Vina jackson osamdeset dana suza 5

1

VINA DŽEKSON

OSAMDESET DANA

SUZA

Vina Jackson Eighty Days White (Eighty Days : Companion #2)

www.crowarez.org www.bosnaunited.net

2

DEVOJKA S TETOVAŽOM U OBLIKU SUZE Da sam znala značenje te tetovaže, možda je ne bih uradila. Ali kad sam saznala, bilo je prekasno, a prijatelji i drugi ljudi su me već znali kao devojku s tetovažom u obliku suze.

Godinama sam maštala o tome da se istetoviram. Osećala sam da je to neizostavan deo moje budućnosti, poput nalaženja posla i, možda, zaljubljivanja. Bilo je samo pitanje dana. Više sam verovala da ću se istetovirati nego da ću naći posao kad završim fakultet, ili, čak, da ću se zaljubiti.

Tako, kad je Nil konačno nestao, a Lijana i ja se našle pred neupadljivim oronulim vratima među mnoštvom radnji, butika sa starinskom odećom i kafea, pomislila sam da je trenutak došao. Na pločniku pred vratima stajao je jednostavan beo znak na kom je velikim crnim iskošenim slovima pisalo „Studio za tetoviranje”.

I ranije sam tu zastajkivala. Nekoliko puta sam čak prikupljala hrabrost da otvorim ta vrata, ali nikad nisam kročila unutra. Često sam sanjarila o tome kako ulazim, prelistavam uzorke crteža, samouvereno biram onaj koji će mi najbolje pristajati, sedam u stolicu i tetoviram se. Međutim, u poslednjem trenutku bih uvek ustuknula. Verovala sam da bi tetovirani, opasni momci, za koje sam verovala da vode radnju,nekoga kao što sam ja, oličenje dobre devojke, smejući se izbacili iz radnje.

- Hajde onda - rekla je Lijana prolazeći pored mene i ulazeći unutra. Ona je uvek bila prodorna. Kao da nije osećala ni trunku nesigurnosti, koja je mene, i protiv moje volje, krasila i koje nisam mogla da se otresem koliko god se trudila.

Iza vrata su se nalazile grube, okrunjene betonske stepenice. S njihove leve strane protezao se rukohvat, debeo i težak kao da je ukraden iz nekog skladišta vodoinstalaterske opreme. Oprezno sam se uhvatila za rukohvat kao da bih, sledeći ga, mogla da pobegnem od sebe i postanem onakva kakva želim da budem.

Krenula sam za Lijanom uza stepenice.

Studio je bio na vrhu stepeništa. Njegovi tamnocrveni zidovi bili su prekriveni fotografijama tetoviranih udova, skicama tetovaža i plakatima starih hevi-metal i rok bendova. Laknulo mi je kad sam videla izbledeli plakat na kojem su stajali Džimi Pejdž i Robert Plant s gitarama u rukama. Ovo mesto je uređivao neko ko ima ukusa.

Majstor za tetovaže nas je potpuno ignorisao iako smo nekoliko minuta stajale za pultom ispred njega.

Lijana se nakašljala i on nam se na kraju predstavio. Zvao se Džona i bio je poreklom s Novog Zelanda, a ovaj studio u Brajtonu otvorio je pre petnaest godina. Bar je tako rekao Lijani, koja je pokušavala da ga šarmira ćaskanjem.

Džona je bio ćelav i potpuno odeven u kožu. Kad je ustao, zazveckao mu je debeli metalni kaiš oko pojasa.

Obe ruke su mu bile prekrivene tetovažama od šaka do širokih ramena, koja su mu štrčala iz prsluka.

- Jeste li pile? - upitao je sumnjičavo nas odmeravajući.

- Bože sačuvaj - odvratila je Lijana. - Samo po čašicu za hrabrost. Godinama ovo planiramo.

- Imate lične karte? - nastavio je.

Kroz bočna vrata do nas je doprlo zviždanje starinskog čajnika. Vrata su se otvorila i na njima se pojavio još jedan muškarac. On je bio mnogo mlađi, verovatno u ranim dvadesetim, i mogao je biti Džonin sin. Imali su ista usta. Usne su im bile kao kod Mika Džegera, tako pune da je bilo teško reći je li to privlačno ili nije. U svakom slučaju, obojica su zbog toga izgledala pomalo ljigavo, što se Lijani izgleda veoma dopalo, a mene je unervozilo. Oslonio se na dovratak i počeo da mota pljugu zureći u Lijanu dok je jezikom lizao papir za cigaretu.

- Hajde, Džo - rekao je. - Njih dve izgledaju kao razumne devojke. Ne budi drkadžija. Ako imaju novac, istetoviraj ih.

Lijana mu se zahvalno osmehnula.

Džona je šmrknuo. - Ako nemaju ličnu kartu, ništa od šare. Nemam vremena da se preganjam s nadrkanim roditeljima.

- Šta biste da istetovirate? - upitao je jedva pogledavši naše studentske kartice koje smo pokazale radi identifikacije.

Obe smo bile punoletne, a razlika između nas je bila samo mesec dana. Ona je bila rođena dvadeset prvog maja, a ja dvadeset prvog juna. Obe rođene u znaku Blizanaca, ona na početku, a ja na kraju perioda kojim ovaj znak vlada. Lijanina majka hipik verovala je da smo upravo zato tako dobre prijateljice.

- Obe ćemo isto.

3

Džona je izvio obrve kao da poručuje kako ta činjenica predstavlja još jedan jasan dokaz naše praznoglavosti.

Lijana se odmah prijavila da bude prva. Namignula mi je nestajući iza zavese koja je odvajala opremu za tetoviranje od ostatka studija. Duga suknja joj se u hodu njihala oko listova otkrivajući tanke gležnjeve. Bila je vitka, skoro premršava. Nosila je komotnu odeću u boemskom stilu, za koju je Nil rekao da ga podseća na zavese njegove babe. Međutim, u njenom hodu bilo je razmetljivosti, zbog koje je bila mnogo privlačnija nego kad bi se delovi njenog tela posmatrali pojedinačno.

Bilo je jasno da je privukla tipa koji je motao cigaretu. Bez ustezanja joj je zurio u zadnjicu dok je išla kroz studio.

- Ja sam Nik - rekao je i dalje piljeći tamo gde je do maločas stajala Lijana kao da ja uopšte ne postojim.

- Lili - tiho sam odgovorila.

- Lepo ime - rekao je nehajno, ja sam ga ignorisala. Mrzela sam svoje ime. Za mene je ono bilo samo još jedan dokaz statusa dobre male bogatašice. Čisto, dosadno i devičansko. Ako su već morali da mi daju staromodno englesko ime, volela bih da su mi roditelji odabrali neko koje bih mogla da skratim u neki nadimak koji zvuči nemarno i drsko, kao Džo ili Džek.

Nik je zapalio cigaretu i otpuhnuo dim. Zadržala sam dah odbijajući da mu pružim zadovoljstvo da se zakašljem.

Nismo prozborili ni reči dok Lijana nije završila. Požurila sam prema zavesi dok je ona izlazila, željna da što pre završim s tim kako se ne bih predomislila.

- Pa, da vidimo - čula sam ga kako govori Lijani dok sam izlazila iz sobe. Ona se zakikotala a ja sam je zamislila kako zadiže suknju mnogo više nego što je neophodno i pokazuje mu golu nogu, na šta joj Nik odgovara nežnim milovanjem.

- Znači, za tebe isto? - upitao je Džona ne gledajući me. Nadneo se nad tacnu s metalnim instrumentima i pripremao novu iglu.

-Ne. - Ne? - podigao je glavu i pogledao me u oči. Na njegovim punim usnama zaigrao je jedva primetan smešak. - Zar mi niste rekle kako ste ovo planirale godinama?

- Hoću nešto drugačije. - Odjednom mi je bilo preko glave da radim ono što drugi žele. Čak i Lijana, bez obzira na to koliko sam je volela.

- Sigurna si? - upitao je kad sam mu rekla šta imam na umu. To mi je sinulo trenutak pre no što sam prošla iza zavese, kad sam u prolazu pogledala u plakate na zidovima.

- Potpuno - odgovorila sam.

- Dobro.

Pokazao je prema stolici pored sebe i ja sam sela. Načas sam razmišljala da zatražim nešto protiv bolova ili anesteziju, kao kod zubara. Ali pretpostavila sam da bi Džona s prezirom odbacio takvu pomisao, čak i da može da mi pruži tu uslugu. Osim toga, nisam želela da delujem slabo, ili neodlučno, niti da propustim i delić tog doživljaja. Tetovaža će biti mala, pa sam verovala da neće biti strasnije nego kad te ujede komarac, mada će naravno, biti neprijatno i boleće.

Pogrešila sam.

Skoro sam vrisnula kad mi je igla probila kožu. Čvrsto sam stisnula rukonaslone stolice dok se bol širio umrtvljujući mi obraz, a zatim i vilicu. Na kraju su mi nervni završeci u prstima zabrideli i počeli da se grče kao da sam žaba na stolu za disekciju kroz koju puštaju struju pred odeljenjem koje se cereka. Moja mašta se već rasplamsala.

Zažmurila sam.

Baš kad je bol počeo da slabi ili, bar, kad sam se navikla na njega, uzdrmao me je drugi ubod igle. Duboko sam udahnula kroz zube dok su mi skriveni mirisi studija nadirali u nozdrve. Zaudaralo je na hemikalije, suvu nevidljivu prašinu u vazduhu, muževni miris Džone nadnetog nada mnom i njegovog starog kožnog prsluka, i ustajali vonj davno popušenih cigareta pomešan sa svežim duvanskim dimom. Osećao se čak i Lijanin jeftini parfem iako je ona čekala u drugoj prostoriji iza šarene zavese, gde je milovala gležanj i novu tetovažu i, bez sumnje, očijukala s Nikom.

Prigušeni zvuk Džonine aparature polako je bledeo dok je moj um počinjao da obraduje ono što se dešava i izdvaja različite osećaje. Izolovala sam bol dok nije počeo da deluje kao deo neke druge dimenzije, kilometrima daleko, kao da više nema nikakve veze sa mnom.

- Kako ide, srce? - doviknula je Lijana.

Trgnula sam se naglo se vrativši u stvarnost i promrmlja-la: — Dobro sam... valjda.

4

Džona se odmaknuo i pogledao svoje delo.

-Još malo i gotovo - kazao je. - Samo da je napunim.

- Crnu molim vas, ne plavu. Nikako ne želim da bude plava.

- Da, rekla si mi to...

Krajičkom oka sam ga videla kako uzima drugu iglu i pažljivo je uglavljuje u instrument. Duboko sam udahnula kad mu se teška ruka ponovo nadnela malo ispod mog levog oka, dva-tri centimetra van mog vidnog polja.

Bol ovog puta nije bio tako oštar. Bio je mutan, čak umirujuć. Skoro prijatan.

Uvek sam uživala u posetama lekaru i zubaru, a ovo iskustvo je bilo iznenađujuće slično. Trenutak opuštanja u stolici i stručnjak koji se nadnosi nad mene, ni sama ne znam zašto, umirivali su me. Nalazila sam čudno zadovoljstvo i u spartanskoj opremi prostorije, hladnom sjaju sterilne opreme i Džoninim preciznim i veštim pokretima. Dodir njegovih prstiju u rukavicama bio je nežan kao da mi je na obraz sleteo insekt.

Ako se izuzme početni šok i pečenje, nije bilo tako strašno kao što sam očekivala. Naslađivala sam se dok je Džona vredno radio. Oči su mu bile na svega nekoliko centimetara od mojih. Iz takve blizine mogla sam da mu vidim svaku poru na rumenim obrazima. Crte njegovog lica bile su izobličene kao u krivom ogledalu, pa je taj neznanac koji me je zauvek obeležavao izgledao kao karikatura.

- Skoknuću po cigarete, važi? - doviknula mi je Lijana, posle čega se začulo zvono na ulaznim vratima studija.

- Još samo malo - rekao je Džona pažljivo brišući maramicom oko šare koju je upravo obojio i čistio. U nos mi je pokuljao oštar miris hemikalije za dezinfekciju koji je nadjačao sve ostale mirise.

Bolje sad bio samo daleka uspomena. Maglovita toplina uljuljkivala mi je čula. Bila sam pomalo omamljena, ali osećala sam se trezvenije nego ikad ranije. Konačno sam to uradila! Imam tetovažu.

Onda me je obuzela strepnja kad sam pomislila na reakciju svojih roditelja. Međutim, znala sam da sam ovo učinila upravo zbog njih. Baš zato sam u naletu želje predložila Lijani da se obe tetoviramo dok smo se šetale Nort Lejnsom posle popodnevne proslave kraja semestra.

Dojadilo mi je da budem Lili iz predgrađa, dobra ćerka, prava dosada. Htela sam da se izdvojim, da budem drugačija. Želela sam da bar jednom uradim nešto što niko ne bi očekivao od mene.

- Gotovo - rekao je Džona stavljajući malo ogledalo preda me.

Otvorila sam oči. Bilo je savršeno.

Minijaturna suza koja mi se sliva iz levog oka s kojim je bila povezana tankom crnom linijom.

Crnom i mračnom na mojoj beloj koži.

Više nisam izgledala kao Snežana, kako su me roditelji i rođaci od milošte zvali sve dok nisam napunila dvanaest godina. Tada sam se odlučno pobunila protiv tog nadimka i oni ga nikad više nisu izgovorili u mom prisustvu. Mrzela sam Diznijeve filmove iz dna duše.

- Prelepa je - rekla sam dok je Džona utrljavao malo kreme preko tetovaže i stavljao mi plastičnu zaštitu ispod oka.

- Nadam se da ćeš tako misliti i za dvadeset godina — odvratio je.

Uzela sam svoje stvari i izašla iz studija. Lijana i Nik su pušili stojeći na pločniku i sanjalački posmatrali morsku obalu.

- Gotovo - kazala sam.

Pogledala me je.

- Sunce ti! - prasnula je. - Tetovirala si lice! - Zaškiljila je da bi me bolje osmotrila. - Jebote, Lili, šta to uradi?!

- Predomislila sam se - odgovorila sam. - Htela sam nešto drugačije.

Nik se odobravajuće iskezio i glasno zviznuo.- Znao sam da u tebi čuči đavo - dodao je.

- Bože... - procedila je Lijana. - Zar se nismo dogovorile da uradimo istu tetovažu? - Ispružila je nogu i pokazala malog leptira živih boja na gležnju, koji se nazirao kroz providnu zaštitnu navlaku.

Nasmešila sam se.

Možda ću se sutra ošišati na kratko. Promeniću se iz korena. Kosa mi je prirodno bila zift-crna, pa bar neću morati daje farbam.

- Stvarno si luda, curo.

Nisam uvek bila luda. Zapravo, da ste pitali bilo koga ko me je poznavao pre nego što sam otišla u Saseks da studiram, najverovatnije bi me opisali kao dosadnu. Pripadala sam srednjoj klasi, imala zaposlene roditelje, kuću s vrtom, kućne ljubimce, svoju sobu i sve što ide uz to. Bilo je lepo odrastati u takvom okruženju iako sam

5

bila povučena. Tek kad sam otišla od kuće, počela sam sve redom da preispitujem. Krenula sam od sitnica, a onda sam prešla na krupnija pitanja. U meni je proklijala sumnja, koja je nastavila da buja.

Moja majka je život posvetila roditeljstvu. Odrekla se karijere kako bi mene donela na svet, a onda joj se život sveo na menjanje pelena, brigu o mom školovanju i plevljenje korova iz našeg ograđenog vrta. Pri pomisli na njen život, zadrhtala bih od straha. Je li to sve što život pruža? Imala sam nekoliko momaka i u sedamnaestoj izgubila nevinost s jednim finim dečkom. On mi nije ništa značio, ali našao se u pravom trenutku na pravom mestu. Seks nije bio loš, mada nije bio ni sjajan, ali nisam sumnjala da će jednog dana biti bolji. Sve vreme sam imala utisak da nešto nedostaje. Samo nisam znala šta.

Nije se čak moglo reći ni da sam bila buntovnica, jer nisam imala razloga za to. Moja pobuna se svodila na prekrivanje zidova sobe plakatima hevi-metal bendova i muzičara.

Nadahnjivale su me žestoke slike Alisa Kupera i Kisa, iako sam bila svesna da je moja muzička pobuna zastarela dvadesetak godina i da su moji rok idoli danas već ostareli i dostojni poštovanja. No uglavnom sam puštala događajima da me nose.

Lijanu sam upoznala prvog dana na fakultetu. Sedele smo za istim stolom u studentskoj menzi. Obe smo se prvi put odvojile kuće. Tek smo upoznavale okruženje i bile smo svesne da se još nismo uklopile. Bile smo autsajderke, slične po mnogo čemu; doduše, ja sam imala crnu kosu, ona mišje smeđu i bila je viša i vitkija od mene. Moji roditelji su završili medicinu, Lijanin otac je bio inženjer, a majka je ranije bila stjuardesa.

Kod nje me nije toliko privuklo to što potičemo iz sličnih porodica koliko to što sam u noj videla divlju stranu i nesmotrenost kakvoj sam težila. Kao da je bila raskinula nevidljive stege koje su nas sputavale. Obe smo studirale englesku književnost i zajedno pohađale nekoliko predmeta. Ubrzo smo postale nerazdvojne.

Godinu dana kasnije sa još četvoro studenata iznajmile smo velik stan u blizini Houva.

Nil nam je bio jedan od cimera. Bio je brucoš, pa smo ga uzele pod svoje okrilje. Prema njemu smo se ophodile kao prema mlađem bratu, bezopasnom i uvek prisutnom, mada mi je Lijana jednom rekla da je podseća na njenog oca zbog stalnog tihog neodobravanja njenih ispada.

Bio je petak po podne. Lijana, Nil, desetak kolega s fakulteta i ja počeli smo da pijemo u baru studentskog saveza i brzo prešli na ostale birtije u gradu. Lijana i ja smo pile polagano. Nameravale smo da nastavimo s noćnim provodom kad se otarasimo ostalih. Nijedna od nas nije planirala da posećuje roditelje tokom vikenda.

Lijana je rekla da ćemo tako imati dva dana da se izlečimo od mamurluka pre no što u ponedeljak nastavimo s predavanjima.

Kad smo stigli do Lejnsa i obale, bilo nas je još sedmoro. Lagano i veselo smo lutali od bara do bara. Lijana i ja smo manje-više bile trezne i zabavljale su nas ludorije naših prijatelja. Oni će za koji sat biti otpisani, a nas dve čeka cela noć.

Sredinom popodneva smo napravili pauzu za ribu i krompiriće na glavnom doku. Posle toga društvo se polako osipalo. Dok smo stigli do bara „Komedi” u Ulici Garden, palo je još nekoliko „žrtava”. Nil je poznavao konobare u tom baru, tako da je grupa bučnih studenata mogla neometano da sedi u udaljenom uglu i odugovlači s ispijanjem ture.

Lijana je prekopavala svoju besmisleno veliku torbu tražeći novac. Tiho je gunđala kao da će joj tako novac pasti s neba.

- Dovraga, dovraga, dovraga! - rekla je. - Bila sam sigurna da imam još love.

- Uvek to kažeš — primetila sam.

Nil je sedeo naspram nas, ubledeo i izgubljen. Još se nije bio navikao na alkohol kao mi. Pogled mu je bio zamućen i izgubljen.

-Ja više ne mogu da pijem - slabašno je rekao.

- Izdajice - promrmljala je Lijana, a ja sam se samo nasmešila.

- Bolje bi bilo da se vratim u stan - kazao je Nil neodlučno ustajući. Uspostavio je ravnotežu pridržavajući se za sto, na kom su naše prazne čaše ležale kao leševi na napuštenom bojištu.

Lijana je prestala da obraća pažnju na njega i pogledala naokolo.

- Gde su ono dvoje? - upitala je. - Kako se beše zovu? Voli i Daša? - Tek sad je primetila da dvoje studenata prirodnih nauka više nije s nama. Ostalo nas je samo troje. Pošto se Nil spremao da odustane, knjiga će spasti na dva slova.

- Najzad. Samo ti i ja, dušo. - Lijana mi je namignula dok je Nil otvarao vrata i izlazio na Ulicu Gardner. Još smo u dobroj formi, a noć je tek počela, draga moja Lili.

- Mislim da ne bih mogla da ludujem celu noć čak i kad bih to mogla sebi da priuštim - rekla sam gledajući kako Lijana ponovo pretura po torbi. Dnevne obaveze i pivo koje sam pijuckala činili su svoje.

Lice joj se ozarilo kad je izvukla dve novčanice od pedeset funti.

6

- Znala sam da su tu! Bila sam sigurna. Moj novac za crne dane!

Pružila mi je jednu novčanicu. - Vratićeš kad budeš mogla - rekla je. — Ovo, zapravo, i nije moj novac, a osim toga, sigurna sam da ti dugujem za prošli put.

- Pedesetice! - uzviknula sam. - Otkud ti tolika lova?

- Tata mi je to poslao sredinom semestra. Očigledno ga zbog nečeg peče savest.

- Onda se ne razbacuj.

- Treba da ih potrošimo u dobre svrhe. Ako nećemo da cirkamo, nek to onda bude nešto što vredi. Šta misliš?

- Nemam pojma - odgovorila sam. - Šteta što je Nil otišao. On bi sigurno nešto smislio.

- Da, sigurna sam da bi — kazala je Lijana široko mi se smešeći.

- Kako to misliš? - upitala sam je.

- Ne glumi nevinašce... Kao da nisi primetila kako zuri u tebe?

Jesam. Ali dosad nisam previše razmišljala o tome. Nil je bio fin, nije izgledao loše, ali... nije me privlačio. Jednostavno nije moj tip.

- A ko je tvoj tip? Reci - nije odustajala Lijana. - Ako tako nastaviš, ostaćeš sama do kraja života.

Sva ona skoro zaboravljena lica s plakata u mojoj sobi sada su mi se ukazala pred očima. Muškarci s tamnom šminkom, muškarci u crnoj koži s nitnama, divlji muškarci. Svoje hevi-metal plakate sam ostavila kod kuće. Da sam njima ukrasila zidove stana, svi bi me ismevali. Odlučila sam da se ne odajem. Primetivši da sam ućutala, Lili nije navaljivala da joj odgovorim.

- Dođavola! - rekla je sklanjajući kosu s čela. - Ovde je prevruće. Čak se i meni prispavalo. Hoćeš u šetnju?

Sigurno ćemo pre ili kasnije naleteti na nešto zanimljivo.

- Može - pristala sam.

Spuštao se mrak i vazduh je bio svež. Većina draguljarnica i antikvarnica u Lejnsu se zatvarala i bilo je sve manje šetača.

Gluvarile smo ulicom. Polako nam je dopiralo do mozga da su pred nama celo veče i noć i da nemamo pojma šta ćemo. Onda smo usporile ispred studija za tetovažu.

- Hej! - povikala sam.

- Šta je?

- Sećaš se kako smo pričale da ćemo uraditi iste tetovaže?

To je bilo pre godinu dana, nedugo pošto smo se upoznale, i tom prilikom smo bile mnogo pijanije nego danas. Još nas je bilo držalo oduševljenje što više ne živimo s roditeljima i što imamo toliko toga zajedničkog, lako sam se tog razgovora sećala kao kroz maglu, predlog mi se veoma dopao. Bilo je u tome nečeg izopačenog.

Tako nešto dobra devojka nikad ne bi uradila.

- Savršeno. Hajdemo! - rekla je Lijana. - Misliš da će biti dovoljno? - pokazala je na zgužvanu novčanicu zavučenu u džep suknje.

Nisam imala pojma koliko košta tetovaža.

- Onda ćemo uraditi male - slegnula sam ramenima i krenula prema studiju.

- O, Lili, ovo će biti tako uzbudljivo - zakikotala se Lijana.

Eto, i to smo obavile.

- Pa, gospođice, šta sad nameravate?

- Možda bismo mogle da proslavimo uz još jedno piće? - odgovorila je Lijana, dobro raspoložena, iako ju je članak sigurno još pekao, kako sam pretpostavljala sudeći po bolu na levoj strani svog lica.

- Mrzim da budem glas razuma - kazao je Nik nagnuvši se napred i sklonivši pramen kose s Lijaninog lica kao da se poznaju sto godina. Osetila sam se suvišno. Ponovo sam bila levo smetalo. Pomišljala sam da ih ostavim same i odem kući da u samoći ublažim bol zbog ljubomore i tek napravljene tetovaže. Međutim, brinula sam za Lijanu i pitala sam se u kakvu bi sad nevolju mogla da se uvali. Shvatila sam da ću morati da trpim Nika sve dok mu Lijana bude dozvoljavala da se mota oko nje. - Nije pametno da odete na piće odmah posle tetoviranja - nastavio je. - Treba da odete kući i operete tetovaže. Zar niste saslušale uputstva za negu?

- Naravno da jesmo - odvratila je Lijana uvlačeći još jedan dim. - Nismo zaostale. Ali jedno pićence nam sigurno neće naškoditi? Petak je veče, a mi smo bezmalo potpuno trezne.

Gutala sam, iako sam osećala da bih mogla da se ugušim u suzama. Bila sam budala što sam mislila da će tetovaža bilo šta promeniti. Lice mi je sada bilo drugačije, ali ja sam ostala ista i život mi se nije promenio.

- Živim iza ugla. Završio sam za danas, a Džona zatvara radnju. Mogle biste obe da pođete sa mnom, pa ću vas poslužiti po čašicom nekog finog pića. I taman biste mogle da te tetovaže isperete toplom vodom.

7

Skuvaću vam i kaficu. A kad dođe vreme da se pokažete mami i tati, pozvaću vam taksi. Ne bih voleo da sam u vašoj koži - dodao je posmatrajući iscrtanu suzu ispod moga oka.

- Ne živimo s roditeljima - odjednom sam rekla.

- Dobro onda, obe možete da prenoćite kod mene, za svaki slučaj. Ne bih voleo da ti se oko inficira.

I sam se smejao svojim otrcanim frazama za muvanje, a ja sam se uzdržavala da ga ne tresnem, iako sam morala da priznam da je zgodan, posebno kad se smeši tim punim usnama otkrivajući lepe bele zube. Baš zbog te razbarušene kose i nemarnog držanja, bio je veoma privlačan. Sigurno bi se podsmehnuo Nilovim redovnim i naizgled beskorisnim odlascima u teretanu, iako je bez ikakvog truda imao vitko telo i mišićave ruke.

Izgledao je kao da se nedelju dana nije očešljao.

- Hajde onda. - Lijana nam je oboma pružila ruke, pa smo tako držeći se prešli nekoliko ulica do Nikovog stana u Kings Roudu.

Stajala sam ispred prodavnice pića na uglu i zurila u more koje je tuklo o dok, a njih dvoje su kupovali vino i cigarete. Telefon mi je zazujao u torbi. „Jeste li dobro? Hoćete li da dođem po vas?”

Nil je uspeo da se otrezni dovoljno da proveri šta je s nama i čak da nam ponudi da dođe po nas i odvede nas kući. Verovatno brine otkako je stigao u stan. Bio je sladak, ali dosadan, baš kao moji roditelji. „Dobro smo. Prespavaćemo kod prijatelja. Ne čekaj nas”, odgovorila sam kako se Nil ne bi izbezumio i pozvao policiju ako se te noći ne vratimo kući.

Tetovaža mi je i dalje bridela i odjednom sam osetila nagon da odjurim na dok i bacim se s njega. Tako bi mi ledena voda ublažila peckanje i prenula me iz čudne snuždenosti, koja me je, između ostalog, pratila celog života. Kao da bi jedno zaranjanje u more moglo da spere mojih osamnaest godina, osveži me i okrepi kao krštenje. Iznenada sam predosetila da ću ove noći raskrstiti sa svojim starim životom.

Nisam imala pojma koliko sam u pravu.

- Dušo, jesi li dobro? - Lijanin glas je prekinuo moje sanjarenje. - Ne budi tako tužna. Sigurna sam da će tvoji roditelji to preboleti. A i ne viđaš ih često, pa neće morati da te gledaju svakog dana. - Prasnula je u smeh i uhvatila me za ruku. Povukla me je za ugao sledeći Nika i uskoro smo se našle pred vratima njegovog stana.

- Gospode - rekla je Lijana kad smo ušle. Prošla je kroz svetlu i prostranu dnevnu sobu s velikim prozorima s kojih je pucao pogled sve do obale. - Ti baš i nisi siromašan umetnik, a?

- Za ovaj stan mogu da zahvalim roditeljima. Verovale ili ne, vas dve niste jedini buntovnici iz srednje klase u ovom gradu.

Posle toga mi se još više svideo. Rekao nam je da mu je majka advokatica, a otac bankar. On je napustio studije prava i počeo da šegrtuje u studiju za tetoviranje kod svog strica Džone, kako bi pobegao od roditeljskih očekivanja.

Lijana se odmah odomaćila. Ugnezdila se na njegov kauč i spustila tetovirani gležanj na otoman. Ja sam se nelagodno smestila pored nje.

Nik nam je dao po čašu vina, a onda je doneo posudu tople vode i čistu krpu. Privukao je stolicu i seo ispred Lijane. Zadigao joj je suknju otkrivši joj list, koleno i pola butine, iako je trebalo da oslobodi samo gležanj, koji je inače već bio otkriven.

Otpila sam gutljaj vina. Bilo je crveno, jeftino i prilično gadno, ali morala sam nečim da se zanimam.

Morala sam nečim da ublažim neprijatnost koju sam osetila kad sam ugledala Lijanu kako se miluje s tim muškarcem.

Jagodicama prstiju je prešao preko njenog gležnja, obilazeći svaku neravninu kao da je suvenir, sve dok nije skinuo zaštitnu navlaku s njene tetovaže. Ona je zastenjala.

- Polako, prijatelju - procedila je kroz zube.

Njena reakcija kao da je samo pojačala njegovu žudnju. Obrazi su mu se zažarili i, mada se činilo da mu usne ne mogu biti punije, donja usna se skoro neprimetno otvorila kao da je počeo da je ljubi, bar u svojoj mašti.

Pogledala sam u njegove pantalone i odmah okrenula glavu zgranuta ogromnom nabreklinom u njegovim preponama. Nika kao da je uzbuđivala Lijanina nelagodnost, a ja sam se izjedala od muke. Tada je trebalo da pobegnemo odatle. Znala sam da je odgovornost na meni i da bi Lijana, koliko god da je tvrdoglava, pošla sa mnom da sam ustala i krenula. Bila je nepromišljena, ali odana.

Međutim, smatrala sam da ne treba da me se tiče s kim se Lijana muva. Nije bila pijana, a dečko joj se očigledno dopao.

- Devojke, pušite li? - upitao je.

S obzirom na to kako nas je pitao, bilo mi je jasno da ne govori o cigaretama.

8

Lijana mu se iskezila. - Što da ne? To je zabavnije od kljukanja aspirinom.

Nik joj je još jednom pomilovao nogu, a onda je ustao i počeo da pretura po obližnjem ormaru.

- Mislim da je ostalo taman za nas troje - kazao je dobacujući Lijani paketić u foliji i rizlu. - Umeš li da motaš?

Klimnula je glavom i pažljivo otvorila paketić otkrivajući suve ljuspice zelenog pupoljka. Osetila sam prepoznatljiv, sladak i težak miris. Nikad nisam pušila travu, ali sam njen miris često osećala u kampusu.

- I za ovo ti je prvi put, draga moja i nevina Lili? - rekla mi je uzimajući dobar komad zeleniša među prste i sitneći ga na papir. Klimnula sam. - Ne brini, pokazaću ti kako se to radi.

- Nema potrebe da se šepuriš - odvratila sam. Vino mi je polagano udaralo u glavu te sam se osilila. Lijana se samo nasmešila.

Zapalila je džoint i snažno uvukla, a onda počela grozničavo da mi maše da joj se primaknem.

- Neće biti tako jako ako uzmeš od mene - izgovorila je zadržavajući dim. Nežno me je uhvatila za ramena i nagnula se prema meni spustivši usne na moje. Shvatila sam da me ne ljubi već da mi uduvava dim u usta, taman na vreme da ga uhvatim.

- Zadrži ga - prostenjala je brzo hvatajući dah kad se odmakla. Usne su joj bile meke poput baršuna, sa ukusom vina. Iznenadila sam se što sam se razočarala kada se odvojila od mene.

- Opa, to mi se sviđa - rekao je Nik, koji je bio otišao po piće i vratio se taman na vreme da vidi šta radimo.

- Sad je red na mene.

Uzeo je džoint od Lijane palcem i kažiprstom. Snažno je uvukao dim, a onda se sagnuo, uhvatio je za bradu i privukao njeno lice do svog. Ruka mu je ostala na njenom vratu i ja sam se na trenutak uspaničila, spremna da se bacim i sklonim njegovu ruku. Vrat joj je izgledao uznemirujuće krhko pod njegovim dlanom.

Ali na njenom licu nije bilo ni straha ni strepnje. Zapanjeno sam posmatrala kako se izvija i željno pući usne kako bi se susrele s njegovim. On ju je čvršće stisnuo dok je dim iz njegovih usta prelazio u njena. Naglo ju je pustio i ona se svalila na sofu, blažena i spokojna.

Njegova šaka na njenom vratu i njen odgovor na to neprestano su mi iskrsavali pred očima i ni sama ne znam zašto, prasnula sam u smeh.

- Moram u toalet - prošaptala sam pošto sam se malo pribrala.

Nik je pokazao niz hodnik. - Druga vrata - rekao je ne gledajući me. Pogled mu je bio prikovan za Lijanu.

Nijedno od njih nije primetilo moj neobuzdani smeh. Kao da nisam bila tu. Kao da se prvi put vide.

Nesigurno sam se osovila na noge, nesvesna onoga čemu sam upravo prisustvovala i krenula niz hodnik oslanjajući se o zid. Zavrtelo mi se u glavi kad sam pokušala da razumem šta se dešava između Nika i Lijane, dok mi je droga otupljivala čula.

U ogledalu sam videla svoje lice crvenih očiju, izobličeno tetovažom koja je ukrašavala samo jedan obraz.

Kao da sam se podelila napola te su sad postojale dve Lili: ona stara i pristojna i ova nova, rokerska. Izgledala sam kao klovn, a tetovaža me je svrbela. Poželela sam da strgnem zaštitnu foliju i počešem se, ali sam se obuzdala. Umila sam se i vratila se u dnevnu sobu.

S muzičkog uređaja se čuo „Dark Side of the Moon” Pink Flojda. Zvuk me je tako snažno pogodio da sam imala utisak kako mi dopire ispod kože. Skljokala sam se na najbliži komad nameštaja, lenjivac na samom ulazu u hodnik, i opustila se u mekoj koži dok su me talasi muzike preplavljivali jedan za drugim. Čak i da sam nameravala da ponovo ustanem, teško da bih mogla da stojim.

Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim da je prizor pred mojim očima stvaran, a ne plod moje mašte.

Nik je bio bez majice. Farmerke su mu bile nisko na kukovima i otkrivale mišiće njegovih slabina u obliku slova „v”, koje je kao strelica pokazivalo ka budži ispod. Bio je mišićav, ali vitak, i kad god bi se pomerio, tetive su mu mreškale kožu kao vodu. Svetle malje na njegovim grudima neupadljivo su se stapale sa zlatnosmeđom bojom njegove kože. Na rukama je imao crne rukavice od lateksa, poput onih kakve je Džona nosio dok me je tetovirao.

Lijana je bila potpuno gola. Klečala je na podu ispred njega, a ruke su joj bile vezane na leđima i spojene konopcem koji joj je obujmljivao butine i uokvirivao zadnjicu. Glava i kolena su joj bili oslonjeni na jastuke, koji su je štitili od tvrdog drvenog poda. S obzirom na to kako je bila vezana, jastuci su delovali skoro smešno i umalo sam se ponovo zacerekala.

Usta su mi bila suva i još su gorela od udahnutog dima. Zaustila sam da progovorim, ali sam uspela samo da zakrkljam, a muzika je potpuno prigušila taj zvuk. Kada sam ugledala Lijanu tako vezanu, isprva sam se zbunila. Onda mi je palo na pamet da ju je Nik možda iskoristio, ali njeno lice mi je poslalo sasvim drugačiju poruku.

9

Izgledala je kao da je u ekstazi. Usne su joj bile razdvojene i povremeno ih je vlažila jezikom. Nije se borila da se oslobodi, nije ni pokušavala da mu se odupre. Umesto toga guzila mu se i šire razmicala kolena podstičući ga da uđe u nju.

Izgleda da je Lijanino nago, vezano telo, opčinilo Nika isto koliko i mene. Čitavu večnost je stajao i gledao je kako kleči pred njim. Tek onda se spustio na kolena i prstom u rukavici opipao njeno vlažno međunožje.

Jedan prst je lako ušao, pa je gurnuo i drugi, a onda i treći. Na kraju se video samo njegov palac prislonjen na njen čmar.

Lijana se natakala na njih žestoko gurajući unazad uprkos očiglednom bolu koji su joj nanosili konopci usecajući joj se u ručne zglobove i butine. Zvuči njenog zadovoljstva jasno su se čuli uprkos glasnoj muzici.

Nisu ličili na stenjanje, već su dopirali iz grla. Cvilela je kao životinja rastrzana od bola i nezadovoljene žudnje koji su se pojačavali. Što je Nik jače gurao šaku u nju, to je Lijana jače stenjala. On je dahtao zajedno s njom kao da pokušava da je prati.

Pružio je drugu ruku, ščepao je za dugu kosu i povukao joj glavu unazad dok je ona vrištala.

- Šta si ti? — povikao je.

-Ja sam drolja - odgovorila je.

- Odgovor je nepotpun.

-Ja sam tvoja drolja - ispravila se.

- To je već bolje. Sad hoću da svršiš.

Pustio joj je kosu i ona se ponovo svalila na jastuk. Nik je podigao šaku i tresnuo je po dupetu uz glasan pljesak. Onda joj je zavukao ruku među noge. Po rumenilu koje joj je oblilo obraze i po nagloj promeni ritma njenog dahtanja, zaključila sam da je počeo da se igra njenim klitorisom.

Vazduh u sobi je postao zagušljiv, prožet pohotom i slabim mirisom gumenih rukavica. Bila sam omamljena, i to ne samo od vina, marihuane i bola od tetovaže, koja je i dalje pulsirala. Omamljivao me je i prizor moje gole drugarice oslonjene na kolena i šake, udaljene samo metar-dva od mene. Mogla sam da pružim ruku i dodirnem je, ali nisam. Prostor između nas mi je delovao kao bezdan, rastojanje između dveju različitih mogućnosti.

Lijana je najzad svršila uz krik, glasniji od svih prethodnih. Ja sam u tom trenutku osetila tako snažnu žudnju da sam pomislila kako ću se onesvestiti ako i sama ne dostignem vrhunac. Htela sam da Nik ostavi nju i dodiruje mene, da mi donese isto ono neobično zadovoljstvo koje je pružio njoj, ali jezik kao da mi se zavezao, a udovi mi se udrvenili da nisam mogla da se pomerim.

Skinuo je rukavice uz prasak, bacio ih i uzeo Lijanu u naručje. Privio ju je uza se kao što roditelj teši bolesno dete. Ona se u fetusnom položaju šćućurila uz njega. Milovao joj je kosu i lice s takvom nežnošću da mi se učinilo da sam sanjala grubost koju je maločas pokazao.

Dugo su ležali tako, a ja sam sedela kao ukopana posmatrajući ih. Njihova bliskost je, ni sama ne znam zašto, bila upečatljivija od malopredašnjeg seksa, tako da sam se posle nekog vremena osetila suvišnom. Pitala sam se šta će biti ako se rasprši magija koja ih je bila opčinila i ako moj voajerizam dožive kao nešto nepoželjno i kao smetnju. Ako pomisle da sam seksualno izopačena. Znala sam daje u tim okolnostima besmisleno što osećam krivicu, ali to je bilo dovoljno da me pokrene iz obamrlosti i digne me na noge.

Bacila sam pogled na časovnik. Prošlo je nekoliko sati, iako mi je, pošto smo popušili džoint, svaki minut delovao beskrajno. Bližila se zora.

Lijana je i dalje bila sklupčana u Nikovom naručju. Sada su sklopljenih očiju ležali na podu, oslonivši glave na jastuke na koje je pre toga Lijana oslanjala kolena.

Uzela sam ćebe prebačeno preko naslona sofe i pažljivo ih njime pokrila. Nijedno se nije pomerilo.

Onda sam uzela svoju torbu i odmaglila.

Posle te večeri Lijanu nisam videla čitavih deset dana. Za to vreme nije svraćala u naš stan. Verovatno je boravila kod Nika, a možda se pak bila predomislila i otišla da poseti roditelje.

Nismo se čule ni telefonom. Verovatno iz istog razloga: stida. Ona se stidela onog što je sebi dozvolila, a ja sam bežala od toga da razgovaram o onome što sam videla i kažem šta mislim o tome.

Prespavala sam veći deo sledećeg dana. Nisam izlazila iz sobe. Jela sam bajat keks i pila vodu sa česme.

Prevrtala sam se i okretala u krevetu dok su vino i dim isparavali iz mene, i pokušavala da odagnam prizor Lijane i Nika i izraza njenog lica dok ju je on zadovoljavao.

Pokušavala sam da smislim šta da joj kažem kad se budemo videle, ali ništa nije imalo smisla i na svakih petnaest minuta sam menjala mišljenje. Možda bi jednostavno trebalo da ćutim. Da se pravim da nisam bila tamo i da ništa nisam videla.

10

Nisam odgovarala na povremeno kucanje na moja vrata sve do kasnog popodneva kad je Nil najzad počeo da me doziva.

Zacvilela sam, zbacila prekrivače i odvukla se da otvorim vrata, u donjem vešu.

Nil je najpre razrogačio oči kad me je video tako oskudno obučenu, ali to nije bilo ništa u poređenju s onim kad je ugledao moju tetovažu u obliku suze.

Pažljivo sam uklonila zaštitnu navlaku čim sam stigla kući i oprala prljavštinu koja se bila nakupila. Koža je još bila crvena, ali suza se jasno videla ispod tankog sloja antiseptičke kreme koju sam nanela u skladu s Džoninim uputstvima.

Nil je razjapio vilicu i stajao tako čitavu večnost dok sam ja zevala i protezala se pred njim. Kao da nije mogao da nađe prave reči.

Nasmešila sam se i pokazala na njegova otvorena usta. — Hteo si nešto da mi kažeš? - upitala sam ga.

Zatvorio je usta i napokon progovorio: - Šta si, kog đavola...? - bilo je sve što je uspeo da izgovori, pogleda prikovanog za šaru na mom licu; bio je opčinjen njome.

- To je samo tetovaža, Nile.

Zaškiljio je i namrštio se.

-Je li prava? Ili samo privremena? - zanimalo ga je.

- Prava je. Nije lažna. Skroz je prava.

Da me je pitao zašto sam to uradila, mislim da bih ga samo izbacila iz sobe, ali nije. Iako sam bila sigurna da će i to doći na red.

- Kad? - Očigledno je pokušavao da shvati kako sam se odlučila na to nakon što nas je bio ostavio u baru juče u kasno popodne.

-Juče, malo pošto si otišao kući - mirno sam odgovorila. - I Lijana se istetovirala. Gležanj.

- Gležanj? - sigurno ga je zbunila pomisao na suzu na Lijaninom gležnju.

- Njena tetovaža je drugačija - pomogla sam mu. - Ona je htela leptira.

- Oh! - Progutao je veliku knedlu i dalje opčinjen suzom na mom licu.

- To je... čudno - rekao je. - Zapravo, u neku ruku ti i pristaje. Tako je crna, a tvoja koža je tako bleda.

- Stvarno?

Iznenadila sam što mu se moja promena dopala. Nisam to očekivala od njega.

- Ne izgledam kao klovn, ili Alis Kuper, zar ne? - na trenutak me je obuzela sumnja dok sam mu postavljala to pitanje.

On me je netremice gledao.

- Nimalo - izjavio je Nil. - On je imao crne krugove oko očiju i tanke linije, a ne suzu. I, naravno, to je bila samo šminka. Ništa trajno.

- Nisam očekivala da ćeš znati ko je Alis Kuper - kazala sam.

- Sreo sam ga jednom - otkrio je na moje iznenađenje. -Moj otac je igrao golf s njim na jednom dobrotvornom turniru. Mnogo voli golf.

Naglas sam se nasmejala. Bilo je previše smešno da bi se opisalo rečima. Najzad je skrenuo pogled i odmerio moje razgolićeno telo. Štrecnula sam se kad sam shvatila da su mi gaćice gotovo providne i da se nisam istuširala kad sam se pred zoru vratila kući. Ali nisam se osećala ni ugroženo,ni napaljeno. Nil je bio bezopasan. U meni nije izazivao seksualni naboj.

- Stvarno ti se sviđa?

- Mislim da mi se sviđa. Izgleda lepo, upečatljiva je, ali…

- Ali šta?

- Pa, istetovirana suza ima značenje, zar ne? — upitao je s oklevanjem.

- Kakvo značenje?

- Čudi me da ne znaš. Mislio sam da to svi znaju.

- Šta? - ponovo sam ga upitala s nestrpljenjem.

- Ljudi ih tetoviraju u zatvoru kad nekog ubiju.

- O, sranje! - povikala sam.

Nil je prebledeo protumačivši moj histerični smeh kao ljutnju.

- Pa - kazala sam - možda sam zajebala stvar, ali sad je kasno, a nisam bila u zatvoru i nikog nisam ubila.

Još. Sad odjebi i ostavi me na miru.

Znala sam da je to bila suluda odluka doneta u trenutku zanosa, ali više nije bilo povratka.

Bila sam devojka s tetovažom u obliku suze i moj život više nikad neće biti isti.

11

BLISTAVA SVETLA VELEGRADA Krevet je bio preuzak i kad se pomerio nagnuvši se preko kreveta da podigne pantalone s poda, povukao je prekrivač i otkrio me. Jutarnja svežina je prekinula moje sanjarenje. Zapanjilo me je koliko su mu maljava ramena. Kako se ono zove?

Piter? Mark? Ni za živu glavu nisam mogla da se setim. Imao je neko obično ime. Čak je i seks bio loš. Sad sam se prisetila da je zaspao odmah pošto se odvojio od mene nakon što je brzo svršio, pa sam morala da preko potrebno zadovoljstvo postignem svojeručno.

Dejvid.

Tako se zove.

— Cigareta? - ponudio me je dok je pripaljivao sebi.

- Ne, hvala.

Nekoliko nedelja smo flertovali u jednom pabu na Skveru Kembridž, gde smo oboje bili redovni gosti.

Sinoć sam se konačno umorila i predala se. Otišli smo u Hakni, u stan koji je delio s još nekoliko ljudi. Možda je njegov kilav učinak bio reakcija na upadljiv nedostatak poleta s moje strane.

Da li me je on uopšte privlačio? Život u Londonu me je često navodio na nerazumne postupke, a ovo je bila poslednja u nizu sitnijih grešaka koje sam napravila. Razmenili smo nekoliko poljubaca u mraku kad smo ušli u stan i počeli da svlačimo jedno drugo. Ubrzo sam shvatila da bi Dejvid da me jebe bez zaštite. Glasno sam se pobunila i insistirala da stavi kondom. Budala nije imala nijedan kondom ni u svojoj sobi, ni u stanu.

Srećom, ja sam imala jedan skriven na dnu torbe. Njegovu maštu je raspalila činjenica da jedna žena nosi zaštitu i začas mu se ukrutio. Ali to nije potrajalo.

Dok je uz samozadovoljan izraz lica pućkao cigaretu, ne obraćajući pažnju na mene, zaključila sam da je vreme da stavim tačku na ovu ispraznu predstavu. Tiho sam ustala iz kreveta, sagnula se da pokupim razbacanu odeću i brzo se obukla.

- Zar nećeš da se istuširaš i da doručkujemo zajedno? — predložio je Dejvid.

- Ne bih.

U Londonu sam boravila kratko vreme i sama sebi bila gazda, što sam tako dugo priželjkivala. I nisam bila zadovoljnija. Posle diplomiranja na Univerzitetu Saseksa odlučila sam da tokom leta ostanem na obali umesto da se vratim kući. Na to je veoma uticala i činjenica da je Lijana odlučila da ostane u Brajtonu.

