje se da ispod haljine nemaš ni‐ šta. Sivin glas trgao ju je iz sanjarenja. Ponovo je stajala pred sopstvenim odrazom, ali ovog puta haljina je bila obična haljina, a prava kosa joj je padala kao obično. - Mnogi će biti oskudnije obučeni nego vas dve, verujte mi - dodala je Loralin. Is‐ pružila je ruku mašući parom cipela s visokim, tankim potpeticama Aureliji pred no‐ som. Duž potpetica od petnaest centimetara protezao se ukras u obliku bronzane zmi‐ je. Repovi zmija počinjali su od vrha potpetica, a njihove razjapljene čeljusti bile su u visini gležnjeva. Aurelija je pogledala cipele i zadrhtala. - Ne, hvala - odlučno je odbila. - Ja nosim ravne cipele. Posebno ako treba da peša‐ čim, a kladim se da ovde ima mnogo stepenica. - Kako hoćeš - odgovorila je Loralin slegnuvši ramenima. Onda je krenula napred i dala znak devojkama da pođu za njom. Bila je tako stabilna na previsokim potpetica‐ ma da se činilo da je u njima izašla iz majčine utrobe. Aurelija je bila opčinjena njihanjem Loralininih bokova ispod kratke suknje. Na‐ kratko se zapitala kakav bi osećaj bio dodirnuti plavokosinu kožu i uporediti to s dodi‐ rom glatkog, elastičnog materijala njenih samostojećih čarapa od lateksa. Zamišljala je kako prelazi rukom između Loralininih nogu, sve do butina i kratko je miluje. Ose‐ tila je kako joj se stidne usne natapaju sokovima i bila je beskrajno zahvalna na zaštit‐ nom pokrivaču od šljokica koji će sakriti njenu tetovažu u slučaju da se nenadano po‐ javi. Aurelija je protresla glavom. Šta ju je, dođavola, spopalo? U poslednje vreme je imala neprijatan osećaj da je počela da se menja. Međutim, njen razum još nije uhvatio korak s nagonskim reakcijama njenog tela. Nije uspevala da rastumači ni slike koje su joj poput svitaca proletale kroz glavu da bi nestale jedna‐ ko brzo kao što su se pojavile. Loralin je uhvatila Aurelijin pogled dok su prilazile recepciji i namignula kao da je sve vreme mogla da joj pročita misli. - Uživajte - rekla im je. - Gore ćete naći svakoja‐ ke eksponate, pa se postarajte da sve dobro razgledate. - Hajdemo - Aurelija je rekla Siv. - Daj da već jednom završimo s ovim. - Glumila je mrzovolju jer nije želela da prizna da je osetila kako se u njoj upalila varnica i po‐ krenula talas uzbuđenja koji ju je preplavio od glave do pete. Svaki put kad ju je nez‐ nanac pohodio, nalazila se na nekom sličnom mestu, ispunjena čudnim osećajem da je pronašla drugačiji svet. Ovde se osećala ista ona energija kao na vašaru i u kapeli. De‐ lovalo je da će se desiti nešto magično i da bi ta magija mogla doneti još jednu posetu 82
muškarca koji je u Bristolu ostavio trag na njoj. Kad je stigla do podnožja dugog stepeništa za koje im je Loralin rekla da vodi do izložbenog prostora, Aurelija se poletno uhvatila za gvozdenu ogradu. Tek kad je sti‐ gla na vrh stepeništa, otkrila je gde je došla i zapitala se u šta se to uvalila. Stigle su u dugačak prolaz, gde su se sa strane nalazila zatvorena drvena vrata i drugi, sporedni hodnici. Nije bilo ni traga od ljudi, ni bilo kakve naznake kuda bi da‐ lje trebalo da krenu. Istina, čuo see žamor i povremeno lupkanje visokih potpetica. Dok se naprezala da odredi odakle dopiru ti zvuci, pažnju joj je privukla čudna, zvi‐ ždeća buka, ritmično tutnjanje i povremen glasan pucanj. Bila je to simfonija zvučnih vibracija koje su se poput lopti odbijale o zidove hodnika, tako da je bilo nemoguće odrediti odakle tačno zvuci dolaze. Nasumično su odabrale jedan zasvođen prolaz i krenule kroz njega. Senke su puzi‐ le svuda oko njih. Plamenovi baklji na zidovima treperili su i pucketali. Topao vazduh pomalo je mirisao na parafin i ostavljao je gorak, jedak ukus u Aurelijinim ustima. - Kao da nismo u Americi, jelda? - primetila je Siv. - Tako je - saglasila se Aurelija. - Više mi deluje kao Engleska. - Mesto je ličilo na lavirint i osećala se kao onda kad se sa Siv izgubila pod šatrom sa vozom strave. Me‐ đutim, sad nije mogla da se oslobodi sve jače slutnje da bi neznanac mogao da se po‐ javi baš kao onda na vašaru. Prošle su pored nekoliko soba. Neke su bile otvorene i prazne, a druge zatvorene i čvrsto zabravljene. Aurelija i Siv su skoro izgubile nadu da će naći Valtera, ili nagove‐ štaj izložbe kad su stigle do još jednog kamenog stepeništa. - Čovek bi očekivao da bar imaju liftove - požalila se Siv. - Verovatno ih imaju - kazala je Aurelija. - Mora da smo zalutale. Zakoračila je i zaškiljila da vidi šta se krije iza ugla, ali tamo ničeg nije bilo. Onda je primetila pokret u senkama ispred njih i začula grebanje. Nakrivila je glavu i pono‐ vo zaškiljila kroz polumrak. Učinilo joj se da je videla nekog sa životinjom na povocu. To je možda bio Valter sa psom vodičem. Nema sumnje da je nešto četvoronoške išlo uz kamene stepenice iznad njih. Možda je u pitanju čovek, jer, osim ako se um nije ponovo poigravao njome, bila je sigurna da je ugledala nečiju golu zadnjicu i par du‐ gih, mršavih nogu kako nestaju iza zavoja na stepenicama. Nije valjda da neko vodi čoveka na povocu? - Gore nema ničega - doviknula je Aurelija Siv, koja je i dalje tumarala po hodniku iza njih. Naravno, slagala je, ali nije mogla da smisli kako bi objasnila svoje nepovere‐ nje prema vajaru. Znala je da Siv ne sme osetiti ni najmanju naznaku njene nesprem‐ nosti da ga pronađu. U tom slučaju bi svaki buntovnički nerv u njenom telu burno re‐ agovao i dvostruko upornije bi insistirala da nađu izložbu. - Nema veze - odgovorila joj je Siv. - Dođi ovamo, našla sam nešto. Aurelija je krenula prateći Sivin glas niz vijugavi prolaz pored zaključanih vrata. Odaja koju je Siv našla bila je mala, ali je izgledala veća jer je svaka ravna površi‐ 83
na nedavno ofarbana u belo. Jedina svetlost je dopirala kroz mali prozor s rešetkama kao na zatvorskoj ćeliji, ali bela farba tako je delotvorno odbijala svaki zrak da se čini‐ lo da zidovi blistaju. Aurelija je zaustila da nešto kaže kad je ugledala prizor u toj sobi, ali Siv je stavila prst na usta pokazujući joj da ništa ne govori. Jedna žena je visila sa složenog niza bledoružičastih konopaca koji su na nekoliko mesta bili pričvršćeni za tavanicu. Bila je u položaju balerine zaustavljene na pola gran žetea. Visila je vezana u struku, s rukama iznad glave, izvijenim leđima i široko razmaknutim nogama. Noga isturena pozadi bila joj je podignuta više od one napred, kao da je dosegla najvišu tačku skoka i sada se ponovo spušta. Konopac joj je bio ob‐ motan i oko gležnjeva i tik iznad kolena, pa spojen s konopcima koji su visili s tavani‐ ce. Na kukovima, unutrašnjoj strani butina i na zadnjici imala je pojas koji je nosio veći deo njene težine. Lice joj je bilo spokojno kao da je pronašla smiraj tako uhvaćena u letu. Ako ništa drugo, činilo se da je konopac ne sputava, već produžava njenu slobodu u letu. Tako nepomična, izgledala je kao da joj prija u tim stegama. Nije se ni pomerila, ni oglasila kako bi obznanila da je primetila dve devojke. U jednom uglu, na visokoj stolici pored male tezge, sedeo je muškarac. Nije gledao u ženu na konopcima, ali Aurelija je imala utisak da je ipak proučava. Glava mu je bila blago nakrivljena kao da sliku stvara slušajući, a ne gledajući. Rukama je vešto oblikovao figuricu od gline. Prepoznala je čoveka kojim je Siv bila toliko opčinjena. To je sigurno bio Valter. Aurelija ga je osmotrila. Odeća mu je bila neobična: par svetlosmeđih pantalona od konoplje i ljubičasta košulja dugih rukava, bez kragne, oci iste grube tkanine. Možda je, lišen čula vida, uživao u dodiru. To bi moglo da objasni i njegovu odeću i vrstu umetnosti koju je odabrao. Kad su prišle, Aurelija je videla da mu je kosa potpuno seda i ošišana skoro na nulu. Zagledala mu je lice, ali nije bila oduševljena. Zbog četvrtaste vilice i visokih ja‐ godica pomalo je ličio na životinju. Taj utisak su pojačavali njegovi pokreti i reakcije na dodir i zvuk, a ne na sliku. Široka odeća nije otkrivala da li je mišićav, ali bilo je očigledno da je vitak, dok su prava leđa ukazivala na dobro držanje koje dolazi s re‐ dovnim vežbanjem. Aureliji je izgledao jednostavno kao starac. Svakako nije bio ružan, ali razliku u godinama između njih smatrala je neprihvatljivom. Sigurno je bio u šezdesetim, za‐ ključila je. Četrdeset godina stariji od Siv. Da li je prema njemu osećala isto što i pre‐ ma davno odbačenom Riđem? Okrenula se i pogledala Siv. Siv je stajala razmaknutih nogu, palčeva zadenutih za gajke svog šortsa, s rukama u džepovima. Opčinjeno je zurila u Valtera. Aurelija je pratila njen pogled. Siv nije gledala u njegovo lice, koje su mogle da vide samo iz profila. Kao omađijana pratila je 84
kako njegove ruke oblikuju glinu. Aurelija je prišla prijateljici i uštinula je za ruku kako bi privukla njenu pažnju, ali Siv je samo stajala kao omamljena, potpuno nesves‐ na svega oko sebe: Aurelije, te odaje, žene koja visi s tavanice. Na trenutak se činilo da je i Siv slepa poput vajara. - Siv - šapatom ju je pozvala Aurelija. Siv nije reagovala. Aurelija joj je mahnula ispred lica. Siv je najzad odvojila pogled od vajarevih šaka. - Šta je? - tiho je prosiktala Siv. Vajar se nije okrenuo na njihovo šaputanje. Najverovatnije je, pretpostavila je Aurelija, sve vreme znao da su tu. - Hajdemo - kazala je. Digla joj se kosa na glavi od Sivine reakcije na vajara. Nikad nije videla svoju uvek neposrednu i razboritu prijateljicu da se tako ponaša, i bilo joj je nelagodno. Siv je prebacila težinu s noge na nogu, ali nije pokazala ni najmanju nameru da krenu. - Ometaćemo ga ako ostanemo ovde - dodala je Aurelija. To je imalo željeni uči‐ nak. Siv je još jednom čežnjivo pogledala prema vajaru i teška srce krenula prema vratima. Aurelija je posmatrala kako Siv hoda. Koraci su joj bili spori i teški kao da je nekim nevidljivim nitima spojena s Valterom pa joj je teško da ga ostavi. Aurelija je ponovo osetila čudno peckanje na koži. Isti osećaj je imala ponekad dok je gledala trilere i imala želju da vrisne ispred televizora dok junakinja otvara škripava vrata ili se kli‐ mavim stepenicama spušta u podrum. Zašto joj je toliko smetalo Sivino zanimanje za vajara? Aurelija nije videla nijedno od njegovih završenih dela, ali bez obzira na njihovu vrednost, izuzetna je bila sama činjenica da stvara vizuelnu umetnost iako je slep. Osim toga, izgledao je prilično obično i nimalo zastrašujuće. Sivina reakcija na njega bila je najčudnija u svemu tome. Aurelija nije mogla tačno da odredi šta je u pitanju, ali njena prijateljica se pro‐ menila. Kao da je mislila samo na tog muškarca. A to znači da je ista kao ja, pomislila je Aurelija s gorkim osmehom. To je verovat‐ no samo prolazna naklonost ili faza u koju je Siv ušla opčinjena njegovim talentom i sigurno će je proći. - Opa! - rekla je Siv zastavši ispred nje u hodniku. Aurelija je požurila da je stigne i vidi šta je to toliko privuklo Sivinu pažnju. Jedna vrata koja su ranije bila zaključana sada su bila otvorena. Pogled kroz njih otkrio je uznemirujuć prizor, nešto što Aurelija nikad nije videla, i nije mogla da odvoji pogled. Kao da se sve odvija na usporenom snimku, poput filma koji se odjednom zakočio. Jedna mlada žena, verovatno njihovih godina, pretpostavila je Aurelija, oslanjala se na zid, razmaknutih nogu i ruku, nalik na morsku zvezdu. I ona je bila vezana, ve‐ oma tankim belim trakama obmotanim oko ručnih zglobova i gležnjeva. Krhkost po‐ 85
veza kojima je bila sputana služila je samo da naglasi krhkost njenih zglobova i tana‐ nog stasa. Duga, kao noć crna kosa, slobodno joj padala preko ramena i lica, tako da joj se nije video čak ni profil. Stajala je na vrhovima prstiju u baletskim patikama boje kajsije. Čipkane gaćice iste boje bile su joj spuštene do pola butina, drsko joj otkriva‐ jući zadnjicu. Na oba guza jasno su se videli crveni tragovi nečijih prstiju. Iza nje je stajao muškarac podignute ruke. Zastao je na vrhuncu zamaha kao bacač u bejzbolu koji prikuplja snagu za hitac. Onda je, činilo se iz sve snage, spustio dlan na njen guz. Devojka je ispustila bolan grlen jauk, ali ništa nije učinila da se izbavi. Samo se trznula povlačeći trake kojima je bila vezana, ali uspela je da se zadrži na vr‐ hovima prstiju. Aurelija je iz sopstvenog, skromnog baletskog iskustva znala da odr‐ žavanje tog položaja pod takvim okolnostima sigurno zahteva izuzetan osećaj za rav‐ notežu i snagu volje. Devojka se ponovo opustila. Muškarac je posle teškog udarca prešao na blago mi‐ lovanje. Dlanom je beskrajno nežno obuhvatio njen guz i gladio ga kao latice najoset‐ ljivijeg cveta. Lice mu je sinulo od zadovoljstva dok mu se ona pribijala uz dlan. Onda je sevnuo pogledom i njegov nežan osmeh odjednom je postao okrutan. Ponovo je podigao šaku i silovito je spustio na drugi guz. Devojka je od bola zapištala kroz zube, ponovo se trgnula napred, a onda još jednom opustila pod njegovom šakom. Ovog puta prsti su mu nakratko skliznuli između njenih nogu i prešli od vlažnih usmina do zadnjice. Ona je na to reagovala zatežući trake koje su je sputavale, kako bi još razmakla noge, pozivajući ga da ude u nju. Potpuno neočekivano, Aurelija je osetila kako njeno telo reaguje, baš kao i telo cr‐ nokose balerine. Osetila je poznato toplo strujanje između nogu. S tim je došla i snaž‐ na želja za samozadovoljavanjem. Odmah je sklopila oči u pokušaju da odagna taj osećaj i ostane usredsređena. Međutim, čim je zažmurila, slike koje su joj dotad bile pred očima iskrsle su joj u mislima. U tom sanjarenju bila je na mestu plesačice, veza‐ nih ruku i nogu. Iza nje je stajao neznanac iz Bristola podignute ruke, spreman da je udari. Na tu pomisao je ovlažila. Njena maštarija delovala je još stvarnije jer, iako je žmurila, do nje je dopirao ritmičan zvuk udaraca i devojčinih jauka. Svaka vijuga nje‐ nog mozga govorila joj je da je to potpuno pogrešno. Ipak, ali ipak... bila je tako napa‐ ljena. Aurelija je naglo otvorila oči. Povukla je Siv za ruku. - Mmm? - promrmljala je Siv. - Hajde da razgledamo dalje - rekla je Aurelija. Pošteno govoreći, nije bila sigurna da bi podnela da vidi još nešto slično. U njoj je besnela borba između napaljenosti, ra‐ doznalosti i gađenja. Još nije bilo jasno ko će odneti pobedu u tom sukobu. Bila je zbunjena i postiđena. Pitala se da li je ovo uopšte zakonito. Morala je da pije frapee jer joj je pivo zabra‐ njeno, ali joj je zato dozvoljeno da prisustvuje ovakvim događajima. Ipak, znala je da 86
se ovaj performans nije reklamirao. Čak i da je neko zainteresovan došao do karata, morao bi da sazna gde da dođe i kada. Zato je sasvim moguće da je reč o tajnoj izlož‐ bi. Ta pomisao ju je malo ohrabrila. Dopadalo joj se da bude deo nečeg tajnog. Pogled joj je leteo po prostoriji. Primetila je neprekidan priliv ljudi koji se kreću u istom smeru poput rečnih virova što se spajaju da bi zajedno potekli nizvodno. - Predstava počinje - rekao je vitak muškarac u uštirkanoj košulji drugom koji je li‐ čio na njega kao da mu je brat blizanac. Obojica su nosili tamnoplave kravate proša‐ rane srcima i razigranim satirima. Aurelija i Siv su krenule za dvojicom muškaraca i pratile ih sve dok se ponovo nisu obrele u hodniku. - Bogte - rekla je Siv kad su se najzad ostavile iza sebe lavirint vijugavih hodnika koji su se širili kao vene ogromnog srca. Stigle su u glavnu dvoranu. Bila je ogromna, s tavanicom u obliku velike kupole. Kroz visoke prozore na zidu od cigala prodirali su crveni i narandžasti zraci zalazećeg sunca. Svi u dvorani bili su obasjani umirućom svetlošću kao da stoje pored logorske vatre koja se gasi. Krovnu kupolu podupirali su mnogobrojni čelični lukovi, a svaki od njih bio je ojačan mre‐ žom kraćih cevi. Zbog toga je tavanica podsećala na ogromnu paukovu mrežu od me‐ tala. Sedam trapeza visilo je s tavanice u jednakim razmacima. Na krajevima trapeza, sa stopalima na samo nekoliko centimetara od poda, visilo je sedam bledoputih, riđoko‐ sih žena. Bile su skoro potpuno nage. Nosile su samo jarkoljubičaste baletske patike sa satenskim trakama izukrštanim duž nogu, sve do kukova. Te satenske trake bile su im obmotane oko pojaseva i provučene između guzova i stidnih usana. Čvrsto su stezale ručke trapeza. Činilo se da su za trapez vezane i tankim srebrnim lancima prikačenim na uske narukvice oko njihovih zglobova i za ručke iznad njih. Zbog toga su podseća‐ le na zatvorenike koji vise okovani u ćelijama. Glave su im bile pokrivene tankim ka‐ puljačama od svetloljubičaste gaze, oko vrata su im vezali srebrnaste trake. Pognutih glava, brade su im počivale na grudima. Čovek bi pomislio da spavaju da im se mišići nisu napeli, a nožni prsti bili upereni naniže kao u savršenom baletskom stavu na pr‐ stima, koji je snažno naglašavo čvrstinu njihovih zadnjica i jake, kao isklesane noge. Imale su po šest srebrnih prstenova provučenih kroz stidne usne, pričvršćene za trake na butinama. Zbog toga su bile širom otvorene i njihovo uzbuđenje se jasno vi‐ delo po mokrim trakama koje su im prolazile posred stidnica. Iznad klitorsa bio je čvr‐ sto vezan čvor. Odatle se odvajala još jedna dugačka satenska traka, vezana za veće prstenove kojima su im bile ukrašene bradavice. Satenske niti su se pružale preko sobe sve do platforme u njenom središtu, smešte‐ ne iznad žena. Na platformi je stajao muškarac koji je držao krajeve traka. Valter. Sad je bio potuno go, ako se izuzme purpurni nakurnjak, koji bi izgledao smešno da Valter nije odisao dostojanstvom. 87
- Opet on - prošaptala je Siv uzbuđeno Aureliji na uvo. - Zar ne izgleda božanstve‐ no? - Ali on je slep - odgovorila je Aurelija, kao da je je zbog njegovog hendikepa ceo taj prizor izgledao nestvaran, iako ga je već videla kako pravi figuru po uzoru koji ni‐ kako nije mogao da vidi. - Znam - rekla je Siv s uzdahom. Posmatrači, razgolićeni svako na svoj način, okružili su neobičnu mrežu s iščekiva‐ njem. Aurelija je stajala pored Siv negde u prvim redovima i posmatrala ono što se odi‐ gravalo pred njima. Samo ju je pristojnost sprečila da zaprepašćeno zine i šakom po‐ krije usta. Jesu li te žene zatočenice? Ili možda marionete? Aurelija nije bila zatucana i nije videla ništa loše u golotinji u umetnosti, niti u golotinji uopšte. Činjenica da su modeli koje je dosad videla bili nagi nije je preterano zapanjila. Ali bilo je nečeg po‐ sebnog u tom prizoru žena kojima su glave bile pokrivene, a najintimniji delovi tela sasvim izloženi pogledima. To je bilo više od golotinje. Posebno je jezivo bilo posma‐ trati ih kako dišu, dok im se ljubičasta gaza uvlači u usta, te im svaki udah podseća na zaleđen vrisak. Aurelija je osećala da u tom prizoru ima nasilja. Tu je bilo nečeg još brutalnijeg od slike muškarca koji udara tamnokosu balerinu po zadnjici, što je još i mogla da objasni kao javno izraženu sklonost dva partnera, istina, s različitim uloga‐ ma. Ali bilo je drugačije gledati Valtera kako stoji iznad tih žena vezanih zglobova i pokrivenih lica. Ipak, znala je da je to samo performans i videlo se da te žene dobro‐ voljno u njemu učestvuju. Nije mogla da objasni šta je to u njoj istovremeno izazvalo tako jaku neprijatnost i takvu opčinjenost. Srce joj je ubrzano tuklo, a celim telom joj pulsiralo potisnuto seksualno uzbuđenje. Zaorila se muzika. U pitanju je bila klasična kompozicija. Aurelija nije slušala tu muziku, osim kad bi njen staratelj Piter pustio veoma glasno pustio neku od svojih ploča dok je ona na spratu čitala ili usisavala prašinu. - Štraus - šapnula joj je Siv na uvo. - „Ples sedam velova”. - Siv je bila pankerka u srcu, ali zahvaljujući časovima baleta, znala je ponešto o klasičnoj muzici. Kako je muzika postajala življa, oživljavale su i plesačice. Pokretima su savršeno usklađeno pratile muziku, ali ubrzo je postalo jasno da ne vode one taj ples. Valter ih je nadgledao iza svog ličnog zida tame i povlačio niti povezane s njihovim pirsinzima baš kao što dirigent vodi orkestar pokretima ruku. Svako povlačenje trake predstavlja‐ lo je novo uputstvo. Žene su na to odgovarale vrteći se, okrećući ili šireći noge u savr‐ šenim špagama u vazduhu, pri čemu su još više otkrivale ionako izložene intimne de‐ love i satenske trake koje su ih trljale. Sve se to odigravalo pred očima gledalaca. Valter bi povremeno žestoko cimnuo traku spojenu s alkom u bradavici, od čega bi plesačica bolno izvila leđa. Posle toga bi brzo olabavio traku na pirsingu i povukao nit iz čvora koji nadražuje klitoris plesačice. Iako su lica žena bila pokrivena, Aureliji se činilo da vidi njihov bol i zadovoljstvo. Svoje želje i osećanja žene su izražavale teli‐ 88
ma. To se videlo po napetosti njihovih mišića, po opiranju ili predavanju nitima za koje su bile vezane. Valter je tokom većeg dela nastupa žmurio, kao da čita reakcije plesačica samo na osnovu povlačenja i popuštanja traka. Aurelija je znala da je zaista tako i da on ne želi da im nanosi samo bol. Siv je uštinula Aureliju za ruku. - Pogledaj - prosiktala je. - Navodi ih da svrše. Aurelija je skrenula pogled s Valtera na žene koje su ga okruživale. Siv je bila u pravu. Pokretima su i dalje pratile ritam muzike, ali više nisu izvodile iste korake. Iz‐ gledalo je da vajar na svakom od tih tela svira različitu melodiju pružajući svakoj ženu upravo onaj spoj zadovoljstva i bola koji je vodi do ivice ekstaze. Onda je došao trenutak da završnim nadražajem na stidnice natera sve plesačice da svrše u isto vre‐ me grčeći se od orgazama. Žena koja im je bila najbliža tako je ovlažila da su joj blis‐ tave kapljice njenih sokova ostavile trag na bedrima i tamnu mrlju na purpurnoj traci koja joj je ukrašavala nogu. Nakon što su svršile, sve žene su zauzele početan položaj, nepomične kao lutke na navijanje. Posle toga su ih polako spustili. Kad su im stopala dotakla pod, dočekale su ih ruke pomoćnog osoblja. Skinuli su lance kojima su plesačice bile vezane za trapeze, ali su im ostavili kapuljače na glavi. Odveli su ih, verovatno u svlačionicu, ali one su izgledale kao da su transu i ne mogu bez pomoći da hodaju. Jedan livrejisani sluga iz‐ veo je Valtera. Aurelija je bila i opčinjena i užasnuta. Zdrav razum joj je govorio da je ovo bio pri‐ kaz čistog ludila. To nije bila umetnost, to je bilo zlostavljanje. Pogledala je ljude oko sebe. Gledaoci su, skoro bez izuzetka, bili uzbuđeni ili smoreni. Niko nije izgledao zapa‐ njeno. Posle aplauza, delom iskrenog, delom upućenog iz pristojnosti, posmatrači su počeli da se razilaze i ćaskaju. Siv je ćutala. Aurelija se pitala kako je taj prizor uticao na njenu prijateljicu. Posle ovoga sigurno više neće biti tako oduševljena Valterom. - Jesi li dobro? - upitala ju je Aurelija. Siv je slegla ramenima, tobože nehajno, ali odali su je prsti kad ih je brzo provukla kroz već raščupanu kosu i nervozni pokreti. - Volela bih da sam bila na njihovom mestu. Na tom trapezu. Zaista bih to volela priznala je Siv potišteno. Zapanjena Sivini priznanjem, Aurelija je načas pokušala da se stavi u kožu svoje prijateljice. Kako bi se ona osećala da je onako visila dok na platformi iznad nje stoji nepoznat muškarac koji oseća najtananije promene njene uspaljenosti i upravlja sva‐ kim njenim pokretom kao lutkar? Sklopila je oči. Ta pomisao bila je kao ulje doliveno na vatru uzbuđenja koje je već tinjalo u njoj otkako su stigle na izložbu. Osećala se kao da se ta unutrašnja varnica naglo rasplamsala i celim Aurelijinim telom poput 89
šumskog požara protutnjao je talas uzbuđenja. Sranje! Svršiće pred Siv u svojoj pro‐ vidnoj haljini. Svršiće pred svim tim ljudima dok joj u glavi i dalje živo igra slika Val‐ tera i njegovih lutki. Uspela je da se obuzda. Ne ovde. Ne sada, ne ovako. - Hajdemo - prošaptala je. Vrtelo joj se u glavi i trebalo joj je svežeg vazduha da se povrati i razmisli o svemu. Nije želela da zna šta se krije iza ostalih zatvorenih vrata. Nije je zanimalo šta je izvor čudnih pucnjeva i tupih udara koji su se čuli iz drugih soba duž hodnika. No da li se plašila da će biti zgađena zatečenim prizorima, ili je strahovala da bi te slike mogle da je napale? Više joj ništa nije bilo jasno. Uhvatila je Siv za ruku i povukla je prema vratima.
90
6. Srce koje udara Nakon toga Aurelija je često pokušavala da zapodene razgovor o izložbi, Valteru, nje‐ govim lutkama i sazna šta Siv o svemu tome misli. Međutim, njena prijateljica bi samo slegla ramenima i promenila temu, ili bi žurno otišla i zabavila se nekim pos‐ lom. Aurelija je uskoro osetila da se između njih dve podigao zid. Spolja gledano, bile su prijateljice kao i dosad. Ipak, bilo je nemoguće probiti nevidljiv lednik koji je štitio Si‐ vina skrivena osećanja prema vajaru i njeno mišljenje o njegovom nastupu. Prošlo je mesec dana. Aurelija je zaključila da bi bilo bolje da se upisala na fakultet nego što se odlučila za godinu dana pauze. Siv je sada veoma često bila van kuće, zauzeta tajanstvenim poslovima, koje je, navodno, obavljala za Editu, ali nikad nije objašnjavala o čemu se radi. Stalno je imala neke obaveze, dok je Aurelija gluvarila po Ouklandu. Veći deo dana je provodila u svojoj sobi. Jedino društvo pravili su joj prigušeni zvuci sa časova baleta: razgovori, uputstva i povremeni smeh koji su dopirali iz Editine sale u prizem‐ lju ispod njene sobe. Činilo joj se da joj je mozak parkiran na sporednom koloseku i prepušten sam sebi. Bio je besposlen i sklon mislima koje bi ona radije potisnula. Razmišljala je o tajans‐ tvenom fondu i svom dobročinitelju. Pohodila su je mutna, izmišljena sećanja na ro‐ ditelje satkana na osnovu šturih podataka koje je imala i pet-šest izbledelih fotografi‐ ja. Nije prestajala da misli o onom što se dogodilo na izložbi. Mučile su je gorko-slatke uspomene na muškarca s kojim se tucala u onoj bristolskoj crkvi, na ukus njegovih usana, mekoću njegove kože i njegovo čvrsto koplje. Povrh svega, bila je potištena i zbunjena. Trebalo bi malo da upozna Ameriku. Sa Siv je ranije razmatrala zamisao da iznaj‐ me kola i odvezu se do Los Anđelesa i upoznaju sunčaniju stranu Kalifornije. Name‐ ravale su da odu i u pustinju, da obiđu Las Vegas, vide Veliki kanjon, Huverovu branu i mnoštvo drugih mesta o kojima su nekad samo sanjale. Međutim, ohladile su se kad su ustanovile da zbog godina ne mogu da iznajme kola, iako su obe imale vozačke do‐ zvole. O drugim načinima putovanja nije ni razmišljala. Postala je lenja i ravnodušna. 91
Bila je ogorčena što je Siv uspela sebi da ispuni vreme raznim obavezama i tako brzo se prilagodi novoj sredini. Nedostajalo joj je njihovo zajedničko ćutanje i bliskost. O tome nisu razgovarale, ali to ih je vezivalo sve do odlaska na izložbu. Noći su bile iscrpljujuće, ispunjene zbunjujućim snovima i zbrkanim mislima. Kad bi se probudila, Aurelija je uvek osećala da joj treba bar pola dana da prebrodi obamr‐ lost, ukočenost mišića i udova, kao i ravnodušnost koja joj poput klešta steže um. Znala je da je čeka ceo jedan nov svet, takoreći vapi za njom, ali nešto ju je zadrža‐ valo. Da li je to bio strah od istine? Strah od utvara? Prečesto je zadizala spavaćicu i posmatrala međunožje, bledo prostranstvo preseče‐ no pukotinom između njenih nogu. Uzalud je tražila plamteće srce i, uprkos svemu, nadala se da će se ponovo pojaviti. Ostalo je nevidljivo prkoseći joj i sejući seme zbu‐ njenosti. Kao da nikad nije ni bilo tu, kao da je ona to umislila. Zadovoljavala bi se više puta zaredom, gurajući prste duboko u svoj mekani otvor. Igrala se sobom ne bi li oživela vatru, ali sve je bilo uzalud. Ponekad joj se činilo da oseća ono posebno struja‐ nje, nagoveštaj nežnog peckanja tačno tamo gde se ranije pojavljivalo srce u plamenu. Međutim, kad god bi pogledala to mesto, koža je bila netaknuta, mirna, neobeležena. Mesto koje je nekad bilo ispunjeno sada je odjekivalo od praznine. A onda, baš kad ne treba - dok u kuhinji prazni mašinu za pranje sudova ili pegla nagomilanu odeću - u mislima bi se vratila na izložbu. Setila bi se šake koja se žestoko spušta na belu zadnjicu i ružičastog traga od udarca što se širi kao mrlja i poput mir‐ ne vode teče pejzažom njene meke kože kupajući je unutrašnjim sjajem. Kad bi takve slike zgulile površinski sloj njenog opažanja, Aurelija bi osetila dobro poznate žmarce. Prepuštala im se u nadi da će oživeti plamteće srce. Nikad nije razmišljala o lupanju po zadnjici, ni o vezivanju, sve do one sudbonos‐ ne večeri pre mesec dana. Pomisao na blagi bol nije joj bila nimalo privlačna. To joj je, na prvi pogled, čak delovalo smešno. Onda se setila svih drugih neverovatnih pri‐ zora: Valtera kako vešto upravlja pokretima žena skrivenih lica. Setila se koliko je bila napeta, radoznala i uznemirena zbog svega što je videla. Aurelija je sklopila oči. U sećanje je prizvala čvrste dodire neznančevih prstiju u tami bristolske crkve i odlučnost s kojom ju je ščepao za zadnjicu dok se zarivao u nju. Setila se i kako je u jednom trenutku, dok ih je nosio kovitlac osećanja u kom se gušila, uhvatio za zglobove kako bi je zadržao dok je zaranjao u njenu vrelinu. Ona se tada sa zadovoljstvom prepustila njegovom autoritetu, njegovoj dominaciji. Da li bi se tako osećala da joj je ruke vezao konopcem? Da joj je vezao i gležnjeve? Da ju je spu‐ tao tako da ne može da se pomeri? Uzdrhtala je. Da li za tim čezne njena duša? Sigurno ne. Ali što joj je više potisnutih slika iskrsa‐ valo pred očima, to je jače osećala tajne vibracije kako joj nadražuju nervne završet‐ ke, kako se podmuklo zabavljaju njome i igraju tabuima o kojima dotad nije ni raz‐ mišljala. 92
Ponovo je raširila noge, a ruku zavukla pod pokrivače. Iz podruma su kroz pod do‐ pirali tonovi svite „Krcko Oraščić”. Bilo je jutro, vreme za časove za decu, devojčice s krezubim osmesima u ružičastim baletskim suknjicama. Pre nego što je posegnula za svojim mekanim usminama, zadržala je prst tamo gde se nekad pojavljivalo plameno srce i opipala svilenkastu glatkoću. Odjednom joj je vrelina udarila u srce, a onda joj se, kao voz van kontrole, sjurila u međunožje. Aureli‐ ja je zastenjala. Brzo je izvukla ruku ispod pokrivača. Skočila je iz kreveta i pojurila u kupatilo. Sva je gorela. Trebao joj je hladan tuš da se smiri, da utrne. Zbacila je tanku spavaćicu sa sebe i pustila vodu. Dok je to radila, krajičkom oka je videla svoj odraz u visokom ogledalu. Srce se ponovo videlo. Sasvim jasno. Urezano u njeno telo. Njegovi tanki, skoro ne‐ primetni plamičci živo su pulsirali kao krvni sudovi. Što je više posmatrala nestvarnu tetovažu, to je življe zamišljala sebe u kamenoj dvorani, vezanih nogu i ruku, ostav‐ ljenu na milost i nemilost biča, batine i šaka, prohtevima muškarca. Njenog muškarca. Neznanca. Ukus nara ispunio joj je usta, sladak i gorak podjednako. Ovo nisam ja, pomislila je. skamenjena i izbezumljena. Ali slike u njenom umu od‐ bijale su da se povuku i dok je srce tuklo kao ludo, prepustila se i svršila. A samo je stajala u kupatilu. Nije se čak ni dodirivala. * * *