Nil je pobegao kući. Pametno je rešio da dva meseca provede daleko od iskušenja i usredsredi se na prijave za posao posle diplomiranja. Čak je našao i prijatelja da zauzme njegovo mesto u stanu na nekoliko meseci. Bio je to neki student programiranja, koji je sve vreme igrao igrice preko interneta i retko izlazio iz svoje sobe.

Iznenadilo me je što moji roditelji nisu imali primedbi na moje produženo odsustvo. Čak su ponudili da mi pomognu skromnom svotom tokom narednih šest meseci, dok ne stanem na noge. Pretpostavljala sam da su posle mog trogodišnjeg studiranja već navikli da žive sami te da ne osećaju preveliku potrebu da se njihova tetovirana ćerka vrati u porodično gnezdo.

Lijana i Nik su već duže od godinu dana bili zajedno i Lijana je na kraju leta odlučila da se preseli kod njega. Ja više nisam mogla da plaćam stan u kom smo, kako mi se činilo, živele čitavu večnost. Nisam imala snage, a možda ni volje za beskrajne razgovore s mogućim novim cimerima, zahvaljujući kojima bih mogla da sastavim kraj s krajem. To bi uglavnom bili studenti prve ili druge godine, nespretni kao što sam i sama bila u tim godinama, čije mi društvo nikako ne bi odgovaralo.

Tako sam se na kraju preselila u London. Došao je red na mene da osetim život pod svetlima velegrada.

Jedna dalja rođaka mi je u početku dozvolila da spavam na njenoj sofi u Mil Hilu. Međutim, pošto je predgrađe bilo predaleko od centra grada, to mi nije odgovaralo u finansijskom smislu i nije moglo da zadovolji moju želju za avanturom. Kad sam uspela da se zaposlim kao kelnerica na pola radnog vremena, uspela sam da nađem sobu u jednom stanu u Dalstonu.

Nadala sam se da ću s diplomom književnosti uspeti da nađem posao u nekoj knjižari, ali izgleda da su se za svaki ponuđeni posao prijavljivale hiljade kandidata. Nema sumnje da mi buntovnička tetovaža nije mnogo pomagala.

Prava nevolja je bila u tome što sam shvatila da ne znam šta zaista želim. Nikad nisam bila naročito ambiciozna niti samouverena. Još nisam iskusila ljubav i počela sam da verujem da, čak i kad bi mi se desila, ja ne bih bila u stanju da je prepoznam. Ne bih prepoznala ono pravo. Muškarci s kojima sam izlazila bili su

12

promašaj do promašaja. Seksualna prisnost s njima je bila prolazna, a često ispod očekivanja. Dobro došla u stvarni svet, Lili!

Ostala sam u kontaktu s Lijanom. Posećivale smo se kad smo mogle i razgovarale telefonom. Međutim, počela sam da otkrivam da mračnija strana Lijanine ličnosti koju sam upoznala prilikom njenog prvog susreta s Nikom sve više izbija u prvi plan. Izdaleka sam s nelagodom pratila kako je njeni novi poznanici uvode u čudan nov svet — svet sadomazohizma i tajnovitih igrarija o kojima nije želela da mi priča.

Prilikom jedne njene posete prestonici dozvolila mi je da izađem s njom i njenim prijateljem. Bio je to neki stariji čovek, koji je gajio izopačenu sklonost prema koži. Otišla sam s njim u andergraund klub prekoputa Smitfild marketa. Imala sam utisak da je tu skoro sve dozvoljeno.

Lijana mi nije otkrila kakva su pravila oblačenja u tom klubu sve dok nismo stigli i dok nije svukla kaput.

Nosila je providan čipkan bodi, a ispod njega nije imala donje rublje. Bradavice su joj tako upadljivo štrcale da je devojka na vratima, koja ju je, izgleda, dobro poznavala, kazala da bi Lijana mogla da posluži kao čiviluk.

Ona je nosila crne rukavice, a oko vrata je imala leptir-mašnu od neobičnog materijala kakav nikad ranije nisam videla, ali kakav su mnogi gosti kluba nosili.

Lijana mi je objasnila da se radi o lateksu. Pošto me je radoznalost savladala, krenula sam s njom i njenim prijateljem u bar, gde sam dobila priliku da vidim još mnogo njih obučenih u kreacije od takvog materijala.

Gomila žestokih žena na plesnom podijumu takođe je nosila lateks.

Kad sam osmotrila muškarce s kojima su bile te žene, brzo sam zaboravila na lateks. Jedna je na uzici držala čoveka, koji joj je čučao kraj nogu kao pas. Drugi muškarac je stajao pored njih za šankom i čekao da ga usluže. Nosio je samo gumene ružičaste tange koje su mu skrivale samo prednji deo golotinje. Jedna od žena ga je pitala zašto mu treba tako dugo da im donese piće. Užasnuto sam gledala kako podiže nešto u ruci i s praskom ga spušta na njegovu zadnjicu kako bi ga požurila.

- Jebote, Lijana, kakvo je ovo mesto? - upitala sam.

- Svideće ti se - odgovorila je. - Veruj mi.

Kako je veče odmicalo postajala sam svedok sve čudnijeg ponašanja. Lijana je veći deo večeri provela na plesnom podijumu, a mene je ostavila da procunjam kroz prostor koji je nazivala tamnicom i da ga bolje osmotrim. Tamo sam videla muškarce i žene presavijene preko raznih sprava i manje-više razgolićene. Svako od njih je imao partnera, koji ga je, kako se činilo, stavljao na muke. Muškarac u kožnom kiltu neprestano je pljeskao jednu ženu šakom po dupetu, a prostorija je odjekivala od njenog stenjanja.

Sve je pomalo podsećalo na film strave i užasa. Videla sam nešto što nisam želela da vidim, ali nisam mogla da skrenem pogled. Deo mene je osećao čudnu povezanost s ljudima u tamnici. Ono što sam videla nije me toliko uzbudilo, ali me je zainteresovalo. Lijani je bilo zabavno kad sam je sledećeg vikenda i vikenda nakon njega pitala da li bi ponovo otišla sa mnom u onaj klub.

Bila sam opčinjena onim što se dešavalo u tom klubu, u rasponu od bizarnog do žestokog seksa. Nisam imala želju da učestvujem i radije sam zadovoljavala svoju voajersku stranu. Držala sam se po strani, zbog čega sam zapala za oko jednoj od organizatorki. Nekoliko nedelja kasnije ponudili su mi posao u klubu. Trebalo je da tri noći sedmično radim na garderobi i obavljam još neke sitnije poslove.

- Reklo bi se da sve pomno posmatraš i to dobro pamtiš - kazala mi je. - To je dobro. Možda će nam jednog dana zatrebati hroničar.

Bila je to upečatljiva žena. Prve noći na novom poslu nosila je crven pripijen kostim od lateksa.

Tamnosmeđa kosa joj se spuštala niz leđa i klizila joj po blistavom kostimu. Imala je bujne obline i duge noge, utegnute u kostim, naglašene neverovatno visokim potpeticama. Te noći je izgleda imala ulogu ceremonijalmajstora. Šetala se kroz masu, podsticala, davala savete i ohrabrivala goste. Imala je promukao i samouveren glas, u jednom trenutku blag, a već u sledećem oštar, dok je naređivala muškarcima i ženama kao da su njene igračke. Za sve je bila samo Ona i činilo se da bi bilo opasno uopšte pitati je za pravo ime.

Bila sam zaprepašćena i zadivljena njenim hedonizmom i pristala sam čim mi je ponudila posao.

- Ali moraćeš da se oblačiš drugačije - naglasila je. Nisam imala nikakvu fetišističku odeću kakvu su nalagala pravila, pa sam obično pozajmljivala jednostavnu crnu haljinu od Lijane.

- Mislim da nemam ništa prikladno - primetila sam sa žaljenjem.

- Ništa ne brini - odvratila je i odmerila me od glave do pete kao da procenjuje broj moje odeće. - Naći ćemo nešto što će ti odgovarati. Imaš bledu put i sviđa mi se tvoja frizura.

Bila sam jedna od malobrojnih devojaka iz svog okruženja koje su i dalje imale prirodnu boju kose. Crna kao noć, dosezala mi je do krsta jer je nisam šišala otkako sam postala tinejdžerka.

U međuvremenu sam našla i posao prodavačice u jednoj muzičkoj radnji u Danskoj ulici, u starom londonskom Tin Pen Eliju, nedaleko od Čering Kros Rouda. Uvek sam osećala strast prema muzici. To mi je

13

možda bila i jedina strast. Desetak godina sam pohađala časove violončela i čak sam sama učila da sviram gitaru. Istina, otkako sam otišla od kuće, ni sama ne znam zašto, nisam uzela instrument u ruke. U radnji su se prodavali i iznajmljivali instrumenti, kao i notni zapisi.

Zahvaljujući tom poslu i honorarnom radu u fetišističkom klubu, prvi put sam stekla finansijsku sigurnost, mada moram napomenuti da nisam živela raskalašno niti sam volela naročito skupe stvari. Nisam se žalila što imam malo slobodnog vremena jer su mi oba posla godila i bila su u prijatnom kontrastu jedan s drugim. Imala sam utisak da obitavam u dva sveta, pa mije sve to bilo zanimljivo.

London je pružao bezbrojne mogućnosti i želela sam da probam sve što nudi. Želela sam glasnu muziku i blistava svetla, da budem sama u masi, da budem deo beslovesne gomile, da idem na izlete u Ridžents park, Hajd park ili Hokni Dauns. Htela sam da satima lutam Brik Lejnom ili lavirintima pijaca Kamden Tauna, da ludujem u Hokstonu i meditiram u rano jutro na padinama Primrouz hila, da pazarim egzotično povrće na Brikston marketu, halal meso u Sautholu ili košer slatkiše u Golders Grinu.

Ali pre svega sam odlučila da se častim još jednom, većom tetovažom na desnom ramenu: raznobojnim pejzažom s divljim orhidejama. Probušila sam i uši i ukrasila ih gomilom malih čeličnih minduša. Ponekad sam dodavala lažnu minđušu u nos kako bih upotpunila svoj gotičarski izgled. U takvim prilikama sam birala i tamnocrvenu boju ruža.

Rođena je nova, londonska Lili.

Nisam imala pojma da će violine uneti rasulo u moje brižljivo pravljene planove.

To se desilo posle skoro tri meseca nakon što sam počela da radim u prodavnici u Danskoj ulici. Ubrzo pošto smo otvorili u deset ujutru, u radnju je ušao ozbiljan sredovečan čovek, zgodan i neobično zamišljen.

Zanimale su ga violine za iznajmljivanje.

Radili smo s violinama, ali većina mušterija je tražila električne i bas gitare. Zbog toga violine nisu bile izložene, već smo ih držali iza kase, u ormaru sa zastakljenim prednjim delom.

Muškarac je delovao zabrinuto, kao da je došao na pogrešno mesto, ali nagradio me je širokim, ljubaznim osmehom kad sam mu pokazala visoki ormar iza sebe i potvrdila mu da, osim što ih prodajemo, violine i iznajmljujemo.

Instinktivno sam muškarcima prvo gledala prste i obično sam s lakoćom mogla da prepoznam muzičara.

On to nije bio, iako su mu prsti bili dovoljno tanki i dugi. Zbog toga sam se zapitala čime se bavi, ali bilo je prerano da ga to pitam. Otključala sam ormar jednim od ključeva iz teškog svežnja koji smo držali pored kase.

Rekao mi je da violina koju želi da iznajmi nije za njega, što je potvrdilo moju pretpostavku da nije muzičar. Onda me je ljubazno upitao da slučajno ja ne sviram. Prijateljica u čije ime je došao bavi se klasičnom muzikom. Uzgredno sam pomenula da sam ja više rokerski tip, što mu je izmamilo slab osmeh.

Kad sam mu dala jedan od instrumenata koje smo imali na raspolaganju, on ga je pažljivo uzeo, skoro kao da odmerava njegovu težinu. Mirno i opčinjeno je posmatrao kako se svetlost neonki u radnji odbija od narandžastog, lakiranog drveta violine. Zatim je nežno prešao prstima preko nje, kao da miluje ženu.

Nisam mogla da obuzdam drhtaj koji mi je protresao telo. Nikad me nijedan muškarac nije milovao onako kako je on pomilovao tu violinu. Odjednom sam osetila ogromno uzbuđenje i ljubomoru u isto vreme. On je nakratko prekinuo da proučava violinu, podigao glavu i pogledi su nam se sreli. Imala sam utisak da poseduje izoštren vid i da vidi kroz moju odeću. Na trenutak mi se činilo da zamišlja moju skrivenu golotinju.

Pocrvenela sam i skrenula pogled.

Kratka povezanost koja se među nama stvorila nestala je i on se vratio violini. Rekao mi je da želi da je iznajmi kao što mi je ranije pomenuo, pa sam morala da se posvetim popunjavanju obrazaca i računanju.

Popunio je obrasce, i platio depozit kreditnom karticom. Zvao se Dominik.

Gledala sam ga kako izlazi iz radnje na vetrovitu Dansku ulicu i uskoro je nestao u gužvi.

Kad sam se te večeri vratila u svoju sobicu u zajedničkom stanu, ležala sam sama u krevetu i bilo mi je hladno, ali me je mrzelo da ustanem i uključim grejanje. Neprestano sam se pitala za koga je Dominik iznajmio violinu. Zamišljala sam najrazličitije scenarije. Nisam mogla da shvatim zašto osećam nemir. Zašto je jedan beznačajan susret u meni izazvao tako neobične reakcije?

Ta noć je bila ispunjena veoma čudnim snovima. Ali nije bilo košmara. *** Dejvid je radio u velikoj knjigovodstvenoj firmi, nekoliko ulica od radnje u Danskoj ulici. Pozvao me je sutradan ujutru i predložio da se vidimo. Odmah sam ga odbila. Kao da mi je kratak susret s onim strancem

14

otvorio oči za nove mogućnosti, za pomisao da život može biti drugačiji. Iako sam znala da to nema nikakvog smisla, jednostavno sam se tako osećala. I nisam imala pojma šta dalje da radim.

To se desilo nakon što mi se na životnom putu našla sledeća violina.

Nekoliko nedelja posle susreta sa zagonetnim Dominikom provela sam ponovo se predajući uživanju u muzici. Posetila sam roditelje, što sam ponekad činila iz dužnosti. Iskoristila sam to putovanje da uzmem staru gitaru i nekoliko kutija s pločama i diskovima koje sam ostavila u spavaćoj sobi. Veliki deo rane mladosti provela sam u predivnoj osamljenosti pevajući i plešući uz te ploče, koje su mi izgledale tako strano nakon što sam otišla u Brajton da studiram.

Bilo je to kao vožnja bicikla i ubrzo sam ponovo svirala gitaru. Prsti su mi bili otupeli, ali moje muziciranje nije bilo baš toliko loše, iako sam samo dvadesetak pesama umela da odsviram kako treba. Ali muzika Alisa Kupera, grupa Kis, Fri, Ajron mejden, Def lepard i ostalih starih miljenika zaista mi je pružala veliko uživanje.

Ponovo sam se podsećala njihove glasne svirke, ali preko slušalica kako ne bih smetala cimerima.

Kad nisam radila u fetišističkom klubu, s posla sam žurila pravo kući i čitave večeri provodila u sobi slušajući zaboravljenu muziku svoje mladosti. Pank mi se ranije nimalo nije dopadao, ali sada, dok sam ga slušala iz drugačijeg ugla, u pesmama Kleša, Džema i drugih grupa otkrila sam njegovu novu privlačnost koju ranije bezmalo nisam zapažala.

Ponovo sam bila u kontaktu s muzikom i osećala sam se blaženo. Kao da sam našla nešto davno izgubljeno.

Dominik je vratio iznajmljenu violinu pre petnaestak dana, kad ja nisam radila, pa ga više nisam videla.

Možda je tako bilo najbolje.

Jednog sivog subotnjeg popodneva Džono, kolega iz radnje, i ja jedva smo čekali da zatvorimo. Dan je bio grozan, rominjala je kiša, a ono malo mušterija koje smo imali bilo je ili neodlučno ili nepristojno.

U radnju je ušao neki čovek i nas dvoje smo uzdahnuli u očajanju. Znali smo da nećemo moći da zatvorimo bar još petnaestak minuta, sve dok ne završimo s njim. Džono nije obraćao pažnju na novu mušteriju te je sišao u podrum, ostavivši mene da je uslužim.

Bio je u srednjim, ili pre će biti u kasnim četrdesetim godinama, tamnokos i melanholičan. Nosio je sako od smeđeg somota i jednostavne farmerke uskih nogavica. Ta odevna kombinacija je na njemu delovala baš kako treba. Pod miškom je nosio pohabanu crnu kutiju za violinu.

Nikad me nisu privlačili mlađi muškarci, čija su lica podsećala na prazna platna. Stariji muškarci su bili nešto drugo. Ponekad je bilo moguće po crtama njihovih lica naslutiti kakav su život imali. Kao da su ih iskustva i osećanja s kojima su se suočili oblikovali i dali im primesu privlačnosti. Naravno, ne svima. Mene, na primer, uglavnom nisu privlačili moji nastavnici, pa čak ni sjajni univerzitetski profesori. Ali ovaj muškarac je bio drugačiji. Njegovo lice je bilo kao knjiga koju želim da pročitam, zadivljujuća mešavina tuge i životinjske privlačnosti koja me je naprečac osvojila i uzdrmala me iz temelja.

Kada me je ispitivački osmotrio, primetila sam kako mu se pogled zaustavlja na mojoj maloj tetovaži.

Međutim, nije me gledao s neodobravanjem kao većina starijih ljudi, već pomalo zabavljeno i zadivljeno.

- U radnji nedaleko od vaše, rekli su mi da vaša prodavnica povremeno otkupljuje polovne instrumente. Spustio je kutiju s violinom na stakleni pult za kojim sam stajala.

- Tako je - odgovorila sam. - Ali samo šefovi mogu da ih procene, a danas niko od njih nije ovde. Bojim se da ćete morati da dođete drugi put.

- Oh - rekao je.

I samo je stajao tamo.

Sigurno je mogao da čeka do ponedeljka. Nije se činilo da mu hitno treba novac.

- Mogu ja da je pogledam ako želite. Kazaću vam šta mislim. Možda čak i grubu procenu, ali ne mogu da jemčim da će vam vlasnik radnje dati ponudu kad se vratite - rekla sam.

- Ne radi se o novcu - kazao je muškarac. - Samo sam hteo da joj nađem novog vlasnika. Nekoga ko bi uživao svirajući je. Pripadala je mojoj supruzi.

- Vašoj supruzi?

- Nedavno je preminula.

- Žao mi je.

- Bilo bi mi drago i da je poklonim kad bih znao da će dospeti u prave ruke - dodao je skoro se izvinjavajući.

- To je lepo od vas - rekla sam. - Zašto ne dođete sledeće sedmice? Sigurna sam da ćemo nešto smisliti.

15

Posegnuo je za violinskom kutijom, ali ja sam se nagnula, uzela je i otvorila. Violina je bila u dobrom stanju. Instrument nije bio antikvitet, ali bio je lep i videlo se da je dobro održavan.

- Sigurna sam da joj možemo naći kupca - rekla sam mu.

Lice mu se opustilo. - To bi bilo lepo.

Vratila sam mu kutiju s violinom.

Prsti su nam se dodirnuli. Koža mu je bila topla i iznenađujuće meka.

-Ja sam Lili - rekla sam.

- Leonard.

Zaista se vratio sledeće sedmice i sa jednim od vlasnika radnje pogodio razumnu cenu. Izgledalo je da su obe strane zadovoljne ishodom. Instrument sam uz skromnu zaradu prodala samo dve nedelje kasnije mladoj devojci primljenoj na Kraljevski muzički koledž.

Prilikom otkupa violine Leonard je morao da potpiše neophodne papire, tako da sam imala njegovu elektronsku adresu. Nakon prodaje sam smatrala da bi bilo lepo da ga obavestim kod koga je završila violina njegove supruge. Znala sam da će biti zadovoljan.

Počeli smo da se dopisujemo.

Isprva se naše dopisivanje uglavnom svodilo na muziku. Razgovarali smo o tome šta volimo, a šta nam se ne sviđa. Razmenjivali smo uspomene na neka dela, pa čak i pesme. On je iznenađujuće dobro poznavao rokenrol. Žestoko smo se sukobili zbog Kleša, koji sam ja u poslednje vreme zavolela, a koji se njemu nije naročito dopadao.

Nije bio oduševljen ni hevi-metalom u njegovim brojnim oblicima. Zbog toga smo se upustili u ozbiljnu razmenu mišljenja, u čemu smo oboje uživali. Istina, često me je živciralo što je razgovore obično završavao tvrdnjom da ću, kako budem postajala starija, sve više razumeti njegov ukus i prihvatati njegove oštre stavove.

Bilo je dana kad bismo razmenili i po desetak mejlova. Uskoro sam počela da se radujem jutrima i jurila da proverim poruke. Nalazila sam poslednji Leonardov mejl za prethodni dan, obično poslat oko ponoći. On se verno držao svojih navika.

Naravno, neke lične teme smo zaobilazili - nismo razgovarali o njegovoj pokojnoj ženi i uzrocima njene smrti, seksualnom životu, činjenici da smo se tako brzo zbližavali, iz dana u dan sve više, niti o tome što je razlika među nama celih dvadeset godina.

Ali dok smo bezbrižno zaobilazili te teme, koncentrični krugovi neizgovorenih reči sve više su se sužavali i svaki nov mejl nosio je sve više naboja. Iako to nijedno od nas nije pominjalo, oboje smo postajali svesni očiglednog: ako nastavimo ovako da se dopisujemo, uskoro ćemo morati da se vidimo. I to prvi put nakon što je izašao iz naše radnje pošto je prodao violinu svoje žene i nije očekivao da me ikad više vidi, kao što bi i bilo u pravom, pristojnom svetu.

Leonard je mnogo putovao. Bavio se izvozom, oblašću koju sam jedva razumela uprkos svim njegovim naporima da me uputi u to. Svakog meseca je po nedelju dana ili više provodio na putovanjima. Naše dopisivanje se nastavljalo i dok je boravio van zemlje. Često je bilo još češće jer sam osećala njegovu usamljenost dok je ispisivao opširne poruke u mraku stranih hotelskih soba i aerodromskim čekaonicama. Nije bio sumoran. Njegovi mejlovi su me često uveseljavali dok mi je opisivao ljude s kojima je poslovao i pričao o znamenitostima stranih gradova u koje je putovao.

Usamljenost nas je, u stvari, i spojila.

Naši mejlovi su prelazili elektronska bespuća. „Možda bismo mogli da se nađemo na kafi. Bilo bi lepo da porazgovaramo, ali duže i bez prekida.” „Biću u Londonu sledeće sedmice. Da li bi volela da se zaista vidimo?” Bio je u jednoj od jednolično opremljenih soba hotela „Meriot”, negde na Srednjem zapadu Sjedinjenih Država, a ja sam bila u podrumu radnje u Danskoj ulici kad smo oboje pritisnuli taster za slanje poruka. Život je ponekad neverovatan splet slučajnosti.

Deset dana kasnije, ugovorili smo sastanak. Trebalo je da se nađemo u baru jednog velikog internacionalnog hotela kod Marbl Arča. On je istakao da u pabu ne bismo mogli da čujemo jedno drugo.

Nikom nisam rekla da planiram da se nađem s Leonardom. Svakako to nisam rekla Džonu, niti Nilu, s kojim sam se i dalje povremeno čula. Čak ni Lijani, s kojom sam često razgovarala telefonom, tek toliko da bih uporedila naše različite životne puteve. Nikom nisam rekla ni da smo se upoznali, niti da razmenjujemo mejlove. Znala sam da Nil to ne bi odobrio, Džono bi me zadirkivao, a Lijana to jednostavno ne bi razumela.

Smatrala bi da je baš buntovnički to što je on toliko stariji od mene, ali bi on bio previše razborit i nedovoljno šarmantan za njen ukus, koji je, očigledno, težio krajnostima.

16

Dobrih deset minuta snuždeno sam zurila u ormar i pitala se kako treba da se obučem za sastanak s muškarcem dvostruko starijim od sebe u hotelu u centru Londona. Na kraju sam odlučila da odem u svom stilu. Odabrala sam par crnih farmerki, ravne cipele do gležnjeva i bledoplav džemper na kopčanje da se zaštitim od hladnoće. Džemper je imao širok okovratnik, tako da mi je otkrivao rame sa istetoviranim orhidejama.

Nije bio trenutak da se izdajem za nešto što nisam, niti da se uvlačim u večernju haljinu i pravim se da imam dvadeset osam godina, a ne dvadeset jednu. Htela sam da Leonard bude potpuno svestan sa kim ima posla. Da bude svestan razlike između nas.

Za Lijanu je oblačenje bilo ritual. Odeću je birala prema tome kako joj miluje kožu ili prema tome kako joj se pripija uz telo, a kupovinu mi je jednom opisala kao seksualno iskustvo.

Meni je to bila mrska obaveza. Uprkos gotičarskim sklonostima, i dalje sam se osećala kao riba na suvom, kao da još nisam našla svoje mesto pod suncem i nisam znala kakvo obličje da uzmem kad izlazim iz kuće. Na svoje iznenađenje, počela sam da se osećam prijatnije u lateksu, koji sam nosila u fetišističkom klubu. Tamo sam bar tačno znala kakvu ulogu očekuju da odigram i pravila o kostimu za tu ulogu bila su savršeno jasna.

Sastanak s Leonardom je bio nešto sasvim drugo. Za to nisu postojala pravila.

Kad sam stigla, sedeo je na barskoj stolici na jednom kraju dugačkog šanka od lakiranog mahagonija. Nije me video kako ulazim. Bio se nalaktio na šank i kucao na svom mobilnom telefonu duboko usredsređen. Nosio je pantalone od komplet odela i belu poslovnu košulju, zasukanih rukava, kao da je upravo došao s nekog važnog sastanka. Sako mu je bio prebačen preko stolice.

Njegova proseda talasasta kosa bila je samo dva-tri centimetra duža nego što pristaje muškarcu njegovih godina. To nije bila poza, već samo prirodan način pokazivanja da ne prati modu niti se povinuje normama i da se dobro oseća u svojoj koži. Krajičak usana mu je uvek bio blago izvijen i nisam bila sigurna da li je to naznaka osmeha ili posledica toga što na većinu stvari gleda s primesom ironije. Zračio je smirenošću, zbog čega sam se osećala prijatno.

Znači, tako izgleda njegov život. Hotelski barovi i elektronska pošta. Zapitala sam se s koliko još žena tako održava vezu. Sigurno je da nisam jedina. Da li je svake noći imao zakazane sastanke s neznankama koje je upoznao u radnjama ili na internetu kako bi zaboravio na usamljenička međunarodna putovanja?

Prineo je čašu usnama i otpio gutljaj. Džin-tonik. Pored njega sam zapazila malu flašu gaziranog napitka.

Dijetalnog. Čaša mu je bila puna leda i zapitala sam se koliko li su hladni vrhovi njegovih prstiju.

Najzad je podigao pogled i nasmešio se.

- Lili - rekao je - drago mi je što te vidim.

Vratio je telefon u džep sakoa, skliznuo sa stolice i nežno mi dodirnuo ruku. Nagnula sam se i poljubila ga u obraz.

- Dođi, sedi - dodao je privlačeći sebi stolicu. - Doneću ti piće.

Jedva je podigao pogled, a jedna od konobarica je požurila da primi porudžbinu.

-Ja ću viski sauer - rekla sam glumeći samopouzdanje i praveći se da ne primećujem kako je kelnerica pogledala Leonarda kad ga je upitala želi li još jednu turu. Oslovila ga je sa „srce” i dok mu je vraćala kusur, zadržala je prste na njegovim malo duže nego što je bilo neophodno.

Na moj izbor pića izvio je obrvu i neuspešno pokušao da obuzda osmeh. Nisam čak ni bila sigurna šta je viski sauer. Jednom sam čula Lijanu kako naručuje to piće kad je bila na sastanku sa studentom treće godine kojeg je pokušavala da zadivi svojom ležernošću. Koktel je stigao ukrašen blistavocrvenom trešnjom. Setila sam se kako su podatno izgledala Lijanina usta dok je uzimala ušećereni plod među usne i prstima kidala peteljku.

Onaj student treće godine nije imao šanse.

Nadala sam se da ću moći da ostavim sličan utisak, ali kad je piće stiglo, previše sam se postidela da bih čak i pokušala da budem zavodljiva i samo sam ostavila trešnju da pluta kao zaboravljena bova.

Dodirnuli smo se kolenima dok sam se smeštala na barsku stolicu. Uvek sam se osećala niskom kad sedim na nečem visokom. Kao dete kome se noge klate u vazduhu pola metra iznad zemlje. Leonard je sigurno bio viši od metar i osamdeset i udobno je sedeo na svojoj stolici.

- Da li bi radije da sednemo na sofu? - upitao je ljubazno dok sam se vrpoljila pokušavajući da se namestim.

- Naravno - nehajno sam odgovorila gledajući sofe sa strepnjom. Dva kožna čuda nalazila su se u prednjem delu bara. Između njih je bio gladak stakleni sto veličine omanjeg ostrva.

Leonard je uzeo sako i prebacio ga preko ruke. Nakratko sam izgubila ravnotežu dok sam pokušavala da spustim nogu do poda. On me je uhvatio za lakat i umalo sam pala na njega.

- Nisi navikla na viski? - upitao je pomažući mi da se uspravim.

17

- Nisam navikla na barske stolice - odgovorila sam. - Više volim da sedim bliže zemlji.

Usledio je neprijatan trenutak kad smo stigli do sofa i uvideli da ne možemo da sedimo ni na različitim krajevima iste sofe, ni na različitim sofama. U oba slučaja bismo bili toliko udaljeni da bismo morali da se dovikujemo ili da se sporazumevamo znacima. Umesto toga ćemo morati da sedimo jedno pored drugog, pritešnjeni zaobljenim jastucima i jedno uz priljubljeni kao pravi par.

Iz tog ugla sam mogla da mu osmotrim profil. Imao je glatku četvrtastu vilicu i svežu posekotinu od brijanja, na koju sam odjednom poželela da pritisnem usne. Iza ušiju je imao jedva primetne sede vlasi. Prosed je bio i uvojak koji mu je uporno padao na čelo. Shvatila sam da je stariji od Lijaninog oca. Nju su roditelji dobili kao tinejdžeri. Bilo mi je drago što su moji roditelji mene dobili kasno i što je moj otac u poznim pedesetim godinama, pa bar neću nesvesno praviti poredenja.

- Kako je bilo u Americi? - upitala sam ga.

- Dobro - odgovorio je. - Putovanja nisu tako glamurozna kako se čini. Objekti hotelskih lanaca svuda u svetu iznutra izgledaju isto.

Nastavili smo da ćaskamo. Zapitkivao me je o tome kako živim u Londonu i kako sam završila kao prodavačica u muzičkoj radnji u gradu iako sam odrasla u jednom berkširskom predgrađu. Na kraju sam uspela da se opustim i otvorim mu se kako se nikad nikom dotad nisam otvorila.

Leonard je umeo da sluša. To je bila prijatna promena posle većine muškaraca s kojima sam izlazila i koji su neprestano pričali o sebi. Znala sam da je to delimično i moja krivica jer sam imala običaj da podstičem druge da govore kako bih skrenula pažnju sa sebe. Ipak, bilo je lepo razgovarati s nekim ko je bio zaista zainteresovan za mene. Za pravu mene. Ne za spoljašnji izgled loše devojke, niti za dobru devojku koja se krije ispod toga, već za sve zajedno, za Lili. On je bio prvi kojeg sam upoznala a koji me nije pitao ni za jednu od tetovaža. Malo toga me je razdraživalo kao pitanje šta znači tetovaža suze i zašto sam je uradila.

Kasnije sam, uz snažan nalet stida shvatila da je on jedva progovorio, osim kad je meni postavljao pitanja.

Brbljala sam skoro cele večeri.

Dok smo se opraštali, nakratko sam pomislila da će me pozvati u sobu koju je možda rezervisao očekujući da će me odvući u krevet. On se umesto toga ponudio da me otprati do stanice metroa. Prvo je ponudio da mi plati taksi, ali sam mu rekla da uživam u noćnim šetnjama gradom, pa me je otpratio do stanice Totenhem Kort Roud i na rastanku me poljubio u obraz. Dok je to činio, nežno mi je spustio ruku na struk.

Mahnula sam i poletno se udaljila. Dok sam odlazila, shvatila sam da se posle večeri provedene s njim osećam lakše, kao da mi je neki teret skinut s leđa. Neko me je najzad shvatio. Čim sam stigla kući, poslala sam mu mejl. Plašila sam se da ću izgubiti hrabrost ako to odložim za kasnije. „Bilo je divno videti te. Da ponovimo ovo uskoro?”

Trebalo je da ostane u Londonu još samo dva dana, pa smo se ponovo videli već sutradan uveče. Tom prilikom me je odveo na večeru u Kinesku četvrt. Jeli smo rebarca s medom i sveže isprženu morsku travu u jednom restoranu na uglu Njuport Plejsa i Ulice Lajl. Ostali smo tamo dok se svi ostali stolovi nisu ispraznili.

Kelnerica je izgledala kao da se svakog časa sprema da nas izbaci. Nakon što smo se izborili s obilnim obrokom, naručivali smo pivo za pivom.

Kad sam stigla do trećeg ili četvrtog (ili je to možda bilo peto) pivo asahi, na jdenom sam osetila i radost i tugu. Leonard će uskoro odleteti na drugi kraj sveta, a ja ću ostati prepuštena običnom londonskom životu bez njega. Odlazi na konferenciju u Berlin i biće odsutan samo nedelju dana. Međutim, zbog razlike između nas i činjenice da je naša veza tako neobična i daleko od fizičkog užitka, Leonard mi je delovao kao leptir u ruci. Ako bih na tren sklopila oči, mogla bih da ustanovim da je nestao kad ih ponovo otvorim. Ta pomisao me je rastuživala.

Račun je stigao između otvaranja dva kolačića sreće. Njegov je bio prazan. Na mom je pisalo: „Prestani da tragaš”.

- Šta to, zaboga, znači? - prokomentarisala sam.

- Mislim da se nismo dopali konobarici - nasmejao se. -Nisi valjda sujeverna, razborita gospođice Lili?

- Nisam naročito sujeverna. Ali nisam ni uvek razumna. - Zgužvala sam parče papira s tekstom ispisanim kurzivom i strpala ga u torbu.

Zapljusnula nas je svežina kad smo izašli na usku kaldrmisanu ulicu s nizom crvenih zastava i fenjera koji su žmirkali u mraku. Uvukla sam vrat u okovratnik svoje motociklističke jakne.

Pošto nije imao kaput, gurnuo je ruke u džepove farmerki da bi ih zagrejao.

Nagnula sam se prema njemu i uhvatila ga za ruku.

- Hoćemo li? - upitala sam silazeći s ivičnjaka i držeći ga za ruku kao da je to nešto uobičajeno.

18

Šetali smo se Sohoom, pored seks-šopova, gomile barova i bučnih noćnih klubova. Načas sam pomislila na Lijanu i zapitala se šta će reći kad joj budem otkrila da se viđam s Leonardom. Dotad ću ga čvrsto držati za ruku i čuvati ovaj trenutak kao tajnu. Čitavo telo mu se ukočilo kad sam ga poljubila.

- O, Lili — kazao je odvajajući se od mene. - Ne mogu sada da te ljubim. Mogla bi da zažališ ujutro.

- Neću. Znam da neću.

Ponovo sam pokušala da ga poljubim, a on me je uhvatio za bradu.

- Veruj mi. Nije da to ne želim. Želim. Više od svega.

- Zašto onda nećeš? - upitala sam. Osećala sam se povređeno i odbačeno i došlo mi je da udaram nogom o tlo.

- Trebalo bi da budeš s nekim svojih godina. Ovo je ludo. Žao mi je. Nije trebalo da se ponovo vidimo. Ja sam kriv.

- Ne želim nekog svojih godina - bila sam uporna. - Želim tebe.

- Lili... idi kući i odspavaj. Razgovaraćemo ujutro.

Nežno me je poljubio u obraz, a onda se okrenuo i otišao.

Te noći sam spavala nemirno. Usnula sam tek pošto sam zavukla ruku pod pokrivač, a onda među noge i pružila sebi blažen orgazam. Alkohol mi je otupljivao čula i uvek mi je otežavao dostizanje vrhunca. Dok je talas zadovoljstva kojem sam težila delovao sasvim blizu, a ipak mučno daleko, zamišljala sam Leonardove prste kako mi miluju grudi, njegov jezik kako mi prelazi preko bradavica, boju njegovog glasa dok mi na uvo šapuće nevaljale reči i vreli dah na koži. Svršila sam žestoko, misleći na njega.

Ujutro sam imala utisak da on nekim čudom zna o čemu sam razmišljala dok sam se sinoć dodirivala pod čaršavima.

Prevrnula sam se u krevetu i dohvatila mobilni da proverim poštu. To mi je prešlo u naviku otkako sam počela da se dopisujem s njim. Sad sam proveravala njegove mejlove pre nego što bih pomislila da obavim bilo šta drugo. U retka jutra kad ne bih dobila poruku od njega, osećala sam se čudno, kao da sam obula cipele na bosu nogu.

Njegovo ime je zasvetlelo u inboksu i nasmešila sam se dok sam otvarala poruku: „?”

Samo jedan znak pitanja.

Prizori uz koje sam utonula u san ponovo su mi blesnuli pred očima.

Odgovorila sam. ,,I dalje te želim.” I poslala poruku.

Njegov odgovor je stigao posle samo dva minuta. „Dođi u hotel.”

Poslao je taksi po mene i trideset minuta kasnije jurila sam kroz London prema njegovoj hotelskoj sobi.

Osećala sam da svi zure u mene dok sam prolazila pored recepcijskog pulta idući prema liftu. Brzo sam ušla i pritisnula dugme za četrnaesti sprat kako mi je Leonard rekao.

Na kvaki je visio natpis „Ne uznemiravaj” iako su vrata bila odškrinuta.

Otvorila sam ih i ušla u sobu.

Leonard je sedeo na beloj stolici pored prozora i čekao me.

- Stavi rezu - kazao je promuklim glasom. -I dođi ovamo.

- Lili - polako je rekao s dubokim poštovanjem. Stajala sam mu između kolena i posmatrala ga. Nagnuo se i prešao mi prstom preko vilice. - Tako si lepa.

Nisam znala šta da kažem, pa sam ćutala.

-Jesi li sigurna?

- Ovde sam, zar ne? - odvratila sam.

- Tačno.

Uzeo me je u naručje i podigao me u krilo. Ugnezdila sam se uz njegove grudi. Onda me je primakao sebi i poljubio me onako kako sam žudela da to učini otkad sam ga prvi put ugledala.

Usta su mu bila čvrsto priljubljena uz moja, ali njegovi poljupci su bili strpljivi. Nije mi odmah gurnuo jezik duboko kao što su radili momci s kojima sam se ljubila na studentskim zabavama i po noćnim klubovima, niti je odmah kidisao na moj grudnjak kao da bi grudi mogle da mi ispare ako ih odmah ne vidi.

Leonard je nastavio da me grli i nežno ljubi sve dok me nije doveo do ludila, pa sam ga uhvatila za kosu, zabacila mu glavu i nežno ga ugrizla za donju usnu.

Odgurnuo me je i nasmejao se.

19

- Nema potrebe za takvom žestinom - rekao je. - Imam let tek večeras u osam. Pred nama je ceo dan.

-Jebi me - prošaptala sam.

Sinoćni orgazam jedva da je malo ublažio prejaku požudu koja kao da je celog života narastala u meni.

Pica mi je pulsirala i želela sam jedino da me Leonard ispuni tako da ne ostane mesta ni za šta drugo. Nisam htela da razmišljam ni o čemu drugom i nisam htela da osećam ništa drugo osim njega, duboko u sebi. Nisam marila da li će me ispuniti budžom ili prstima.

- Molim te — rekla sam.

- Pazi šta želiš. Mogla bi se pokajati.

- Neću se pokajati - odlučno sam odgovorila.

- Bože, Lili, šta ti radiš muškarcima...

Ustao je i dalje me držeći u naručju i nežno me položio na krevet.

- Ali još te neću jebati - kazao je - čak i ako ti to zaista želiš. Strpljenja, draga moja.

Pokušala sam da sednem i povučem ga prema sebi, ali on je spustio šaku na moje grudi i gurnuo me nazad na krevet. Onda mi je zadigao suknju i svukao mi gaćice. Zaboravila sam gde sam i sve ono što sam htela da kažem čim je njegov jezik nežno zapalacao u mom međunožju i prsti mu skliznuli u moju pičkicu.

- Tako si uska...

-Još - preklinjala sam. - Molim te...

- Sve u svoje vreme - odgovorio je.

Onda mi je svukao majicu preko glave. - Ruke gore - naredio je dok sam se migoljila iz odeće.

Nije se trudio da mi otkopča grudnjak. Samo je povukao korpe naniže kako bi mi dojke ispale. Štipao mi je bradavice i uvrtao ih dok nisam zastenjala.

- Prejako? - upitao je. Bio se sklupčao uz mene i prstima mi prelazio preko tela, pažljivo prateći kako se trzam, napinjem ili stenjem odgovarajući na njegovo milovanje.

- Ne, nije prejako, hoću još - rekla sam i on je stisnuo jače. Niko me ranije nije pitao šta mi se sviđa ili šta želim. Leonardovo zanimanje za moje zadovoljstvo bilo je neobično oslobađajuće. Koliko sam mogla da se setim, to je bio i prvi put da sam s nekim otišla u krevet po danu i bez kapi alkohola kako bih rasplamsala čula i oslobodila se stega. Međutim, njegova upadljiva želja i samopouzdanje sigurno su uticali na oboje. Nije me bilo briga kako izgledam, niti šta Leonard misli o onome što me uzbuđuje.

Nasmejao se kad je primetio kako reagujem na njegove reči.

- Sviđa ti se kad sam bezobrazan? Nisam to očekivao.

- Obožavam boju tvog glasa - odgovorila sam.

I bila sam iskrena. Leonard je mogao da mi čita i novine, čak i finansijsku rubriku, a njegov grleni glas i tračak humora i lascivnosti u njemu naterali bi me da se izvijam i pripijam uz posteljinu.

- Hoću da svršiš.

Glas mu se produbio kad je to rekao, a njegovi prsti se spustili niže. Eksperimentisao je dok nije otkrio pravi ritam koji će me odvesti do vrhunca.

Nagnuo se i čvršće me priljubio uza se, tako da sam u njegovom naručju osetila kako napetost koja vodi orgazmu raste.

- Tako je... Kad svršiš za mene, Lili, jebaću te. Ali ne pre toga. Hoćeš li da osetiš moj kurac? Da osetiš kako te ispunjava?

- O, bože! - zastenjala sam dok su mi se mišići grčili. Uzdrhtala sam pripijena uz njega, a onda sam klonula, mlitavo ležeći u njegovom zagrljaju.

- Dobra devojčica - prošaptao je.

On je i dalje bio potpuno obučen. Njegova brada me je blago zagrebala po obrazu kad je nakrivio glavu da bi me poljubio.

- Koliko još puta to možeš da uradiš pre nego što budem morao da krenem na avion? - upitao je.

Tog dana mi je pokazao više seksualnih poza nego što sam znala da ih ima. Da ne pominjem da mi ranije nisu ni na um padale. Najdraže su mi bile one u kojima sam mogla da ga gledam i posmatram kako mu se menja izraz lica kad se potpuno prepusti.

Uglavnom se držao uzdržano. Glumio je ili bezbrižnu ležernost ili sveznajućeg ljubavnika potpuno uverenog u svoje sposobnosti da me dovede do vrhunca. Ali kad je bio duboko u meni, ili na ivici da eksplodira u žaru pohote, u njemu je bilo nečeg životinjskog, kao da je pravi Leonard pokušavao da se otrgne s lanca. U tim trenucima mi je nagoveštavao tako snažna osećanja da sam drhtala.

Odlučila sam da ga, kako znam i umem, nateram da se opusti.

20

- Draga moja devojko, ne znaš šta radiš - rekao je kad sam ga gurnula na krevet da bih ga zajahala uhvativši ga za zglobove držeći mu ruke iznad glave.

Kad je to rekao, još jače sam ga pritisnula iako sam znala da je mi stisak slabašan u poređenju sa snagom njegovih ruku. Uzbuđivala me je zamena uloga i činjenica da sam se ja našla gore za promenu.

Hotel mu nije dozvolio da se odjavi kasno uveče, pa je rezervisao i platio još jedno noćenje. Umesto da se vratim u svoj samotni krevet u Dalstonu nakon što se Leonard istuširao i žurno spakovao torbe, opružila sam se kao morska zvezda i valjala se po još vlažnim čaršavima s mirisom naše pohote. Moje i njegove, pomešane.

- O, Lili - rekao je dok me je ljubio za rastanak. - Šta da radim s tobom?

21

OSAMDESET DANA LEONARDA Naravno da mi je prijalo da budem s Leonardom.

Ali sam osećala i da je pogrešno na hiljadu načina.

S druge strane, sada sam znala kako je biti s muškarcem, a ne s dečakom. U načinu na koji je on vodio ljubav nije bilo ničeg površnog, nezrelog ili neiskusnog. Njegovi gestovi su bili odlučni, a njegovo uživanje u trenutku snažno i strpljivo. S njim sam se osećala opuštenije nego s bilo kim dotad. Ništa drugo nisam ni očekivala od muškarca koji je bio više nego dvostruko stariji od mene.

Ali s druge strane, znala sam da on nije muškarac kojeg bih mogla da odvedem kući roditeljima ili da ga prijateljima i poznanicima predstavim kao svog novog dečka, a da pritom ne pokrenem lavinu neodobravanja.

Nije da sam imala nameru da s njim paradiram naokolo. Uživala sam u tome što nam je veza bila tajna. Sviđalo mi se što imam skrivenog ljubavnika.

Dogovorili smo se da se nalazimo u hotelskim barovima daleko od posla. Nekad smo odlazili u njegovu praznu kancelariju, gde bismo se grozničavo jebali na tepihu iza zaključanih vrata. U drugim prilikama smo pribežište nalazili u nekoj hotelskoj sobi u blizini nekog aerodroma ako je on sledećeg dana morao na poslovno putovanje. Stan koji sam delila sa cimerima nije dolazio u obzir. Nikad nisam videla njegovu kuću u Blekhitu, niti ju je ijedno od nas predložilo kao mesto za sastanak. Naša veza kao da se odvijala u vakuumu, i to nam je oboma odgovaralo. Nikad mi nije palo na pamet da bi mu moglo biti neprijatno ako ga vide sa mnom, mojom suzom, pirsinzima i potpuno crnom garderobom.

Zbog njegovih stalnih putovanja u inostranstvo, često nam je petkom uveče, nakon što bi završio s poslovnim obavezama, organizovao susrete u Parizu, Amsterdamu ili Barseloni. Tako smo zajedno provodili ceo vikend. U London smo se vraćali poslednjim letom u nedelju uveče.

To mi je donelo nevolje i izazvalo zlovolju ostalih prodavača radnje u Danskoj ulici jer sam često preskakala rad subotom izgovarajući se porodičnim razlozima. Mislim da je Džono naslutio da se radi o nekom muškarcu jer me je redovno ispraćao s posla uz znalačko namigivanje.

Ekipa iz fetišističkog kluba i veličanstvena Ona nisu delovali tako zabrinuto jer su imali gomilu honoraraca koje su mogli da pozovu u svako doba. U svakom slučaju, vodila sam računa da im se stavim na raspolaganje svakog vikenda kad Leonard nije bio na poslovnim putovanjima, jer sam onda veći deo radne nedelje provodila s njim u Londonu.

- U poslednje vreme nikad nisi kod kuće, niti se javljaš na telefon - primetio je Nil otprilike mesec dana pošto sam počella da se viđam s Leonardom. Sedeli smo i dokono grickali sendviče i pijuckali kafu u obližnjem restoranu brze hrane.

- Zauzeta sam.

- Čime?

- Upoznala sam nekog - priznala sam.

Na licu mu se videlo razočaranje. Otkako se i sam doselio u London, više puta je pokušao da me ubedi da izađem s njim, ali ja sam tvrdila da je bolje da ostanemo dobri prijatelji.

- Poznajem li ga? - upitao je.

- Ne - i na tome sam završila.

Kako sam finom momku od dvadeset jedne godine, koji je čeznuo za mnom, mogla da kažem da spavam sa čovekom koji bi mogao da mu bude otac, koji bi meni mogao da bude otac. Da uživam u tome što je toliko stariji od mene. Da se zbog toga osećam ženstvenije i poželjnije, onako kako se nikad nisam osećala sa svojim vršnjacima. Nisam mogla da mu kažem kako sam se navikla na Leonardovu ozbiljnost i pomalo grubu kožu, na to kako uživam u borama koje mu se stvaraju oko očiju kad se smeši; kako sam navikla na to što oboje možemo dugo da ćutimo kad smo zajedno ili, naprotiv, da satima razgovaramo o svemu i ni o čemu, i na to da on može mirno da sedi, posmatra me i sluša dok mu pričam o svojoj prošlosti i da izgleda opčinjeno zbrkom moje svakodnevice. Znala sam da bi takva priznanja samo još više povredila Nila, pa sam sve to zadržala za sebe.

Razgovor s Nilom je ubrzo posle toga zamro. Uostalom, oboje smo morali da se vratimo na posao, ja u Dansku ulicu, a on u Čenseri Lejn, gde je stažirao u jednoj velikoj firmi za odnose s javnošću.

Kad sam se vratila, ispred radnje sam zatekla kombi DHL-a, koji je obavljao veliku isporuku.

Teške kutije su pažljivo prenošene iz ruke u ruku. Zaposleni su u podrum radnje unosili pošiljku gitara iz jedne američke fabrike. Uključila sam se u posao iako sam čula kako mi telefon u džepu farmerki daje poznati signal da mi je stigla poruka. Stigla sam da je pročitam tek nakon petnaest minuta.

22

Leonard. Ovog puta se nalazimo u Parizu. Uz poruku su bili priloženi kod elektronske karte za voz Evrostar i adresa hotela u kojem ćemo odsesti. Cele nedelje je bio u Grčkoj i Turskoj, ali je u povratku svratio u francusku prestonicu kako bi sa mnom napravio predah. Nadala sam se da će me pozvati u Istanbul, ali sam zaključila kako Pariz nije ništa lošiji od Velikog bazara.

Brzo sam pozvala klub i uspela da zamenim subotnju smenu za dve noći radnim danima.

Dok sam kasnije tog popodneva sanjarila o Parizu i kako će mi tamo biti s Leonardom, tri muškarca su ušla u radnju,razgovarajući na meni nepoznatom jeziku, što i nije bilo čudno jer nisam govorila nijedan strani jezik.

Dvojica su bili visoki i suvonjavi, a treći je bio srednjeg rasta, pomalo mišićav, snažnih, plivačkih ramena.

Svi su bili jednako odeveni: crne kožne jakne, majice i farmerke.

Obratio mi se crnomanjasti tip, srećom na engleskom.

- Moji prijatelji bi voleli da pogledaju Gibsonove gitare koje imate. - Njegov naglasak je zvučao skandinavski, harmonično, ali grleno.

- Nove ili polovne instrumente? - upitala sam.

- I jedne i druge - odgovorio je nakon što se posavetovao s prijateljima.

Pošto je primetio da mi je njihov jezik privukao pažnju, rekao je: - Oni su s Islanda.

- A - odvratila sam pošto je moja znatiželja bila zadovoljena.

- I ja sam odatle - nastavio je. - Ali otišao sam pre sto godina. Već skoro deset godina živim u Engleskoj.

Klimnula sam glavom.

- Sada sam u drugom bendu, ali na Islandu sam u mladosti svirao s njima dvojicom. Ja sam Dagur Sigurdarson. Ali ti me možeš zvati samo Dagur. - Pružio je ruku i rukovali smo se.

- Lili.

Imao je divan osmeh i bisernobele zube.

Posvetila sam se njegovim prijateljima dok je Dagur razgledao instrumente po radnji. Jednom od islandskih muzičara odmah se dopala gitara dobro1 i zamolio me je da je skinem sa zida. Priključila sam je na pojačalo koje smo uvek držali u pripravnosti kako bi mušterije mogle da isprobaju instrument i radnjom su se razlegli melodični tonovi obojeni ritmom kantri i vestern muzike. Čim sam počela da radim u muzičkoj radnji, shvatila sam da nema potrebe za bilo kakvom trgovačkom veštinom niti za podsticanjem mušterija na kupovinu. Muzičari su znali šta hoće i nisu marili za tuđa mišljenja.

U svakom slučaju, gitarista je brzo pristao da kupi instrument i dao mi je kreditnu karticu, a ja sam tešku gitaru dobro dala Džonu da je spakuje u kutiju.

Predala sam račun i kreditnu karticu kupcu kome se pridružio i Dagur.

- Mogu li vama nešto da ponudim? - drsko sam upitala Dagura osećajući da mi je krenulo.

-Ja sam bubnjar - istakao je.

Pocrvenela sam, iako nisam mogla ni da sanjam koji instrument svira. Radnja nije držala udaračke instrumente. U svetu muzike postojale su specijalizovane radnje za to.

Teatralno mi je poslao poljubac dok je odlazio.

- Nisi znala ko je to, zar ne? - upitao me je Džono. Kezio se od uveta do uveta.

- Bubnjar? Treba li da znam?

- On je iz Holi kriminalsa.

- To je bend Viga Franka?

- A, da. Po mom mišljenju, nisu ništa naročito, ali većina devojaka je luda za njima.

Izgleda da sam porasla u Džonovim očima jer nisam bila jedna od tih.

Slegnula sam ramenima glumeći ležernost kako bih ga zadivila, iako sam potajno bila oduševljena što sam prodala gitaru velikoj rok zvezdi, ili bar njegovom prijatelju.

No oduševljenje zbog Dagura je brzo splasnulo i vratila sam se razmišljanju o Parizu.

I Leonardu.

1 Dobro je posebna vrsta gitare, kakve su napravila braća Dopjera. Firmu i brend kasnije je otkupila kompanija Gibson.

Naziv je skraćenica od ,,Dopyera Brothers", ali i reč koja na njihovom maternjem jeziku, slovačkom, znači isto što i na srpskom - dobro. (Prim. prev.)

23

*** Ceo dan proveden na nogama u muzičkoj radnji potpuno me je izmoždio. Kad sam stigla na svoju smenu u fetišističkom klubu, bila sam mrtva. Vrtelo mi se u glavi i drhtala sam od previše energetskih napitaka kojima sam pokušavala da se okrepim.

Trudila sam se da ne radim na oba mesta istim danima jer je to bilo previše naporno, ali sam morala malo da se žrtvujem kako bih nastavila da se viđam s Leonardom, a da pritom ne razočaram poslodavce. Jedna od žrtava podrazumevala je nespavanje i danonoćni rad. Počela sam u Danskoj ulici u deset ujutro, a iz fetišističkog kluba se neću vratiti kući pre šest sati sutra ujutru.

Fetišistički klub je uvek delovao u najmanju ruku nestvarno, ali večeras je zaista bio svet iz mašte. Četvrtkom uveče obično je bilo mirnije nego subotom, pa nam je dolazilo više parova koji su samo hteli da iskoriste opremu kluba daleko od radoznalih pogleda. Udarci korbača, pucanje bičeva po goloj koži i krici čuli su se više nego dobro. Zbog toga sam odlično razumela ljude koji su više voleli da dođu u klub nego da rizikuju da probude susede neobičnim noćnim aktivnostima.

Povremeno me je zamenjivao neko od kolega iz kluba kako bih mogla da odem u toalet ili popušim cigaretu, iako nisam pušila. Te kratke pauze sam uvek provodila u prostorima za igru posmatrajući goste kluba.

Nikako nisam mogla da se naviknem na prizore žena koje vezuju i tuku. Često sam pomišljala na Nika i Lijanu one noći kad sam ih slučajno zatekla. Iako sam na trenutke bivala uzbuđena, užasavala me je pomisao na prijateljicu kojoj muškarac nanosi bol. Znala sam da je svaka igra bila ugovorena do najsitnije pojedinosti i da je bila deo čitave veze, te da je neretko upravo onaj ko je trpeo batine molio da se tako ophode prema njemu.

Bilo je tu mnogo onih dominantnih koji su uživali u tome što su partneri spremni da im se potčine, ali i mnogo onih koji su nanosili više bola jer je to traženo od njih i uživali u oduševljenim reakcijama svojih seksualnih robova.

Ričard je bio jedini muškarac među gospodarima tamnice čiji je posao bio da daju savete, motre na goste i vode računa da novajlije poštuju pravila. On je pokušao da mi objasni složen odnos između gospodara i robova, kao i sve vrste tih odnosa, koje su me zadivile.

- Nema potrebe da to razumeš - rekao mi je te noći videvši da posmatram muškarca kako jednu ženu lupa po zadnjici tako žestoko da je ona poskakivala i jaukala od bola pri svakom udarcu. - Dovoljno je da poštuješ svačije pravo da sa svojim telom radi šta poželi.

- Naravno - odvratila sam. - Svako je sam sebi gazda. To znam. Samo mi nije jasno kakvu draž pronalaze u tome.

-Jesu li te nekad povukli za kosu? Da li te je neko lupio po dupetu?

U glavi sam prelistala ne baš bogat katalog svojih seksualnih iskustava. Mnoga su bila maglovita jer su se davno odigrala i često pod dejstvom alkohola. Nejasno sam se setila momka s jedne kućne zabave dok sam bila na drugoj godini studija. On me je povukao za kosu dok me je ljubio, a onda me je ugrizao za donju usnu, zavukao mi ruke pod suknju i lupio me po dupetu. To se desilo u kuhinji. Bila sam došla po pivo, a on je stajao oslonjen na frižider i obgrlio me je. Kad me je povukao za rep i ugrizao me za usnu, pomislila sam da je to rezultat neiskustva i nespretnosti, ali pljesnuvši me po dupetu prevršio je meru. Bila sam smrtno uvređena, pa sam ga odgurnula i izašla. Šta li je samo umislio?! Nismo u reperskom spotu. Lijana se od srca zakikotala kad sam joj to ispričala. „Moraš da se opustiš”, rekla je. „Može biti seksi kad te tako tretiraju.”

Tada sam se zapanjila, ali kasnije nisam mnogo razmišljala o tome. Lijana je ionako uvek pokušavala da me zapanji.

U svakom slučaju, odlučila sam da na zabavama više ne vezujem kosu u rep.

Ričard me je vratio u sadašnjost.

- Šta onda misliš o gospodaricama i njihovim potčinjenim muškarcima i robovima? - upitao je.

Dao je znak Njoj, koja je u svetlucavom kostimu od lateksa i visokim, tankim potpeticama izgledala kao junakinja filma o superherojima. Stajala je uspravno kao da je progutala metlu. Kosa joj je bila vezana u punđu na vrhu glave te je izgledala još viša. Noge su joj bile blago razmaknute, pa je izgledala potpuno stabilno, za razliku od mnogih žena koje su krajnje nevešto balansirale na visokim potpeticama. U obe ruke je imala po jednu narukvicu od sjajnog srebra ukrašenu dijamantima, koji su blistali na svetlu. Za narukvice su bili prikačeni dugi lanci kojima su bila vezana dvojica muškaraca. Oni su stajali na sve četiri i gledali u pod. Na sebi su imali samo po par gumenih gaćica, a na guzici im je jarkoružičastom bilo ispisano „Njen rob”. Ona

24

uglavnom nije obraćala pažnju na robove, ali povremeno bi cimnula jedan od lanaca i licem bi joj preleteo osmeh.

- To je drugačije - odlučno sam kazala.

- Kako drugačije? Zašto je drugačije?

- Ne znam. Jednostavno je drugačije.

Postajalo mi je neprijatno zbog Ričardovih pitanja.

Na recepciji je vladalo potpuno mrtvilo kad sam se vratila. Nadala sam se da će gosti nagrnuti kako bi mi skrenuli misli s pitanja koja su me zaokupljala. Međutim, već je bilo kasno, a većina naših gostiju je dolazila ranije, osim ako pre toga nisu bili na kućnoj zabavi ili u nekom drugom klubu.

Nisam osuđivala žene koje su se potčinjavale muškarcima, pod uslovom da su svi bili odrasli, potpuno svesni u šta se upuštaju i da to rade radi užitka, iako nisam mogla da shvatim zadovoljstvo koje su u tome nalazili, niti šta ih navodi na to.

Lakše mi je bilo da shvatim odnos između Nje i njenih robova. To mi je više delovalo kao svojevrsno gospodarenje nego kao seksualna igra. Bilo je to poput matrijarhalnog društva u kojem je Ona Kleopatra. Takav poredak sam mogla da shvatim. Zapravo, feministkinja u meni smatrala gaje sasvim razboritim. Muškarci na vlasti vekovima su skloni da uprskaju stvar.

Leonard mi je ponekad davao uputstva u krevetu. Dešavalo se i da me silom drži na mestu kad bih pokušala da se izmigoljim dovedena na ivicu ludila. Ali bio je veoma nežan i zbog toga sam imala utisak da mi uvek čita misli i pruža mi ono što tražim, a ne da me prisiljava na nešto samo da bi sebe zadovoljio. I najčešće me je gledao kao da sam vredna obožavanja. Ponekad je to činio tako silovito da sam odvraćala pogled. Nisam osećala da zaslužujem pažnju kakvu je Ona uživala. Ali sigurno nisam bila ni robinja.

Nisam mogla ni da zamislim kako me Leonard bičuje dok ne počnem da vrištim, niti kako me vezuje tako čvrsto da ne mogu da se pomerim, baš kao što nisam mogla da zamislim ni da bi Nil poželeo tako nešto.

Kroz glavu mi je proletela slika Nila u punoj kožnoj opremi kako se nadnosi nad mene s korbačem i glasno sam se nasmejala.

- Možda ti je vreme da kreneš kući - kazala je Šeri, devojka koja mi je te večeri pomagala na poslu u garderobi, videvši me kako se sama kikoćem kad je izašla da popuši cigaretu. - Ionako uskoro zatvaramo, a ja ću te pokriti. Izgledaš slomljeno. Šeri to nije bilo pravo ime, baš kao što se ni Ona nije zaista tako zvala. Većina osoblja i posetilaca kluba koristila je lažna ili „scenska” imena da ukaže na fetišističku stranu svoje ličnosti. S jedne strane, tako su čuvali svoju privatnost i izbegavali nevolje koje bi otkrivanje njihovog privatnog života moglo da izazove, a s druge, prelazili su iz jedne ličnosti u drugu, kao da stare cipele zamenjuju novim, ili oblače haljinu za zabavu.

Kad sam počela da radim u klubu, upitali su me kako bih želela da se zovem i posle kratkog razmišljanja odlučila sam da ostanem Lili. Imala sam toliko muke da shvatim sopstveni identitet da više nisam želela da sebi još više otežavam. Nisam želela da rascepim svoju ličnost nadvoje: na dobru devojku Lili i nevaljalu devojku Lili, Lili pre tetoviranja i Lili posle tetoviranja, berkširsku Lili i londonsku Lili.

Upravo tada sam odlučila da ću biti samo Lili. Klub je bio jedino mesto na kome sam osećala istinsku slobodu da budem onakva kakva jesam, kakva god bila, i nisam želela da stvaram zbrku dajući drugo ime identitetu koji sam smatrala svojom stvarnom ličnošću. Htela sam da sve vreme budem ono što jesam. Samo obična stara Lili.

London je tek počinjao da se budi kad sam odeću od lateksa zamenila običnim farmerkama, duksericom i starim patikama kako bih se vratila u Dalston. Bilo je malo posle pet ujutru, čudno doba dana, kad su jednu polovinu ljudi na ulici činili oni koji su se nedavno probudili, a drugu polovinu oni koji idu kući na spavanje.

Naravno, kad sam izašla iz fetišističkog kluba i krenula kući, ulice su bile pune čudaka, pa sam koračala brzo, pognute glave, pazeći da nikog ne pogledam u oči. Nisam se naročito plašila. Jednostavno nisam bila raspoložena za smaranje. Kasnije će sa svih strana nagrnuti ljudi u poslovnim odelima, ali sad sam bila okružena pijancima, skitnicama i činovnicima. Bila je to čudna mešavina u ranu zoru koja je u ljudima budila ono najgore. Čak ni svež vazduh i brza, mada kratka šetnja do stanice Faringdon nisu pomogli da iz glave izbacim pitanja koja su me noćas skolila. Brinula sam za Lijanu. Naravno, sada smo se ređe čule. Živele smo u različitim gradovima, a ja sam odnedavno bila zaokupljena Leonardom.

Koliko mi je bilo poznato, ona je i dalje s Nikom, ali kad smo poslednji put razgovarale, bilo je jasno da su odnosi među njima zategnuti. Natuknula mi je kako je počela da provodi više vremena s nekim društvom koje se Niku nije previše dopadalo. To me je zabrinulo.

25

Ubrzo pošto sam počela da radim u fetišističkom klubu, shvatila sam da je Lijana po prirodi robinja, ili je makar eksperimentisala s tim, čak i ako to sama nije uviđala. Nikad nismo otvoreno razgovarale o tome, ali bila sam prilično sigurna da je Nik njen gospodar. Kad sam uspela da prihvatim tu pomisao i videla ih zajedno, počela sam da ga poštujem. Bio je pažljiv i nežan prema njoj, a ona je uvek delovala srećno kad je bila s njim.

Dok god je Nik bio u blizini, bila sam sigurna da će se brinuti o njoj.

Ali pri pomisli da su se njih dvoje razišli i da je Lijana ostala prepuštena sebi, obuzela me je panika.

Ona je bila od onih koji bez razmišljanja jure za novim uzbuđenjima. Tamo gde sam ja sledila srce ona je slušala telo. Lako sam mogla da je zamislim kako srlja i kreće opasnim putem.

Ogromna većina gospodara na fetišističkoj sceni bili su potpuno obični ljudi, kojima je bilo veoma stalo do njihovih partnera u igri. Takođe su i većinu potčinjenih činili savršeno uravnoteženi, obični ljudi koji su voleli seks drugačiji od onog uobičajenog. Međutim, bilo je i nekoliko njih koji su se motali u tim krugovima, a koje je najbolje bilo izbegavati.

U svakom delu društva ima onih koji idu u krajnost. Ričard me je prvi upozorio na opasnosti o kojima bi trebalo da vodim računa prilikom nadzora soba za igru ili ako primetim da se gosti ponašaju neprikladno, kako bih znala da li ih treba izbaciti iz kluba. Usamljeni muškarci u jeftinim vojnim jaknama koji su stajali preblizu sobama za igru bili su stereotip, ali bilo ih je svakakvih. Kad je Lijana bila u pitanju, najviše su me brinuli prevrtljivi tipovi koji uspevaju da održe privid pristojnosti.

Ona nije bila glupa, ali je neobazriva. I bila mi je najdraža prijateljica.

Zaklela sam se da ću, čim se vratim iz Pariza, odvojiti malo vremena da se čujem s njom. Reći ću joj za Leonarda i otkriti joj svoje najnovije tajne u nadi da će ona osetiti dovoljnu bliskost sa mnom da mi uzvrati istom merom.

Dotad neću razmišljati o klubu i zaboraviću svoju beskrajnu opčinjenost tim svetom, pa čak i onim njegovim delovima koje još nisam u potpunosti razumela. Umesto toga ću se usredsrediti na Leonarda.

Požurila sam kući da se odmorim i spakujem.

Leonard je imao život i pre mene. Ali nisam htela da znam za to. Imao je suprugu, brojne avanture i ko zna šta još. Zavidela sam mu na tome.

Tražila sam sopstvene avanture. Neki glas u glavi je vrištao da ih zaslužujem, i to mnogo. Zato mi je bilo neprijatno kad bi me savladala osećanja prema Leonardu, pa sam bila u stanju jedino da maštam o našoj malo verovatnoj zajedničkoj budućnosti. Moje srce je pripadalo njemu, ali duša mi je bila pokidana.

Soba je bila na poslednjem spratu malog hotela smeštenog između leve obale Sene i Bulevara Sen Žermen.

Leonard mi je kasnije rekao da je čuveni francuski pevač i razvratnik Serž Gensbur živeo u istoj ulici, samo stotinak metara dalje. Kad bi se malo nagnulo kroz prozor naše sobe, čak se moglo videti ograđeno dvorište njegove zgrade.

Voz je pola sata zadržan u tunelu ispod kanala i već je pao mrak kad sam stigla na odredište.

Stariji čovek na recepciji je podigao pogled s novina i samo klimnuo glavom kad sam izgovorila Leonardovo ime. Poslala sam mu SMS poruku kad je voz stigao na stanicu Gar di nor, a on je meni poslao broj svoje sobe. Nosila sam samo malu torbu s jednom presvlakom i priborom za higijenu.

Leonard je sedeo na krevetu i čitao knjigu u mekom povezu. Obukao je uobičajene crne pantalone i majicu. Pozdravio me je osmehom punim nežnosti. Spustio je knjigu kad sam ušla. Vrata su bila ostavljena otključana.

- Bonjour, Mademoiselle Lily - rekao je. - Bienvenue a Paris.

- Zdravo, mesje Leonard. Drago mi je što sam ovde... -Htela sam da kažem nešto duhovito, istina, ne na francuskom, ali reči su me izdale. Kad me je pogledao u toj loše osvetljenoj sobici, zračio je spokojem.

- Gladna? Ovako kasno teško da se igde može večerati, ali siguran sam da ćemo nešto naći - rekao je. Možda nešto s nogu. Nedaleko od stanice metroa Odeon postoji mesto na kojem prave fine palačinke.

- Nema potrebe. Pojela sam sendvič u vozu, a u torbi imam nekoliko jabuka.

Ustao je i zagrlio me.

Bilo mi je neobično što sam s njim tu. U drugim prilikama u sobe smo ulazili zajedno potpuno svesni da nameravamo da se jebemo. Svi naši prethodni susreti bili su u senci trenutne požude. Nikad nismo počeli ćaskanjem. Ali pošto smo stigli ovako, svako za sebe, uzbuđenje je splasnulo, javile su se čak i sumnje, kao da je sve ovo kroz šta prolazimo lažno. Spustila sam torbu na pod.

Leonard me je privukao bliže i poljubio me u obraz, s ljubavlju zadržavši jezik na mojoj maloj tetovaži kao da ispituje kakvog je ukusa. Nije zažmurio, pa sam se i ja naterala da oči držim otvorene, iako mi je prvi nagon bio da ih sklopim i prepustim se njegovim ljubavnim namerama.

26

Raskopčao je dugmad moje lake letnje jakne i pomogao mi da je skinem, a ja sam podigla ruke kako bih mu olakšala. Osetila sam kako mi njegov dah miluje lice i pokušala sam da ga poljubim, ali on je ustuknuo.

- Ne - kazao je. - Najpre hoću da te svučem.

Poslušno sam klimnula. Očigledno je uvežbavao ovaj trenutak i razradio ga kao ritual. A ja sam bila voljna da se povinujem. Pomislila sam na klub i razgovor s Ričardom. Ali ovo je bilo drugačije. Čak i ako mi je on govorio šta da radim. Bili smo ravnopravni i jedno drugom smo pružali zadovoljstvo ponekad na različite načine.

- Polako - dodao je i skliznuo na kolena. Počeo je da mi raspertlava čizme do kolena. Pošto sam stajala iznad njega,mogla sam dobro da mu vidim teme dok je on pažljivo obavljao svoj zadatak.

Iz tog ugla, njegove divlje, neukroćene lokne delovale su kao gusta simfonija crnih i belih niti što štrče na sve strane. Odjednom sam poželela da zaronim prste u tu bujnu kosu, ali sam se uzdržala iz straha da ću poremetiti svečani način na koji je on želeo da me razotkrije, pertlu, po pertlu, deo po deo odeće, uz povremeno dugo šaputanje.

Kroz prozor naše sobe čuli su se prigušeni zvuči prolaznika na ulici, reči koje nisam razumela izgovorene na stranom jeziku. Bilo je to nalik na udaljeni hor koji prati pokrete ovog čoveka o kom tako malo znam dok me izluđujuće sporo svlači.

Pitala sam se šta on vidi u meni. Znala sam da nisam savršena, da još moram da radim na sebi i da je preda mnom još mnogo toga u životu, da me čeka još mnogo avantura. Ali sam znala i to da su ovakvi trenuci nešto što ću zauvek pamtiti. Ostaće pohranjeni u trezoru mojih moždanih ćelija i budiće snažna osećanja u meni sve do smrti. Zašto sam s Leonardom razmišljala o smrtnosti, zašto sam s njim sve sagledavala iz šireg ugla? Da li je to bilo zbog razlike u godinama, svesti da će on jednog dana umreti, a ja ću i dalje biti mlada?

Prokletstvo, preozbiljno sam shvatala sve to.

Svukao mi je tanke čarape koje sam nosila ispod čizama,a za njima i hulahopke i, najzad, gaćice. Ostala sam potpuno naga i Leonard je uz dubok udah zagnjurio lice u moje međunožje, udišući moje mirise, oslobađajući toplotu. Taj trenutak je bio skaredan i svečan u isto vreme. Tad sam shvatila da i on pamti svaki pokret i svaku sliku tog našeg rituala i skladišti ih u svom sećanju. Za buduće uspomene? Za kasnije samozadovoljavanje?

Pokušala sam da razmišljam kao on. Mala Lili sa skromnim grudima, bledom puti, kao noć crnom kosom do pojasa, li drskom, upadljivom tetovažom na ramenu, nepodšišanim žbunom i suzom ispod oka. To je bio muškarac koji je upoznao mnogo više žena nego što sam ja upoznala muškaraca. Čime sam ga privukla? Možda nas je zbližilo to što smo oboje bili usamljeni, čak i u mnoštvu ljudi. Kažu da se suprotnosti privlače, ali ja sam odmah znala da je to samo još jedan kliše. Nas su zbližile sličnosti, praznina koju smo osećali, ćutanja, očajnička spremnost da otkrijemo svoje mane. Zbog toga smo bili posebni.

Stajala sam tako, razmaknutih nogu. Na sebi sam imala samo tanak pamučan korset do polovine stomaka.

Leonard mi je bio pod nogama kao poklonik pred oltarom i s obožavanjem gledao moju picu.

Jednom rukom mi je nežno razmaknuo usmine, otvorivši me. Pošto je svečano razotkrio moju rumenu školjku, duboko je zavukao jezik u nju. Uzdrhtala sam kad je počeo da polako budi moju požudu. Svaki dodir, svaki pokret jezikom, bili su proračunat napad da sruši moju odbranu. Draškao mi je nervne završetke, prodirao u dubinu moje duše i rušio do temelja sve zidove koje sam izgradila. A onda je jezikom krenuo naviše i poigravao se mojim klitorisom šaljući nove valove zadovoljstva kroz svaki delić mog tela. Zavrtelo mi se u glavi. Leonard me je obujmio drugom rukom i čvrsto me uhvatio za dupe vraćajući me u ravnotežu i privijajući me uza se.

Sklopila sam oči i prepustila mu se.

Gorela sam od požude dok mi je um bio zarobljen u vatrenom krugu.

Bila je to posebna vrsta mučenja. Svaka ćelija moga tela vapila je za olakšanjem.

Bila sam sigurna da je Leonard svestan bure koju je izazvao i toga kako mi je pomračivao svest i gospodario telom, ali se pretvarao da to ne primećuje. Znala sam da nikad nisam bila vlažnija i pitala sam se kakvog sam ukusa.

Nastavio je da me nadražuje jezikom. Njegove vrele usne su se priljubile uz moj otvor, milovale ga, igrale se, vragolasto zastajkivale dok sam ja neprimetno razmicala noge kako bih ga podstakla da postojano napreduje.

Zubima.

Grickao mi je usmine pažljivo i oprezno, vukao, nežno ih zarivao u osetljivo meso, a onda napredovao dublje i više. Dohvatio mi je usplamteli pupoljak klitorisa. Prvo ga je lizao, a onda ga pažljivo grickao dok je on

27

postajao sve krući. Na kraju više nisam mogla da podnesem napetost, želju, kao žilet oštru pohotu na ivici bola, pa sam bez daha izgovorila njegovo ime.

-Jebi me, Leonarde. Odmah!

Odmakao se i podigao s kolena, a ja sam ga gurnula na krevet i počela da mu svlačim pantalone. Povukla sam rajsferšlus, onda raskopčala nov kožni kaiš kako bih izvukla njegovu tamnu kitu, da utažim glad, da osetim kako mi njegov život pulsira u ustima dok se ona širi da me ispuni, a onda da je brzo spustim dole, u svoju picu, koja je sada vrištala za njim i očajnički preklinjala da me ispuni.

Ali Leonard nikad nije bio sklon žurbi. Čak i dok smo se žestoko jebali, bio je odmeren i strpljiv, i lagano i uvežbano uživao u našim zajedničkim trenucima. Nikad nije žurio, prodirao je u pravilnim razmacima, sporo, sporo, brzo, brzo, sporo. Na kraju se poigravao brzinom i jačinom vešto se poigravajući mojim probuđenim čulima. Sve vreme je širom otvorenih očiju, sa čudnim smeškom na usnama, pratio kako se uspinjem ka vrhuncu. Znala sam da me, dok se tucamo, ne gleda sa samozadovoljstvom, već s dubokim poštovanjem zbog toga kako smo se uklapali i reagovali jedno na drugo u tom vrtlogu strasti.

Bio je sušta suprotnost muškarcima s kojima sam bila. Čak i pošto bismo završili vođenje ljubavi i ležali opruženi na pogužvanim čaršavima, isprepletenih udova, i dalje se boreći da povratimo dah i puštajući talase požude da se postepeno povuku, on nikada nije žurio da se pokrije kao što bi drugi učinili. Nije se stideo što mu je telo izloženo mom ispitivačkom pogledu.

Skoro da se ponosio njegovim mestimičnim nesavršenostima, ponekom borom i tankim ožiljkom na jednom ramenu.

Obožavala sam Leonardovo telo. Ali pitala sam se da li je on u meni video samo mladost. Možda za njega nisam bila Lili, već samo izvor podmlađivanja.

- Grešiš - tiho mi je rekao jednog jutra kad sam mu to pomenula. Bilo je to u Barseloni i to je bio poslednji put da sam ga posetila u Evropi. - Ne radi se ovde o tome da želim da se napajam snagom tvoje mladosti.

Daleko od toga. Jednostavno, s tobom se osećam živo.

Uživala sam u tim lenjim jutrima u stranim gradovima i često bezimenim hotelima u kojima smo se budili, a on mi je dozvoljavao da posmatram njegovo telo dok smo se milovali u krevetu. Njegov penis me je opčinjavao, bilo dok miruje, bilo u punoj snazi dok se jebemo. On je skromno prihvatao moj ispitivački pogled dok sam pamtila svaki njegov nabor, glavić i boju, i kako mu je stajao napet kao strela i ležao uz butinu, skoro kao stvorenje za sebe.

Dok sam ga tako proučavala, Leonard se šalio da se ponašam kao doktor.

Možda sam između redova njegovog tela pokušavala da pročitam život koji je vodio pre mene. Sve u svemu, bio je to čudan osećaj.

On mi je, sa svoje strane, priznao koliko voli da me gleda i kako uživa u mojoj golotnji. To sam i sama mogla da vidim u njegovim očima. Znala sam to po tome kako me je posmatrao dok se krećem po sobi i dok se svlačim i oblačim.

Prozor naše hotelske sobe u Amsterdamu gledao je na kanal Singel, kaldrmisane staze poprskane slabom kišom, niz bicikala parkiranih pored vode i drveće koje se njihalo na povetarcu. Leonard me je u krevetu hranio malinama i čokoladom, kao da sam razmažena rimska vestalka koja se samo izležava, koju paze i maze, da bi je zatim uzeli. On je to kasnije i učinio pošto je poslednje parče crne čokolade bez ustručavanja gurnuo u moju pičku, sačekao da se otopi, a onda je s uživanjem iz mene posisao sa sve mojim sokovima. Na to sam se sita ismejala, a onda sam ga poljubila i osetila sopstveni ukus izmešan sa snažnim, aromatičnim ukusom kakaoa dok su nam se usne spajale.

Amsterdam je takođe bio mesto na kom je u moju kao ebonos crnu kosu stavio cvet da bi proslavio dolazak proleća i zamolio me da nosim lepršavu crnu suknju koja se spuštala skoro do zemlje i preko martinki.

Preklinjao me je da bez gaćica izađem s njim držeći ga podruku.

- Učini mi to - zatražio je. I učinila sam mu.

U maloj juvelirnici u blizini Dama, kupio mi je lep zlatan lanac za nogu, zaključavši ga majušnim ključićem, koji je potom brzo strpao u svoj džep. Da li me je time zarobio, iznenada sam se zapitala setivši se Lijane. Ne, naša veza nije bila takva. Ali šta mu je to onda značilo?

- Da uvek misliš na mene - rekao je. - Kad odem. Posle Leonarda... Ovo zvuči skoro kao egzistencijalistička drama, zar ne?

Počela sam da paničim i bunim se, ali Leonard je bio odlučan.

- Ovo ne može potrajati, Lili. Nisam budala. Ovo ne sme da potraje. U svakom slučaju, neizbežno je da ću ti dosaditi. Sigurno ćeš sresti nekog mlađeg, zanimljivijeg, nekog s kim te neće biti stid da se pojaviš među ljudima. Videćeš.

28

Zaustila sam da se pobunim, ali Leonard mi je stavio prst na usne i nije mi dozvolio da kažem ni reč više.

- Nećemo se raspravljati - zaključio je dok nas je obavijao oblak tuge. - Ne zavaravaj se. Tako će biti i tako treba da bude.

Odmakao je prste od mojih usana i poljubio me u čelo.

Dve nedelje kasnije bili smo u Barseloni. On se vraćao s Bliskog istoka. Lobi hotela u kom smo odseli bio je sav u pravim linijama i ogledalima. Prijavili smo se zajedno pošto smo se bili dogovorili da se sastanemo na aerodromu, pa smo odatle taksijem zajedno došli u grad. Uniformisano osoblje na recepciji nas je znalački osmotrilo. Bili smo potpuno različito odeveni. Leonard je bio u svom uobičajenom tamnoplavom poslovnom odelu, a ja u izlizanoj kožnoj jakni, helankama i čizmama do kolena. Većina momaka na dužnosti u hotelu bila je samo koju godinu starija od mene i učinilo mi se da u njihovom pogledu vidim neodobravanje. Možda ga je i Leonard osetio. Mogao je da ponudi neki slab izgovor, da se pretvara da sam mu ćerka. Međutim, dok nas je upisivao u knjigu gostiju, namerno je potvrdio da smo zaista zajedno i da nam neće trebati odvojeni kreveti kao što je jedan od recepcionera predložio. Pocrvenela sam od glave do pete i počela da uviđam kakve sve opasnosti naša veza nosi. Zbog osećanja prema Leonardu nisam videla stvarnost kojom smo se probijali bezočno se pretvarajući da smo par.

Par koji je imao malo toga zajedničkog. Nismo imali ni zajedničke prijatelje ni muzički ukus. Šetajući se ulicama ka Plaža Katalunji, bila sam pritisnuta strahom i mislima o tome da će našoj sreći doći kraj. U naletu panike rekla sam Leonardu da ga volim i da ništa drugo nije važno. Skrenuli smo pored velike pokrivene pijace i opčinjeno zurili u raznobojno voće i ponudu egzotične ribe i mesa razbacanih po mokrim mermernim tezgama.

Dok smo se kasnije vraćali u hotel „Kondal”, prošli smo pored kaveza s pticama izloženih u jednoj prodavnici kućnih ljubimaca, i došlo mi je da zaplačem. Nisam to mogla da objasnim, ali kao da nas je prekrila gusta magla i odsekla nas od ostatka grada. Hodali smo u tišini, oboje podlegli mračnim mislima i zlokobnim slutnjama o mračnoj budućnosti.

Te noći smo se jebali žestoko, skoro kidajući jedno drugo, obuzeti nesavladivim besom. Naša tela su se sudarala kao tela boraca u ringu. Ogrebala sam ga. On mi je napravio modricu. I nijedno od nas nije smatralo da je potrebno izviniti se. Reči su postale beskorisne.

Sledećeg dana smo imali slobodno jutro pre leta u London kasno po podne, pa smo otišli u park Gvelj.

Oboje smo se zadihali pošto smo savladali bezbrojne stepenike koji vode do njegove kapije. Ali pogled s vrha je bio nezaboravan. Dok se grad pod nama kupao u suncu, prvi put smo se u javnosti držali za ruke. Seli smo na kamenu klupu i ljubili se dok je pored nas prolazila četa kaluđerica s naočarima vodeći grupu dece. Popreko i s neodobravanjem gledale su nas zagrljene.

Posle ta prekratka dva dana u Barseloni, posle tog kolaža strasti, sumnje u sebe, neprijatnih trenutaka, predugih ćutnji i previše izgovorenih ili neizgovorenih reči, usledio je rastanak, i to najduži do tada. Nismo se videli skoro mesec dana.

Probudila sam se jutro posle povratka u London i prevrnula se na stomak. Posegnula sam za telefonom, kao obično, kako bih proverila poruke. Leonard je obično odgovarao posle ponoći, a ja sam njegove poruke ostavljala da ih pročitam čim ustanem. To mi je prešlo u naviku, a onda se pretvorilo u sujeverje. Ako bih se probudila usred noći verujući da me čeka poruka od Leonarda, nisam uzimala telefon sve do svitanja i zvona budilnika, jer sam se plašila da neću ugledati njegovo ime u sandučetu s dolaznim porukama, što bi mi pokvarilo dan.

Tog jutra moje sanduče je bilo prazno, pusto. Baš kao i moje srce. On je u poslednje vreme mnogo putovao. Možda se jednostavno ponovo zaglavio na nekom aerodromu gde nema dometa. Ili je možda greškom ostavio punjač u torbi.

No znala sam da se Leonard drži svojih navika i da postoji razlog što mi nije poslao poruku.

Odlučila sam da mu ne pišem i da čekam da se on prvi javi. Tako smo mi to radili. Neću navaljivati na njega kao zaljubljena šiparica.

Umesto toga vratiću se starom životu i svakodnevnoj rutini. Lili pre Leonarda.

Počela sam da telefoniram prijateljima, ali Lijanin telefon je zvonio unedogled. Prošla je cela sedmica, a ona mi nije odgovorila na pozive. Od brige za nju i straha da ću zauvek izgubiti Leonarda svezao mi se čvor u stomaku koji je pretio da mi pokvari ostatak života, pa sam u muzičkoj radnji bila turobna, a u fetišističkom klubu zamišljena. Istina, poslodavcima na oba mesta bilo je drago što sam im na raspolaganju za više smena.

29

Ni Džono ni Ona me nisu pitali zašto sam tako raspoložena. Verovatno su pretpostavljali da je razlog što me češće viđaju na poslu isti kao onaj zbog kojeg sam ranije izostajala. Muke s muškarcima.

Nekoliko sedmica po povratku u London pozvala sam Nila, samo da bih čula glas starog prijatelja.

- Lili! - povikao je u slušalicu posle samo dva zvonjenja. Zvučao je samouverenije nego ranije.

- Neko je dobro raspoložen - rekla sam.

- Dobio sam posao! - oduševljeno je povikao. - Kao menadžer.

Sećala sam se kao kroz maglu da je bio na razgovoru za posao u firmi za odnose s javnošću u kojoj je stažirao. Sad sam pokušala da se prisetim pojedinosti. Osetila sam oštar nalet krivice. Bila sam toliko zaokupljena sobom da sam na prijatelje bezmalo zaboravila.

- Svaka čast! - kazala sam. Nil je bio prvi od mojih prijatelja koji je posle diplomiranja našao nešto što bi se moglo smatrati ozbiljnim poslom. Mi ostali smo se samo motali naokolo, radili privremene poslove, od kojih smo preživljavali, pitajući se šta dalje.

-I šta ćeš raditi? - pitala sam glumeći dobro raspoloženje. Možda će mi razgovor s njim skrenuti misli sa briga.

- Biću menadžer. U odeljenju za planiranja - objasnio je. - Nije šefovski posao, ali radiću na nekim kampanjama i tome slično. A onda bih mogao dobiti i kola od firme... Krenulo mi je, Lili. Zar to nije sjajno?

- Oh - odgovorila sam. Oduvek sam pretpostavljala da će završiti kao računovođa, proveravajući fakture ili obračunavajući zarade.

- Kako tebi ide, srce? Nismo se čuli sto godina.

- Dobro je - slagala sam. - Trebalo bi da se vidimo. Jesi li planirao nešto za večeras?

- Ne mogu večeras, zbog posla. Sutra isto. Može sledeće nedelje?

- Naravno - odgovorila sam i uz nehajno obećanje da ćemo se uskoro videti završili smo razgovor.

Bilo mi je drago zbog njega, ali posle našeg razgovora osećala sam se još usamljenije. Starog Nila kojeg sam poznavala kao da je zamenio neki novi, o kojem ništa nisam znala i na kojeg nisam bila navikla.

Gde sam pogrešila? Poželela sam da se vrate stara vremena, bezbrižan studentski život, ispunjen ispitima i predavanjima, dok nas teret stvarnog života čeka u nekoj dalekoj budućnosti koja sigurno neće nastupiti još čitavu večnost. Čak ni ploča Alisa Kupera koja se vrtela unedogled nije uspela da mi ublaži tugu.

Klonulog duha, ponovo sam proverila svoje elektronsko sanduče.

Ništa.

Leonard je ućutao. I osetila sam, s nepokolebljivom sigurnošću mladosti, da je jedna važna stranica u mom životu ispisana.

30

OSAMDESET DANA DAGURA Nedeljama sam besciljno lutala kroz gustu maglu krivice, pitajući se da li sam ispravno postupila. Ili sam razmišljala o mogućnosti da ta odluka nije bila samo moja i da me je Leonard nekako naveo na nju.

Tokom tih osamdeset dana koliko smo bili u vezi - a prisetila bih se tačnog broja svaki put kad bih pogledala na zidni kalendar okačen iznad malog pisaćeg stola u svojoj sobi - činilo mi se da je Leonard sejao seme sumnje, davao mi jedan po jedan razlog od bezbroj onih zbog kojih naša veza nije mogla opstati. Na kraju je kap prelila čašu i morali smo da raskinemo. Što sam više razmišljala o tome, sve više sam bila ubeđena da je tako.

To znači da je on planirao naš rastanak od trenutka kad smo se prvi put sreli, kako bi me poštedeo patnje u budućnosti. Kad mi je to postalo jasno, samo sam ga još više zavolela.

Nebrojeno puta sam poželela da okrenem njegov broj, ali nikad to nisam učinila, iz neobjašnjivog straha da on upravo u tom trenutku poziva mene te da ne bi mogao da me dobije. Celo telo mi se bunilo zbog te neophodne razdvojenosti.

Posle rada u prodavnici instrumenata često sam odlazila u šetnju i obilazila barove u koje smo izlazili u nadi da ću ga ugledati u nekom od njih. Sve vreme sam osećala jezivu strepnju da bih zaista mogla da naletim na njega i zateknem ga u tihom razgovoru s nekom devojkom mojih godina, što bi značilo da je pravi gad i prevrtljivac. Ili sam se možda nadala da će se to desiti jer bi takvo otkriće ublažilo bol koji me je izjedao. Ali od njega nije bilo ni traga ni glasa. Da sam znala gde živi, spremno bih, bez straha da ću se osramotiti, kampovala ispred njegovog doma na Blekhitu, sve dok ga ne ugledam. Bila sam rastrojena, osećanja su me razdirala, osećala sam se prazno i izgubljeno.

Da stvar bude gora, fetišistički klub je zbog preuređenja zatvoren na nekoliko nedelja, tako da sam svako veče bila slobodna pošto tamo nisam imala posla. Ni u muzičkoj radnji nije bilo previše mušterija, pa sam imala vremena napretek da se posvetim mračnim mislima. U sećanje sam prizivala svako sitno zadovoljstvo koje sam doživela s Leonardom: način na koji su njegovi prsti lagano ostavljali trag pljuvačke preko cvetova moje tetovaže dok je svečano pratio njihove linije, onda kad me je svukao u hotelskoj sobi s pogledom na prilazni put kod Hitroua, posle čega smo se jebali u ritmu kola koja su grmeći prolazila auto-putem ispod našeg prozora; setila sam se njegovog treperavog, toplog daha dok je prinosio usne mojim bradavicama, pritiska njegovih prstiju na mojim guzovima dok ih je razmicao jašući me otpozadi; beskrajnog ćutanja koje je često začinjavalo naše razgovore. Bilo je kao da je neka brana popustila i uspomene koje su mi nekad pružale ogromno zadovoljstvo sada su se neumoljivo, malo-pomalo, preobražavale i nanosile mi bol kad god bi se probudile u meni.

Konačno sam uspela da uspostavim kontakt s Lijanom. I dalje je živela u Brajtonu, ali više nije bila s Nikom. Nagovestila mi je da je u vezi s nekim drugim, ali je bila prilično tajnovita. Zaposlila se u jednoj tamošnjoj advokatskoj kancelariji. Pošto je, kao i ja, ustanovila da je diploma engleske književnosti bezmalo beskorisna u traženju zaposlenja, počela je da razmatra studije prava. Meni je bilo neophodno da razgovaram s nekim, a Lijana mi je nekad bila najbliža i njoj sam mogla da se poverim. Dogovorile smo se da sledeće subote ujutro sednem u voz i posetim je.

Kad sam izašla iz voza i napustila stanicu, sipila je uporna kišica bojeći dan u sivo. Lijana se preselila u Hov, u garsonjeru sa zajedničkim kupatilom. Objasnila mi je kako da gradskim prevozom stignem tamo, ali ja sam odlučila da uzmem taksi. Tokom putovanja s Leonardom razvila sam sklonost ka sitnim zadovoljstvima.

Zaprepastila sam se kada sam videla Lijanu. Njena nekad bujna smeđa kosa bila je zamršena kao da se danima nije očešljala, a lice upalo. Obe smo bile prilično blede, ali ona je danas izgledala kao avet.

- Prolazim kroz težak period - kazala je primetivši zapanjen izraz moga lica.

- Dođavola - rekla sam. - A ja sam se nadala da će mi susret s tobom doneti malo radosti.

- Dobro došla u klub veseljaka - izjavila je dok smo se penjale u kuhinju na spratu po dozu kofeina.

- Neki muškarac? - zanimalo ju je.

- Kako si pogodila?

- Znaš me, vidovita sam. - Slabašno se nasmešila. Sneveselila sam se. Umesto utehe u vikendu s ortakinjom,čekala me je razmena tužnih priča.

Ispostavilo se da su naše priče sasvim različite. Ja više nisam bila s Leonardom, dok je Lijana i dalje bila u burnoj, nestabilnoj vezi s muškarcem koji je, kako izgleda, bio stariji od nje. Ja sam bila previše ranjiva da bih joj priznala koliko je Leonard stariji od mene, a ona je bila jednako neodređena, iako sam mogla da pretpostavim da je njen tip bio u ranim četrdesetim. To je, otprilike, bila jedina zajednička nit u našim pričama.

Ako sam mislila da je moja žalosna priča posebna, njena me je potpuno zatekla.

31

- On je dominantan tip - kazala je Lijana.

Znala sam.

- Je li dobar? - pitala sam je.

- U neku ruku.

Objasnila mi je nešto malo o odnosu sa tim svojim dominantnim ljubavnikom, ne spominjući mu ime.

Možda je mislila da bih ga prijavila policiji. Kad mi je ispričala malo više, zaključila sam da bih ga, verovatno, zaista prijavila policiji, ali bih ga radije sama živog oderala.

- Mislila sam da je i Nik dominantan? — zbunjeno sam rekla. - Da je on tvoj gospodar.

Lijana je uzdahnula.

- U tome je nevolja. I ja sam tako mislila. Ali tada ni samu sebe nisam dobro poznavala, sve mi je to bilo potpuno novo...

- Znači, Nik nije gospodar? Šta je onda s onim konopcem i ostalim drangulijama? - Setila sam se one lude noći kad smo se tetovirale, njenog susreta s Nikom i onog što sam videla. Setila sam se kako je bila vezana i grubo iskorisćena i kako se topila u zanosu dok je Nik uživao gledajući je. Tada sam shvatila da se u tim okolnostima pokazala prava Lijana, nepoznata devojka čije su najdublje želje i pobude bili potpuno drugačiji od mojih.