Aurelija je sutradan ujutru pokucala na Sivina vrata. Nedostajalo joj je njihovo zajed‐ ničko ćutanje i bliskost, sve ono o čemu nisu razgovarale i što ih je povezivalo sve do one proklete izložbe. Napola je očekivala da će zateći prijateljicu brbljivu i otvorenu kao obično, ali soba je bila prazna. Videlo se da noćas nije spavala u svom krevetu. Najpre je reagovala s neodobravanjem i zavišću, a zatim sa zebnjom. I tugom. Jesu li zaista dotle došle? Je li Siv zaista upoznala nekog muškarca i provela noć s njim a da to nije ni pomenula Aureliji? I da li je to zaista neko nov? Aurelija se setila kako je Siv reagovala na Valtera. Setila se izraza Sivinog lica dok je posmatrala kako vajar od gline oblikuje telo plesačice i kako je Siv izrazila želju da bude jedna od nje‐ govih lutaka. Grizla ju je savest kad se prisetila s koliko je neodobravanja i sumnjičavosti gledala na prijateljičinu opčinjenost vajarom. Tim neodobravanjem Aurelija je samo skrivala zbunjenost koju je osećala zbog sopstvenih želja. Sada je bila svesna toga, ali više nije bilo povratka. Aurelija je pokušala da potisne brige i sumnje. Ipak je to Sivin život, rekla je sebi. Nema nikakve potrebe da je ona nadzire i sprečava da živi punim plućima sve dok time sebi ne nanosi štetu. Na kraju krajeva, zar to i nije bio glavni razlog njihovog do‐ laska u Ameriku i San Francisko, o čemu su nekad sanjale? Dok je obavaljala svakodnevne obaveze u kući i pokrivala prijateljicu, nekoliko puta je pokušala telefonom da razgovara sa Siv, ali ona joj nije odgovarala na pozive. 93
Pošto se Siv nije pojavila ni sutradan, Aurelija se ušunjala u njenu sobu da je pretrese. Sva Sivina odeća bila je na svom mestu. Činilo se da ništa ne nedostaje, ali u jednoj fi‐ oci je našla Sivin punjač za telefon, što bi moglo da objasni zašto se nije javljala. I Edita je prokomentarisala Sivino odsustvo kad je Aurelija došla da plati stanarinu spremno pokrivši i Sivin deo. - Ne treba da brineš - kazala je koščata nastavnica baleta. Iskra u njenim očima bila je praćena ironičnim osmehom tankih usana. - Sigurno ima razloga za to što radi... - Klimnula je glavom. Aurelija je poželela da joj kaže kako se Siv verovatno spetljala sa slepim, starijim muškarcem, ali je predosećala da bi, ako otkrije tu tajnu, izneverila Siv. Prošlo je ne‐ delju dana. Pošto od Siv nije bilo ni traga ni glasa, Aurelija se veoma zabrinula. Potražila je Valtera na guglu, ali na internetu nije bilo ni reči o njemu, niti o bilo kakvom čuve‐ nom slepom vajaru. Otišla je tamo gde je održana izložba. Tu su je na ulazu samo lju‐ bazno obavestili da je prostor bio iznajmljen za privatnu „zabavu” i da im nije dozvo‐ ljeno da otkriju ime klijenta. Da, objasnila joj je recepcionerka tankih usana s naočarima, mogu ponovo biti or‐ ganizovani slični događaji i neki od gostiju i osoblja s prethodne zabave mogu opet da se pojave, ali to niko ne može da garantuje, niti joj mogu pokazati raspored privatnih zabava. Aurelija je strepela od telefonskog poziva Sivine porodice i stresala se na pomisao da bi morala da ih laže. Već je razmišljala da se obrati policiji. A onda je, sasvim neo‐ čekivano, kao odgovor na svoje brige, dobila imejl. Bio je od Siv. „Dobro sam. Srećna sam. Ne brini za mene. Jednog dana ćeš shvatiti. Volim te.” Si‐ vina porodica nije zvala, pa je Aurelija pretpostavila da se Siv i njima javila. Iako su joj ove vesti donele izvesno olakšanje, malo su je i razbesnele. Siv ju je iz‐ neverila. Bila je neverovatno sebična, smatrala je Aurelija. Zašto nije mogla da dođe do njihovog stana u Ouklandu, lično joj objasni o čemu se radi i uzme svoje stvari pre nego što otperja s Valterom, ili s nekim drugim na koga se naložila? To je bilo prokleto bezobzirno. Pravi prijatelji ne bi smeli tako da se pona‐ šaju. U međuvremenu, kao izvor dodatne nervoze, stiglo joj je pismo od advokata Gvila‐ ma Irvinga. On se dvosmisleno raspitivao o njoj i podsećao je na obaveze prema fon‐ du. Da li je znao da Aurelija još ništa nije preduzela kako bi se upisala na Berkli, kao što su se dogovorili? Povrh svega, otkako je Siv zbrisala, svaki pokušaj da, samozadovoljavajući se ili prizivajući uspomenu na neznanca u zbrkani um, natera srce da se pojavi završio se potpunom propašću. Odlučila je da preduzme nešto povodom toga. * * * 94
Iako je znala da je to suludo, pa čak i opasno, Aurelija je čvrsto rešila da proveri hoće li se srce ponovo pojaviti ako bude vodila ljubav s nekim. Imala je utisak da je nevid‐ ljiva tetovaža stvorila rupu u noj, vrtlog koji joj je usisavao sve misli. Očajnički je žu‐ dela za odgovorima. Iako je izgledala starije, Aurelija je znala da bi američki konobari i barmeni vero‐ vatno ipak tražili da im pokaže isprave. Zato barovi nisu dolazili u obzir. Kuda otići? Podstaknuta pismom advokatske firme „Irving, Irving i Irving”, konačno je odlučila da poseti kampus Berklija i sazna kad najranije može da se prijavi za predavanja koja je isplanirala da pohađa još dok je bila kod kuće u Engleskoj. Namerno je obukla naj‐ kraću suknju, kariranu krpicu koja joj je dosezala jedva do pola butina i otkrivala duge noge. Uz to je odenula najužu majicu uz vrat i pozajmila Sivinu crnu kožnu jak‐ nu, koju je njena prijateljica ostavila u svojoj sobi. Nikako se ne bi moglo reći da je to bila najskladnija odevna kombinacija, ali glavno je bilo daje otkrivala njeno visoko, vitko telo, prepuštajući malo toga mašti posmatrača. Aurelija se nikad nije previše trudila da privuče muške poglede. Tako obučena, pu‐ cala je od samopouzdanja. U kancelariji za prijavljivanje uzela je debelu fasciklu punu raznih obrazaca i prošla kroz glavni deo univerzitetskog naselja ne privukavši previše pažnje. U masi studenata koji su se vrzmali unaokolo bilo je dosta visokih plavokosa, s tim što su sve te devojke bile sumnjivo preplanule. Od vetra koji joj je milovao gole noge naježila se. Na kraju je otišla u biblioteku. Ono što je pročitala o američkim kampusima i videla u mnogim filmovima i televizijskim serijama bilo je tačno: kon‐ kurencija je bila žestoka i njene noge svede puti nisu bile naročito jako oružje. Čitaonica s visokom tavanicom bila je sva u drvenim panelima, s dugačkim klupa‐ ma i velikim isturenim prozorima. Kroz prozore su se videle grane drveća oko zgrade, a neprekidno treperenje lišća isprva je remetilo Aurelijinu pažnju. Pošto je pretražila police, uzela je gomilu knjiga i sela za jedan sto. Nije nameravala da uči, već je samo nasumično izabrala neke naslove. To su uglavnom bili romani o kojima je Često sluša‐ la, ali nikad nije imala vremena da ih pročita. Nadala se da će se, pošto prelista neko‐ liko strana, zainteresovati za neku knjigu i provesti dva-tri spokojna sata na toplom. Poređala je knjige na visoku gomilu ispred sebe poput zida koji joj je zaklonio po‐ gled na prozore. Odabrala je jednu i otvorila ju je. Bio je to roman Harukija Muraka‐ mija. Nije čitala ništa od tog japanskog pisca, ali ono što je čula donekle ju je privuk‐ lo. Jedan televizijski komentator opisao je njegove romane kao opojni koktel uvrnutih ljubavnih priča, mačaka i džeza. I korice engleskih izdanja Murakamija izgledale su joj odlično. Ovo je bilo izdanje u tvrdom povezu, ali nije imalo zaštitni omotač za ko‐ rice. Aurelija je pročitala dvadesetak strana kad je osetila čudno peckanje u zadnjem delu vrata, kao da je neko posmatra. Setila se da je poslednji put imala takav osećaj kad je jurila na voz u Londonu. Spremala se da okrene glavu i osmotri čitaonicu i po‐ lice s knjigama kad je začula glas s druge strane stola za čitanje. Dopirao je iza zidića 95
od knjiga koji je napravila kako bi sebi obezbedila privatnost. Nakratko se uznemirila umislivši da je neko posmatra i da opasnost dolazi s dve strane. Nozdrve su joj se na‐ gonski raširile u pokušaju da prepozna poznati miris. Nar? Ali nije ga osetila. Među‐ tim, bez ikakvog razloga, usne su joj se osušile. Oblizala ih je. - Dobra knjiga, a? Pomerila je svoju gomilu nekoliko centimetara da bi videla ko joj se obraća. To je bio mladić u srednjim dvadesetim. Imao je svetlosmeđu kosu i šiške koje su mu padale na čelo. Nosio je tamne naočare debelih okvira i Aurelija nije mogla da ne primeti koliko mu uši štrče. Virile su mu iz gustih zulufa, malo tamnijih od kose, koji su mu se spuštali do pola brade. Na nosu i oko nosa imao je malo pega i veoma izra‐ žene jagodice na kojima bi mu pozavidela svaka devojka. Čim ga je videla, Aurelija se setila slike koja se u njenoj glavi stvorila kad je prvi put čitala Marka Tvena u sklopu školske lektire. Mladić je bio slika i prilika starijeg Toma Sojera. Nije mogla da obuzda osmeh. - Pročitala sam tek dva poglavlja - odgovorila je. - Opa! Ti si Engleskinja! - uzviknuo je oduševljeno zinuvši i otkrivajući savršeno bele zube. Aurelija se zakikotala. - Zar je to tako očigledno? On se još šire nasmešio, a oči su mu zasijale. - Ta knjiga je sjajna - nastavio je. - Zavidim ti što je čitaš prvi put. - Zašto? - upitala je Aurelija. - O, ne želim da ti pokvarim užitak. Moraš je pročitati do kraja da bi to saznala. - Pretpostavljam da si u pravu. - Ja sam Hak - kazao je. Aurelija nije mogla da se uzdrži i prasnula je u smeh. - Hak Fin? Da ne poznaješ Toma Sojera? - Ne. Zovem se Hak Džonson. Aurelija se predstavila. Poticao je sa Srednjeg zapada. Ovo mu je bila druga godina na Berkliju, na magis‐ tarskim studijama iz antropologije. Roditelji su mu lekari. Sve obimne knjige koje su stajale na stolu pored njega bile su udžbenici, ali rekao joj je da obožava savremenu književnost. Čak i sam piše roman, priznao je. Maštao je o tome da jednog dana pos‐ tane pisac. - Baš bih volela da pročitam to što pišeš - ljubazno je rekla Aurelija. - Imam ja još da radim - oborio je pogled kao da se postideo. - Pa, šta te dovodi ovamo? - upitao je nespretno menjajući temu. Pola sata kasnije Hak ju je pozvao da popije kafu s njim. Rekao je da u podrumu biblioteke postoji pristojna kafeterija. Aurelija je prihvatila poziv. Kad je ustao s klupe, iznenadila se kad je videla koliko je visok. Imao je preko me‐ tar devedeset i bio je viši od nje za pola glave. 96
Počela je da je nagriza pomisao da ne zna ni koliko je visok muškarac iz bristolske crkve. Stomak joj se od toga vezao u čvor. Uz bljutavu kafu i podnošljive kolače trudi‐ la se da razmišlja o tome kako izgleda Hakovo telo ispod široke karirane košulje i vre‐ ćastih farmerki. Delovao je mlade, što nije probudilo seksualnu želju u njoj. Ali je pri‐ metila naznake požude u njegovim očima kad ju je krišom odmerio nakon što je usta‐ la s klupe u biblioteci, pri čemu su njene duge, gole noge bile u centru pažnje. Čak i sada, dok su sedeli jedno pored drugog u kafeteriji, njegov pogled bi povremeno skliz‐ nuo magnetski privučen njenim golim butinama. Nekoliko puta je dozvolila da joj se uska suknja podigne i tako mu omogućila da krišom pogleda u njene bele pamučne gaćice. Posle toga je ponovo povukla suknju naniže. Za nju je to bila igra, a on je bio savršena igračka. Stara Aurelija bi bila zgro‐ žena kad bi videla kako se ova nova poigravala njime, kao da vuče konce. Nova Aure‐ lija, rođena s onom ludom tetovažom, tačno je znala šta radi i uživala je u moći i kon‐ troli. Da li je tako lako upravljati svim muškarcima? Hak je privremeno spavao na kauču kod prijatelja u blizini Hajta čekajući da se os‐ lobodi mesto u kući bliže univerzitetu, a nije bilo govora da odu u Aurelijinu sobu iz‐ nad baletske škole u prizemlju. Na kraju su se dogovorili da podele troškove motelske sobe. Mladićev mali japanski automobil bio je prepun izgužvane, neoprane odeće, koju je odavno nameravao da odnese u praonicu. Unutra je bilo i omota od slatkiša, starih časopisa, novina i praznih plastičnih čaša. On je žurno očistio suvozačko sedište i Aurelija se, onako visoka, smestila u skučena kola. Onda su krenuli u potragu za mo‐ telom kog se on setio. Aurelija se pitala koliko je puta već bio tamo s drugim devojka‐ ma. Osetila je mučninu od mirisa benzina, pa je otvorila prozor. Dok su se vozili u tišini, razmišljala je kako je došla do ovoga i kako ga je pozvala u motel. Bilo joj je sasvim jasno da je mladi Amerikanac samo sredstvo za ostvarenje njenog cilja i nije bila sigurna da joj se dopada što je tako proračunata i sebična. Navukli su zavese i upalili slabašnu lampu koja je sobu obasjala jezivom svetlošću. Aurelija se svukla čim su prekinuli prvi poljubac. Hak je samo stajao razrogačenih očiju i gledao je. Skoro da nije mogao da poveruje koliko mu se posrećilo kad je svuk‐ la kratku suknju i pokazala mu vitko telo i beskrajno duge noge na teperavoj naran‐ džastoj svetlosti. - Uh! - otelo mu se. - Jesu li sve Engleskinje tako neposredne? Aurelija se nasmejala. - Moram u kupatilo. Skini se i vidimo se u krevetu - naredila je i otvorila tanka vrata koja vode u toalet. Htela je da opere zube i ponadala se da u motelu imaju četkice za goste. Ništa od toga. Vlažnim prstima je snažno istrljala zube i potražila mentol-bombonu u torbici. Skinula je donje rublje i osmotrila izobličen odraz svog nagog tela u napuklom ogledalu. Pogled joj se neumitno spustio naniže u potrazi za skerletnim srcem. Istini za volju, nije očekivala da će ga ugledati. Ne još. Kad se vratila u nezagrejanu sobu blago drhteći videla je da je Hak isključio svetio 97
i zavukao se pod pokrivače. Aurelija ih je podigla i legla pored njega. Telo mu je bilo prijatno toplo. Već mu se bio digao i pribio joj se uz bok kad se spustila na leđa. Ugle‐ dala je sive senke na umrljanoj tavanici motelske sobe. On se malo pomerio kako bi je poljubio. Promenio je položaj kao da se stideo što mu se penis trlja o nju. Dah mu se osećao na duvan. Aurelija je duboko udahnula. Dosad je samo jedna muškarac imao slatku aromu voća. Dok su se ljubili, raširila je noge kako bi se Hak smestio između njih. On se nes‐ pretno namestio i dalje strahujući da premosti rastojanje između njihovih tela. Aureli‐ ja je našla njegovu kitu i stegla je. Bila je tvrda kao kamen, no ujedno iznenađujuće meka i baršunasta. I vrela. Baš kao i neznančevo koplje. Da li je tako kod svih muškaraca? Da li bi bilo tako jednostavno isterati neznanca iz njene glave? Mozak joj se usijao od nadražaja i misli koje su ih pratile. Poljupci su mu postali duži. Stenjao je dok su mu njeni prsti klizili niz kitu. Noktima mu je očeša‐ la muda. Aurelija se izazovno izvila i Hak se sručio na nju. Ud mu je sada bio samo na prst od njenog otvora. - Jebi me. Odmah - prošaptala je na mladićevo uvo. - Jesi li sigurna? - upitao je kao da okleva da tako brzo ode do kraja. Aurelijine usne su se odvojile od njegovih. - Da - zastenjala je. Ne puštajući ga, odlučno ga je usmerila ka svom međunožju. Znala je da je veoma vlažna. Upravo kad je hteo da prodre u nju, ona se povukla i odmakla se od njega. - Imaš li kondom? - upitala ga je zadihana, lica zajapurenog od želje i jeda što je tako lako zaboravila na najosnovniju meru zaštite. Usvojitelji i nastavnici su joj trubili o tome dok nisu počeli da zvuče kao pokvarena ploča. Onda se, uz nalet panike, setila da neznanac iz Bristola, koliko je mogla da zaključi na osnovu ono malo pojedinosti kojih se sećala, takođe nije koristio zaštitu. Pošto nije ostala trudna, niti je imala bilo kakvih zdravstvenih problema, zaključila je da je u tom slučaju dobro prošla. Hak se nagnuo preko svoje strane kreveta i pretražio džepove farmerki, koje je uredno složio na stolicu. Odatle je izvukao kondom u plavičastom omotu. Dok ga je otvarao zubima, donji deo njegovog tela mu je bio skriven pokrivačima. Aurelija je bila ozlojeđena što se sve tako odvija. Ništa nije bilo kako treba. Nije bilo magije, ni romantike, samo obično kresanje. Njegova alatka je možda na dodir bila kao neznančeva, ali sve ostalo je bilo drugačije. Pošto je navukao kondom, Hak joj se ponovo smestio između nogu. Aurelija se nije pomerila ni milimetar. Dok je ulazio u nju, blago joj se osmehnuo kao da se izvinjava, a onda joj vlažnim usnama nežno ljubio uvo. Posle kratke stanke, počeo je da se pomera u njoj. Aurelija je popustila i počela da uživa u predivnom osećaju ispunjenosti, iako je ovog puta sve delovalo mnogo druga‐ čije, nekako mehanički. Kao da je veza između njenog srca i međunožja tajanstveno prekinuta te oni neopisivi trnci nisu mogli da joj prostruje žilama i tetivama. 98
Hak joj je šaptao nežne reči, ali Aurelija ga nije slušala. Usredsredila se na buđenje zaboravljenih osećaja. Pokušavala je da ih oživi. Međutim, ometao ju je njegov du‐ vanski zadah, znoj na njegovim leđima, njegove šiške koje su joj padale na čelo i jed‐ nolični pokreti njegovog tela, dosadno kretanje napred-nazad. Činilo joj se da traje beskonačno. Hak je sigurno primetio njenu hladnoću. - Jesi li dobro? - upitao je. - U redu je - kazala je Aurelija. - Sigurna si? - Usporio je. Pred njenim očima je poput šumskog požara protutnjao niz slika. - Jače - kazala je. - Kako? Spustila je ruke sa strane. - Uhvati me za zglobove, možeš da budeš i grublji ako želiš - rekla mu je dok su je preplavljivala sećanja na izložbu. Uhvatio ju je za zglobove, ali njegovi pokreti nisu bili uverljivi. Želela je da je uda‐ ri po dupetu, čak da je povredi, ali oklevala je zaprepašćena željama koje su je spopa‐ le. Pokušala je da otera nasrtljiva sećanja i zaboravi da se nalazi u prljavoj sobi jefti‐ nog motela. Pogledala je Haka u oči. - Ne ide - rekla je Aurelija, odvojila se od njega i požurila da se obuče. - Gde sam pogrešio? - upitao je Hak posegnuvši za odećom. Kita mu je već bila pala. - Nigde. - Šta ti je značilo ono „jače”? - molio ju je da mu objasni. - Ništa - odvratila je. Sada mu je pogled sevao od gneva. - Jednostavno ne razumem takve devojke - kazao je. - Šta ti znači to „takve devojke”? - Devojke koje traže da budu povređene. Nisam tako vaspitan. Mislio sam da... - Šta si mislio? - pitala je Aurelija provlačeći glavu kroz uski okovratnik svoje bele majice. - Mnoge devojke iz San Fanciska i okoline su nastrane. Mislio sam da, pošto si Bri‐ tanka, nećeš... - skrenuo je pogled. - Ja nisam nastrana! - povikala je Aurelija i izjurila iz sobe kipteći od besa. * * *
Pošto nije bilo taksija na vidiku, na kraju je morala da se vrati peške u svoju sobu iz‐ nad baletske škole. Trebalo joj je više od sat vremena i celim putem se borila da zaus‐ tavi suze. Znala je da se nešto u njoj dešava. Nije to bilo samo zbog Sivinog odlaska, niti zbog onog zagonetnog srca. Nešto drugo je bilo u pitanju. Kad je stigla do ugla svoje ulice, ponovo ju je skolio uznemirujuć osećaj da je neko 99
prati. Ali nije mislila da je to Hak. Znala je da tog mladića više nikad neće videti. Os‐ vrnula se, ali avenija je bila pusta. Ugledala je samo jesenje lišće kako pleše na vetru. Obrisala je suze s obraza. Nije bilo razloga da uznemirava Editu. Međutim, sada, kad se našla pred kućom, shvatila je da ne bi podnela još jedno veće ophrvana usamlje‐ nošću i brigom za prijateljicu. Skoknula je u svoju sobu, brzo napisala poruku s krat‐ kim objašnjenjem i ostavila je na krevetu. „Našla Siv”, napisala je. „Biću odsutna. Nema razloga za brigu. Uskoro ću se javiti.” Nije bila sigurna da li se zbog toga može smatrati lažovom. Možda je iz sujeverja mislila da bi ono što napiše moglo i da se ostvari. Počela je da se spušta laka izmaglica i Aurelija je u poslednjem trenutku ponovo utrčala u kuću i presvukla donje rublje, promenila majicu, uzela šal sa čiviluka pored vrata i čvrsto ga obmotala oko ramena. Pomalo tužna, shvatila je da je to isti onaj šal koji je nosila na vašaru. Činilo joj se da je to bilo mnogo davno. I kuda će sad? Spustila se do restorana brze hrane i kroz prozor zurila u separe u kom su ona i Siv jednom pojele porciju prženih krompirića i uzbuđeno nagvaždale o poreklu njene te‐ tovaže i popodnevu koje je Siv provela pozirajući naga. Ali znala je da, koliko god gle‐ dala kroz izlog restorana, neće moći da vrati prijateljicu. Morala je da razmisli. Kuda bi Siv otišla? Valter. Predosećala je da je njena prijateljica otišla kod slepog vajara. Ko zna koji put Aurelija je prebirala po glavi pokušavajući da se seti bilo čega što je Siv rekla a što bi joj pomoglo da je pronađe. Siv je upoznala Valtera istog popodneva kad je išla po obrasce za školu scenskih umetnosti i pomenula je da se njegov atelje nalazi u blizini škole. Ali u ovo doba nije mogla da krene po kraju i redom kuca na vrata. Zaustavila je taksi u prolazu i naložila vozaču da je odveze tamo gde je održana iz‐ ložba. To joj je jedino palo na pamet. Možda će imati sreće da na recepciji nađe nekog mladića kog će zavesti golim nogama i izvuče iz njega ono što je zanima. Pošto joj je ovo bila već treća poseta, kamena zgrada joj više nije delovala ni ma‐ gično, ni veličanstveno. Aurelijino prvobitno oduševljenje tom građevinom iščezlo je zbog slutnje da je upravo zbog izložbe održane u njoj Sivi netragom nestala. Bila je u iskušenju da besno šutne zid, ali znala je da od toga ne bi bilo nikakve koristi, a mo‐ žda bi i povredila nogu. Zato se zadovoljila divljačkim pritiskanjem zvona na ulaznim vratima. Ponovila je to nekoliko puta. - Zaboga! Zatvoreno je. A ja čak i ne radim ovde - zasiktao je promukao ženski glas preko interfona. Aurelija je već bila prestala da se nada da će se neko javiti i bila je toliko iznenađe‐ na odgovorom da joj je trebalo malo vremena da se pribere. Nejasno sećanje borilo se da se probije na površinu. - Loralin? - upitala je. - Da? - sumnjičavo je odgovorio glas. 100
- Molim te, pusti me da uđem - preklinjala je Aurelija. - Radila si na onoj izložbi. Dala si nam kostime... Ja sam Aurelija. Bila sam ovde s prijateljicom, a ona je u među‐ vremenu nesatala. Moram smesta da je nađem. Mislim daje možda s Valterom, vaja‐ rom... - Reči su joj nasumično izletale. Vrata su se otvorila. Loralin je stajala iza vrata. U obema rukema je imala po jednu putnu torbu. Više nije nosila lateks, umesto frizure u stilu učenice kosu je nehajno vezala u rep, ali Lora‐ lin je i bez kostima bila jednako zanosna. U cipelama s visokim potpeticama bila je viša čak i od Aurelije. Noge su joj delovale još duže nego na izložbi, a zahvaljujući uskim farmerkama, izgledale su još lepše. Videlo se da ne nosi grudnjak i Aurelija nije mogla da ne pogleda njene grudi pokrivene samo tankom belom bluzicom, kroz koju se jasno video par prstenova u njenim bradavicama. - Imaš neki problem? - upitala je Loralin. - Ili si već zaboravila o čemu se radi? De‐ luješ mi rasejano. - Vragolasto se iskezila od uveta do uveta otkrivši bele zube. Aurelija je pocrvenela od glave do pete. - Bila sam na izložbi... - promucala je. - Pozajmila si mi haljinu... - Da, znam ko si - odvratila je Loralin. - I da znaš da si sjajno izgledala u njoj. Aurelija nije verovala da može da pocrveni još više nego malopre, ali to se, nekim čudom, ipak desilo. - Mogu da ti je dam ako želiš - nastavila je Loralin pogledajući na jednu od putnih torbi koje je spustila na pod. -Imaš sreće što si naletela na mene. Došla sam ovamo samo da pokupim kostime i odnesem ih u naše sedište u Sijedu. - Pogledala je na svoj desni zglob, iako tamo nije bilo sata. - Ali moraćeš da budeš brza, uskoro imam let. Krenula sam na aerodrom. - Radi se o mojoj prijateljici Siv - rekla je Aurelija. - Mislim da je možda s Valte‐ rom. Znaš li kako bih mogla da ga nađem? Ili kako da nađem nju? Loralin je izvila obrvu. Činilo se da ju je ta vest više zabavila nego iznenadila, ili zabrinula. Aurelija je pretpostavila da je to dobro. Bar je bilo jasno da Loralin ne sma‐ tra da je bekstvo s Valterom razlog za bilo kakvu brigu. To, verovatno, znači da slepi vajar nije psihopata. - Pobegla je s Valterom, a? - naglas je razmišljala Loralin. - Izgleda da on baš ima dara da ih uoči. Činilo se da to govori za sebe. - Da ih uoči? - upitala je Aurelija. - Misliš modele? - Ne baš - odgovorila je Loralin. - Međutim, sad nemam vremena da ti objašnja‐ vam. Ne mogu da te odvedem kod Valtera. Ali mogu te odvesti nekom ko verovatno zna gde je on. Zato ćeš morati da pođeš sa mnom. Odmah. Loralin je pokupila svoje torbe i žurno krenula napolje odgurnuvši Aureliju usput. Mahnula je da zaustavi taksi u prolazu. 101
- Hajde već jednom! - doviknula joj je Loralin dok je otvarala vrata taksija i ubaci‐ vala torbe na sedišta. Aurelija je uskočila na zadnje sedište samo trenutak pre nego što je taksi pojurio. Suknja joj se zadigla i ona je postiđeno pokušala da je spusti. - Nema potrebe da se stidiš preda mnom - promrmljala je Loralin. Bila je mnogo neposrednija od bilo kog muškarca s kojima je Aurelija ikad flertovala. Jedini izuzetak je možda bio neznanac, mada bi se njihov kratak, ali snažan susret teško mogao na‐ zvati flertovanjem. Tu, zapravo, i nije bilo mnogo priče. Aurelija se zapitala da li je Loralin tako samouverena na svim poljima i odmah je osetila poznato pulsiranje. Nikad ranije nije bila sa ženom. Nikad ozbiljno nije ni razmatrala takvu moguć‐ nost. Sve dosad. Aurelija je ostatak vožnje provela pometena, rastrzana između brige za Siv, zadovoljstva što je konačno našla neki trag i opčinjenosti Loralininim grudima utegnutim u tesnu majicu, kroz koju su se videle metalne alke u njenim stalno ukru‐ ćenim bradavicama. Misli bi joj povremeno odlutale na tetovažu, a samim tim i na neznanca, sećanja i fantazije koje on uvek pobuđuje u njoj. Nekako je bila sigurna da tajanstveni Valter i Sivin nestanak imaju neke veze s njim, a on je bio jedini muškarac za kojim je stvarno čeznula. No prošlo je mnogo vremena otkako ga je srela. Mogla bi da provede ostatak života čekajući muškarca kog nije čak ni videla. Taksi je prešao most vraćajući se prema Ouklandu, ali pre nego što je stigao do predgrađa, naglo je skrenuo te su se našli na putu prema ouklandskom aerodromu. Loralin je brzo preuzela stvari u svoje ruke i kupila kartu za Aureliju. Ova se pobunila insistirajući da plati, ali Loralin je samo odgurnula ponuđenu kreditnu karticu. U Sijetlu je padala kiša i bila je skoro ponoć kad su stigle. Aurelija se smrzla do kostiju dok su s parkinga u Takomi preuzimale Loralininu malu hondu sivik. Nije obraćala pažnju ni na šta dok su se vozile mračnim i mokrim putevima. U glavi joj je bilo samo omamljujuće njihanje Loralininih bokova i zadnjice. Čudila se što ova može naizgled beskonačno da se seta u cipelama s visokim, tankim potpeticama, ne zastaju‐ ći ni trenutka i ne žaleći se na bolove u stopalima. - Stigle smo - prošaptala joj je Loralin na uvo. Aurelija je podigla glavu. Zaspala je na Loralininom ramenu dok je visoka plavokosa vozila. Loralin je spustila toplu šaku na njenu butinu kako bi je nežno probudila. Aurelija je osetila kako joj je srce ubrzalo. - Sad smo već blizu. Pozvala sam Tristana i rekla mu da pristavi vodu. On pravi naj‐ bolju toplu čokoladu. Uskoro ćeš zgrejati te smrznute kosti. Loralin i Tristan delili su hotelski apartman, ali nije se činilo da su ljubavnici. Aurelija ih je posmatrala kako se vrzmaju po maloj kuhinji i oko mini-bara. Ni jedno ni drugo se nisu najbolje snalazili u kućnim poslovima. Loralin još nije bila izula cipe‐ le s visokim potpeticama. Mada je bila u opuštenom izdanju, samo u majici i farmer‐ kama, bilo je jasno da je navikla da je opslužuju, a ne da opslužuje. Dok je posmatrala kako Loralin nespretno otvara kesicu šećera i prosipa njen sadr‐ 102
žaj po tepihu, bila je sve više ubeđena da je Loralin u takvim poslovima nevešta. Ona joj se, zapravo, udvarala. Tristan je bio previše zgodan da bi morao da se dokazuje u kuhinji. Bio je visok, preplanuo i mišićav. Kretao se sporo i opušteno, što je ukazivalo na to da bi se bolje osećao zavaljen na meke jastuke, okružen slugama koje mu ispu‐ njavaju svaku želju. - Znači, vas dvoje radite zajedno - upitala je Aurelija. Želela je da sazna nešto o Siv pre nego što zaspi, a Tristan u međuvremenu nestane. - Ne baš - rekao je Tristan dok joj je dodavao majušnu tacnu i šoljicu za espreso is‐ punjenu aromatičnom tamnosmeđom tečnošću. Aurelija je otpila gutljaj. Bila je to vrela i gusta topla čokolada s mrvicom nekog začina. Odmah je osetila kako se otkravljuje. Prijatan osećaj joj je prostrujao telom sve do vrhova prstiju. - Ali ovo je... Mislim, već sam ovo pila - rekla je. - Svako je već pio toplu čokoladu - dobacila je Loralin pa sela na slobodno mesto pored Aurelije, preduhitrivši Tristana. - Ali moram priznati da je njegov napitak zais‐ ta poseban. Aurelija je još jednom dobro odmerila Tristana. Da li bi on mogao biti neznanac? Muškarac za kojim je tako dugo žudela? Sumnjala je u to. Bio je zgodan, čak prelep. Međutim, njegova lepota je bila uznemirujuća. Osećala je kako njeno telo fizički re‐ aguje na njega, ali neki nejasan glas ju je upozoravao da u tom muškarcu ima nečeg mračnog. Uprkos tome, ta tama ju je mamila, kao da je deo nečeg većeg, nečeg u čemu Tristan učestvuje. Ne, on nije muškarac koji ju je zaveo i kom se onako spremno predala. Njega bi sigurno prepoznala. Mogla bi čak i iz daljine da oseti prisustvo mu‐ škarca koji je u njoj probudio neverovatno moćnu strast one noći u Bristolu, a nakon toga i u njenim bezbrojnim fantazijama. - Znaš li gde je Siv? - odmah ga je upitala. - Znam gde je Valter - odgovorio je Tristan. - Hoću da kažem, znam gde će biti preksutra. A ako je tvoja prijateljica zaista s njim, kao što ti misliš, onda će i ona biti tamo, tako da ti mogu pomoći da je nađeš. - Kako to misliš, i ona će biti tamo? Gde to? - progunđala je Aurelija. Počela je da je zamara ,sva ta tajnovitost. - Na jednoj veoma posebnoj zabavi - kazala je Loralin. - Na Balu. To nam je vrhu‐ nac svake godine. - „To nam je vrhunac svake godine”? A ko ste to „vi”? - Verovatno bi bilo bolje da se naspavaš pre nego što ti ispričamo - blago je rekla Loralin. Tristan je odneo šolju, Aurelija mu je tiho zahvalila, ali on je već bio u kuhinjici, a ona je ostala na kauču s Loralin. Topla šaka koja je u kolima onako nežno počivala na njenoj butini sada joj je jače pritiskala nogu. Zadrhtala je kad su joj Loralinini nokti okrznuli kožu uz sam rub gaćica. - Trebalo bi da se istuširam - pospano je kazala Aurelija. Iako joj se činilo da je 103
otad prošla čitava večnost, setila se da na sebi i dalje ima istu odeću koju je navukla nakon seksa s dvojnikom Toma Sojera kog je upoznala u univerzitetskoj biblioteci. - Možemo zajedno - odgovorila je Loralin, a onda je Aurelija osetila somotsku me‐ koću Loralininih usta na svojim i njen topao, vlažan jezik dok joj se nežno zavlačio među usne. Loralin ju je podigla na noge i odvela u najbližu spavaću sobu. Poslednje što je Aurelija videla pre nego što su se vrata zalupila za njima bio je Tristan, koji ju netre‐ mice gledao. Da li je na njegovom licu ugledala tračak ljutnje? Ili je samo bio razoča‐ ran?