Iako smo ostale u kontaktu, naše posete, a zatim i telefonski pozivi postepeno su se proredili i shvatila sam da smo nakon te noći počele da se polako udaljavamo. Iako se moje poznavanje seksualnih veština i sklonosti otad proširilo, nikad nismo uspele da budemo prisne kao ranije, možda zbog toga što nikad nismo ni razgovarale o tome.

Sve mi je to bilo zamršeno, ali kako sam sazrevala i pošto sam i sama prošla kroz ozbiljnu vezu, shvatila sam da je malo toga jednostavno.

- Da - Lijana je nastavila da objašnjava. — Nik voli vezivanje. On je umetnik i mislio je da konopci izgledaju lepo. I to je otprilike sve.

- Meni je ono delovalo prilično žestoko.

- Da, Lili, ali ti si bila naduvana i nikad ranije nisi videla ništa slično. To stvarno i nije bilo nešto posebno.

- Znači, sad si se upustila u nešto što ne uključuje samo konopac? A Nik to ne radi? Zato si ga ostavila?

- U kratkim crtama, da.

- Imamo ceo dan. Zašto mi ne bi ispričala naširoko? -Ustala sam iz fotelje i ponovo pristavila čajnik.

- Nik nije voleo da me povređuje. Čak ni da mi stvara neprijatnost. On je, u stvari, pravi mekušac.

- A ti si htela da te povređuje?

- Ja, na kraju krajeva, volim da sam potčinjena. Trebalo bi da to već jednom prihvatiš.

- Izvini - rekla sam. - Ne osuđujem te. Samo pokušavam da shvatim.

- Nije da volim bol. Ali volim igre moći. Odnos roba i gospodara.

Klimnula sam glavom podstičući je da nastavi. Viđala sam ljude u toj igri po klubovima, ali nisam poznavala nijedan od tih parova, pa nisam bila do kraja upoznata ni sa onim što ih navodi na takav seks.

- Tu se radi o odnosu poverenja. Lupanje po dupetu, bičevanje i tome slično samo su način da se to fizički ispolji... ali tu može biti još ponečeg. Oralni seks, igranje vatrom, vrelim voskom, iglama, mučenje strujom...

Njenim licem je preleteo zloban osmeh kad je videla kako sam se stresla. Stara Lijana koju sam poznavala bila je skrivena negde ispod te mračne spoljašnosti. I dalje je volela da zaprepašćuje sve oko sebe.

- Rekla bih da je bolno.

- Ne. Ne kad se radi kako treba. Dobar gospodar prvo zagreje svoju robinju, tako da, dok dođe do žešćih igara, više nije tako strašno, ni bolno, osim ako ti to ne želiš. Treba jednom da probaš. Uostalom, radiš u fetišističkom klubu.

- Nisam baš ljubitelj takvih igrarija.

- Ne znaš dok ne probaš. Nije sve onako kako izgleda. Vatra, na primer, deluje kao topao zagrljaj. A vosak je prilično prijatan ako koristiš odgovarajuće svece da ne bi bio previše vreo.

- Hmmm - nije me baš ubedila. - Ali šta ti nalaziš u tome? Uživanje?

- Ne baš. To ti je nešto bezmalo duhovno. Kad nađeš pravog partnera i zaista se prepustiš, upadaš u svojevrstan zanos. A tako je oslobađajuće prepustiti svu odgovornost nekom drugom i rešiti se svih stega.

Divno je uživati u onome što je zabranjeno. Poigravati se opasnošću. Mora da si to videla u klubu. Zar se ti nikad ne prepuštaš?

Odmahnula sam glavom.

- Onda ne znaš šta je život. Kad me povuče za kosu, kad mi pijune u lice, to briše sve druge misli iz moje glave. Sve brige. Postajem potpuno ogoljena i moja duša leži na njegovom dlanu poput leptira. Kao da može da

32

mi vidi dušu. Ne sve ono sranje koje se nakupilo u meni tokom godina. Ne ono lažno samopouzdanje i drskost.

Kao da vidi moju suštinu. A i u je i naknadna nežnost, kad vidi da sam potpuno slomljena pa me uzme u krilo i ljuljuška me kao dete...

Vreo čaj mi je opekao grlo kad sam uzela prevelik gutljaj. Lijana je postala poetski raspoložena i sad je pričala snenog pogleda. Koliko god mi je bilo drago što mi je sve to poverila, ipak sam se zgrozila. Nastrani ljudi ponekad umeju da budu veoma naporni.

- Šta onda ne valja? Ako je tako dobro, zašto si snuždena?

- S Nikom mi je bilo dobro neko vreme. Mislim da sam rođena robinja. Uvek sam bila takva. A on je prvi izmamio na površinu tu stranu moje ličnosti. U početku je bilo sjajno i uživala sam, ali kasnije sam počela da tražim više. Stvari koje on nije mogao da mi pruži.

- Nisu mu se dopadale žešće igre? Zar nije mogao da se potrudi zbog tebe?

- Neko vreme smo i to pokušavali. Ali nije baš išlo. Nije isto kad te neko koristi jer on to želi i kad te koristi jer zna da ti to želiš. To je sve promenilo. Sve vreme sam osećala da je to pogrešno. I znala sam da on zaista ne uživa u tome. Onda smo se dogovorili da mogu da se igram s drugima. Samo da sebi dam oduška.

- I on je postao ljubomoran?

Ubacila je još jednu kašičicu šećera u čaj i promešala ga. Dosad je nasula pet kašičica šećera i nije prestajala da jede keks od dumbira. Lijana se drogirala šećerom.

- Ne baš. Nije neobično imati više od jednog partnera za igru, redovno sam išla u klubove i na druga mesta gde su me bičevali gospodari tamnica ili ljudi za koje smo znali da se time bave. To je prijalo i njima i meni. Nik nije bio ljubomoran. Ali čim sam prestala da ga vidim kao svog gospodara, moja osećanja su se promenila. Zatim smo počeli da se svađamo. A onda sam upoznala nekog drugog.

- Tipa s kojim se sada viđaš?

- Ne, već jednog od njegovih prijatelja. Videli smo se samo nekoliko puta, ali odmah smo se razumeli. Jesi li to ikad doživela s nekim? To automatsko povezivanje? Kao ljubav na prvi pogled, samo što to nije ljubav.

Pomislila sam na Leonarda i na to kako mi se od prvog susreta činilo da se oduvek poznajemo. Setila sam se kako je odlično znao kako da me dodiruje, bez bilo kakvih uputstava.

- Da, znam šta misliš.

- Zove se Alis.

- Čudno ime za tipa — kazala sam.

- Da - nasmejala se. - Tako smo i počeli da razgovaramo. Podsetio me je na tebe. Znam da i dalje voliš Alisa Kupera, iako si to krila... Ali njegovo ime se piše drugačije. Amerikanac je, a ja sam ga izgovarala na naš način. Imali smo nekoliko neverovatnih susreta. Bilo je tako žestoko. Savršeno, znaš...

Ponovo je imala onaj sanjalački pogled. Kao da je otišla na neko drugo mesto, dostupno samo potčinjenim partnerima. Čula sam za to u klubu. To se dešavalo kad ljudi padnu u zanos dok ih vezuju ili bičuju. Lijana ranije nije bila sklona sanjarenju. Zapitala sam se da li je zbog oslobađanja one strane ličnosti sklone potčinjavanju postala veći sanjar i kada je u pitanju sve ostalo.

- Međutim, Alis je otišao - nastavila je. - Vratio se u Ameriku. U Britaniji je bio samo nekoliko nedelja na odmoru. Takve veze veoma brzo postanu jake, takva im je priroda i za njih treba mnogo uzajamnog poverenja.

To je kao da imaš vezu koju niko drugi ne može da shvati ili ceni. Kao da ste sami na pustom ostrvu.

Ponovo sam pomislila na Leonarda i na to kako nas je zbližila naša tajna veza, na kojoj smo oboje insistirali zbog razlike u godinama. Zbližili smo se jer smo delili tajnu.

- To ima smisla - klimnula sam glavom.

- Alis me je ohrabrio da krenem dalje. Da nađem novog partnera za igru. I učinila sam to. Pokušavala sam da ga prebolim, pa sam se u to upustila malo brže nego što je trebalo. Igrala sam žestoko. Pretvarala sam se da mogu da se borim sa onim što zapravo nisam mogla da podnesem. Htela sam da budem opasna ženska, da budem jaka. Nesalomiva. Da me niko ne bi ponovo povredio. Onda sam srela tipa koji voli grubu igru, samo što sad uviđam da ponekad voli previše grubu igru. I neće da stane. Sad hoće da kontroliše sve, a meni se to ne dopada, i izgleda da ne mogu da se izvučem, tako da ne znam šta da radim.

- O, dušo - rekla sam. Onda sam skočila, obgrlila je a njoj su niz lice potekle suze, koje je ona žustro brisala.

- Uvek si bila jaka. Ne moraš ni pred kim da se dokazuješ.

Zagnjurila je glavu u moje rame i jecala.

U poređenju s onim što se njoj desilo, priča o mojoj vezi s Leonardom i njen predvidivi ishod delovali su smešno. Imala sam nameru da Lijani ispričam sve, ali na kraju sam joj rekla samo da sam raskinula s nekim.

Moji jadi izgledali su ništavno u poređenju s njenim.

33

Veći deo vikenda smo provele utapajući tugu, obilazeći poznata mesta iz studentskih dana i razgledajući izloge. Rugale se odeći koju nismo mogle sebi da priuštimo, niti bismo je ikad nosile, i na žene na brajtonskim ulicama koje su to mogle. To što smo se uzdizale iznad njih nije nam donosilo neku utehu za čemer u koji smo obe bile zapale.

U nedelju, bezmalo opijene, malo pre nego što je trebalo da krenem na popodnevni voz za London, dogovorile smo se da ošišamo jedna drugu. Ja sam Lijani napravila paž frizuru, a ona je moju kosu toliko skratila da mi je na kraju ostala dečačka frizura, jedva do ramena. Jedva sam se prepoznala u umrljanom ogledalu u njenom kupatilu.

- Nije prekratko? - upitala me je Lijana.

- Ponovo će porasti - rekla sam. - A tebi?

Provukla je prste kroz kosu.

- Ili će me ubiti, ili će naći neki način da me kazni što sam ovo uradila — kazala je. - Uvek govori kako obožava moju dugu kosu i da ne smem da je diram.

Samrtnički sam prebledela.

- Trebalo je da mi kažeš.

- Ne brini - odvratila je. - Preboleće on to.

Kad sam se vratila u London, ni Nil nije pokazao naročito razumevanje za moj jad.

- To je pomalo jezivo, Lili - odgovorio je kad sam mu rekla da sam u vezi sa starijim muškarcem.

- Zašto?

- Ne znam. Jednostavno je jezivo.

- Hoćeš li bar pokušati da mi to objasniš? - bila sam uporna.

- On je... Otac može da ti bude. Zar nikad ne pogledaš dole dok... znaš... i ne pomisliš...? — Pažljivo je tražio pravu reč kojom bi izrazio neodobravanje.

- Ne, nikad ne razmišljam o tome. Leonard mi nije otac. On je samo muškarac koji je slučajno malo stariji od mene.

- Malo stariji! - uzviknuo je. - Više je nego dvostruko stariji. I... Leonard je staračko ime.

Glasno sam se nasmejala suočena s Nilovim predrasudama.

- Ti to jednostavno ne shvataš. Ako postoji obostrana privlačnost, godine nisu bitne.

- Ali... - promrmljao je.

- Bilo kako bilo, s tim je svršeno, a vidim da ti očigledno nisi spreman da mi ponudiš rame za plakanje. Ustala sam s barske stolice.

- Lili!

- Nosi se, Nile.

Promenio se. Više nije bio onaj Nil kojeg sam poznavala, tako da je bilo lako otići. Sve više vremena je provodio na poslu i kad god bismo se videli, delovao mi je više kao službenik marketinške kompanije nego kao stari, dobri prijatelj. Te večeri se pojavio u otmenom novom odelu s olabavljenom kravatom. Na trenutak sam zamislila kako mu je grubo skidam i njome ga vezujem za stolicu kako bih mu pokazala da nije opasan dasa samo zato što radi u Vest Endu.

Od Nila nije bilo vajde. Ostala sam sama sa svojim uspomenama. Dobra, stara Lili i njena tuga. Znala sam da ću se izboriti s tim. Proći će vreme, a slika Leonardovog lica će postajati sve nejasnija dok mi njegove crte budu bledele u sećanju. Nadala sam se i da će osećanja koja je on izazvao isto lako izbledeti i da će se život nastaviti. Bio je to samo kratak prekid, mislila sam. Čvrsto sam rešila da isprobam nove stvari. Pošto me je Leonard podstakao da se viđam s drugima, kao Alis Lijanu, nameravala sam da punim plućima uživam i životu i poslasticama koje on nudi dok sam još mlada. Mada se nisam osećala mladom. U tom trenutku mi se činilo da imam stotinu godina.

U Tajm-autu sam videla reklamu za koncert Holi kriminalsa i požurila sam da nabavim kartu, ali sve su već bile rasprodate. Kad sam to u radnji pomenula Džonu, on mi je rekao da poznaje ženu iz njihovog menadžmenta i ponudio da je pozove i pokuša da me ubaci na spisak gostiju. Našalio se kako nisam pokazivala nikakvo zanimanje za tu grupu sve dok se u radnji nije pojavio njihov bubnjar sa svojim islandskim drugarima.

Na koncert sam došla namazana ratničkim bojama. Imala sam tamnoljubičast ruž, debeo crn ajlajner, a kratku kosu sam namazala gelom. Bila sam u koži od glave do pete, u svojim martinkama, koje se Leonardu nikad nisu sviđale. Kao što su obećali, moje ime je bilo na spisku na ulazu. Iako mi je bilo dozvoljeno da

34

povedem nekog sa sobom, došla sam sama. Ni Džono nije bio ljubitelj kontroverznog Viga Franka i njegovog benda.

Dobila sam propusnicu zahvaljujući kojoj sam imala pristup svim delovima koncertne dvorane, pa sam mogla da posetim i bekstejdž.

Odmah sam zapazila Viga, divlje razbarušene kose i u uskim farmerkama. Bio je u uglu okružen ženama, koje su upijale svaku njegovu sumnjivu dosetku. Otišla sam na suprotan kraj zelene sobe, gde je najednom dugačkom stolu bila bogata ponuda pića, voća, mesa i sira. Nespretno sam balansirala plastičnom čašom vina i tanjirom na koji sam natrpala čipsa, oraha i sendvič s jajima, kad se neko očešao o mene. Okrenula sam se.

- Lepo ti stoji kratka kosa.

- Mislila sam da me nećeš prepoznati.

- Nikad ne zaboravljam suzu - rekao je Dagur. Bilo mi je dozvoljeno da celu svirku gledam s bočnog dela bine s još nekim fanovima. Nastup je bio moćan i teatralan, iako muzika nije bila sasvim po mom ukusu.

Vigo se posle toga povukao u svoju svlačionicu, praćen parom visokih plavuša u kratkim suknjama.

Dagur je još bio sav znojav i go do pojasa, pa sam mogla da vidim veličanstvenu tamnu tetovažu konja na zategnutim leđima. Prišao mi je i namignuo. U tome nije bilo ničeg ljigavog, bio je to samo zaverenički osmejak.

Ipak sam mu prišla bliže i smišljeno sporo mu prešla prstima preko čela. On me je poljubio. Usne su mu bile čvrste i pohotne. Kad sam se oslonila na njega, odgovorio je blago spustivši mi dlanove na bokove i čvrsto me držeći kako bi mogao da se usredsredi na moja usta. Nije me pipkao niti pokušavao da me prebrzo iskoristi.

Način na koji me je istovremeno uzbuđivao i držao na odstojanju privukao me je kao svetlost noćnog leptira.

Sutradan ujutru sam se probudila u njegovom krevetu. Bio je odvrnuo grejanje do kraja i kad sam sledećeg jutra žmirkajući otvorila oči da pozdravim novi dan, on je svukao prekrivače s kreveta i ostavio me nagu. Dok sam se lenjo protezala na dušeku, ispitivački me je posmatrao. U njegovom stanu skoro da nije bilo nameštaja, pa je ogroman nizak krevet sa snežno-belom posteljinom i crnim okvirom od orahovine dominirao celom prostorijom.

- Tako je bolje - kazao je kad je svukao pokrivač koji sam tokom noći navukla do ramena. - Hoću da te vidim.

Već mi je bio doneo šolju kafe na poslužavniku i tanjir isečenog voća koje je prelio kašičicom meda. Pored šolje crne kafe bila je teglica s kremom.

Stvarno bih mogla da se naviknem na takav život. Slabi su izgledi da bi mi vršnjaci donosili doručak u krevet. Oni u previše brinuli da bi i najmanji znak finoće odmah mogao navesti devojku na razmišljanje o burmi i porodičnoj kući.

Stariji muškarci nisu bili takvi. Oni su se bolje ophodili prema ženama. Sve to su shvatali manje ozbiljno.

To mi se dopadalo.

Dagur je, pretpostavljala sam, bio u ranim tridesetim. Možda malo mlađi. Odeven je izgledao sasvim obično, mada sam nagađala da je to zato što je uvek bio u senci šarmantnog Viga Franka. Ali go je bio prelep.

Skoro potpuno ćosav i mišićav, s tetovažom koja se mreškala dok se kretao. Ovlažila bih pri samoj pomisli na to.

- Šta radiš sutra, srce? - upitao je. Sedeo je na ivici kreveta s laptopom na kolenima. Povremeno je pružao ruku i odsutno mi milovao gležanj. Povukla sam se niz krevet, tako da su mi noge visile preko ivice odmah iza njega, a ruka mu je bila neposredno ispod pice umesto na mom listu.

Podigao je pogled i iskezio se.

- Znači, tako ćemo, a? - rekao je legavši preko mene i zavukavši mi prst u pičku. Lagano ga je pomerao sve dok nisam zastenjala i počela sam da se trljam uz njega. Klizila sam leđima niz čaršav dok sam se spuštala još niže kako bi njegova šaka ušla dublje u mene. Sinoć je bilo dobro, ali to nije bilo dovoljno. Htela sam da me Dagur ponovo ispuni. Da ispuni one delove mene koje je Leonard ostavio pustim.

Njegov laptop je tresnuo o pod.

- Još — rekla sam. - Hoću da osetim još...

Oduprla sam se stopalima o pod, uhvatila ga za ruku i navodila je.

- Previše si uska za to, srce.

- Pokušaj jače - insistirala sam gurajući njegovu pesnicu još dublje u sebe. - Ispuni me.

Dagurove oči su sevnule i začas me je čvrsto pribio uz krevet. Zabacio mi je noge iznad glave i počeo da mi nabija prste u pičku. Skupio je šaku kako bi olakšao njene pokrete i trgnula sam se kad je gurnuo i četvrti prst, pa se naglo zaustavio kad je došao do čuklja.

35

- Opusti se - rekao je. Nagnuo se prema meni i izuzetno nežno me pomilovao po obrazu. Onda je posegao pod krevet i izvadio bočicu lubrikanta s jakim mirisom cimeta. Na koži sam osetila hladnu tečnost.

- Zašto ti ne pokušaš? — rekao je.

-Ja? - Da. Hoću da gledam kako se dodiruješ.

Uhvatio me je za ruku i prislonio nam dlan o dlan. Obavio ga je prstima kako bi mi pokazao koliko su moje šake manje od njegovih.

- Nisam sigurna da mogu... - Upinjala sam se da prizovem odgovarajuću sliku, ali to, jednostavno, nije bilo moguće.

- Pomoći ću ti — kazao je, a onda je polako izvukao šaku iz mene i uhvatio me za ručni zglob kako bi me uveo unutra. Prsti su mu bili vlažni i lepljivi.

- Jesi li nekad probala DP? - upitao je dok sam u sebe uvlačila prst po prst, jedan, pa drugi, zatim treći i na kraju četvrti.

- DP? - Duplu penetraciju. Dva tipa odjednom.

- Ne — dahtala sam, skoro ošamućena svešću da nedostaje samo koji milimetar da mi se cela šaka nađe u vagini. Iznenađenje je skoro potpuno potisnulo uzbuđenje i na trenutak sam se pomela razmišljajući o fizičkim posledicama toga.

Nikad nisam probala trojku. Ali znala sam da Lijana jeste. Njen prvi dečko je hteo da ispita svoju biseksualnu prirodu i jedne noći je, uz njenu dozvolu, pozvao jednog prijatelja da im se pridruži. Lijana mi je kasnije pričala kako je gledala dvojicu muškaraca dok puše jedan drugom. Onda su se dogovorili da je obojica ispune. Ona je zajahala jednog, a drugi je kleknuo iza i ušao u nju analno. Kad mi je prepričavala taj doživljaj, zamišljala sam da se sigurno osećala kao kraljica dok ih je jahala obojicu u isto vreme.

Nasmejala se kad sam joj to rekla. A sad sam shvatila zašlo. Tako nešto je za nju zapravo moralo da predstavlja dvostruki gubitak moći. Ja sam na to gledala drugačije. Tako bih mogla da imam dva muškarca koji me žudno gledaju, obožavaju moje telo, dodiruju me onako kako im kažem. Kad je otišla, zatvorila sam se u svoju sobu i maštala o tome s rukom između nogu, iza zaključanih vrata.

— Ali sviđa ti se ta zamisao, zar ne? - ponovo je pitao Dagur. - Vidim kako si ovlažila. Pali li te pomisao na dva kurca u tebi?

Sagnuo je glavu kako bi mi šaptao pravo na uvo. Njegov islandski naglasak davao je grubost i oštrinu njegovim rečima, od kojih mi je zastajao dah. Zaboravila sam na sve drugo što mije opsedalo um dok mi je telo pulsiralo u nagloj navali žudnje. Da nisam ležala, od Dagurovog glasa bi mi zaklecala kolena i zavrtelo bi mi se u glavi. Leonard je bio prvi muškarac koji mi je pomogao da shvatim koliko me uzbuđuju glasno izgovorene gadosti, ali nije bio poslednji.

— O, bože, da - odgovorila sam. Svaki nervni završetak vapio je za oduškom.

— Pa, ja ti to ne mogu pružiti, ali ovo će biti veoma slično.

Stegao je šaku oko korena mog palca i zgloba i nežno je gurnuo sve dok nisam osetila da se otvaram, a onda sam do kraja ušla unutra.

— Oh! - uzdahnula sam. Nije bilo kao što sam očekivala. Na ulazu sam bila uska, ali dublje unutra bila sasvim komotna. Ispružala sam i okretala šaku istražujući. Na trenutak sam sklopila oči, potpuno ignorišući Dagura i uronila u užitak izazvan mojom sopstvenom pesnicom, koja se nabijala u mene i ispunjavala me do kraja.

Kad sam otvorila oči, videla sam da me Dagur posmatra zažagrenog pogleda.

Zarežao je iz dubine grla i prevrnuo me na bok, pribijajući mi kolena uz grudi i čvrsto držeći moju šaku na mestu.

— Još - ječala sam. Ni šaka mi nije bila dovoljna. Nikad neće biti dovoljna da ispuni sve praznine koje je Leonard ostavio za sobom.

Vrpoljila sam se dok mi je Dagur vukao dojke, grabio i stezao ih dlanovima. Mesio je moje meso grubo kao raspomamljen. Osetila sam njegove oštre zube na koži kad je primakao usne mom golom vratu i gricnuo ga.

- Daću ti još - zakrkljao je hrapavim glasom. Prstom mi je pritiskao čmar dok i taj otvor nije popustio pozivajući ga u sebe.

- Bože, tako si uska - prošaptao je kružeći prstom, a onda je gurnuo još jedan.

36

-Još - zahtevala sam i Dagur je pustio moju šaku i potražio kondom pod krevetom. Šake su mu drhtale skoro koliko i moje telo. Onda mi je ponovo uzeo šaku i gurnuo je duboko unutra, a njegova alatka mi se za to vreme smestila duboko u dupe. Glasno sam kriknula od neopisivog užitka.

Njegova kita mi je pritiskala zglavke prstiju, od kojih ju je delio samo tanak zid između moje pičke i čmara.

- Osećaš li to? - upitala sam ga pomerajući šaku gore-dole kako bih pojačala užitak.

- Jebote, osećam i te kako - rekao je i smotao me u klupko, a onda me je ščepao za kratku kosu i počeo da nabija sve jače sve dok mu se telo nije napelo i zateglo. Znala sam da ispod tanke opne kondoma njegova sperma teče u moj anus.

Grudi su mu bile vlažne od znoja kad se svalio preko mene na krevet i privukao me uza se ne izvlačeći kitu. Nežno me je poljubio u usta i vrhovima prstiju mi prešao preko boka.

- Jao - rekla sam oslobađajući šaku. Zglob me je boleo od nezgodnog položaja u kom je bio zarobljen.

Dagur me je uhvatio za ruku i prineo je svojim usnama. Poljubio me je u nadlanicu kao da pozdravlja princezu.

- To je bilo zadivljujuće - rekao je. - Ali nisi svršila?

- Ne - odgovorila sam. Nikad nisam smatrala da treba da lažem o tome.

Bilo je čudno. Osećala sam kako mi se mišići napinju kao da ću svršiti, ali činilo mi se da sam toliko ispunjena da nema prostora za vrhunac. Kao da sam mogla da se napregnem, ali ne i da se opustim.

- Zanimljivo - zamišljeno je odgovorio. Onda se oslonio na lakat čvrsto me pritisnuo svojim telom. Srediću to. Ako mi daš samo minut-dva da se oporavim.

Održao je reč i ostatak dana smo proveli u krevetu, prepletenih udova na vlažnim čaršavima.

Bilo je rano veče kad sam se napokon vratila u svoju sobu u Dalstonu i zavukla se u krevet da se najzad odmorim.

Koliko god utehe da sam nalazila u prijatnim bolovima, u miru i samoći, nisam prestajala da mislim na Lijanu i brinem za nju, bez obzira na to koliko puta sam sebi govorila da je ona sada, baš kao ja, odrasla žena i da je uvek bila u stanju da vodi računa o sebi, bez obzira na naše različite sklonosti.

Na kraju sam odlučila da joj telefoniram i proverim kako je i da, ako treba, pokušam daje razvedrim novostima o svojoj poslednjoj avanturi.

- O, Lili — zakikotala se. - Droljo!

- Nemoj ti meni droljo! - odvratila sam istim tonom, pretvarajući se da nisam razumela šalu.

- Nisam mislila ništa loše, naprotiv! - dodala je. - Donedavno si bila opsednuta svojim starijim ljubavnikom, a već sad orgijaš s rok zvezdom. - Uzdahnula je. - Ljubomorna sam. Mada bih ja odabrala pevača ili gitaristu. Grupi devojkama su bubnjari bez sumnje na kraju spiska. Liči na tebe što počinješ sa dna. Planiraš li da se probijaš naviše?

- Koje to našao da me proziva? - pobunila sam se. - Nisam ja ta koja voli da je vezuju i lupaju po dupetu.

- Samo kurva ume da prepozna kurvu - zaključila je Lijana naš okršaj. - Pa, reci mi sve. Hoću sve sočne detalje o toj rok zvezdi. Je li bio divalj?

- Nije previše divljao - umirila sam je. — Ali naučio me je nečem novom.

- Rekla bih da je kao zver - nastavila je.

- Zapravo, veoma je fin, iako ne bih rekla da je podesan za dečka.

- Niti za nekog ko bi živeo u kući u predgrađu, pretpostavljam?

- Nikako nije pogodan za brak - potvrdila sam.

- Pa, pričaj mi čemu te je to naučio. Nikad se ne zna, možda ću i sama saznati nešto novo.

- Ne verujem - nasmejala sam se.

Prolazile su sedmice a Dagur i ja smo se viđali povremeno, koliko su nam to dozvoljavali njegovi koncerti i moj posao. Za to vreme koje smo proveli zajedno, brzo mi je postao veoma drag i uživala sam u svakom trenu s njim, u krevetu i van njega. U društvu s njim je bilo zabavno. Bio je maštovit i vatren ljubavnik s uvrnutim smislom za humor. U stvari, bio je sušta suprotnost Leonardu, čiji bi melanholija izbijala na površinu čak i kad je bio odlično raspoložen i živahan. Kad se smejao, Dagur se nije suzdržavao i rika koja mu se razlegala iz grla nije bila nimalo prefinjena, već prepuna života i nesputana. A u krevetu se predavao i dušom i telom. Bio je možda pomalo sebičan, ali zato neumoran. Pažljivo je pratio moje reakcije i drhtaje. Svirao je moje telo kao da svira bubnjeve, vatreno i precizno. Vladao je ritmom, diktirao tempo, uživajući jednako u svojoj umešnosti koliko i u kovitlacu osećanja koje je vođenje ljubavi pokretalo u njemu.

Ali nije bio osećajan.

37

Jednom se zainteresovao za lančić koji sam i dalje nosila oko gležnja. Bio je to simboličan poklon koji je trebalo da me podseti na Leonarda kad god ga pogledam. - Od nekog tipa? - odsutno je upitao. Kad sam klimnula glavom, rekao je samo: — Ne smeta mi. Stvarno mi ne smeta.

Seks je za njega bio igra u kojoj je uživao s razigranom raskalašnošću. Isto onoliko koliko je uživao u sviranju bubnjeva, nastupima ili hrani. Za njega je to bila nagonska potreba, čijem se zadovoljenju prepuštao svim srcem, bez ustezanja i, kasnije, kajanja.

Naravno da sam mu se sviđala, ali osećala sam da je njemu svejedno s kojom je. Bile smo zamenjive i potrošne, privremene luke zadovoljstva na beskrajnom hedonističkom putu. On nikad ne bi povredio nijednu od nas, ali isto tako ne bi obećao ništa ozbiljno, niti bi se zakleo na vernost bilo kojoj od nas. Bili smo prijatelji, ortaci za kres. To nije značilo ništa više od trenutka i kratkog uživanja u dobrom seksu između manje-više neznanaca.

— To zvuči savršeno - primetila je Lijana kad smo se te večeri čule telefonom. - Nema smaranja.

Jednostavno uživaj dok traje — dodala je.

-- Ne znam - rekla sam.

— Dobro, on nije savršen, ali ko jeste? — dodala je. Možda, u dubini duše, ipak nisam težila da budem drolja. Onda kada je Dagur bio žestok, glasan i neumoran, dok se nabijao u mene kao vikinški ratnik u borbenom naletu, čeznula sam za Leonardovom mirnom nežnošću. Kad se moj bubnjar s tetovažom konja odmarao nežno me obgrlivši mišićavim rukama, tiho sam se molila za jedan od onih retkih trenutaka kad se Leonardovo lice nadnosilo nada mnom s pogledom u kome se odražavala večita borba. Tada kao da se opirao urođenoj osećajnosti, prodirao je u mene brže prateći kako moj užitak buja, slušajući damare mog bića i odgovarajući na njih u savršenom sazvučju.

Jedne noći Dagur je došao u moj stan kasno uveče posle svirke u Istočnom Londonu. Dok smo ležali priljubljeni jedno uz drugo u mom uskom krevetu, telo mi je još bilo ispunjeno milinom nakon što smo vodili ljubav. U rano jutro sam se iznenada probudila. Napolju je i dalje bilo mračno i mora da sam nešto sanjala.

Misli su mi bile zbrkane, a ljudi, događaji i stvari nasumično rasuti po platnu mog uspavanog uma. Dagur je ležao na boku nežno me obgrlivši obema rukama i lagano hrkao. Bio je to zadovoljan i spokojan čovek. Trebalo je da i ja budem zadovoljna, ali kad sam ga pogledala, osetila sam da mi nedostaje Leonard. Nepodnošljivo.

Bio je to slučaj pogrešnog muškarca u pogrešno vreme.

Izmigoljila sam se iz Dagurovog stiska, posegnula preko noćnog stočića i dohvatila telefon. Otvorila sam spisak kontakata i našla Leonardov broj. Prst mi je čitavu večnost oklevao iznad dugmeta za pozivanje dok mi se um lomio između odlučnosti i straha i čitavog spektra osećanja između te dve krajnosti.

Onda sam shvatila da je u ovom trenutku, ako je u Evropi, a ne na nekom drugom mestu, i kod njega duboka noć i da ne zaslužuje da ga budim iz sna u ovo nedoba jer ionako ono što bih mu rekla verovatno ne bi imalo mnogo smisla i ne bi promenilo okolnosti koje su nas razdvojile i koje će nas uvek razdvajati.

Onda mi je palo na pamet da bih mogla da mu pošaljem SMS poruku, ali sam brzo shvatila da nikako ne bih bila u stanju da valjano kažem ono što želim, da odaberem prave reći i precizno prenesem osećanja koja su me kidala na komadiće.

Možda ni Leonard u tom trenutku nije mogao da spava pa je i sam oklevao s mobilnim u ruci, opsednut istim mislima i boreći se sa istim sumnjama. Nadala sam se da je tako.

Zato sam spustila telefon na pod pored kreveta, pogledala Dagurova široka pleća i slušala ga kako diše.

Ruka mi je skliznula pod prekrivač i spustila se na njegove prepone. Uhvatila sam ga za muda i osetila njihovu težinu. On se odmah promeškoljio i okrenuo se na leđa, a njegov opušteni kurac je počeo da raste, samo dva-tri centimetra pod mojim nesigurnim prstima.

Zavukla sam glavu pod prekrivač i uzela ga u usta. U tami, okružena slatkom mešavinom naših toplih mirisa, sisala sam ga dok se nije potpuno ukrutio i počeo da pulsira. Onda sam se popela na njega i vešto ga celog smestila u sebe. Oči su mu i dalje bile sklopljene, ali bila sam sigurna da zna šta se zbiva. Zajahala sam ga bez zaštite i nije me bilo briga.

Zastenjao je. Bio je to prvi lenji znak zadovoljstva. Odlučno i gladno sam se nabijala na njega, a njegov čvrsti kurac se zarivao duboko u mene.

Nisam prestajala sve dok mi nije doprlo do svesti da se samozadovoljavam i da njega koristim samo kao pomagalo.

Pretpostavljala sam da se i on bez sumnje osećao tako kad je jebao mene, neku drugu obožavateljku ili grupi devojku.

Znala sam da ovog puta neću svršiti, ali žudela sam da me ispuni čvrstinom, da me čepa dok ne počnem da vrištim i dok Leonardov duh ne napusti sobu, dok ne postane nevažan deo prošlosti, neko koga moram da

38

zaboravim ako želim da sačuvam mir u duši. Zdravo, Dagure; zbogom Leonarde. Tako uobličeno, zvučalo je skoro kao naslov pesme. Zbogom, Leonarde, zdravo rokenrole.

Dagur je bio slep za moje nezadovoljstvo. Njemu je bilo potpuno svejedno ko će započeti sladostrasnu igru. To što sam mogla da se probudim usred noći s očajničkom željom da budem ispunjena njemu je bilo nešto sasvim uobičajeno i prihvatljivo, nešto na šta nije imao ama baš nikakvih primedbi. Istina, insistirao je na tome da se testiramo ako nameravamo da se i dalje krešemo bez zaštite. Pocrvenela sam zbog toga, ali to mi je ulilo samopouzdanje i dalo veću slobodu da prihvatim svoju žudnju. Dagur se malo namrštio kad sam u šali rekla kako postajem drolja, kao da nikad nije čuo tu reč i kao da ne bi mogao da zamisli tako nešto. Za razliku od mnogih muškaraca, Dagur nije verovao da seksa i partnera može biti previše. Za njega je to, jednostavno, bilo neophodno.

Odlučila sam da budem više kao on i da manje razmišljam o tome s kim bi trebalo da spavam, a s kim ne, i da se posvetim sopstvenom zadovoljavanju.

I tako, kad me je pozvao da pođem s njim na fotografisanje koje je organizovao njegov menadžment, odlučila sam da odbacim oprez i prihvatila sam.

- Zar ne ide ceo bend? - upitala sam Dagura pretpostavljajući da se za reklamne fotografije slika zajedno s ostalim članovima Holi kriminalsa.

- Zapravo ne - odgovorio je. - Sve što ima veze s rekla mom ide preko našeg menadžera, a on je smatrao da su moje slike već pomalo zastarele. Hoće da osveži portfolio. Vigo i svi ostali su još pre nekoliko nedelja napravili nove fotografije, samo ja nisam. Dugo sam to odlagao, ali menadžer se malo unervozio.

- Plašiš se da će ti kamera ukrasti dušu? - zadirkivala sam ga.

- Izgleda. Fotograf je inače veoma poznat. Posebno po modnim fotografijama. Čuo sam za njega preko devojaka iz agencije našeg menadžera. Danas ćemo možda napraviti samo probne snimke. Ništa zvanično. Ali meni je uvek bilo neprijatno da se fotografišem sam. S ostatkom benda je u redu, malo se zezamo i tako. Zato mi je fotograf predložio da povedem prijateljicu...

Bila sam polaskana što se Dagur setio mene. Pretpostavljala sam da ima gomilu plavokosih, prelepih obožavateljki kojima bi se prvo obratio u ovakvim okolnostima.

- Zdravo, ja sam Grejson - zacvrkutao je fotograf kad smo stigli. Pogled mu je pao na moju istetoviranu suzu, ali ništa nije rekao i zbog toga mi se odmah dopao.

Pijuckala sam kafu i gledala kako Grejson postavlja svetla i razmešta opremu. Nakon nekoliko početnih polaroid-fotografija, sledećih pola sata Grejson je slikao velikom brzinom, obilazeći Dagura vredno kao pčela, nameštajući ga za slikanje i izdajući mu različita uputstva. Dagurov osmeh je sve vreme bio napet i ukočen.

Jasno se videlo koliko mu je neprijatno što se našao u oku objektiva.

- Moraš da se opustiš, čoveče — rekao je Grejson.

- Kako?

- Ponašaj se prirodno - sugerisao je Grejson. Nije ni trepnuo kad je Dagur podigao ruke i svukao majicu dugih rukava, otkopčao kaiš, raskopčao farmerke, svukao ih i bacio svu odeću na gomilu.

Dagur je namignuo najpre meni, a onda i fotografu pošlo ga je ta vragolija opustila. Njegova napetost je popuštala iz časa u čas.

Grejson se nasmešio. — Ako mora — prokomentarisao je.

- Mora, još kako! - kazao je Dagur. - Ali očekujem od tebe i svog menadžera da ovo ne zloupotrebite.

- Imaš moju reč - rekao je fotograf nastavljajući da pleše oko Dagura, koji je sada bio opušteniji i manje krut.

Naravno da sam Dagura mnogo puta ranije videla golog, ali nikad nisam imala priliku da ga ovako osmotrim. Obično smo svlačili jedno drugo u žurbi kidajući odeću i grleći se, a ujutro smo se užurbano oblačili kako bismo stigli na posao, ili na probu. Skidanje nikad nije bilo ritual kao što je to bilo s Leonardom kad smo svlačili sloj po sloj, kao da svaki komad odeće predstavlja uklanjanje još jedne napetosti ili stege, kao da nas svaki odevni predmet zbližava i ogoljava nam i um i telo.

Međutim, kad je Grejson uperio reflektor na Dagurove grudi, otkrila sam da ga vidim u sasvim drugačijem svetlu. Uprkos moćnim ramenima i snažnim mišićima leđa i grudi, izgledao je neobično ranjivo dok je stajao tako nepomičan i neuzbuđen. Alatka mu je delovala kratko i meko, ugneždena između nogu i uokvirena tamnim dlakama. Slaba. Krhka.

Zavalila sam se u svoju stolicu i nisam ni pokušala da bar iz pristojnosti prikrijem koliko uživam da gledam Dagura pod svetlima reflektora kao insekta pod mikroskopom. Dok je on ispunjavao Grejsonova

39

uputstva, osetila sam kako mi se bradavice ukrućuju i kako su mi gaćice vlažne. Prijalo je. Dok sam tako obučena iz daljine posmatrala nagog Dagura, bilo je lako zamisliti da sam ja sve to organizovala i da svog čoveka držim u šaci, spremnog da ispuni svaki moj hir.

- Sviđa ti se ovo, zar ne? - upitao je Dagur kad je Grejson otišao u drugu sobu da promeni baterije u fotoaparatu.

Zavukao mi je ruku pod majicu i stegao mi dojku. Tog jutra, po Dagurovoj preporuci, nisam nosila grudnjak. Ako ću se fotografisati naga, onda je bolje da na telu nemam dubokih crvenih tragova od usecanja grudnjaka ojačanih žicom.

- Hej - rekla sam lupivši ga po ruci. - Jesam li ti to dozvolila?

- Nadam se da ne smetam? - našalio se Grejson ulazeći u sobu upravo dok je Dagur izvlačio ruku iz moje majice.

Dotad nisam obraćala previše pažnje na fotografa. Ponašao se prilično ljubazno, ali je zadržavao hladno odstojanje profesionalca koji samo radi svoj posao. Činilo se da se stapa sa svojom opremom, pa je bilo lako zaboraviti čak i da je čovek, a ne samo produžetak jednog od foto-aparata.

Sada, dok sam osećala kako mi vreli talas zagreva kožu i Dagura u neposrednoj blizini, potpuno sam drugačije videla Grejsona. I on je bio u dobroj formi, pomislila sam dok sam zurila u njegovo poprsje i pokušavala da zamislim kako izgleda bez odeće. Nosio je tesno pripijenu majicu, koja je nagovještavala ono što se skriva ispod. Istina, nije bio mišićav kao Dagur, koji je redovno vežbao da bi održao seksi imidž svog benda.

Nosio je spuštene, široke farmerke, koje su mu padale na kukove otkrivajući njegove skupe bokserice dok se kretao.

Kad je Grejson upitao Dagura želi li da se slika sa mnom, bradavice su mi bile čvrste kao kamen.

Odjednom me je bilo sramota da svučem majicu jer bi se odmah videlo kako na mene deluju ova dva muškarca.

Grejson kao da nije zapažao da mi uzbuđenje raste. Njegova hladnokrvnost samo je pojačavala vrelinu koja mi se rasplamsavala u telu i širila kao latice cveta.

- To je sjajno - rekao je fotograf. - Sjajno. Molim te, nastavi tako. Samo da podesim svetla.

Dagur je sedeo na prugastoj crno-beloj stolici držeći par bubnjarskih palica. Ja sam se prikrala iza njega i opkoračila ga s leđa.

- Bože - kazao je izvijajući vrat kako bi me pogledao. -Vlažna si.

Pica mi je klizala preko njegovih leđa dok sam mu se primicala i pojačavala stisak butinama oko njegovog struka.

Kita je počela da mu se ukrućuje uz moj list i odjednom sam se, svesna okolnosti i Grejsonovog pogleda iza objektiva foto-aparata, zakikotala.

- Samo se pravite da nisam ovde - doviknuo je Grejson opušteno. - Radite ono što vam samo dolazi.

To je bio prevelik izazov za mene. Nisam htela samo da zamišljam kako je Dagur zarobljen između mojih nogu, da je zarobljenik svoje napaljenosti, htela sam da taj prizor bude ovekovečen. Spustila sam se na kolena i šake ispred njega i počela da mu pušim. Nateraću ga da izludi.

Zapitala sam se šta li bi Lijana mislila o meni i nasmešila se onoliko koliko sam mogla punih usta. Blicevi su sevali a ja sam čekala da Dagur bude na korak od toga da mi eksplodira u ustima, a onda sam skočila na noge, ščepala ga za kosu i zabacivši ruku unazad držala ga za vrat dok sam se okretala ka objektivu.

Grejson se raspomamio. Grozničavo je škljocao, a ja sam osećala kako mi se lice kupa u vrelini i emocijama. Dagur je pao na pod ispred mene. Osujećeno je režao zbog orgazma prekinutog u poslednjem trenutku, a ja sam drhtala od uzbuđenja koje mi je donela takva moć nad njim.

U tom trenutku sam primetila nabrekli ud ispod fotografovih pantalona i potpuno izgubila razum.

- Spusti foto-aparat - naložila sam mu. Grejson je poslušao kao da ga držim na nevidljivom povocu.- Dođi ovamo.

Prišao mi je, a ja sam ga uhvatila za prepone i stisnula.

- Hoću vas obojicu - rekla sam. - Odmah.

- Kako ti kažeš, mlada damo - odgovorio je Grejson spuštajući se na kolena.

40

OSAMDESET DANA NJE Dagur se promeškoljio.

Leva noga mu je bila prebačena preko mog struka jer smo svi ležali na gomili na nekoliko ćebadi i raznobojnih čaršava prostrtih po podu fotografskog studija. Okrenula sam se na bok i suočila se s Grejsonovim laktom. Bila sam ukleštena između dvojice muškaraca. Rasterujući poslednje ostatke sna, pribrala sam se i odjednom se prisetila prethodne noći koju smo proveli zajedno.

Lijana me je preko telefona iz milošte nazvala droljom. Sad sam to svakako i bila, pomislila sam s prepredenim samozadovoljnim smeškom. Dva muškarca za jedno veče, i to u isto vreme.

Međutim, ta pomisao nije izazvala ni najmanji osećaj stida niti krivice. Naprotiv, osećala sam se ushićeno, ispunjeno, bilo je to nešto sasvim neuobičajeno za mene.

Osetila sam takvu slobodu kakvu nikad ranije nisam iskusila.

Oprezno sam se pomerila nadajući se da neću probuditi ni Dagura ni Grejsona. Činilo mi se da obojica spavaju kao bebe. U sendviču između njihovih mekih, ali čvrstih tela bila sam zaštićena kao u uzbuđujućem, pospanom zagrljaju.

S uživanjem sam zaronila u sećanja na proteklu noć, pomno ih pretražujući, prisećajući se svakog pokreta, poneke reči, milovanja, predivnih preterivanja. Neprestano sam u glavi premotavala te događaje kao da tražim opravdanje za svoju razuzdanost. Prisećala sam se kako sam povremeno zatvarala oči i nošena vrtlogom uzbuđenja pokušavala da pogodim koji je od dvojice muškaraca u tom trenutku u meni, rukovodeći se njegovim upornim ritmom i prigušenim stenjanjem. Dok su me obojica istovremeno zadovoljavala u prijatno raskalašnim pozama, činilo mi se da je to nešto sasvim uobičajeno. Njihovo seksualno savezništvo vodilo je moje uzbuđenje ka vrhuncu. Bili su kao majstori koji seksualni mehanizam pretvaraju u brižljivo napravljeno umetničko delo.

Grč me je podmuklo uhvatio u zarobljeno stopalo, pa sam morala da promenim položaj između dvojice muškaraca. Jedan od njih je zastenjao i osetila sam njegov dah u uvetu. Znala sam da je to Dagur. U proteklih nekoliko meseci imala sam prilike da vidim kako se budio. Uskoro će poželeti da protegne udove preko celog našeg improvizovanog ležaja, a onda će se nekoliko puta počešati po glavi pre nego što otvori oči i suoči se s novim danom. Za razliku od mene, koja sam mogla da dremam satima, da sanjarim lenjo se izležavajući u prekrivačima, on je bio od onih koji ustaju odmah, kao da je strašno gubljenje vremena ako u krevetu provedeš i trenutak više nego što je neophodno.

S druge strane, ležao je Grejson, ne pomerajući se.

Dagur se protegao i lakat mi zabio u rebra. Trgnula sam se.

Vrpoljeći se, strgao je prekrivač kojim smo bili pokriveni Grejson i ja. On je ležao na stomaku, razgolićene četvrtaste zadnjice.

— Kakav čaroban prizor. Ženski glas je dolazio odnekud iza nas, ali je nisam čula kad je ušla u studio. Okrenula sam se prema njoj.

To je bila Ona. Nosila je savršeno pripijen svileni kimono u moćnim tonovima crvene i ružičaste koje su izgledale kao eksplozija boje u geometrijskoj jednostavnosti fotografskog studija.

Dagur se pridigao na lakat i pogledao je, nesvestan svoje golotinje.

Ona ga je posmatrala, a pogled joj se s odobravanjem zadržao na njegovoj dugačkoj, mlitavoj kiti koja mu je ležala uz butinu. On je sedeo drsko raširenih nogu, izdržavajući njen ispitivački pogled. Grejson je i dalje spavao.

Skrenula je pogled ka meni.

— Tebe znam - rekla je. - Nego, ko je ovaj pastuv? Tvoj dečko ili jedan od Grejsonovih neuglađenih modela?

Bila sam zatečena i zapanjena.

Dagur je ustao i ispravio se. Pogledao je po studiju tražeći svoju odeću.

-Ja sam Dagur. Iz Holi kriminalsa. Naš menadžer je angažovao Grejsona da fotografiše članove benda. Lili mi je prijateljica. A ko si ti?

Ona se davolasto nasmejala.

- Vidim da je naš dragi Grejson i dalje u zemlji snova. Posle dobrog jebanja spava kao beba. Ja živim s njim - izjavila je.

I dalje kao od majke rođen, Dagur joj je prišao i kulturno se rukovao s njom.

41

U klubu su mnogi od nas beskrajno nagađali o Njenom privatnom životu. Većinu nas je opčinjavala onako otmena, dominantna i lepa, hladna i nepristupačna. Iz nje je izbijala okrutnost bez obzira na to da li je bila u strogom kompletu gospodarice ili u svakodnevnoj poslovnoj odeći u kojoj je ponekad dolazila u klub, nakon čega bi se presvukla i preuzimala ulogu neprikosnovene domaćice kluba. Znali smo da ona nije vlasnica lokala.

To su bila dvojica sredovečnih investitora, koji su prilikom retkih poseta klubu često nosila žensku odeću.

Uprkos tome, ona se ponašala kao da je klub njen i njena reč je bila zakon.

Da li je ona bila Grejsonova žena, partnerka, ljubavnica, ili, čak, gospodarica?

Mozak mi je grozničavo radio, posebno zato što je ona znala ko sam i sad je stajala nada mnom, a ja sam gola ležala pored njenog razgolićenog muškarca. Teško da bi moglo da se sakrije ono što se noćas desilo.

Ali Ona nimalo nije delovala ljutito. U stvari, na njenim savršeno nakarminisanim usnama čak se video titraj osmeha.

Pročitala mi je misli i umirila me.

- Ne brini, Lili. Dozvoljeno mu je da se igra. S kim god želi i koliko god puta želi. Ja nisam ljubomorna.

Naša veza nije takva.

- Vas dve se poznajete? - upitao je Dagur navlačeći farmerke. Nikad nije nosio donji veš.

- S mog večernjeg posla u fetišističkom klubu - objasnila sam. - Radimo zajedno.

- Kakva slučajnost - rekao je ovog puta navlačeći majicu. Pogledao je na sat. - Uh! - Šta je?

- Nisam znao daje ovako kasno. Imam probu. U Mejda Vejlu.

- Mogu da ti pozovem taksi - predložila je Ona. - To bi bilo sjajno.

Pogledao je u mene na podu. - Snaći ćeš se, Lili?

- Naravno da hoće - rekla je Ona prinoseći mobilni uhu i naručujući taksi za Dagura. - Ja ću se pobrinuti za nju, ništa ne brini.

Izašao je posle nekoliko minuta ostavivši me s Njom i Grejsonom, koji je i dalje spavao. Navukla sam prekrivač preko nas crveneći pod Njenim upornim pogledom.

- Tvoj muzičar deluje fino - rekla je. — Da sam znala, mogla sam da vam se pridružim. Odlično bismo se zabavili.

Zaustila sam nešto da kažem, ali nisam mogla da nađem prave reči.

- Pa, jesi li uživala? - nastavila je Ona. - Hmm... pa... jesam - promucala sam. Ona se široko nasmešila.

Nisam mogla a da u tom trenutku ne osetim naklonost prema njoj. Bilo je kao da se odjednom otkravila i ponovo postala čovek, a ne daleka ledena boginja koja s visine izdaje naređenja. Nakon što je saznala da je seks bio odličan, izgledala je skoro kao da joj je drago što sam spavala s njenim muškarcem. Ubacivanje Dagura u tu jednačinu dalo je celoj neplaniranoj pustolovini hedonističku crtu, a ona je sve to očigledno drage volje odobrila.

Zakoračila je prema nama, pružila ruku i razbarušila mi kosu, koju sam bila ponovo pustila izraste, iako će joj trebati večnost da dosegne dužinu koju je imala pre nego što smo Lijana i ja podlegle iskušenju i skratile je u pokušaju da jedna drugoj promenimo stajling. Nožnim prstom je gurnula Grejsona u rebra.

- Hej, Greje, buđenje! - prošaptala je. Onda se obratila meni: - U onoj prostoriji imaš tuš. - Pokazala je prema vratima na drugom kraju fotografskog studija. Ustala sam. Bila je skoro za glavu viša od mene.

Grejson se budio.

Sanjivo je protrljao oči. Ugledao me je kako oprezno odlazim prema vratima na drugom kraju prostorije i pogledao naviše u Nju. - Zdravo...

- Dobro jutro, Greje.

Krajičkom oka sam je videla kako se spušta na kolena i ljubi ga spuštajući jednu ruku na njegove prepone, hvatajući ga za muda i stežući ih.

-Jao - otelo mu se.

- Samo proveravam je li ovde sve kako treba - kazala je i stisnula jače, drsko demonstrirajući da je ona gospodar. Grejson je prebledeo. - Zasad - dodala je.

Stigla sam do vrata kupatila i zaključila da je u ovom trenutku najbolje da se ne mešam. Kad je voda pokuljala iz tuša, prigušila je sve zvuke iz susedne prostorije.

Kakva god čudna vibracija da je postojala između Grejsona i Nje, osećala sam se puna snage. Oslobođena.

Kao da sam raskinula nevidljive okove.Više me nije mučilo to što nisam jedina devojka u Dagurovom životu ili

42

što sam Grejsonu bila samo još jedna igračka, prijatna zabava. Saznanje da emocije više nisu u igri dalo mi je osećaj beskrajne slobode. Uživaću u muškarcima, uživaću u seksu, živeću za trenutak, iskoristiću prilike i sve ostalo, kako god da se kaže. Sad ću zaista moći da zaboravim Leonarda. Živeću sopstveni život, uroniću u hedonizam. Stajaću čvrsto na zemlji. Možda ću čak pronaći sebe.

Do sredine prepodneva već smo bili popili mnogo jake okrepljujuće kafe. Jedan od Grejsonovih pomoćnika, mladić kao avetinja, sav u crnom, kruškastog nosa i obrijane glave, otišao je do obližnje pekare i vratio se s kesom vrelih kroasana, tek izvađenih iz rerne. Sve troje smo se halapljivo bacili na njih. Kad sam izašla iz kupatila, šta god da su Ona i Grejson radili, bilo je gotovo. Istina, lice mu je bilo bledo i ispijeno, a nije bilo takvo kad sam ih ostavila same pošto sam se probudila. Primetila sam da je Njeno u solarijumu preplanulo lice bilo mirno, hladno i sabrano kao uvek.

Obavestila nas je da mora da ode i sredi neke papire u klubu, a kad sam rekla da bi trebalo da i ja krenem s njom, ona se pobunila i insistirala da ostanem u studiju jer nema nikakvog razloga da žurim da odem. Dodala je da će se vratiti do ručka i da bi volela da porazgovara sa mnom, a ja bih u međuvremenu mogla da pomognem Grejsonu u poslu. Nije rekla kako. Toga dana nisam radila ni u muzičkoj radnji pa sam pristala.

Kopkalo me je o čemu Ona želi da razgovara sa mnom.

- Nisam znao da radiš u klubu - rekao je Grejson ubrzo pošto je Ona otišla. Stajala sam u glavnoj prostoriji studija i dokono razgledala fotografije na zidovima. Na njima su na apsurdan i nepraktičan način bili prikazane izgladnele manekenke, slavne ličnosti s osmesima od uva do uva i turobne fasade oronulih zgrada na kiši.

Jedan od njegovih pomoćnika sada je pospremao prostoriju i više nije bilo ni traga od improvizovanog ležaja, niti znakova sinoćnjeg bludničenja.

- Radim tamo honorarno, samo nekoliko noći nedeljno, tako da nisam imala mnogo prilike da razgovaram s njom.

- Ona ume da bude hladna i da se drži na odstojanju ako te ne poznaje dobro - primetio je Grejson.

- Koliko ste dugo vas dvoje zajedno? - usudila sam se da pitam.

- Prilično dugo - odgovorio je. Raspoređivao je objektive po stolu. — A ti i bubnjar? — upitao me je.

- Kratko.

- Tako sam i mislio - prokomentarisao je.

- Ma nemoj?! - odvratila sam iznervirana njegovom pretpostavkom. Presvukao se u crne farmerke i košulju s belim okovratnikom. Majica je bila raskopčana pa sam mogla da vidim lančić na kom je nosio krstić.

Bio je bos.

- Pa, kako si se upoznala s njim?

- Kako se ljudi inače upoznaju? - odgovorila sam. - Nekako smo se... spojili.

Klimnuo je glavom.

- I radiš li ovo često? - zanimalo me je. - Spavaš li inače s onima koje fotografišeš?

- Ne onoliko često koliko pretpostavljaš - odgovorio je Grejson. - Zapravo, veoma retko. Imam neka nova svetla koja bih da isprobam - nastavio je. - Da li bi volela da te malo fotografišem?

U jednom časopisu sam pročitala da je on jedan od onih fotografa koji ne ustaju iz kreveta za manje od nekoliko hiljada funti po snimanju i da je izuzetno tražen. A sad nudi da me fotografiše. I to besplatno. Zašto da ne, pomislila sam.

- Naravno.

Nisam se zavaravala laskajući sebi da to radi kako bi mi se uvukao u gaćice. To je već uradio. Samo je hteo da bude fin. Postokoitalno fotografisanje. Nije mi smetala ni mogućnost da se ovo završi tako što ću ponovo spavati s njim, ovog puta bez Dagura. Istina, bila sam malo nervozna jer bi Ona mogla da se vrati i prekine naše sladostrašće, ili čak da nam se pridruži. To nisam mogla da izbijem iz glave i o tome sam razmišljala sa strepnjom i iščekivanjem.

Pozvao je jedno od dvoje pomoćnika, koji kao da su mu uvek bili na raspolaganju u jednoj od sporednih prostorija studija. Dojurila je vitka žena s kratkom kestenjastom kosom, u izbledeloj suknji od teksasa, čizmama do kolena i sivom vunenom topu. Izgledala je kao oličenje brzine i efikasnosti. Donela je nekoliko foto-aparata i objektiva. Jedna od njenih dužnosti bilo je i šminkanje. Pogledala me je i predložila da me malo dotera. Nijedno od pomoćnika juče nije bilo prisutno, što me je navelo da se zapitam nije li Dagur bio isplanirao našu sinoćnu trojku.

Pomoćnica je predložila da me našminka te da mi delimično prekrije suzu, ali je Grejson insistirao da ostane vidljiva jer sam zbog nje izgledala posebno. Nije mu smetalo što će suza biti prvo što će posmatrači fotografija uočiti, što će im to odmah privući pažnju.

43

Onda nam se pridružio i njegov pomoćnik Tom, koji je sa sobom dovukao gomilu odeće, ali je Grejson odbacio i taj predlog. Bio je odlučan da me fotografiše onakvu kakva sam, u mojoj odeći, s mojim sopstvenim, nesavršenim licem. Zbog toga sam se osećala opušteno. Nisam profesionalni model i želela sam da me slike predstave onakvom kakva jesam, a ne kao našminkanog klovna u egzotičnim krpicama. Lili bez ukrasa. Tom se mirno povukao u sporednu sobu odvukavši pokretni stalak s garderobom. U glavnu prostoriju se vratio praznih ruku.

Posle odlučnih fotografovih uputstava, dvoje pomoćnika je pohitalo da rasporedi paravane, podesi osvetljenje i postavi Grejsonovu opremu.

— Prvo hoću da ti uslikam lice, Lili — objavio je Grejson i dao znak pomoćnicima da se udalje.

Ostali smo samo nas dvoje.

- Da li bi volela da ti pustim neku muziku?

Klimnula sam.

Iako sam malo znala o Grejsonu, očekivala sam rokenrol, ali prostorijom se razlegla klasična muzika. Čak sam je i prepoznala sa davnih časova violončela. Vivaldijeva „Četiri godišnja doba”.

Kao da mi čita misli, Grejson je primetio da klasičnu muziku smatra prijatnijom i da ona daje odgovarajuću primesu prisnosti. - Možda bismo kasnije mogli da se prebacimo na rokenrol - predložio je.

- Hoćeš li da sedim ili da stojim? - osećala sam se drugačije bez Dagurovog prisustva. Sada sam ostala sama pred kamerama i više nije bilo onog erotskog naboja od juče. Osećala sam se kao da sam nasukana na ostrvu svetlosti i nisam znala kuda da krenem niti kuda da pogledam. Grejson me je proučavao, odmeravao, proučavao mi razmak između obrva i oblik jagodica. Čitao je nijansu moje kože, pamtio moje crte i utiskivao ih u svoj um kao što se leptir pribada čiodom, da bi onda bacio svoju fotografsku mrežu na mene i zarobio me kao muvu u ćilibar.

- Okreni glavu malo ulevo i ne mrdaj.

Podesio je objektive i napravio prvih nekoliko snimaka.

- Dobro, sad na drugu stranu. Tako.

Treptala sam dok je jarka svetlost bleštala sa svakim pritiskom njegovog prsta na dugme foto-aparata.

- Pola koraka unazad. Malo manje. Sad pola koraka udesno... ne... nazad... ne. Opusti se. Pusti mene da te pomeram.

Uhvatio me je za bradu i podigao je, a onda ju je spustio, pa je okrenuo ulevo, zatim udesno, svaki put se odmičući i fotografišući mi lice iz svakog mogućeg ugla.

Ponašao se potpuno drugačije nego sinoć, kad se, zajedno s Dagurom, naizgled prepustio i celu noć ispunjavao moje zahteve.

Danas je govorio kao diktator i kretao se oko mene kao vajar oko komada gline.

To mi se nije naročito dopalo. Nisam volela da mi neko naređuje svaki pokret, pa sam se ubrzo unervozila i bilo mi je teško da ostanem mirna dovoljno dugo da bi on napravio snimke.

Uskoro je odustao od mog lica i usredsredio se na telo.

- Da li bi ti smetalo da skineš majicu? - upitao je, a ja sam se nasmejala zbog ljubaznosti s kojom me je zamolio da se svučem, imajući u vidu da me je pre samo nekoliko sati gledao golu u svim mogućim razvratnim pozama. Svukla sam majicu preko glave, a onda sam skinula i suknju samo da bih mu pokazala da se danas ne plašim da mu pokažem svoje golo telo baš kao što ni juče nisam zazirala od toga. Pošto nisam očekivala da ću prenoćiti van kuće, donje rublje od juče bila sam gurnula u torbicu, tako da sam danas bila gola.

Grejson nije bio ni najmanje iznenađen tim mojim postupkom. Verovatno je svakog dana viđao gola tela, pa mu moja golotinja nije bila ništa neobično.

- Sjajno. Sad još malo izvij leđa. Ne, manje. Nagni se udesno - naložio mi je.

Svetlost mi je prejako grejala kožu. Postalo mi je vruće i unervozila sam se. Prebacila sam težinu s noge na nogu i Grejson je očajno uzdahnuo. Onda me je uhvatio za ruke, čvrsto ih pribio uz moje bokove i vratio me u prethodni položaj.

Zasiktala sam na njega i odgurnula ga. - Dobro je više! Nema potrebe za cimanjem!

On se odmah udaljio i zgrabio foto-aparat.

- To je sjajno, Lili - zadihano je rekao. - Ponovi to.

- Šta da ponovim? - mogla sam da osetim kako mi se usne izvijaju u besu. Baš me briga što je fotografisao slavne ličnosti. Bila sam umorna i sita poziranja.

- Baš tako. Budi svoja. Pokaži mi, Lili. Izbaci sve iz sebe.

Nagnula sam se napred i zarežala u objektiv.

- To, jebote! - povikao je. - Ponovi to. Glasnije!

44

Sledećeg puta sam stisnula pesnice i zaurlala. Zavijala sam. Kao da sam otvorila usta i svaku neizgovorenu reč svaku misao koju sam ikad potisnula, pustila da mi pokulja iz utrobe i kroz grlo izleti kako bi pola Londona moglo da ruje moj krik.

Osetila sam polet.

- Gurni me — rekao je.

-Šta?

- Cimni me. Ogrebi me. Udari me.

Isprva sam bila bojažljiva. On je držao foto-aparat i sigurno je samo objektiv vredeo nekoliko hiljada.

Prostorija je bila puna svetala, konopaca i stalaka za kamere, koje je bilo lako oboriti. Osim toga, nisam imala ni istinsku želju da ga povredim, niti da budem nasilna. A možda i jesam? Pomisao da odgurnem muškarca i na činjenicu da mi je to dozvoljeno veoma me je uzbuđivala. Ščepala sam ga za košulju i privukla ga sebi.

- To mi treba! Sjajno! Sad me odgurni.

Sapleo se, ali je brzo pronašao oslonac kad sam ga blago gurnula unazad.

-Jače! - povikao je. Disanje mu se ubrzalo. Profesionalac Grejson je najzad gubio kontrolu.

Njegova reakcija me je uzbudila i ponovo sam ga dograbila za košulju. Oborila sam ga na pod. On se prevrnuo na leđa i nastavio da snima. Ja sam vodila računa da se posle svakog pokreta zaustavim i dozvolim mu da fotografiše, svesna da slike koje sada pravi postaju sve prisnije. Grudi su mi se njihale iznad njegovog lica dok sam sedela na njemu opkoračivši ga. Pica mi se ovlažila odgovarajući ne njegov zažareni pogled.

- Da, da, gnevnije, jače, hajde, Lili - grozničavo me je pndsticao.

- Ovako?

Sagnula sam se i čeličnim stiskom butina mu zarobila grudi dok su mi usmine bile na samo nekoliko izluđujućih centimetara od njegovog lica, i zarivala mu nokte u ramena.

- Pokušaj da izgledaš surovije - prošaptao je.

Malo sam se pomerila unazad da bih ga napala pod podesnijim uglom. Pritom sam stisnula usne izražavajući bes, a guzica mi je poskakivala preko njegovog međunožja. Bio je čvrst. Alatka mu je napinjala crni teksas farmerica. Namerno sam se protrljala o njega osećajući kako me prožima ushićenje jer sam ga potčinila.

Otvorio je usta i iz grla mu se začulo nežno stenjanje. Ovog puta je sve vreme škljocao, kamere prikovane za moje lice. Nagnula sam se bliže, još jače zarivajući nokte.

On se malo promeškoljio.

- Boli li te ovo? - ublažila sam pritisak.

- Boli - rekao je bez daha. - Ali nastavi. Samo tako, Lili, to je dobro.

Nagnula sam se tako da mu moje grudi budu u fokusu. Bradavice su mi se trljale o ivice njegove raskopčane košulje. Uživala sam u grubom trenju teksasa preko ukrućenih bradavica. Napalila sam se, ali ne zbog seksa, već zbog moći koju sam imala nad njim. To mi je udarilo u glavu i raspomamilo me.

Ne znam šta me je spopalo, ali podigla sam ruke s njegovih ramena nakratko u iskušenju da utisnem prste u nežnu kožu njegovog vrata, ali sam ga, umesto toga, skoro nagonski lupila dlanom po desnom obrazu iz sve snage. Njega je to zateklo. Ispustio je kameru i ona je pala na pod. Trgnuo se, ali nije se pobunio.

Zakolutao je očima topeći se od zadovoljstva. - Uh, jebote - izustio je. - Ponovi to.

I ja sam ponovila.

Drhtaj mu je prošao zategnutim telom poda mnom pa sam pomislila da je svršio.

Duboko sam udahnula. Bila sam zaprepašćena koliko uživam u ovome, ali nisam baš znala šta sledeće da učinim.

Iz misli me je trgla Ona. - Opa! - čula sam je kako govori iza mene. - Brzo si shvatila kako treba s njim, zar ne? - Zajapurila sam se.

—Ja... ja... - Pokušavala sam da objasnim da me je Grejson sve vreme podsticao, da je sam ovo tražio. Ali bila sam bez reči dok sam pokušavala da zamislim koliko kompromitujuće cela ova situacija mora da joj izgleda. Bila sam gola kao od majke rođena. Sedela sam na njemu besramno razgolićena i besno ga udarala po licu.

- Još bih mogla pomisliti da imam mlađu rivalku, iako znam da nije tako - rekla je Ona šaljivo. - Dobro je da nisam ljubomorna - dodala je.

Prošla je pored nas i stala naspram mene nadnoseći se nad naša isprepletena tela na podu studija.

- Lepo, nema šta - primetila je.

Nikako nisam mogla da pokrijem ili sakrijem bilo koji deo svog tela. Ispod mene, Grejson se samo nasmešio svojoj partnerki, ne pokazujući ni najmanju krivicu.

45

- Imaš dara, Lili - izjavila je.

- Za šta?

- Nagonski si preuzela kontrolu i uspostavila dominaciju. Kladila bih se u kuću da je tako.

Napetost na Grejsonovom licu je malo popustila, kao i i umenilo od uzbuđenja koje mu je oblilo lice na vrhuncu naše igre.

- Slažem se - rekao je.

Pošto je primetio zbunjen izraz na Njenom licu, dodao je: - Nikad ne bi rekla, a? Ova devojka tako nevino izgleda, a išibala bi me dok trepneš, samo da je imala priliku.

Od same pomisli na takav prizor jako sam pocrvenela, ali sam osetila kako se duboko u meni razbuktao plamen. U klubu sam nekoliko puta videla gospodarice na delu. Iako su me njihovi rituali opčinjavali, nisu me naročito privlačili. Sve to je pripadalo nekom drugom svetu. Sada sam shvatila da je razlog tome bio što nisam zamišljala sebe u takvim okolnostima, u njihovoj koži, kako kontrolišem muškarca, čvrsto, grubo, odlučno.

Sišla sam s Grejsona i uspravila se. I dalje sam bila za glavu niža od Nje, koja me je gledala sa sve većim zanimanjem. Potražila sam odeću koju sam ostavila na sofi u uglu studija i Grejson je ustao s poda i doterao se.

On i Ona su se znalački pogledali. On je uzeo tri foto-aparata koje je koristio tokom našeg snimanja i odneo ih u jednu od sporednih prostorija.

— Hoću da vidim šta smo napravili - objasnio je.

Tako sam ostala sama s Njom. Ona je držala nekoliko kesa s iz skupih radnji: „Prada”, „Barberi”, „Ažan provokator”, „Koko de mer”, kao i nekoliko belih kesa bez natpisa, koje su navodile na pomisao da se u njima skrivaju tajanstveniji predmeti.

— Dođi da popijemo kafu - predložila je Ona pokazujući rukom prema vratima.

Znala sam da nikad neću zaspati ako danas popijem još jednu kafu. Stimulans od kofeina i svesti o tome koliko sam uživala u dominaciji nad Grejsonom držaće me u blaženom ushićenju. Ipak sam poslušno pošla za njom.

Uključila je blistavu mašinu od nerđajućeg čelika da nam napravi espreso i okrenula se prema meni. Oči su joj bile iznenađujuće blede, mešavina sivih i smaragdnih tonova. Zapitala sam se nosi li kontaktna sočiva jer mi njene oči ranije nisu delovale tako upečatljivo, mada joj u klubu nikad i nisam bila tako blizu.

- Lili, reci mi kako si se osećala dok je Grejson bio pod tobom? Pokušaj da mi objasniš svoja osećanja, kako si to doživela. Šta ti je prolazilo kroz glavu, šta si još htela da mu radiš, šta si htela da ti govori? Kako te je to napalilo?

Napravila sam prilično dugu pauzu pre nego što sam odgovorila, a Ona me nije požurivala.

- Bio je to nalet uzbuđenja — napokon sam progovorila, iako to ni približno nije opisivalo osećanja koja su me preplavila kad je Grejson pao na kolena preda mnom, izgubljen u zanosu i tako opijen nakon što sam ga ošamarila. A tek kako sam uživala u boji njegovog glasa dok me je molio da to ponovim.

Klimnula je, a onda se okrenula i posvetila se kuhinjskim kredencima iz kojih je izvukla šolje jarkih boja i tacne, posudu sa šećerom i kutiju čokoladnog keksa. Njeni dugi, tanki prsti izgledali su kao pauci koji se zavlače u kutiju. Kad je izvadila čokoladni keks i stavila ga između usana kao cigaretu, primetila sam da su joj nokti iste boje kao šminka na očima, bujne sivozelene, boje okeana po oblačnom danu. Snažno je zagrizla keks, a onda se obliznula kupeći vrhom jezika komadiće čokolade koji su joj se rasuli i zalepili za ruž.

Najzad je spustila tacnu i šolju vrelog espresa pred mene, a ja sam brzo otpila kako bih se povratila i pritom opekla usne. Ona je izvukla barsku stolicu i pokazala mi da sednem.

Popela sam se na stolicu i noge su mi sada visile u vazduhu pa sam se osećala mnogo detinjastije pritisnuta Njenom hladnokrvnošću i strogoćom. Ona je ostala da stoji i nije reagovala na ono što sam joj kazala.

Pošto je ćutala, nastavila sam da govorim.

- Bilo je kao da sam nešto izbacila iz sebe. Kao da sam otvorila kavez i pustila svoju pravu prirodu da izađe. I nisam se plašila posledica. Kao da sam mogla da radim šta hoću. Mogla sam da kršim pravila. I to ne bi bilo pogrešno. Nikog ne bih povredila. Grejson se ne bi naljutio šta god da sam mu radila. Naprotiv. Imala sam utisak da me obožava. Uživao je u tome. Osećala sam se nepobedivo. I tako živo. Kao da sam ga držala u šaci.

Suvo se nasmešila.

- I šta si htela da mu radiš? Kaži mi - ohrabrila me je.

- Htela sam da se trljam o njegovo lice - jezik mi je bio brži od pameti i odmah sam zažalila. S druge strane, znala sam da je to istina i žudela sam vrisnem od zadovoljstva što sam to naglas izgovorila.

- I? Sta još? Nema razloga da crveniš, draga moja.

- Poželela sam da imam kitu. Da bih mogla da ga ugušim njome. - Ona se nasmejala otkrivajući dva niza blistavobelih zuba.

46

- Njemu bi se to dopalo — kazala je. - A da li bi volela da ga jebeš?

- Nisam razmišljala o tome - iskreno sam odgovorila. Zamislila sam Grejsona na sve četiri, lica pribijenog uz tepih, kako ga čvrsto držim za kosu otpozadi i zapitala se kako bi bilo da ga naguzim. Na tu pomisao telom mi je prostrujao drhtaj zadovoljstva i ruka mi se nakratko zatresla, pa sam prosula nekoliko kapljica espresa iz male šolje na mermernu radnu površinu u kuhinji.

- Vidim da ti se zamisao dopala - zamišljeno je rekla Ona. - Jesi li nekad nosila dildo?

-Ne. -Jesi li ga ikad videla?

Odmahnula sam glavom.

- Onda nas čeka mnogo posla.

-Posla?

- Dominacija zahteva trening. Ja ću te obučavati.

To je bilo naređenje, a ne ponuda, i pokorno sam pristala.

- Večeras ne radiš, je li tako?

- Ne radim — odgovorila sam. - Večeras radi Šeri.

- Dobro. Počećemo u klubu. Jesi li nekad bila potčinjena?

- Nikad. — Osetila sam se užasno neiskusno. Radila sam za nju, i to u fetišističkom klubu, a nisam isprobala čak ni ono najosnovnije u čemu uživaju naši gosti.

- Nikad te nisu lupali po dupetu? Niti vezivali?

Setila sam se Lijane i namrštila se.

- Ništa od toga me nije privlačilo.

- Razumem zašto - rekla je Ona. - Zaista razumem. Ali moraš osetiti kako je drugoj strani da bi znala kakva osećanja budiš kod svog roba. - Zastala je na trenutak i nasmešila se pošto joj je iznenada na um palo nešto prijatno. - Mogla bih ubediti Grejsona da ti bude gospodar - dodala je.

Stresla sam se od pomisli na to, a ona se đavolasto iscerila.

- To bi mu bilo grozno - kazala je. - Ali uradio bi to.

U to nimalo nisam sumnjala. Ono što se dogodilo za poslednja dvadeset četiri sata i za mene i za Grejsona bila je samo igra. Ona je bila njegova gospodarica. Ako bi mu naredila tla dominira nada mnom, dobila bi savršenu priliku da ojača svoj autoritet nad nama oboma.

- Prvo - rekla je - hajde da ti nađemo odeću. Grej sigurno ovde ima nešto što će odgovarati. Kao što si danas videla, on voli da budi dominantnu stranu svoje ženske klijentele.

- Kakvu draž pronalazi u tome? - pitala sam. Iznenada sam bila i radoznala i zbunjena kao onda kad mi je Lijana opisala uživanje koje je doživljavala prilikom potčinjavanja.

Neki od muškaraca u klubu potčinjavali su se samo da bi mogli da se približe privlačnim ženama. Većina njih nije posedovala više harizme od gliste. Međutim, Grejson je bio zgodan i ne verujem da bi mu bilo teško da nađe žensku pred kojom ne mora da puzi.

- Zašto to ne pitaš njega? - odgovorila mi je zaputivši se prema njegovom studiju. Dok je hodala, kimono joj se obavijao oko dugih nogu i milovao ih, zbog čega je izgledao kao živo biće. Na stopalima je imala odgovarajuće svilene papuče pa su njeni koraci po drvenom podu bili bešumni.

Grejson je sedeo u kancelarijskoj stolici u sobici pored studija i na računaru pregledao slike. Bio je zadubljen u posao i na njegovom licu su se smenjivali oduševljenje i razočaranje kad mu se nešto ne bi dopalo.

Ili nas nije čuo kad smo ušle ili nas je ignorisao.

- Lili zanima šta nalaziš u potčinjavanju. Kaži joj.

Videlo se da mu je teško da se odvoji od posla, ali Ona je tu bitku davno dobila, i on se okrenuo uzdahnuvši.

- Znaš, ljudi su ponekad jednostavno takvi. Nema nekog posebnog razloga.

- Možeš ti bolje od toga, Greje - rekla je Ona. Prišla mu je s leđa i naslonila se na njega zavukavši mu ruku pod košulju. Prešla mu je noktima preko grudi, a onda mu dlanovima obujmila vrat. Taj gest se lako mogao protumačiti kao nežno milovanje, ali ja sam mogla da vidim kako mu kapci padaju, a disanje mu se ubrzava dok je ona pojačavala stisak.

Iz dubine njegovog grla začuo se zvuk koji je bio mešavina režanja i predenja. U svakom slučaju, pokazivao je da Grejson veoma uživa. Čim je počeo da se opušta u njenom stisku, Ona se odmakla ostavivši ga nezadovoljenog, ali mu je ponovo zavukla ruku pod košulju i uvrnula mu jednu bradavicu tako jako da je poskočio.

47

- Kad prava osoba u pravo vreme pritisne pravu dugmad - rekao je - probudi se ogromna želja da udovoljiš, da budeš potčinjen, da služiš, a kad te pritisnu jače, da se poniziš, ili da te ponize, da te nateraju da još više obožavaš svoju dominu, svoju gospodaricu. Zašto? To baš i ne znam. Ne osećam da imam nekog izbora. Pre bi se moglo reći da je to nagonska reakcija. Neki veruju da gubitak moći ima veze sa dečjom bespomoćnošću, ali i s bezbednošću i udobnošću koju to nosi, kao i sa oslobađanjem od obaveze da donosiš odluke. Nema odgovornosti. Za neke je to način da se prepuste užicima zbog kojih bi u drugačijim okolnostima mogli da osete krivicu ili stid.

- A šta je s dominacijom? - upitala je. - Kaži joj šta nalaziš u tome.

- Ništa. - Nasmejao se. - Ama baš ništa. Težak je to posao, pravo da ti kažem. Ako hoćeš da upoznaš svoju dominantnu stranu, moraš biti spreman na mukotrpan rad. Treba ti izuzetna veština da bi nekog tukao kako treba, ili da bi ga vezao. Treba odlično da poznaješ granice svog potčinjenog i da znaš koliko smeš da ih prekoračiš. Velika je odgovornost voditi računa o nečijoj bezbednosti. Neki potčinjeni umeju da budu veoma zahtevni.

Ona je zakolutala očima.

- To je večito pitanje - kazala je. — Ko tu kome, zapravo, služi? Ali na kraju krajeva, svi to u suštini radimo jer nas to uzbuđuje. Grej je u pravu. Nije važno zašto. A sad obuci ovo.

Dobacila mi je crn korset i dugu usku suknju od streča s naborima u viktorijanskom stilu. Kad sam je malo bolje zagledala, ustanovila sam da je providna i da pozadi ima rupe koje će mi otkrivati zadnjicu.

- Ne dolazi u obzir da ovo obučem! - pobunila sam se.

Grejson se nasmejao. - Misliš?

Ona je stajala podbočivši se i odlučno me gledala.

- Pomoći ću ti s korsetom - rekla je.

Svukla sam se, čini mi se deseti put toga dana, i uvukla se u suknju.

- Okreni se. Stavi šake na zid.

Zvučala je kao policajci iz televizijskih serija i morala sam priznati da mi nije bila neprivlačna pomisao na nju u policijskoj uniformi s palicom i lisicama u rukama. Čelična konstrukcija korseta neprijatno mi je pritisnula rebra kad je Ona zategla vezice.

- Ne mogu da dišem - požalila sam se.

- Navići ćeš se - odgovorila je sa svojevrsnim saosećanjem.

Klub je tek počinjao da se puni kad smo stigli. Nekoliko parova stajalo je za barom, pijuckalo piće i ćaskalo. Bilo je rano i muzika je bila tiha da bi gosti mogli neometano da razgovaraju. Kako se veče bude zahuktavalo, iz obližnjih tamnica ce se začuti fijuci bičeva i pljeskanje po dupetu, što će se stopiti sa muzikom snažnijeg ritma koju će di-džejevi početi da puštaju posle ponoći.

- Opa! - uz zvižduk je uzviknuo Ričard, gospodar tamnice, kad me je odmerio u garderobi i visokim potpeticama koje mi je Ona pozajmila. Obično sam na poslu nosila ravne cipele i veći deo noći provodila za pultom na ulazu.

- Gospodarice - rekao je neko tiho kraj mojih nogu. Pogledala sam naniže. Četvoronoške nam je prišao jedan od Njenih redovnih klupskih robova. Na sebi nije imao ništa osim uobičajenih gaćica od lateksa, koje su mu jedva pokrivale zaobljene mesnate guzove, otkrivajući delić golog otvora. Večeras je nosio vatrenoružičaste gaćice s belom čipkom, zbog čega je izgledao još poniznije. Na obe bradavice je imao po štipaljku sa malim zvoncem, čija je zvonjava najavljivala njegov dolazak.

Kad sam ga videla prostrtog pred sobom, nervni završeci su počeli da mi bride. Osetila sam kako mi se krv zagreva u žilama i juri u udove, kao da sam upravo iskapila čašicu viskija ili strusila čašu šampanjca.

Ona je stala pored mene. Nisam je primetila kako klizi kroz klub, nečujno kao senka.

- Stjuart večeras nudi jahanje - kazala je držeći kožno sedlo prilagođeno ljudskim leđima i bič. Sedlo je bilo izbledelo i pohabano, od ispucale kože. Bilo je postavljeno jagnjećom kožom i napred je imalo dršku u obliku jabuke za koju se drži jahač. Stjuart je malo podigao leđa kao da me poziva da se popnem. I dalje je gledao u pod.

- Hajde onda - kazala je Ona. - Projaši ga jedan krug.

Oprezno sam uzela sedlo iz Njene ispružene ruke i nagnula se prema Stjuartu.

- Smem li? - upitala sam ga. Bila gospodarica ili ne, smatrala sam da pristojnost nalaže da ga prvo pitam.

Sedlo mu je lako leglo na leđa, kao da je bilo napravljeno baš za njega.

48

Nije bilo dostojanstvenog načina da ga zajašem. Suknja mi je bila tako uska da jednostavno nije dopuštala da ga opkoračim, osim ako je ne zadignem sve do struka. Zato sam skupila kolena u polučučnju kako bih se popela na sedlo sa strane. Oklevala sam pre nego što sam mu se svom težinom oslonila na leđa.

- Zar ga neću povrediti? - pitala sam Nju. - Veruj mi da mu to neće smetati - odgovorila mi je.

Stjuart je podigao glavu i željno njušio vazduh kao konj.

Ona ga je bičem pljusnula po dupetu, a onda mi ga je predala. Stisnula sam butine kako bih održala ravnotežu kad je on krenuo napred podstaknut udarcem po dupetu.

- Nemojte dugo - rekla je. - Hoću da probaš nešto kad se vratiš.

Prvih nekoliko koraka sam se osećala budalasto. Jahala sam odraslog muškarca! Nisam to radila još od detinjstva, kad sam se igrala konjića s ocem u retkim prilikama kad je on imao vremena da se druži sa mnom posle posla, pre nego što zaspi.

Međutim, kad sam uhvatila ritam i primetila kako se ostali posetioci kluba sklanjaju da nas propuste, počela sam da uživam. Isprva sam bila blaga s jahaćim bičem. Nisam znala kako da zamahnem njime, niti koliko jako smem da udarim Stjuarta, a da on ne jaukne od bola. Posle nekoliko opreznih udaraca, stekla sam samopouzdanje i jače ga ošinula po desnom guzu, koji sam mogla da dohvatim bez opasnosti da se prevrnem.

Nisam imala nikakvu želju da ga kresnem. I sama pomisao na to mi je delovala potpuno pogrešno.

Nezamislivo. Ali imala sam želju da ga dograbim za muda i nateram ga da na kolenima preklinje za milost.

Dojahali smo do Nje. Kad smo stigli do vrhova njenih čizama s visokim, tankim potpeticama, Stjuart se prostro pred njom lica priljubljenog uz pod. Kad sam ustala i pogledala naniže s namerom da mu zahvalim, videla sam da vrh njegovog jezika palaca i oblizuje vrh Njene cipele. Glancao joj je obuću. Ustima. Ona je prebacila težinu i neznatno podigla nogu kako bi mu olakšala posao.

- A sad - rekla je Ona - vreme je da osetiš kako je biti s druge strane.

- Greje - doviknula je fotografu, koji je stajao opušteno oslonjen o zid iza nas, odakle je prepredeno se smešeći posmatrao šta radimo.

Večeras je nosio kožne pantalone nisko na kukovima, kaiš s nitnama i teške srebrne čizme. Gore je imao mrežast prsluk, koji mu je jasno otkrivao vitki torzo i par štipaljki za bradavice spojenih debelim lancem preko grudi.

Nije se činilo da mu je neugodno što nosi spravu koja može da mu nanese strahovit bol kad god bi Ona odlučila da cimne lanac. Grejson se nije odmah sabrao i prišao nam, pa ga je Ona u sekundi dohvatila za grlo i spustila drugu ruku na lanac, dovoljno jako da se i on i ja trgnemo kad su mu se zupci štipaljki žarili u bradavice.

- Lupi je po dupetu - prosiktala je.

Namrštila sam se.

Lupanje po dupetu. Naravno, pomislila sam na to čim sam videla suknju koju me je Ona naterala da obučem, ali sam se ipak nadala da bi na umu mogla imati nešto drugo. Lupanje po dupetu je za mene bila najbudalastija igrarija kojima su se potčinjeni predavali i najviše ponižavajuća. Za mene je to bilo neukusno i glupo. Podsećalo me je na sve ono što sam mrzela kod ljigavih erotskih priča i jeftinih porno-filmova, u kojima je neizostavno postojala neuredna dnevna soba i služavka u lateksu koju treba kazniti.

Grejsonu je cela ova predstava bila neprijatna koliko i meni. Ona je pogledala njega pa mene, i zadovoljno se iskezila.

- Čekam - rekla je strogo još jednom cimnuvši lanac, koji mu je spajao bradavice.

- Na klupu - naredio je Grejson okrenuvši se prema meni. Ponovo sam pogledala njeno skamenjeno lice i povinovala sam se. To možda jeste bilo ponižavajuće, ali brzo će biti gotovo i valjda ću nešto naučiti. Nekoliko ljudi mi je, imajući u vidu da tu radim, predložilo da steknem makar najosnovniju predstavu o onome što našim mušterijama donosi užitak.

Prvi udarac je bio tu i tamo blag, ali sam poskočila od iznenađenja. Drugi je bio jači i morala sam da prigušim jecaj. Ni Njoj ni Grejsonu neću priuštiti zadovoljstvo da me vide ranjivu. Treći udarac je bio praćen glasnim pucnjem i, slušajući mrmljanje oko sebe, shvatila sam da su se okupili posmatrači. Nisam se iznenadila. Nikad ranije nisam primetila Grejsona u klubu, a Nju sam viđala samo kad je radila, nikad kao gosta. Ni mene niko nije video ni u ulozi domine ni kao robinju, a kamoli u obe uloge iste večeri.

Krv mi je jurnula u lice žareći mi obraze dok sam crvenela od srama zamišljajući kako izgledam presavijena preko klupe za šibanje, s dupetom izloženim pogledima posmatrača i glavom koja mi se klati kao u lutke. Nakratko sam osetila zahvalnost što su mi guzovi otkriveni, jer sam znala da bi Ona po svaku cenu insistirala da budem izlupana po golom dupetu. Dovoljno ponižavajuće je bilo i to što mi je guzica bila

49

razgolićena, ali bi bilo mnogo gore da sam morala da zadignem suknju do struka i pokažem noge i golu picu svakome ko bi želeo da je zagleda.

Osetila sam Grejsonov vreli dah na svojoj koži kad se sagnuo i prošaptao mi na uvo: - Pokušaj da se opustiš. Prepusti se ovome. Biće ti lakše. - Pomilovao mi je pramen kose dok se odmicao. Bio je to jednostavan gest, ali pun pažnje i podsetio me je da u ovome oboje učestvujemo protiv svoje volje i da se ne borim protiv njega. Samo isprobavam nešto novo.

Nekoliko sledećih udaraca bilo je ritmičnije a ja sam pokušala da poslušam njegov savet i opustim se dok me je lupao po goloj guzici. Udarci su se na kraju stopili i više nisam osećala bol. Imala sam utisak da sam izložena nekom izvoru toplote. Posle svakog udarca on m je nežno milovao dupe kao da dlanom upija bol.

Uhvatila sam ritam njegovog milovanja i pripijala sam se uz njega svaki put kad bi mi spustio dlan na dupe kako bih ga podstakla da ga tu zadrži. Primetila sam i da sam se, pomerajući se napred-nazad kako bih se uskladila s njegovim pokretima, nesvesno trljala o klupu prekrivenu grubom kožom.

Onda sam izgubila kontrolu i kriknula kad sam dobila mnogo jači udarac od jedne manje, hladnije šake.

Ona. Grejsonov topli dlan brzo se spustio da ublaži pečenje.

Začula sam Njen grubi glas pored svog uveta.

- Razmisli koliko tek on ovo mrzi - kazala je. - I seti sa da ovo radi samo da bi služio.

Zamislila sam je kako se nadnosi nad Grejsona i rukovodi svakim od njegovih udaraca. Onda sam zamislila njegovo ozlojeđeno lice dok su ga nagoni razdirali i kako poriv da udovolji Njoj nadvladava sve ostalo.

Nakratko sam skoro opijena zamišljala kako bi bilo imati nekog ko bi se tako osećao zbog mene. Kako bih takve ponižavala, povređivala, omalovažavala, kako bih brinula za njih i kroz sve to ih bezbedno provela.

- Oh! - zastenjala sam, ovog puta od zadovoljstva, kad je Grejson ponovo spustio dlan na mene.

- To je dosta - rekla je Ona. - Ne želim da previše uživa. Cela noć je pred nama, a čeka nas još mnogo poslastica...

50

OKO KAMERE Nil mi je pridržao vrata, skinuo mi kaput, a onda mi galantno izvukao stolicu kad smo stigli u restoran.

Izgledao je kao oličenje londonskog džentlmena u čistoj beloj košulji, sivom prsluku, odgovarajućim uskim pantalonama i špicastim crnim cipelama, koje su na svetlu blistale kao ogledala. Kovrdžava kosa bila mu je ukroćena i zalizana, osim jedne uporne lokne koja mu je padala preko levog oka i živcirala ga otkako se poznajemo.

Nagnula sam se i namestila je. Nil me je preko stola uhvatio za ruku i zadržao je.

- Divno je što te vidim, Lili - rekao je. - Sto godina se nismo videli.

- Da - promrmljala sam izvlačeći ruku, pri čemu sam poremetila cvetni aranžman između nas. Nil je uhvatio vazu u padu trenutak pre nego što je pala na besprekoran beo stolnjak.

Odnosi među nama su bili mučni i napeti tokom proteklih nekoliko meseci otkako sam okrenula leđa i otišla posle njegove ružne reakcije na moju nedavno okončanu romansu s Leonardom. Dobila sam nekoliko imejlova i SMS poruka od njega u kojima me je obaveštavao o novostima na poslu i stanu u Hokstonu. Čitala sam ih i odmah ih brisala ne odgovarajući mu.

Kad sam poslednji put razgovarala s Lijanom, ona me je iznenadila zauzevši se za njega.

- Ne budi tako gruba prema njemu - rekla je. - Nije on kriv što se dobro snašao.

I tako, kad mi je Nil telefonirao i pozvao me na večeru, pristala sam. Upravo je bio unapređen i hteo je da to proslavi.

- Ali ne s kolegama s posla - dodao je.

- Otkud to? - zanimalo me je. - Zar su tako loši?

- Nisu baš tako loši - odgovorio je. - Ali ponekad su puni sebe. Hoću da provedem jedno veče a da ne razmišljam o odnosima s javnošću i ne razgovoram o poslu. I hoću da te vidim.

Odveo me je u „Mijamu”, japanski restoran u Sitiju. Rekao je da ga podseća na Brajton i na to kako je Lijana potrošila novac koji joj je otac poslao kako bi nas sve izvela na večeru u suši restoran pored dokova gde smo pili sake i od svih omota za štapiće napravili origamije u obliku labudova i žaba.

Upravo smo bili prešli na tanjir sašimija, koji nam je bio poslužio mlad Japanac s naočarima debelih crnih okvira, kad mi je Nil mahnuo štapićima pred očima kako bi mi privukao pažnju.

- Zemlja zove Lili - rekao je. - Telefon ti zvoni. - Njegov glas me je vratio u stvarnost i tek tada sam čula svoj mobilni. Bila sam se zanela zamišljajući kako bi kelnerovo telo izgledalo uvezano konopcima. U poslednje vreme takve slike su mi sve češće prolazile kroz glavu i ponekad sam bila pomalo uznemirena učestalošću i jačinom svojih nastranih maštarija. Malo sam odmahnula glavom u uzaludnom pokušaju da razbistrim misli.

- Lep pozivni ton - rekao je Nil kad sam izvukla telefon iz torbe. Bila je to pesma „Bad Things” Džejsa Evereta iz serije „Tru blad”. Lijana mi je podesila tu melodiju kad sam je posetila, a ja se u međuvremenu nisam potrudila da je promenim.

Nil je još više izvio obrve kad se na ekranu pojavila reč „Ona”.

Odmah sam se javila.

- Lili - rekla je Ona i nastavila je da govori ne čekajući ua odgovorim. — Jesi li slobodna večeras? Šeri se razbolela.

- Ah! — pogledala sam Nila. Tek smo bili dobili prvo jelo i smatrala sam da bi bilo mnogo ružno ako bih sad otišla. Istina, novac od prekovremene smene dobro bi mi došao. -Izvini - rekla sam - večeras imam druge planove.

Zlovoljno je huknula u telefon. - Nikako ne možeš da ih pomeriš? Stvarno mi trebaš. Bila bih ti iskreno zahvalna, Lili.

- U stvari, s prijateljem sam.

- Oh! - rekla je. Po njenom glasu sam mogla da osetim kako se ceri. - Ne ustručavaj se, obavezno ga povedi. Biće mi zadovoljstvo da upoznam tvog „prijatelja”.

Namrštila sam se. Ona će Nila pojesti za doručak. Stresla sam se pri pomisli šta bi on mogao da pomisli o njoj. Ako je mislio da je moja veza sa starijim muškarcem čudna, nisam mogla ni da pretpostavim šta bi mogao pomisliti o klubu i njegovim posetiocima razgolićenim na razne načine.

Kao da je znao da razmišljam o njemu, Nil mi je ponovo mahnuo štapićima ispred nosa.