104
7. Ostrvo doktora Velsa - To je veoma ekskluzivna zabava - objasnio joj je Tristan - ali verujem da bismo tamo mogli da nađemo tvoju prijateljicu. Čuo sam da će biti mnogo sveta iz cirkuskih i umetničkih krugova. Stvarno izuzetan događaj. Održava se samo jednom godišnje, uvek na drugom mestu. Na baš drugačijem mestu. Bio sam na jednom Balu održanom u nekim podzemnim pećinama. Polovina zabavljača bila je u kostimima šišmiša i čini‐ lo se da lete. To su najneverovatnije zabave na svetu. - Oduševićeš se - uveravala ju je Loralin dok su pijuckale kafu u zaklonjenom dvo‐ rištu njenog hotela kod Pajk plejs marketa. To je bila najbolja kafa koju je Aurelija popila otkako je došla u Ameriku. Topla, mirišljava, baršunasta. Prosto joj je milovala grlo. Istovremeno joj je otupljivala čula i izoštravala ih. Svaki gutljaj ispijala je najsporije što je mogla kako bi duže uživala u ukusu. Shvatila je zašto Sijetl smatraju gradom kafe. Loralin joj je namignula. - Je li dobra? - Božanstvena je. Tristan ih je prodorno gledao, pa se Aurelija zapitala koliko zna i koliko je blizak s Loralin. Sudeći po njegovom zagonetnom osmehu, znao je sve. Aurelija je pocrvenela. Nimalo se nije stidela što je spavala s Loralin. To je bilo neverovatno iskustvo. Među‐ tim, nije mogla da porekne da je taj zgodni muškarac privlači i da se pred njim oseća nesigurno jer je mogao da je zamisli kako se predaje užitku u zagrljaju žene. Njegove tamnozelene oči su je gutale i mogla je da pretpostavi koliko uživa zamišljajući ih s prepletenim udovima. Duboko je udahnula. Čak je i njegovo kretanje delovalo hipno‐ tički. Kad god je bila u njegovoj blizini, osećala je kako je privlači kao da su oboje na‐ magnetisani. Ipak, bilo ga je teško pročitati i Aurelija nije znala sme li da mu veruje toliko da bi se potpuno opustila. Zadovoljiće se uživanjem u njegovoj lepoti izdaleka. Bar zasad. - Na Bal se ulazi samo s pozivnicom - rekao je Tristan. - Ali dozvoljeno mi je da dovedem gosta. Međutim, mesto mora ostati tajna, tako da ćeš morati da nosiš povez preko očiju dok ne stignemo - nastavio je. - To će trajati samo sat ili dva - dodao je. - To će biti na nekom ostrvu? - upitala je Aurelija. 105
- Tako je, na ostrvu - potvrdio je Tristan. Aurelija je znala da u zalivu Pjudžet postoje hiljade ostrva, tako da će to, doslovce, biti odlazak u mrak. Može li da veruje Tristanu? Oboje su je gledali, kao da su saučesnici u nekoj zaveri, a ona neko sa strane. - Volela bih da pođem - rekla je Aurelija. Sklopili su dogovor za sutra uveče i Tristan je otišao. Dok je sedela sama s Loralin, Aurelija je izbezumljeno shvatila da nema šta da obuče za Bal. U Sijetl je doputovala samo s rezervnom majicom i donjim rubljem. - Ne brini - umirila ju je Loralin. Činilo se da je raspoložena za zabavu. - Hajdemo u moju sobu. Svakako ću uživati dok te ponovo budem svlačila, a onda možeš da pro‐ baš nešto od moje odeće. Odgovaraće ti. Iste smo visine, a i građe. Jesi li znala da sam prava čarobnica s iglom i koncem? Ukrcali su se na trajekt. Tristan i još nekoliko njih zaduženih za organizaciju Bala nosili su slične tamnoplave mornarske uniforme šivene po meri. Prišli su gostima koje su prethodno pokupili u pristaništu i počeli da im vezuju oči, jednom po jednom. Ko‐ ristili su meke noćne maske od svile na kojima je srebrnim koncem bio izvezen neki Aureliji nepoznat znak. Loralin nisu vezali oči, što je Aureliju navelo na zaključak da ona ima pozivnicu za taj misteriozni događaj i da je u dosluhu s Tristanom. Uzela je Aureliju za ruku i po‐ vela je pod palubu dok je sa zapada nailazio oštar vetar koji je krivudao između mno‐ gobrojnih ostrva i ostrvaca u zalivu. Aureliji se hladnoća uvukla u kosti pošto je bila samo u tankoj haljini koju je Loralin prekrojila po njenoj meri. Bile su to raznobojne šifonske trake vezane oko struka i oko vrata. Grudi su joj bile jedva pokrivene, leđa potpuno gola, a spreda je imala izrez koji se spuštao sve do pupka. Kad bi se zavrtela ili kad bi dunuo vetar, nabrana, laka suknja bi se podigla i raširila poput padobrana, kao da je to i bila namera kreatora. Loralina odeća pokazivala je da joj je Tristan po‐ dređen. Nosila je kapetansku uniformu od lateksa pripijenu uz telo, sa zlatnim pruga‐ ma na rukavima i plavo-belom kapom na glavi, te je bila nekoliko centimetara viša od njega. Aurelija je jedva sakrila osmeh kad je primetila kako Tristan mrko gleda u kos‐ tim koji je Loralin odabrala. Loralin je uhvatila njen pogled i namignula joj, svesna da je bacila u zasenak Tristanovo perje. Kao što je obećano, plovidba do ostrva trajala je manje od jednog sata. To je bilo olakšanje za Aureliju. Iako je odrasla pored mora, nikad nije dobro podnosila plovid‐ bu i strepela je da će joj tokom putovanja pozliti te da će upropastiti haljinu. Dok je trajekt pristajao, razlegli su se povici na komandnom mostu iznad njih. Odjekivale su naredbe, a bat koraka se pojačao. Ona i Loralin sedele su u jednom uglu u potpalublju, priljubljene jedna uz drugu. Ćutale su, iako je Aurelija imala mnoštvo pitanja. Loralin je ustala i ponovo je uhvatila za ruku. Aurelija je krenula za njom. Nena‐ viknuta na prinudnu tamu, vodila je računa da se ne saplete kad je krenula uza stepe‐ 106
nice. Kad je izašla na palubu, zbog prepoznatljive svežine učinilo joj se da je noć. Ose‐ tila je pravi vrtlog složenih aroma. Miris mora mešao se s opojnom paletom slatkih, ljutih, voćnih i mnogih drugih nota koje su se poigravale njenim čulima. Kao da je ćelo ostrvo uz koje su pristali negde van vremena i da za njega ne važe ljudski zakoni. Kao da zrači sopstvenim sjajem i odiše sopstvenim mirisom, nimalo nalik na bilo koje drugo ostrvo. Aurelija nije imala vremena da potpuno upije svoje novo okruženje. Osetila je kako joj Loralin pušta ruku i čula kako joj neko šapuće na uvo: - Dobro došla na ostr‐ vo doktora Velsa. Glas je bio Tristanov. - Vidimo se kasnije, srce - začula je zatim. - Moram nešto da obavim - kazala je Lo‐ ralin i otišla. Čula je žamor svojih saputnika radosnih što stižu i tiho šuštanje morskih talasa is‐ pod njih. Onda ju je neko uhvatio za ruku, pretpostavila je da je to Tristan, i poveo je preko palube. Uz njegovu pomoć oprezno se spustila niz most koji vodi prema čvr‐ stom tlu. Najzad je zakoračila na ostrvo. Osetila je kako ljudi prolaze pored nje i začula hor uzdaha kad su gosti shvatili da su napokon stigli na odredište. Tristan je podigao ruku i skinuo joj masku. Ostrvo je bilo u potpunoj tami. Stajala je na stotinak metara od obale. Nije bilo ni luke, niti bilo kakve zgrade. Samo plaža. Iza njih su bile stene šibane talasima, a ispred njih zid gustog drveća. Zadrhtala je. - Šta je ovo? - upitala je Tristana. U glasu joj se osećala blaga uznemirenost. Nije očekivala da će se naći na pustom ostrvu. - Ne boj se - odgovorio je. Kroz koprenu mraka koji ih je okruživao, videla je mno‐ ge goste kako se okupljaju u njenoj blizini, očigledno jednako zbunjeni. - Upravo zato je odabrano baš ovo ostrvo. Zbog diskrecije. - Povukao je Aureliju za ruku. Nosio je bele kožne rukavice. Krenula je za njim. Videla je da njeni saputnici prate ostalo osoblje. Nesigurnim korakom, grupica je prošla kroz pojas pod šumom i odmah je nagrađena prizorom ti‐ travih svetala ispred sebe. Boje su prelivale. Svetleće tačke u nijansama crvene, zelene i svih duginih boja kao vilinska svetla ispunjavale su noć. Gosti su se malo ohrabrili i ubrzali korak. U koloni po jedan krenuli su prema osvetljenom prostoru koji su sad već mogli jasnije da vide. Kad su prišli bliže, videli su šumu unutar šume. Duž njenog oboda nalazila se gru‐ pa prizemnih kuća raspoređenih u nepravilnim razmacima. Bio je to svet skriven u drugom svetu. Prošli su pored prvog niza svetala i temperatura je nekim čudom po‐ rasla. Noćni povetarac magično je oslabio pod moćnim talasom stotina svetala što su širila toplotu unutrašnjom šumom. Isprekidani tonovi muzike dopirali su do njih u umirujućim intervalima iz dalekog 107
srca šume. Odjekivali su zvuci parnih orgulja, melanholične muzike violina i lelujave, opčinjavajuće melodije koje Aurelija još nije uspevala da prepozna. Gosti oko nje su počeli naprosto da predu od uzbuđenja. Kolona se rasula i svi su krenuli prema svetli‐ ma koja su bila toliko jaka da su sakrila noćno nebo. Radosno i razuzdano, gosti su pohrlili ka središtu proslave. Aurelija se pitala da li da požuri za njima, da potraži Loralin. Možda je Siv tamo negde? Ali Tristan ju je i dalje čvrsto držao za ruku. Zaustavili su se kad je grupa gos‐ tiju protrčala pored njih prostranstvom okupanim blistavim svetlima. Odakle su se svi oni pojavili? Sigurno su na ostrvo stigli u nekoliko trajekata, a ne samo onim kojim je ona doputovala. Pretpostavila je da su ih prikupljali duž cele obale Oregona. Njena zebnja polako se topila. Aurelija je pogledala napred. Egzotično obučeni gosti skoro su plesali između drve‐ ća. Podigla je pogled i shvatila da su krošnje drveća neobično zelene. Neko je majstor‐ ski obojio svaki list, tako da je drveće blistalo u hiljadama živih nijansi. Sve je izgleda‐ lo kao pozornica postavljena usred nedođije. Okruženje je istovremeno delovalo i strano i prisno. Bio je to teatar snova u kom se zelenilo lišća spajalo sa solarnim eks‐ plozijama vešto raspoređenih svetala koja su čitavo središte ostrva uronila u očarava‐ juću lepotu. - Ovo je... predivno - rekla je Aurelija prigušenim glasom. Sama pomisao da govori glasnije oskrnavila bi prizor pred njenim očima. - Nego šta - odgovorio je Tristan, a njegove pune usne nakratko su se razvukle u zadovoljan osmeh. - Bal planiramo ćele godine s mnogo pažnje i razrađujemo sve do najsitnije pojedinosti. Svaki Bal mora biti jedinstven. To je jedino pravilo. - Ne znam zašto - primetila je Aurelija - ali ovo podseća na Šekspira. Na „San let‐ nje noći”. - O, da, priča se da je pre mnogo godina i Vil posetio Bal - rekao je Tristan kimaju‐ ći glavom. - Stvarno? - Bal se održava vekovima - objasnio je Tristan. - Ali samo starešine Mreže znaju celu priču. Ja sam tek drugo pokolenje. Odnekud iz blizine do njih je dopro smeh. Kroz čistinu između skupine drveća i vi‐ sokog žbunja protrčala je bosonoga žena za kojom je lepršao tanan beo veo. Sledio ju je muškarac nalik na fauna. Aurelija je trepnula, a par je već nestao s vidika. Čuo se samo lelujavi odjek njihovog smeha. - Možemo se i kasnije uključiti u proslavu - rekao je Tristan. - Nema razloga za žurbu. Aurelija je želela sumo da otrči u srce šume i iskusi tamošnje užitke, da pronađe Siv, ako je ona tu, i da ponovo vidi Loralin. No Tristanov glas je bio strog i odisao uz‐ nemirujućom privlačnošću. Kad god bi pogledala u njegove zelene oči, osetila bi kako je savladava mnoštvo osećanja. Znala je da ne može da mu veruje, ali nešto ju je 108
snažno privlačilo njemu. Donekle je znala da bi on mogao da ispuni prazninu u njoj, ali je i verovala da bi mogao da odgovori na brojna pitanja koja još od detinjstva nosi kao teško breme. Uzdrhtala je. Na oči joj je pala laka izmaglica. Zavrtelo joj se u glavi. Naslućivala je da će saznati odgovore za kojima žudi. Imala je čudan osećaj da je sve ovo već videla, da joj je tu mesto. Kao da joj čita misli, Tristan je rekao: - Osećaš to, zar ne? - Šta to? - Aurelija se pravila nevešta. - Rođeni smo istog datuma - rekao je Tristan. - Stvarno? Otkud ti to znaš? - Dođi - pozvao ju je pokazujući mali bungalov s njihove leve strane. Misli su joj se uskovitlale. Dođavola, da nema nameru da joj otkrije kako je on njen davno izgublje‐ ni brat blizanac? Da li se našla u zamršenim zapletima nekog viktorijanskog romana? Aurelija je predosećala da postoji skrivena sila koja upravlja njenim životom, povlači nevidljive konce i vlada njome. A ona je sve brže gubila kontrolu. Osetila je vrtoglavi‐ cu. - Dođi - ponovio je. Nisu ušli u drvenu zgradu ravnog krova s kapcima na prozorima. Tristan je stao kad su došli do verande i svečano se okrenuo prema njoj. Aurelija je primetila okleva‐ nje u njegovom pogledu. Iz daljine je dopirao smeli. Proslava se zahuktavala. Čuli su odjeke nejasnih melodija kako ih mame. On je samo stajao i gledao je sa žudnjom, ali i strepnjom. Aurelija je to jasno oseti‐ la. Bio je iste visine kao ona, širokih ramena i uskih kukova. Zahvaljujući vremenu provedenom na gradskom bazenu kod kuće, znala je da tako izgledaju plivači. Na ba‐ zenu je sa Siv i drugim prijateljicama često tračarila i cerekala se posmatrajući sklad‐ no građene momke iz susedne škole. Paradirali su u kupaćim gaćama i samouvereno skakali u bazen. Prikazivali su čvrsta tela procenjivačkim pogledima šiparica nagonski izdvojenih u grupu na drugom kraju plivališta. Tristan je Aureliju podsetio na njih. Njegovo savršeno telo u plavoj uniformi od fine tkanine odudaralo je od površnosti i okrutnosti koje su izbijale iz njega. - Pa, o čemu se radi? - upitala ga je Aurelija. - Zar ne znaš? - Ne, ne znam. Šta ste ti i Loralin? Kako znaš ko sam ja? Odakle znaš kad sam ro‐ đena? Ignorisao je njena pitanja. - Ti si ovde s razlogom. Zar ne osećaš to? Suđeno ti je da budeš na ovom Balu. Aurelija je na trenutak osetila poriv da odjuri odatle. Gušio ju je vihor čudnih ose‐ ćanja, zatrpale su je uspomene kojih dotad nije bila svesna. Do nje je dopro onaj neo‐ bjašnjiv, slabi miris nara, začula je prepoznatljivu pesmu cvrčaka u daljini, a sve se to smenjivalo kao na vrtoglavo ubrzanom snimku. I dalje ošamućena i izgubljena, osetila je nesigurnost. Na rubu svesti nije bilo nikakvih zvukova ni pokreta i ona se odjed‐ 109
nom okrenula savladana osećajem da ih neko posmatra. Međutim, noć oko njih nije skrivala nikakve senke. Negde u dubini svesti postojalo je nešto, zrno otkrovenja. Plutalo je tamo, nedos‐ tupno i nejasno. Nikako nije mogla da izoštri to sećanje. Ali znala je da je važno. I znala je da Tristan, dok je gleda i s okrutnošću i s obožavanjem, pokušava sna‐ gom svoje volje da je natera da se seti. Stvarnost se povukla. Jedno za drugim, nestali su šuma, jarka svetla, pa i samo os‐ trvo. Na kraju je videla sebe u neprobojnoj čauri moći, a ceo svet se vrteo oko nje, za‐ visio od nje. Videla je sebe u toj čauri. Pažljivo je posmatrala kako nepomično stoji odevena u neprozirnu, tanku svilu. Njeni dugi udovi bili su savršeno skladni. Oble male grudi napinjale su tanku, gotovo prozirnu tkaninu. Zaobljena zadnjica predivno je narušavala harmonične obrise njenog tela. Aurelija je udahnula kao da udiše prvi put posle milion godina. Osetila je kako joj srce na Venerinom bregu pulsira u postojanom napetom ritmu. Nije bilo potrebe da gleda naniže i zaviruje pod tanku haljinu koju joj je Loralin prekrojila kako bi potvr‐ dila da je tu. Srce je oživelo. Bilo je življe nego ikad. Pumpalo joj je pohotu kroz žile nadražujući joj svaki delić tela. Uzdrhtala je. Nije mogla ni da mrdne. Stajala je kao ukopana dok joj se telom širio požar. Tristan je pružio ruku prema njoj, zavrnuo rukav i pokazao joj unutrašnju stranu svog ručnog zgloba. Na njegovim nabreklim venama bila je tetovaža srca sličnog njenom. Ali boje nje‐ gove tetovaže su bledele, nisu bile ni približno oštre i jasne kao ona u njenom među‐ nožju. Njegovo srce je bilo manje. Znak raspoznavanja. - Znam gde je tvoja tetovaža - rekao je i razbio opojnu tišinu koja ih je okruživala. Kako to može da zna? Zakoračio je prema Aureliji. Obavio ju je blag lahor i haljina joj se podigla sve do struka otkrivajući noge i do‐ nji deo stomaka, kao da ju je neko zadigao rukama. Nije mogla da pogleda naokolo i proveri da li im se još neko pridružio na verandi bungalova. Slatkast miris egzotičnog voća zaigrao joj je na licu nošen talasima noćnog vazduha ispunjenog nabojem. Imala je utisak da se skamenila, ali svoju bespomoćnost je dočekala s dobrodošlicom, bez že‐ lje da išta promeni. Tristan je kleknuo pred nju i sa strahopoštovanjem joj povukao gaćice. Nakon što je ugledao njeno istetovirano srce, Aurelija je u njegovim zelenim očima videla da ga je prepoznao. Položio joj je šake na bedra i približio lice tako da je osetila kako joj toplota s nje‐ govih usana zrači prema usminama a skriveni talasi njegovog daha putuju grebenom njenog otvora. Osetila je kako joj razmiče noge. Prineo je usne njenom opojno vlažnom prorezu i 110
ona je najzad osetila prijatnu hrapavost njegovog jezika na svom pupoljku. Istovreme‐ no ju je nežno otvorio prstima. Počeo je da je ispituje, kao pčela koja se spušta na cvet u potrazi za polenom, kao istraživač koji traga za blagom. Aurelija više nije mogla da vidi Tristanovu glavu kad je počeo da je liže i igra se njome. Prkoseći svim zakonima gravitacije, haljina joj je lebedela oko struka stvaraju‐ ći neprobojni oblak između njih. Ovo je bilo slično, a opet drugačije od onoga kako ju je Loralin vinula u vrtoglave visine zadovoljstva majstorski jašući na talasima njenog vrhunca. Tristan je bio vešt, ali dok je zaranjao u nju, činio je to sa strahopoštovanjem. Kod Loralin toga nije bilo. Ona je bila divlja i zahtevnija. Bila je predivno sebična. On je bio temeljan, kao da se uzdržava poštujući neka njoj nepoznata ograničenja. Zašto toliko razmišljam?, zapitala se Aurelija. Bilo je besmisleno porediti Loralin i Tristana. Ta dva iskustva bila su sasvim različita. Jezikom je plesao po njenim vlažnim usminama, vešto, lukavo, radoznalo. Milovao ih je, povremeno zaranjao, tražio njen klitoris, nadraživao je, igrao se njenim prevoji‐ ma i grickao je sve dok više nije mogla da napravi razliku između zadovoljstva i bola. Zažmurila je i potpuno se prepustila uživanju ne razmišljajući ni o čemu. Tristan je brzo i vešto pripremao njen orgazam. Čitao je mapu njene požude prateći vatru koja joj je od međunožja krenula prema srcu, a odatle u dno stomaka i vrhove njenih prsti‐ ju da bi se ponovo vratila u srce. Koliko god uživala u njegovom milovanju, Aurelija je osećala tračak kajanja i du‐ boko u duši je znala da ono što joj radi nije nesebičan ljubavni čin, već složen ritual, samo još jedna faza njenog buđenja. Osetila je da joj nije suđeno da bude njegova, pa čak ni Loralinina, iako se ova prethodne noći tako vešto poigrala njome. Uprkos sva‐ koj logici, verovala je da će doći neko drugi. Sigurno. I to uskoro. Neko ko će znati svaku notu, svaku melodiju koju ona može da odsvira i koja može biti odsvirana na njoj. Virtuoz. Onaj pravi. Muškarac koji će odgovoriti na sva njena pitanja o Balu, o tetovaži, o čudnom putovanju na koje su je naterali poput lutke na koncu. Dostigla je vrhunac i svršila s dubokim, zadovoljnim uzdahom. Dok se vraćala u stvarnost, telo joj se opuštalo i oslobađalo svake napetosti. Elek‐ trični udar orgazma već joj je bio protutnjao telom i na trenutak je ostavio bez svesti. Bio je to kratak, neuhvatljiv trenutak nepostojanja. Sve to je polako prošlo i Aurelija se pribrala. Ugledala je bungalove oko sebe i obližnju šumu. Čula je radosnu, pijanu viku kroz granje drveća i videla jarki sjaj krošnji od raznobojnog lišća. Ponovo je pos‐ tala svesna da je na ostrvu. Tristan je i dalje bio na kolenima, pognute glave. Njena haljina se ponovo spustila i prekrila joj udove. U njoj je i dalje besnela pulsirajuća vatra. Znala je da je srce na njenom glatkom brežuljku i dalje jarkocrveno. Nije morala da proverava. Skamenjenost je popustila i ona je po navici sklonila nekoliko pramenova kose koji su joj pali na čelo i smetali joj. 111
Zaprepastila se kad je primetila da joj se na telu pojavilo još jedno sitnije, manje uočljivo srce, slično tetovaži koju je već imala i onoj koju je imao Tristan. To srce joj se pojavilo s unutrašnje strane ručnog zgloba. Bilo je mirno, nije pulsiralo. Izgledalo je kao prastara tetovaža. Ošamućena i zbunjena, posmatrala je novu sliku koja joj se pojavila na bledoj koži. - Vodi me na Bal - rekla je Aurelija. Sto koraka od verande niskog bungalova. Aurelija je izbrojala svaki korak, kao da živi u bajci te je neophodno precizno slediti pravila kako čarolija ne bi nestala. Stigla je do niza stabala iza kojih je reka svetlosti plavila srce šume. Izašla je ispod vela tame koji je zaklanjao spektakl i požurila k njemu kao leptirića prema plamenu. A onda je svet oživeo. Muzika, smeh i miris začina, tamjana i parfema s divljom opojnošću širili su se unaokolo. Glasovi žena i muškaraca odjekivali su kao zvučni talasi koji tkaju magičnu pe‐ smu. Srce joj je mahnito tuklo. Pogledala je oko sebe i videla da Tristan više nije s njom. Da li ga je ostavila za sobom ili je u nekoj proročkoj knjizi bilo zapisano da odatle pustolovinu mora da nastavi sama? Veličanstvena melodija se razlegla između krošnji drveća i spustila se na nju. Kris‐ talni tonovi violine u punom zamahu istovremeno su joj milovali čula i žestoko ih iz‐ azivali. Melodija joj je bila poznata i posle kratke zbunjenosti, ona ju je prepoznala. Vivaldijeva „Četiri godišnja doba”. Međutim, nije mogla da odredi koje godišnje doba sviraju. Božanstvena muzika se uzdizala i padala, klizila i nosila je uskom stazom koja vodi do livade gde je svetlost bila skoro zaslepljujuća. Morala je da protrlja oči pre nego što je ponovo progledala. Blistava svetla načičkana među granama stotina stabala blistala su kao milion raz‐ nobojnih sunaca. Na sve strane trčali su ljudi, a njihovi kostimi bili su sve jedan kit‐ njastiji i čarobniji od drugog. Lebdeli su nošeni talasima zanosne radosti. Tkanine su blistale, lelujale, plivale kroz vazduh, teške i svečane, lake i nepostojane, pokreti su se stapali jedan s drugim u čistoj lepoti. Bilo je previše pojedinosti da bi mogla da ih ras‐ tumači ili obradi u tom magičnom trenutku. Uglavnom su bili obučeni kao ljudi, ali neki su bili prerušeni u životinje. Međutim, prebrzo su prolazili kroz Aurelijino vidno polje da bi ih bolje osmotrila. Među njima je bilo faunova, ptica raskošnog perja, pasa (ili vukova, bilo je teško razlikovati ih), konja, čak i lavova i raznih mačaka s maskama i krznenim kostimima. Bilo je i satira i drugih mitoloških bića, čijih imena nije mogla da se seti. Stazom je ponosno prošao bik gordog držanja. Možda to i nije bik, pomislila je Aurelija kad mu je videla rogove. Visok muškarac u zastrašujućoj kožnoj odeći za sobom je vodio grupu nagih žena sa crnim ogrlicama oko vrata, a svaka je imala broj istetoviran na desnom guzu. Jedan uniformisani ratnik vukao je kolica s vodenim krevetom na kom su se izležavale dve 112
sirene golih grudi. Za njima je išao kentaur, pola konj, pola muškarac, širokih pleća. Kako je Aurelija napredovala, učesnici Bala su joj svi, bez izuzetka, pravili mesta. Međutim, celim putem niko joj se nije ni obratio, a kamoli dodirnuo. Kao da su svi bili deo zamršenog scenarija s jedinom ulogom da joj olakšaju put; kao da je ova priča davno napisana te niko nije bio spreman, niti sposoban da je promeni sada kada je Aurelija došla na ostrvo kao gošća Bala. Grupa sitnih žena držala se za ruke plešući ukrug. Sve su bile gole. Imale su samo vence od ljiljana u kosi. U vrtlogu pokreta, Aurelija je primetila sve moguće boje kose. Bilo je plavokosih žena u svim nijansama, smeđokosih, od nijanse tamnog ebonosa do poznate boje toplog blata, i riđokosih, od vatrenocrvene do smirujuće kestenjaste. Kretale su se graciozno, nošene radosnim smehom, ne zastajući. Kad im je prišla, Aurelija je videla da je svaka žena ljupka minijatura. Grudi su im bile male s ukruće‐ nim bradavicama; udovi tanki, ali savršeni, kukovi zaobljeni a zadnjice čvrste i visoke. Na njihovim zategnutim telima jasno se videlo iskustvo koje je davno obeležilo njiho‐ vu seksualnost. Kad im je prišla bliže, Aurelija je videla da im lica odišu zrelošću i bo‐ gatim životnim iskustvom. Zbog savršenih i skladnih tela, isprva je pomislila da su mnogo mlađe. Upadljiv nedostatak stidnih dlaka nije bio znak njihove rane mladosti, već dokaz trajne epilacije. - Buduća gospodarica se vratila - rekao je promukao glas nalik ptičjem i krug ma‐ jušnih plesačica se prekinuo i pustio Aureliju u središte, otvorivši se kao školjka da je dočeka. Najviša među njima, viša tek koliko za vlas kose od ostalih, krenula je prema Aure‐ liji, kleknula pred nju i, bezmalo niotkuda, izvukla venac cveća. Pokazala je Aureliji da ga stavi na glavu poput njih. Venac joj je savršeno pristajao. Namestila je kosu i sklonila odbegli pramen s čela. Onda su joj, nežno ali odlučno, svukli tananu haljinu i Aurelija je ostala gola, samo sa cvetnim vencem u kosi. Njen venac je bio tamnocrven za razliku od mirne beline ljiljana na glavi sitnih žena. Svi su je gledali sa čuđenjem i divljenjem. Zašto su je nazivali budućom gospodari‐ com? Aurelija je pogledala naniže i videla da dva srca, jedno na njenom ručnom zglobu, a drugo u međunožju, sad blistaju vatrenim sjajem, kao da je obasjavaju svetla s drve‐ ća. Bila je svesna i da joj ono dobro znano uzbuđenje kola žilama, ali nije mogla da ga obuzda. No, tako gola i izložena pogledima nije se osećala ranjivo. Naprotiv. Nimalo joj nije bilo hladno, kao da tu gde je stajala ne važe prirodni zakoni, kao da noć nije sveža. Osećala se čudno spokojno, nadmoćno i radoznalo. Kada se krug nimfica prekinuo otvarajući novu stazu, Aurelija je krenula napred. Vatrena svetlost u srcu šume ispred nje delovala je kao magnet. Topao, sladostrastan povetarac lebdeo joj je preko golog tela poput beskrajnog zagrljaja. Iznad velike središnje čistine blistale su stotine raznobojnih svetala odašiljući zrake 113
na sve strane poput magičnog noćnog sunca. Na prostranom travnjaku nalazilo se dvanaestak baldahina i šatora. Zidovi od bele tkanine lepršali su poput svilene odeće nošeni nežnim povetarcem. Na trenutak se osetila kao Alisa u Zemlji čuda. Svaki ša‐ tor ju je mamio, pozivao je da stupi u njega, da pogleda i proba zabranjena zadovolj‐ stva skrivena u njima. Pogledaj me. Pojedi me. Uživaj u mojim sokovima, mojim plodovima, mojim bedrima. Uživaj u mom ukusu. Kao da su joj neki glasovi lebdeći nevidljivim putanjama stigli pravo do uma. Imala je utisak da je pijana, iako je u piću imala malo iskustva. Čudan osećaj oslo‐ bođenosti i vrtoglave ošamućenosti pokretao joj je stopala i razgaljivao dušu. Zavirila je u prvi šator. Ugledala je prepletena tela u pokretu. Njihala su se i tresla uz glasne otkucaje srca. Bio je to pravi pobesneli cunami strasti i užitka, usporeni zemljotres, čiji su je unutrašnji ritmovi i parovi u grozničavom snošaju dozivali i ma‐ mili. Uši joj je ispunjavao vrtoglavi kovitlac uzdaha i povika koji su nosili sva sećanja čovečanstva. Ceo svet se pretvorio u razuzdanu zabavu. Aurelija je duboko udahnula opčinjena prizorom i ispunjena strahopoštovanjem. Njome su strujali nesputano sladostrašće i potresi požude. Nekim čudom je znala da će, ako uđe u taj šator, postati njegov zarobljenik za sva vremena, kao muva u pauko‐ voj mreži. Ostaće zatočena duboko u ćilibarskim dubinama vekovne pohote. S mukom je odvojila pogled od uzburkane mase kože, usana i polnih organa koji su joj pulsirali pred očima. Odolela je njihovom seksualnom zovu. Otišla je do sledećeg baldahina, pod kojim su bili stolovi prepuni hrane, voća i pića. Sve to je izgledalo egzotičnije, a verovatno je bilo i ukusnije od hrane koju je pri‐ metila na ulazu. Torte su bile oblikovane kao ogromna Faberžeova jaja, najfiniji kavi‐ jar bio je poslužen u avokadu, a na izmrvljenom ledu bili su raspoređeni slasni koma‐ dići mesa i ribe, mesa iz jastogovih klešta i nizovi istovetnih ostriga i kapica. Zastala je. Neuhvatljive prilike promicale su pored nje kao duhovi. Prestizale su je u stalnom pokretu duž staza ispunjenih smehom dok je ona pokušavala da se pribere. Nervozno je pogledala preko visokih stolova. Krajičkom oka je opazila kentaura s kojim su joj se ranije ukrstili putevi. Bio je ispružen preko gomile izgužvanih svilenih čaršava. Sada se jasnije videlo da mu je donja životinjska polovina lažna. Njegova široka prsa pre‐ krivala je šuma tamnih kovrdžavih malja, a noge snažnih butina bile su široko raz‐ maknute. Usta su mu bila otvorena, dok mu je među nogama poskakivala glava tam‐ nokose žene. Ona je obavila usne oko debele ukrućene batine koja mu je štrčala iz otvora kostima. Žena je bila na sve četiri, podignute zadnjice. Aureliji se učinilo da je prepoznaje. Bilo je nečeg poznatog u mekoj krivini ženinog dupeta i u njenom kreta‐ nju. Onda je shvatila da je to Siv. Htela je da pozove svoju prijateljicu, ali bila je omamljena, zanemela pred lepotom 114
tog rituala. U Sivinim pokretima jasno su se videli glad i poštovanje. Aurelijino srce je kucalo u ritmu fantastične muzike dok je skamenjena posmatrala prijateljicu i nepoznatog muškarca u oralnom sjedinjenju. Kao voajer je uživala u od‐ merenom napredovanju ogromnog koplja, koje je sa svakim gutanjem i oblizivanjem ulazilo dublje u Sivina usta. Talas dubokog zadovoljstva oživljavao je golu kožu njene prijateljice, kretao se ispod njene površine prožimajući je unutrašnjim sjajem koji je pratio svaki, i najmanji pokret. Opčinjena, Aurelija nije mogla da se makne. Jedva je primećivala druge parove, trojke i grupe rasute svuda naokolo. Svi su bili razuzdani i plesali su uz zvuke sopstve‐ nih unutrašnjih melodija. Nadirali su, povlačili se, borili, napredovali i uzmicali poput predivnih zveri, izvaljeni u moru svilenih dušeka postavljenih ispod baldahina. Sladostrasnici su zamenili uloge, a senka zastrašujuće svetlosti prešla je preko golih tela, koja su skoro promenila boju. Aurelija je tada primetila usamljenog muškarca. Bio je odeven i sedeo prekrštenih nogu kao jogin u jednom uglu. Prepoznala je Valte‐ ra. Držao je komad vlažne gline, gnječio ga, mesio i oblikovao s anđeoskim osmehom na usnama. Njegove tamne, slepe oči letele su s jednog para razuzdanih pohotnika na drugi, a on je veštim prstima hvatao njihovu suštinu. Aurelija je shvatila da se sa svakim pokretom njegovim hitrih prstiju pokretao i neki par ispod baldahina, zauzimao nov položaj i pružao mu nov ugao i novo otkrove‐ nje. Valter je bio njihov dirigent. Slepi muškarac upravljao je orkestrom nesputanog užitka, vodio je svako telo i dušu pod baldahinom prema vrhuncu. I šta sad?, pitala se Aurelija. Siv se polako odmakla od međunožja kentaura i pogledala oko sebe. Tako je uočila Aureliju kako stoji i posmatra je kao opčinjena. Nasmešila se, a Aurelijino srce je stalo. Nikad nije videla tako blažen osmeh na licu svoje prijateljice. Bio je to osmeh du‐ bokog zadovoljstva, samouverenosti i vrhunske sreće. Pogledi su im se sreli. Sivine oči blistale su zastrašujućim sjajem. Ovde mi je mesto, kao da joj je poručivao sjaj u zenicama njene prijateljice. Aurelija je uzdahnula s ogromnim olakšanjem. Siv je tu. Dobro je. Čak je srećna. Ali kad je videla kako se njena prijateljica polako spušta na kentaura, Aurelija je mo‐ rala da okrene glavu plašeći se da će zaplakati. Znala je da od ovog trenutka Siv pri‐ pada Balu i njegovim misterijama te da se njih dve više nikad neće vratiti starom ži‐ votu. Istrčala je ispod baldahina i ponovo se našla na otvorenom. Oko nje je bilo tek po‐ neko stablo. Osećala je travu pod stopalima. Obrela se u lavirintu drveća i lišća koje joj je delovalo tako živo. Imala je utisak da je još dublje zalutala. Dok su svetla koja su dopirala kroz krošnje drveća slabila, Aureliji se učinilo da se nalazi usred vrtloga. Noge su joj klecale dok je lelujala od mesta do mesta kroz zbrku zvukova i golih ljudi koji su prolazili pored nje povremeno je okrznuvši. Trepnula je i 115
ugledala još jedan šator. Bio je taman na noćnoj pozadini. Obrisi su mu se jedva nazi‐ rali na svetlima koja su gasnula. Nije nimalo sumnjala da je to njeno konačno odredi‐ šte, glavni razlog zbog kojeg je dovedena. Vašar, poljubac, Gvilam Irving i njegova advokatska kancelarija, nasledstvo, ako je zaista postojalo, i nije bilo samo bajka smiš‐ ljena da je namami ovamo, slepi vajar Valter, ona sudbonosna noć u bristolskoj kapeli, Loralin, Tristan, novootkrivena samouverenost koja se budila u njoj, ništa od toga nije bilo slučajno. Osećala je kako je obuzima nezaustavljiva groznica za kojom je u isto vreme žude‐ la i plašila je se. Dok je njena strepnja rasla, čelo joj se orosilo znojem i ona je podigla ruku da sklo‐ ni vlažni pramen kose koji se izvukao ispod venca od crvenih cvetova, krune koja je samo naglašavala njenu bledu put. Zadrhtala je. Nalazila se u nepoznatoj šumi, sama, gola, ranjiva i izgubljena. Kad joj se ruka mlitavo spustila s čela, ugledala je srce na svom ručnom zglobu. Bilo je skerletno i gorelo je. Bio je to umirujuć plamen, izvor tople, omamljujuće pri‐ jatnosti. Pogledala je naniže i videla da joj je još jedna tetovaža ukrasila telo. Nalazila se skoro na sredini između njenih grudi, negde iznad pravog srca. Tetovirana srca div‐ lje su tukla u sopstvenom ritmu. Preplavila ju je vrelina ispunivši magnetno polje u kom je bila učaurena. Pogledala je šator. Slika sličnog vatrenocrvenog srca bila je na ulazu od platna, koje je podrhtavalo na noćnom vetru. Aurelija je zakoračila napred. Stupila je u tamu. Zaustavila se. Nepomično je stala. Kao magijom, mračna unutrašnjost šatora se obojila plavkastom veštačkom sve‐ tlošću, koja je polako jačala obasjavajući njeno novo okruženje. Tu nije bilo isprepletanih tela u pokretu, ni stolova poleglih pod težinom hrane i vina. U središtu šatora nalazio se samo prazan prostor prekriven mnoštvom raskošnih arapskih tepiha. Setila se Šeherezade i „Hiljadu i jedne noći”. Probudile su se i nejasne uspomene na prvo seksualno uzbuđenje koje je osetila dok je kao tinejdžerka čitala te egzotične priče i na stid dok je zamišljala sebe kao devicu predatu nekom mračnom i zgodnom sultanu, ili avanturisti. Neko joj je spustio ruku na rame. Aurelija se naglo trgnula iz sanjarenja. Okrenula se. Još pre nego što ga je ugledala, osetila je njegov miris, onaj prepoznatljivi miris voća, mošusa i dobrote i odlično je znala ko je to. Glas mu je bio kao med, dubok i blag. - Dobro došla na Bal, Aurelija - rekao je. Stajao je uspravno i nepomično, samo pola glave viši od nje. Lice mu je bilo ovalno 116
sa četvrtastom vilicom. Imao je pune usne, istaknute jagodice, kovrdžavu kosu tople, tamnokestenjaste nijanse. Zadržala je dah kao da bi tako mogla da produži taj trenutak u beskonačnost. Nosio je jednostavnu belu košulju s raskopčanim okovratnikom i par uskih, tamnih pantalona kakve nose akrobate. Nije mogla da se obuzda i zadržala je pogled na nje‐ govim preponama. Duboko rumenilo oblilo joj je obraze kad se setila kakav je osećaj kad je on u njoj. - Ti... - promrmljala je. - Zovem se Andrej - kazao je. Pogledao ju je u oči. Aurelija je bila na ivici da se onesvesti dok su je preplavljivali talasi olakšanja i ra‐ dosti. - Ti - ponovila je ne mogavši da govori razgovetno. Tek kad joj je sklonio šaku s ramena, shvatila je da je naga. Iznenadila se što je on obučen i osetila se još ranjivijom. - Toliko dugo... - pokušala je da kaže. - Ovo se odavno pripremalo - rekao je Andrej.
117
Nju Orleans 1916. Tomas je putovao železnicom sa skitnicama i sličnim svetom otkako je pre dve godine došao u zemlju, neposredno pred izbijanje rata u Evropi. Bilo je opasno skrivati se u teretnim vagonima a da pritom ne znaš kuda se voz zaputio. Postao je stručnjak u iz‐ begavanju pohlepnih kontrolora i čekanju da vozovi uspore na železničkim čvorišti‐ ma, ili tamo gde su sipali vodu za lokomotive. Navikao je da putuje s ološem i siroti‐ njom, s tim otpadom urušenog američkog sna s početka veka, i da s njima razmenjuje iskustva. Međutim, za razliku od njih, njega na to lutanje nisu primorali ni glad ni očajanje. Od stručnjaka kao što su Džosaja Flint i Džek London naučio je kako da se nepri‐ mećeno ukrca u voz i putuje kao slepi putnik. Naučio je i da uvek nosi komad drveta kako bi sprečio da se vrata vagona potpuno zatvore i da ostane zaključan unutra. Ste‐ kao je i neke dobre prijatelje, polomio dvatri rebra i nekoliko puta dobio batine od kontrolora i drugih slepih putnika. Ali glavno je bilo da je prikupljao informacije. De‐ lić po delić, reč po reč. Informacije o Balu. Za tu tajanstvenu manifestaciju prvi put je čuo pre pet godina. Bila je to jedna od bezbroj čudnih glasina koje su kružile među studentima Hajdelberškog univerziteta, na kom je studirao engleski jezik. Ali onda su neumereno uživanje u alkoholu i raska‐ lašan život podstakli fantazije o Balu. Tomas nikad nije poklanjao previše pažnje pri‐ čama koje su se kao šumski požari širile studentskim krugovima. Ljudima trebaju sno‐ vi da bi pobegli od stvarnosti, smatrao je Tomas tada. On je bio krajnje razborit i nije imao vremena za zamajavanje sanjarijama. Poput svih studenata i profesora, i Tomas je bio redovan posetilac bordela u do‐ njem gradu. Ali ne iz razloga koje bi njegove kolege najverovatnije očekivale. On nije posećivao kurve jer ih je smatrao uslužnim, veselim i podsticajnim. Razlog nije bio ni to što mu je tokom prve dve godine studija u Hajdelbergu trebao ventil da se oslobodi napetosti od napornog učenja u pretežno muškom okruženju. Istina, i to mu je prijalo. Ne. Ono što je Tomas tražio bila je diskrecija. Iako je sada živeo kao muškarac i nije mogao da se seti vremena kad je o sebi raz‐ mišljao drugačije, bez obzira na mehaniku njegovih bioloških funkcija i njegovog tela, koliko god se trudio, nije mogao da zaboravi da je rođen kao žena. Kao dete je kidao ukrase sa svojih haljina i ignorisao lutke koje je dobijao na pok‐ 118
lon od baba i deda. Zadovoljstvo je nalazio u veranju po drveću, umesto u učenju kako da kuva i veze. Majka nije znala šta da radi s njim, pa mu je popuštala. Otac nije mario za njega jer je bio zaokupljen napredovanjem u državnoj službi. Retko je bio kod kuće i na tako nešto jednostavno nije obraćao pažnju. No kad je malo odrastao i ošišao guste, duge uvojke smeđe kose majčinim krojačkim makazama i zahtevao da ga zovu Tomas umesto Tereza, došlo je do tačke pucanja. Strahujući kako bi njihova mala zajednica mogla da reaguje i na najmanje odstu‐ panje od onoga što su smatrali prikladnim polnim standardima, njegovi roditelji pro‐ testanti poslali su Terezu babi i dedi. Ljudima su rekli da se ona tamo udala i odselila u inostranstvo. I tako je rođen Tomas. Njegov otac je potegao veze, malo petljao s pa‐ pirima i podmitio jednog starog prijatelja koji je Tomasa upisao na Hajdelberški uni‐ verzitet kao muškarca. Drugačije je bilo u većim gradovima, posebno u Berlinu. Tamo je lekar Magnus Hiršfeld vodio kampanju za prava homoseksualaca i transrodnih osoba. Osnovao je i Naučnohu-manitarni komitet, kome se nije imalo šta zameriti, ali Tomas nije želeo da njegovo telo i želje proučava nekakav dobronamerni naučnik. Nije hteo da ga ispituju kao leptira probodenog čiodom. Jednostavno je želeo da živi kao muškarac, jer je bio muškarac. To bi trebalo da bude jednostavno, ali dok je odrastao, shvatio je da uopšte nije tako. Berlin je možda i dalje bio središte seksualnog liberalizma u Evropi, ali jača‐ li su i drugačiji glasovi. Razboritost je bila obeležje mudrih ljudi, a Tomas je uvek bio mudar. Zato je na‐ učio da se krije. Sputavao je grudi, nanosio pomalo pozorišne šminke i češljao se tako da je nekako uspevao da prođe kao veoma lep momak. Naravno, zbog toga je često morao da trpi udvaranje svojih kolega i profesora. Univerizitet je vrveo od homoseksualaca. On je istrajno ignorisao njihove pokušaje da ga odvuku u krevet i isticao svoju heteroseksualnost posetama bordelima. Tamo je na‐ lazio prostitutke koje su spremno širile noge pred njegovom velikom drvenom alat‐ kom izrađenom u obliku falusa. Kupio ju je na pijaci od jedne smežurane babe sa sve pojasom kojim je pričvršćivao drvenu kitu uz svoje bokove. Zahvaljujući tome, mogao je da jebe kao bilo koji drugi muškarac. Smatrao je da je i bolji od pravih muškaraca, ali u to nije mogao biti siguran. Nije ni imao želju da oseti kako je biti ispunjen do kraja, onako kako je on punio željne prostitutke koje su obožavale njegovu svilenkas‐ tu kožu, meke usne i kitu koja nikad ne pada. Međutim, zadovoljstvo koje je nalazio s njima bilo je kratkotrajno. Želeo je više od toga. Tražio je društvo onih koji slično razmišljaju i slično doživljavaju svoje telo, van konteksta manjinskih prava, naučnih istraživanja, ili seksualnog liberalizma. Tomas je želeo da bude običan u društvu neobičnih ljudi umesto da bude neobičan u društvu onih običnih. Želeo je da slavi svoju muškost i prigrli svoju različitost. Želeo je da radosno sa‐ hrani svet koji je mogao da živi samo sa strogim podelama i insistirao na pomnom is‐ 119
pitivanju svakog ko je bio u nekoj od bezbroj nijansi sive, a ne samo crn ili beo. Jedne pijane noći u krčmi, požalio se Volfgangu, jednom od svojih mlađih profeso‐ ra, koliko se neispunjeno oseća sa ženama. Njegov prijatelj mu je, omamljen alkoho‐ lom, prošaptao na uvo da bi možda trebalo da poseti Bal. Tamo žene nisu samo za kla‐ su iznad onih običnih, već su dozvoljena svakojaka preterivanja, pa čak i nešto na šta zakon ne bi gledao s odobravanjem. Tomas je verovao da mu je Volfgang slučajno otkrio tajnu i smatrao je to samo pi‐ janim hvalisanjem. Ipak, zagolicao mu je radoznalost. Međutim, kad je sutradan uju‐ tru pokušao od njega da izvuče još neki podatak, ovaj se pretvarao da nikad ni reč nije rekao o neobičnom Balu. Tokom sledećih meseci, Tomas se raspitivao o tom neobičnom događaju. Sakupljao je podatke delić po delić i na kraju sklopio veoma primamljivu sliku. Čuo je priče o okovanim mladićima u zlatnim lancima, o ženama plemenitog roda koje su se slobod‐ no podavale svima, o onima koje je bilo nemoguće jasno opisati i koji su se maskirali u nimfe i satire, i parili se kao životinje. Pričalo se i o nagim plesačicama i seksualnim ritualima koji su ga ostavljali bez daha, uzburkavali mu um i nadraživali mu čula. Šu‐ škalo se čak i da je Bal održan u jednom od zamaka ludog kralja Ludviga u Bavarskoj pre jedva godinu dana. Tomas je uskoro postao opsednut Balom. Osetivši da ratna plima preti da preplavi kontinent, otac mu je iznenada poslao pi‐ smo i uvijeno, bez sumnje smišljeno da zbuni nepoželjne radoznalce, podstakao ga da otputuje u Sjedinjene Države na nekoliko godina. Tomas je poslušao, svestan da ne bi mogao da živi životom vojnika. Dodatno su ga podstakle vesti od jednog hamburškog trgovca brodskom opremom, koji mu je rekao da se Bal preselio u Novi svet. Kad je stigao do Batom Ruža u Luizijani, odavno je bio potrošio veći deo novca. Nije bilo vozova kojima bi mogao nastaviti putovanje ka jugu, pa je u Nju Orleans sti‐ gao peške. Danima se nije češljao, a odeća mu je bila prašnjava od putovanja. Do letnje rav‐ nodnevice ostao je još jedan dan. Lutajući tako, došao je do sigurnog podatka da se Bal uvek održava toga dana. Sad je samo trebalo da otkrije gde. Od rane zore, kad se sunce pojavilo na obzorju iznad širokog Misisipija, vazduh je bio pun opojnih, slatkih mirisa magnolije i bugenvilije isprepletenih u nevidljive ple‐ tenice. Uskim ulicama Storivila širile su se arome začina iz šerpi u kojima su se krčkali rakovi i iz lonaca ključale vode u kojima su, nalik preživelim brodolomnicima, plutali škampi. Kad god bi se u prolazu našao u kovitlacu ovih čarobnih mirisa, Tomas bi osetio glad. Pošto je vrućina do podneva postala nepodnošljiva, potražio je zaklon ispod kroš‐ nji drveća na Trgu Džekson, odakle se pružao pogled na Misisipi, koji je lenjo tekao samo dvesta metara dalje. Dok je boravio u Njujorku odmah pošto je stigao u Ameriku, upoznao je mornara koji je tvrdio kako je svojevremeno radio na Balu kao graditelj i akrobata. Omaklo mu 120
se da će događaj ove godine biti održan na reci. Međutim, nije hteo da kaže više ni reč kad su usledila dodatna pitanja. Tomas se nadao da je odabrao pravu reku. Do ušiju mu je doprla zvonka melodija s parnih orgulja. Poput zova sirene dolazila je s obale reke. Tomas je napustio svoj zaklon ispod krošnji i krenuo prema obali. U plitkoj vodi bio je usidren ogroman parobrod, sav u točkovima s lopaticama, vi‐ sokim dimnjacima i kupolama. Tomas nikad nije video čudnije plovilo. Na boku je zlatnim slovima bilo ispisano ime: NACEZ IX. Tomas je čitao o slavnim parobrodima s Misisipija, ali ono što je ugledao prevazišlo je sva njegova očekivanja. Ostao je bez daha. I dalje zadivljeno stojeći, zapazio je aktivnost mornara i radnika po širokim daska‐ ma koje su povezivale brod s dokom. Na plovilo su utovarane kutije, svakojake čudne naprave, burad i veliki sanduci s kojekakvim tovarom. Bilo je lako umešati se među njih. Tomas je bio majstor prerušavanja i odlično je znao da većina ljudi o drugima sudi na osnovu sopstvenih očekivanja. Cak i kad se nije naročito trudio da sakrije neke od svojih ženskih odlika, ljudi su pretpostavljali da je muškarac samo zato što nosi pantalone. Otišao je do doka. Pognuo se poput rad‐ nika i upro pogled u zemlju, pa uzeo jedan sanduk i jednostavno ušao pravo na brod. Nakon što se ukrcao, nije bilo teško naći skrovište. Spustio je sanduk, a onda pono‐ vo krenuo prema vratima glumeći da se s ostatkom radnika vraća po nov tovar. U zgodnom trenutku je skrenuo u stranu, zavukao se iza velike gomile sanduka u jed‐ nom tamnom uglu i jednostavno ostao tamo. Vreme je sporo prolazilo. Senke sanduka uskoro su postale duže, a tama gušća kad je pala noć. Na kraju je čuo prepoznatljiv zvuk motora koji pokreće točak s lopaticama i osetio kako parobrod isplovljava. Nova grupa radnika zamenila je one koji su bili zaduženi da na brod unesu težak teret. Tomas je oprezno promenio položaj kako bi podstakao cirkulaciju u zgrčenim udovima i ispitao do kakvih je promena došlo. Ova grupa je po nečemu bila drugačija. Nisu se bezvoljno gegali kao većina fizičkih radnika. Njihove uniforme nisu bile tako prašnjave i ofucane, naprotiv. Svi su nosili grimizne pantalone i jakne s blistavim me‐ singanim dugmetima, a na glavi su imali nehajno nakrivljene kape. Više su ličili na vratare nekog luksuznog hotela nego na mornare ili brodske radnike. Vodili su duge, žučne rasprave o tome gde da smeste različite predmete i kako da ukrase brod. Pripremaju Bal, shvatio je Tomas. Srce mu je divlje tuklo. Glasine su bile istinite. Svi gosti su se ukrcali i sada su se spremali u svojim kabinama. Osoblje u crvenim uniformama sledećih nekoliko sati biće veoma zauzeto završnim pripremama. Prosla‐ va će početi u ponoć, a završiće se u zoru misterioznom ceremonijom o kojoj se priča‐ lo ispotiha sa strahopoštovanjem. Radnici su još nekoliko sati poslovali u njegovoj blizini i Tomas je bio siguran da će njegovo skrovište biti otkriveno. Na kraju, kad je postalo jasno da se sprema raspa‐ kivanje sanduka iza kojih se krio, u poslednjem trenutku je uspeo da se zavuče iza jedne zavese. Razrogačio je oči kad je ugledao sadržaj poslednjeg sanduka pre nego 121
što ga je osoblje iznelo iz spremišta. Kutija je bila puna najraznovrsnijih falusa. Bili su načinjeni od drveta, slonovače, a jedan je čak izgledao kao da je od zlata. Bili su izra‐ đeni u najčudnijim oblicima koje je Tomas dotad video. Neki su ličili na čudovišta s grebenima na bokovima, a drugi oblikovani kao morske životinje i ptice. Jedan je bio u obliku ljudske ruke sa stisnutom pesnicom i bio je jednake veličine. Osetio je snažnu želju da neku od tih sprava upotrebi na nekom podatnom telu. Sklopio je oči i predao se seksualnom uzbuđenju koje mu je pulsiralo žilama dajući mu neverovatnu snagu. Zamislio je kako pred njim leži žena široko razmaknutih nogu i, možda, vezanih za stranice kreveta. Žena vlažna od iščekivanja preklinje da bude napunjena bilo čime što on odabere da nabije u nju. Tomas je uživao da gospodari ženama. Uživao je u njihovim napaljenim kricima dok su se prepuštale užitku. Pošto je fizički i sam bio žena, ali se ponašao kao muška‐ rac, one su bile iskrenije prema njemu. Priznavale su mu kako žude da budu raširene do kraja i tucane žestoko i divljački, onako kako njihovi muževi, ili mušterije, nisu bili spremni ili sposobni da ih krešu svojim batinama od krvi i mesa, jer, koliko god veliki bili, na kraju bi splasnuli i omlitaveli. Na osnovu onog što je saznao prilikom istraživanja, Tomas je imao maglovitu predstavu kako će posetioci zabave biti odeveni, ali to mu je zvučalo previše nevero‐ vatno da bi bilo istinito. Sad, kad je kucnuo čas, počeli su da ga izdaju živci. Sa sobom je poneo samo najosnovnije modne detalje. Čistu žutu kravatu i mesinganu iglu u obliku pauna, koju je ukrao iz fioke jednog studenta. Ali nije mogao da se ušunja na zabavu odeven u svoje pantalone i košulju, prašnjave i pohabane od putovanja. Za tren oka bi u njemu prepoznali uljeza. Morao je nešto da smisli. Kad su svi radnici otišli, pregledao je kutije ostavljene u spremištu. Na kraju je našao rezervne crvene uniforme, a medu njima jednu koja mu je skoro pristajala. To će mu koliko-toliko poslužiti. Međutim, Tomas je bio sit toga da se drži po strani i nije želeo da ovu noć provede kao sluga. Kucnula je ponoć. Gosti su sigurno davno napustili kabine i krenuli na sprat gde će biti održan Bal. Obukao je uniformu, a onda pokupio gomilu čiste posteljine. Popeo se na sledeći nivo pretpostavljajući da se na njemu nalaze sobe gostiju. Tu je oprezno obio nekoliko vrata dok nije prikupio pet-šest odevnih predmeta iz raznih soba: par is‐ peglanih sivih pantalona do gležnjeva s debelim manžetnama; sako s dvorednim kop‐ čanjem, širokim okovratnikom i lepršavim reverima. Neverovatno, ali uspeo je da nađe i par čarapa žutih kao kanarinac, koje su mu se savršeno slagale s kravatom. Na‐ ravno, bilo je opasno krasti tako otvoreno, ali prebogati gosti Bala teško će primetiti da im nešto nedostaje. Osim toga, bili su mali izgledi da će ga neko javno optužiti za krađu. Niko nije ni pomišljao da bi neko provalio u sobu drugog gosta i pojavio se na zabavi u njegovoj odeći. Zato je Tomasov plan bio izvodljiv. Takvu raskoš kakvu je zatekao u kabinama nikada nigde nije video. Prešao je ru‐ kom preko tapeta. Svila! Lusteri su izgledali kao vodopadi kristala koji se spuštaju s 122
tavanica. Ali znao je da, što se više tu zadržava, samo odlaže neizbežno. Čuo je vesele ritmove regtajma koji je neko izvodio na klaviru. Muzika je bila praćena topotom nogu plesača po drvenom podu na spratu iznad njega. Pažljivo se očešljao na uobičajen način pa koketno namestio duge, talasaste šiške preko oka. Na sve to je dodao slamnati šešir širokog oboda, ukrasivši ga iglom u obli‐ ku pauna i mangupski ga nakrivio. Posle toga je krenuo na najvišu palubu u susret zvuku razigranih nogu. Dvojica slugu u crvenim uniformama sedeli su sa strana debele somotske zavese koja je zaklanjala ulaz na Bal. - Dobro veče, gospodine - rekao je jedan od njih. Nije bilo čak ni sumnjičavog po‐ gleda na njegovu ukradenu garderobu. - Dobro veče - odgovorio je. - Moramo vam reči - nastavio je sluga - da nema razloga za uznemirenost. Sve je kako treba. Sluga je ustao i teatralnim pokretom povukao zavesu na stranu. Zapljusnuo ga je talas vreline. Plamenovi su sukljali uza zidove prostorije okružu‐ jući sve prisutne na parobrodu žestokim, divljim sjajem. Tomas je zadivljeno uzdahnuo. A onda je ušao. Veoma kratko je osmotrio gola tela, sama ili u parovima, koja kao da su se grčila goreći u plamenovima. Onda su mu stavili povez preko očiju i poveli ga. Sapleo se i umalo pao, ali neko ga je zadržao i pomogao mu da se pridigne i nastavi. Na kraju su ga spustili na nisku sofu. Odeća do koje je s mukom došao sada mu je oduzeta. Skinuli su mu sako s ramena, a pantalone spustili do gležnjeva i svukli ih pre nego što je us‐ peo da izusti ijednu reč protesta. Da li je njegova prevara otkrivena? Ploče li biti bačen s parobroda, ili, možda, uhapšen? Ali šake koje su se bavile njime nikako se nisu mogle opisati kao grube. Tople usne spojile su se s njegovim ustima i nežno ih razmakle jezikom, tako me‐ kim i veštim da je pomislio kako mora biti ženski. Žestoka tečnost mu je potekla niz grlo. Skoro se zagrcnuo. Neko mu je vešto zabacio glavu i još jedan gutljaj tečnosti mu ispljunuo u usta. Ta tečnost nije mogla da se poredi ni sa čim što je Tomas dotad probao. Ukus je odisao voćem i začinima koji su prizivali slike dalekih egzotičnih ostr‐ va. Telo mu je odjednom ispunila snaga. Imao je utisak da je odlično jeo i upravo se probudio posle dobro prospavane noći. Na kraju su se sve one ruke koje su se bavile njime povukle i dopušteno mu je da otvori oči. Pogledao je naniže. Bio jc skoro potpuno go. Čak je i običan pamučni povez kojim jc svakodnevno utezao svoje dojke bio uklonjen i zamenjen povezom od najfi‐ nije svile. Stidne dlačice su mu bile ukrašene slojem fine narandžaste farbe, tako da mu je međunožje izgledalo kao da gori. - Gde sam ja? - promuklo je upitao. - Ko ste vi? 123
- Očekivali smo te - odgovorila je jedna od žena koje su se postarale za njega. - Ti si Bik. - Šta? - upitao je Tomas. Žena je kleknula pred njega i otvorila poklopac teške drvene kutije kraj njegovih nogu. Unutrašnjost kutije bila je postavljena raskošnim tamnoplavim baršunom, na kom je stajao pojas napravljen od najfinije kože koju je Tomas dotad video. Na pojas je bio pričvršćen dildo od slonovače. Podigli su napravu i predali mu je u ruke. Dildo je bio jednako dug i skoro jednako debeo kao njegova podlaktica. Bio je izrezbaren tako da podseća na glavu bika, prelepu i zastrašujuću u isto vreme. Krasila su je dva prstenasta roga. Tomas je znao daje njihova uloga da nadražuju žene, možda čak do granice bola. Dildo je bio iznenađujuće lak za rukovanje, a trake pričvršćene oko nje‐ govih butina i struka tako dobro su prianjale kao da je naprava načinjena baš za nje‐ ga. Tomas je ustao i isturio kukove kako bi osetio težinu dilda. Žena koja je i dalje kle‐ čala pred njim, nagnula se i poljubila glavić falusa u obliku bika, a onda je otvorila usta i počela da ga sisa. Dah mu je zastao u grlu. Ovo nije bilo moguće. Ali dešavalo se. Sasvim jasno je osećao mek jezik kako mu oblizuje glavić. Par ruku uhvatio je nje‐ govu batinu i draškao je ćelom dužinom ritmičnim pokretima u stakatu sve dok To‐ masa nije obuzela veličanstvena napetost. Prožimala ga je od glave do pete i u jednom trenutku mu se učinilo da će mu se telo raspući. Kao da je osetila da Tomas gubi kontrolu, žena je pustila dildo iz usta. - Svoj orgazam moraš sačuvati za gospodaricu. Ceremonija će početi u zoru. - Usne su tako naglo prestale da obrađuju njegovu batinu da se osetio kao da je iz svetlosti gurnut u tamu. Napetost je postepeno je splašnjavala i divlji plamen se pretvorio u bolno, ali podnošljivo pulsiranje. Opet je osetio nečije šake. Podigli su ga i odneli na rukama, najpre kroz jedan hod‐ nik, a onda kroz dvokrilna vrata. Našao se u dvorani koja je, bez sumnje, bila triput veća od prve odaje u koju je ušao. Opet ga je oblila ista ona nestvarna vrelina. Među‐ tim, ovog puta isijavala je iznutra budeći svaku ćeliju njegovog tela. Na kraju je čak i njegova kosa poželela da zapleše. Masom je kao talas počeo da se širi muk kad su okupljeni u sali videli kako ga nose na rukama. Sklanjali su im se s puta, puštajući ih da prođu. Skoro svi gosti bili su goli. Umesto odeće i tkanina, njihova tela je krasila ista ona blistava narandžasto-crvena farba kakvom su njemu obojili međunožje. Tomas je pokušao da sve obuhvati pogledom, da shvati gde je. Činilo se da su i u toj dvorani zidovi u plamenu. Nije mogao da dokuči kakva je čudna pozorišna magija ili inženjerska ruka to omogućila. Na prvi pogled je delovalo da iza zida od debelog stakla oko cele sobe bukti žestok oganj. Posluga, sa srebrnim poslužavnicima, nosila je 124
čudnu crnu i narandžastu odeću koja je hvatala i odbijala sjaj plamenova i svetlost lustera s tavanice, tako da su izgledali kao ljudske buktinje. Kad su ga doneli do sredine velike dvorane, odjeknuo je gong. Spustili su ga na sre‐ dinu platforme nalik bini. Tomas je pogledao naniže u okupljene. Lica su im zračila od uzbuđenja, iščekivanja i strahopoštovanja kakvo je viđao kod svojih roditelja u trenu‐ cima religioznog zanosa. Osmotrio je njihova tela. Blistava farba nije skrivala ništa, već je naglašavala ono što je svaki gost odlučio da istakne na svom telu. Neki su nasli‐ kali plamenove na oblim bokovima i dojkama, drugi obrijali stidne dlake i tu naslikali ognjene jezike. Većina gostiju imala je složene frizure upletene dugim trakama naran‐ džaste svile, koje su im lepršale na glavi kao plamenovi lomače. Međutim, na Tomasa je najjači utisak ostavila činjenica da bez pantalona i suknji nije sa sigurnošću mogao da odredi ko je među gostima muško, ko žensko, a ko nešto između. Da li one sitne, pupoljcima slične grudi, pripadaju mladoj ženi ili muškarcu? Je li ono što viri iz guste šume stidnih dlaka ogroman klitoris, ili penis? Tomas se pi‐ tao da li je sve to uopšte važno. Medu okupljenima se uočavalo mnogo više sličnosti nego razlika. Masa se ponovo razmakla. Prema središnjem podijumu, gde je stajao, stizala je još jedna ljudska nosiljka. Na njoj je bila žena. Grimizni ogrtač tako joj se pripijao uz telo da se činilo kako čak i sama tkanina želi što više da joj se pripije uz kožu. Kosa joj je bila boje karamele, bogate smeđe nijanse kakva krasi Misisipi okupan suncem, i bila je kratka, tako da su joj do izražaja dolazilie isturena vilica i visoke jagodice. Imala je krupne, bademaste oči, te se činilo da su joj sitna, lepa usta još manja. Imala je prena‐ glašene crte lutke, ali uprkos glatkoj savršenoj koži, kad je prišla bliže, postalo je jasno da se ne radi o mladoj ženi, iako se nije mogla nazvati ni starom. Verovatno je bila u srednjim tridesetim, a možda čak i u četrdesetim godinama. Grudi su joj bile velike i teške, a kukovi široki i puni. Izgledala je kao ošišana Venera. Zračila je takvom lepo‐ tom i moći da se Tomas ne bi iznenadio ni kad bi kao anđeo dolebdela do njega kroz dvoranu, umesto što su je poslužitelji doneli na ramenima. Kad je prišla bliže, pogledi su im se sreli i vatra koju je malo ranije podstakla ona žena spustivši svoje usne na njegov falus od slonovače ponovo se rasplamsala. Ali ovog puta to nije bila tek varnica koja se razgorela. To je bilo žestoki oganj koji mu je protutnjao žilama i iz svesti mu izbrisao sve osim žene koja mu se približavala. Više nije bilo ni parobroda, ni Bala, ni pozornice, ni Tomasa. Postojalo je samo nje‐ no telo, koje mu je bilo sve bliže. Na kraju su je spustili na falus od slonovače. Njeni kukovi počeli su sami od sebe da se kreću, a on je zabijao bika u nju jače nego što je ikad tucao neku ženu. Ona ga je obgrlila rukama držeći se njegovog tela i njegove alatke kao da je sila koja je pretila da ih razdvoji bila ista ona koja ih je sada spajala. Vrhunac je doživeo kao udar groma. Kao da mu se sva životna snaga slila u jednu tačku, pa mu se od potiljka spustila u grudi, a onda naniže u prepone i kroz glavu bika od slonovače prešla u tu ženu. Gospodarica je vrištala dok ju je njegova snaga ispu‐ 125
njavala. Nakratko su bili spojeni kao da su jedno. Kao da nisu muškarac i žena, kao da nisu ljubavnici, već dva tela spojena čistom energijom njegovog pražnjenja i njenog punjenja. Onda je bilo gotovo. Tomas se iscrpljen sručio u ruke slugu Bika i sklopio oči dok su ga odnosili. Kad se probudio, ponovo je bio u senci drveća na Džekson skveru, a na njemu je opet bila pohabana putnička odeća koju je svukao na parobrodu. Grudi su ga peckale. Raskopčao je košulju i pogledao naniže da proveri je li možda opečen ili povređen. Onda je ugledao tetovažu. Iznad srca bila mu je istetovirana cr‐ vena glava bika. Skočio je na noge i otrčao do reke, ali parobroda nije bilo tamo. Nikad ga više neće naći.
126
8. Priča o balu Kad se Aurelija ponovo probudila, opojni miris šume i Bala već je bio izbledeo, a sla‐ bašna svetlost s mukom se probijala kroz tanku prepreku niza mrežastih zavesa na prozoru. Napolju se čuo prigušeni koktel zvukova. Trudila se da razbistri misli, izoštri sluh i shvati gde se nalazi. Otvorila je zamućene oči. Obrela se u nekoj sobi. U krevetu. Preko leđa joj je bila pružena muška ruka. Topla. Čvrsta. Aurelija je okrenula glavu. Prepoznala je razbarušene kestenjaste kovrdže na Andrejevoj glavi. Lice mu je bilo zagnjureno u meke jastuke. Njegovo disanje je ličilo na udaljenu, umirujuću uspavan‐ ku. Poslednje čega se sećala bilo je kako se topila pred Andrejevim gladnim, ali odmo‐ renim nasrtajima dok su vodili ljubav. Međutim, prvo što je shvatila kad se probudila nije bila činjenica da je nekim čudom prebačena s ostrva na kom se održavao Bal. Njen glavni utisak nakon buđenja bio je da se prvi put probudila u krevetu u naručju muškarca. I to nije bio bilo koji muškarac, već upravo onaj za kojim je žudela tako snažno da joj se činilo kako će joj srce prepući pod naletom osećanja koja su joj poput oluje protutnjala telom i umom. Taj nov osećaj je bio tako moćan da nije mogla da ga savlada. Zadržala je dah. Imala je luđačku želju da se uštine, da proveri da li je to i dalje samo grozničav san, propratna pojava posle burne noći, ili stvarnost. Razum joj je ushićeno vrištao da nije umislila. Ležala je u krevetu pored Andreja. Verovatno u Sijetlu, mada to nije ni bilo bitno. Dočekivala je novo jutro s muškarcem u svom krevetu. O tome je godinama maštala, ali nije ni pomišljala da će se dogoditi ovako. Jedva je poznavala tog muškarca, ali bilo joj je jasno da to nije slučajnost, sek‐ sualni pir, niti beznačajan flert. Predosećala je da je to bilo suđeno, da su svi njeni kri‐ vudavi putevi neizbežno vodili ka takvom ishodu. Aurelija je posmatrala Andreja kako spava. Trudila se da ostane nepomična kako ne bi umanjila nežan pritisak ruke prebačene preko njenih leđa. Nije želela da prekine 127
dodir i blage tople struje između njihovih tela. Bila je gola. Načas se zapitala da li se ono prvo vatreno srce ponovo pojavilo, iako nije osećala da se odatle šire bilo kakva strujanja. Sinoć, u žaru strasti, bilo je potpuno drugačije. Plameno srce, podstaknuto pohotnim zagrljajima, buktalo je žestoko. No, da li je to bilo sinoć? Da li je prošla samo jedna noć? Onda se setila slike koju je Tris‐ tan nekim čudom utisnuo na unutrašnju stranu njenog ručnog zgloba. Malo je okre‐ nula ruku da proveri je li još tamo, pazeći da ne probudi Andreja. Da, srce je i dalje bilo tu. Bledo kao senka na njenoj zategnutoj koži. Radoznalost ju je savladala. Malo se pomerila i nežno uhvatila Andrejevu ispruženu ruku. Pogledala je zglob njegove leve ruke i otkrila istu sliku na istom mestu. Andrej je zastenjao. Aurelija je zadrhtala. Nije htela da ga probudi. Ne još. Sada je očajnički želela da ovaj trenutak traje što duže. Želela je da zapamti svaki utisak, svaki prolazni osećaj i sačuva ih u kovčežiću uspomena. Prijatan, mošusan miris provejavao je ispod savršeno čistih belih čaršava. Prostori‐ ja je izgledala kao hotelska soba jednostavnih geometrijskih linija i bez suvišnih deta‐ lja. Toplota njihovih golih tela stapala se i prožimala, a kucanje njihova dva srca od‐ meravalo je proticanje tog jutra. Još malo mu se primakla, žedna njegove toplote i zanosnog dodira. Dotakli su se kukovima i Aurelija je zatreptala od naleta ushićenja kad joj je u glavi eksplodiralo milion uspomena. Setila se njegovog milovanja u onoj šumi, trave pod svojom zadnji‐ com, ukusa njegovog jezika i raspevane balade njegovog glasa dok joj je šaptao na uvo prodirući u nju. Uspomene su se nizale jedna za drugom takvom silinom da se našla na rubu blaženog ludila. U najdubljem delu srca probudila su se osećanja izazvana uspomenama na njihovo spajanje na Balu i na njihove prethodne susrete, na onaj sasvim kratak na vašaru, a onda onaj malo duži u bristolskoj kapeli. Sudar tih slika i osećanja rasplamsao je va‐ tru, koja je narastala poput reke koja probija nasipe. Kad joj je žilama ponovo prostru‐ jala požuda, pomolila se u sebi da se Andrej odmah probudi i ponovo vodi ljubav s njom. Okrenula se i pribila zadnjicu uz njega. Andrej je reagovao ne budeći se. Okrenuo se i obuhvatio je s leđa. Njegovo dugačko, baršunasto meko koplje udobno se smestilo između njenih guzova sa savršenom preciznošću. Aurelija se promeškoljila od zado‐ voljstva. Dok je to radila, osetila je kako mu ud postaje sve tvrđi, reagujući na njene pokrete i polako širi udolinu između njenih guzova. Osetila je kako sokovi cure. Andrej je zastenjao i spustio šaku na njenu dojku. Obuhvatio ju je i prstima lenjo kružio oko bradavice. 128
- Da - rekla je. - Oh, Aurelija - kazao je pospano, nesigurnim i promuklim glasom. Promeškoljio se i već ukrućenim udom joj draškao kožu. Kad mu se sasvim digao, kolenom joj razmaknuo butine i uglavio se u nju. Aureliji je zastalo srce. Iako je bila spremna, njegov ogroman ud i silovit prodor su je iznenadili. Da li je i ranije bio tako velik dok su ga njeni unutrašnji zidovi primali u svoj zagrljaj? Smestio se u nju sa žes‐ tokom preciznošću kao delić slagalice koji se uglavljuje na svoje mesto. Zvuci koji su dopirali spolja polako su se izgubili, a s njima je nestalo i sve ostalo. Andrej je bio u njoj. Karao ju je žestoko. Rasturio ju je. I sve je bilo kako treba. Biće još prilika za postavljanje pitanja. Otisnula se iz stvarnosti i zaplovila sladostrašćem nošena ritmom njegovih pokreta. On se sve dublje zarivao u nju, širio je, otvarao, ce‐ pao, nabijao na svoje koplje, a ona je sve to radosno prihvatala. S lakoćom je jahala na talasima pohote kao da je to vežbala celog života. Aurelija je uskladila ritam s Andrejevim i počela da lebdi, izgubljena u prostoru i vremenu. Iz svesti je izbrisala sve što nije podsticalo pohotno ushićenje koje joj je preplavljivalo telo. Svaki nervni završetak borio se da upije i savlada vatrenu stihiju koja je jurila na sve strane eksplozivnom, neverovatnom brzinom. Sinapse su joj se otvarale i zatvarale u brzom nizu rastežući svaki trenutak u večnost. Iz dubine duše radovala se naletima neopisivog zadovoljstva koje ju je svu obuzimalo. Telo joj je oživelo kao nikad ranije i ništa joj više nije bilo važno. Niti će više ikad biti. Smirenost i čvrstina s kojim ju je Andrej uhvatio za ramena, trgnuli su je iz sanja‐ renja. Povukao ju je tako da se našla na sve četiri. Izvijala je leđa pod njegovim me‐ tronomski tačnim nasrtajima. Pri svakom naletu stenjala je kao da gubi dah. Pružio je desnu ruku i snažno je ščepao za dugu kosu. Obomtao ju je oko šake i po‐ vukao odlučno, ali nežno, kao dirigent upravlja orkestrom. Svaki njegov pokret, pa i onaj najmanji, stvarao je nove talase zadovoljstva. Kako je moguće daje ovako dobro, pitala se Aurelija. Da li je svima tako? Zamislila je sebe kako lebdi između života i smrti, u nepomičnom oblaku, besmrtna, nedodirlji‐ va, svedena na puke čestice nepomućenog užitka. Poželela je da vrišti, da stenje, nesposobna da obuzda tišinu koja joj pritiska i steže pluća. Zelela je da se izrazi, ma kako. Ali zvuci jednostavno nisu mogli da se probiju na površinu. Sklopila je oči. Dopustila je vatri što besni u njoj i sažižućoj vrelini što se širi od Andrejevog tela da je svu obuzmu. Predala se slepo, prizivajući zaborav. - Dobro došla kući, Aurelija. - Do nje je dopro Andrejev glas kao prigušen vazduš‐ nim zidom. Poput povetarca je dolepršao do obala njene svesti. * * * 129
Soba se nalazila na poslednjem spratu visokog hotela u Drugoj aveniji s pogledom na park Voterfront. Kad je Aurelija razmakla zavese, ogromni istureni prozori omogućili su joj veličanstven pogled na zaliv i niz dalekih ostrva rasutih iza trajektnih termina‐ la. Aurelija je bila zatečena kad je kasnije tog jutra izašla iz kupatila obavijena parom i osmotrila svoje nago telo u ogledalu. Uočila je treću tetovažu. Usred sveg tog prediv‐ nog ludila bila je nakratko zaboravila na nju. Znala je da je to ludost. I nije mogla da nađe nikakvo razborito objašnjenje, ali ne zato što joj je nedostajalo mašte ili osećaja za čudesno. Međutim, to je više nimalo nije brinulo. Skoro se i ne trudeći da se obriše, gurnula je vrata kupatila nogom i gola se vratila u spavaću sobu. Andrej se izležavao na krevetu među izgužvanim čaršavima, s ruka‐ ma iza glave. Kovrdže su mu izgledale kao raskošna, neuredna kruna, a muževna, čet‐ vrtasta brada bila je neobrijana. Podigao je pogled kad mu je prišla. - Gospode, prelepa si - kazao je nežno posmatrajući je. Aurelija je prvi put shvatila, s tračkom zebnje, da Andrej govori bez ikakvog na‐ glaska. Nije bio Amerikanac, ali nije zvučao ni kao Englez. Po govoru se nije moglo odrediti odakle je. Njegovi glas i reči bili su uznemirujuće bezirazni te nikao nije mo‐ gla da odredi odakle je. Stajala je blago raširenih nogu i, ne mareći za svoju golotinju, posmatrala ga dok su joj se u glavi rojila pitanja. Uostalom, već je na njoj video sve sto je imalo da se vidi, zar ne? - Odakle si, Andreje? - upitala je. - Sa Bala - jednostavno je rekao. - Nije važno gde sam rođen. Od detinjstva putu‐ jem s Balom. - Kuda? - Svuda. Jednom godišnje negde zastanemo. Priredimo Bal. Onda idemo dalje. Aurelija je zastala presabirajući misli. - Tristan, muškarac koji me je doveo na Bal - konačno je rekla, setivši se da bi i Lo‐ ralin mogla biti umešana u to - rekao je da mi je suđeno da prisustvujem Balu. Natuk‐ nuo je da mi je bilo predodređeno da dođem. Neki delovi te priče izgledaju tako čud‐ no... nestvarno. Kao u snu. O čemu se, u stvari, radi? Andrej je prešao preko njenog pitanja. Mahnuo je pozivajući je da se vrati u kre‐ vet. - Prehladićeš se tako. Dođi. Podigao je pokrivač da bi joj napravio mesta. - Zar mi nećeš odgovoriti? - molećivo je upitala vraćajući se pod pokrivače. Nakon što je ćelu noć i jutro provela uživajući u blaženom neznanju, sad joj je bilo važno da dobije odgovore. Kao da je nekim čudom sve zavisilo od tog tajanstvenog godišnjeg 130
događaja. - Duga je to priča - rekao je. - Nikud ne žurim - odgovorila je Aurelija. Shvatila je da ne zna ni koji je dan i da je čeka gomila obaveza. Treba da se javi Editi i svojim starateljima i da napiše odgo‐ vor firmi „Irving, Irving i Irving”. Napravila je proračun u glavi i došla do zaključka da nije prošlo više od dva-tri dana. Njoj se činilo da je prošla čitava večnost. Još malo izgubljenog vremena neće škoditi. Andrej je provukao ruku ispod njenog ramena i privukao je sebi. Dok se ušuškava‐ la pored njega, opojni miris strasti kojim je još odisalo njegovo telo mešao se s miri‐ som sapuna na njenoj koži. - Ti si Bal, Aurelija. Ti si gospodarica Bala, oduvek. Zbunjeno je trepnula. - Niko ne zna kad je održan prvi Bal - rekao je. - Taj podatak je zakopan duboko u vremenu, ali uvek je postojala gospodarica, zadužena da nadzire Bal. Tokom vekova bilo je mnogo gospodarica i mnogih se sećamo s ljubavlju... - Pogled mu se zamutio a glas je postao sanjalački, kao da kazuje priču koju je ispripovedao već mnogo puta, ili ju je, možda, čuo toliko puta dok je radio za Bal. Onda je ućutao, kao da se vraća u sa‐ dašnjost, svestan da se ono što će reći Aureliji možda neće dopasti. - Šta znaš o svojim roditeljima, Aurelija? Grlo joj se osušilo u trenu. To pitanje nikako nije očekivala. - Veoma malo - odgovorila je. - Bila sam beba kad su poginuli. Rečeno mi je da su nastradali u nesreći. Odgajili su me kumovi. Otac mi je bio arhitekta, ali nikad nisam saznala čime se bavila moja majka. Da li zaista želi da sazna više? Aurelija nije bila sigurna. Prestala je da se raspituje o svojim pravim roditeljima iz poštovanja prema Džonu i Lori, koje ja sada smatrala svojom porodicom. - Bila je plesačica - rekao je Andrej. - Plesačica? - to je Aureliji je delovalo zabrinjavajuće, posebno posle onoga što je videla na Balu. - Bila je jedna od naših, mesto joj je bilo na Balu... Ali ja je nisam poznavao. Tada sam još bio mlad. Poslali su me u Evropu na školovanje kako bih upotpunio obrazova‐ nje. - Kakva plesačica? - upitala je Aurelija. - Nije bila samo plesačica. Trebalo je da postane gospodarica Bala. Za to je bila ro‐ đena. Aurelijin um je utrnuo. Zbunilo ju je to što je čula. Andrej je nastavio. - Tvog oca je upoznala na Balu. On je bio nadaren arhitekta, unajmljen da uređuje prostor za Bal. Zavoleli su se i ona je ostala trudna. To, naravno, nije ništa neobično, ali se pokazalo kao velika prepreka za Bal. On nije bio iz tog sveta i kad je otkrio šta se od tvoje majke kao gospodarice Bala očekuje, nije mogao da se 131
pomiri s tim. Ubedio ju je da pobegnu, što su i učinili. Zvaničnici Bala pokušali su da je vrate, ali... bilo je prekasno. Od tada je Bal... kako da se izrazim... Bal je prepušten sam sebi, ostao je bez gospodarice. Tako nešto se nikad nije dogodilo. Svi su bili zate‐ čeni. Zato je imenovan zaštitnik da se stara o Balu, dok ne budemo mogli da slavimo novu gospodaricu. Reč je o mom stricu, kojeg sam, pošto je bio teško bolestan, uskoro zamenio. - Rekli su mi da su poginuli u nesreći - kazala je Aurelija zabrinuto. Skolile su je crne sumnje da bi zvaničnici Bala mogli biti neposredno odgovorni za to što je ona ostala siroče. - To i jeste bila nesreća. Veruj mi, mi nismo imali ništa s tim - rekao je Andrej kao da joj je pročitao misli. Bili smo slomljeni kad smo saznali. Ali onda smo, prilikom da‐ ljeg istraživanja, ustanovili da su pre nesreće dobili dete. Devojčicu. Tebe. I tako si ti postala naša nova buduća gospodarica. - Zašto? Zašto jednostavno niste mogli da imenujete novu gospodaricu? Zašto to moram da budem ja? - To ti je u krvi, Aurelija - odgovorio je s uzdahom. - Ne možeš pobeći svojoj sud‐ bini. To niko ne može. - Ne razumem. Andrej je ćutao. Čekao je da se točkici u njenoj glavi sami pokrenu i da joj se koc‐ kice slože. - Nisam sigurna šta sve ovo znači, Andreje. - Bal je važniji od svakog od nas - naglasio je. - Bal je lepota. Zakleli smo se da ćemo čuvati tradiciju i, ma koliko se trudili, ne možemo da odolimo njegovom zovu uzdahnuo je. - Znači, ovamo nisam došla slučajno. A Loralin? Tristan? Ona kapela u Bristolu? Aurelijin um je grozničavo obrađivao Andrejevo priznanje. - Vašar u Hempstedu... Ti si stajao iza svega toga... - Da - priznao je Andrej. - Trebale su nam godine da te pronađemo. Mreža, organi‐ zacija koja nam pomaže da organizujemo Bal i obezbeđuje nam mnoge izvođače, go‐ dinama je pokušavala da otkrije gde si. Na kraju su otkrili dokumente za tvoje usvaja‐ nje i obavestili nas da si u Engleskoj. Otišao sam tamo da proverim jesi li zaista ona kojoj smo se nadali. Beskrajno dugo smo obilazili vašare, cirkuse, proslave i slične do‐ gađaje. Smatrali smo da ćemo tako najpre da te nađemo, da će te tako nešto nagonski privlačiti. - Odlazak na taj vašar uopšte nije bio moja zamisao, već moje prijateljica Siv, koja je sada i sama deo Bala - rekla mu je Aurelija pomalo čežnjivo. - Predivna slučajnost - blago se nasmešio Andrej. - Zapravo, kad sam vas prvi put video te večeri, pomislio sam da je Siv buduća gospodarica. Po tome kako je hodala, odevala se i smejala... Aurelija se zamislila. Rasejano provukavši prste kroz kosu, što je često nesvesno či‐ 132