- Stani — rekla sam u slušalicu. Osetila sam malo zadovoljstvo jer sam znala da će se Ona iznervirati zbog ovog prekidanja.

- Ako moraš na posao, Lili, u redu je. Razumem - kazao je Nil. - Ne, stvarno, ja...

51

- Ozbiljno. Možemo dovršiti ovaj sašimi i naći se drugi put da pojedemo ostala jela.

Obrisao je usta salvetom i ponovo mahnuo kelneru da dođe kako bi zatražio račun.

- Lili - siktala je ona u telefon. - Dovedi ga ovamo. - Telefon je zamro. Ona je prekinula vezu ne čekajući moj odgovor.

Govorila je glasno i znala sam da je Nil mogao da čuje veći deo razgovora iako je sedeo s druge strane stola.

- Pozvali su te u onaj klub u kom radiš? - upitao je.

- Da. Neko je javio da je bolestan.

- Mogao bih da pođem s tobom. Sto godina nisam izašao.

Uzdahnula sam. - To mesto zaista nije po tvom ukusu.

- Otkud znaš? I zašto mi bar ne pružiš priliku? — ljutito je odgovorio. - Ti se uvek razbesniš kada te drugi pogrešno procene, Lili, a ti se upravo tako ponašaš prema drugim ljudima. - Zabio je štapić u komadić đumbira i divlje ga zagrizao.

- Dobro - rekla sam, uverena da će, čim kroči na to mesto i pogleda ga, izleteti odatle brzinom munje i više mi se nikad neće javiti. A to je verovatno i najbolje. Ako on to ne može da podnese, onda bi možda najbolje bilo da prestanemo da se pretvaramo kako i dalje imamo nešto zajedničko, da jednostavno ostavimo prijateljstvo iz studentskih dana za sobom i krenemo dalje.

Kad se taksi zaustavio ispred kluba, Ona nas je čekala na vratima. Nikad je nisam videla tako nervoznu. „Foks i Čarter”, drugi fetišistički klub u gradu, prikriven u pab, s tamnicom u podrumu, zatvorio se ranije zbog nestanka struje. Zbog toga je kod nas bila velika gužva. Sve njihove mušterije su došle kod nas da nastave zabavu.

Nil je razrogačio oči ugledavši Njeno grimizno odelo od lateksa pripijeno uz kožu, odgovarajući cilindar i vrtoglavo visoke potpetice. Večeras je bila obučena kao vodič programa u cirkusu i nosila je bič. Ruke su joj bile opuštene, ali u njenom držanju je bilo nečeg što je nagoveštavalo da bič svakog trenutka može fijuknuti, čak i dok se nonšalantno oslanja na zid, naizgled potpuno bezbrižna.

- Pa, zdravo, Lilin prijatelju - rekla mu je svojski se trudeći da oponaša Džesiku Rabit, odmerivši ga od glave do pete kao da je njeno vlasništvo.

Narogušila sam se zbog njenog nastupa i uzevši Nila za ruku povela ga u klub.

- O - rekla je Ona izvivši obrvu na moj postupak. - Znači, tako?

- Tako - odvratila sam. - Znači, tako. Hajde, Nile - dodala sam strogo i povela ga u garderobu.

Pogledom je sevao na sve strane. Osmatrao je krcati prostor oko šanka i ljude obučene u najrazličitije kostime. Meni su svi oni sada izgledali potpuno obično, ali njega su sigurno zaprepastili. Bilo je muškaraca u korsetima, naboranim suknjama i na visokim potpeticama, žena u vojnim uniformama ili u vešu, zatim, i jednih i drugih u pripijenim odelima od lateksa i onih s maskama. Nekoliko žena nije nosilo grudnjake, a tu je, naravno, bio i tip sa prstenom na kiti, koja mu je landarala dok je hodao.

- Moraćeš da se presvučeš - iznenada sam mu rekla. - U tome ćeš biti kao bela vrana.

- Važi - pokorno je rekao.

Raskopčala sam mu prsluk, a zatim i košulju. Tkanina je bila fina te sam nesvesno počela da prelazim prstima preko krutog pamuka i petljam s dugmadima duže nego što je bilo neophodno. On je ispružio ruke dok sam mu svlačila deo po deo odeće s ramena i kačila na vešalicu, koju sam potom okačila na šipku.

Nilu nije mrdnuo nijedan mišić. Stajao je poput lutke. Dozvoljavao mi je da ga pomeram tamo i ovamo kako mi se prohte. Isprva sam oklevala, a onda sam posegnula za njegovim kaišem. Kožni deo kaiša je bio topao za razliku od hladne metalne kopče. Dagur mi je jednom dozvolio da mu vežem ruke kaišem i odmah sam zamislila Nila u tom položaju, licem naniže, kako neudobno leži na svom nabreklom udu dok mu ja zavlačim prst u dupe. Ta pomisao me je uzbudila i s mukom sam se vratila u stvarnost. Ispred mene je stajao Nil, i ne Dagur, i bila sam na poslu, a on će se svakog časa uspa-ničiti i pobeći glavom bez obzira.

- Nosiš li donje rublje? - upitala sam ga potpuno opušteno.

On je klimnuo.

Na polici iza mene bio je rezervni par gaćica koje nose Njeni robovi. Najverovatnije će pristajati Nilu, ali nisam htela da ga vidim u gaćicama na kojima piše „Njen rob”. On nije pripadao Njoj.

Njegove bokserice će poslužiti. Bile su markirane, crne i neupadljive. Odmerila sam ga od glave do pete.

Videlo se da je vežbao, ili je možda oduvek bio ovako građen, a ja to nisam primećivala. Njegovo golo poprsje nije izgledalo nimalo ružno. Budža u njegovim gaćama nije mogla da prođe neprimećeno, ali on je muškarac, a mesto je bilo puno oskudno odevenih žena. Nisam previše brinula za njegovu reakciju i niko u klubu neće biti uvređen njegovom erekcijom ako ne splasne dok dođemo do bara.

52

Nil je bio na nepoznatom terenu i očigledno nije imao pojma kako da se ponaša u moru polugolih tela oko sebe, pa sam ga uzela za ruku i povela ga u tamnicu. Nisam brinula da bi Nil mogao da uradi nešto neprikladno, na primer, da zeva kao čudak ili da u prolazu ščepa nekog za dojku. Bio je previše stidljiv i previše lepo vaspitan za to. Međutim, sa tom dečačkom privlačnošću i nevinošću, biće neodoljiv mamac za čopor Njenih gospodarica, koje su stajale oslonjene na šank, poput lavica okupljenih na pojilu. Vitke i opuštene, ali pripravne da se u svakom trenutku bace u akciju i više nego spremne da upute pridošlicu u zadovoljstva koja pruža bič.

- Ričarde, hvala bogu da si ovde — rekla sam gospodaru tamnice. Večeras je bio go do pojasa, odeven u kožni kilt s desetak džepova. U svakom od njih bila je po jedna od njegovih alatki. Tada sam prvi put primetila da ima posrebrenu šipkicu u obe bradavice. Ranije mi nije delovao kao neko ko bi nosio pirsing na bradavicama. Bio je nizak, na ivici gojaznosti, ali imao je snažne mišice, i pošto sam ga videla u akciji, znala sam da poseduje stravičnu snagu, iako ju je prikrivao blagim izrazom lica. Većina iskusnih gospodara, onih koje bi Lijana nazvala „dobrim gospodarima”, odisala je sličnom mirnoćom, ispod koje se krilo čelično jezgro.

Oni koji su bili sigurni u svoju moć nisu imali potrebe da se šepure po klubu i pokazuju svoje samopouzdanje ili sposobnost da u svakom trenutku okače na tavanicu nekog voljnog roba.

- Za tebe sam uvek tu, ledi Lili - odgovorio je Ričard. Počeo je da me iz milošte zove Ledi od one noći pre nekoliko meseci kad sam kroz klub jahala osedlanog Njenog roba Stjuarta. Otad sam sve više učila o veštini dominacije i bila sam posebno ponosna na to što mogu da iznenadim gomilu posmatrača mašući bičem dužim čak i od mene same.

- Šta je to? - upitao je Nil pokazujući oruđe slično vetrenjači koje je virilo iz jednog od džepova Ričardovog kilta i preteći blistalo na svetlu. Savladala ga je radoznalost.

Izvukla sam oruđe iz Ričardovog džepa i prinela ga Nilovom licu. On je pobeleo.

- To je metalni vrtuljak.

- Izgleda kao mali sekač za picu. Ali oštriji. Zar... ne povređuje?

I ja sam se to pitala kad sam prvi put videla Vartenbergov točak, spravu koja je prvobitno korišćena za testiranje osetljivosti nerava u koži, ali ga je medicina odbacila u korist modernijih naprava i prepustila ga nastranim bludnicima kao posebnu seksualnu igračku. Ta sprava je izgledala veoma preteće. Imala je dršku od osamnaest centimetara i dvadesetak oštrih šiljaka na okruglastom vrhu. Međutim, za razliku od drugih sprava koje su delovale mnogo bezopasnije, vrtuljak je u praksi bio mnogo manje zlokoban nego što je izgledao. Ona mi je to pokazala prevlačeći ga preko Grejsonove kože pošto ga je izbičevala. On se grčio od užitka. Tresao se i drhtao posle svake linije koju bi ona prevukla preko njegove kože. Uživala sam da posmatram kako se crvenobele šare pojavljuju, a zatim blede, kao mapa zadovoljstva i bola iscrtana po njegovom telu.

Ričard se iskezio od uva do uva.

- Ne kad se koristi kako treba - rekao je. - Siguran sam da će ti to ova dama rado pokazati.

- Moram da radim - presekla sam Ričarda i ljutito ga pogledala u nadi da će shvatiti da želim da umukne.

- Nadala sam se da bi ti mogao da pripaziš na Nila dok sam ja zaglavljena za pultom.

Nil je pogledao prvo mene, pa onda Ričarda. - Umem da se brinem o...

- Molim te, Ričarde - rekla sam ne obraćajući pažnju na Nilov zahtev da bude slobodan.

- Nema problema. Čuvaću ti ga - odgovorio je.

Nil je još više pobledeo na nagoveštaj da bi mu bezbednost mogla biti ugrožena, ali ja sam tada već uveliko kasnila na smenu i previše mi se žurilo da bih ga umirivala.

- Sjajno - odgovorila sam i požurila ka ulazu još jednom pogledavši Nilovu mekanu, preplanulu kožu i pripijene bokserice.

Bila je to jedna od najnapornijih smena koje sam odradila otkako sam se zaposlila u klubu. Nisam stigla da proverim šta Nil radi sve do zatvaranja, kad mi ga je Ričard doveo na recepciju.

Lice mu je bilo crveno, a zenice raširene.

- Ovo je bilo neverovatno - rekao je mahnito mašući rukom da zaustavi taksi u prolazu.

Pogled mu je bio pomalo unezveren i ošamućen, kao da su ga upravo bili vezali ili izlupali po dupetu, i malo sam se naljutila na Ričarda što nije bolje pazio na njega.

- Stvarno? - rekla sam. - Jesi li nešto isprobao?

- Nisam - rekao je. - Ali video sam kako on obrađuje jednu devojku. Kako je samo izgledala...

Imao je onaj sanjalački pogled kao Lijana kad je govorila o tome kako izgleda biti potčinjen.

Vozač je nestrpljivo zatrubio pošto je Nil opušteno stajao na vratima i zurio u mene.

Uspaničila sam se.

- Mislim da sam ostavila jaknu u klubu - rekla sam. - Idi ti, ja ću metroom.

53

Zadovoljstvo na njegovom licu zamenila je zbunjenost. -Ali jakna je na tebi...

- Pozvaću te kasnije, važi? - prekinula sam ga. Okrenula sam se i otrčala.

Nil je ponovo bio onaj stari kad sam konačno popustila i ponovo počela da se javljam na njegove pozive.

Nisam bila sigurna zašto mi njegovo zanimanje za fetišističku stranu mog života toliko smeta i bilo mi je drago kad sam ustanovila da je batalio tu temu. Ponovo smo bili prijatelji kao nekad, osim što sam ga, kad god bih mu čula glas, zamišljala samo u boksericama dok mu prelazim vrtuljkom preko kože.

Ni moji čudni snovi nisu prestali. Sada sam u njima videla Nila umesto vezanog japanskog konobara iz noćnih snoviđenja koje su me progonila nekoliko nedelja nakon naše posete „Mijami”.

Osim nemirnih noći, vodila sam miran život i dane provodila u muzičkoj radnji a noći u klubu bez bilo kakvih neobičnih izleta. Koristila sam oseku u društvenom i ljubavnom životu da odradim što više smena.

Tako je, iako su mi plate bile male, moja ušteđevina dostigla lepu svotu. Osećala sam veliko zadovoljstvo gledajući kako se iznos na mom računu u banci uvećava i pažljivo sam pohranjivala svaki izveštaj iz banke u fioku pisaćeg stola.

Bila sam završila mirnu smenu u klubu i oblačila svoju uobičajenu odeću kad je Njena glava provirila u svlačionicu za osoblje.

- Lili, možeš li da pozoveš Greja? Hoće da razgovara s tobom.

Mora da sam izgledala zbunjeno jer me je Ona ohrabrila.

- Ne brini. Nije u pitanju ništa uvrnuto. Započeo je neki projekt pa bi želeo da mu pomogneš.

Bar je neko pokazivao zanimanje za mene. Sto godina se nisam čula s Leonardom, a Dagur je bio u inostranstvu na tromesečnoj turneji. Nisam nimalo sumnjala da posle svake svirke traži društvo zanosnih strankinja. Ionako nisam očekivala da mi Dagur telefonira, pošalje poruku ili razglednicu. To nije bilo u njegovom stilu. Klimnula sam glavom.

Osećala sam nesigurnost zbog susreta s Grejsonom posle naše trojke i onog čudnog snimanja koje se završilo tako što sam slučajno oslobodila svoju dotad uspavanu sklonost ka dominaciji nad muškarcima. Ne znam zašto, ali još nisam bila dokraja prihvatila tu stranu svoje ličnosti. Da, to me je privlačilo i probudilo plamen u meni, ali, s druge strane, i dalje sam volela da budem s muškarcima i vodim ljubav na tradicionalan način. I jedno i drugo mi je pružalo zadovoljstvo.

Telefonirala sam mu sledeće večeri. Međutim, nisam mogla da se vidim s njim najmanje nedelju dana jer nisam mogla da dobijem slobodne dane u muzičkoj radnji, a uveče sam radila u klubu. Zato sam bila previše umorna da bih mrdnula sa sofe ili s kreveta, gde sam punila baterije posle više nedelja napornog rada. Grejson nije delovao previše zabrinuto i uveravao me je da to može da sačeka. Rekao je da se radi o dugoročnom projektu.

Dogovorili smo se da jednom rano uveče dođem u njegov studio u Ist Endu pravo iz radnje u Danskoj ulici.

- Hoće li Ona biti tamo? - pitala sam ga iz radoznalosti.

- Da li je svi vi tako zovete? - Kao da to nije znao.

-Da. Grejson se zakikotao.

- Ne, zastrašujuća gospođica Hagard neće biti tu - rekao je. - Usudio bih se da kažem kako mora da nadoknadi zaostale poslove u klubu. Ali ti ne smatraš da nam treba nadzor, zar ne, Lili?

- Da me spreči da te izlupam? - upitala sam.

Iz telefonske slušalice se začula pobednička rika njegovog smeha.

- Da ti Ona slučajno nije davala časove? - u šali je upitao Grejson. - U svakom slučaju, spreman sam da rizikujem - zaključio je.

Dok sam žurila da pobegnem od jesenje hladnoće koja se širila od obližnje reke i ulazila u zgradu u kojoj je Grejson živeo i radio, olabavila sam debeli sivi šal od kašmira koji mi je Leonard kupio u Kalverstratu u Amsterdamu i maramicom obrisala nos. Napolju je hladnoća ledila kosti. Jedan od Grejsonovih pomoćnika sređivao je studio posle snimanja. Pokupio je dugačke listove papira, smotao nekoliko različitih čilima i vesto sakupio ostale rekvizite, pa ih zaključao u visok metalni ormar u drugom delu prostorije.

- Piće? - ponudio me je Grejson.

- Samo kafu - odgovorila sam.

Grejson je pozvao pomoćnika i zamolio ga da napravi espreso, pa je ovaj izašao da to obavi. Sva glavna svetla bila su isključena i sedeli smo na udobnim kožnim sofama pored zida. Samo je jedna svetiljka osvetljavala krug tame u koji smo se povukli.

54

- Kako je Dagur?

Slegnula sam ramenima. - Ne znam.

- Šta se dešava?

- On je na turneji s bendom. Vraća se za nekoliko meseci. Duga turneja. Nisam ga previše viđala ni pre odlaska jer je bio zauzet uvežbavanjem novih pesama.

- Znači, vas dvoje nikad niste bili u ozbiljnoj vezi?

- Može se i tako reći - odgovorila sam. - Mislim da rok zvezde nisu naročiti ljubitelji vezivanja.

- Šteta - kazao je Grejson.

- Zašto? - Pitala sam se nada li se da bismo ponovo molili da organizujemo trojku.

- Tražim muzičare.

- Za šta?

- Za nov projekat i nadao sam se tvojoj pomoći.

- Pretvorila sam se u uvo. - Visoki, mršavi pomoćnik nam je doneo kafu i tiho se povukao. Ubrzo posle toga čula sam kako se ulazna vrata zatvaraju.

- Uvek sam zauzet - uzdahnuo je — ali u poslednje vreme uglavnom radim po narudžbini. Naravno, to je dobro plaćeno, ali ne pruža mi toliko zadovoljstva - objasnio je. Primetila sam da nije zasladio espreso, za razliku od mene, koja sam u kafu sručila nekoliko kocki kao što brod baca sidro. — Ne sećam se kad sam radio nešto za sebe.

Klimnula sam glavom. Istu muku su mučili svi umetnici koje sam poznavala, muzičari i ostali. Ili nisu imali novca da rade ono što žele, ili su imali novca koliko im duša ište, ali nisu imali vremena ni za šta osim za ugađanje masama.

- U Sautverku postoji važna galerija koja ima ogranak u Njujorku. Dugo traže od mene da smislim temu za samostalnu izložbu, ali ja nikako nisam mogao da se usredsredim na posao, da odaberem pravi ugao i temu.

To bi kasnije moglo da preraste u knjigu. Poslednji put sam tako nešto radio pre šest godina.

- Zidovi na kiši? - Na suprotnom zidu su visile replike tih fotografija. Bile su upečatljive, turobne, a opet nekako zračile.

- Da, o tome se radi. Pretpostavljam da bih mogao da ponudim još toga, ali ovog puta sam odlučan da se usredsredim na ljude. Ne na portrete kao takve, već na tela. Želim da to bude nešto ličnije.

Setila sam se snimanja koje je počelo njegovim izgovorom da želi da isproba neku novu opremu a završila se, srećom, Njenim dolaskom. Prisetila sam se strasti koja se razbuktavala u njemu kako je snimanje odmicalo. Šta li sad ima na umu? Nisam mogla da zamislim ništa ličnije od našeg prethodnog snimanja. I znam da tada nisam potpisala nikakav ugovor niti ovlašćenje. Koliko god da sam bila hrabra, mogla sam da zamislim lica svojih roditelja kad bi kojim slučajem videli fotografije na kojima sam naga. Progutala sam knedlu, iako mi je zagolicao radoznalost.

- Nego, šta će ti Dagur? Rekao si da ti je žao što nije ovde. Čisto sumnjam da bi mu menadžer odobrio svlačenje pred objektivom. Postoji dobra i loša reklama.

- Znam. — Grejson je delovao sve ozbiljnije. — Ali to me me je navelo na razmišljanje o muzičarima. Ućutao je.

- Šta s njima?

-Jednostavno, imam osećaj da su drugačiji od tebe i mene. Kao sportisti. Zbog načina na koji se predaju muzici. Sportisti isto tako izgaraju u svojim takmičenjima. Zato želim da... da uhvatim njihovu... suštinu.

Verovatno te zbunjujem, zar ne?

- Nimalo. Tačno znam na šta misliš. - Isto to sam videla u klubu kad potčinjeni ili gospodari otplove u svoj svet.

- Razmišljao sam da samo snimim niz fotografija poznatih muzičara, ako uspem da ubedim neke od njih, i naravno onih nepoznatih. Fotografisao bih ih odevene i gole, s njihovim instrumentima. Slike bi, verovatno, bile crno-bele. Već to imam u glavi, iako je teško objasniti. Fotografije će isprva biti umerene, a onda bi postepeno došle do onih žestokih. Na njima će biti prikazani muzičari kako vode ljubav jedni s drugima i sa svojim instrumentima. Kao udarac u glavu. Da posmatrača ostave bez daha.

Mozak mu je radio punom parom, a oči su mu blistale dok je govorio.

- Naravno - nastavio je - lica bi im bila skrivena, van fokusa ili van okvira ako tako žele. I... - oklevao je.

- Da? - podstakla sam ga.

- Za krajnji niz fotografija već imam nekog na umu. Sreo sam je pre neko veče na jednom događaju. Nisam baš očekivao da ću je videti na takvom mestu. Ali to me je navelo na pomisao da bi mogla pristati. Klasična violinistkinja, Samer Zahova.

55

- Ona riđokosa?

- Baš tako. Bila bi savršena. Nešto mi govori da bi pristala. Kad je sretneš, ostavlja utisak leptirice koja obleće oko plamena. Očaravajuća devojka.

-Jesi li je pitao?

-Još nisam. Naš susret je bio kratak. Pre nego stoje pitam, moram da sastavim ceo portfolio s ostalima kako bih znao šta tačno tražim. Razmišljao sam da bi Dagur mogao pristati ako se na slikama ne bi videlo da je to on, ili bi mogao da predloži neke prijatelje. A možda i ti imaš neke kontakte iz muzičke radnje?

- Nijednu mušteriju ne poznajem dovoljno dobro da bih je to pitala. Možda Džono zna nekog, ali nisam sigurna. A Dagura je lako prepoznati zbog tetovaže konja - naglasila sam.

- To nije problem. Sve se to reši u foto-šopu.

-Ja sam nekad svirala violončelo. Pomalo i gitaru, mada nikad profesionalno - izletelo mi je. Kao da me je sam đavo naveo da to kažem, isto kao u onom deliću sekunde kad sam bila odlučila da istetoviram suzu.

- Stvarno?

- Znam da nisam model, ali rado bih se okušala. Ne bi morao ni da mi platiš.

Grejson se nasmešio.

- Sviđa mi se kako se fotografišeš - rekao je. - Potpuno si drugačija pred objektivom. A kad tvoja dominantna strana ispliva na površinu, skoro da imaš onaj izgled za kojim tragam... - Razmislio je. - To bi moglo da uspe.

- Imam i gitaru - ponudila sam - ali u radnji imam pristup i drugim instrumentima.

- Postoje li neka ograničenja? - Grejson me je pogledao pravo u oči.

- Ograničenja?

- Koliko daleko bi bila spremna da ideš?

Nisam oklevala. Dopadala mi se zamisao da Grejson uhvati moju suštinu. Možda bi njegov objektiv mogao da uspe u onome u čemu sam ja omanula, da otkrije pravu Lili.

- Do kraja. Sve dok mi lice nije na snimku.

- Naravno - rekao je. - Nema problema. Ali baš šteta zbog Dagura. Mnogo bih voleo da vas snimim zajedno. A nisam siguran koliko bi muzičara pristalo na tako nešto. -Zastao je i ponovo razmislio. - Da li bi mogla da povedeš nekog prijatelja? Ne mora da bude muzičar, samo neko s kim si opuštena. Voleo bih nešto da isprobam. Već mogu da te vidim kako držiš violončelo, njega kako drži tebe... - rekao je zaneseno.

U tom trenutku nisam mogla da se setim nikog, ali bila sam sigurna da će mi neko pasti na um. Možda bi neko od momaka iz kluba pristao.

U muzičkoj radnji svi smo proveli dan popisujući robu. Taj deo posla mi je bio najmrskiji. Sravnjivali smo spiskove robe sa stvarnim stanjem i pokušavali da pronađemo kutije koje su tokom prethodnih šest meseci završile u podrumu, po ćoškovima na kojima im nije mesto. Bio je to dosadan posao i ako se ne računa radnja, obavljan je u prašnjavom i hladnom podrumu. U takvim trenucima čeznula sam za svadljivim mušterijama, koje su uvek bile najpametnije i s kojima nam nije bilo dozvoljeno da se raspravljamo. Žalila sam i za onim dosadnim mušterijama koji su se čitavu večnost odlučivali da li da kupe neki instrument.

Navukli smo čelične roletne i zaključali sve katance. Mogla sam samo da se radujem večeri kad ću svratiti u prodavnicu po svež hleb i mleko i otići kući da sednem pred televizor. Džono i ostali otišli su u pab, ali ja nisam bila raspoložena za to. Bila sam nervozna između ostalog i zato što je ostalo samo još nekoliko dana do početka snimanja kojim će Grejson započeti rad na knjizi. Na kraju sam pitala Nila da pođe sa mnom. Nikom drugom nisam verovala kao Nilu, osim, možda, Ričardu, gospodaru tamnice, ali sam pretpostavljala da bi Grejson više voleo da fotografiše nekog mlađeg i zgodnijeg. Uverila sam Nila da će fotografije biti anonimne i nisam ulazila u detalje o njegovom mogućem angažmanu. Znao je samo da ću se fotografisati i da želim prisustvo prijatelja kako bih se osećala opuštenije. Njegova početna nevoljnost brzo se istopila kad sam mu pomenula da ću u drugom delu snimanja najverovatnije biti gola. On je u tom trenutku pocrveneo, pogledao me s nevericom pomislivši da se šalim, a onda je žurno pristao da pođe sa mnom.

Sipila je sitna kiša zamućujući svetla Vest Enda i izloga. Shvatila sam da sam obula neprikladne cipele za takvo vreme. Naime, da bih lakše podnela naporan popis odlučila sam da obujem ravne, lagane baletanke.

Pogledala sam u nebo da bih videla koliko su gusti oblaci. On je stajao na ivici uskog pločnika zaklanjajući se crnim kišobranom i motreći na naš izlaz. Zbog polutame i zastora od sipeće kiše nisam ga odmah prepoznala.

Bio je samo još jedna prilika na ulici. Mogao je biti bilo ko.

- Lili?

56

Izgledao je manje-više isto kao prilikom našeg poslednjeg susreta pre mnogo meseci. Srce mi je poskočilo, a stomak mi se stegao. Zašto je Leonard uvek tako delovao na mene?

- Dugo se nismo videli - uspela sam da prozborim.

- Znam. Bio sam veoma zauzet. Posao, putovanja, obaveze - izvinio se.

Ostale kolege iz radnje nisu se zadržavale i požurile su pravo u pab. Leonard i ja smo stajali na kiši gledajući se. Navukla sam kapuljaču preko glave, a on je prišao i ponudio da me zaštiti kišobranom.

- Imaš li neke planove? Možemo li da razgovaramo?

- Nameravala sam da odem kući, ali možemo da razgovaramo.

Stao je pored mene, a senka njegovog velikog kišobrana poklopila nas je oboje dok smo išli prema Čering Kros Roudu.

Najbliži hotelski bar na Aveniji Saftsberi nosio je teret uspomena, a svi pabovi u kraju u ovo doba dana previše su bučni da bi u njima moglo na miru da se razgovara. Tako smo završili u jednom kafiću u Sohou, zavučeni u ugao, što dalje od ostalih gostiju.

- I dalje često mislim na tebe.

- I ja na tebe.

Ona poznata tuga u njegovim očima ponovo me je ganula. Osećala sam se bespomoćno, nisam mogla da pronađem reči. On je slabašno pokušao da se nasmeši, posegnuvši preko stola i dodirnuvši mi ruku.

- Tako si hladna - primetio je.

Njegova šaka je bila topla, kao što je njegovo telo noću uvek bilo toplo kad bih se pribila uz njega i uživala u prijatnom zagrljaju.

- Znam. Mislim da se nikad neću promeniti - rekla sam. - Hladne ruke, hladna stopala, hladna zadnjica.

Nikad nisam bila savršena žena za krevet, a?

- Meni to nikad nije smetalo — kazao je.

- Mislila sam da više ne želiš da me vidiš.

- Nikad to nisam rekao, Lili. To dobro znaš. Kad bih samo mogao da nađem prave reči kojima bih objasnio koliko si mi postala važna, sve bih ti rekao. I dalje te žarko želim. Kao i ti, ne marim šta drugi govore kad nas vide zajedno. Oni jednostavno ne razumeju. Ali znam da ne bismo imali budućnosti i...

Zaustila sam da se pobunim, ali on me je ućutkao kratko mahnuvši rukom i nastavio kratak govor kao da ga je pažljivo uvežbavao pred ogledalom i nije hteo da dozvoli da ga iko prekine.

- Baš kao i tebe - objasnio je - i mene boli dupe šta drugi misle, ali znam da naša veza ne bi potrajala. U jednom trenutku razlika u godinama bi počela da te opterećuje i naterala te da sve preispituješ. A kad jednom krene, mi to ne bismo mogli da zaustavimo. A ja bih osećao krivicu što si protraćila najbolje godine života na mene, Lili. To nikako ne mogu da prihvatim. Želim da budeš srećna. Čak i ako to podrazumeva da ćeš biti bez mene. Možeš to zvati poštovanjem ili kukavičlukom, možeš to zvati kako hoćeš.

Svaka reč je bolela kao bodež koji mi se zabija pod kožu, svako produbljivanje patnje izazivalo je tihi vrisak agonije, ugušen u samom začetku, duboko u meni.

Ovo se nije previše razlikovalo od našeg poslednjeg razgovora u Barseloni. Zašto je onda Leonard hteo da me vidi? Samo da bi do u beskraj ponavljao jedno te isto?

- Zašto...?

Oborio je pogled izbegavajući me.

- Morao sam da... znam - poslednju reč je poraženo prošaptao.

Slobodnu rukuje zavukao u džep sakoa i izvukao maramicu, koju je razmotao na stolu.

Iz nje je ispao minijaturan zlatan ključ. Blago je odskočio od moje tacne i ostao da leži.

Ključ lančića oko mog gležnja.

- Uzmi ga — rekao je Leonard.

Zbunjeno sam pogledala u ključić, taj čudni simbol slobode koju mi je davao. Puštao me je. Za moje dobro, ako je moglo da mu se veruje. I poverovala sam mu.

Ustao je i nežno me poljubio u čelo. Na trenutak sam pomislila da će poljubiti i suzu, ali oklevao je, a onda se odmakao i izašao iz kafića i ne osvrnuvši se.

Kafa mi se dotad ohladila, ali ja sam je polako pijuckala, ljuta na sebe što nisam našla reći kojima bih mu se suprotstavila i spasla našu vezu. Osećala sam ogorčenost zbog okolnosti koje su nas dovele dovde i zbog surove činjenice da sam rođena u pogrešno vreme. I kafa mi je bila gorka. Zaboravila sam šećer.

- Molim te, reci mi da nećeš da se izbezumiš.

57

Nil je razrogačenih očiju gledao u gomilu fotografske opreme i narandžaste kablove razvučene po podu studija. Grejson je podešavao osvetljenje, a ja sam samo stajala u krugu jarke svetlosti dok mi je njegova pomoćnica petljala oko lica s meračem jačine svetlosti i dovikivala rezultate Grejsonu.

On me je zamolio da dođem u uobičajenoj odeći, u ovom slučaju uglavnom crnoj, kako bi pokušao da uhvati ono što je nazivao mojom prirodnom vibracijom. Hteo je da snimanje bude jednostavno. Nila je zamolio da stane sa strane i da do daljeg samo posmatra.

Grejson i njegova pomoćnica razmenili su nekoliko nerazgovetnih reči i pripremili pet-šest različitih sočiva za snimanje. Onda mi je Grejson rekao da stanem na velik beo papir koji su upravo razmotali preko poda do zida naspram kojeg će me slikati.

Onda je počelo. Grejson je zujao oko mene kao pčela oko ćupa meda, a ja sam stajala ćutljiva i nepomična.

Bila sam sve ošamućenija od vrtoglavog kretanja kamere i blesaka blica.

Ovo je bilo potpuno drugačije od prethodnog puta kad se snimanje pretvorilo u zavođenje, igru između mene i njega. Sad sam bila nevažna, a on je držao konce. Snimao je sve što poželi, pokretanje mojih udova, tetivu na mom vratu, ugao između ruku i tela. Ovo više nije bilo lično. Neumorno je škljocao nošen uživanjem.

Ubrzo sam odlutala i pustila ga da snima šta god hoće. Nije mi bilo jasno gde je tu ta moja suština kad sam se osećala tako bestelesno, ali on je delovao sasvim zadovoljno.

Dali su mi gitaru koju sam donela i naložili mi da je držim u različitim, uobičajenim i neuobičajenim položajima, dok je Grejson snimao. Znala sam da je sve to samo priprema, isprobavanje i nagađanje.

Fotografisanje je pomagalo Grejsonu da razmišlja.

Zastao je da predahne.

- Dobro, sad bih voleo da počnemo s obnaženim slikama. Možeš li da skineš top?

Petljao je s objektivima i nije me ni pogledao dok sam svlačila majicu preko glave. Ni ovog puta nisam nosila grudnjak kako bih izbegla tragove na koži, koje bi, kako sam shvatila, bilo teško retuširati.

Lakirano drvo gitare na mojim grudima bilo je tvrdo i neprijemčivo. Okrenula sam glavu i ugledala Grejsonovu pomoćnicu kako zeva i, malo dalje, Nila opčinjenog prizorom mojih malih, bledih dojki. Lice mu je oblilo blago rumenilo. Zbog vreline njegovog pogleda postala sam svesna svoje golotinje. Nezainteresovani pogledi Grejsona i njegove pomoćnice nisu tako delovali na mene. Uprkos svim naporima da ostanem mirna i pribrana, osetila sam kako mi se bradavice ukrućuju i kako mi crvenilo obliva obraze. Skrenula sam pogled s Nila i usmerila ga prema kameri kako bih promenila tok misli.

- A suknja? - upitao je Grejson pokazujući da bi trebalo daje skinem. Mekani beo mantil bio mi je nadohvat ruke da bih pokrila svoju golotinju između snimaka, ali mi je to delovalo besmisleno. Kad skinem odeću, ionako će videti sve što ima da se vidi.

Doneli su mi violončelo, a onda i stolicu. Sela sam raširenih nogu kako bih smestila kabasti instrument između butina. Grejson je za to vreme ležao na podu i gledao u mene, bez sumnje podešavajući sočiva kako bi uhvatio kontrast između mojih tamnih stidnih dlaka ili senke mog proreza i lakiranog narandžastog odsjaja instrumenta.

- Nile - rekao je ljubazno pokušavajući da ga opusti za slučaj da ovaj pokuša da zbriše i tako mu upropasti snimanje - sad bih mogao da te iskoristim.

Nil je prišao i pažljivo saslušao Grejsonova uputstva. Dali su mu gitaru i on ju je postavio tako da se iz ugla foto-aparata vidi kako jedna od mojih bradavica dodiruje napete žice.

Grejson je pogledao kroz objektiv i namrštio se.

- Tvoja košulja mi se ne uklapa. Da li bi mogao da je skineš?

Nil je kratko oklevao, a onda je poslušao.

Videvši mu sumnjičavost na licu, Grejson je požurio da ga umiri. - Ne brini, ni tvoje, ni njeno lice neće se videti ni na jednoj fotografiji. Napraviću kompozicije. Videće se telo uz telo, tekstura kože. Prikazaću nepoznata tela i način na koji komuniciraju s instrumentima. Veruj mi.

Onda se Nilova ruka našla na mom golom ramenu, dok su mi njegovi prsti šarali po potiljku. Ruka mu je dodirivala moj stomak. Usta su mu prošla na samo nekoliko centimetara od mog otvora. Usne su mu zastale između mog pupka i vrata gitare priljubljene uz mene.

Opustila sam se uz njega uživajući u njegovim nežnim dodirima.

Grejson se ponovo namrštio.

- Ne - kazao je - to ne valja.

Opio me je topao i umirujuć miris Nilove kože i s mukom sam se pribrala i usredsredila na poze u koje je Grejson zahtevao da se namestimo.

Kleknuo je i pogledao me pravo u oči.

58

- Lili - rekao je podižući glas na poslednjem slogu, kao da mi upućuje pitanje.

-Da? - Možeš li, molim te, da pokažeš dominaciju nad njim?

- Šta?!

- Treba mi tvoja suština. Sve je ovo veoma lepo, ali ne vredi. Instrumenti nisu ono što te određuje.

- Ali Nil nije... - pobunila sam se.

- Da, u redu je - umešao se Nil. Zagrcnula sam se.

- Sve je to zbog umetnosti, Lili, a ionako smo već došli dovde - dodao je žurno glasom promuklim do šapata. A kako sam već bila pristala da se svučem i slikam se u brojnim raskalašnim pozama, nisam mogla da smislim nijedno objašnjenje zašto ne bih dominirala nad Nilom pred kamerom. A i inače, pomislila sam zlurado.

- Nisam raspoložena - slabašno sam se pobunila, ali Grejsonova pomoćnica je već dobila nova naređenja i požurila je iz sobe po pomagala, verovatno iz Njene garderobe.

U ruku mi je gurnula bič od antilopa. Grejson je podesio osvetljenje i namestio Nila uza zid, ruku raširenih kao da se oslanja na Andrejin krst.

Tako okrenut leđima, izložen i ranjiv, više mi nije izgledao kao Nil. Mogla sam mirno da uživam u njegovoj goloj zadnjici, koju je u klubu skrivao ispod bokserica. Lijana je uvek govorila da Nil ima dobro dupe, a ja sam joj se podsmevala zbog toga. Sad kad sam ga videla u svoj njegovoj lepoti, postala sam bolno svesna njegove savršeno zaobljene zadnjice. Mogla sam da vidim jamicu iznad razdeljka između guzova i paperjaste riđe dlake meke poput baršuna.

Nilovo dupe bi odlično izgledalo kad bi bilo crveno. Obeleženo.

Spustila sam bič na njegovu golu guzicu i on je poskočio, iako ga nisam udarila jako. Još.

— Da, to nam treba! - povikao je Grejson. - Pretvaraj se da nisam ovde. Samo nastavi.

Isprva je bilo nemoguće ponašati se kao da on nije tu. Dominacija pred kamerom bila je nešto sasvim drugačije od pukog sedenja i izloženosti Grejsonovom pogledu. Ovo je bilo teatralno, kao u klubu u nekoliko prilika kad sam vežbala na robovima uz Njen brižljiv nadzor. Sad sam ja imala kontrolu i bila sam oduševljena time.

Krv mi je proključala i pojurila venama. Nil je stenjao na svaki udarac biča, a ja sam sa zadovoljstvom posmatrala crvenilo koje se pojavljivalo na njegovoj koži, a onda bledelo. Udarala sam ga mekim antilopom, prvo po jednom guzu pa onda po drugom, po leđima, pa po butinama, menjajući brzinu i silinu kako bih udarce prilagodila ritmu njegovog disanja i tananim promenama u njegovim jaucima, koji su mi poručivali koliko može da podnese. Bilo je kao da sviram bubanj. Kao da je njegovo telo živ instrument, a ja njegov gospodar.

Graške znoje su mi izbile na čelu a njemu na bokovima. Kad bih ga udarila jako, a onda spustila dlan na njegovo telo kako bih mu ublažila bol, on se opuštao. Tada me je obuzimala nežnost i želela sam da ga uzmem u naručje i milujem ga kao dete.

Vreme se zaustavilo a ja sam bila svesna samo Nilovog promuklog disanja i fijukanja biča koji mu se spušta na kožu.

To je trajalo sve dok Grejson nije duboko udahnuo, zastao, predao kamere svojoj nemoj i bezizraznoj pomoćnici i objavio da je završio.

I Nil i ja smo se bili pretvorili u Grejsonove lutke. Pomerao nas je levo i desno, ispravljao i savijao, smerno i besramno. Bili smo samo rekviziti, baš kao oruđe koje smo koristili.

- Sad možete da se obučete. — U pogledu mu se videlo da je odsutan, zanesen prizorima koje je prizvao; i tako sve dok ne dođe sledeći model, sledeći muzičar, a onda će ples početi ponovo.

Ne obraćajući pažnju na nas, Grejson se povukao u jednu od sporednih prostorija. Ubrzo potom su snažni reflektori isključeni.

Završio je s nama.

59

SNEŽANA NA BALU Sive senke grada su se izgubile dok su kola jurila ka severu. Uskoro su prolazila između urednih nizova delimično izdvojenih kuća koje su se uzdizale iza dobro održavanih vrtova londonskog predgrađa.

Iz Grejsonovog studija smo krenuli dok je još bio dan, ali kad smo izašli na otvoreni drum, već se bio spustio mrak. Grejson je vozio, a Ona je sedela na prednjem sedištu pored njega i tokom celog putovanja dremala. Vladala je neprijatna tišina, koju nisam bila rada da prekinem. Radio u kolima je bio podešen na neku stanicu klasične muzike i nežno, prigušeno brujanje melodija bez teksta sve nas je uljuljkivalo.

Sastala sam se Grejsonom pre nekoliko dana u Šedvelu, gde me je bio pozvao da pogledam završene fotografije sa snimanja s Nilom. Slike su bile prelepe. Naša tela su se uklapala skoro kao da smo jedno biće.

Jednostavnost s kojom se svetlost odbijala od naše kože bila je bezmalo nestvarna.

Nekoliko slika prikazivalo je samo moju šaku, malu i krhku, ali moćnu dok je stezala bič, a Nilov guz iščekivao je kaiš od antilopa kao najavu za ono što tek dolazi.

I dalje mi je bilo pomalo nelagodno zbog nesputanosti koju sam nesvesno ispoljila pred kamerom, ali imajući u vidu kvalitet konačnog proizvoda, delovalo mi je nepristojno da se bunim. Bili smo samo tela. Koža.

Meso. Emocija koju je Grejson uhvatio na fotografijama delovala mi je tako jasno,ali je bila neopisiva. Plod moje mašte. Nisam mogla da utičem na to kako će objektiv uhvatiti odnos naših tela, precizan pokret mog zgloba, Nilova izvijena leđa.

Nil je odbijao da priča o tom događaju kada sam kasnije pokušala da razgovaram s njim i proverim je li dobro. Kao da ga je neka prijateljica svakog dana šibala golog u prisustvu slavnog fotografa. Predosećala sam da nešto skriva, ali nisam mogla da dokučim šta. Možda ga je samo bilo sramota jer smo otišli predaleko. Ja sam se stidela sopstvenih postupaka. Bila sam odgovorna za njega i njegovu inicijaciju, ali sam toliko zaronila u svoj svet da sam prestala da vodim računa o Nilovoj bezbednosti. Nisam čak ni proverila da li je svestan u šta se upušta. Zbog Grejsona, njegove pomoćnice, svetala i kamere imala sam utisak da je sve namešteno, da je to samo igra i gluma, ali sam znala da je to za mene postalo i više od toga kad sam prvi put zamahnula bičem.

Uprkos tome što je bilo javno, meni je sve delovalo uobičajeno. Uobičajenije nego skoro bilo šta drugo što sam dosad radila s Nilom. Ako je i Nil tako osetio, to nije podelio sa mnom. Bilo je lakše ne razgovarati o tome.

Pošto smo pregledali slike i kad mi je dao disk s fotografijama koje su mi se najviše dopale, Grejson me je poveo da razgledam njihov stan. Prvi put mi je dopušteno da zavirim u kuću i pređem granice fotografskog studija. Iznenadio me je konvencionalan nameštaj i uređenje njihovog životnog prostora. Kao da su postavili jasnu liniju između svog raskalašnog života i njihovog života kao para. To me je podsetilo koliko malo znam o njima.

Jedino što me nije iznenadilo bila je količina Njene garderobe. Kad je otvorila klizna vrata, preda mnom se ukazala prava riznica odeće, cipela i nakita, duboka pećina užitaka, probranih finih tkanina, raskošnih boja. Tu su bile i gomile zastrašujućih sprava od kojih većinu nikad nisam videla i sigurno ne bih umela ni da ih upotrebim kako treba.

Grejson me je onda pozvao na bal i dogovorili smo se da me Ona obuče za tu priliku.

- Taj bal se održava jednom godišnje. Veoma je poseban - rekla mi je Ona dok su joj se skerletne, pune usne razvlačile u širok osmeh.

- Ima li taj bal naziv?

- Ne, poznat je samo kao bal. To je proslava svega u čemu uživamo i u šta verujemo. Na njega dolazi samo odabrano društvo. Većina ne zna ni da se on održava. Sigurna sam da ćeš uživati, Lili.

- Nadam se.

- Mislim da si spremna za to — rekla je. - Naša mala razbludna debitantkinja. Predstavljaš se svetu.

Sve je delovalo veoma zvanično, mada primamljivo. Ipak sam znala da je najbolje ne postavljati previše pitanje. Svet u koji sam postepeno uranjala bio je satkan od tajni izrečenih polušapatom, tame skrivene između navala svetlosti. K njemu me nije vuklo samo fizičko zadovoljstvo, već i želja za ritualom, zavereničkim zajedništvom učesnika od trenutka kad se preobrate u svoje druge ličnosti i stupe iza te nevidljive zavese što razdvaja svakodnevni život od carstva čula.

Vratila sam se u subotu po podne, kako mi je naloženo, nekoliko sati pre nego što je trebalo da krenemo na put, kako bi Ona mogla da me dotera. Pokazalo se da toliko vremena nije bilo neophodno jer je moj kostim bio krajnje jednostavan. Dobila sam sivu svilenu haljinu do zemlje, koja mi se kao voda slivala niz telo, s kratkim šlepom ukrašenim perlama u obliku suze.

- Suza za našu devojku sa suzom - kazala je Ona dok je zatvarala jedva primetan šnir.

- Ovo si naručila za mene? - upitala sam.

60

- Pa naravno.

Haljina je skoro mogla da prođe kao odeća za neko obično veče da nije bilo tako velikih izreza spreda i pozadi. Napred se izrez spuštao između mojih dojki sve do pupka, a pozadi je bio još otvoreniji i otkrivao obline moje zadnjice. Bila sam skoro gola od struka naviše.

Na moje iznenađenje, Ona mi je pripremila ravne cipele, a ne neke s previsokim potpeticama, kakve je sama najviše volela i kakvu su ostale domine nosile na takvim okupljanjima. Dala mi je par cipelica od sive svile, ukrašenih perlama i oivičenih mekom kožom. Bile su tako udobne da sam imala utisak da sam bosa.

- Bićeš na nogama cele noći - rekla je Ona. - A znam da ne možeš tako dugo da izdržiš na štiklama. Šmrknula je kao da je to velika mana. - Osim toga - dodala je - tebi ne treba lažna visina. Ti si retkost, Lili. Čist talenat. Imaš više moći kad si onakva kakva jesi.

Pustila sam kosu i kad ju je ona doterala i ispeglala kovrdže i neposlušne talase, savršeno ravna i teška, padala mi je na ramena, kao u Kleopatre. Stavila sam i par visećih naušnica s biserima, koje su blistale na svetlosti i njihale se dok hodam.

Ona i Grejson su nosili crveno-zlatne vojne uniforme, koje su im odlično pristajale, kao da su tog jutra skrojene i sašivene po njihovoj meri. Kakav god da je njihov odnos bio kod kuće, Grejson nije došao na bal kao jedan od njenih potčinjenih. Pred ostatkom sveta pokazivali su ravnopravnost. Bili su saučesnici u raskalašnosti.

Pošto je London sada bio daleko, Grejsonov tamnozeleni saab je živahno jurio pravim putevima kroz seoske predele. Kada sam videla znak za put M25, shvatila sam koliko smo daleko otišli, ali uskoro smo i njega ostavili za sobom i stigli do nepreglednih širokih polja. Dok smo jurili kroz noć, videla se samo svetlost naših farova. Izgledali smo avetinjski dok smo jurili kroz močvaru mraka.

Jurili smo ka niskom, oblačnom obzorju i ubrzo skrenuli na uzan put što vodi u šumu. Posle pet minuta stigli smo do visoke metalne kapije, ispred koje su dva krupna vratara pronašla naša imena na spisku gostiju i mahnula nam da uđemo. Grejson je nastavio da vozi još stotinak metara od ulaza na imanje, dok se zid od drveća najzad nije razdvojio. Našli smo se na velikoj čistini, na čijem se kraju uzdizala ogromna vila. Osvetljena spoljnom rasvetom oštro se ocrtavala naspram noćnog neba.