nila, nakratko je ponovo ugledala crveno srce na svom ručnom zglobu. - Znači, progonio si me? - Nismo hteli da tako ispadne. Zaista. - A jesi li i ono što se dogodilo u Bristolu uradio po zadatku, je li i to bila tvoja dužnost? - upitala je strahujući od odgovora. - Ne - odgovorio je Andrej. - Jednostavno se desilo. Što sam te češće viđao, više sam te želeo. Kad sam se našao pored tebe na onom vašaru, nešto se dogodilo. Sevnu‐ le su varnice. Znam da si i ti to osetila. Nisam planirao ništa od toga. To nije bilo smišljeno. Želeo sam da ti budem prvi. Kao da mi je neki glas govorio da mora biti tako. Kunem ti se da to nije imalo nikakve veze s Balom. Bila si, u stvari i sad si, tako prokleto lepa. Imao sam utisak da nas sve navodi da budemo zajedno i da to ne mogu da promenim sve i da hoću. Pre svega ovoga bilo je veoma malo zaštitnika Bala. Ta dužnost nije jasno određena. Sve vreme sam morao da se dovijam. Nisam hteo da se zaljubim u tebe... Aurelija se zapitala zašto je tako utučen ako je zaista voli kao što joj je upravo priz‐ nao. Osetila je kako joj se želudac steže u čvor od teške mešavine straha i ushićenja. - A šta je s onim fondom? Ko stoji iza toga? Ti? Bal? - raspitivala se dalje. - To nema nikakve veze s mojim roditeljima? - Mi stojimo iza toga. Ti si deo naše porodice. - A Loralin i Tristan? - Tristan je sledeći zaštitnik. A Loralin je samo naša saputnica. Samo draga gošća na Balu. Ponekad radi za Bal i za Mrežu. Gajimo veliko poštovanje prema njoj, ali ona je slobodnjak i voli samostalno da odlučuje o svemu. Andrej ju je uzeo za ruku i vrelina njegovog tela pohrlila je prema njoj u koncen‐ tričnim krugovima nevidljive toplote. - Znam da je ovo previše informacija odjednom. Ali našli smo se, a to je jedino važno... - Oklevao je. - I na tebi je da odlučiš. Ni ja ni Bal te nećemo primoravati ni na šta - dodao je Andrej. - Šta da odlučim? - upitala je Aurelija potpuno zbunjena. - Želiš li da postaneš gospodarica Bala. Da preuzmeš svoju dužnost. Skoro neprimetan talas hladnoće prostrujao je sobom i sva četiri njena srca, tri na koži i četvrto u grudima, zakucala su u istom ritmu. - Šta ako pristanem? - Proći ćeš obuku - kazao je Andrej s jedva primetnim tračkom tuge. - Obuku? - upitala je Aurelija šapatom. Njeno pitanje je bilo retoričko. Tačno je znala šta to znači. Odmah se setila umetničke izložbe na kojoj je bila sa Siv i ekspona‐ ta koje je tamo videla, a posebno balerina pokrivenih glava. One su reagovale na Val‐ terove komande s takvom automatskom preciznošću da je bilo očigledno da ih je to‐ kom performansa kontrolisao do krajnjih granica, upravljao je svakim, pa i najsitni‐ jim pokretom njihovih mišića i udova. One su na njegove komande odgovarale na‐ 133
gonski kao da se cela predstava zasnivala na telepatskom opštenju. Prošle su obuku, shvatila je Aurelija. Oznake na njenoj koži i dalje su pulsirale, iako nije bila seksualno uzbuđena. Imala je utisak da su osećanja prevladala. Ako razmišlja trezveno, možda bi trebalo da bude ljuta na Andreja. Obmanuo ju je. Istina, možda nenamerno, ali ona je za njega bila samo posao, bar u početku. A ipak nije mogla poreći da ju je saznanje o njenoj ulozi na Balu uzbudilo. I dok je ležala tako ušuškana uz njega, glave oslonjene na njegovo rame, udišući miris njegove kože, jedino što je želela bilo je da je on ponovo uzme, a onda opet i tako unedogled... Bio je u pravu, među njima su sevale varnice. Ako ona nije imala snage da mu se odupre, zašto bi on mogao? Kakvog smisla ima suprotstavljati se prirodi? Sve što joj je Andrej rekao samo je potvrdilo njene sumnje da je život provela pre‐ puštena hirovima vetrova sudbine. Njeno usvajanje. Vašar. Riđi i ona zabava u kapeli u Bristolu. Nasledstvo koje ju je navelo da ode u inostranstvo. Sivin nestanak. Tada je Aurelija zaključila da se našla u položaju nimalo drugačijem od onog u kom su se obrele Valterove lutke. Činilo joj se da se od tih žena pod kapuljačama, što su se svojevoljno onako uznemirujuće potčinile, razlikuje samo po tome što su se one pomirile sa svojom sudbinom. Zapravo ne. One su bile saučesnici, same su krojile svoju sudbinu. Nisu bile nošene nevidljivim silama koje nisu razumele. Po svemu su‐ deći, trebalo bi da bude ljuta na sve one koji su uključeni u ovo. Na Bal i na Mrežu. Te čudne organizacije su, izgleda, upravljale njenim životom od rođenja, i to bez njenog pristanka, bez bilo kakvog objašnjenja. Ali ispod tih površinskih strahova i zbunjenosti, Aurelija nije nimalo sumnjala u jedno. Svim srcem je znala da je Bal njen život. Kao da je svaki delić njenog tela i duše vodio ka ovakvom ishodu, iako ona toga nije bila svesna. Stigla je kući. I ne samo to, mesto joj je bilo uz Andreja. Ako odluči da postane gospodarica, onda će se potpuno posvetiti Balu baš kao Andrej i svuda putovati s njim. Andrej će biti njeno sidro, mirna luka na kraju sveta. Imala je samo jedno pitanje. - Zašto? Zašto gospodarica mora proći obuku? Ako se ta dužnost prenosi s kolena na koleno, onda mi pripada po rođenju. Kao u kraljevskoj lozi. - Ali čak i kraljevi i kraljice moraju biti dobro obučeni i obrazovani pre nego što preuzmu svoju dužnost - strpljivo joj je objasnio Andrej. - Gospodarica Bala je oliče‐ nje svega za šta se Bal zalaže. To je slavljenje strasti u svim njenim oblicima. I dok to ne shvatiš, dok zaista ne shvatiš, ne možeš postati gospodarica. A jedini način da to postigneš jeste da sve to iskusiš. Samo posmatranje nije dovoljno. Njegove reči su blago dolebdele do nje kao jesenje lišće koje pada u potok. Sve je to bilo užasno i sumanuto, ali ne i besmisleno. No Andrej je govorio s turobnom teži‐ nom, bolno utučen. Aurelija je to osećala po položaju njegovog ukočenog tela, dok je stajao stisnutih usana i oborenog pogleda. 134
Nagonski je pokušala da ga umiri dodirom. Pomilovala ga je dlanom po obrazu. On je prislonio vilicu na njenu šaku i opustio se kao da je taj jedan jednostavan po‐ kret bio dovoljan da upije sav teret njegovih strahova. Tako malo su proveli zajedno, a još manji deo tog vremena razgovarali. Nije znala skoro ništa o njemu. I koliko je on stvarno znao o njoj? Dosad su razmenili jedva ne‐ koliko rečenica o sebi, svojim razmišljanjima i snovima. A ipak, ništa od toga više ne bi bilo važno kad bi se dodirnuli. Kao da je njihova fizička veza bila toliko jaka da je nadjačavala potrebu za bilo čim drugim. Kad bi se dodirnuli, Aurelija je osećala kako duboko razumevanje kola među njima poput struje. Ti dodiri kao da su zamenjivali sve neizrečene reči i otklanjali potrebu da one budu naglas izgovorene. I zato je znala šta ga je uznemirilo. - Ti nećeš biti taj? Nećeš me ti obučavati? - Ne - odgovorio je uhvativši je za šake i priljubivši joj dlan uz svoj obraz. - Neću te ja obučavati. * * *
Aurelija je smatrala da odluka o tome hoće li postati gospodarica Bala nije stvar izbo‐ ra. Ona je to, jednostavno, bila. I tu ništa nije mogla da promeni. Znala je da mora da se pomiri s tim, ma koliko se to protivilo njenim pogledima na ljubav i romantiku kakve je imala pre Bala. Uprkos tome, kad je stigla u sedište Mreže u Sijetlu, gde će se odvijati njena obuka, nije mogla da umiri lupanje srca, niti da uspokoji grozničave nerve. To nije bilo nima‐ lo nalik onim poslovičnim leptirićima u stomaku. Više joj se činilo da joj po stomaku divlja jato vrištećih galebova. Kao zaštitnik, Andrej je imao obavezu da izvesti Mrežu o tome da će Aurelija pre‐ uzeti dužnost gospodarice. Pored toga, trebalo je i da se s njima dogovori o njenoj obući u skladu s običajima kojih se valjalo pridržavati. Aureliji je objasnio da Mreža nije deo Bala, već organizacija s kojom Bal sarađuje. Mreža je tiho radila iza kulisa kako bi obezbedila sve što je neophodno za održavanje takvog događaja. Na svakog cirkusanta, gimnastičara, umetnika, dizajnera odeće i hedonistu koji je putovao s Ba‐ lom dolazio je po jedan upravnik, takođe bez predrasuda, ali s drugačijim sposobnos‐ tima. Oni u sedištu Mreže bili su zaduženi da uprava iza kulisa Bala radi kao sat. Između ostalog, oni su bili odgovorni za izbor i obuku mnogih plesača i plesačica, akrobata i drugih izvođača. Organizovali su i slične tematske događaje, ali potpuno odvojene od Bala. Cela operacija obavljana je u najstrožoj tajnosti, tako da je čak i Andrej znao samo ponešto o tome kako Mreža radi. Otpratiće je do sedišta Mreže, ali nije mogao da joj kaže nešto više o onome što je očekuje kad tamo stigne. Andrej nije znao kako izgleda obuka gospodarice. Pošto je Aurelijina majka pobegla pre no što su počele pripreme za preuzimanje dužnosti, prošlo je mnogo godina od poslednje obuke. Istina, Andrej je slušao kako se to odvija‐ 135
lo u prošlosti. Dok se pripremao za dužnost zaštitnika Bala, Andrej je morao da se upozna i sa njegovom istorijom. Međutim, Aureliji je odmah skrenuo pažnju da se mnogo toga s vremenom promenilo i unapredilo, u skladu sa promenama seksualnih i kulturnih običaja. To je značilo da Aurelijina obuka ne mora da izgleda kao obuka prethodnih gospodarica. Sedište Mreže spolja je izgledalo kao najobičnija poslovna zgrada. Iznutra je bilo baš onakvo kakvim je Aurelija zamišljala sedišta neke korporacije. Ni po čemu nije podsećalo na ono čudesno mesto na kom je održan Bal. Na ulazu ih je dočekala sredovečna, tamnokosa žena s velikim okruglim naočari‐ ma. Pitala ih je za imena, a onda brzo ukucala neke brojeve u telefon obaveštavajući druge službenike da su stigli. Mogla bi proći kao sekretarica bilo koje firme u centru grada da nije nosila preusku suknju. Zbog toga su joj noge bile toliko sputane da je gotovo milela. Struk joj se tako upadljivo sužavao iznad bokova da je bilo očigledno da je čvrsto utegnuta u korset. Na nogama je imala cipele kakve Aurelija nikad nije videla. Bile su zift-crne i blis‐ tale su kao odsjaj svetla na površini vode. Nisu imale skoro nikakvu potporu, pa je žena morala da stoji i kreće se na vrhovima prstiju kao balerina. Visoke, tanke potpe‐ tice, držale su joj stopalo bezmalo uspravno. Nosila je pločicu na kojoj je pisalo Flo‐ rens. Aurelija je bila zapanjena što Florens uopšte može da se kreće, a da pritom ne padne na nos, ali ovoj je to polazilo za rukom. - Je li ovo njena uniforma? - šapatom je upitala Andreja dok su čekali da neko dođe po njih. - Ne - odgovorio je. - Možda je sama odabrala da se tako obuče. Ili joj je to možda naredio njen dominantni muškarac. Ali to je, donekle, isto. - Zašto? - upitala je Aurelija. Pretpostavljala je da će tokom obuke i sama imati takvu sputavajući: opremu. Pa, ako je već trebalo i to da shvati kako bi postala gospo‐ darica, onda je njena obuka mogla da počne odmah. - Postoji svojevrsna sloboda koju sobom donose ograničenja. Ponekad i uzdržava‐ nje može biti samo način pražnjenja - odgovorio joj je. Aurelija se zamislila nad njegovim rečima, ali to nije potrajalo dugo. Po njih su došli posle samo dva-tri minuta. Dve žene koje su im požele dobrodošlicu bile su kao nebo i zemlja. Jedna je bila u sivom blejzeru i suknji do polovine listova. Kosa joj je bila podignu‐ ta u čvrstu punđu. Govorila je i kretala se s prirodnim autoritetom direktorke škole. Aureliji je delovala kao neko kome bi se u nekim davnim vremenima tiho i s puno po‐ štovanja obraćali s „gospoja”. Druga žena bila je u tamnocrvenoj haljini od baršuna, koja se pripijala uz obline kao zmijska koža i vukla se po podu iza nje dok je ova hodala. Kosa joj je bila crna kao katran i slobodno joj padala na ramena. Odisala je ležernošću, Što je bila sušta su‐ 136
protnost krutosti njene koleginice. U levoj ruci držala je saksiju s fino orezanim mini‐ jaturnim drvetom. Biljka je bila u cvatu, načičkana belim i crvenim cvetovima, koji su podsećali na kapi krvi u snegu. Pružila je desnu ruku Aureliji. Kad ju je Aurelija pri‐ hvatila, iznenadila se jačinom ženinog stiska i toplotom koja joj je zračila iz dlana. - Aurelija, tako nam je drago što smo te upoznale. Ja sam madam Deno - rekla je žena u crvenoj haljini tako zvonko da je svaka reč zvučala kao pesma. - Nas dve ćemo nadzirati tvoju obuku. - Glavom je pokazala prema ženi u sivoj odeći, koja se nije predstavila. Obe su klimnule prema Andreju, koji je bez reči stajao pored Aurelije. Bilo je jasno da su se ranije upoznali, ili su bar znali jedni za druge u svom poslovnu svetu. Poveli su Andreja i Aureliju kroz niz naizgled beskrajnih, jednoličnih hodnika, koji su krivudali zgradom kao ćelije u košnici. Na kraju su stigli do širokih dvokrilinih vrata koja vode u brižljivo uređen vrt. Travnjak je bio obrađen u minimalističkom orijentalnom stilu s nizom uredno pod‐ šišanih biljaka postavljenih između kamenja i fontana, zbog čega je ceo taj vrt odisao mirom i preciznošću. Okružena blagim žuborom vode preko glatkog kamenja i svetlo‐ zelenim lišćem koje se njihalo na nežnom lahoru, Aurelija je duboko udahnula i ra‐ mena su joj se sama od sebe opustila. Andrej joj je stegao šaku. Nije joj prijalo poslovno okruženje Mrežine zgrade, ali u vrtu je se osećala iskonsko savršenstvo, kao da je svaki list bio baš tamo gde treba. Tu bi mogla da se oseća kao kod kuće. U središtu vrta bila je velika jednospratna pagoda. Bila je izdignuta od tla i u nju se ulazilo preko nekoliko stepenika sa strane. Pošto unutra nije bilo nameštaja, više je li‐ čila na letnju pozornicu nego na zaklonjeno mesto za sedenje i uživanje u vrtu. U središtu pagode nalazila se okrugla, potpuno zastakljena soba nalik na akvari‐ jum. Prošli su kamenom stazom kroz travu, popeli se u pagodu i stali iza madam Deno i gospođe u sivom, koje su se zaustavile ispred staklenog zida. Njih dve su polo‐ žile dlanove na deo stakla koji se, koliko je Aurelija mogla da primeti, ni po čemu nije izdvajao. Usledilo je tiho šuštanje dok su se staklene ploče pomerale u stranu pokreta‐ ne nevidljivim mehanizmom, i pred njima se ukazao ulaz. Žene su im dale znak i za‐ jedno su prešli prag staklene sobe. - Ovo je projektovao tvoj otac - šapnuo je Andrej Aureliji. Ćutke ga je slušala. Pita‐ la se da li bi bilo bolje da joj je to ostalo nepoznato ako se uzme u obzir sve ono što bi se moglo odigrati na tom mestu. Ušli su u veoma oskudno namešten apartman sa spavaćom sobom. Na sredini sobe stajao je futon. Pristupalo mu se samo preko četiri mala mosta, koja su delila sobu na četvrti kao igla kompasa i naglašavala potočić oko cele sobe kao rov oko zamka. S po‐ vršine vode dizala se para. U jednom delu sobe nalazili su se izdignuti bide i klozetska šolja, tako vešto dizajnirani da se Aureliji na prvi pogled učinilo da je u pitanju skulp‐ tura. Svetlost je dopirala sa svih strana. 137
- Ovo će biti tvoje odaje - rekla je madam Deno Aureliji. Aurelija je primetila da nema zavesa. Šta god se tu bude dešavalo, biće vidljivo svakom ko odluči da se zadrži u vrtu oko pagode ili da pogleda kroz neki od prozora okolnih zgrada. Shvatila je da neće imati nimalo privatnosti. Biće izložena čak i dok se bude svlačila ili koristila toalet. - Koliko dugo? - zanimalo je Aureliju. - Koliko bude trebalo - odgovorila je madam Deno. Šta se to očekivalo od nje i za šta je pripremaju ostalo je zagonetka, ali dok je gos‐ pođa u sivom čitala spisak pravila i uputstava, Aurelija je shvatila da, dok god bude boravila u zgradi Mreže, neće moći slobodno da upravlja svojim telom i umom. Umesto toga, pripadaće onom ko tog dana bude određen da je podučava. Oči joj neće biti vezane, ali od nje će se očekivati da žmuri kako bi onaj ko je obu‐ čava ostao anoniman. Pored toga, to što će biti lišena vida trebalo je da joj pomogne u izoštravanju drugih čula. Potom bi sve to trebalo da doprinese drugim delovima njene obuke. Aureliji se smučilo da joj ograničavaju vid, ali pristala je i na taj uslov, kao i na sve ostalo što se od nje zahtevalo. Jasno joj je stavljeno do znanja da u bilo kom trenutku može jednostavno da pritisne malo belo dugme instalirano u okvir ispod njenog kre‐ veta i obavesti nekog od osoblja da želi da prekine obuku i ode. Ubrzo posle toga neko bi došao po nju i nepovređena bi bila ispraćena do izlaza. Ukoliko bi tokom neke od vežbi na obuci poželela da prekine, mogla je da kaže „dosta”, ili, ako nije u stanju da govori, da triput zastenje. Posle toga bi automatski bila oslobođena. Malo je nedostajalo da od svega odustane kad su joj rekli pod kakvim će uslovima Andreju biti dozvoljeno da je posećuje. Bal je dosad samo dva-tri puta imao zaštitni‐ ke. Sticajem čudnih okolnosti osim u nekoliko kratkotrajnih perioda, uvek je imao gospodaricu. Zbog toga nisu postojali propisi koji su zaštitniku zabranjivali da ostvari vezu s gospodaricom ili budućom gospodaricom. Međutim, članovi organizacionog odbora zaključili su da je to neočekivano i krajnje nedopustivo. Što je još važnije, rukovod‐ stvo Mreže je smatralo da bi Andrejevo prisustvo suštinski izmenilo Aurelijinu obuku. Moglo bi se desiti da se ona previše veže za njega, zbog čega se ne bi potpuno pre‐ davala svojim učiteljima. To bi usporilo obuku ili bi je sasvim upropastilo. Nisu smeli da rizikuju da izgube još jednu gospodaricu. Iako to niko nije naglas izgovorio, svi su bili svesni da Aurelija ima gene svoje majke i da joj je bežanje od sudbine možda u krvi. Aurelija nikad nije saznala šta je Andrej ponudio Balu kako bi mogao da je viđa, niti koliko je o tome pregovarao s njim. Rečeno joj je da će on sigurno biti prisutan prilikom određenih delova obuke i da će mu biti dozvoljeno da povremeno provede noć s njom, ali ne više od jednom sedmično. Međutim, u zamenu za to, morala je da pristane na posete u bilo koje doba noći i, 138
ma šta da se desi, čvrsto da žmuri od trenutka kad ode na počinak pa sve dok ne sva‐ ne. Andrej je stajao pored nje dok joj je madam Deno govorila. Aurelija se namrštila. - Da li to znači da će Andrej moći da vodi ljubav sa mnom samo ako to bude dopušteno i drugim muškarcima? I ja neću znati ko su oni? - S drugim ljubavnicima, ne samo s muškarcima - ispravila ju je madam Deno kli‐ majući glavom. Aurelija je osetila kako se Andrejeva šaka poput klopke steže oko nje‐ ne, ali nije se pobunila nijednom rečju. Aurelija je znala da nema nikakvog izbora, ali u tom trenutku je čvrsto odlučila da nikom ne dozvoli da joj ukrade srce kao što je Andrej već učinio, čak i ako zagospoda‐ re njenim telom. Drugi ljubavnici neće moći da promene njena osećanja prema An‐ dreju. Dozvoljeno im je da ostatak popodneva i rano veče provedu zajedno. Oni su to vreme proveli zagrljeni na futonu ostavivši klizna vrata širom otvorena kako bi divni mirisi iz vrta dopirali do njih. Nisu razmenili ni reč dok Andrej nije morao da krene. Onda su polako ustali iz kreveta i pored vrata se ponovo zagrlili onako kako se grle dvoje koji ne mogu da podnesu rastanak. Nežno joj je pomilovao lice, a onda ju je poljubio i obuhvatio joj grlo šakama kao da naglašava da ona pripada isključivo njemu bez obzira na to šta Mreža zahteva. Jednako brzo kao što ju je ščepao, pustio ju je i otišao. Aurelija je imala osećaj da je sa sobom odneo njeno srce i ostavio je s tetoviranim slikama na grudima i onim malo niže. Te noći osećala je čudan pritisak na grlu kao da su njegove šake i dalje bile tu pod‐ sećajući je da pripada njemu. Uspavala se uživajući u tom osećaju, a kad se probudila i ustanovila da on nije tu, zaplakala je. To je bila poslednja noć njenog koliko-toliko normalnog života. Ujutro će početi obuka.
139
9. Igra dveju polovina Dok se Aurelija budila sledećeg jutra, jedna ruka joj je preletela preko lica i nežno joj sklopila oči. Njena prva reakcija bio je vrisak. Onda se setila gde je. U sedištu Mreže, sprema se da počne obuku za novu gospodaricu misterioznog putujućeg Bala. Znači da nije sve sanjala. Ipak je ugrabila trenutak da pogleda oko sebe. I to je bilo dovoljno da se uveri da je mesto u krevetu pored nje prazno. Andrej je otišao. Snuždila se. - Žmuri dok se budeš kupala - prošaptao je neki glas, ni muški ni ženski. Pokrivač pod kojim je spavala brzo je uklonjen zajedno s pamučnom spavaćicom koju su joj dali da prespava u njoj. Pažljivo su je spustili u toplu vodu koja je okruži‐ vala futon i okupali je. Aurelija se sada već navikla da svoje nago telo pokazuje drugima. Zbog toga nije osetila poriv da se pobuni kad su šake koje su je kupale prešle preko svakog centime‐ tra njenog tela, nasapunale joj grudi i provukle čist peškir kroz udolinu između njenih guzova. Nakon toga, obukli su joj jednostavnu belu bluzu i skromnu pamučnu suknju do kolena. Pošto je odeća bila lagana, mogla je nesputano da se kreće. Međutim, pošto nije imala ni grudnjak ni gaćice, osećala se ranjivo. Iako nije bilo nikakvog nadražaja, bradavice su joj se ukrutile čim su se očešale o laku tkaninu. U međunožju je osećala slatku prijatnost. Madam Deno se pojavila nakon što su se povukli poslužitelji koji su je okupali i obukli. S njom je došla Florens, recepcionerka. Sada je nosila crno-belu odeću francu‐ ske sobarice. Donela je lagan sto i stolicu i korpu punu vrtlarskog alata. Florens je poverena početna faza njene obuke. To joj je objasnila madam Deno dok se druga žena bavila pripremanjem pribora. Kad god bi se sagnula, blesnule bi joj bu‐ tine, a kratka, nabrana suknja bi se podigla i otkrila haltere. - Moja suradnica i ja ćemo redovno svraćati - objasnila je madam Deno. - Od tebe se očekuje da nam podnosiš izveštaje o svakom zadatku i svom napretku. Prenosićeš nam svoja razmišljanja i osećanja. Pitaćeš sve što te zanima. I ne pokušavaj ništa da prikriješ - dodala je upozoravajući je. Znaćemo to. - Ako već znate kako se osećam, zašto bih se onda trudila da vam bilo šta govorim? 140
- odvratila je Aurelija prilično ozlojeđeno. - Zato što će ti razgovor o tome pomoći da shvatiš. Madam Deno ju je ostavila s Florens, koja joj je podrobno objasnila kako da se sta‐ ra o bonsaiju s belim i crvenim cvetovima koji je dobila na poklon od svojih učiteljica kad je stigla, kao i o ostalim biljkama u vrtu. - Baštovanstvo? - upitala je Aurelija s nevericom. - To je moja obuka? - Nije na meni da odgovaram na pitanja - odvratila je Florens. Svaka alatka koju je dobila bila je smešno mala, nalik nečemu što bi Alisa mogla doneti iz bašte Ludog Šeširdžije u Zemlji čuda. Kantica za zalivanje bila je veličine šo‐ ljice za čaj, tako da je Aurelija neprestano morala da je dopunjava. Makaze za orezi‐ vanje nisu bile veće od makazica za nokte, tako da je potkresivanje živice bilo veoma sporo i razdražujuće. Prvih nekoliko dana provela je u nerviranju i izluđujućoj dosadi. Poželela je da je madam Deno ili bezimena gospoda u sivom konačno posete kao što su obećale, kako bi mogla da im kaže šta misli o svemu tome. Međutim, nijedna od njih nije navraćala i Aurelija je vreme provodila sama ako se izuzmu posluga koja ju je svakodnevno ku‐ pala i biljke o kojima se starala. Trećeg ili četvrtog dana smirila se. Vreme je sporije teklo. Počela je da se raduje ju‐ tarnjem i večernjem ritualu sa svojim sluškinjama samo zbog kontakta s ljudima. Uži‐ vala je u baštovanstvu jer to bio jedini posao kojim je smela da se bavi i jedino vreme tokom dana kad je smela da se služi čulom vida. Oči su joj vezivali čak i kad su je hranili. Aurelija je u početku bila ozlojeđena, po‐ nižena i uplašena jer su je hranili kao da je dete. Ruke su joj beskorisno visile sa stra‐ ne, ali nije mogla da se odupre nagonu i uvek ih je podizala do usta kad bi osetila da joj se kašika neobične hrane približava usnama. Neke ukuse je prepoznala. Čime god da su je hranili, razlikovalo se onog što je obično jela. Dobijala je lake supe s ukusom ružine vodice, sitne sunđeraste kolače koji su miri‐ sali na azijsku trešnju i topili joj se na jeziku pretvarajući se u gustu tamnu tečnost koja se penušala dok joj je klizila niz grlo. Svaki obrok je bio spremljen na poseban način i nakon što je stekla poverenje u ne‐ poznate ruke koje su je hranile, Aurelija je pažnju usmerila na promene u svom telu i raspoloženju koje je izazivalo svako jelo. Od doručaka se osećala živo kao nikad rani‐ je, a večere su je opuštale i pripremale za san. Čim je počela da uživa u hranjenju, sluge su nestale, a pred nju su gurnuli činiju za psa. Očekivali su da lapće iz nje. Odmah je osetila poriv da se pobuni. Koliko njih je posmatra dok izigrava životinju, pitala se Aurelija. Smeju li joj se? Ali poslušno je spustila glavu i oprezno isplazila jezik dok nije okusila paprikaš, u isto vreme slan i sladak kao sladić. Na kraju se navikla i na to. Primetila je da u njenom jelovniku nema nara. Mada je pred spavanje dobijala to‐ pla začinjena pića od kojih je tonula u obamrlost, ipak se nemirno prevrtala pod po‐ 141
krivačima mučena uspomenama na Andreja. Često ju je budio plamen srca u među‐ nožju. Kad bi se rasanila, ustanovila bi da je svršila u snu. Dani i noći su se smenjivali, ali ona nije znala koliko je vremena prošlo. Na telu joj se pojavilo još tetovaža iako nije imala nikakvih seksualnih kontakata, osim što su joj prsti povremeno muzicirali na klitorisu. Kad je bila dokona, često se pitala gde je Siv. Je li još s Balom? S Valterom? Putuje li? Pohodile su je i misli o Tristanu i njegovoj mračnoj privlačnosti kojoj je htela da se odupre, ali nije mogla. Dok je sanjarila, sećanja na njega borila su se s uspomenama na Andreja. Jednog jutra, dok je uživala u lepoti belih i crvenih latica, tri bledoružičasta pupolj‐ ka pojavila su joj se s unutrašnje strane neobeleženog ručnog zgloba. Sutradan, dok je uživala u pažnji posluge koja ju je kupala, osetila je poznat plamteći dodir na listu. Pogledala je i videla da joj se ispod samog kolena pojavila slika ptice u letu. Madam Deno i gospođa u sivom još nisu dolazile da čuju njene utiske i ona je po‐ čela da proučava svaku svoju fizičku i psihičku reakciju u izolaciji. Iako su se sluge brižljivo starale da joj uvek bude udobno, ona je često imala poriv da otvori oči. Mnogo češće nego da su joj oči bile vezane. Možda zato što je na taj us‐ lov pristala potpuno svojevoljno. Nije bila lišena vida, sama je odlučila da ga se liši. Zato je bilo mnogo teže odupreti se nagonu da gleda nego da je jednostavno pristala da nosi povez. Međutim, s vremenom se navikla da žmuri kad joj to nalože. Na kraju je osetila da su joj kapci teški i da ne bi mogla da ih podigne čak ni kad bi to poželela. Onda joj je jednog jutra iznenada saopšteno da ima slobodan dan i da će ubuduće povremeno moći da izlazi. Dozvolili su joj je da izađe na sitnu kišu koja kao da je uvek sipila nad Sijetlom. Za tu priliku vratili su joj staru odeću. Svež morski vazduh istovremeno ju je okrepljivao i omamljivao. Sada, kad je ponovo otvorila oči, sve joj je izgledalo sivo i grad na prvi pogled nije delovao naročito privlačno. Nakon što je ovladala veštinom dobrovoljnog slepila, posle prve slobodne šetnje po kiši, stigao je i prvi noćni posetilac. Vreme je sada delovalo besmisleno, ali Aurelija je imala utisak da su prošle sedmi‐ ce otkako je poslednji put vodila ljubav s Andrejem i telo joj je nagonski reagovalo na dodir čvrste ruke koja se zavukla pod pokrivače i obujmila joj obe dojke, a onda joj uvrnula bradavice. Šaka je onda krenula naniže namerno odugovlačeći. Kad joj je ko‐ načno stigla do međunožja, Aurelija je bila natopljena sopstvenim sokovima. Bez ikakvog podsticaja odmah je široko razmaknula noge. Jedan prst je skliznuo u nju i nečije visoko telo se pribilo uz njeno. To nije bio An‐ drej. Ovaj muškarac je bio vitkiji i bez ijedne malje. Drugačije je mirisao. Osećao se na svež duvanski dim prikriven mentolom. Batina mu je bila dugačka, tanka i tako nabrekla da je pulsirala. Kad je Aurelija obavila šaku oko nje kako bi mu dodirom umanjila napetost, učinilo joj se da pod prstima oseća kako mu kuca srce. 142
Bio je spor i nežan. Možda je znao da je prvi od mnogih neznanaca koji će posetiti tu sobu u sklopu njene obuke. Kad su im se tela spojila, uskladili su se tako lako, kao talas koji se vraća u more, kao da su vodili ljubav mnogo puta pre toga. On je sve vreme ćutao. Njegova dela su govorila umesto njega. Bio je prvi od mnogih muškaraca i žena koji su je jebali između staklenih zidova sobe za obuku u sedištu Mreže. Sledeće noći pohodila su je tri ljubavnika jedan za drugim, a noć nakon toga u njen krevet je došla grupa muškaraca. Strgnuli su prekrivače s njenog usnulog tela, zadigli joj spavaćicu i tako brzo ušli u nju da joj je prvi prodor delovao kao deo sna. Skoro nagonski je otvorila oči kad je neko pritisnuo prekidač i svetlost joj zapljusnula oči. Ipak je uspela da ih drži zatvorene kako joj je bilo naloženo. Zbog toga nije bila sigurna koliko je muškaraca u njenom krevetu, trojica, četvorica, petorica, možda čak i više. Osećala je samo gomilu ruku, nogu i muških udova, prste koji su je milovali, požudno grabili ili vukli za kosu, gurali joj u usta ukrućen penis ili joj razmicali bedra kako bi napravili put sledećem. Prepuštanje tolikom broju muškaraca da je koriste kako žele na Aureliju je delova‐ lo izuzetno opuštajuće. Posle toliko dana provedenih u kupanju, spavanju, tumaranju ulicama Sijetla ili potkresivanju bonsaija, mozak joj je zapao u skoro trajno stanje opuštenosti, tako da joj nije bilo nimalo čudno što je sada uzima toliko muškaraca. Nije morala da razmišlja ni o čemu, čak ni o tome kako bi trebalo da se namesti. Muškarci i žene koji su joj dolazili u postelju jednostavno su upravljali njome kao da je beživotna lutka koja služi isključivo da njima pruži zadovoljstvo. Oslobođena mentalnih okova, Aurelija je živela kroz svoje nervne završetke. Svako trljanje tuđe kože o njenu, svako čvrsto stiskanje njenih bradavica, svako nabijanje kite koja je klizila u nju i ispunjavala je do kraja, delovali su joj desetostruko moćnije od bilo čega što je dotad iskusila. Onaj stari život joj je sada delovao daleko. Sada se vreme delilo na ono pre njenog susreta sa Balom i ono posle njega. Kad joj je jedan muškarac nežno zabacio glavu i pomogao joj da popije gutljaj vode iz čaše, činilo joj se da oseća svaku kapljicu koja joj se kao biser spušta niz jezik, a onda klizi niz grlo. Isti muškarac nežno ju je ponovo položio na krevet, zagnjurio lice u njeno međunožje i počeo da joj sisa klitoris. Lizao ga je, uvrtao i šarao jezikom dovodeći je do ludila. Kad je svršila, sve tetovaže na telu odjednom su joj tako snažno buknule i oživele da se činilo kako ona i nema drugu svrhu osim da posluži kao pod‐ loga za složene šare iscrtane na koži. Kad su konačno otišli, pala je u dubok i zadovoljan san. Došla je sebi tek pred svi‐ tanje. Kada se pribrala, osetila je strah, krivicu i stid. Svetla u pagodi bleštala su poput ref lektora, dok je vrt bio u mrklom mraku. Aure‐ lija je znala da je svako ko se našao u blizini mogao da vidi njena noćna orgijanja. Da li je Andrej gledao? Ako jeste, šta je video? Nezvane slike iskrsavale su joj pred očima. Zamišljala je da je bila na njegovom mestu i da posmatra sopstveno telo. Lice 143
joj je zračilo od sladostrašća dok su se u njoj smenjivala koplja njenih ljubavnika. Usne su joj se široko razmakle kad je svršila glasno vrišteći. Poletno se podavala tim muškarcima dozvoljavajući im da čine s njom šta im je volja. Požudno se izvijala pod njima, kao da izvodi životinjski ljubavni ples, pomažući im da što lakše prodru u nju. I telo joj se promenilo. Sada je i na nogama i na rukama imala tanke tetovirane lančiće. Niz finih, belih bisera ukrašavao joj je uzan struk. Čak i kad bi iz glave mogla da izbriše razuzdane igrarije kojima se prepuštala, ne bi mogla da ih izbriše s tela. Iz‐ gleda da je Bal na njenoj koži oslikavao svoje remek-delo. Konačno, kao da je osetila promenu u njenom stavu i brz rast njenog samopouzda‐ nja, pojavila se jedna od njenih tutorki. Bila je to gospođa u sivom. Pošto nesnosno dugo ni sa kim nije imala prilike da razgovara, Aurelija je otvorila dušu toj bezimenoj ženi koja je ukočeno sedela nas‐ pram nje, pažljivo zapisujući u žutu beležnicu svaku njenu reč. - Nikad se ne stidi požude - na kraju joj je rekla tutorka. - Stidi se samo nasilja. Gospođa u sivom nije dalje obrazlagala tu svoju izjavu, niti je pružila bilo kakvo dodatno objašnjenje ili savet, ali su njene reći umirile Aureliju. Kad je razmislila o svemu, ustanovila je da noći koje je provela s drugim ljubavni‐ cima nisu umanjile duboku čežnju za Andrejem, niti su umanjile žudnju za njim. Mo‐ žda će moći da pripada i Balu i Andreju. A opet, nije mogla da zaboravi tugu na nje‐ govom licu dok joj je objašnjavao da je neće obučavati on, već drugi. Više od svega želela je da ga zagrli i kaže mu da uprkos svemu što je možda video, njeno srce pripada samo njemu. Jedino što ju je tešilo bila je svest o tome da je njegov dolazak u njenu postelju neminovan, u skladu s dogovorom koji su sklopili s Mrežom. Došao je sledeće noći i tucao je kao opsednut. Aurelija je osetila njegov vreo dah kad su im se usne spojile i odmah ga je prepoz‐ nala. Tetovirano srce na grudima zabolelo ju je čim joj je prišao, kao da ga je njeno telo prepoznalo po pokretima, koracima i disanju pre nego što su se i dodirnuli. - Došao si - kazala je. - Da - prošaptao je. - Došao sam. - Glas mu je bio promukao od tuge i požude, ali nije govorio o tome kako se oseća. Ona je to osetila kad ju je podigao i odneo je do oboda sobe. Tu ju je jebao prislonjenu uz staklo tako da su svi pripadnici Mreže koji su hteli mogli da vide kako Andrej uzima Aureliju. Držao ju je tako čvrsto da se u njegovom stisku osećala zarobljeno kao u zatvoru u kom bi zauvek rado ostala. Dok se zarivao u nju svom silinom, belezi na njenom telu blistali su tako jarko da je imala utisak kako će sagoreti od silne žudnje za njim. Čini‐ lo joj se da će ih oboje progutati plamen požude i od njih ostati samo pepeo. Probudila se pre svitanja i videla da je on već otišao, baš kao i prethodnog puta. Sada je Aurelija shvatila zašto je njena majka pobegla. Sve to je bilo previše za jednog čoveka. U njenom sićušnom telu bilo je dovoljno požude za čitavu armiju. To će je uništiti. 144
Nije mogla to da izdrži. Ali morala je, i izdržaće. Sve to vreme vreme ju je održavala pomisao na Andreja; sama činjenica da on pos‐ toji bila je dragocena, on je bio konačno odredište njenog putovanja, smisao njene obuke. * * *
Sunce se tek pomaljalo na obzorju i obasjavalo vrt Mreže. Sluge koje je kupaju neće doći najmanje još sat vremena. Aurelija je znala da više neće moći ni da trene. Zato je zbacila prekrivače i potražila svoje stvari. Kad je našla rezervnu četkicu za zube, spus‐ tila se na kolena i počela da riba beli pod pagode. U sobi se nije čulo ništa osim kupanja vode sa četkice i neumornog struganja čeki‐ nja o kamen. Iako su je kolena zabolela, uživala je u ritmu jednostavnih pokreta dok je prevlačila četkicom napred-nazad. Ubrzo je postala svesna svakog pojedinačnog te‐ lesnog nadražaja; istezanja i skupljanja mišića, vode na koži, pripijanja pamučne blu‐ ze uz grudi. Pratio ju je čudan osećaj da ona stara Aurelija više ne postoji. Kao da je s počet‐ kom obuke u Mreži zbacila svoju kožu, svoj identitet i postala samo telo od krvi, mesa i kostiju, ponekad sposobno da misli i oseća, ali onako kako mu drugi nalažu. Ta po‐ misao je delovala oslobađajuće i ona napetost koja ju je mučila kad se probudila po‐ pustila je tokom fizičkog rada. Prvi put je uživala što više, jednostavno, ne mora da brine šta će da radi. Kad je to shvatila, procvetala je još jedna tetovaža. Bubamara crvenih i crnih krila na vrhu pr‐ sta. Te večeri, posle lakog obroka koji se sastojao od nečega nalik na sok od paradajza i podsetio Aureliju na roštiljanje pored mora u topla popodneva, madam Deno joj je ušla u sobu i saopštila joj da je spremna. Aurelija nije pitala za šta. Nije joj bilo važno. Sutradan je njeno kupanje trajalo duže nego obično. Pošto su je oprali i obrisali, u kožu su joj utrljali mirišljavo ulje. Kad god bi se pomerila, osetila bi blag miris sops‐ tvenog tela. Širila je slatku aromu leta, mešavinu sveže isceđenog limuna i latica ruži‐ časte ruže. Brižljivo su je očešljali. Nisu je obukli i Aurelija je nestrpljivo čekala zvec‐ kanje nakita i dodir brijača na ono malo stidnih dlaka koje su joj preostale otkako se poslednji put obrijala pred dolazak ovamo, ali ništa se nije desilo. Golu i sklopljenih očiju izveli su je kroz staklena vrata u vrt. Trava je bila meka i vlažna i Aureliji se činilo da oseća svaku vlat kako joj miluje tabane. Nasmešila se dok joj je nežni povetarac mrsio kosu i nije zastala da vrati od‐ begle pramenove koji su joj pali na oči. Pošto nije mogla da vidi, nije bila sigurna ko‐ liko je ljudi oko nje, ali verovala je da je vode u središte male grupe. Osetila je tihe udahe i izdahe i povremeno čula šapate. Osetila je i slab, ali jasan miris nara. 145
Taj miris je na nju delovao kao zvono na Pavlovljevog psa. Aureliji je zastao dah. Svaka ćelija u njenom telu oživela je od želje. Tetovaža iznad njenog srca zažarila se još jasnijim sjajem. Celo telo joj je zadrhtalo, ali neposredno pre nego što ju je prodr‐ mao silovit orgazam, neko je rekao: - Stani. Zaustavila se. Aurelija nije znala da li je sama sprečila vrhunac, ili je taj glas imao moć da plamen njenog uzbuđenja ugasi kao kota hladne vode. Njena i njegova moć stopile su se u jedinstvenu silu. Prepoznala ga je. Bio je to Valter. - Spusti se na kolena. Aurelija je poslušala. Osetila je vlažnu zemlju na nogama. Osetila je nalet hladnog vazduha kad joj je Valter prišao i nadneo se nad nju. Spustio je topli dlan na njen obraz. Onda ga je odmakao i skoro neosetno strujanje vazduha prešlo joj je preko lica dok je podizao ruku. Ne razmišljajući, Aurelija se pripremila za ono što dolazi, ali ipak je iznenađeno uzdahnula kad joj se Valterova šaka snažno spustila na obraz. Oduprla se želji da trep‐ ne i prepustila se pritisku njegovih prstiju, koji su joj se sada nežno utisnuli u kožu. Čula je oštro siktanje u gomili. Andrej? Gleda li on ovo? Misli su joj kao mehurići polako izbile na površinu. Shvatila je da je šamar nije bo‐ leo. Niti je osetila nagon da podigne ruku i zaštiti se. Verovala je Valteru. Verovala je svima njima. Tu se osećala bezbedno. Posle tog saznanja još više se opustila. Aurelija je potonula u zemlju. Dozvolila je vlatima trave na kojima je klečala da preuzmu ne samo težinu njenog tela već i breme njenih misli, kao i svih preostalih briga koje su je opsedale dok se Valter kretao oko nje. - Ustani - naložio joj je. Aurelija se podigla na noge skoro pre nego što je on izgo‐ vorio te reći, kao da su čak i njeni udovi bili željni da udovolje njegovim zahtevima. Potom su joj podigli ruke iznad glave i vezali ih oko ručnih zglobova, a potom joj spu‐ tali i noge u gležnjevima. Vrhovi nečijih prstiju, Aurelija je verovala da su Valterovi, nežno su joj prešli od gležnjeva, uz listove, preko unutrašnje strane kolena, sve do meke kože bedara. Telo joj je reagovalo na njegov dodir te joj se u ustima, kako se približavao njenom otvoru, sve više nakupljala pljuvačka. Nije ušao u nju, iako se Aurelija napinjala i vukla niti kojima je bila sputana oko gležnjeva kako bi pokazala da to želi. Iz časa u čas je bivala sve uspaljenija i žudela je za blaženim pražnjenjem koje sledi nakon ispunjavanja. Pražnjenje koje je usledilo Aurelija nikad dotad nije iskusila. Vazduh je ponovo prostrujao kad je Valter podigao ruku. Međutim, ovog puta na nju se nije obrušila njegova ruka već nešto drugo, istovremeno i tvrdo i meko. S tupim udarom joj se spustilo na zadnjicu, a onda na leđa, pa između lopatica. Sa svakim udarcem i uzdahom osećala je kako se sve više udaljava od starog života, kako svaka 146
veza s njim nestaje s parom oslobođenom prilikom izdisaja. Svaki udarac je bio jači od onog prethodnog. Kad je Valterov bič poslednji put pao s moćnim praskom, Aureli‐ ja se celim telom izvila i jauknula. Sve njene misli i uspomene su otplovile i Aurelija nije znala ni za šta drugo osim za ono što joj se trenutno dešava. Osećala je neverovatnu lakoću, kao da joj telo lebdi u vazduhu, potpuno nesputa‐ no. - Da - rekao je Valter s primesom zadovoljstva u glasu. - Sad. Spustio joj je šake na vrat i nalet vreline i snage grunuo je kroz Aurelijino telo po‐ put eksplozije koja je počela u stopalima i zaustavila se na vrhovima Valterovih prsti‐ ju. Pošto nije imala kuda da izađe, nastavila je da joj gori pod kožom uz snažno pulsi‐ ranje i izbijanje novih tetovaža. Nije bila vezana i odmah se sručila na zemlju. Andrej se istog trena našao kraj nje. Aurelija je i dalje žmurila, kao što joj je naređeno, ali prepoznala ga je kao obično, po dodiru, mirisu, načinu na koji ju je držao u naručju i ljuljao je, upijajući sav njen bol i zbunjenost snagom zagrljaja. Aurelija nije morala da se ogleda da bi znala šta se dogodilo. Kad je to učinila, nije se iznenadila ugledavši još jednu tetovažu, ovog puta oko grla. Oznaka je podsećala na debeo gvozden lanac ukrašen sićušnim belim i crvenim la‐ ticama poput onih na njenom bonsaiju. Shvatila je da je upoznala moć bola i tačku u kojoj se bol ukršta s užitkom. * * *
Spavala je kao beba, a kad se probudila, madam Deno je sedela na svom uobičajenom mestu u podnožju kreveta, s beležnicom i olovkom u rukama, spremna da zabeleži Aurelijine misli, kao da je sve to samo deo nekog naučnog istraživanja. Tog jutra niko nije došao da je okupa, shvatila je Aurelija. Osim ako je nisu okupa‐ li dok je spavala. Podigla je ruku do nozdrva i onjušila. I dalje se blago osećala na mi‐ rišljavo ulje koje su joj juče utrljali u kožu. To znači da je više neće opsluživati svakog dana. - Je li gotovo? - upitala je Aurelija. - Jesam li prošla obuku? - Ne - odgovorila je madam Deno. - Tek si počela. Aurelija je klimnula glavom. Odavno je svoju sudbinu prepustila Balu. Nije bilo važno ni sta je sledeće, ni koliko će to trajati. Ona je gospodarica i uradiće to. Prinela je ruku vratu. Dodirnula je mesto gde joj je gvozdena ogrlica sa cvetnim vencem okruživala grlo. - Znači li to da pripadam Valteru? - upitala je. Otkako se povezala s Balom i njego‐ vim osobljem, videla je mnogo muškaraca i žena s različitim ogrlicama, između osta‐ log i Valterove lutke s one izložbe. Naravno, ona tada nije znala šta ogrlica predstav‐ lja. Nije znala da jc to znak pripadnosti koji potčinjeni dobrovoljno nosi i da predstav‐ 147
lja ogroman teret odgovornosti za onog ko dominira u toj vezi. - Ne - odgovorila je madam Deno - ne pripadaš Valteru. Niti bilo kome. Ti pripadaš Balu. Ogrlica ukazuje na to da si se potpuno predala svom pozivu i prihvatila svoje odgovornosti. Pokazuje da si prihvatila svoju sudbinu. Sada pripadaš Balu, Aurelija. - Može li ova ogrlica da se skine kao i svaka druga? - To nije obična ogrlica, naravno. Ona je deo tvoje kože. - Madam Deno se začuđeno osmehnula kao da ju je Aurelija pitala nešto besmisle‐ no. - Nikad nećeš moći da izbrišeš Bal iz svog života, Aurelija, ali ovo će trajati samo onoliko koliko ti želiš. Ogrlicu niko ne može da nosi protiv svoje volje. Prizvana je iz‐ nutra. Nije ti nametnuta. Da, ako želiš, možeš od svega da odustaneš. Gvozdeni lanac je znak tvoje dobrovoljne predaje, ne tvog zatočeništva. Aurelija je klimunla glavom. - Šta sada sledi? - Izležavanje u krevetu joj je bilo čudno. Već se bila navikla na fi‐ zički rad i izvršavanje zadataka. Osećala se nelagodno kad je bila dokona. - Sad moraš naučiti da naređuješ. Naravno, razmišljala je Aurelija. Sad kad nosi ogrlicu kao znak za potčinjavanje, sigurno je na nju došao red da gospodari. Madam Deno ja zavukla ruku u džep svoje duge haljine i izvadila mesingano zvonce u obliku glave kineskog zmaja. Jezik zmaja bio je ujedno bat zvona. Proizvo‐ dio je najlepši zvuk koji je Aurelija dotad čula. Podsećao je na dobovanje kišnih kapi o vodu. Za samo nekoliko minuta pojavio se mladić oborenog pogleda i odmah pao na ko‐ lena. Madam Deno je dala znak Aureliji da ustane i priđe mu. Ona je to učinila s ra‐ doznalošću. Bio je go do pojasa. Onako pogurenom jasno su mu se videli snažni mišići leda i ramena prekriveni zategnutom, preplanulom kožom. Ispod struka je bio umotan u belo platno nalik lepršavoj suknji, poput kratke toge. Bio je bos. Uprkos podređenom položaju, u njemu se jasno videla moć koja nije bila čisto fi‐ zička. Zračio je snagom u kojoj nije bilo nimalo slabosti. Njegovo ponašanje podseća‐ lo je na držanje vojnika koji kleči pred vladarem. Stojeći pred njim, neokupana, bosonoga, i dalje u spavaćici, Aurelija se nikad nije osećala tako sićušno i budalasto. Očajnički je želela da mladić ustane. Pomisao da dominira nad nekim nije joj bila odbojna, iako nije mogla da se zamisli kako nekom nanosi bol, što se ponekad podrazumevalo. Čak i kad se zamišljala u ulo‐ zi domine, u mašti je svoju volju uvek nametala nekom slabijem od sebe, bilo fizički, bilo duhovno. Videla je sluge i robove na Balu. Niko od njih nije izgledao kao ovaj mladić. Oni su delovali slabo, kako telesno, tako i duhovno. Ti ljudi su u običnom životu bili fabrički radnici, čistači, poštari, ili se bavili nekim drugim, sličnim poslom koji nije zahtevao samostalnost već praćenje uputstava. Aurelija bi lako mogla da naređuje nekom od 148
njih, ali nije bila sigurna da bi mogla tako da se ophodi prema mladiću koji kleči pred njom. Nakašljala se i pogledala madam Deno očekujući da joj ova pokaže šta se od nje sada očekuje. - On čeka tvoja naređenja - rekla je madam Deno. Aurelija je ponovo pogledala u leda čoveka na kolenima. Odjednom je osetila na‐ gon da mu prede prstima preko leđa. - Mogu li da te dodirnem? - upitala je. - Da, gospodarice - odgovorio je ne podižući pogled. Njegov glas joj je bio poznat. Jedno sećanje se borilo da izbije na površinu, poput ronioca koji izranja da bi udah‐ nuo. Poznavala ga je odnekud. Aurelija mu je vrhovima prstiju prešla preko kože, kao da bi opipavajući mu mišiće mogla da otkrije i njegov identitet. On je zadrhtao od njenog dodira, a ta reakcija po‐ krenula je talas uzbuđenja u Aureliji. Provukla mu je prste kroz tamnoplavu kosu, a onda preko vilice. Na kraju ga je uhvatila za bradu i podigla mu glavu kako bi ga po‐ gledala u oči. Onda se setila. - Persefoni - prošaptala je. - Pi-Džej. - Stojim vam na usluzi, gospodarice - odgovorio je sa širokim osmehom. Kad ga je poslednji put videla, bio je obučen kao Petar Pan i držao se za ruke sa Siv na zabavi u bristolskoj kapeli, malo pre nego što je prvi put vodila ljubav s Andrejem. Kad se setila Siv, Aurelija je osetila krivicu. Nedostajala joj je prijateljica. Kad postane gospodarica Bala, hoće li moći ponovo da je ima uza se? - Ti si veza između Mreže i vašara? - upitala ga je. Klimnuo je glavom. Aurelija ga je i dalje držala za vilicu i kad je pomerio glavu, njegova brada joj je očešala vrhove prstiju. Dlake su tek bile počele da rastu, pa je is‐ tovremeno osetila mekoću i bockanje. - Obrij se - rekla mu je. - Hoću da stalno budeš obrijan. Kad je izdala tu prvu, jednostavnu naredbu, srce joj je zakucalo brže. Drhtala je, ali trudila se da to ne pokaže. Izdavanje naredbe bilo je izuzetno uzbudljivo jer je Aureliji delovalo kao nešto zabranjeno, ali iz istog razloga bilo je i veoma zastrašujuće. Uzdahnula je s olakšanjem pošto je on odmah ustao i otišao do kupatila. Kleknuo je i počeo da se umiva. Madam Deno joj je prišla. - Moraćeš da mu obezbediš brijač - prošaptala je Aureliji na uvo. Aurelija je pocr‐ venela kad je shvatila svoju grešku. Kleknula je i pretražila pregradu vešto skrivenu ispod futona u kojoj je držala lične stvari. Unutra je našla nov brijač i džepno ogleda‐ lo. Dala ih je Pi-Džeju najautoritativnije što je mogla. - Pa - suvo je rekla madam Deno - izgleda da se snalaziš. Aurelija ju je ispratila do vrata. - Stani - tiho je prosiktala u pokušaju da od Pi-Džeja sakrije koliko joj je sve to 149
strano. - Šta da radim s njim? - To sama treba da shvatiš. Valter će ti pomoći oko finijih detalja. Aurelija je imala toliko pitanja, ali madam Deno je već bila izašla. Duga tamnopla‐ va haljina od baršuna lelujala joj je oko gležnjeva dok je kao dete skakutala preko ka‐ menom popločane staze od pagode do kancelarija Mreže. Aurelija je uzdahnula i pokušala da otera brige koje su je opsedale i posveti se za‐ datku koji je bio pred njom. Iako joj jc isprva bilo teško da se pomiri s primanjem na‐ ređenja od drugih i da zaista nađe mir u potčinjavanju, već su joj nedostajale lakoća i opuštenost koje su dolazile s jednostavnim praćenjem uputstava. Pi-Džej je i dalje klečao na tvrdom kamenom podu i prelazio žiletom preko sad već glatkog lica, iako su ga kolena sigurno bolela. Uhvatila ga je za ručni zglob da bi ga zaustavila. - Ustani - rekla je. Pi-Džej je odmah poslušao. Dok je ustajao, nožnim prstima je zakačio kraj svoje toge i ona mu je s bokova spala na stopala. Sada je bio potpuno nag pred njom. Sag‐ nuo se da je podigne. - Ne - oštro je kazala Aurelija. - Ostavi to. On se ponovo uspravio, ali je ovog puta u njegovim pokretima bilo manje sigur‐ nosti. Bilo mu je nelagodno što je ostao go. Primetivši crvenilo koje mu je oblilo obraze, Aurelija je nepomično stala, provoka‐ tivno raširivši noge, kao što je često radila Siv u svom najagresivnijem izdanju. Onda ga je polako odmerila od glave do pete. Bio je niži, malo vitkiji i mnogo mišičaviji od Andreja. Imao je široka ramena, uzak struk i snažne butine. Sve su to bili rezultati redovnog vežbanja. Pi-Džej nije imao savršeno telo manekena kao Tristan, niti Andrejevu impozantu visinu i masivnost, ali bilo je nečeg veoma privlačnog i uzbudljivog u tom neskladu. Dok su mu obrazi postajali sve rumeniji pod njenim ispitivačkim pogledom, počeo je da mu se diže. Aurelija je pratila njegovu erekciju. Kita mu je bila glatka i duga. Štrča‐ la mu je pod oštrim uglom kao da ima sopstvenu volju i odbija da se povinuje njego‐ vim željama. Što je njemu bilo nelagodnije, to mu je kita bila tvrđa. Aurelija je iskoristila tu za‐ nimljivu slabost. Naterala ga je da kruži po sobi i posmatrala kako mu kita i muda po‐ skakuju sa svakim korakom. Međutim, ta igra uskoro joj je dosadila te mu je naredila da stane i okrene se pre‐ ma zidu dok se ona kupala. Onda je obukla najraskošniju odeću koju je uspela da nađe na pokretnom garderoberu što se preko noći pojavio nakon što je dobila zadatak da se sama oblači. Odabrala je tamnocrvenu providnu haljinu do gležnjeva, vezanu samo na jednom mestu ispod grudi, koja se širila otkrivajući njene obline dok je hodala. U toj haljini Aurelija se osećala i kao kraljica i kao zavodnica. Taj osećaj je brzo nestao kad se 150
okrenula od pokretnog garderobera i videla Pi-Džejeva leđa. Setila se da je privreme‐ no, bar do kraja toga dana, bila zadužena da se stara o njemu. Možda će to trajati i duže. Nije imala pojma šta da radi s njim, pa se vratila onome od čega je počela. Tako je Aurelijina spoznaja dominacije počela isto onako kako je počelo upoznava‐ nje s potčinjavanjem. Od bonsaija. Objasnila mu je kako da se stara o biljci onako kako je Florens objasnila njoj pre mnogo nedelja. Onda ga je ostavila da se zabavi time i smišljala sledeći zadatak. Laknulo joj je kad je Valter stigao tog popodneva. Pi-Džej je bio zauzet potkresiva‐ njem živice u vrtu, a Aurelija se odmarala u svojoj stolici na rasklapanje ispred pago‐ de i nadgledala ga. Onda je videla kako k njoj kroz vrt ide stariji čovek. Pratila su ga dvojica pomoćnika. Jedan od njih ga je čvrsto držao za lakat vodeći ga, a drugi je u rukama imao velike kofere. Aurelija je tada prvi put primetila Valtero‐ vu nemoć i taj prizor ju je zaprepastio. - Zdravo, gospodarice - rekao je Aureliji kad joj je prišao dovoljno blizu da ga ona čuje. Tim pozdravom je pre pokazao da joj priznaje status nego da joj se potčinjava. Iako mu je trebala pomoć da prođe kroz vrt, sada se činilo da odlično zna gde se ona nalazi i u kom joj je položaju telo. Način na koji je uspeo da uhvati njen pogled svo‐ jim slepim zenicama bio je uznemirujuć. Njegovi pomoćnici brzo su ušli u staklenu sobu i počeli stručno i brzo da postavlja‐ ju niz različitih sprava. Neke od njih Aurelija je videla prvi put, a za neke je bila si‐ gurna da ih je osetila na svojoj koži. Ali tada je žmurila i nije bila sasvim sigurna kak‐ ve su sprave primenjivali na njoj. Namestili su sto s mekom podlogom, sličan klupi za masiranje, ali s dodatnim ni‐ žim delom za kolena. Na jednoj klupi sa strane nalazili su se batina, bičevi raznih du‐ žina i od različitih materijala, kožne lisice, svežnjevi konopca u boji, štipaljke za bra‐ davice i drugi predmeti za koje nije bila sasvim sigurna čemu služe. Aurelija je naredila Pi-Džeju da se okupa. Gledala je kako mu se topla voda sliva preko udova. Kapljice su mu curile niz lopatice i ona je osetila želju da mu uzme sun‐ đer iz ruke i pređe njime preko njegovog tela. Zaustavila se ne znajući pravila u takvim okolnostima. Može li da služi i dominira u isto vreme? Da li je čin dominacije nad nekim ujedno i služenje jer potčinjeni ve‐ oma često uživaju u svom položaju? Da li je moguće da u isto vreme bude i domi‐ nantna i potčinjena? Možda neće ni morati da bira, već će jednostavno igrati ulogu koja joj odgovara? Aurelija nije bila sigurna i što je više razmišljala o tome, to je više bila zbunjena. Odložila je pitanja za sledeći razgovor s nekom od svojih tutorki. - Ustani - rekla je Aurelija Pi-Džeju kad se okupao i obrisao. Trudila se da bude hladna, ali to je delovalo neprirodno. Zbog oblika klupe mladić je morao da razmakne noge i izdigne zadnjicu, tako da je Aurelija jasno videla kako mu kita i muda vise iz‐ među butina kao zrelo voće s drveta. Valter je na mladićevom telu pokazao svoju veštinu počevši od blagog bičevanja. 151
Malo kasnije, prešao je na osnovne načine korišćenja konopca. Aurelija je sa zanima‐ njem pratila Pi-Džejeve reakcije na ono što mu se dešava i kako se napinje i opušta u zavisnosti od nadražaja. Primećivala je fine razlike u zvucima koje je ispuštao. Razaz‐ navala je stenjanje izazvano uživanjem od onog izazvanog bolom. To je bio prvi od mnogih časova tehničke obuke s Valterom. Aurelijin um je već bio uvežban da s lakoćom potone u zanos, što se dešavalo kad god bi izvršavala zada‐ tak u kojem je bila potčinjena. Iznenadila se kad je shvatila da mašući bičem, udaraju‐ ći batinom i kapljući vosak po Pi-Džejevom telu postiže isti učinak. Kad se poigravala njime, bila je izuzetno usredsređena, ali je, istovremeno, zapadala u pravo bunilo užit‐ ka. Ostala bi dovoljno pribrana da ga napali, ali da ga ne povredi. On je noću spavao u podnožju futona kao pas i Aurelija je ustanovila da je nepri‐ jatnost koju je isprva osećala u njegovom društvu nestala. Zamenio ju je zaštitnički poriv i spokojstvo u PiDžejevoj blizini. Mnoge večeri je provela milujući ga po glavi kao što bi milovala životinju sklupčanu kraj svojih nogu. Kad god bi na nekoliko sati otišla da razbistri misli i uživa u kišnim ulicama Sijetla, po povratku bi ga zatekla tamo gde ga je ostavila. Kad je iskusila i to zadovoljstvo, vratili su se njeni noćni ljubavnici. Ovog puta su je tucali pred Pi-Džejem, kom je bilo zabranjeno da učestvuje. Bio je primoran da gle‐ da kako razni muškarci i žene pune sve Aurelijine otvore naizmenično dok je ne bi os‐ tavili da se grči od orgazama, koji su bili jači kad je znala da je neko gleda. Kao da se njena napaljenost desetostruko pojačavala kad su njene protivrečne želje za dominaci‐ jom i potčinjavanjem bile zadovoljavane u isto vreme. Pi-Džej joj je skrenuo pažnju da joj se na leđima pojavio par zmajskih krila. Poči‐ njala su od kičme i širila se preko lopatica kao da su prava. U pagodi nije bilo ogledala, osim ogledalceta koje je Pi-Džej koristio dok se brijao, tako da je Aurelija mogla da uoči samo one tetovaže koje su joj bile u vidnom polju. Pomislila je da od madam Deno ili od gospode u sivom zatraži veliko ogledalo kad joj sledeći put budu došle u posetu. Ali za tim nije bilo potrebe. Kao da mogu da joj čita‐ ju misli, sutradan ujutru, na korak od futona, postavljeno je veliko ogledalo. Ovo je njena obuka, pomislila je dok je posmatrala Pi-Džeja kako se brije, što je ra‐ dio dvaput dnevno kako bi mu lice uvek bilo glatko za nju. Da li je ovo i dalje obuka? Ili joj se život pretvorio u beskrajan niz snošaja? Dokad će dane provoditi u staklenom zatvoru u japanskom vrtu?
152
Novi Zeland 1964. Moana je uvek bila dete mora. To je bilo jedino što je nasledila od svojih roditelja, koji su u zimu 1947. iz Londona emigrirali na Novi Zeland. Iako ona u to vreme još nije bila rođena, kasnije su govori‐ li da je Moanina ljubav prema vodi plod tih šest nedelja provedenih na „Rangitati”. Veći deo plovidbe provela je plutajući nemirnim vodama u stomaku svoje majke, koja je dobar deo dugog putovanja povraćala zbog morske bolesti i jutarnjih mučnina. Otac joj je tokom putovanja pijan pao u more i udavio se. Iskrcali su se u Ouklandu, gde su i ostali. Pošto je doputovala tako daleko i usput ostala udovica, njena majka je odbila da ide dalje. Moana je rođena osam meseci kas‐ nije i, mada nije imala ni kapi maorske krvi, ime je dobila po njihovoj reči za okean. Čim je dovoljno odrasla, upisali su je u jedan katolički internat. Majka ju je posećiva‐ la jednom sedmično, ali kad god bi se videle, Moana je videla samo ženu koja ju je napustila, a njena majka je videla samo talase koji su joj odneli muža. Za Bal je prvi put čula od Iris. Upoznale su se kao sedmogodišnjakinje, na pričešću. Nakon što je otvorila usta i progutala suvu koru koju joj je dao sveštenik u odori, Moana je kroz svoj beli veo ugledala Iris kako provlači prste kroz svetu vodicu pre nego što ju je jedan od đakona odvukao odatle. Moana se izdvojila iz reda postrojenih devojaka koje su čekale da ih vrate među zidine internata i potrčala za devojčicom koja se drznula da dirne nešto što nije smela. Uspela je da je uhvati za ruku pre nego što je i samu Moanu odvukao neko od odraslih. Kad su se dodirnule, sveta vodica se prenela sa Iris na Moanu. Mo‐ ana je držala ruku odmaknutu od tela kako ne bi obrisala dragocene kapljice, ali čak ni sveta vodica nije bila otporna na isparava nje. Sledeće nedelje su se upoznale. Od toga dana Moana se radovala nedeljama. To je njene staratelje navelo da se ponadaju kako je čudna devojčica koja dotad nije poka‐ zala ni trunčicu pobožnosti konačno našla utehu u Bogu. Moana utehu nije pronašla u Bogu, ali pronašla ju je u svojoj prijateljici Iris. Uspe‐ vale su da ukradu zajedničke trenutke između pevanja psalama ili u mračnim nišama gde je trebalo da se ispovedaju. Kad joj je bilo sedamnaest godina, Moanu su nezvanično usvojili Irisini roditelji nakon što je njena majka iznenada umrla od srčanog udara. Za sobom nije ostavila nikakav novac za školarinu i Moana je tako postala deo Irisine porodice. 153
Pod izgovorom da treba da idu na časove muzike i da prave društvo starici, Moana i Iris su vikendom posećivale Irisinu babu Džoan u Pihi. Tamo ih je u svom novom plimutu valijant s hromiranim branicima vozio Irisin otac. Dok god je bilo prijema, s radija su grmeli Rej Kolambas end invejders. Moana je uvek osećala svežinu na buti‐ nama dok je sedela na kožnim svetlosmeđim sedištima, stezala Irisinu ruku i trudila se da zaustavi mučninu. Letele su po zadnjem sedištu dok su kola ubrzavala izlazeći iz oštrih krivina. Put je bio oivičen drvećem i vodio je prema plaži s peskom crnjim od noćnog neba i tako vrelim na suncu da je bilo skoro nemoguće bosonog hodati po nje‐ mu. Irisin otac je provodio popodneva ispijajući pivo s momcima u surferskom klubu, a Moana i Iris su moljakale Džoan da im priča o sebi. Irisina baba nekad je nastupala u cirkusu u Londonu. Pričalo se da ume da guta va‐ tru i izvodi neverovatne seksualne akrobacije. Devojke su opčinjeno slušale o njenim razvratnim dogodovštinama na zadnjem se‐ dištu luksuznih taksija kad bi tada dvadesetdvogodišnja Džoan poklekla pred udvara‐ njem muškaraca koji su dolazili da je gledaju. Jednom im je rekla da još uvek može da podigne nogu preko glave. Onda je okret‐ no sela na klavirsku stolicu i pokazala im tu izuzetnu veštinu. Naboranom, mršavom rukom uhvatila se za levi list i prebacila nogu preko desnog ramena kao da su joj se kukovi pomerali lako poput vrata na šarkama. Najviše su volele da slušaju priče o Balu, čudnoj svečanosti koja se održava samo jednom godišnje na različitim mestima širom sveta. Džoan im je rekla da je i sama nekada učestvovala u njemu. Unajmila ju je jedna visoka, zgodna žena koja ju je če‐ kala u senkama ispred mjuzikhola „Trokadero” na Pikadiliju. Ta žena je imala kosu do gležnjeva. Pošto je bila jarkoriđa, kosa joj je na prvi pogled izgledala kao da gori. Žena joj je unapred dala veliku svotu kako bi osigurala njenu diskreciju i doživotno nastupanje samo jednom godišnje. Od te večeri pa nadalje Džoan je putovala s Balom. Iris je bila sumnjičava, ali Moana je slušala pomno dok je starica opisivala zabavu na parobrodu u Nju Orleansu, gde su zidovi goreli, a nisu izgarali, i gde je polovina gostiju bila maskirana u buktinje. Opisala im je drugu proslavu održanu u jednoj vili na Long Ajlendu u Njujorku, koja se od sumraka do svitanja odvijala u vodi. Gosti su plivali od sobe do sobe maskirani u sirene i tropske ribe. Opisala im je i zabavu održa‐ nu u podzemnoj pećini ispod jednog zamrznutog vodopada u Norveškoj, gde je grupa plesača od glave do pete bila prekrivena dijamantima. Zbog toga su izgledali kao sve‐ tlucave pahuljice koje se graciozno spuštaju s blistave tavanice prekrivene stalaktiti‐ ma. Džoan se nije udavala, ali prestala je da učestvuje na Balu nakon što je zatrudnela vodeći ljubav pored ružinog žbuna s muškarcem kog je upoznala na jednoj baštenskoj zabavi. Život putujuće zabavljačice nije bio pogodan za gajenje deteta. Pošto je Irisina majka rasla u njenom stomaku, Džoan je odlučila da započne novi život s iseljenicima 154
koji su emigrirali u daleke krajeve. Preselila se na Novi Zeland, gde je rodila dete, koje će, neočekivano, izrasti u sasvim običnu ženu. Jedino po čemu se izdvajala od ostalih bili su geni nasleđeni od majke koje je ona prenela na svoju ćerku, Iris. Ostala je u kontaktu s mnogima koji su nastavili da putuju i nastupaju na Balu. I tako, neposredno pre Moaninog osamnaestog rođendana, Džoan je saznala da će Bal uskoro stići na Novi Zeland. - Šta misliš, jesu li one priče tačne? - upitala je Iris Moanu te večeri. - Od reči do reći - odgovorila je Moana sjajnih očiju od radosti zbog dolaska Bala. Kad je poziv stigao, bio je na debelom belom kartonu sa zlatotiskom i velikim okruglim pečatom od voska. Džoan je zatražila od Moane da otvori pozivnicu žaleći se kako njeni artritični prsti nisu dorasli tom poduhvatu, iako su, koliko tog jutra, le‐ teli po dirkama klavira sa spretnošću i brzinom nekog upola mlađeg od nje. Moana je prevukla noktom preko papira, prelomila pečat, podigla kovertu i zagle‐ dala je. Bila je meka i mirisala je na beli slez. - Rt Reinga - tiho je izustila kad je izvukla pozivnicu i naglas je pročitala. Moana je kotrljala te reči po ustima kao blagoslov. Odavno je želela da poseti tu najseverniju tačku Severnog ostrva. Maori su ga nazivali Te Rerenga Vairua, mesto s kog se duše mrtvih spuštaju na dno mora. Pričalo se da se s vrha svetionika na kraju rta vidi linija razdvajanja između Tasmanovog mora na zapadu i Tihog okeana na istoku. Dve silne vode tu su se sudarale u stalnom sukobu. Duž puta se prostirala plaža duga sto pede‐ set kilometara, beskrajno prostranstvo čiji se kraj nije nazirao golim okom. - A šta će biti tema? - upitala je Džoan, a njene svetle oči su zasijale od iščekivanja. - Dan mrtvih - odgovorila je Moana pogledavši pozivnicu. - Zar vam se ne čini da je to pomalo uvrnuto? - Nimalo - odgovorila je starica. - A ja to najbolje znam jer sam jednom nogom već u grobu. - Odlučno je podigla naboranu ruku kako bi sprečila devojke da protestuju. Smrt je samo još jedan korak na životnom putu. Te noći Moana i Iris ležale su jedna pored druge u krevetu za jednu osobu u Irisi‐ noj sobi. Bile su u trošnoj kući njenih roditelja u Nort Šoru. U nekom drugom životu možda bi bile sestre, ali u ovom su postale još prisnije. Moana je tek pre nekoliko meseci shvatila daje zaljubljena u Iris. To nije bila obič‐ na ljubav. Bila je opsednuta njome i strahom da je može izgubiti. Pošto su obe završile školu i Iris se zaposlila kod mesnog prodavca automobila, udvarači su bili neizbežni. To su uglavnom bili bogati, stariji muškarci koji su sebi mogli da priušte kola. Moana je povremeno sumnjala da se Iris dopada i njihovim ženama. A kome se ne bi sviđala sa tom gustom, neukrotivom, tamnosmeđom kosom u loknama koje su je uokvirivale lice, s očima boje topljene čokolade i vitkim gležnjevima? Iris je imala kao lutka okruglo i nevino lice, koje je privlačio ljude kao cvet pčele. Moana je sebe smatrala njenom suprotnošću. Nije bila debela, ali bila je jače građe. Njena smeđa kosa bila je beživotna i ravna, obrve preguste, a lice četvrtasto i neupad‐ 155
ljivih crta. Izbegavala je ogledala jer je sebe doživljavala kao sasvim običnu devojku. Često je žalila što nije rođena kao dečak jer da jeste, ne bi morala da brine da li je očešljana, niti da li joj je struk dovoljno vitak. Čim je čula za Bal, poželela je da učestvuje i povede Iris sa sobom. Bilo je nečeg magičnog u tome kako ga je Džoan opisala. Moana je to osećala u kostima baš kao što je stalno žudela da bude u blizini okeana. Kad je otkrila da će Bal biti održan na rtu Reinga, tamo gde se sreću dva mora, znala je da moraju otići. Nije mogla ništa da učini da i njih pozovu. Bar je tako mislila dok se u Džoaninom poštanskom sandučetu nije pojavila još jedna debela bela koverta. Ova je bila adresi‐ rana na Moanu Irving i Iris Lark. Moana ju je otvorila drhtavim rukama i ustanovila da je starica pisala organizatorima Bala i preporučila da obema devojkama ponude posao u kuhinji. Nijedna od njih nije bila naročita dobra kuvarica, ali Džoan im je pri‐ likom njihovog sledećeg susreta rekla da to nije naročito bitno. Sva hrana i piće pripremljeni na Balu nisu ličili ni na šta što su njih dve ikad okusi‐ le ili će okusiti. Recepti su bili veoma egzotični i strogo čuvana tajna. Njima dvema preostaje običan fizički rad: seckanje, ljuštenje i mešanje. Verovalo se da će svako jelo biti prožeto posebnim mirisom onoga ko ga bude pripremio. Organizatori Bala su zato odabrali svega nekoliko vrhunskih kuvara da nadziru gotovljenje hrane. Sve drugo kuhinjsko osoblje odabrano je na osnovu vibracije koju će verovatno preko jela prene‐ ti na goste. Tražili su ličnosti osobene prirode, ponete događajem i snažnim slados‐ trašćem. Starica je organizatorima prenela da Moana i Iris i te kako podobne za Bal, svaka na svoj način. Pošto su obezbedile pozivnice, sada im je preostajalo samo da stignu tamo. Džoan je odbila da prisustvuje. Izjavila je da su joj uspomene iz mladosti draže od bilo kak‐ vih mlakih zadovoljstava za koje bi njeno istrošeno telo sada moglo biti sposobno. Iris je ubedila oca da im pozajmi kola. Imala je malo iskustva na otvorenom dru‐ mu, ali naučila je da vozi zbog posla. U salonu automobila gde je radila povremeno je morala da otvara i zatvara radnju te sklanja vozila izložena napolju u sigurnost salo‐ na. Nisu imale pojma kakve kostime će zahtevati na Balu. Međutim, na osnovu svega što je čula, Moana je pretpostavljala da izazovno kratke haljine jarkih boja kakve su ona i Iris obično nosile na zabave neće biti dovoljne. Kratkom porukom koja je stigla uz zvaničnu pozivnicu obaveštene su da će dobiti odgovarajuću odeću za rad u kuhi‐ nji. Pisalo je i da treba da obuku nešto prikladnije kad završe posao jer će posle toga moći da se priključe zabavi. Od njih se očekuje i da prisustvuju ceremoniji koja će se održati u svitanje. * * *
Vožnja je bila duga i spora. Iris je bila oprezna za volanom i svesna kakav bi pakao nastao kod kuće ako bi oštetila očev ljubljeni valijant. Vozilo je bilo toliko prostrano a 156
ona toliko sitna da je jedva videla iznad volana i svako ko bi dolazio iz suprotnog smera mogao bi da posumnja da kola nekim čudom idu sama. Na Moanaino insistiranje zaustavile su se zapadno od Kajtaje da se okupaju. Mo‐ ani nikad nije bila jasna svrha kupaćih kostima. Uvek je želela da oseti pljuskanje sla‐ ne vode po celom telu, posebno po onim delovima koje je kupaći kostim pokrivao. I zato, čim su prešle preko dina nalik onim pustinjskim koje su ih delile od okeana, svukla je bluzu preko glave ne trudeći se ni da je raskopča. Onda je spustila suknju i gaćice do gležnjeva, iskoračila i šutnula ih u stranu. Potrčala je pravo prema talasima nimalo ne mareći da li neki slučajni posmatrač može da je vidi golu. Iris je krenula ubrzo posle nje, mada je ona prvo pažljivo složila svoju haljinu i uredno je prebacila preko jednog naplavljenog drveta kako se ne bi izgužvala i napunila peskom. Moani je srce htelo da iskoči iz grudi kad je ugledala prijateljicu kako gola prilazi vodi. Posmatrala je njene male grudi, blago zaobljene kukove i duge, vitke noge kao u barske ptice. Bila je drugačija od većine potomaka prvih novozelandskih naseljenika, koji su uglavnom bili krupne i Čvrste građe, krepki i naviknuti na fizički rad. Krhkost njene prijateljice u Moani je budila zaštitnički nagon, ali i požudu. Kad je Iris ušla u vodu i našla se dovoljno blizu da dodirne Moanu, ova ju je uhvatila za ruku i privukla je u zagrljaj. Njihova gola tela preplela su se u talasima. Smejale su se, praćakale i lju‐ bile zapljuskivane slanim talasima dok ih hladnoća nije naterala da zaplivaju nazad prema obali. * * *
Kad su stigle do rta, već je počelo da se smrkava. Nije bilo nijedne zgrade osim sveti‐ onika, a one nisu ni očekivale neko obično mesto za održavanje proslave. Džoan im je rekla da će naći Bal kad stignu tamo. Mesta održavanja Bala uvek su dizajnirana tako da bi nepozvani mogli da prođu pored njih ne primetivši ih. Ali niko kome je suđeno da bude deo Bala ne bi mogao da ga promaši. Moana je čula Bal pre nego što ga je videla. Kola je parkirala na travnjaku blizu svetionika. Čim je izašla iz kola i bosim stopalima dotakla travu, znala je kuda dalje. Zvuk je bio čudan kao zov kitova. Krenule su napred i potražile put niz strm nasip što vodi ka moru, koje se ispred njih protezalo unedogled. Moani je zaigralo srce. Bilo je baš kao što je zamišljala. Kao da stoji na kraju sveta. A tamo, na obodu rta, na mestu za koje se govorilo da mrtvi s njega kreću u zagrobni život, letelo je više od sto velikih ptica čija su krila ujednačeno lepetala. Ptice su ska‐ kale s ivice litice i trenutak kasnije se ponovo pojavljivale okrećući se, vrteći i spajaju‐ ći se jedna s drugom u letu. Poigravale su se na jakom vetru koji je duvao preko rta. Onda je Moana shvatila da to nisu ptice i zaprepašćeno pokrila usta. To su bili ljudi u pernatim kostimima. I muškarci i žene bili su goli. Pokrivala ih je samo svetlucava farba koja je odbijala svetlost zalazećeg sunca. Svetlost im se prelamala na telima i odbijala u bezbroj zraka, 157
te su blistali tako jarko daje bilo teško gledati ih. Mogla je beskrajno dugo da ih posmatra, svesna da se samo čini kako slobodno lete, neopterećena bilo kakvim konopcima ili napravama koje ih drže u vazduhu. Me‐ đutim, znala je da nju i Iris očekuju u kuhinji, pa je nastavila ka obali i dalje prateći zov kitova. Najpre joj se učinilo da je plaža pusta. Ali kad su joj se oči privikle na sve gušći mrak, Moana je shvatila da oko nje nije kamenje. To su, zapravo, bili ljudi u pripijenoj srebrno-sivoj odeći. Ležali su sklupčani na pesku, nepomični kao leševi. Ličili su na usnule foke. Kad su mlade žene prišle, dva siva stvorenja su se ispružila i ustala da ih dočekaju. To su bile žene. U svakom slučaju, obe su imale velike grudi i ukrućene bra‐ davice, koje su toliko štrčale da je Moani bilo teško da im tokom razgovora ne gleda u sise. - Dobro došle - rekle su žene uglas. Onda su uhvatile Moanu i Iris za ruke i povele ih stotinak metara dalje niz plažu do paravana od guste paprati, za koji se činilo da prekriva ivicu litice. Međutim, kad su prišle, biljke su se razmakle poput zavese, a is‐ pred njih se ukazao tunel s visokim svodom, širok kao auto-put. Strane tunela bile su osvetljene svećama u nizu lobanja pričvršćenih za stenu. Moana nije bila sigurna da li su lobanje ljudske ili životinjske, prave ili uverljive rukotvorine, ali delovale su više umirujuće nego zloslutno. Imala je utisak da stupa u neki drugi svet dok se kretala slabo osvetljenom stazom što vodi u razgranatu mrežu pećina. Muzika je tako glasno tutnjala kroz kamene zidove da je Moana prešavši prstima po vlažnoj steni osetila vibracije kao da se nalazi unutar ogromnog pulsirajućeg srca. Dok su išle prema kuhinji, uspevala je da kroz otvore pored kojih su prolazile samo krajičkom oka nazre prilike gostiju Bala. Ono što je videla bilo je toliko čudno da nije bila sigurna da li je to stvarno, ili je samo deo kakvog sumanutog sna. Poput žena koje su ih sprovodile i akrobata koji su leteli s litice napolju, gosti Bala nisu bili u pravoj odeći. Tela su im bila ofarbana, tako da se činilo da im je koža skoro providna, kao da su duhovi, putnici koji su već bili na onom svetu i vratili se odatle. Bili su bestidno goli. Neki od njih su bili spojeni u strastvenom zagrljaju, prepletenih ruku i nogu. Te slike je pratila kakofonija stenjanja i uzdisanja, ponekad nalik na zvu‐ ke čoveka koji gori od zadovoljstva, ponekad nalik na onostrane krike natprirodnih bića. Iris je uhvatila Moanu za ruku i privukla je u zagrljaj kratko je poljubivši u usta. -Ovo je neverovatno - prošaptala je. - Tako mi je drago što smo došle. Uveli su ih u kuhinju i bez objašnjenja ih svukli. Onda su im naložili da se okupa‐ ju. Pranje ruku nije bilo dovoljno. Morale su da operu celo telo, što su i učinile. Pros‐ tor za tuširanje podsećao je na podzemni vodopad koji izvire iz kamenog zida. Dobile su providne haljine, koje je trebalo da im posluže kao kecelje, a potom su ih odveli na njihova radna mesta. Moana je dobila nalog da sastavlja šećerne cvetove jarkih boja. Dali su joj je brdo latica u svim nijansama. Njen zadatak je bio da od njih napravi cvetove. Na kartici s 158
receptom koja je trebalo da joj posluži kao uputstvo za rad nije bilo objašnjenja kako to da izvede. Savetovali su je jedino da se potrudi da u sebi probudi osećaj žudnje ko‐ jim će ispuniti svoju poslasticu i sve one koji je budu jeli. Na klupi ispred nje bila je Iris, koja je golim rukama cedila isečeni mango, jagode i bananu. Ispod providne halji‐ ne videle su se obline njene zadnjice i bokova. Zahvaljujući tome, Moanin zadatak nije bio težak. Vreme je prolazilo brzo, kao u snu. Moana više nije imala predstavu koliko je cve‐ tova napravila. Čim bi dovršila jedan buket, pojavile bi se sluge u belim rukavicama, poređale njene rukotvorine na srebrne poslužavnike i odnele ih gladnim gostima. Na kraju su oslobođene dužnosti. Naložili su im da se ponovo okupaju i presvuku kako bi se pripremile za ceremoniju. Radile su celu noć i bližila se zora. Pre kupanja dobile su večeru. Bilo je mirišljavog želea u obliku kostura s ukusom kokosa, peciva sa dže‐ mom, tako lakih da su se drobila u komadiće ako bi ih Moana prejako stisnula između palca i kažiprsta. Jele su i ljubičastu bistru supu, za koju su im rekli da je od šargarepe, iako je imala ukus borovnice. Dobile su po jednu grimiznu cvast novozelandske pohu‐ tukave koje je Moana napravila i po čašu soka koji je iscedila Iris. Ta čudna večera zadovoljila je prohtev za jelom, ali je probudila drugačiju glad. Osetile su tako snažnu požudu jedna prema drugoj da su jedva izdržale da se vrate pod tuš i dohvate se. Moana je skoro odnela Iris do tuševa. Pred nekoliko drugih ku‐ hinjskih radnika zadigla je suknju svoje prijateljice do struka, kleknula na vlažni pod i zagnjurila lice u Irisino međunožje. Voda koja je pljuštala oko njih nije prigušila Irisino stenjanje, što je Moanu samo još više uzbudilo. Dok je držala Irisinu haljinu, ruke su počinjale da joj trnu, a kameni pod joj je žuljao kolena, no ona nije marila. Sve je to bledelo u poređenju s uživanjem koje je osećala zadovoljavajući prijateljicu. Prelazila je jezikom preko Irisinih nabrek‐ lih usmina, dražila joj pupoljak, svaki otvor i prevoj kao da je pehar ispunjen nasla‐ dim vinom. Moana je jedva disala jer joj je Iris uplela prste u kosu i čvrsto joj pribila glavu uza se. Gurnula je Moanin nos u svoj otvor i jahala ju je dok je nisu protresli talasi vrhun‐ ca. Onda se sručila u njeno naručje. Nekoliko njih podiglo je devojke s poda, odnelo ih na stranu i obrisalo. Onda su im veštim potezima svaki deo tela ofarbali u blistavo srebrnu, tako da su čas podsećale na zrake mesečine, čas na sablasti. Iris se smejala razdragano kao dete, a Moana se osećala kao da je pijana. - Bliži se zora... ceremonija - šaptali su glasovi koji su ih požurivali i njih dve su se priključile reci blistavih tela koja su izašla iz podzemnih pećina i kroz tunel krenula prema plaži i novom danu. Pesak pod Moaninim nogama bio je svež i mek. Izgubila je ravnotežu i skoro pala kad se tlo pod njenim stopalima promenilo. Prošle su kroz zastor od paprati i pridruži‐ le se okupljenim obožavaocima koji su stajali pored obale. Svi su bili goli i presijavali 159
se kao krljušt riba koje su nekim čudom izašle iz mora i našle se na kopnu. Svi su gledali u istom smeru. Neki su klicali i uzvikivali: - Gospodarica, gospodari‐ ca... - Moana je okrenula glavu i zapanjeno uzdahnula kad je videla da prema njima dolazi nosiljka. Jedna žena je uspravno sedela na prestolu od kitovih kostiju koji su na ramenima nosila šestorica muškaraca. Svi su bili mišićaviji i za glavu viši od bilo kog muškarca kog je Moana dotad videla. I žena na nosiljci je bila ofarbana, ali ne u boju srebra, već u belo, i to tako da joj je svaka kost bila istaknuta. Zato je izgledala kao da je pola anđeo, pola čovek. Osim far‐ be, na sebi je imala krila od pravog perja, koja su se širila od sredine leđa, kao da nisu deo kostima, već njenog tela. Masa se odmakla i obrazovala krug, u čije je središte spuštena nosiljka. Žena s no‐ siljke je raširila ruke i noge kao raspeta. Moana se u jednom trenutku zamalo nasme‐ jala jer ju je taj položaj podsetio na popodneva koja je u detinjstvu provela na plaži. Ležala bi na leđima mašući rukama i nogama kako bi na pesku stvorila sliku letećeg bića. Među okupljenima je zavladala jeziva tišina. Čulo se samo postojano pljuskanje talasa o obalu i njihovo razbijanje o stene. Iz publike je istupio jedan muškarac. Kosa mu je bila crna kao noć, a telo kao izva‐ jano. Batina mu je štrčala između nogu, uspravna, ponosna, visoko podignuta, kao igla kompasa koja pokazuje sever. Taman kad je sunce počelo da se uzdiže iznad mora, muškarac je pao na kolena pred ženom. Ona je ustala, gurnula ga na leđa i spustila se na njegov nabrekli ud. Kad su se spojili, zamahala je krilima, a masa je zaklicala. Moana je u čudu kriknula kad je nešto prešlo preko ženinog tela. Njena koža više nije bila bleda. Prekrile su je blistave slike, jarke kao zraci sunca koji su obasjavali more. Na koži su joj se pojavile spirale, hijeroglifi, krilata stvorenja i ona vezana za zemlju, ribe i reptili. Sve su bile povezane pulsirajućom lozom koja joj se razgranala preko celog tela. - Tetoviranje je završeno - s poštovanjem su rekli glasovi oko nje.