Kola gostiju bila su parkirana u urednom polukrugu ispred velike seoske kuće. Tu je bilo nekoliko tradicionalno uniformisanih poslužitelja, spremnih da preuzmu ključeve od kola i smeste novopridošla vozila po pažljivo napravljenom rasporedu, kao deliće slagalice.

Ona se probudila kad smo stigli pred kuću postoje Grejson isključio radio.

- Divno. Zaista divno - primetila je osmatrajući veliku kuću koja se nadnosila nad nama.

To je lako mogla biti scena iz bilo kog engleskog pornića snimljenog na nekom bogataškom imanju. Nije bilo ni traga preterivanjima, ni ludostima skrivenim iza zidova kuće.

Grejson je otvorio svoja vrata, a ja sam sledila njegov primer. Ostavio je motor upaljen a jedan poslužitelja je preuzeo kola. Grejson je izašao iz saaba u punom sjaju i predao mu ključeve u zamenu za jednu kartu za igranje. Primetila sam da je dobio kec herc.

Ona je tek tada izašla iz kola. Lenjo, kraljevski, kao gospodarica bluda, što je i bila.

Mogla sam da osetim poglede drugih gostiju koji su pristizali i izlazili iz svojih kola kako se zadržavaju na našoj trojci, koja se zaputila ka stepeništu ispred ulaza u kuću. Pitala sam se da li delujem nezgrapno, ukleštena kao siva senka između ovog para aristokrata.

Vrata su bila širom otvorena i reski ritam tehno-muzike odjekivao je kućom i dopirao do nas kao kuljajući talas.

Kad smo napokon prešli prag i ušli u kuću, našli smo se u moru zaslepljujuće svetlosti.Pred nama se pružao prostran hodnik pun žena obnaženih grudi, u belim rimskim togama sa srebrnim pojasevima, koje su stajale u dnu grandioznog stepeništa. Sve su nosile poslužavnike s pićem i kosu skupile u visoke, čvrste punđe.

Morala sam da primetim koliko su neke od njih bile bujne, dok su druge bile skromne i manje nadarene. Grlo mi se steglo kad sam primetila da su im bradavice obojene u srebrnu boju, koja im se slagala s bojom pojaseva.

Dok mi je um grozničavo radio, na trenutak sam zamislila kako bih ja izgledala ofarbanih bradavica.

Dok smo prolazili pored polugolih devojaka, Grejson i Ona su uzeli po čašu belog vina, ili je to možda bio šampanjac. Ja sam uzela ono što mi je ličilo na vodu, osim ako ovde votku ili džin nisu posluživali u visokim čašama. Šarala sam pogledom svuda naokolo. Osmatrala sam kuću i goste i više ništa nije moglo da me iznenadi.

- Hajde da istražimo okolinu - predložio je Grejson uhvativši mene i Nju za ruku. - Malo istraživanja pre nego što počne zabava.

61

- Bal se ne održava uvek ovde? - zanimalo me je.

- Ne, održava se svaki put negde drugde, retko se dvaput priređuje na istom mestu - odgovorila je Ona. Prešli smo u kružan salon, gde su gosti stajali i ćaskali u malim grupama. Nejasni delići razgovora lebdeli su prostorijom izmešani s kuckanjem čaša i šuštanjem večernjih haljina, kože i lateksa pod svetlom starinskih lustera.

Zasad je sve izgledalo prikladno, bogato i otmeno, baš kao skup srodnih duša visokog društva u seoskoj vili, ili sam bar ja to tako zamišljala. Tu sliku su remetile jedino polugole konobarice pored stepeništa i bogat asortiman raznolikih odevnih predmeta u kojima su paradirali gosti, što je svemu davalo neobičnu primesu provokativnosti. Drugi gosti su izgledali obično i, ako mogu tako da kažem, uobičajeno. Istina, davno sam shvatila da je fetišistički svet kao soba krivih ogledala i da zavodljiva izopačenost vreba odasvuda, skrivena ispod umirujuće fasade svakodnevice.

Veliki dvokrilni prozor u zadnjem delu salona gledao je na beskrajan vrt osvetljen snažnim reflektorima koji su sijali skoro kao sunce. Šatori raznih veličina bili su postavljeni u pravilnim razmacima po celom imanju.

Iza njih se nalazio šumarak, a bašte s leve strane kuće bile su zaštićene visokim zidom od cigle s redovima bodljikave žice na vrhu.

- Ah! — uzviknula je ona pokazujući šatore. - To su naša večerašnja pozorišta.

Grejson je mirno klimnuo glavom i iskapio belo vino, a oči su mu sevnule od pohlepnog iščekivanja.

I dalje smo dokono stajali pored dvokrilnog prozora kad sam osetila da se žamor u prostoriji iza nas utišava i prelazi u muk. Svi smo pogledali oko sebe.

Kroz masu koja se razmicala da ga propusti, visoko uzdignute glave išao je muškarac u kasnim pedesetim, bujne sede kose i s naočarima crvenog okvira. Nosio je odlično skrojen smoking, čiji su blistavi reveri odbijali svetlost glavnog lustera u prostoriji. Dva koraka iza njega išla je neka mlada žena. Hodala je za njim na povocu prikačenom za tamnu ogrlicu oko njenog vrata. On je u drugoj ruci držao štap s vrhunskim rezbarijama i s metalnom drškom u obliku lobanje. Žena je bila potpuno naga.

Nosila je samo cipele s leopardovom šarom na neverovatno visokim potpeticama. I ogrlicu oko vrata s koje je visio zlatni katančić.

Nisam mogla da odvojim pogled od nje. Bila je nešto najlepše što sam do tada videla. A reč „nešto” je bila potpuno odgovarajuća. Krasila ju je nadzemaljska, nestvarna lepota, kao da je stvorena po najstrožim zahtevima i oživljena samo za potrebe ovog javnog prikazivanja kako bismo mi, obični smrtnici, mogli da žalimo zbog svoje nesavršenosti.

Lice joj je bilo kao maska savršene lepote, smireno, oči zelene i duboke, jagodice blago pokrivene rumenilom kako bi se istakle, kosa kao slap od žada koji joj se spušta do lopatica, skoro kao u parodiji neke reklame za šampon, slobodna i živa; pune crvene usne u skladu s ostatkom njene šminke, pohotne, ali u isto vreme nežne. Grudi su joj bile čvrste i blago su poskakivale pri svakom njenom koraku za gospodarom. Duge noge su se kretale sigurno uprkos vrtoglavim potpeticama. Zadnji deo butina joj je bio zategnut i snažan kao struna, a gležnjevi tanki, ali jaki, odlična potpora za njene pokrete.

Dok su prolazili, svi su zurili u nju, a ona nije marila za naše poglede.

Očešala se o mene dok su išli prema vrtu.

Brežuljak joj je bio gladak, besprekorno obrijan, ali ono što mi je privuklo pažnju bila je njena tetovaža.

Samo pola prsta iznad njene besprekorno gole pice, precizno centrirana, bila je tetovaža bar-koda, a pored nje broj „1”.

Je li to prava tetovaža ili nešto privremeno? I sama sam imala običaj da nosim lažnu minđušu u nosu kad sam htela da pokažem buntovništvo.

Nešto mi je govorilo da je tetovaža prava. Bila je trajno obeležena. Ali par se već gubio u tami vrta na putu ka jednom od šatora i sada sam mogla da vidim samo njeno belo dupe kako se njiše udaljavajući se, izazivajući pitanja i pohotu.

Jedva sam došla do daha.

- Uh - rekla sam - prelepa je.

Htela sam da dodam nešto nebitno, da pitam Nju ili Grejsona nešto o tom upečatljivom paru, ali Ona me je prekinula.

- Ah, taj Tomas. Zašto je uvek tako teatralan?

Začulo se zvono.

Zvuk je bio lak i razigran i sasvim drugačiji od zvuka bilo kojeg crkvenog zvona koje sam dotad čula.

62

- Predstave počinju - rekao mi je Grejson. - Ovo će te oduševiti.

Ona je već bila krenula prema dvokrilnim staklenim vratima koja su se teatralno širom otvorila na zvuk zvona, naizgled sama od sebe.

Grejson me je uzeo za ruku i krenula sam s njim u vrt.

Vazduh je bio blag i topao, ispunjen omamljujućim mirisom tropskog cveća, iako se vrt sastojao samo od velike travnate poljane na kojoj su stajali šatori. Sama poljana bila je okružena običnim drvećem.

- Odakle dolazi ovaj miris? - upitala sam duboko udišući vazduh.

- Mislim da dopire iz grejača — odgovorio je Grejson -ali nisam siguran. Uvek je bilo nečeg magičnog u ovim zabavama.

Po dvorištu i travnjaku su bili raspoređeni stakleni cilindri sa blistavim plamenom. Kad sam stala do jednog od njih, primetila sam da u razmacima od oko jednog minuta izbacuju malo mirisne pare u vazduh.

-I ti si prvi put ovde? - neko se mirno oglasio iza nas dok sam pokušavala da ustanovim je li vatra u grejačima prava. Stakleni cilindri se nisu mogli videti iz daljine, pa je izgledalo da desetine vatrica lebde iznad travnjaka, kao daje na žurku upao nepozvan neki zmaj ili vikinški pljačkaši.

Iza nas je stajala visoka plavokosa u jarkocrveno-plavo-žutom kostimu Čudesne žene. Kad sam pogledala bliže, shvatila sam da je zapravo potpuno gola, a njen kostim je samo farba naneta na telo. U jednoj ruci je držala laso, a u drugoj dugu, tamnu periku.

- Glava me svrbi kad je nosim predugo - priznala je kad je videla kako zurim u gomilu kose u njenoj ruci. Tražila sam neku saksiju da ovo sakrijem.

Zakikotala sam se pa nas je Grejson obe ućutkao.

-Ja sam Loralin — prošaptala mi je na uvo dok smo se provlačile kroz ulaz prvog šatora, gde je ona okačila periku na šatorsku motku.

— Lili - odgovorila sam, ali se čulo samo „Lil”, jer se poslednji glas izgubio kad sam zinula pred prizorom koji nam se ukazao.

Našle smo se u šumi. Šator je bio pun velikih, debelih stabala. Svako od njih je imalo krive i kvrgave grane kao da je staro preko sto godina, s korenjem koje se probijalo duboko u zemlju.

Dok su mi se oči privikavale na slabo osvetljenje, postala sam svesna da nisu sve grane od drveta. Neke su bile ljudski udovi. Svako drvo je bilo pokriveno debelim konopcem, a u svakoj gustoj mreži od konopca bilo je po jedno ljudsko biće. Neki su visili s grana kao da su zarobljeni u paukovoj mreži. Drugi su bili vezani za stabla, spajajući se s korenjem koje je štrcalo iznad zemlje. Treći su visili s krajeva grana kao da su na njima izrasli poput voća. U samom središtu šatora nalazilo se drvo koje nije raslo iz zemlje, već je bilo okačeno za krov šatora konopcima koji su ga obavijali sa svih strana i spuštali se u zemlju kao korenje. Za osnovu drveta bili su vezani muškarac i žena u zagrljaju. Od njih je polazio konopac koji je prelazio preko svega ostalog.

Obavijao je, spajao i vezivao celu šumu u jedno.

Na tavanici je svetlećim slovima bila ispisana reč „Zemlja”, a ispod rečenica „Ono što nas sputava istovremeno nas i oslobađa”.

- Uh — rekla je Loralin. - Duboko.

Mogla sam čitavu večnost da gledam šumu konopaca. Odisala je mirom. Lica nagih i vezanih muškaraca i žena bila su blistava i nepomična. Izgledali su kao zemaljski anđeli.

Ali mogla sam da vidim kratke bleske Grejsonove crvene jakne dok se probijao prema izlazu, pa sam pojurila za njim. Ona je dosad sigurno bila daleko ispred nas, a ja nisam želela ništa da propustim.

U sledećem šatoru bilo je veliko jezero s reflektorom, koji je tukao po njegovoj sredini. Činilo se da je šator potpuno prazan. Nikakvo mreškanje nije ukrašavalo površinu vode, ali mogla sam da vidim da se Grejson, Loralin i ostali posetioci naginju nad bazen i da su opčinjeni onim što vide u njemu.

Prišla sam kamenitoj ivici, ponovo osetivši zahvalnost što je Ona dala da se napravi petlja na šlepu pa sam mogla da ga prikačim za narukvicu kako mi se haljina ne bi vukla po zemlji i tako oštetila.

Ispod površine jezera ležalo je dvanaest muškaraca. Svi plavokosi, mladi i bezmalo isti, ako se zanemari visina i građa. Bili su poređani kao brojčanik sata, a glave su im bile usmerene prema centru. Samo su im grudi bile gole. Od bokova naniže bili su pokriveni tananom belom materijom koja je lelujala u vodi kao morska trava. Oči su im bile sklopljene i jedan kratak i zastrašujuć trenutak mislila sam da su svi mrtvi i da posmatramo podvodno groblje puno prelepih leševa. Međutim, onda sam pogledala u sredinu bazena i zaboravila na sve ostalo. Pod vodom u središtu bazena bila je još jedna od najlepših žena koje sam dotad videla. Koža joj je bila tako bleda da je delovala tanano kao najfinija paučina, a jagodice i obrve skoro skaredno oštre. Svetloplava kosa joj je padala na ramena i širila se u vodi kao Meduzina kosa.

63

Bila je u naručju druge, mnogo snažnije žene, kratko podšišane tamne kose i skoro potpuno ravnih grudi.

Kukovi su joj bili kao u muškarca, ali joj se struk sužavao kao u žene, sa belim opasačem za koji je bio prikačen dildo.

Prizor golih nepomičnih tela u jezeru bio je tako zapanjujuć da prisutni u šatoru nisu progovorili ni reč.

Tišina nas je poklopila kao talas.

Onda se iz zvučnika začuo ženski glas s ruskim naglaskom.

-Ja sam Ljuba.

U isto vreme voda se uzburkala. Sva tela su se podigla naviše na pokretnim platformama. Kada su se našla na površini vode, platforme su se spojile ispod njih. Izgledalo je kao da je voda postala čvrsta poput leda.

Tamnokosa žena je povukla Ljubu na noge i zaplesale su. Muškarci su oko njih izvodili piruete i njihali se klanjajući se s obožavanjem ženi u središtu. Beli kostimi koji su mi izgledali kao morska trava sada su ličili na paperje, koje se presijavalo kad bi se našlo u polusenci reflektora. Bili su ptice. Labudovi. To je bila erotsko izvođenje „Labudovog jezera”, a dve žene u središtu su plesale ples smrti. Činilo se da se ples primiče svršetku i Ljuba je mlitavo ležala u naručju druge žene, koja joj je stezala šake oko vrata u nasilnom zagrljaju, dok su se zajedno vrtele ukrug. Baš kad je muzika došla do poslednjih taktova, tamnokosa žena je zabila dildo u Ljubinu pičku, a ova je odmah oživela, i njih dve su se strasno poljubile. Onda se podloga ponovo razdvojila i platforme su potonule na početne položaje. Izvođačice su se ponovo našle pod vodom, opuštene i nepomične. Šatorom se razlegao aplauz zapanjene publike kad su se reflektori isključili, a na tavanici zasvetlela poruka kao i u prethodnom šatoru. Ovog puta to je bila crvenim svetlima ispisana reč „Voda”, a poruka ispod nje je glasila: „Ono što nas davi istovremeno nas održava u životu”. Čula sam izvođenje iz sledećeg šatora pre nego što sam došla do njega. Kroz zvuke šuštanja kostima i prigušen žamor gostiju koji tiho razgovaraju o predstavi veoma jasno se čulo kako se ljudi jebu. Zadihano stenjanje i uzdasi, visoka vriska žena koje svršavaju i duboko mumlanje muškaraca koji i sami dostižu vrhunac, šljapkanje tela o tela, trenje kože i vrisci u kojima su se u savršenom jedinstvu mešali bol i užitak.

Ali prizor koji sam ugledala nije bio kao što sam očekivala. Umesto obične orgije u moru kreveta, parovi su visili s tavanice i bludničili u vazduhu. Svako od njih je imao po par krila, a ljubav su vodili grozničavo i radosno, ali više životinjski nego ljudski. Šator se snažno osećao na sladostrašće. Prvi put te večeri pažnju su mi pobudile gole grudi i kite. Ostale predstave su mi delovale tako eterično da je bilo teško povezati se s njihovim učesnicima i one su me zainteresovale i uzbudile onoliko koliko bi me zainteresovale i uzbudile skulpture ili fotografije nagih modela. Međutim, u prisustvu toliko muškaraca i žena koji se veselo fircaju, osetila sam kako mi se bradavice ukrućuju i kako mi pica vlazi.

-Jebem ti - rekla je Loralin, koja je se ponovo pojavila pored mene. - Oni nisu prikačeni ni za šta.

Pogledala sam naviše. Po jedan iz svakog para, onaj s većim, blistavim tamnoljubičastim krilima, boje kupine ili tamnozelene kao mahovina, bio je bezbedno prikačen za tavanicu šatora. Međutim, onaj drugi iz para, muškarac ili žena, bio mu je u naručju i potpuno slobodan, tako da mu je bezbednost zavisila od partnera.

Neprikačeni partneri su nosili krhka bleda krila u raznim nijansama bisernobele, nežnoružičaste i svetlosmeđe.

- Pali serafimi - prošaptala je Loralin. - A spasli su ih njihovi demoni. Kul. Neko ju je ućutkao. Bio je to Tomas, muškarac u sakou koji je vodio ženu na lancu.

Uprkos tom opasnom položaju, niko od „serafima” nije izgledao ni najmanje uplašeno.

Znak na tavanici ovog šatora je poručivao: „Vazduh. Ono što nas obara pomaže nam i da se dignemo”.

- Znači da sad sledi vatra - veselo je rekla Loralin ne mareći za prekoran pogled koji joj je Tomas uputio.

Setila sam se da mi je Lijana jednom pominjala igre vatrom i rekla kako je to nalik toplom zagrljaju.

Uprkos tome, nisam bila spremna za ono što je usledilo.

Posle nekoliko koraka u sledećem šatoru, našla sam se u mraku i potpunoj tišini. Kao da su svi ostali nestali, a ja ostala sama u limbu.

- Loralin? - tiho sam pozvala. - Grejsone? Nije bilo odgovora. Onda me dotakla jedna meka ruka i ženski glas je rekao: - Ne boj se. Hoćeš li sa mnom da vidiš moju gospodaricu?

Klimnula sam glavom, a onda sam shvatila da to u mrklom mraku i nije baš pametno. - Važi — oprezno sam odgovorila.

Držeći me za ruku, povela me je kroz šator ka nečemu što je pri slabašnoj svetlosti izgledalo kao niša s krevetom, na kojem sam jedva razaznala nečije obrise. Obrise žene. Izgleda da je nosila masku. U tami su joj se videli samo bleda koža brada i usta.

64

- Moraćeš da skineš haljinu - kazala je. Glas joj je bio nežan i srdačan, pa sam joj se povinovala. — I da vežeš kosu.- U ruku mi je gurnuta traka za kosu, a onda su mi obe žene pomogle da se popnem na krevet, gde sam legla potrbuške i opustila se uživajući u dodiru prekrivača na golim grudima i nogama.

Sobu je ispunjavala toplota, koja se potom pojačala uz pucketanje otvorenog plamena nedaleko od mene.

Vrelina se pojačala kad se plamen primakao do mene. Pre nego što sam poskočila već je bio sklonjen. Preko leđa mi je prešao nov talas toplote kad mi je žena prevukla vatreni štap iznad guzice i leđa, ne dodirujući mi kožu.

Dah joj je bio nežan kad se sagnula i prošaptala mi na uvo. - Imaš li neki omiljeni oblik? - upitala je.

Reči su mi izletele pre nego što sam stigla da razmislim.

- Suza - odgovorila sam.

Nešto hladno mi je prešlo preko kože. Onda se štap ponovo spustio i naglo sam udahnula vazduh kad je vatra zapalila tečnost koju mi je žena posula po koži u obliku suze. Vatra se ugasila jednako brzo kao što se upalila, prebrzo da bi opekla. Srce mi je tuklo tako brzo da mi se činilo da će iskočiti iz grudi i obuzela me je beskrajna radost, kao da je vrelina spalila sve moje brige.

Sručila sam se na krevet, a onda sam začula kako se plamen gasi i u niši je ponovo zavladala tama. Dve žene su me ostavile da mirno ležim dok se ne povratim, a onda su mi pomogle da ustanem i ponovo se obučem.

- Ništa ne vidim - rekla sam dok su me vodile nazad u gustu tamu glavnog prostora.

- Prati plamenove - odgovorile su uglas.

Svakih nekoliko sekundi planula bi vatra na nekom gostu u nekom drugom delu šatora, pa sam polako prošla kroz njega vođena ljudskim bakljama.

Kad su se svetla na tavanici upalila, pojavila se nova rečenica: „Vatra. Ono što može da nas opeče donosi nam i svetlost”.

Kad sam iz šatora izašla u vrt, ispred me je čekala Loralin.

- Lili, je li tako? - Klimnula sam glavom u znak prepoznavanja i slaganja. — Nadam se da ti ne smeta moje društvo - rekla je. - Moj partner večeras nije mogao da dođe, pa sam sama. Ti izgledaš kao devojka s kojom bih se lepo slagala.

Cerila se kao Češirska mačka. Jedini deo kostima koji joj nije bio nacrtan bile su crvene čizme na pertlanje, do kolena i s visokim potpeticama. Pošto sam ja bila u ravnim cipelama, bila je dobrih tridesetak centimetara viša od mene, tako da su mi oči bile tačno u visini njenih grudi i zlatnih alki koje su joj krasile bradavice. U središtu oba prstena blistao je po malen rubin i zapitala sam se da li ih je stavila samo za večeras kako bi ih uklopila s odećom, ili ih uvek nosi.

- Ne smeta mi nimalo — odgovorila sam. - Izgleda da sam i ja izgubila prijatelje — dodala sam. Grejson i Ona su davno nestali.

- Onda, jesu li predstave završene? - upitala sam. Sve su bile sjajne, ali sam slutila da to nije sve. Da sledi vrhunac.

- Postoji peti element - kazala je Loralin. - Mislim da je to u srednjem šatoru.

Taj šator je bio najveći i nalazio se tačno u sredini između ostala četiri, ali dok mi ona nije skrenula pažnju na to, nisam primetila da smo išle ukrug i da tek treba da prođemo kroz sredinu.

- Šta je peti element? - zanimalo me je. Mučila sam se da se prisetim ono malo filozofije što smo učili na studijama književnosti. Uspela sam da se setim jedino filma Brusa Vilisa.

-To je etar. Sve ono što je ostalo - razmišljala je Loralin. - Energija koja pokreće svet. Pitam se šta li su smislili na tu temu. Hajde da vidimo.

Krenula je, a ja sam požurila da je stignem, diveći se njenoj zadnjici dok je hodala. I Loralin je bila prelepa, ali je sa snažnim udovima i širokim osmehom izgledala stvarnije nego plesačica Ljuba ili žena u cipelama s leopardovom šarom koju je Tomas vodao sa sobom.

Poslednji šator je bio igraonica. I Ona i Grejson su već bili uposleni. Iznenadila sam se kad sam videla da ovom prilikom dominira Grejson. Šibao je jednog od prelepih plesača koji su ranije bili pod vodom u kostimima labudova. On je bio okačen za tavanicu, tako da su mu samo nožni prsti dodirivali zemlju, taman toliko da može bezbedno da visi ruku podignutih iznad glave i vezanih zglobova.

Obojica su bili potpuno zaneseni i bilo je opčinjavajuće gledati ih. Grejson je bio skinuo košulju, a crvena vojna jakna bila mu je raskopčana te je otkrivala znojava prsa. Delio je udarce po koži drugog muškarca u hipnotišućem ritmu.

- Nisi ovo očekivala, zar ne? - kazala je Ona, koja se izdvojila iz gomile i pojavila se pored mene.

65

- Ne. - Odmahnula sam glavom, ali pogled mi je ostao prikovan za plesača i njegove mišiće koji se grče kao odgovor na svaki udarac.

- Uvek treba da očekuješ neočekivano - rekla je. - Ljudi skoro nikad nisu sigurni šta zaista žele, iako može izgledati da nije tako. Dinamika se menja na razne način. Mislim da je sada red na tebe - dodala je.

Ispratila sam njen pogled do mesta na kom je stajala grupa plesača labudova. Jednom su bile vezane oči, drugi je bio na kolenima i preklinjao držeći pred sobom sklopljene šake vezane lisicama. Treći je sedeo na stolici raširenih nogu, gležnjeva vezanih za nogare stolice. Imao je divnu alatku, koja mu je uspavano ležala uz butinu.

Svaki od njih je imao različit znak, koji je ili držao u rukama ili mu je on bio zalepljen na čelo. Muškarac na stolici s golom kitom držao je natpis: „Pojedi me”. Muškarac vezanih očiju imao je poruku „Tuci me.” A tip s rukama vezanim spreda poručivao je: „Nateraj me da preklinjem”.

- Opa! - rekla sam Njoj. - Osećam se kao Alisa u Zemlji čuda.

Ona se nasmejala. To je bio zvuk čistog zadovoljstva koji se uklapao u opšte raspoloženje i vedre vibracije te večeri. Prostorija je bila osvetljena blagom svetlošću i potpuno opremljena. Tu je bilo svega, od svilenih prekrivača i krznenih prostirki do kreveta s ekserima i tvrdih kožnih kauča. Svuda oko mene ljudi su se prepuštali svojim najmračnijim fantazijama, ali i onim najblažim, u okruženju gde ništa nije bilo čudno.

Bezmalo prvi put sam se osetila potpuno slobodno i nesputano.

- Mogu li? — upitala sam muškarca vezanih očiju dok sam uzimala bič koji je on držao raširivši ruke. Bič je bio napravljen od konopca, presavijenog nekoliko puta i vezanog na kraju. Tako je dobijeno teško, ali neobično meko oružje. No znala sam da neće biti meko kad mu se spusti na kožu.

- Naravno, gospodarice - rekao je i široko se osmehnuo. Kad sam počela da zamahujem, sve oko mene je izbledelo i izgubilo se. Isprva sam ga zagrevala blagim udarcima a onda sam krenula jače.

- On je prava kučka koja uživa u bolu, Lili, možeš dobro da ga izudaraš - doviknula mi je Ona. To je bilo tačno. Što sam ga jače udarala, telo mu se sve više grčilo od zadovoljstva, a kad bih ga žestoko ošinula, ječao je od užitka.

Prešla sam mu nadlanicom preko kože milujući mu bok i oble guzove, a onda sam se sagnula u šapnula mu na uvo: -Digni ruku ako preteram, važi? - Klimnuo je i primetila sam da ga sad krasi čvrsta erekcija.

Posegnula sam i pomilovala je, lagano mu prelazeći noktima duž kite, od glavića naniže, a onda sam ga snažno stisnula za muda. Kapljica predejakulata kanula mu je s glavića. Uhvatila sam je prstom i prešla mu preko usana, a onda sam mu zabacila glavu vukući ga za kosu i strasno ga poljubila.

Mnoge domine ne vole da dodiruju svoje robove, a posebno ne da im pokazuju nežnost. Ali ja nisam bila takva. Umem da budem okrutna, ali najviše volim kad pružam zadovoljstvo. Zato nisam bila draga Njenim profesionalnim dominama u klubu. Izbegavala sam da nastupam pred njima jer sam znala da se ne uklapam. Žudela sam da ostvarim vezu s onim koga mučim, da osetim nežnost prema njemu. Njega nisam htela da teram da se ponižava, dok bih za bilo koga u pripijenom kostimu i na visokim potpeticama rado to učinila, i to samo zato što želi da bude tretiran kao ništarija.

Ali ovde, u ovoj poslednjoj predstavi na ovoj čudnoj proslavi pohote, ispod znaka na tavanici na kom je pisalo: „Ljubav, perverzija, seks, magija”, osetila sam da mogu da radim šta god hoću.

Ipak sam se okrenula kad sam čula oštro, neodobravajuće siktanje, koje je dopiralo nedaleko od Nje. To je bio Nil. Izgledao je preneraženo. Stajao je stisnutih usana ne skrivajući duboko razočaranje.

Ukočila sam se, a onda sam pustila improvizovani bič da mi padne uz bok. Muškarac s povezom se guzio ispred mene vapeći za znakom utehe ili objašnjenjem šta sledi. Iz saosećanja sam nagonski posegnula i dodirnula mu ruku da ga umirim.

Kada je Nil opazio taj gest nežnosti koji sam podarila plesaču, izleteo je iz šatora. Pokušala sam da krenem za njim, ali pod šatorom je vladala prava zbrka od tela, nameštaja i polugolih kelnera i kelnerica koji su nosili poslužavnike s koktelima. Nil je već bio napolju dok sam ja stigla tek do polovine šatora.

Okrenula sam se da nađem Nju i pitam je šta se to, dođavola, dešava, i zašto je uopšte pozvala Nila a da me pritom nije ni pitala. Videla sam da je na kolenima ispred plesača s natpisom „Pojedi me” i da mu puši.

Njene crvene usne su klizile uz njegovu kitu gore-dole ostavljajući trag ruža na njegovom mesu.

Ona je na kolenima.

Nil beži od mene.

Ja jurim za Nilom.

66

Sve se izvrnulo naglavačke. Nešto me je razdiralo. S jedne strane, ovaj bal mi je dao neverovatan osećaj užitka i nesputanosti i pomogao mi da potpuno prihvatim svoje želje, ali zbog Nilove reakcije se sve raspršilo.

Je li bio zapanjen i zgađen, ili samo ljubomoran? Predstavu nisam imala.

Na kraju me je Loralin odvezla kući.

- Hajde - rekla je postoje videla šta se desilo. - Ni ja noćas nisam naročito raspoložena za provod.

- Neko ti nedostaje? - upitala sam je iz pristojnosti, iako sam bila zaokupljena razmišljanjem o svemu što se noćas desilo.

- Da - kazala je nesigurno. Takav ton nije bio u skladu s njenim samouverenim držanjem. - Viđam se s jednim tipom... A inače se ne palim previše na muškarce. Ne znam šta me je spopalo. Ljubav, a? - dodala je. Ne možeš se previše uzdati u nju, ali možeš biti siguran da će te zateći nespremnog.

Skoro da sam odbila vožnju do kuće kad sam shvatila da ću putovati s njom na motociklu. Bila je to graciozna crna mašina koja je obećavala opasnost u svakoj krivini. Ali mogla sam da biram između toga i čekanja Nje i Grejsona, a nisam mogla da razgovaram sa njima pre nego što popričam s Nilom. Zato sam navukla kacigu koju mi je dala Loralin i smestila se iza nje. Dala mi je i svoje farmerke kako bih se dodatno zaštitila od hladnoće, a ona je opkoračila motocikl gola od pojasa naniže, odevena samo u motociklističku jaknu i crvene čizme do kolena.

Tako obučene naprosto smo vapile da nas zaustavi policija, ali smo bez ikakvih neprilika stigle do Dalstona. Loralin je čak svratila na benzinsku pumpu da natoči gorivo i izgleda da je posebno uživala posmatrajući radnika noćne smene kako pokušava da utvrdi jesu li joj farmerke prave ili naslikane.

Bližila se zora kad smo stale ispred mog stana. Pošto tokom vožnje nismo mogle da razgovaramo, sve vreme sam razmišljala o Nilu, a niz lice su mi tekle suze.

Loralin mi je dala svoj broj dok sam joj zahvaljivala na vožnji.

— Pusti mi poruku kad budeš htela - rekla je s jakim američkim naglaskom. - Stvarno. Izgledaš kao da bi ti dobrodošao razgovor.

U tom trenutku sam bila u stanju samo da klimnem glavom i prozborim nekoliko skromnih reči zahvalnosti.

Kad sam se probudila, dan je već bio prošao i ponovo je pala noć.

Nil nije zvao. Nije se javio kad sam ga pozvala, pa sam mu ostavila poruku: „Moramo da razgovaramo. Šta god da si pomislio da se dešava s onim tipom na balu, pogrešio si. Samo me pozovi, važi?”

Nisam znala ni šta se desilo te noći. Niti šta Nil misli o tome.

Ali javio se, i to samo nekoliko minuta pošto sam ostavila poruku na njegovoj telefonskoj sekretarici.

Dogovorili smo se da se nađemo.

- Kad se to desilo prvi put, kod onog fotografa, izgledalo je kao igra - kazao je Nil. - Bilo je zabavno, razigrano... i posebno. To smo bili ti i ja.

— Jesi li uživao u tome? - pitala sam ga. — Je li ti prijalo šibanje?

Klimnuo je glavom.

Bili smo u mračnoj i zadimljenoj utrobi nekog sumnjivog lokala u Sohou, u blizini Avenije Saftsberi. On je postao član tog kluba posle novog unapređenja na poslu. Nikad ne bih rekla da je Nil jedan od onih koji se učlanjuju u klubove, a kamoli u one gde se duvanski dim diže sve do niske tavanice poput polupostojane nikotinske zavese. Leonard i ja smo ponekad odlazili na piće u malo otmenije klubove u tom kraju. Ovo mesto na ulazu nije imalo ni natpis s nazivom, već samo sumorno zvono. Ličilo je na mesto iz pedesetih godina prošlog veka, u šta su se uklapale i prilike stalnih mušterija koje su stizale posle posla, kao i potpuna ravnodušnost dvojice šankera. Međutim, klub je delovao prijatno i prisno, kao mesto na kojem se tajne mogu čuvati i otkrivati.

Pokazalo se da je Nil pun iznenađenja.

Pogledao me je.

- Uživao sam, Lili - izjavio je. Izdržao je moj pogled. - Mnogo. Znaš da si mi uvek bila draga. Žudeo sam za tobom. Čak sam mislio da sam pomalo zaljubljen u tebe. - Pokušala sam da ga ućutkam pokretom ruke, ali on je odlučno nastavio.

-Molim te, dozvoli mi da govorim. - Spustila sam ruku. - Kad god bih te video s drugim tipom, osećao sam se kao da umirem, izjedale su me ljubomora i gorka zavist. Počeo sam da mislim da ti nisam dorastao, da ćeš me uvek videti samo kao prijatelja ili kao brata, a ne kao muškarca, ili ljubavnika.

Ponovo sam htela nešto da kažem, ali mi je pogledom poručio da je bolje da ćutim.

- Sigurno si to shvatila, ako ni po čemu drugom, ono po tome kako sam se motao oko tebe i Lijane, uvek uz vas, spreman da skočim na svaki vaš mig, kao neki bezopasni kućni ljubimac - nastavio je.

67

- Mislila sam da juriš Lijanu - kazala sam. Lagala sam. Uvek sam bila svesna da se Nil zanima za mene. To je bilo očigledno od trenutka kad smo se upoznali.

-Ne. - Žao mi je.

- Ne možeš da utičeš na to ko će te privući — rekao je Nil. - A ja sam, uprkos svemu, nastavio da gajim nadu da ćeš se jednog dana umoriti od drugih, da Lijanina ludost više neće toliko uticati na tebe i da ćeš početi da ceniš moju običnost. Ti si bila prva s faksa s kojom sam obnovio kontakt kad sam došao u London da radim.

Nisam zaista mario ni za kog drugog.

- Polaskana sam.

- Sećaš li se onog dana u Brajtonu kad ste se vas dve istetovirale i pokazale mi tetovaže?

- Šta s tim?

- Bio sam zaprepašćen, ali u isto vreme i oduševljen. Pomislio sam kako je to zaista prelepo, nekonvencionalno i smelo, naravno, ali ta tetovaža se savršeno slagala s tvojom ličnošću, s tvojim darom da iznenadiš ljude, prijatelje. Činilo se da je bilo skoro neizbežno da završiš s tom tetovažom na licu. Kao da je sve u tvom životu vodilo tome. To je bilo predodređeno.

- Možda i jeste - naglas sam razmišljala.

- Ponekad sam u svojoj sobi u našem stanu noću razmišljao o tebi znajući da nas dele samo dva-tri zida, a moja maštanja nikad nisu bila usredsređena ni na šta drugo, osim na suzu, Lili.

-Oh! - U svakom slučaju, uvek sam mislio samo na tebe. Na onom snimanju, kod tvog fotografa Grejsona, osetio sam da su mi se otvorila vrata u potpuno nov svet.

Nakratko sam se pitala da li Nil govori o prisnosti koju smo osetili onako goli u raskalašnim pozama, ili o tome da sam brzo preuzela kontrolu kad mi je Grejson predložio da dominiram nad njim i kad sam ustanovila da je iznenađujuće spreman da se povinuje mojim porivima i željama.

- To je bilo samo snimanje, Nile. Gluma pred objektivom. Ne smeš tome da pridaješ previše važnosti. Čim sam izgovorila te reči, odmah sam zažalila. Ja nisam glumila. Za mene je to bilo mnogo više.

- Znam - kazao je. - Ne možeš ni da zamisliš koliko sam dana i noći sanjao da doživim tako nešto s tobom.

To mi nije izlazilo iz glave otkako sam saznao za klub u kom radiš i otkako sam otkrio šta se tamo zbiva. Nisam glup, Lili, umem da koristim internet. Uvek sam se pitao da li si takva, da li si više od devojke s recepcije, ali nikad nisam bio siguran dok me nisi išibala. Tokom one tri godine u Brajtonu želeo sam samo da budem s tobom. Time sam bio opsednut danima, ili, bolje rečeno, noćima. Zamišljao sam kako bi bilo, kakav bi osećaj bio, kako bi se desilo, kako bi se ti osećala, ali ovo nisam mogao ni da sanjam.

- Misliš na to... što sam ja preuzela inicijativu? - usudila sam se da pitam, svesna da zalazimo na neprijatan teren.

- Ne samo to... - Oklevao je.

- Nego?

- Nego i... način na koji sam... reagovao na to. - Reči su mu zapinjale u grlu dok se mučio da kaže pravu stvar, kao da mu od toga život zavisi.

- Bilo ti je neprijatno zbog toga? - upitala sam.

- U tome i jeste problem — odgovorio je. - Nije. Osećao sam se kao da vladaš mnome, koristiš me, igraš se mojim duhom i telom. I umom. I što je duže trajalo, ja sam sve više želeo da ideš dalje. Ali završilo se tako brzo, čim je Grejson snimio ono što je želeo. Ja sam želeo da to traje, ali nisam se usudio da ti to kažem. Previše sam se plašio da ti to ne želiš. A to mi se nikad nije desilo kad sam bio s drugim devojkama, mada, moram priznati, nije ih bilo previše pre tebe. Od trenutka kad si mi zadala prvi udarac i kad ti je glas promukao, kad si počela da mi zapovedaš, nešto se probudilo u meni. Kao da je oduvek bilo tu, samo dobro sakriveno. To me je zbunilo.

Nisam očekivao da ću tako reagovati. Teško je objasniti. Činilo se da smo zamenili uloge i posle početnog šoka poželeo sam još. Pomirio sam se s tim da mi to prija.Rascepljen nadvoje, uživao sam u zadovoljenju stare žudnje, a istovremeno sam čeznuo da budem potčinjen, da izgubim svu vlast.

Uzdahnula sam. Jesam li dobro postupila kad sam svoju istinsku prirodu otkrila nekom ko mi je nekad bio prijatelj? Zašto sam otvorila Pandorinu kutiju?

Nil je nastavio. - Na balu sam video kako se igraš s drugima, zračila si. A ja sam svim srcem želeo da budem jedan od tih muškaraca koji su bili vezani i samo čekali tvoj dodir. Da si me primetila, odmah bih pao na kolena i ponudio se da ti budem rob, da budem tvoj pas, na sve bih pristao, ma koliko bilo ponižavajuće, samo da budem deo tvog života, Lili. Želeo sam da me poseduješ, iako se deo mene bunio. Ali onda sam video kako ga ljubiš. Onog drugog muškarca. Meni tako nešto nikad nisi pružila i nisam to mogao da gledam. Zato

68

sam pobegao s bala, Lili. Više nisam znao ko sam. Nisam znao da li želim da me bijes, ili da vodiš ljubav sa mnom. Nisam znao šta hoću. Ne znam šta hoću. To je zastrašujuće.

Skrenuo je pogled, a na njegovom licu se videla zbunjenost. Bilo mi je jasno kako ga razdire ljubav prema meni i sklonost da bude potčinjen, koju sam sticajem okolnosti otkrila. Činilo se da sam nenamerno otpočela nešto, a on je bio sve nesigurniji da li zaista želi da se u to upusti.

- Šta hoćeš?

Sad sam bila ljuta na Nila. I na sebe.

Leonard.

Dagur.

Grejson.

Ona. Zašto je život postao tako zamršen?

69

NA DIVLJOJ STRANI Život ide dalje.

Sve bolje sam shvatala svoju prirodu, ali sam znala da moram još mnogo da učim.

U glavi su mi brujale Njene životne lekcije. Razmišljala sam o tome kako joj je pošlo za rukom da pronikne u želje koje su ležale u srži moje ličnosti, o tek započetom prijateljstvu s onom ljupkom Loralin, o sve ređim noćima s Dagurom kad je bio u gradu, a ne na turneji s Vigom i bendom, o Nilovoj neprijatnoj naklonosti, o neodređenoj vezi s Grejsonom, a povrh svega, i dalje su me mučila teška, bolna sećanja na Leonarda. Na kraju više nisam mogla da razlučim šta je šta.

Osećala sam da više nisam ona devojka koja je došla u London pravo s univerziteta, ali još nisam bila dokraja izbrušena. Radovi na meni još su bili u toku a ja sam se borila s gomilom protivurečnosti. Naravno, kao šiparica sam maštala o srećnom braku. Međutim, čak sam i tada u dubini duše naslućivala da je to ili varka ili sušta suprotnost od rešenja svih nedaća, kako je brak obično prikazivan u bezbrojnim filmovima, knjigama i pesmama. Ipak, ta zamisao mi je i dalje poput duha obitavala u podsvesti i nije mi davala mira.

S jedne strane, radovala sam se tome što je moja seksualnost dobila smisao i žarište, ali, s druge strane, i dalje sam čeznula za svojevrsnom prisnošću koju nisam uspevala da nađem. Zasad.

Uz Njeno i Loralinino pažljivo podučavanje postala sam još vrednija u klubu. Više se nisam samo motala naokolo radoznala i zabrinuta. Svoje veštine vezivanja više nisam uvežbavala na stolicama, niti sam talenat za bičevanje pokazivala sekući bičem vazduh. Počela sam da radim kao domina, ali nisam napustila dnevni posao u muzičkoj radnji. Zasad nisam videla ništa neobično u vođenju dvostrukog života. S Lijanom se nisam čula mesecima i grizla me je savest. Nekad smo bile veoma bliske i možda je na moju svest o njenoj sklonosti potčinjavanju uticalo to što se još nisam sasvim pomirila s načinom na koji se ophodim prema muškim robovima dok se igram s njima i kažnjavam ih.

U privatnom životu, igrala sam se samo s onim robovima s kojima sam na neki način bila bliska. Iako to nije bila ljubav, daleko od toga, nalazila sam zadovoljstvo u tome što im pružam užitak i to je nadjačavalo spoznaju da sam okrutna prema njima. Ali rad u klubu je zahtevao da povremeno mučim robove koje nisam dobro poznavala, ili mi se nisu naročito dopadali. Njih sam ponekad prezirala zbog slabosti i ropske pokornosti. Bila sam svesna da sam zbog toga grublja prema njima nego prema ostalima. Oni su obožavali moju surovost, ali ja sebi nisam mogla da oprostim što nekoga zlostavljam iz mržnje ili prezira, a ne radi obostranog uživanja. Ta mračna senka u meni bila je uporna i budila je želju da zaboravim na borbu dobra i zla, i da se ponašam kao životinja. Istu osobinu sam prepoznala kod Lijane, ali ona je tu svoju stranu prihvatila, a ja svoju nisam.

Tokom nedelje nekoliko puta sam telefonirala Lijani, ali ona se nije javljala. Ostavila sam joj nekoliko poruka. Brinula sam za nju jer mi nije izlazio iz glave naš poslednji iskreni razgovor.

No onda su me zaokupile druge brige i nakratko sam, na svoju sramotu, zaboravila na nju. Možda me se klonila. Javila se tek posle nekoliko nedelja.

- Zdravo, droljice!

Bila sam u Danskoj ulici. Posao je išao kilavo i za celo jutro sam prodala samo nekoliko pakovanja žica za gitaru.

Radosno treperenje u njenom glasu odmah mi je stavilo do znanja da se ona stara Lijana vratila.

- Lijana! - tako sam glasno uzviknula da se Džono zbunjeno okrenuo prema meni negodujući, zbog čega je izgledao kao nadrndani bibliotekar.

- Sto godina ti se nisam javila, znam - izvinila se.

- Nema veze. Važno je da si me pozvala.

- Mnogo toga se izdešavalo - kazala je.

- Pa pričaj mi - bila sam oduševljena što je ponovo čujem.

- Pa... preselila sam se u Amsterdam - svečano je objavila. To me je ostavilo bez reči.

- Stvarno? - najzad sam uspela da izgovorom. - Pričaj mi o tome.

Uhvatila sam voz na aerodromu Šiphol i posle dvadeset minuta stigla na glavnu stanicu. Dan je bio siv, obojen sitnom kišom nalik na izmaglicu, od koje su se mreškali kanali u centru grada. To mi je bila tek druga poseta holandskoj prestonici. Kad sam izašla na otvoren prostor sa širokog natkrivenog stepeništa železničke stanice i prošla pored niza taksija koji su čekali putnike i bučnih gradilišta, ali najveći utisak na mene ostavilo je more bicikala. Kretali su se u svim mogućim smerovima, vijugali između tramvajskih šina, presecali ulice u isto vreme polagano i hitro. Nisam vozila bicikl od četrnaeste godine, ali Lijana mi je rekla da će mi staviti jedan na

70

raspolaganje kad joj dođem u posetu. Kad sam prvi put bila ovde, Leonard me je sačekao na aerodromu i odmah me taksijem odvezao u grad. Ka istoku nismo otišli dalje od Trga Dam, gde je Leonard bio odseo u raskošnom starinskom hotelu „Krasnopolski”.

Imala sam jednostavnu mapu koju mi je Lijana poslala elektronskom poštom pre nego što sam krenula iz Londona.Na mapi se nalazilo objašnjenje kako da najlakše dođem do kuće u kojoj je živela. Do njenog stana mi je trebalo dvadeset-trideset minuta hoda, a nosila sam samo ranac s odećom. Navukla sam kapuljaču i razmotala papir s Lijaninim uputstvima pokušavajući da ga zaštitim od kiše.

Trebalo je samo pronaći pravi kanal i onda niz paralelnih mostova, ali ja nikad nisam bila naročito dobra u čitanju mapa.

Dok sam lutala kaldrmisanim stazama duž kanala, zapanjila sam se umirujućom tišinom grada koji bi se raširio svuda oko vas čim biste sišli s jednog od malobrojnih glavnih puteva. Bio je sušta suprotnost grozničavom Londonu. Pešaci su se lagano šetali, svuda sam u visini ulice nailazila na prozore bez zavesa, kao da nije bilo potrebe za privatnošću. Grad bez tajni. Da, pomislila sam, ovde bih lako mogla da živim. Nije me nimalo iznenadilo što je Lijana, s kojom sam imala mnogo zajedničkog, odlučila da dođe ovamo.

Napomenula mi je da do predveče radi u cvećari. Bio je to privremeni posao u kojem je uživala. Bila se dogovorila sa komšinicom iz stana u prizemlju da mi da ključ kad dođem, tako da nisam morala da žurim.

Svratila sam na kafu u mali bar čije su kamene stepenice vodile u zasvođeno poluprizemlje puno prijatne topline i zavodljivih mirisa slatkog alkohola, cimeta i jedva primetne arome duvana. Osetila sam se pospano i potpuno opušteno.

Lijana je živela u visokoj trospratnici od starog kamena, masivnoj i impozantnoj. Spolja gledano, prozori na svim spratovima delovali su ogromno. Lijanin stan se nalazio na poslednjem spratu i do njega se stizalo strmim kružnim stepeništem od drveta.