160
10. Zajednica užitka Aurelija je raširila svoj ogrtač i pogledala se u ogledalu. Upravo je bila naredila PiDžeju da se udalji pod izgovorom da joj treba malo mira. - Moram da razmislim objasnila mu je. Imala je utisak da se promenila. Telo joj je bilo vitkije, snažnije i oblije. Skriveni tokovi narasle snage kretali su joj se kao struja pod kožom. Nije bilo naznaka da su joj kukovi obliji, niti da joj je struk postao uži nego ranije, ali kontrasti u njenoj gradi bili su nekako oštriji. Ukoliko se ne vara, otkako je stigla u Sijetl, kroz prozore je svakog bogovetnog dana mogla da vidi kako pada kiša. Padala je i prilikom njenih retkih dnevnih šetnji od Kapitol Hila ili Univerzitetskog distrikta do sedišta Mreže u centru grada. Sada je bila toliko bleda da je ličila na Snežanu iz crtanog filma. Pogled su joj automatski pri‐ vukli delovi tela gde su se u odgovarajućim okolnostima redovno pojavljivale tetova‐ že, koje su je istovremeno uzbuđivale i zabrinjavale. Još nije mogla da razume zašto joj se Bal i požuda onako ispisuju po telu. Zažmurila je i poželela da se slike pojave. Um joj se neizbežno usredsredio na An‐ dreja, na seks, užitak i na krevete i druga mesta gde su nesputano vodili ljubav. Poku‐ šala je da zaboravi svet koji je okružuje i usredsredi se na prizivanje tog neopisivog osećaja kad joj se um razdvajao od tela istovremeno ostajući njegov zarobljenik, rob nagona, životinjske želje, zverske pohote i unutrašnje gladi koja je žudela za zadovo‐ ljenjem. To je mogla da postigne tako što će je neko ispuniti, ili tako što će sama na‐ metnuti svoju volju drugima. Njeno okruženje je izbledelo, a ona je postala samo provodnik za bezbroj nadraža‐ ja, prazna posuda što lebdi prizivajući plamen da joj priđe i proguta je. Imala je utisak da leti svemirom. Osećala se slobodno. Lako kao pero. Ispunjeno. Otvorila je oči. Snagom volje je prizvala sve tetovaže i obuzela ju je vrelina. Razmišljala je o brojnim belezima, slikama, znakovima i crtežima rasutim po nje‐ 161
nom telu. Tu je bila zbirka plamtećih srca, ogrlice i narukvice utisnute duboko ispod površi‐ ne, lišće drveća i grane isprepletane kao zmije koje su joj poput zaštitne čaure okruži‐ vale pubis. Niz bokove su joj bili iscrtani hijeroglifi, magijski znaci i oči. Reći na jezi‐ cima koje nije razumela bile su joj ispisane ispod dojki. Na leđima su joj se odmarali zmajevi nalik onim kineskim. Okrenula se i pogledala na svoja zategnuta leđa. Platno njene kože s te strane bilo je prekriveno lišćem prepletenim sa cvetovima, koji su svoj ples nastavljali niz njene noge. Osećala se kao nepotpisano remek-delo. Dan po dan, noć po noć, partner za partnerom. Uzimala ih je i podavala im se, gos‐ podarila je i potčinjavala se, doživljavala blaženstvo i patnju, pružala užitak i nanosila možda još veći bol kad bi je ponela oluja požude. Sve je to ostavilo traga na njenom telu. Trepnula je jednom, a onda i drugi put. I kao na znak, kao po komandi, kolaž od slika koje su joj ukrašavale telo od glave do pete nestao je u trenutku. Aurelija je shvatila da može da upravlja novostečenom moći. Bio je to još jedan korak na njenom putu. Prema čemu? Zbacila je ogrtač i otišla da se istušira. Znala je da će se u njenom apartmanu usko‐ ro pojaviti madam Deno ili staložena, bezimena žena kratke sede kose. Nastaviće da je ispituju kao obično i tražiće od nje da im opiše poslednji sladostrasni čin do najsitnije pojedinosti. Pomoći će joj da opiše kako su na to reagovali njeno telo i srce. Znala je da neće umeti ništa da kaže sve dok joj nešto ne klikne, kao obično. Posle toga bi se kao na usporenom snimku živo setila svakog trenutka. S usana bi joj potekle reči koje su se pretvarale u krv i meso, a koža se pretvarala u emociju. Na kraju, prisećanje na često mučne trenutke, u kojima je požuda dostizala transcedentni nivo, više nije zah‐ tevalo reči. Tada bi zavibrirala iznutra od zvuka sopstvenog glasa i ugledala suv osmeh priznanja i odobravanja na usnama svoje tutorke. bɹo˙pɐoןuʍopuɐʞןɐq Često je htela da pita jednu od starijih žena koje su nadzirale njenu obuku da li su odgovori koje im daje pravi i tačni. Htela je da ih pita napreduje li, ali one su se uvek isto smeškale. Samo je po iskri u njihovim očima mogla da nasluti šta misle, posle čega bi klimnule glavom kao drevne mudre starice i ostavljale je samu do kraja dana da se opusti i pripremi za sledeće pohotne susrete i nova iskušenja. Aurelija je pitala madam Deno da li bi joj objasnila brojne nove slike koje je uoči‐ la, ali ova je to odbila. - Kako nastaju ove tetovaže? Je li to neko nevidljivo mastilo? - bila je uporna Aure‐ lija. Starija žena je uzdahnula. - Ne, Aurelija. To ti je u krvi. Rođena si kao buduća gospodarica. Takvi su običaji Bala. - Ali i kod drugih sam videla na unutrašnjoj strani ručnog zgloba tetovažu srca na‐ 162
lik mojoj. Kod Andreja i Tristana, na primer, kao i kod drugih kad bih slučajno otvori‐ la oči tokom obuke. Primetila sam i da je to jedini beleg na njihovim telima. Nemaju sve one slike kakve se pojavljuju na mom telu. Zašto? - Jer je tebi suđeno da postaneš gospodarica Bala. Oni su samo sluge Bala. Tako je kako je. Posle te zagonetne izjave Aurelija je shvatila da joj ni madam Deno ni sedokosa žena neće reći nešto više o tetovažama ili o Balu uopšte. Tako je kako je. Posle tuširanja sela je za radni sto. Posmatrala je prefinjeno bonsai u glinenoj sak‐ siji. To je bio poklon koji joj je darovan prvog dana obuke, a onda su je naučili i kako da se stara o njemu. Dobila je par makazica, kojima je odsecala suvišne listove, poseb‐ nu kanticu za zalivanje nalik na dečju igračku. Uživala je u tananoj složenosti grana svog drvceta. Tiha ravnoteža u rastu njegovih grana naviše i u stranu bila je sama po sebi vrsta meditacije. Aurelija se iznenadila kad je shvatila da je to drvo mogla da po‐ smatra veoma dugo, opčinjena njegovom lepotom. Vreme je prolazilo. Aurelija je pogledala kroz prozor. Za promenu kiša nije sipila i nebesko sivilo se pretvaralo u plavetnilo. Nije imala sat i nije znala koje je doba dana, ali bilo joj je jasno da madam Deno ili druga dobroćudna službenica sede kose danas kasni. Što je bilo neobično. Već mesecima joj je život sveden na rutinu, iako su se noć‐ ni doživljaji uvek razlikovali. Toliko se bila navikla na taj ritam da bi joj u predvečerje čitavo telo već bridelo od požude radujući se predstojećem spektaklu strasti koji će joj biti predstavljen. Istina, u dubini duše uvek je gajila zrnce nade da bi se tom prilikom mogao pojaviti Andrej, ili da će prepoznati njegov slatkasti dah, meku, zategnutu kožu ili pohotu s kojom ju je tucao. Neko joj je pokucao na vrata. Njene tutorke nikad nisu kucale. - Napred! - povikala je. Tristan je otvorio vrata i ušao. Aurelija se razočarala iako ju je zanimalo zašto je došao i prijao joj je dašak pro‐ mene u toj rutini koju je, činilo joj se, sledila čitavu večnost. - Dobro jutro, Aurelija. - Zdravo. Nisam te očekivala. - Znam - kazao je pohotno lutajući pogledom preko njene golotinje u razmaknu‐ tom lepršavom kimonu navučenom posle tuširanja u kom je leškarila očekujući pose‐ tu svojih tutorki. Shvativši da joj je telo skoro potpuno izloženo, Aurelija je pocrvenela i nagonski namakla tanak pojas živopisnog svilenog kimona i pokrila se najbolje što je mogla. Is‐ tini za volju, Tristan ju je već video golu, i to ne samo na Balu na ostrvu već najvero‐ vatnije i mnogo puta posle toga tokom njene obuke. Ne bi je čudilo ni da je učestvo‐ vao u njoj. Ako jeste, nije ga prepoznala onako kako je uvek prepoznavala Andreja. - Da? - promrmljala je. 163
- Andrej, zaštitnik Bala, trebalo bi da bude ovde umesto mene - rekao je Tristan ali on će još nedelju dana biti van grada, tako da je moja dužnost da ti dam uputstva u njegovom odsustvu. - A šta je s madam Deno i...? - Mnogo ju je živciralo što druga žena, gospoda u si‐ vom, nikad nije otkrila svoje ime. - Gospođa Moriš. - Tako se zove? Tristan je klimnuo glavom. - Taj deo tvoje obuke je završen - obavestio ju je. - One ostaju ovde i odgovoriće na tvoj zahtev ako poželiš da se posavetuješ s njima. - Međutim - nastavio je - moraš da naučiš još mnogo toga pre nego što postaneš gospodarica Bala. Zato mi je naloženo da ti budem na raspolaganju dok je zaštitnik odsutan. Aurelija se pitala zašto Andrej nije na Tristanovom mostu. Kakve to preča posla ima? Trebalo bi da je on obučava. Da je drži u naručju. Da je voli. Tristan nije mogao da odgovori na sva Aurelijina pitanja. Jedno od pitanja koje ju je najviše zanimalo bila je sudbina njenih roditelja. Iz kratkih razgovora koje je bila vodila s Andrejem i s madam Deno, saznala je da je nje‐ na majka bila ćerka prethodne gospodarice te da joj je sudbina bila da preuzme tu ulogu. Mreža je plaćala njeno obrazovanje u Evropi. Međutim, njena majka, tadašnja gospodarica, razbolela se i umrla, pa je Aurelijina majka morala da se vrati kući. To‐ kom priprema za Bal, zaljubila se u arhitektu, unajmljenog sa ostalim običnim ljudi‐ ma, koji nisu imali nikakve veze s Balom. Imao je zadatak da pomogne u organizaciji slavlja u blizini Nijagarinih vodopada te da smisli mnoštvo sadržaja na temu vode. Aurelijina majka još nije bila počela obuku. Kad se sudbonosni dan približio, pobunila se protiv tradicije i ubedila arhitektu da pobegne s njom. Šta može da joj kaže o njenom ocu? Veoma malo. Samo ime. Niko ga se više nije dobro sećao. Kad se u obzir uzme tema Bala, tužna je ironija što je par ubrzo posle Aurelijinog rođenja našao smrt u jezeru. Kao da su se bogovi zaštitnici Bala lukavo, ali okrutno osvetili onima koji su ih izneverili. Tokom duge istorije Bala, čiji je početak izgubljen negde u magli drevnih vremena, većina njegovih običaja je sačuvana. Tokom te duge istorije bilo je slučajeva kad Bal nije imao pravu gospodaricu. Ta dužnost se u redovnim okolnostima prenosila s maj‐ ke na ćerku. Kad bi nešto iskrslo, Savet Bala je imenovao zaštitnika. Kasnije, u novije doba, zaštitnika je imenovala Mreža, koja je osnovana kako bi se bavila logističkom i finansijskom podrškom Bala. Novac je obezbeđivan seksualnim uslugama za kojima je uvek vladala velika potražnja u celom svetu. Mreža je postala prefinjen, ekskluzi‐ 164
van i skup dobavljač seksualnih usluga, kao i osoblja i opreme za održavanje vrhun‐ skih zabava. - Koja je uloga zaštitnika u odsustvu gospodarice? - upitala je Aurelija i dalje ne shvaćajući kakve su, zapravo, Andrejeve dužnosti. On brine o Balu i... Tristan nije dovršio rečenicu. - I šta? - insistirala je Aurelija. - Njegov zadatak je da odredi sledeću gospodaricu. - Kako? - Proverava žene da vidi nose li užitak u krvi... Aurelijin stomak se stegao u čvor. - Misliš... - Da - odgovorio je Tristan s tračkom okrutnog osmeha na punim usnama. Aurelija je ućutala. - Ali tebe nije trebalo proveravati - nastavio je. - Čim smo ti ušli u trag, znali smo da si ćerka svoje majke i istinska buduća gospodarica. - Kako se zna da li je neka žena stvorena za gospodaricu? Mislim, u slučaju da se nasledna linija nekako poremeti, ili prekine? - zanimalo ju je. - Po plamtećem srcu - rekao je Tristan. - Onom na tvom pubisu. - Ali i ti, kao i mnogi drugi, imate to srce - odvratila je Aurelija. - Sve i da nije na istom mestu, beleg je isti. - Mi ga imamo samo na unutrašnjoj strani ručnog zgloba. I nije pravi. Moramo da se tetoviramo. To je prava tetovaža koju dobijamo kad nas prihvate za sluge Bala. Imamo mnogo običaja. Previše ako mene pitaš. - A moje plamteće srce? - Tvoje je pravo. Bal teče tvojim venama i taj beleg se pojavljuje sam od sebe kad... Aurelija se setila kako ju je Tristan polizao ispred onog bungalova u šumi na ostr‐ vu u zalivu Pjudžet i kako nije mogla da uguši neodoljivi zov pohote. To je bio dokaz da ona uživa u svojoj razuzdanosti, da je biće koje dobrovoljno robuje svojim čulima. Razgovor se prekinuo dok su se u Aurelijinoj glavi rojile svakojake misli. Na kraju je kazala: - Rekao si da si rođen istog dana kao ja ako se dobro sećam. - To sam otkrio nakon što smo te identifikovali. To je znak, zar ne? - I oduvek si bio s Balom? Rođen si da mu služiš? - Može se tako reći. Uvek sam sumnjao da je Valter moj otac. Kao i ti, majke se ne sećam. - Stvarno? - Znaš da uloga zaštitnika Bala prestaje nakon što postaneš gospodarica. - Izgleda da Tristan nije hteo podrobnije da objašnjava svoje poreklo. - Zar odluku o tome neću doneti ja? - upitala je Aurelija. - Ne baš - nastavio je Tristan. - Mada, prema običajima, gospodarica može da oda‐ 165
bere supruga - dodao je. Aurelija se zamislila. Osetila je bol u srcu na pomisao da bi mogla izgubiti Andreja nakon što ga je najzad pronašla. Međutim, svest o tome da ga deli s mnogim ženama koje je „proveravao” probudila je sumnju iako je znala da je on posmatrao kako nju, u sklopu obuke, uzimaju mnogi drugi ljubavnici. Ali to nikad nije držano u tajnosti. An‐ drej je znao da će to biti deo njene nove uloge. Zašto joj nikad nije pomenuo tu drugu stranu svog života? Da li se i dalje bavi time? - Gde je on sad? - Na putu. - Zašto? - To samo on zna. Tristan se ispravio kao da je odjednom doneo neku odluku i pogledao Aureliju pra‐ vo u oči. - Odaberi mene - kazao je. - Da te odaberem? - Umesto njega. - Zašto? - Zato što sam mlađi. Imamo više zajedničkog. Smatram da si prelepa. Da si nevi‐ đeno lepa. Nas dvoje bismo mogli da upravljamo Balom, da mu damo sjaj i sačuvamo ga za buduće naraštaje. Rođeni smo istog dana. Neki bi to nazvali sudbinom, zar ne? Razmisli o tome. Logično je. Suđeno je. - A ako te ne odaberem? - Izazvaću ga. - Kako? Tristan je počeo da objašnjava. Aureliji je zastao dah. Kad je završio, ona je ostala bez reči. Iako je delovalo potpuno sumanuto, objašnjenje je imalo smisla. U skladu sa čudnim pravilima Bala, tako će saznati da li joj je suđeno da život provede s Andre‐ jem ili je njena opsednutost njime samo prolazna zaljubljenost. Promenila se. A u poslednje vreme Andreja skoro nije ni viđala. Da li mu je bilo zabranjeno da je pose‐ ćuje? Ili je on tako odlučio? To nikako nije mogla znati, ali osećala je gorčinu zbog sumnje da ju je napustio. To je bilo kao dosipanje soli na ranu. Jednostavno nije mo‐ gla da se izbori s tom zlokobnom slutnjom. Čim je izgovorila sledeće reči, pokajala se, ali već je bila otišla predaleko. - Pričaj mi o drugim ženama s kojima je Andrej bio. - Mogu i više od toga - rekao je Tristan. - Mogu da ti pokažem. Aurelija je osetila naslađivanje u njegovom glasu, ali nije marila. Bez obzira na njegove niske pobude, zagolicao je njenu radoznalost i više nije bilo povratka. Izašla je za njim iz pagode. On je elektronskim ključem otvorio vrata, a onda su otišli do lif‐ ta u administrativnom sedištu Mreže. Aurelijinom kičmom su prostrujali trnci kad je Tristan pritisnuo dugme za podrum. Dotad joj je bio zabranjen pristup u taj deo zgra‐ 166
de. Pošto je mesecima živela ograđena staklenim zidovima pagode osećala je zebnju zbog silaska pod zemlju. Aurelija je poskočila od tihog šuštanja vrata lifta koja su se otvorila kad su konač‐ no stigli do najnižeg nivoa zgrade. Tristan se na to osmehnuo. - Nije valjda da se plašiš mraka, a, gospodarice? - zadirkivao ju je. Oslovljavao ju je titulom u šaljivom tonu i to je iznerviralo Aureliju. Znala je da još nije gospodarica i nije imala razloga da ga optuži za nepoštovanje. Ipak nije mogla a da se ne nasmeši za sebe zamišljajući kako bi mogla da ga kazni ako bi joj se ukazala prilika. Možda će pristati da ga proglasi za svog saputnika samo ako pristane da nosi ogrlicu kao njen pas. Zamislila je Tristana kako kleči pred njenim nogama. A možda bi mogla i da ga uzme otpozadi koristeći kožni pojas i falus od slonovače čiju je upotrebu madam Deno demonstrirala na Pi-Džeju tokom Aurelijine obuke za dominu. Od te pomisli se odmah ovlažila. Istovremeno je osetila i žarenje među plećkama dok su se ona dva ki‐ neska zmaja budila. Hoće li ikad osećati tako nešto prema Andreju? To nije mogla ni da zamisli. On ni‐ kad nije pokazao sklonost da bude potčinjen. Ta njena strana nikad nije izbijala na površinu dok je vodila ljubav s njim. Sasvim je drugo pitanje da li bi ona poželela tako nešto. Na to pitanje još nije imala odgovor. A možda on ima porive koje ona ne bi mogla da zadovolji, zbog čega bi morao da se okreće drugim ljubavnicama. Aurelija je bila sigurna jedino u to da ni u šta nije sigurna. Hodnici kojima ju je Tristan vodio bili su u mrklom mraku. Ni tračak dnevne sve‐ tlosti nije dopirao do utrobe sedište Mreže. Aurelija nije mogla da razazna čak ni nje‐ gova široka ramena dok je išao ispred nje. Osetila je da mu je šaka hladna kad ju je uhvatio za prste da se ne bi saplela. Sad je bila potpuno izgubljena. Kad bi je ostavio tu, Aurelija nije bila sigurna da bi uspela da se vrati do lifta, niti da bi bez njegovog ključa uopšte mogla da pristupi ostalim spratovima. Ako su prošli pored požarnih ste‐ penica, ona to nije pri metila. Naravno, znala je da je Tristan svestan svega toga. Između njih je postojala borba za moć o kojoj su oboje ćutali, ali upravo tako je nastala iskra privlačnosti, koja se ni‐ kad nije potpuno rasplamsala, ali je sve vreme tinjala. Uz primesu odgovarajućeg go‐ riva svakog časa hi mogla da se pretvori u užareno grotlo. On se zaustavio, ali tako naglo da je ona napravila korak previše i zakucala se u njegova čvrsta leđa. Toplota njegovog tela i snaga koja se jasno osećala ispod tanke majice delovali su kao ulje na već probuđene plamičke strasti koju je Aurelija pokuša‐ vala da zauzda. Nije želela da mu pokaže kako njegova blizina utiče na nju. Znala je da će se to videti ako se ne obuzda. Belezi na njenom telu će se zažariti i uz najmanji podsticaj, mapa požude ocrtaće joj se po svakom izloženom centimetru kože. Kad je Tristan upalio svetio, prizor koji je Aurelija ugledala odmah je na njena čula delovao kao hladan tuš. Nalazili su se u ogromnoj prostoriji, velikoj kao pola fudbalskog igrališta. Svuda 167
oko njih bile su police, osim na zidu naspram njih. Tamo se nalazio glomazan ekran. Kao da su u bioskopu bez sedišta. Police su bile pune uredno složenih i obeleženih re‐ gistratora, knjiga i raznih papira koji su ispunjavali svaki delić velike sobe. - Film? - iznenađeno je upitala Aurelija kad je Tristan prišao jedinom delu arhive koji nije bio prekriven debelim slojem prašine i izvukao nekoliko velikih rolni u crnim kutijama. - Umetnost koja umire - odgovorio je. - Retro, znaš. Mislim da ima nečeg poseb‐ nog. Digitalni filmovi nisu isti... - U njegovom glasu nije bilo uobičajene ironije. Na‐ protiv, osećao se tračak istinskog oduševljenja. Aurelija je iznenađeno izvila obrve. Nije joj delovao kao umetnička duša. - Šta je sve ovo? - upitala je razgledajući izbledele žute korice knjiga. Bile su tako stare da su naslovi bili nečitljivi. Plašila se da bi se knjiga koju bi uzela s police pre‐ tvorila u prah u njenim rukama. - Deo istorije Bala. Sve beleške koje smo dosad uspeli da pronađemo. - Mislila sam da ne postoje nikakve beleške. Andrej je uvek govorio da su počeci Bala zaboravljeni... - Andrej nije poklonik arhiva - rekao je Tristan ogorčeno. - On smatra da Bal treba da se razvija, da se modernizuje i prati savremene tokove. Veruje da bi teret običaja iz prošlosti mogao da oslabi magiju i intuiciju poklonika koji Bal održavaju u životu. - A ti se ne slažeš s tim? - Andrej je donekle u pravu. Veliki deo naše istorije je izgubljen, ili nikad nije ni zabeležen. Ono što imamo samo je delić. - Tristan je raširio ruke pokazujući ogroman materijal koji je ispunjavao police. - Neke od ovih knjiga sadrže samo po jednu reče‐ nicu u kojoj se pominje Bal, a čak ne možemo biti sigurni ni da zaista govore o Balu, a ne o nekom drugom razuzdanom piru. Glasno je uzdahnuo. - Otkako sam postao Andrejev zamenik, postavio sam sebi za‐ datak da istražim stari materijal, sačuvam postojeće beleške i napravim nove. Potičem iz duge loze bibliotekara, znaš. Šuška se da sam možda čak potomak Kazanove, koji je zabeležio sve svoje avanture. To nam je u krvi. Priča se da je imao sina, koji je otkrio mnoge podatke za koje se mislilo da su izgubljeni. Aurelija je prikrila iznenađenje. Kazanovin potomak. Kakva nadmenost. Onda joj je sinula jedna misao i zaboravila je priču o Kazanovi. Povezala je sve tačkice. - Snimao si moju obuku. - Da - priznao je. - Ne celu. Ali veći deo. Hteli smo da otkrijemo kako se pojavljuju tetovaže. I kada. Zanimalo nas je postoji li veza između gospodaričinog razvoja i za‐ dataka koji joj se daju tokom obuke. Ako bismo nekim čudom ukrotili tu moć... Neki iz vrhova balske uprave veruju da gospodarica može biti stvorena, ukroćena. Ne baš stvorena, ali može biti oblikovana. A ti si tako lepa, Aurelija. Tako si lepa, ali si pone‐ kad i tako strašna dok jebeš ili dok te jebu. Nemaš pojma kakva si. Ja nisam bio među tvojim ljubavnicima. Uvek sam se osećao kao muva uhvaćena u tvoju mrežu. Bio sam 168
tako omađijan onim što sam video kroz objektiv da nisam mogao da skrenem pogled ni za toliko da spustim kameru i pridružim vam se. A ti tako žestoko plamtiš da saži‐ žeš svakog u svojoj blizini. Ponekad mi se činilo da ću se pretvoriti u pepeo ako te po‐ gledam. Ali ako me imenuješ za svog kraljevskog supruga, Aurelija, s tobom bih mo‐ gao da budem kao Helijus. S tvojom moći i mojim znanjem mogli bismo da upravlja‐ mo Balom kao niko do sada. Zastao je pre nego što je nastavio. - Ali nisam te doveo ovamo da bih pričao o bu‐ dućnosti. Doveo sam te da ti pokažem prošlost. Gledaj. Projektor je bučno oživeo i na zidu ispred njih pojavile su se drhtave slike. Videla je polugolog Andreja, titanski ogromnog, uveličanog da bi popunio veliki ekran. Pred njim je bila presavijena prelepa mlada žena tamne kose zadenute za uši. Imala je šik paž frizuru koja je naglašavala njene pune crvene usne i jagodice na kakvima bi joj i mačke pozavidele. Kratka suknja od teksasa bila joj je zadignuta oko struka. Crveni tragovi na mekoj, preplanuloj koži njenih butina označavali su mesto na kom joj se usekao lastiš belih pamučnih gaćica, na brzinu svučenih da bi Andrej mogao da pro‐ dre. Sad se zarivao u nju u nepravilnom, nasumičnom ritmu, za koji je Aurelija videla da je plod strasti. Tu nije bilo rituala, to nije bilo ispunjavanje dužnosti. To je bilo tu‐ canje u svom najogoljenijem izdanju. Aurelijin pogled je pao na jarkocvreni beleg u obliku dveju trešanja istetoviranih tik iznad ženine stidne kosti. Aureliji je srce stalo. Onda je shvatila da je to prava teto‐ važa. I ne naročito otmena, pomislila je s primesom ogorčenja. Pažnju su joj privukli pokreti u pozadini. Svetla. Šarene zastavice. Šator gatare i za‐ vesa od šarenih staklenih perli na ulazu koja leprša na vetru. To se dešavalo na vašaru u Hempsted Hitu. I dalje je bilo svetio, ali na nebu se već videlo kako se oblaci gomi‐ laju, a činilo se i da vetar jače duva. Ona i Siv su tada verovatno vozile automobil na sudaranje. To je bilo nekoliko minuta pre nego što je počela kiša i pre nego što su njih dve potražile zaklon pod šatrom s vozom strave. Jedva sat kasnije Andrej je spustio svoje usne na njene i zauvek joj promenio život. A sada, evo ga tu kako se kao životi‐ nja pari s drugom ženom koju je verovatno tek upoznao. Tristan je rekao da je Andrej imao zadatak da proverava žene, ali ovo nipošto nije izgledalao kao otaljavanje oba‐ veze. Na Andrejevom licu jasno se videlo da uživa. Je li znao ko je Aurelija, ili je mo‐ rao da krene redom, od jedne do druge lepe cure na vašaru? Aurelija je progutala knedlu, ali nije mogla da skrene pogled, prikovan za njihova tela koja pljeskaju jedno o drugo. Posmatrala je njihove usne kako ispuštaju krike za‐ nosa, njegove napete mišićave udove u kontrastu s njenim mekim telom u neobičnom spletu suprotnosti spojenih uzajamnom privlačnošću. Tristan je prekinuo taj film, a onda pustio drugi, zatim sledeći, i tako redom. Bes‐ krajan niz Andrejevih slika u ulozi zaštitnika kako vodi ljubav s najrazličitijim žena‐ ma koje je Aurelija mogla da zamisli. Bilo je mladih, starih, čvrstih, mekih, sitnih, 169
krupnih, lepih i običnih. Na kraju je prestala da obraća pažnju na crte njihovog lica. Jednostavno je pratila izraze požude i nesputane želje koja se oslikavala na licima tih žena i na Andrejevom licu. Toliko je puta videla taj isti izraz na njegovom licu, to po‐ sebno izvijanje usana i mrštenje veđa kad je dolazio u njen krevet i prodirao u nju s pomamom opsednutog čoveka. Kao da je time želeo da potvrdi svoje vlasništvo nad njenim telom, a ona nije mogla da izdrži i otvarala je oči kršeći pravila svojih tutorki. Želela je makar načas da vidi muškarca kog voli dok svršava u nju. - Dosta - napokon je rekla. - Dovoljno sam videla. - Čak se i Aurelija iznenadila hladnoćom sopstvenog glasa. Tristan je isključio projektor, pažljivo vratio rolne filma u odgovarajuće kutije i uredno ih složio na police. Onda je niz beskrajne hodnike otpratio Aureliju do lifta. Nisu razmenili ni reč dok nisu izašli napolje. Aurelija je odmah pojurila prema vrati‐ ma koja vode u vrt. Kad je stigla tamo, odahnula je s olakšanjem što više nije zaklju‐ čana u zatvorenom prostoru. Čekala je da je preplavi spokoj koji se uvek javljao kad bi se našla okružena uredno potkresanom živicom, nežnim šuštanjem lišća na drveću i blagim žuborom vode preko glatkog kamenja. Bila je skoro potpuno zaboravila na Tristana kad se ovaj konačno oglasio. - Pa - kazao je - hoćeš li pristati na ono što sam ti predložio? I hoćeš li odabrati jed‐ nog od nas dvojice? - Da - odgovorila je Aurelija. - Hoću. Okrenula se i otišla prema spavaćoj sobi staklenih zidova. Nije se ni osvrnula. Pi-Džej ju je čekao s toplim napitkom od ružine vodice i meda posluženim u bledo‐ ružičastoj šolji za čaj, tanjirom iseckanog manga blago začinjenog s nekoliko kapljica limete i ukrašenog jednim od živopisnih ljubičastih cvetova što su rasli u suprotnom uglu vrta. Pi-Džej je tako posvećeno obavljao dužnost njenog sluge i družbenika da je razvio natprirodnu sposobnost da predoseti njene potrebe, želje i apetite. Kao da je bio vidovit. Često ni sama nije bila svesna za šta je raspoložena dok joj Pi-Džej to ne bi dao. Dnas mu, međutim, nije izdala uobičajena naređenja. - Pi-Džeje, molim te dovedi mi madam Deno - rekla mu je. On je odmah požurio da ispuni njenu zapovest i ubrzo se vratio u društvu tamno‐ kose žene koja je nadzirala veći deo njene obuke. - Zvala si me, Aurelija? To je veoma neuobičajeno - rekla je madam Deno pažljivo podešavajući nabore još jednog dugog somotskog ogrtača. Ovaj je bio u istoj nijansi bledoružičaste kao sirup od ružine vodice koji joj je Pi-Džej pripremio. Činilo se da su sve haljine madam Deno istog kroja, ali Aurelija je bila sigurna da je nikad nije dva‐ put videla u haljini iste boje. Imala je onoliko različitih somotskih ogrtača koliko je Aurelija imala pari donjeg veša. - Ali moram priznati da je to probudilo moju radoz‐ nalost. Jedini znak iznenađenja na licu madam Deno, dok je Aurelija ukratko iznosila svoj 170
predlog, bio je skoro neprimetan tračak osmeha na njenim inače bezizraznim usnama. Zavladala je tišina, koja kao da je trajala čitavu večnost pre nego što je madam Deno najzad progovorila. - To je prastari običaj - rekla je. - Koliko mi je poznato, nije upražnjavan u novije vreme. Ali u pravu si. Kao buduća gospodarica možeš da odabereš supruga, a ako ose‐ ćaš da ne možeš da se odlučiš, kao što kažeš, onda imaš pravo da zahtevaš ritual oda‐ bira. Kazaću Andreju da se vrati, kao što si zahtevala, i organizovaću sve što treba. Uhvatila je skute svog ogrtača i krenula napolje, ali se u poslednjem trenutku okrenu‐ la. - Aurelija - kazala je. - Da, madam? - odgovorila je Aurelija, više iz navike nego iz poštovanja. - Jesi li sigurna? Nakon tog rituala, više nema povratka. Imaš pravo da staviš svoju sudbinu na kocku, ali rezultat tog kockanja biće neopoziv. I kocka će ti odrediti supru‐ ga. - To mi je jasno - Aurelija je klimnula glavom. - Čvrsto sam rešila. To je jedini na‐ čin. * * *
San joj nije dolazio na oči te noći. Prevrtala se po krevetu tražeći utehu u mirnim sno‐ vima, kojih nije bilo. Na kraju je probudila Pi-Džeja i zatražila da je zadovolji kako bi mogla da se opusti. - Da, gospodarice - rekao je s obožavanjem. Onda je nežno spustio glavu među Aurelijine noge i prislonio usne na njeno međunožje. Ona je izvila leđa, podigla kuko‐ ve, uhvatila ga za potiljak i zabila vrh njegovog prćastog nosa dublje u sebe. Tako se trljala o njega sve dok joj orgazam nije potresao telo i izbrisao joj svaku misao iz gla‐ ve. To seksualno pražnjenje delovalo je na nju kao droga te je prespavala najveći deo sledećeg dana. Njene sluge došle su uveče da je pripreme za ceremoniju koja će biti održana u ponoć. Smatralo se važnim da buduća gospodarica što pre način svoj izbor i time utre put za ritual tetoviranja, koji će biti obavljen na sledećem Balu. Aurelija je bila udubljena u misli dok su joj sluge sunđerima brisale kožu, a onda joj oprale i osu‐ šile dugu kosu. Posle toga su joj u celo telo utrljale mirišljava ulja. Ovog puta je zatra‐ žila teži miris. Nešto drvenasto, mošusno, nešto što podseća na zemlju. Htela je miris koji će je podsećati da je staložena i moćna. Kad je kucnuo čas, vezali su joj oči. Aurelija je zatražila da joj stave povez umesto da se oslanja na snagu volje. Htela je potpuno da se usredsredi na nadražaje i da je pritom ništa ne ometa. Prvi muškarac koji ju je uzeo bio je Tristan. Prepoznala ga je samo po tome što nije bio Andrej. Bio je zadihan od uzbuđenja i još nečeg. Bila je to grozničavost na ivici ludila. Ispoljio je životinjsku strast kad ju je zgrabio za podlaktice. Njegov stisak je bio 171
tako čvrst da se osećala kao da je steže luđačka košulja. Ležala je na leđima, izvaljena na gomilu mekih jastuka. Raširenih nogu je čekala da stigne jedan od njenih mogućih supruga i uzme je. Tristan ju je jednostavno dočepao i prevrnuo na stomak nošen strašću proisteklom više iz besa nego iz ljubavi. Zario joj je koplje gotovo bez ikakvog upozorenja. Osetila je samo kako ju je uhvatio za ramena, a onda se tako brutalno za‐ rio u nju da se Aureliji učinilo da će je rascepiti nadvoje. Bio je sirov i divalj, ali i u samoj Aureliji je bilo nečeg zverskog. Posedovala je strast blisku Tirstanovom ludilu. Ta strast je tinjala u njoj čekajući samo odobrenje ljubavnika koji prkosi pravilima da bi se oslobodila. Kad je prkosno vrisnula, vrelina njenih belega se rasplamsala uobičajenom jačinom. S naletom neverovatne snage po‐ digla se na šake i kolena dok ju je Tristanovo telo i dalje pritiskalo svom težinom. Zbacila ga je sa sebe, gurnula ga na leđa i opkoračila ga. Prikovala mu je ručne zglo‐ bove za krevet, a onda se spustila na njegovu dugačku, ukrućenu kitu. On je odgovo‐ rio jednakom žestinom. Rvali su se i prevrtali kao životinje preko dušeka pripremlje‐ nih za njih. Na kraju su se skotrljali na vlažni travljak. Sve tetovaže na Aurelijinom telu su buknule. Gorele su jarko kao zvezde na nebu. Raspaljena čula su vrištala zahtevajući da odabere njega. Da se odluči za opasnost. Da odabere Tristana. Ubeđivala su je da su Andrejeva ljubav i način na koji ju je uzi‐ mao previše krotki i tradicionalni. Govorila su joj da bi njeno telo i um možda mogli da napreduju ako krenu putem vatre i nemira. Istovremeno, stara Aurelija ju je savetovala da bude strpljiva i ostane verna svom ranijem snu. Još ima vremena za konačnu odluku. Došao je trenutak da osveži dušu na prvobitnom izvoru koji je u njoj probudio svet ispunjen užitkom. Začulo se zvono. Zvuk je bio dubok i težak. Potmulo je odzvanjao istorijom i tradi‐ cijom. Aurelija je znala da to znači da je prvi takmičar obavio svoj deo rituala. Andrejev dodir bio je svež i umirujuć kao blag povetarac po vrelom letnjem danu. Sagnuo se, zavukao ruke ispod nje i podigao je. Vratio se do dušeka i spustio je na njih oprezno kao da je od najfinijeg porculana. Sagnuo je glavu nadnevši je nad njene lake povrede. Prešao je jezikom preko svake ogrebotine na njenom ramenu i nežno spustio usne na svaku od njih. Ona je udisala njegov miris i sa svakim udisajem osećala kao da upija po jednu kap njegove duše. Uzdahnula je s uživanjem i zaronila prste u nje‐ govu kosu vukući ga da legne pored nje i pribije glavu uz njeno rame. Bili su savršen par, baš kao parovi ptica koji su sletali u vrt Mreže. Tristanova pritužba dolebedela joj je do ušiju kao kroza san. - Hej! To ne bi smelo tako... Andrej ga je prekinuo. I on je imao nešto da kaže. - Tvoja budućnost nije zapisana u prošlosti, Aurelija - šapnuo joj je na uvo. - Mo‐ žeš da je odabereš. Da sama prokrčiš svoj put. Naš put. 172
- Da - odgovorila je i tada je znala šta će uslediti. Uzela je Andrejeve šake i čvrsto ih stegla. Onda je svu svoju pažnju, svaku sinapsu i nervni završetak usredsredila na buđenje moći za koju je znala da je ima. Usmerila ju je prema Andreju stostruko poja‐ čavajući struju koja bi zaiskrila kad god bi se dotakli. Na kraju je osetila kako se An‐ drej grči i drhti kao prilikom silovitog orgazma. Okupljenima su se oteli duboki uzdasi. Masom se proneo žamor zaprepašćenog sa‐ šaptavanja. Andrejeveo telo je klonulo u njenim rukama. Aurelija je strgnula povez s očiju. Bilo je tu, na njegovim grudima, jasno pod srebrnim zracima skoro punog meseca. Tačno iznad njegovog srca pulsirala je jasno ocrtana jarkocrvena tetovaža. Savršen odraz u ogledalu srca istetoviranog na Aurelijinim prsima. Ta dva srca sada su kucala u istom ritmu. Andrej je otvorio oči i pogledao svoje grudi. Onda je pogledao Aureliju, koja je nadneta nad njega zadivljeno posmatrala beleg na njegovoj koži. Tristan? Andrej? Iako se i dalje lomila između dvojice muškaraca, koji su po svemu bili nebo i zem‐ lja, činilo se da je odluku donelo njeno srce. Zapravo, njena srca. - Tvoj sam, Aurelija - nežno je prošaptao Andrej. I Aurelijina srca i telo rekli su joj da su sve žene s kojima je ranije bio sada samo senke koje su prošle kroz noć, a kad zora svane, njih dvoje će zauvek biti zajedno. Tako je suđeno. Tristan, taj mračni, iza‐ zovni oblak koji ju je nakratko pomeo, počeo je da joj se povlači iz uma, a sitni trago‐ vi koje je ostavio na njenom telu postali su beznačajni. Kada je ustala, zavladala je tišina ispunjena strahopoštovanjem.
173
11. Naslikana žena Aureliji je Bal došao u san. Svakojake slike su je opsedale pet dana i pet noći. Kao da je bila izložena napadu sopstvenog uma. Telo su joj potresali moćni orgazmi dok je spavala i često se budila drhteći, lepljiva od znoja i uzbuđena kao nikad do tada. Seks je postao središnja tačka ne samo njenog života već čitavog njenog bića i Aurelija je jednostavno vibrirala od požude. Ovladala je moći svojih tetovaža. Samo jednom usredsređenom mišlju mogla je da prizove čitavu tapiseriju zadovoljstva na svom telu, ili da izražava raspoloženje, potrebe i želje oživljavajući odgovarajuću sliku na svojoj koži. Ali kad je bila u svojoj spavaćoj sobi, oslobođena od svakodnevnih obaveza i sklupčana u Andrejevom snaž‐ nom zagrljaju, koža joj se pretvarala u pejzaž na kom su se u blistavim slikama odra‐ žavala sva njena osećanja i misli u tom trenutku. Ponekad su vodili ljubav i u snu. Aurelijine želje su bile tako usklađene s njenim umom, srcem i fizičkim potrebama da nije uvek bila sigurna koji deo nje pokreće nje‐ ne udove. Činilo se da su joj se um i telo tako sjedinili da su svesne misli i voljni po‐ kreti izgubili svaki smisao. Kad je bila sa svojim suprugom, nesputana i neopterećena pravilima, oboje su se ponašali kao životinje. Zajedno su bili kao jezgro tornada. Kad su im tela bila spojena, ostatak sveta nije postojao. Dok se on kretao u njoj, Aurelija se osećala kao da leti i neprestano lebdi na krilima požude. Osećala se kao da je došla kući i našla mirnu luku na ostrvu njegovog tela. Ona više nije bila samo saputnik ili pripadnik Bala u stalnom pokretu. Andrej je bio njeno sidro, a ona njegovo. Jedno drugom su bili čitav svet! I tako, dok je pospana Aurelija treperila u Andrejevom naručju, on ju je čvrsto gr‐ lio, a belezi na njenoj koži su bukteći oživljavali slike koje su joj se širile preko stoma‐ ka, grudi i butina. Andrej je onda naglas čitao obrasce Bala koji su se pojavljivali na njenoj koži, kao da su te tetovaže mapa koja će ih odvesti do skrivenog blaga, ili bar trag koji će im ukazati na temu sledeće proslave. Datum je već bio određen i svaki dan koji je prolazio bez odgovora buduće gospodarice bio je izgubljen dan. Dan koji je mogao biti iskorišćen za neophodne pripreme. Imali su sve manje vremena, na šta je madam Deno Aureliju redovno podsećala. - Ponovo si sanjala konopac - rekao joj je Andrej kad je svanulo i kad je Aurelija 174
napokon zatreptala i otvorila oči. Bila se ušuškala uz njega, glave ugneždene između njegove brade i ramena. Ruka joj je bila opušteno prebačena preko njegovih grudi, a noge su im bile prepletene. Često su se budili zagrljeni, prepletenih udova, čvrsto spo‐ jeni. Kao da su im tokom noći tela tražila istu onu bliskost koju su njihove duše već pronašle. Pošto je obuka službeno završena, Aureliji su ponudili mnogo otmeniji apartman u jednom hotelu u centru Sijetla koji je Mreža koristila za smeštaj svojih najekskluzivnijih klijenata, ali Aurelija je to odbila. Navikla se na umirujuće okruže‐ nje japanskog vrta, na svetlost koja joj je obasjavala krevet prodirući kroz velike stak‐ lene prozore i na prijatno društvo Pi-Džeja, koji je i dalje povremeno spavao u pod‐ nožju njenog kreveta kad je Andrej bio na poslovnim putovanjima. Aurelija je trepnula rasterujući poslednje ostatke sna. Potpuno se razbudila. U pos‐ lednje vreme njeni snovi bili su tako živi i uverljivi da više nije bila sigurna šta je java, a šta maštarija. - Da - odgovorila je umiljato se pripijajući uz njega i ljubeći ga u obraz. Andrej se nije brijao nekoliko dana te joj je bradom grebao usne. - Ali san nije bio ružan. - Po‐ kušala je da u mislima ponovo premota noćne prizore, ali prisećanje na slike koje su joj ispunjavale um dok je spavala ličilo je na pokušaje da prstima uhvati dim. Što je brže pokušavala da ih uhvati, to su se one brže raspršivale. Jasne pojedinosti su joj iz‐ micale, ali uvek je mogla da se seti kako se u tim trenucima osećala. Andrejeve šake na njenom licu bile su tople dok joj je provlačio prste kroz kosu. To je obično radio kad je bila uznemirena, ili kad joj je trebala uteha. - Pojavila se nova tetovaža. Drvo. Ovde - rekao je prateći obrise stabla od njenog stomaka do grudi, preko kojih su se izvijale grane drveta. Aurelija ga je uhvatila za ruku i pritisnula je uz grudi. Znala je da on pamti položaj svakog belega na njenom telu kao da su mu te slike utisnute u srce, baš kao što su utisnute u njenu kožu. Sledeće noći sanjala je vodu, kako se davi, ali ipak može da diše. - Da to nema veze s tvojim roditeljima? - upitao ju je Andrej. Aurelija je odmahnula glavom. - Ne. Nije izgledalo tako - rekla je. - Ovo nije bila noćna mora. Plivala sam. Bila sam ljudsko biće, ali sposobna da živim ispod površine jezera. Kao sirena. Sledeće noći sanjala je kako leti na krilima anđela, a noć nakon te kako bukti u pla‐ menu, ali ne sagoreva. Svaki san na njoj je ostavljao odgovarajući beleg. Pete noći ni‐ šta nije sanjala, ali je izgarala od želje da vodi ljubav. Kad se probudila, uhvatila je sebe kako opokoračuje Andreja. Njegovo koplje je već bilo ukrućeno odgovarajući na neodložnu potrebu da je zadovolji. Sokovi su joj se slivali niz bedra pripremajući je za njegov ulazak. Otvorio je oči i smestio se između njenih nogu. Ona je zastenjala kad ju je čvrsto uhvatio za kukove i počeo da je pomera napred-nazad sve dok ona nije počela da mu trlja klitoris o karličnu kost. Onda se nagnula napred, uhvatila ga za ra‐ mena i počela da se nasađuje na njega. Nastavila je tako sve dok se nije umorila i klo‐ nula mu na grudi. Andrej ju je čvrsto privio uza se te su ponovo zaspali i dalje spoje‐ 175
ni. Nisu se probudili sve dok se senke koje su prodirale kroz staklene zidove pagode nisu izdužile i dok se nisu naježili od svežine večernjeg vazduha. - Elementi - rekao joj je Andrej te večeri. - To ti poručuju snovi kojih ne možeš da se setiš i slike koje ih prate. Zemlja, voda, vazduh, vatra. A poslednja je energija. Etar. To je pet elemenata. - Zamišljeno se namrštio. - Mislim da nikad nismo imali proslavu sa svih pet elemenata. Naravno, imali smo neke od njih. Legenda kaže da je na jed‐ nom Balu održanom na nekom parobrodu tema bila pakao. Imali smo i znake zodijaka i vodu... Ali mislim da nikad nismo imali svih pet elemenata. - Onda će to biti tema mog Bala. Našeg Bala. Pozvonila je dozivajući Pi-Džeja, koji je onda pozvao madam Deno, a ova se, na‐ kon što joj je Aurelija saopštila svoju odluku i želje, bacila na posao. Aurelija se uglavnom starala o umetničkoj strani svečanosti, no kao buduća gospo‐ darica imala je poslednju reč u svemu, od teme i mesta održavnja Bala, preko spiska gostiju, sve do vrste čaša i pića i zakuske. Sve je pomalo podsećalo na planiranje ven‐ čanja. Za razliku od većine devojaka s kojima je odrasla, ako se izuzme buntovna Siv, naravno, ona o nečem takvom ranije skoro da nije ni razmišljala. Taj zadatak joj se u početku činio preteškim. Bila je svesna potrebe da se pokaže dostojnom svoje dužnosti. Međutim, otkrila je da se doslovce svaka njena zamisao, pa čak i ona najčudnija, najskuplja ili naizgled neostvariva, ipak može sprovesti u delo zahvaljujući neiscrpnim fondovima Mreže, njenim talentovanim izvođačima i onom mističnom sastojku koji je Aurelija jednostavno smatrala prirodnom magijom slados‐ trašća. Posle toga jednostavno je uživala u pripremama za Bal i tom poslu se potpuno posvetila. Hvatala je kratke trenutke sna i jela na brzinu dok se trudila da svoje groz‐ ničave snove pretvori u stvarnost. Bal će biti održan u Engleskoj, njenoj drugoj otadžbini. Aurelija je želela da oseti svoje korene u Balu. Zato je ta svetkovina morala da se desi ne samo u zemlji u kojoj je odrasla već i na mestu čija istorija seže duboko u prošlost. Aurelija je zamišljala da će ih na tom mestu s osmesima posmatrati duhovi kraljeva i kraljica dok poštovaoci Bala budu plesali drevnim kamenim podovima. Odabrana je seoska kuća na prostranom, izdvojenom imanju severno od Londona u brdima Ciltern. Vlasnik kuće bio je jedan od najstarijih saradnika Bala. Aurelija ju je s Andrejem obišla pre nego što je donela konačnu odluku. Ta kuća joj je više ličila na raskošnu vilu sa kristalnim lusterima, tepisima od baršuna i kitnjasto izrezbarenom ogradom od mahagonija koja je oivičavala stepenište širine promenade. Konačnu od‐ luku je donela pošto je primetila široka staklena dvokrilna vrata koja su se kao čaroli‐ jom otvorila kad je prišla da osmotri vrt veličine fudbalskog igrališta i šumu u sklopu imanja iza njega. - Savršeno - rekla je. Domaćin i vlasnik imanja, Tomas, bio je visok muškarac u kasnim pedesetim, grubih i odsečnih manira u neskladu s njegovom čudnom frizurom i naočarima s okvirom u leopardovoj šari koje je nosio na vrhu izduženog nosa. On je 176
na to samo klimnuo glavom i dogovor je sklopljen. Tokom obilaska imanja, Tomas je sve vreme išao ispred njih kao vodič. Imao je dr‐ žanje i odmeren hod plemića. Međutim, mnogo veći utisak je ostavljala njegova prati‐ lja, mlada žena koju je vodio na lancu vezanom za srebrnu ogrlicu oko vrata. Ona je bila gola i hodala je četvoronoške, ali je pre podsećala na lavicu nego na psa. Sa sva‐ kim pokretom njenih oblih bokova duge noge su joj se pomerale s takvom lakoćom da se činilo kako je rođena da se kreće kao životinja, a ne kao čovek. Na kraju, kad su Aurelija i Andrej završili obilazak, ustala je kako bi se oprostila s njima. Aurelija je smatrala da ta žena nije obična. Oči su joj se presijavale u raznim nijansama zelene poput zmijske kože, a usne, bez ruža i sasvim prirodne, bile su crvene i sočne kao ja‐ buka koju je Eva zagrizla u raju. Aurelija nije mogla da odoli i pogledala je naniže. Tamo, samo pola prsta iznad njenog potpuno glatkog međunožja, bio je istetoviran bar-kod, a pored njega broj jedan. Kad joj se pogled sreo s Aurelijinim, osetile su uza‐ jamno razumevanje. Shvatile su da obe poseduju izuzetnu snagu uprkos njihovim na‐ izgled potpuno različitim položajima. Andrej je pre posete objasnio Aureliji da je žena obeležena brojem jedan ono što Bal naziva „svetom kurvom”, stvorena da drugima pruža užitak. „Provereno” je da li bi mogla da bude gospodarica Bala pre nego što su otkrili Aureliju. Ustanovljeno je da ima neiscrpne sposobnosti za užitak, ali ona je želela isključivo da bude potčinjena i da je poseduju. U njoj nije bilo ni tračka želje za dominacijom, u čemu se Aurelija sa‐ svim lako snalazila, što je bilo ključno za ulogu gospodarice Bala. Broj jedan je odabrana da postane robinja i na opšte iznenađenje članova Balskog saveta, ona je za gospodara odabrala Tomasa. Svi su očekivali da će to biti Tristan, ali sveta kurva je odabrala neobičnog Engleza s naočarima. On je sada posedovao ključ zlatnog katanca na ogrlici oko njenog vrata. Aurelija je podsetila sebe da stavi Broj jedan na spisak gostiju, ali ne samo kao To‐ masovu pratilju. * * *
Dani su prolazili u odabiru izvođača. Aurelija je dobar deo tih obaveza prebacila na druge, ali insistirala je da lično odabere balerine koje će nastupiti u tački posvećenoj vodi. Odlučila je da bude izvedena scena iz „Labudovog jezera” u kojoj će dve glavne balerine iskusiti ponovno rađanje kroz utapanje. Zamisao je možda bila uvrnuta, ali Aurelija je time želela da obeleži smrt svojih roditelja i da na prijatan način stavi tač‐ ku na taj događaj. Za ulogu Odete Aurelija je odabrala ukrajinsku plesačicu po imenu Ljuba, koja se tako graciozno izdigla iz vode da se činilo da je deo nje, kao da joj je telo načinjeno od izmaglice što lebdi nad morem posle oluje. Iako pre nastupa nije znala da je tema Bala voda, Ljuba je na audiciju došla s nastupom praćenim Debisijevim „Morem”. Aurelija se nije iznenadila kad je saznala da su Ljubu, lepoticu natprirodne gracioz‐ 177
nosti, skauti Mreže već ranije uočili. Proverili su da li je podobna za ulogu gospodari‐ ce pre nego što su ušli u trag Aureliji. S njom je plesao Andrej. Posle toga je podneo izveštaj da se radi o izuzetno lepoj i darovitoj ženi, ali da ona nije sledeća gospodarica Bala. Njeno srce je već pripadalo nekom muškarcu, zbog čega nikad ne bi mogla pot‐ puno da se preda tom pozivu. Za razliku od nje, pomislila je Aurelija. Ali više nije osećala nikakvo kajanje ni gri‐ žu savesti zbog toga. Znala je da poseduje retku veštinu potpunog prepuštanja, preda‐ vanja svoje duše i uma potrebama tela. Uprkos vezi s Andrejem, bila je svesna da bar jedne noći u godini može slobodno da pliva na talasima požude, potpuno neoptereće‐ na bilo kakvom vezanošću za njega koju je obično osećala. Ona je, jednostavno, takva. Počela je da razmišlja o ceremoniji svog krunisanja. To je jedino za šta se će posta‐ rati drugi. Tradicija je nalagala da bude uzeta u svečanom ritualu pred poštovaocima Bala, ali neće znati ko će joj biti partner sve dok ne počne ceremonija. Međutim, kao buduća gospodarica, već je bila odlučila da raskine s tradicijom i znala je da će tokom svoje vladavine uneti velike promene u Bal. To nije bila samo njena želja već i dužnost. Nedelje napornih priprema prošle su kao u magnovenju, a onda je stigao i sudbo‐ nosni dan. * * *
Noć je bila vedra, a nebo posuto zvezdama koje su sijale poput bestelesnih anđela pristiglih da blagoslove njihovu svetkovinu. Taj prizor je ohrabrio Aureliju i pomogao joj da se smiri dok je poslednji put obilazila kuću kako bi se uverila da je sve kako tre‐ ba i baš onako kako je zamišljala, pre nego što uniformisane sluge počnu da pozdrav‐ ljaju goste koji će stići svakog časa. Uhvatila je Andreja za ruku te su zajedno izašli na travnjak pretvoren u tropski raj ispunjen snažnim mirisom plumerije i sav blistav pod svetlošću stotina plamenova koji su lebdeli u vazduhu poput svitaca bez krila. Nema sumnje da su ih u vazduhu održavali nevidljivi mehanizmi koje su vešto smislili unajmljeni iskusni inženjeri. U vrtu su podignuta četiri šatora, tako da je prostor bio podeljen na četiri jednaka dela. Peti šator se nalazio u sredini. Prvi šator je bio prikaz Aurelijinih prvih koraka na stazi Bala. Ljudi su visili s konopaca baš kao na umetničkoj izložbi koju je posetila sa Siv. U šatoru je bilo i drveća, skoro u prirodnoj veličini, ali potkresanog s istom pre‐ ciznišću s kojom je ona na kraju naučila da se stara o svom bonsaiju. Valter je bio za‐ dužen da pomogne oko tehničkih detalja i on je svoj posao obavio majstorski. Kad su ušli u prvi šator, Aurelija se nasmešila. Tražila je od Valtera da prenese onaj osećaj spokojstva i staloženosti koji ju je uvek obuzimao kad je bila vezana i on je uspeo u tome. Sa grana drveća ljudi su visili na konopcima kao zrelo voće. U središtu šatora bilo je drvo koje nije raslo iz zemlje, već je složenim nizom užadi bilo prikačeno za krov. Za njegov koren bili su vezani muškarac i žena u zagrljaju. Od njih je polazio 178
konopac spajajući sve izvođače i sva stabla poput ogromne paukove mreže. Za Aureli‐ ju to je istovremeno bio simbol sigurnosti i prepuštanja, konopac zategnut između za‐ jedništva i samoće, kao žilet tanka ivica koja je delila ograničavanje i slobodu. Iznad njih je treperio znak na kom je pisalo: „Zemlja. Ono što nas sputava istovremeno nas oslobađa”. - Uskoro će početi - rekao je Andrej podsećajući je da svakog trenutka može biti pozvana kako bi dala znak za početak proslave. Nije morala da ulazi u ostale šatore i uveri se da će sve izgledati baš onako kako je zamislila. Znala je da se dvanaest plesa‐ ča nalaze ispod površine veštačkog jezera i čekaju da stigne Ljuba i povede ih kroz ples života i smrti ispod natpisa: „Voda. Ono što nas utapa istovremeno nas održava u životu”. Nije sumnjala da će pedesetak nagih tela lebdeti na krilima heruvima ispod natpisa: „Vazduh. Ono što nas obara pomaže nam i da se dignemo”. I bila je sigurna da će jedna zamračena prostorija uskoro zablistati od plamtećih tela ispod poruke: „Vatra: Ono što može da nas opeče donosi nam i svetlost”. Poslednji šator bio je posvećen sa‐ mim posetiocima Bala. On će biti prazan dok noć ne dostigne vrhunac, a gosti će sami sazdati sopstvenu magiju i tako stvoriti peti element. Etar. Bal nije bio samo proslava seksualnosti, već i ljuduskosti, njene dvojnosti i nesavr‐ šenosti koja donosi i radost i slobodu onima koji dozvole sebi da osećaju, žive i iskuse užitak. Aurelija se oprostila s Andrejem ispod grana okačenog drveta. U tom trenutku, bez obzira na to šta će joj doneti Bal i njene obaveze prema njemu, poželela je jedino da zauvek stoji tako u Andrejevom čvrstom zagrljaju u šumi mirnih tela i nežnih udisaja i izdisaja koje je bilo nemoguće razlikovati od šuma blagog njihanja grana. Snažno ju je privio uza se i spustio svoje usne na njene. -Kad se ponovo budemo videli, bićeš gospodarica Bala - prošaptao je. - Ali moja gospodarica si od samog po‐ četka, od našeg prvog poljupca. To ništa neće promeniti. - Niko i ništa - potvrdila je Aurelija. Znajući da je kucnuo čas, ponovo ga je poljubila u usta, a onda se okrenula i otišla. Vratila se madam Deno i njenoj armiji slugu koje će je odvesti na kupanje, oblačenje i pripremanje za ceremoniju. Za to vreme goste će napokon pustiti pod šatore, da nešto popiju i zabave se dok ne dođe vreme da je proglase gospodaricom, i to onom pravom. Tada će se njena sudbina zauvek spojiti sa sudbinom Bala. Sati su prolazili. Aurelija je s lakoćom, kao što je činila u poslednje vreme, pronašla unutrašnji mir i prepustila se doterivanju. Dugu kosu su joj oprali i osušili. Prelivala joj se niz ramena kao vodopad smeđeplavih uvojaka. Koža joj je bila nauljena i samo delimično pokrivena ogrtačem koji su joj odabrali. Ogrtač je bio tanak i proziran po‐ put paučine. Ustala je od stola za oblačenje. Sluškinje su je ispratile kroz hodnike vile, sve do stepeništa prekrivenog somotom, a odatle u središte vrta. Znala je da je tamo čekaju gosti Bala i izvođači. 179
* * *
Neko je dao znak i Aurelija je osetila kako je hvataju za gležnjeve, struk i ramena. U jednom jedinom brzom pokretu, naporno uvežbavanom mesecima, podigli su je i dr‐ žali metar iznad okupljenih. U glavi su joj se još kovitlale misli o svemu što se desilo te noći. Bila je omamljena snažnim, upornim ritmom industrijskog roka koji je i dalje gruvao iz velikih zvučnika na obodima vrta. Duboki tonovi basova odjekivali su po‐ put grozničavog lupanja srca, neumoljivo se ponavljajući. Aurelija je na trenutak ose‐ tila snažnu uznemirenost. Kao da joj je duša napustila telo, kao da naga žena koju su nosili visoko iznad ustalasane mase plesača i obožavalaca nije ona, kao da nema veze s njom. Nakratko je bila i posmatrač sopstvenog krunisanja, kao da joj se duša odvoji‐ la od tela nad kojim više nije vladala. Sve je stalo. Muzika je utihnula i usledila je promena ritma. Pomamna, grozničava huka indus‐ trijskog roka povukla se da bi je zamenila moćna, živa i titrava melodija na električ‐ noj violini. Zvuk violine i dalje je bio praćen nezaustavljivim mašinskim ritmom koji je dikti‐ rao metronomsku brzinu i usmeravao je. Aurelija je pretpostavila da gudalo drži pre‐ lepa riđokosa violinistkinja koju je primetila ranije te večeri. Zamislila je kako njena raskošna vatrena griva poskakuje i leti prateći svaku notu. Melodija joj je zvučala poznato, čak kao klasična muzika, ali ubrzana. Zvuk je bio divalj poput voza koji tut‐ nji kroz noć, opojan i omamljujuć. Šake koje su je držale prilagodile su stisak. Dve su joj poduprle lopatice, još dve se postarale da se ne savije u struku, a još jedan par ruku joj je obuhvatio zadnjicu izdi‐ žući joj karlicu i gurajući je napred. Sledeći par nepoznatih ruku iz mase uhvatio ju je ispod kolena pomažući joj da savlada gravitaciju, a poslednji par ruku čvrsto ju je uhvatio za gležnjeve i široko joj razmaknuo noge nežno ih gurajući. Usmine su joj sada bile neumoljivo raširene i otvorene. Njeni blistavi, nabrekli nabori pulsirali su od neizrecive žudnje, a izložene unutrašnje zidove milovao je skoro neosetan lahor dopi‐ rući od komešanja mase ispod nje. Ljudi su se kretali šatorom uzburkavajući vlažan vazduh, koji joj se podizao do međunožja šaljući joj talase nadražaja i skrivenih želja kroz telo. Jedna šaka ispod nje se pomerila. Onda još jedna. Sada je putovala preko mora obožavalaca kao na letećem ćilimu. Svaki dodir je bio samo trenutan dok je napredovala šaku po šaku. Jezdila je preko mase napredujući kao krhka barka na uzburkanom moru. Aurelija nije pružala otpor. Pokušala je da se opusti, da olabavi mišiće kako im ne bi bila teška. Želela je da bude laka kao pero svi‐ ma onima koji su joj zajednički pomagali da napreduje bez imalo napora. Potpuno se prepustila trenutku, svesna da će kraj tog putovanja biti nezaboravan. Aurelija je isprva mislila da će je nositi kroz vazduh dok ne napravi krug kroz celu 180
publiku. Svi će je posmatrati kako kruži iznad njih dok im se ne zavrti u glavi, a onda će je spustiti u središte bezlične gomile. Ali baš kad je osetila kako se masa pod njom njiše i kako joj telo bezmalo lebdi bez pomoći njihovih ruku, ustanovila je da je i dalje oko dva metra iznad zemlje i da je nose napred ka nepoznatom odredištu. Noćna tama se povlačila s neba, mesec se gubio pod pokrovom oblaka, ali nju je i dalje grejala vrelina pohranjena u njenom telu. Zalihe strasti i nesputane požude ko‐ lale su joj žilama, pulsirale joj pod kožom i obavijale joj celo biće oblakom prijatne to‐ plote. Ostali okupljeni, oni koji je više nisu nosili, krenuli su za njom. Aurelija je znala da je svako od prisutnih u nekom trenutku učestvovao u njenom putovanju kroz vazduh. Muzika se izgubila u daljini dok su je nosili dalje u srce umiruće noći. Svi obožava‐ oci su je sledili, kao hodočasnici. Nosači su usporili. Iako su bili veoma pažljivi, mišići vrata su joj se napeli te je morala da okrene gla‐ vu na stranu. Tada je ugledala grupu učesnika Bala najbližu nosačima. Prepoznala je Siv u ležernom izdanju, kao obično. Nosila je bledoružičast šorts od teksasa i usku crnu majicu. Izdvajala se u gomili satenskih ogrtača, šifona i obojene golotinje drugih gostiju. Hodala je držeći se za ruke s Valterom i Tristanom. Blaženo se osmehivala. Tu su bile i madam Deno i gospođa Moriš. I Gvilam Irving, Broj jedan i Ljuba, prelepa ukrajinska plesačica, Florens i mnogi drugi čija imena nije znala, ali ih je viđala to‐ kom ovog svog putovanja. Neki su nedostajali: Loralin, Riđi, Edita. Pokušala je da se seti imena svih odsutnih i prisutnih, ali um joj je bio u stanju grozničavog iščekivanja. Gomila se razmakla i ukazala se staza kroz travu. Pažjivo su je spustili na zemlju. Trava je pod njenim bosim nogama bila poput mekog ćilima. Nosači su se povukli, a ona je polako uspostavljala ravnotežu dok je stupala na čvrsto tlo. Utom, poput vojne pratnje, sa strane su joj prišle Siv i Broj jedan. Stale su joj uz bokove i uhvatile je za ruke. U masi oko nje zavladala je tišina. Potom su je povele napred. Na kraju kratke šetnje kroz vrt čekala ju je postelja od belih cvetova posutih po zlatnim čaršavima. Sve je podsećalo na oltar postavljen unutar izdignutog rama od belog drveta na krhkoj platformi koja je lagano zaškripala kad je Aurelija oprezno i nesigurno zakoračila na nju. Legla je na leđa pomalo se plašeći da bi cvetna prostirka mogla biti gruba i nepri‐ jatna, ali bila je meka kao pamuk. - Raširi noge - prošaptala je madam Deno pre nego što se udaljila. Aurelija je poslušala. Sklopila je oči. Čvrstina muških toplih i snažnih nogu očešala joj je bedra dok joj se nepoznati muškarac smeštao između nogu. 181
Izgubila se u potmuloj tišini koja je vladala vrtom gde je ležala široko razmaknutih nogu, sva podatna. Bučna muzika, zvon glasova, sve to je otplovilo u neki drugi svet, kao da se cela duša Bala izmestila iz vremena i prostora. Osetila je čvrst mesnati vrh kurca kako joj se nežno pribija uz otvor, trlja je i nata‐ pa se njenim sokovima. Kad joj je muškarac nežno pomilovao dojku, Aurelija je uz‐ drhtala. Otkad je predstavljena gomili znala je da će je tucati kao nikada do sada. Taj trenutak je došao. Vrh njegovog koplja polako je prodro u nju, nezaustavljiv, nabrekao od snage i po‐ hote. Onda se malo povukao, skoro oklevajući pred mračnom dubinom njenog među‐ nožja. Onda je krenuo napred, prodirući do kraja. Celu ju je ispunio u jednom munjevi‐ tom naletu i smestio se u nju. Bio je kao stvoren za nju. Aurelija nije otvarala oči. To je bio Andrej. Onaj s kojim je odlučila da krši običaje. Prepoznala je način na koju ju je ispunio. Njeni mišići prepoznavali su svaki nabor i svaku žilu njegovog uda, njegov glavić i način na koji je pulsirao poput srca u dalji‐ ni. Na dobro poznat način se pripila uz njega, stegla ga nogama kao kleštima. Nakon složene obuke, naučila je da, i spolja i iznutra, razlikuje razne muškarce i žene. Pre‐ poznavala je svoje ljubavnike s natprirodnom preciznošću. Srce joj je poskočilo. Obavio ju je njegov poznati miris. Kad je Andrej prodro u nju ritmično se pomera‐ jući, iz skupa se razleglo potmulo brujanje nalik prigušenom horu, poput molitve. Po‐ čeo je polako, a onda, kako je snaga nadolazila, jebao ju je u sve bržim naletima. Svaki novi prodor raspirivao joj je požudu i kovitlac osećanja. Iako nije prvi put vodila ljubav pred drugima, Aurelija je znala da nikad nije imala toliku publiku. Bila je svesna da je posmatra najmanje dvestotinak ljudi. Ali više nije marila za to. Već odavno nije znala za stid, sramotu i grižu savesti. Zbog okolnosti u kojima se našla, bila je samo još više uzbuđena. Nije ni sanjala da je tako nešto mogu‐ će. Otvorila je oči. Andrej ju je netremice gledao. I on je bio nag, ali imao je raskošnu masku od pa‐ unovog perja, zbog koje je izgledao kao kralj ili sveštenik. Zemljotres je već počeo. Imala je utisak da joj srce pleše živahan, grozničav tango u grudima. Svaki nov nalet Andrejeve batine vinuo ju je do novog, višeg stupnja vrto‐ glavog zanosa. Dah joj se ubrzao, brujanje gomile se pojačalo do zaglušujuće buke i u glavi joj se zamutilo. Aurelija je znala da joj se Andrej smeši ispod maske. Uzvratila mu je osmehom. 182
Žestoko ju je tucao uz muziku glasova okupljenih posmatrača sve dok joj se um i telo nisu stopili u jedno ustremljeni ka božanskom užitku. Andrej se onda naglo odmakao, kao gromom udaren, i u poslednjem naletu zario joj je kitu jače nego ikad, dosegavši njene naizgled nove i neslućene dubine. Osetila je plamen njegovog vrhunca kako se poput talasa valja kroz nju, kupa je užasnom topli‐ nom i prži je. Ta vatra joj se brzinom svetlosti proširila kroz celo telo. Aurelija je urliknula od zadovoljstva. Andrej je uzdahnuo. Gomila se utišala. Pogledala je svog ljubavnika i videla ga kako se bori da dođe do daha i baca masku na pod otkrivajući raskošne tamnokestenjaste kovrdže okupane zracima jutarnjeg sunca. Osetila je kako joj se niz obraz sliva suza, ali nije mogla da je zaustavi. Pružio je ruku da je podigne. Najpre je mislila kako je silina orgazma koji je upra‐ vo doživela iscedila poslednju kap snage iz nje, ali kad joj je dodirnuo ruku, Aurelija se uspravila iznenađujuće lako. Ustala je i pustila Andrejevu ruku. Osećala se... preporođeno. Snažno. Nepobedivo. U prvim redovima gomile ugledala je Siv, koja ju je posmatrala sa strahopoštova‐ njem. Kao i svi ostali učesnici Bala. Aurelija se ispravila i stala odlučnije, blago razmakavši noge da uspostavi ravnote‐ žu. - Zora je - rekao je Andrej. Aurelija je osetila kako joj neobična energija kola golim, izloženim telom. Ali isto‐ vremeno je bila neverovatno spokojna. Pogledala je naniže i zanemela. Između svih prethodnih tetovaža, reči, belega i slika, razvijala se mreža nalik bršljanu. Granala joj se polako preko tela, nalik na jedva vidljive vene ispod blede kože, odnosno ispod pre‐ ostalih neoslikanih delića. Grane su izgledale kao žive dok su se širile u svim pravci‐ ma. Na kraju su se sve tetovaže spojile, centimetar po centimetar, grana po grana, list po list, reč po reč, rečenica po rečenica. Bio je to vrhunac za Aureliju. Tetoviranje je konačno prestalo. Sada joj je celo telo bilo oslikano. Od ogrlice na vratu do tankih lančića od zelenih listića na gležnjevima. Zora je svanula. Njeno nago, oslikano telo ocrtavalo se naspram izlazećeg sunca u vrtu Bala. Bio je to prizor vanredne lepote. U očima zadivljene publike, Aurelija je izgledala kao da gori. Bal je konačno dobio novu gospodaricu. 183
Epilog Samarkand, 21. vek Nekoliko godina kasnije, nakon što su snegovi okopnili i pozdravili prolećnu toplotu koja je ogrejala zemlju i more, Bal je stigao u nov grad. Bio je to grad proslavljen u mitologiji i legendama, smešten iza pustinja i stepa Centralne Azije. Balu je trebalo mnogo meseci da stigne do odredišta. Njegova flota neupadljivih automobila, kamiona, prikolica i drugih prevoznih sredstava grmela je auto-putevima nalik savremenom karavanu. Okupili su se ubrzo posle Božića u jednoj prometnoj luci na Kineskom moru, maskirani u putujući cirkus. Andrej je bio zadužen za logistiku te složene operacije. Uživao je u tom poslu pošto je dužnost zaštitnika Bala postala donekle izlišna nakon što je Aurelija preuzela dužnost gospodarice. Sad je Aurelija birala odredišta i godišnje teme, iako su, zapravo, njih dvoje mnogo većali o tome, tako da je to više bila stvar dogovora. Pošto bi se njih dvoje usaglasili, Mreža im je pružala pouzdanu administrativnu i finansijsku podršku za operaciju. U njihovom sedištu u Sijetlu pozadinom operacije upravljale su gospođa Moriš i madam Deno, dve iskusne i mudre žene u koje je Aurelija imala beskrajno poverenje. Obe su na Aurelijin zatev pristale da se vrate u sedište, a pomagala im je sposobna Florens. Iako je bilo teškoća na zabačenom i opasnom mestu gde je održan, prethodni Bal je, po opštem mišljenju, bio izuzetan. Amazonska prašuma je udesetostručila maštu organizatora i učesnika, a taj Bal se smatrao jednom od najvećih svečanosti održanih u novijoj istoriji. Zbog toga je slede‐ ća proslava predstavljala još veći izazov. Kao dete Aurelija je pomalo bila knjiški moljac, a sad je mogla da pusti mašti na volju i prizove u sećanje sve knjige na kojima je izgradila predstavu o svetu. U Samar‐ kandu je uvek bilo nečeg magičnog. Sam naziv i položaj tog mesta prizivali su slike iz „Hiljadu i jedne noći”. Aurelija je čvrsto rešila da ovaj Bal prevaziđe onaj prethodni. Tema Bala će biti „Alisa u Zemlji čuda”. Aurelija je smatrala da to otvara mnoštvo predivnih mogućnosti, maštovitih scenarija i prilika za prikazivanje lepote. Mesecima ju je usred noći budila razuzdana mašta dok su joj kroz glavu jurile uzbudljive slike. Tako je, korak po korak, gradila predstavu o proslavi kakvu želi da organizuje i vodi. Već mesecima su njeni sledbenici, hodočasnici užitka, posetioci dvora ljubavi, dru‐ žina obožavatelja Bala, putovali prema Samarkandu. Čim je vest objavljena, krenuli 184
su kopnenim, vodenim i vazdušnim putevima. Neki su bili bogati, neki siromašni, jed‐ ni su izgledali obično, kao računovođe, službenici i fabrički radnici, drugi krajnje neo‐ bično. Međutim, neupućeni posmatrač u njima ipak ne bi pronašao ništa previše upadljivo. S njima su stizali plesači, akrobate, čak i klovnovi, „ljudi od gume”, svakojaki čuda‐ ci, krojačice, krotitelji životinja i ljudi, majstori s bičem, lepi i prokleti, sveti izvođači, isporučioci hrane, sobarice, pastuvi, graditelji kaveza, majstori rasvete, timovi za vodu, slikari i vajari, tušta i tma onih koji su živeli za požudu, ljubav i uživanje. Bila je to zaista šarolika družina. U Samarkand su došli u potrazi za lepotom i veličanstvenim užitkom koji će dostići kad svane zora. Andrej i Aurelija su prethodne godine bili u izviđanju i odabrali mesto za održava‐ nje Bala na svega nekoliko kilometara od samog grada. Bilo je dovoljno izolovano da ne privlači radoznalce. Posle toga su počele izgradnja i pripreme za održavanje prosla‐ ve. Probe su nadzirali Siv i Tristan, koji su uspešno sarađivali iako su oboje bili vatre‐ ne prirode. Valter se povukao nakon poslednjeg Bala u Britaniji i sada je negovao svoj vrt na južnoj obali Engleske. Aurelija je baš odatle krenula u nov život te nikako nije mogla da zamisli da se tamo vrati. Međutim, nasmešila se zamislivši Valtera kako vaja svoje cvetove i stvara žbunove složenih oblika krećući se između njih vođen samo ču‐ lima mirisa i dodira. Sad je sve bilo spremno i do Bala je preostalo samo još nekoliko dana. Pogledala je Andreja u oči i u njima, kao uvek u to doba godine, opazila setu. Gledao ju je kao ne‐ moćan dečačić. Bila je to jedna od veoma retkih prilika u kojima je ispoljavao svoju nežnu stranu, tako drugačiju od njegovog muževnog, skoro vladarskog držanja. Imao je snažnu bradu, gustu tamnokestenjastu kosu, široka plivačka ramena i mišiće napete poput struna. - Nema razloga za tugu - rekla je Aurelija. - Znam - kazao je Andrej i nakratko skrenuo pogled. Videlo se kako ga ponovo raz‐ diru sumnja u njenu ljubav i svest da će je na Balu drugi dodirivati, tucati, uzimati, obožavati. Onako kako nalažu običaji. I tek kad se okonča ta noć vrtoglave razuzda‐ nosti i uživanja, ona će se ponovo naći u njegovom naručju, obeležena mirisima mnoštva ljudi, muškaraca i žena, znanih i neznanih. Čitavo telo biće joj prožeto nji‐ ma. Mir će naći tek u njegovom zagrljaju. Zajedno su odlučili da odbace mnoge obi‐ čaje Bala, ali ne i ovaj. - Tako mora... Posmatrajući ga kako tuguje, Aurelija je shvatila zašto su njeni roditelji pobegli od Bala. Nisu mogli da se pomire s mišlju da će svoja tela morati da dele i s drugima. Ali znala je i da je Andrej ne bi voleo tako silno da nije gospodarica Bala. To ih je spajalao. To ih je održavalao zajedno. Tradicija, vekovno nasleđe ljudskog užitka. 185
Ona je rođena za to. - Tako mora... Ceo njen život vodio je ka tome. Ka toj jednoj noći. Noći vrhunskog zadovoljstva. Noći koja slavi život. Noći koja slavi pohotu. Osmeh je ozario Andrejevo lice. - Večeras izgledaš prelepo. Ti si duša ovog Bala, draga moja gospodarice. Kad su se mračni oblaci razišli iz Aurelijine duše, preplavio ju je talas nežnosti pre‐ ma njemu, prema njenom suprugu i partneru. U dobru i zlu. I dok se svaka nevidljiva tetovaža oslikana na njenom telu budila i pulsirala pripre‐ majući se da kasnije bude izložena, Aurelija je osetila još jedan plamičak kako joj za‐ greva donji trbuh. Pogledala je Andreja u oči i rekla mu nešto što je znala već nekoli‐ ko dana. Čekala je pravi trenutak, ali znala je da to mora biti pre Bala. - Trudna sam. Nosim naše dete - rekla je Aurelija. Andrejevo lice je sinulo. Gledala ga je kako se topi od miline. U uglu njegovog oka zaiskrila je suza, a onda se graciozno skotrljala niz obraz. - O... Aurelija... - Dobićemo devojčicu. Znam to. Sve mi ukazuje na to. - Volim te - rekao je. - I želim da je nazovem Alisa - rekla je Aurelija dok ju je Andrej grlio. - Sledeća gospodarica Bala - prošaptao je privijajući je uza se, pokušavajući zauvek da sačuva taj trenutak kao otisak u ćilibaru. - Verovatno - rekla je Aurelija. - Tu odluku će morati sama da donese. Rano jutarnje sunce se pomaljalo kroz zavese na prozoru prikolice. Napolju, šatori su bili rasuti po pustinjskom pesku poput raznobojnih cvetova. Aurelija će noćas biti u središtu pažnje. Telo će joj goreti dok svaka magična slika bude blistala punim sjajem. Njena svetlost biće blagoslov za početak gozbe i tada će izgovoriti svete reči: „Neka Bal počne”.
186
Sadržaj Ljubavnica
2
PROLOG 1. 2. Francuska 1788. 3. 4. Venecija 1847. 5. 6. 7. Nju Orleans 1916. 8. 9. Novi Zeland 1964. 10. 11. Epilog
3 10 23 36 44 55 69 77 91 105 118 127 140 153 161 174 184
187