Starica koja je živela u prizemlju i, kako izgleda, bila vlasnica zgrade, izgledala je i oblačila se kao svaka baka. Uputila mi je blistav osmeh kad je otvorila vrata i propratila to komplimentom, rekavši da izgledam baš kao Lijanina sestra. Lijana nije imala sestru. Obe smo bile jedinice. Ali ovo nije bio prvi put da je neko izneo takvu primedbu, uprkos tome što fizički nismo ličile.

Kad sam ušla, spustila sam ranac na parket i svukla jesenju jaknu s koje se još cedila kiša dok sam tražila plakar ili pogodnu nišu u koju bih mogla da je odložim.

Soba je bila velika i prozračna. Kroz široke i visoke prozore dnevna svetlost je kupala sobu toplim sjajem.

Napolju se video mali kanal koji mirno teče i uredni nizovi bicikala pored njega. Preko krovova zgrada na drugoj strani ulice videla sam izlomljene obrise vrhova drveća Osterparka.

Smestila sam se na malu, usku sofu pokrivenu limun-žutom prostirkom i utonula u misli. Tišina je bila jeziva. Obično se u svakom gradu u daljini čuje žamor s ulice, saobraćaj u daljini, ali ovde je popodne bilo lišeno svakog zvuka. To me je isprva uznemirilo, ali uskoro sam se opustila i prepustila se tišini. Na kraju sam skoro zadremala. Zadovoljavalo me je da samo sedim tu, sanjarim zureći u zidove sobe ili gledajući kroz prozor kako dan gasne. Namerno sam iz glave proterala sva bitna razmišljanja. U normalnim okolnostima bih bila na nogama i tražila nešto da se zanimam, žudela bih za kafom ili nekim štivom, tražila bih bilo kakav izgovor da nešto radim. Iz obamrlosti me je trgnulo zvono mobilnog telefona.

Poruka od Lijane. Javljala je da uskoro stiže.

- Pa, šta se desilo? - najzad sam upitala. S ljubavlju smo se pozdravile, a onda se prošetale do obližnjeg kafea u kojem kao da su je svi poznavali. Nosila je bezobličan siv džemper na kopčanje, koji joj je bio bar za broj veći, šorts od teksasa preko crnih hulahopki i čizme do članaka.

Bledi obrazi sada su joj bili rumeni, a lice zračilo svežinom. Izgledala je zaista srećno, potpuno drugačije nego prilikom našeg prethodnog susreta, kad je bila potištena i nesrećna.

- Ostavila sam ga.

- Onog brajtonskog gospodara?

Uvek je odlučno odbijala da otkrije njegovo ime. -Da. - Dobro je. Činilo se da je krelac. Ali šta radiš u Amsterdamu?

- Kud god da sam otišla, bilo bi mi dobro - odgovorila ja. - Dopisivala sam se s jednom devojkom odavde dok sam još bila u školi i imala sam lepe uspomene na ovaj grad. Osim toga, odavde se lako i jeftino stiže do Londona.

- Koliko si već ovde?

Razmislila je. - Malo preko četiri meseca.

71

Bila sam zapanjena. Znam da se nismo čule otkako sam se zaokupila sopstvenim otkrićima i sitnim pustolovinama, ali nisam imala utisak daje prošlo toliko vremena. Kakva sam to prijateljica?

- Vreme leti, a?

- Još kako!

Otpila je gutljaj biljnog čaja. Ja sam iz navike naručila kafu. Bila mi je neobično gorka i mlaka. Lijana me je uporno gledala kao da se sprema na neko priznanje. Izula sam cipele ispod stola. Prigušena muzika dopirala je iz daljine i povremeno se gubila, iako u kafeu nije bilo nikakvog muzičkog uređaja, ali zbog pulsirajućeg bubnjanja basa imala sam utisak da to tutnji moje srce.

- Iz dana u dan je bivalo sve gore s onim tipom u Brajtonu - objasnila je Lijana. — Znam da sam sklona potčinjavanju i volim da mnome gospodare. Ali postoji razlika između potčinjavanja i ponižavanja. Između gospodara i govnara. A onaj tip je bio govnar. Samo što mi je trebalo vremena da to shvatim. Bio je veoma šarmantan, a ja sam žarko želela da budem prisna s njim kao s Alisom. Zbog toga sam radila i ono što mi nije prijalo, misleći da će naša veza opstati ako ga zadovoljim.Međutim, na kraju sam shvatila da mu nije stalo do mene. Sviđao mu se osećaj moći i što ima zgodnu mladu devojku. To je bilo sve. Zato sam ga ostavila. Ali morala sam da odem kako bih bila sigurna da neću ponovo upasti u njegovu mrežu. Čak i kad znaš da je nešto loše, jednostavno ne možeš da odoliš.

Zinula sam. Želela sam da čujem sve škakljive pojedinosti i uporedim ih s onim što se meni dešavalo, iako sam znala da će me gadno pogoditi ako ih Lijana otkrije. Bila mi je prijateljica i bila sam besna što je bila povređena, ali njeno kolebanje mi je zvučalo isuviše poznato. I sama sam još upoznavala svoju dominantnu prirodu i istraživala kako to utiče na moj odnos s muškarcima.

Znala sam da ne marim za većinu robova koje tučem u klubu i da su oni toga svesni, ali da se ipak lože na to. Ponekad me je užasno pekla savest što ih povređujem, čak i kad su me preklinjali da im to priuštim. Pitala sam se da li bih bila u stanju da povredim nekog koga zaista volim i da li bih ga povredila još više nego one do kojih mi nije stalo. Da li bih fizičke krajnosti gurala još dalje kako bih produbila one emotivne. Žudela sam za vezom kakvu je Lijana opisivala. Za vezom kakvu su imali Ona i Grejson, kao i Loralin i njen nepoznati muškarac. Ali plašila sam se šta će se desiti ako se to obistini. Plašila sam se u šta ću se pretvoriti.

Ponekad, kad su muškarci kojima sam dominirala bili tako potčinjeni i smešni i kad su me molili da ih kaznim, uprkos svim mojim naporima da do toga ne dođe, nisam mogla da potisnem prezir koji sam osećala dok sam se igrala s njima, površno povređujući njihova tela i osećanja, ponižavajući ih dok su me molili da idem još dalje. Ali sve to vreme sam čekala dan kad ću imati vezu s jednim muškarcem, kad se život neće svoditi na igru i scene. Muškarci oko mene bili su bezlični, samo deo gomile. Prekretnica će nastati onog dana kad se ispostavi da neki od njih ima lice.

- Razumem - promrmljala sam. - Nadam se da razumem, Lijana.

— Želela sam da budem korišćena i on me je koristio — nastavila je Lijana. - Sad shvatam da za njega u tome nije bilo više ničeg. To mu je bio odušak za sadizam i surovost. Neki to vole, čak i na duže staze, ali ja nisam takva. Da je ikad izgovorio prave reči, bilo kako ispoljio ljubav, pokazao mi da u dubini duše mari za mene kao čoveka, da mu nisam samo komad mesa za jebanje, veruj mi da bih nastavila. Jednostavno sam takva. Nije suština bila u onome što je radio, već u tome što nije ispoljavao nikakva osećanja. Nije znao da mi ukaže pažnju. Uzalud sam se nadala da će se to promeniti.

-I? - Rekla sam mu da mi je dosta. On je to loše podneo. Zarekla sam se da ga više nikad neću videti, iako je on nastavio da mi šalje mejlove, da mi telefonira, da me uverava kako ću mu se na kraju vratiti i da je on meni potrebniji nego ja njemu.

- Zar ga nisi upoznala na poslu?

- Da, zbog toga mi je bilo još gore.

- Verujem.

-To je jedan od razloga što sam otišla. Nedeljama sam se klonila tih voda, iako sam se osećala tako praznom. Upoznala sam nekoliko dominantnih muškaraca, naravno, preko interneta. Prvi je bio potpun promašaj, drugi folirant, ali treći je bio drugačiji. Upoznala sam ga u „Peliroku”, onom hotelčiću na Trgu Ridžensi čiji je barmen pravio najluđe koktele, sećaš se? Ali ta veza je bila kratka. Bio je nežan i brižan... zamišljeno je kazala dok su sećanja izbijala na površinu.

- Nije išlo?

- Ne. - Vratila se u sadašnjost. - Sviđao mi se. Mnogo. Ali mislim da je i on, na svoj način, bio zbunjen koliko i ja. Nesiguran u svoju ulogu. Svukao me je, ali se uspaničio kad je video modrice... Ništa se nije desilo.

- Žao mi je.

72

- Zaključila sam da nema svrhe da se predam tugovanju. Onda sam donela odluku. Sutradan sam dala otkaz na poslu, podigla svoju skromnu ušteđevinu i bezmalo bacila novčić kuda da odem. Razmišljala sam o Parizu i Njujorku. Pošto ne znam ni reč francuskog a Velika jabuka je predaleko, završila sam u Amsterdamu.

Gde svi govore engleski!

- Mislim da ti život u gradu ispresecanom kanalima odgovara - kazala sam. - Deluješ srećno.

- I jesam - potvrdila je Lijana. — Ovo je divno mesto.

Kad je spustila pogled, shvatila sam da mi je ispričala samo polovinu priče.

Nisam mogla da uzdržim kez. Smatrala sam da to nema nikakve veze s njenom sklonošću potčinjavanju, ali Lijana ni kad nije pravila prevelike pauze između dva muškarca.

- Srela si nekog, zar ne? Vidim to po tvom osmehu.

-Jesam - potvrdila je i svaki trag stidljivosti je nestao. Bilo mi je drago zbog toga, ali morala sam da pitam.

- Opet dominantan tip?

Vragolasto me je pogledala.

- Da - odlučno je rekla. - Drugi me ne zanimaju. Nego, kako da ti objasnim? On je od one prave sorte.

- Nepopravljiva si.

- Takva sam kakva sam - kazala je. Bila je to naša stara šala.

- Da znaš da jesi.

- Večeras će doći - rekla je Lijana. - Upoznaću vas.

Zvao se Liroj, Amerikanac koji se iz Njujorka preselio u Amsterdam da dovrši doktorat iz filozofije. Majka mu je bila Holanđanka pa je govorio holandski, a oduvek je želeo da provede neko vreme u Holandiji.

- Svako se pre ili kasnije vrati korenima - objasnio je. -Mislim da u protivnom čovek nikad ne bi mogao da spozna sebe, zar ne?

Liroj je bio samo koju godinu stariji od nas, ali pošto muškarci malo kasnije sazrevaju, sticao se utisak da smo vršnjaci. Bio je neočekivano nizak, posebno za polu-Holanđanina. Lijana je ranije uvek izlazila s visokim muškarcima. Ali bio je mišićav i, zahvaljujući vožnji bicikla, u dobroj formi poput većine Amsterdamaca. Otac mu je bio Nigerijac i ta genetska kombinacija dala je Liroju predivno lice i pune usne. Njegova pojava i kretanje odisali su gracioznošću. Ako zanemarimo visinu, bilo mi je jasno zašto se dopao Lijani.

- Znači, upoznali ste se preko interneta - upitala sam dok je Liroj mešao aromatični paprikaš u dubokom loncu. Dok se saginjao da otvori rernu i proveri bruskete, primetila sam da ima dobro dupe.

Lijana i ja smo sedele na jednom kraju dugog drvenog stola u kuhinji i pijuckale crveno vino. Ispratila je moj pogled dok sam se divila Lirojevoj čvrstoj zadnjici i namignula mi.

- Nije loše, a? - rekla mi je dok se on bavio hranom. Liroj se okrenuo da odgovori na moje pitanje.

- Da — rekao je - preko interneta. Jedino tako, zapravo, možeš naći nekoga sa scene. Ako hoćeš na drugi način da utvrdiš da li je neko nastran, moraš da budeš spreman da se suočiš sa mnogo opasnosti.

Zakikotala sam se zamišljajući kako bi mogao da izgleda razgovor na prvom sastanku. Vino je počinjalo da mi udara u glavu.

- Sreli smo se i uklopili se - rekla je Lijana izvijajući obrvu kako bi mi nagovestila da veza nije bila čisto duhovna. -Ostalo je prošlost.

Liroj je sipao hranu u tanjire i stavio je na sto, spuštajući posude pred nas, i posle nekoliko trenutaka se vratio sa svojim tanjirom.

- Sranje! - povikao je tek što je najzad seo. - Hleb! - Ponovo je skočio i za tren oka otvorio vrata rerne.

Navrh jezika su mi bila pitanja na koja sam žarko želela da dobijem odgovore, ali na kraju nisam smogla hrabrosti da ih postavim.

Htela sam da znam zašto. Šta nas to navodi da tragamo za tim krajnostima u vezama? Sumnjala sam da postoji pravi odgovor na to pitanje. Isto pitanje sam postavila Njoj i Loralin, i obe su mi dale u suštini isti odgovor. Nekima prija da ostanu u plićaku, a drugi vole da savladavaju brzake. Neki vole čokoladni sladoled, a drugi onaj s rumom i suvim grožđem. To zavisi jedino od toga kakvi su ljudi, i to je sve.

Gledajući njih dvoje zajedno nisam mogla da zaključim ništa više osim da se lepo slažu i da su oboje srećni. Na to su ukazivali neki sitni gestovi. Tako nešto se viđa i kod običnih parova, ali imalo je posebnu težinu kad sam videla da ih ispoljavaju i oni sa nastranim sklonostima. Na primer način na koji joj je čvrsto držao ruku na krstima kad su stajali jedno kraj drugog u kuhinji. Gracioznost s kojom se ona potpuno prirodno spustila na pod ispred njega i naslonila mu glavu na noge umesto da sedne pored njega, nakon što smo prešli u dnevnu sobu. Zapazila sam i kako joj on s puno nežnosti miluje kosu.

73

Planirala sam da ostanem samo nekoliko dana, ali sam se uklopila u Lijanin život u njenom amsterdamskom stanu kao da se nikad nismo razdvajale. Složile smo se da bismo, ako zažmurimo, lako mogle da zamislimo da smo opet u Brajtonu na fakultetu. S jedne strane, otada smo se mnogo promenile i sazrele toliko da praktično više nismo bile one stare, ali, s druge strane, i dalje smo bile dve devojke koje istražuju Lejns i zajedno se tetoviraju iz čistog hira.

Lijana je i dalje bila nova na poslu, pa je tokom moje posete uspela da dobije samo jedan slobodan dan.

Zato sam ja izjutra dolazila u cvećaru i pomagala joj. Opojni miris cveća podsetio me je na onu balsku noć i tropske arome koje su ispunjavale vazduh. Osim toga, osećala sam jeziv mir dok sam radila na otvorenom sa svojih deset prstiju. To je bila potpuna suprotnost mračnim uglovima kluba, pa čak i zatvorenom i jarkoosvetljenom prostoru muzičke radnje.

Liroj nam sledeće dve večeri nije dolazio u posetu, ali znala sam da se on i Lijana često dopisuju preko mobilnih telefona. Rekao je da želi da je pusti da provede više vremena sa mnom. Ali ekran njenog telefona bi često zasijao kad stigne njegova poruka, a onda bi zasijalo i njeno lice.

Dan pre nego što je trebalo da krenem, Lijana me je, s neba pa u rebra, pitala da li bih želela da ih gledam kako vode ljubav.

- Znam da ti je prošlog puta to bilo zapanjujuće - kazala je. - Kad sam bila s Nikom. Zato sam se pitala da li bi volela da vidiš šta to nas dvoje radimo. Da bi nas shvatila. I da bi znala da sam bezbedna.

U tom trenutku sam stajala ispred frižidera i pila sok od pomorandže iz tetrapaka, tako da sam se zagrcnula. Bio je to prvi put da je Lijana pomenula ono što se desilo te noći. I ne samo to, tako mi je otkrila da zna da sam ih videla kako vode ljubav.

Lijana me je potapšala po leđima.

- Tako ti i treba - rekla je - kad ne koristiš čašu.

- Hoćeš da vas gledam dok upražnjavate seks? - slabašno sam upitala.

- Da - opušteno je odgovorila.

- Ne znam šta da kažem. Kako...?

Htela sam da pitam očekuje li da im se i sama pridružim. Da li je Lijana tražila trojku? Događaj s Nikom je bio šokantan, ali do toga je došlo sticajem okolnosti i tada je bilo potpuno jasno da sam ja samo slučajni posmatrač. Ovo je bilo drugačije. Osim toga, tada sam nestala pre nego što sam ujutro morala da razgovaram s nekim od njih, tako da više nisam morala da trpim neprijatnosti.

- Hoćeš da gledam? - ponovo sam tupavo upitala.

- Da gledaš. Ne i da se uključiš. Nećemo te ni primetiti.

Nisam bila sigurna da li zbog toga treba da se osećam bolje ili lošije.Naravno, već sam videla svašta. U klubu, na onom balu i tokom vremena provedenog s Njom i Loralin. Videla sam prostorije pune ljudi koji se krešu, dominiraju ili se potčinjavaju. Ali Lijana mi je bila stara prijateljica i pošto će nas biti samo troje, sve je delovalo mnogo prisnije. Naježila sam se pri pomisli na to. Ali bila sam radoznala. I gorela sam od želje da gledam Liroja. Da vidim kako se jedan par ponaša i da zamislim kako bi meni bilo ako bih srela nekog s kim bih se tako osećala.

- Dobro onda - rekla sam.

- Sjajno! - razdragano je odgovorila kao da mi je upravo uputila poziv na večeru, a ne zahtev da gledam nju i njenog muškarca kako se krešu.

Nije bio pogodan trenutak za posetu razočaravajućem amsterdamskom Muzeju seksa, koji je bio četiri puta manji od onog pariškog u koji me je vodio Leonard. Kad sam videla džinovsku repliku penisa, veću od sebe, i razne prikaze bludničenja kroz vekove, nisam mogla da razmišljam ni o čemu drugom, osim o Lijani i Liroju i onome što me čeka kasnije. Obuzeta takvim razmišljanjima prešla sam preko nekoliko mostova više, pa sam završila izgubljena u Lejdseplejnu, nakon čega sam morala da se prisećam kako da se vratim.

Kad je ugovoreni trenutak konačno došao, sa zadovoljstvom sam primetila da je Liroj nervozan koliko i ja.

Ili je samo bio uzbuđen? Stigao je kod Lijane s vrećom za stvari, koja je tupo udarila o drveni pod u dnevnoj sobi kad ju je spustio - Zdravo, Lili - rekao je. - Kako si?

- Dobro - odvratila sam tobože veselo. Preskočili smo večeru. Bila sam previše nervozna da bih jela. Liroj je rekao da bi ga hrana uspavala. A Lijana je brinula da hi se mogla ispovraćati. Stresla sam se pri pomisli na to.

- Dođi - rekao je. Ona je ustala od stola i niz hodnik krenula prema dnevnoj sobi. Kretala se kao da je na povocu, ili vođena daljinskim upravljačem, iako je bila ispred njega. Ja sam ih s nelagodnošću pratila ne znajući šta bih sa sobom. To nije bio prvi put da sam poželela da postoji priručnik s uputstvima o ponašanju u

74

ovakvim prilikama. U školi sam na časovima seksualnog vaspitanja naučila kako da stavim kondom na bananu, što se pokazalo potpuno beskorisnim. Meni je, zapravo, trebala lekcija koja bi objasnila šta se radi kad te najbolja prijateljica pozove da je gledaš kako se tuca. Zašto ne postoje nikakvi priručnici s uputstvima za najnezgodnije okolnosti u životu?

- Da pustim muziku? - upitala sam. Bila sam bosa i osećala sam hladnoću drvenog poda. Htela sam da odem i nađem čarape, ali sam odustala. Činilo mi se neprikladnim da u ovom trenutku razmišljam o tome.

— Ne - odgovorio je Liroj. - Ona voli zvuke. - Još nisu bili počeli, a ja sam mogla da čujem muziku iz nekog pornografskog filma, šljapkanje oznojenih tela praćeno dahtanjem i stenjanjem.

Lijana je ućutala i počela blago da se njiše. Oči su joj bile sklopljene. Liroj je kružio oko nje kao životinja koja vreba plen. Kao da je sva napetost iz njenog tela prešla u njegovo. On je bio zategnut kao opruga spremna da se opusti. Sela sam na kauč. Oni su već uspeli da zaborave na mene.

Poljubio ju je baš onako kako sam ja poljubila onog plesača na balu. Prvo joj je obujmio vrat zaštitnički je milujući dlanom. Ona je zabacila glavu kao da mu se nudi. On je onda podigao ruku i nežno joj pomilovao obraz. Onda joj je zavukao prste u kosu i jednim snažnim, oštrim potezom joj cimnuo glavu unazad.

Iako su bili skoro iste visine, činilo se da je on mnogo viši, i to samo zbog toga kako ju je potčinjavao.

Otvorila je usta i mjauknula kao mače. On je zarežao i pritisnuo usne kao da će joj svakog trenutka zariti zube u meso. Ona mu je uzvratila poljubac kao dete koje traži hranu iz majčine dojke.

- Okreni se - nežno je rekao.

Bila je toliko spremna da izvrši naređenje da je umalo izgubula ravnotežu od brzine kojom se okrenula.

Liroj ju je uhvatio sigurnom rukom.

— Zadigni suknju.

Lijani su se tresle ruke i pokreti su joj bili neprecizni i nespretni, kao da je upravo popila čašu vina, ali na kraju je uspela da pokupi široko lepršavo platno svoje duge haljine u boemskom stilu i da je zadigne do kukova. On se odmakao i gledao. Ostavio ju je da stoji ne dodirnuvši je. Postarao se da joj dobro vidim golu zadnjicu. Nije nosila gaćice. Pretpostavila sam da joj je Liroj naložio da ih ne obuče.

- Dodirni svoje nožne prste - rekao je Liroj. - Spusti se što niže.

Lijana se istegla sve dok nije našla položaj u kojem je mogla da spusti šake na pod oko pola metra ispred sebe, pa je izgledala kao da izvodi neki čudan joga položaj.

Pod tim uglom njene duge, vitke noge izgledale su još duže. Bila je građena kao barska ptica. Koščata, ali graciozna, sa čvrstim dupetom plesačice, iako nikad nije plesala, koliko je meni bilo poznato.

- Izvij se. Razmakni guzove.

To je izgledalo skoro nemoguće. Iz položaja u kom je bila, sigurno će pasti glavom na pod ako pokuša. No Lijana je uspela da izvije leđa i zadrži ravnotežu dok je nameštala suknju tako da joj se tkanina našla između ručnog zgloba i kukova, a onda je spustila šake na guzove i povukla.

Liroj nije ni pomišljao da je dodirne, ali sam po drhtanju njenog tela i tihom stenjanju mogla da vidim da je ona već na ivici. Zaboravila sam na stidljivost i nagnula se opčinjena lavinom osećanja koja joj preplavila lice.

Obrazi su joj se zarumeneli, a usne požudno razmakle.

Poželela sam da se nađem u njenoj koži, da bar jednom osetim kako je potpuno se izgubiti u trenutku, tako se spremno ropski predati užitku. Kada dominiram, povremeno mi se dešava da se zanesem, ali nikad tako potpuno. Uvek sam bila svesna potrebe da vodim računa o svom potčinjenom.

Tada sam shvatila da potčinjavanje predstavlja čin predaje. Zato je ona izgledala tako opušteno. Nije se prepustila samo Liroju, već i onome što je svakog trenutka osećala. Zato je to bilo tako jako. Bez potrebe da se usredsredi na bilo šta drugo osim čulnog doživljaja, nema sumnje da je bila svesna i gotovo neprimetnih dasaka vazduha koji su joj milovali kožu.

On je najzad posegnuo i prevukao prste preko njene pice. Ona je poskočila i zadrhtala od njegovog dodira kao da ju je ošinuo štapom.

Prsti su mu sijali kad ih je izvukao. Prineo je šaku ustima i u slast polizao njene sokove.

- Veoma si vlažna — primetio je.

Lijana je zastenjala.

- Šta si ti? - upitao ju je. - Kaži. Hoću da čujem kako to govoriš.

-Ja sam drolja - rekla je. — Tvoja drolja.

- Glasnije.

-Ja sam tvoja drolja! — povikala je.

Isto to je rekla i Niku. Pitala sam se je li to samo slučajnost, ili je od svakog gospodara tražila da je to pita.

Htela sam da pitam Liroja koliko je od onoga što je radio bilo rezultat njegove volje, a koliko njenih želja. Iz

75

iskustva sam znala da potčinjeni umeju da budu veoma zahtevni. U klubu sam provela sate dajući robovima ono za šta su preklinjali. Polovinu tog vremena imala sam utisak da u stvari oni vladaju mnome.

- Ti si moja prokleta kurva - izgovorio je zadovoljno. Glas mu je postao mračniji, kao da se u njemu otrglo nešto što je dotad bilo zauzdano. Pružio je ruku, ščepao je za pramen kose i žestoko joj zabacio glavu. Drugu ruku je zabijao u nju takvom silinom da je svaki novi nalet izgledao kao udarac. Ali umesto da pokaže strah ili patnju, Lijana se još više opustila, široko rastavila noge, oslonila se na njega i zadrhtala kao da će svakog trenutka svršiti. Oči su joj bile sklopljene i smešila se.

Liroj ju je naglo pustio i ona se sručila i ne pokušavajući da zaustavi pad. I dalje se držala za guzove jer joj on nije rekao da ih pusti, shvatila sam. Čak su se i njeni odbrambeni refleksi potčinili Liroju. Toliko se predala da je u svemu zavisila od njega, bez njega čak nije mogla ni da ostane u uspravnom položaju. Kad bih se ja spotakla, ruke bi mi bez razmišlanja poletele napred da ublaže pad. Ali Lijanino telo je instinktivno sledilo Lirojeve komande. Taj instinkt je nadjačao čak i instinkt za samoodbranom. On ju je s lakoćom uhvatio pre nego što je udarila u pod.

Zgrabio ju je za bokove i spustio glavu do razdeljka između njenih guzova. Prešao je jezikom preko njega, a onda je nastavio prateći kičmu sve do ispod potiljka, gde je zario zube. Ona je zabacila glavu i pribila je uz njega. Ličilo je na čudan zagrljaj i delovalo je neobično prisno.

Ali ta prisnost nije potrajala.

Jednim brzim pokretom Liroj je bacio Lijanu na kolena. Ponovo ju je povukao naviše za kosu, i to tako jako da sam se pitala kako joj dosad nije počupao svu kosu. Možda joj je od tolikog cimanja kosa brže rasla.

Suočena s njegovom batinom, Lijana ju je halapljivo uzela u usta kao da nedeljama nije jela. Nije počela s razigranim lizanjem, niti se trudila da primeni bilo koju od tehnika kojima se smejala, a zbog kojih sam ja crvenela u našem brajtonskom stanu dok smo obe bile tu i tamo nevine. Natakla se na njega kao da želi da pojede živog. Držao ju je za obraze i pomerao joj glavu napred-nazad kao da je jebe u pičku, a ne u usta. Ona je u razmacima od oko jednog minuta krkljala kao mačka koja izbacuje grudvicu krzna i baš kad bih pomislila da više ne može da izdrži, on bi zastao dovoljno dugo da joj dozvoli da udahne, a ona se onda ponovo nabijala na njega i sisala ga kao da je on njen izvor vazduha.

Liroj se zatresao uz trzaje. Bila sam sigurna da su došli do kraja, svršiće joj u usta, a ja ću se naći pred užasnim pitanjem šta da kažem pošto budu završili, ali on ju je zaustavio pre nego što je eksplodirao.

- Š-š-š-š - prošaptao je i to kao da je bila neka njihova lozinka. Lijana se odmah spustila na bok, a lice joj se opustilo. Oslobodila mu je budžu iz stiska svojih usta i zaronila lice u njegove prepone nežno mu ljubeći butine i grickajući mu muda. Alatka mu je i dalje bila ukrućena i ona je prislonila obraz uz nju kao da je on miluje.

Lijana se u treptaju oka iz pohotnice preobrazila u nevinašce.

On je posegao naniže i šakama joj obujmio grudi. Isprva je bio nežan i ona je prela i trljala se o njegove šake. Onda je usledio jedan od onih iznenadnih žustrih preokreta koji su odražavali njihovu vezu. Liroj je nežnost zamenio grubošću i jednu ruku joj spustio na grudnu kosti, a drugu na leđa, pa ju je prevrnuo u zbrkanom kovitlacu udova.

Pala je na leđa, potpuno podatna. Tada sam primetila srebrni odsjaj. Međunožje joj je bilo obrijano, a usmine nabrekle i razmaknute, pa sam opazila pirsing za koji nisam znala da ima. Metalna alkica joj je blistala na klitorisu, a dve slične srebrne alke krasile su joj usmine. Nije mi pominjala da je to uradila, iako bi mi ranije Lijana obično s velikim zadovoljstvom pričala o nečem takvom - o tome šta je naumila i kako je to sprovela. Ali ovo mi nije pomenula.

Videla sam nekoliko muškaraca i žena koji su pirsinge stavili za svoje gospodare ili su im njih stavili sami gospodari. Neki su nosili pseće priveske s oznakom vlasništva. Pretpostavljala sam da Lijanin nakit može biti rezultat njene veze s brajtonskim gospodarem. To bi objasnilo zašto mi ništa nije rekla. A i ličilo bi na Lijanu da ga ne ukloni. Nije razmišljala o prošlosti kao o prtljagu kojeg se treba prvom prilikom otarasiti. Bila je previše pragmatična za to. Lijana je uživala u svojoj mračnoj strani, nije se suprotstavljala svojim utvarama i svoje greške je čuvala u prisnom zagrljaju kao podsetnik na svoju pravu prirodu.

Takva sam kakva sam, kao što je uvek govorila.

- Zažmuri i ne mrdaj dok ti ne kažem - prosiktao je Liroj.

Ona je sada mirno ležala na leđima i nije se činilo da ima bilo kakvu nameru da krene bilo kuda.

On je pretražio svoju torbu i izvukao nekoliko metara tamnocrvenog konopca. Lijana je na svako zveckanje predmeta u torbi reagovala tihim ječanjem i drhtanjem. Liroj se smešio dok ju je gledao kako se trza, a ja sam bila sigurna da namerno ne žuri i da trese svoju torbu s igračkama kako bi pojačao iščekivanje.

Dok joj je konopac prelazio preko kože, ona se sva naježila. Otrglo joj se molećivo cviljenje kao da više ne može da podnese to iščekivanje zadovoljstva.

76

Liroj joj je savio noge u kolenima i vezao joj butine za listove, tako da mu je sad bila širom otvorena, a onda joj je vezao ručne zglobove jedan uz drugi. Što je on jače stezao konopac, to je ona jače stenjala od zadovoljstva, ali primetila sam da je njegova grubost samo gluma. Koliko god delovao surovo, vodio je računa da provuče prst između konopca i njene kože kako bi proverio da nije previše stegao i zaustavio joj cirkulaciju.

Na svaka dva-tri minuta je pogledao da proveri da nije pomodrela i stiskao joj je šake da bi ih zagrejao.

Na kraju joj je razmakao kolena i legao preko nje. Budža mu je bila tvrda kao kamen i blistavo vlažna. Nije posegnuo za kondomom. Pomisao da će go ući u nju oduševila me je više od svega. To je bilo tako lično.

- Reci mi šta hoćeš - kazao je promuklim glasom. Videlo se da mu napor da se uzdrži pričinjava ogromnu patnju, tako da sam se jedva obuzdala da se ne nagnem i sama mu gurnem kurac u nju.

- O, bože - rekla je. - Jebi me. Molim te, jebi me, molim te, molim te, jebi me...

Kao luda je neprestano ponavljala istu rečenicu i Liroj je zarežao, podigao se i počeo da se zabija u nju iz sve snage. Tako uvezana, ona nije mogla da se nabija na njega, ali je ipak pokušavala da njiše kukovima i migoljila se i vrpoljila dok je on nije uhvatio za zglobove i pribio je uz pod.

Ja sam bila na ivici kauča i ubrzano disala zajedno s njima. Želela sam da Liroj posegne i zgrabi me za kosu, da me žestoko pribije uza se. Ipak sam se obuzdala imajući na umu osnovno pravilo ispisano svuda po klubu: „Nikad ne prekidaj scenu”.

Lijana se sve jače uvijala trljajući se o njega. Pirsing kao da joj je draškao klitoris i što se snažnije trljala, Lirojevi naleti su postajali brži, sve dok se ona nije ugrizla za usnu i počela da moli: - Jebote, daj da svršim, molim te, pusti me da svršim, molim te, daj da svršim...

- Svrši za mene! - povikao je Liroj i čim su mu te reči prešle preko jezika, ona se izvila, zategla konopce i vrisnula tako glasno da sam poskočila pola metra i zamalo vrisnula s njom.

- Uh, jebote — rekao je on dok joj je podizao zadnjicu i stezao je uza se. Držao ju je tako dok joj je orgazam potresao telo.

- Jel' ti se to dopalo? - promuklo ju je upitao, sav ozbiljan.

Jadnik je bio na ivici i sumnjala sam da će uspeti da se uzdrži, ali uspeo je u tome sve dok Lijana nije prestala da drhti dovoljno dugo da promrmlja grozničavo „da”.

Stegao ju je za ramena, nabio se u nju i najzad se ispraznio.

Kad je svršio i kad mu se telo opustilo, ona se pripila uz njega. On ju je položio ravno na pod i brzo odvezao konopce koji su joj sputavali ruke i noge. Onda ju je uzeo u naručje i ljuljao je napred-nazad kao dete. Š-š-š-š - govorio je svaki put kad bi ona zacvilela i priljubila se uz njega. Izgledala je kao da želi da mu se zavuče pod kožu. Kao da nikada neće moći da budu dovoljno bliski.

U tom trenutku sam ih ostavila. Jedno je gledati kako se dvoje fircaju, a nešto sasvim drugo je kako se posle toga grle. Njihova očigledna prisnost probudila je u meni protivrečna osećanja. S jedne strane sam bila ljubomorna do ludila. Želela sam da i ja s nekim to osetim. S druge strane, njihov odnos je bio tako sveobuhvatan da sam se plašila da bih bila previše ranjiva ako bih se toliko podala. Plašila sam se da ću biti povređena. Plašila sam se opuštanja.

Te noći sam se satima prevrtala po krevetu pre nego što sam konačno zaspala. Njihov seks me je nesumnjivo napalio, ali nisam mogla da se samozadovoljavam misleći na Lijanu. Nisam htela da o njoj razmišljam na taj način. To bi uticalo na naše prijateljstvo.

Sutradan ujutru sam se izležavala i dremala dok nisam bila sigurna da je Liroj otišao i da neću morati da se sretnem s njim. To je bilo kukavički, ali nije me bilo briga. Kad se ne budem osećala tako posramljeno, lako ću mu zahvaliti na velikodušnosti što mi je dozvolio da vidim njihovu intimu.

Lijana je bila zadovoljna i neobično tiha. Nasula sam sebi sok od pomorandže, ovog puta u čašu, njoj za ljubav, i sela za kuhinjski sto.

-Jesi li shvatila? - napokon mi je rekla.

- Da - odgovorila sam. — Shvatila sam.

Nil i ja smo se sastali tokom pauze za ručak, dan po mom povratku iz Amsterdama. On je u poslednje vreme radio do kasno, tako da sam retko imala priliku da ga vidim uveče. Dok bi on završio posao, ja sam počinjala smenu u klubu, pa smo tako počeli redovno da se viđamo tokom pauze za ručak. Nosio je sivo odelo, usku belu košulju, tamnoplavu kravatu i crne, savršeno sjajne i glatke cipele. Od glave do pete, bio je oličenje uspeha. Prilikom svakog našeg novog susreta on kao da se preobražavao u nekog drugog. Ostavio je za sobom onog brajtonskog žutokljunca s mladalačkom nežnošću. S druge strane, kad bih se ja pogledala u ogledalo, imala sam utisak da sam spolja ostala ista. I dalje sam izgledala mlađe. Njemu je odrastanje pristajalo.

77

Rezervisao nam je sto u „Ketnersu”, pomodnom restoranu u Sohou, gde sam se osećala kao riba na suvom u svojoj ležernoj odeći i velikim, neuglancanim cipelama. Imala sam utisak da bi se i neki komadi moje fetišističke odeće tu bolje uklopili.

Zato je Nil blistao. Samouvereno je klizio od salona do restorana opušteno me držeći za ruku dok nas je kelner vodio do stola.

Njegova sigurnost je nestala kada smo načeli ličnije teme. Često mi je govorio da sam mu veoma draga, kako je to opisao, nespretno i u smrtnom strahu od onih reči od sedam slova. Žarko je želeo da pokušamo, iako se, opet nespretno, potrudio da mi objasni koliko ga moj način života plaši.

Razdirala ga je borba dok je tražio način da pomiri suprotnosti. Kao da je tražio način da izađe na kraj sa svojim osećanjima i da ono što je otkrio o mojoj seksualnosti i novostečenim sklonostima uklopi u jednačinu.

Vođen srcem i moralom usađen staromodnim vaspitanjem, čeznuo je da mi pruži sve što pripada jednoj princezi, lepu kuću u predgrađu s belom drvenom ogradom, pa čak i decu bucmastih obraščića. Od rođenja su mu usađivali ideju da treba da teži tome. Sad je morao sve to da pomiri sa skrivenim nagonima koji su izbili na površinu tokom onog snimanja s Grejsonom i nakon onog što je video u vili a što ga je do srži potreslo.

Bio je zbunjen.

Ali bila sam i ja. Zbog njegove nespretnosti i činjenice da u krcatom restoranu ni ja nisam mogla da nađem prave reči kojima bih objasnila kako se osećam ili šta zaista želim, bila sam još razdražljivija i naš zbrkani razgovor ubrzo je postao prilično jadan, pa smo se rastali pucajući od napetosti. Džono i ostali u muzičkoj radnji brzo su primetili moju zlovolju i klonili su me se do kraja radnog vremena.

Toga dana nisam bila raspoložena da se vraćam kući. Već sam se bila prejela za ručak i znala sam da bih se samo smucala po kući, bez potrebe jela čips i gledala reprize rijalitija, ili bih se besciljno razvlačila po sobi i osećala se još gore.

Dagur mi se već neko vreme nije javljao. Prvo je bio na turneji s bendom, a u London se vratio dok sam ja bila u Amsterdamu i nedostupna. Zaključila sam da bi mi on bio najbolje rešenje za tu noć.

Pozvala sam ga.

- Zdravo.

- Zdravo, Suzo, dugo se nismo čuli.

- Ne dižemo glavu od obaveza, a?

-Jesi raspoložena da se vidimo?

- Vrlo rado. Jesi li sad slobodan? Mogla bih da stignem za pola sata. - Dagur je živeo s basistom benda u jednoj kući u Brikstonu, odmah pored stanice metroa, u tihoj ulici iza bioskopa „Ric”. Cimer mu nikad nije bio kod kuće. Izgleda da je stalno bio s nekom od mnogobrojnih devojaka koje je menjao, pa smo celu kuću uvek imali samo za sebe.

- Dođi kod mene.

- Stižem.

Znala sam da će kres sa Dagurom biti opušten. Neće biti nepoželjnog pominjanja osećanja, ili srceparajućih zavrzlama. Osim toga, on nije bio sklon potčinjavanju, tako da neću doći u iskušenje da promenimo uloge. Da bi se moja dominantna strana ispoljila, trebali su mi muškarci koji bi instinktivno prihvatili moje preuzimanje vođstva, tipovi koji su potajno žudeli da se uloge zamene.

Požurila sam niz pokretne stepenice ka Severnoj liniji metroa i stanici Totenhem Kort Roud. Dugokosi gitarista je izvodio ,,Wonderwall” tamo gde su se hodnici razdvajali, gde je bilo predviđeno za ulične muzičare.

Setila sam se kako sam se ubrzo po dolasku u London divila čarobnim melodijama mlade žene koja je na tom istom mestu svirala violinu sklopljenih očiju u zanosu. Međutim, nikad je više nisam videla tu. Prošla sam pored pevača koji je u tom trenutku falširao.

Kad sam stigla u Brikston, pao je mrak. Izlozi radnji u Ulici Haj zračili su blistavom svetlošću, stvarajući skoro božično raspoloženje u Južnom Londonu iako je do praznika bilo još skoro mesec dana.

- Vrata su otključana. Samo okreni bravu i uđi - kazao je Dagur preko interfona dok je u pozadini odjekivala poznata melodija pesme „Let's Spend the Night Together” od Roling stonsa. — Ja sam u spavaćoj sobi.

U početnom zanosu veze s Dagurom, jednom sam cele nedelje noćila kod njega putujući na posao u Dansku ulicu rano ujutru i vraćajući se uveče, tako da sam dobro poznavala raspored u kući. Njegova soba je bila na poslednjcm spratu.

Bio je to ogroman prostor dobijen nakon opsežnog renoviranja stana u potkrovlju.

Ustrčala sam uza stepenice i otvorila vrata. Dagur je bio u krevetu. Ali nije bio sam.

78

Prvo što sam ugledala bio je savršen krug ženskog dupeta dok se jedna plavokosa neverovatno duge, prave kose, koja joj je padala preko bokova i porcelanskog dupeta, bavila sisanjem Dagurovog kurca.

Bila je na sve četiri, ali sam čak i u tom nezgodnom položaju mogla jasno da vidim da ima beskrajno duge manekenske noge.

Dah mi je zastao. Dagur me je najzad primetio.

- Zdravo, Suzo - rasejano je promrmljao, omamljen plavokosinim usrdnim pušenjem.

Začuvši to, ona je na trenutak pustila njegovu alatku i okrenula glavu prema meni.

Izgledala je kao sa stranica nekog glamuroznog časopisa. Imala je jedre, čvrste grudi, kao žilet oštre jagodice i oči u svetloj nijansi boje mora. Uputila mi je krajnje prijateljski osmeh. Onda se vratila pušenju i punim usnama usisala celu Dagurovu kitu u jednom elegantnom gutanju. Dagur mi je namignuo. Sigurno sam stajala iskolačenih očiju.

- Zašto nam se ne pridružiš, Lili?

Bar se setio kako se zovem.

- Nema ništa od toga - mirno sam rekla.

Nisam bila ljubomorna. Nisam bila ni posesivna prema Daguru. Bio je muzičar i žene su kidisale na takve kao što su on i ostali iz njegovog benda. Nikad se jedno drugom nismo zakleli ni na kakvu vernost. Fircali smo se i meni je to zasad bilo dovoljno. Bila sam u trojci s njim i Grejsonom, tako da je pomisao na sličnu kombinaciju imala svoje draži, ali nisam bila raspoložena da se nadmećem s drugom devojkom. Samo bih smetala. A htela sam da ja vodim glavnu reč.

Izašla sam i ostavila ih da uživaju, dobro znajući da je to poslednji put da vidim Dagura.

79

MUZIKA TELA Poslali su me da odnesem rezervne žice za violinu i vratim gudalo koje smo popravili u jedan studio za probe u utrobi kompleksa „Barbikan”. Bila je sredina popodneva, tako da nije bilo potrebe da se vraćam u Vest End i radnju.

Prešla sam Temzu preko Milenijum bridža, osećajući kako mi blago vibrira i njiše se pod nogama. Uskoro sam se našla pred nezgrapnom fasadom galerije Tejt modern. Posmatrala sam kako bledo jesenje sunce brzo zalazi našavši se iza središnje kule muzeja. Bližilo se veće i zahladnelo je. Ja sam ispod zelene jakne s kapuljačom imala kratku suknju od teksasa i tanke hulahopke. Nedostajala mi je toplota farmerki koje sam obično nosila i na poslu i u slobodno vreme.

Grejson je organizovao pretpremijeru svoj izložbe fotografija aktova i muzičara. Za uži krug ljudi oraganizovao je izložbu u jednoj popularnoj galeriji nedaleko od kule Okso u Sautvarku. I ja sam dobila pozivnicu. Nekoliko večeri ranije u klubu, Ona mi je nagovestila da su neke od mojih slika koje je Grejson snimio ušle u uži izbor i da će biti prikazane na izložbi. Zbog toga sam bila malčice nervozna jer sam se dobro sećala okolnosti u kojima su nastale pomenute fotke. Znala sam i da je kasnije imao uspešno snimanje s Loralin, na koje je ona donela svoje violončelo. Nisam znala ko bi se još mogao naći na tim slikama.

Grejsona sam posle toga retko viđala, i to uvek ruku pod ruku s Njom. Nisam mislila da me izbegava.

Verovatno je samo bio prezauzet traženjem novih tema za slikanje, pored posla koji je radio kao traženi modni fotograf. Šetnja južnom obalom, između pozorišta Glob i Nešenel festival hola, bila mi je jedna od omiljenih londonskih ruta. Nisam žurila da stignem na odredište. Krivudala sam zajedno s lenjom rekom s desne strane, stazama i kratkim tunelima. Skutovi grada su se sporo odmotavali preda mnom, kao tapiserija na suprotnoj strani Temze. Zato sam poprilično kasno stigla na zabavu. Izložbeni prostor nalazio se na poslednjem spratu višespratnice. Kad sam izašla iz lifta, glavna prostorija je već bila puna otmeno obučenih zvanica, a nametljiv ritam elektronske muzike prožimao je žamor gostiju praćen zveckanjem čaša.

U prizemlju zgrade nalazila se garderoba, gde sam ostavila jaknu i torbu, ali mi je odmah postalo jasno da sam čak i u suknji neprikladno odevena. Većina žena je nosila skupe haljine. Nije se znalo koja je elegantnija ili čija je haljina skuplja. Klatile su se na vrtoglavo visokim, mada neudobnim potpeticama. Ja sam se u martinkama osećala kao pomoćni radnik. I konobari, svi muškarci, bili su u crno-belim odelima, uniformisani kao batleri.

Uzevši čašu šampanjca ili prošeka s jednog od poslužavnika koje su raznosili po galeriji, smestila sam se u jedan ugao glavne i pogledala oko sebe.

Grejson i Ona su bili u grupi na suprotnom kraju. On je bio obukao markirane farmerke, belu lepršavu košulju raskopčanu na grudima i sako boje peska. Na licu mu je igrao širok osmeh a kosa mu je bila mangupski zalizana. Ona je stajala kraj njega u pripijenoj odeći od vatrenocrvenog lateksa, koja kao da je bila izlivena preko njenog zanosnog tela. Ruž i čizme su joj bili iste boje. U jednoj ruci je držala čašu, a u drugoj povodac.

Ispratila sam ga pogledom i na njegovom kraju ugledala roba koji kao pas stoji na sve četiri na podu galerije, oborene glave.

Prepoznala sam sredovečnog muškarca iz kluba, gde sam ga često viđala kraj Njenih nogu kako preklinje da bude kažnjen i mučen. Nosio je samo jednu majušnu kesicu, koja mu nije baš najbolje pokrivala golotinju.

Bila je tako mala da mu je jedan testis visio te je zbog toga njegovo ponižavanje delovalo još besmislenije. Tanka svilena vrpca kesice oštro mu se usecala među guzove. Na dupetu su mu se videle crvene linije od nedavnog bičevanja.

Ona mu je povremeno otresala pepeo cigarete na gola leđa, na šta je on svoje tanke usne razvlačio u zadovoljan osmeh. Jednom sam ga videla kako jede iz pseće posude po Njenoj zapovesti. Iznenadilo me je jedino to što je pristao da javno bude tako ponižavajuće razgolićen. Publika u klubu je ipak bila probranija i naviknuta na takve igrarije.

Nameravala sam da priđem Grejsonu i Njoj da ih pozdravim kad sam primetila da im se pridružuje troje ljudi. Sve sam ih prepoznala.

U sredini, kao da ga zvanično prate dve žene držeći ga podruku, stajao je Vigo Frank, ozloglašeni pevač Dagurovog benda Holi kriminals. Nekoliko puta smo na brzinu predstavljeni jedno drugom još onda dok sam se viđala s Dagurom, ali nikad nismo razgovarali. Bio je dobro poznat kao ženskaroš i sa svojim ispadima i ludorijama bio je pravi mamac za žutu štampu. Bar se ni on, poput mene, nije posebno doterao za večeras.

Njegove noge, duge kao u pauka, pokrivale su najuže moguće, traljavo zakrpljene farmerke, koje je držao kaubojski pojas s kopčom. Nosio je crne kožne čizme na pertlanje i široku, izbledelu majicu.

80

Visoka plavokosa talasaste kose do ramena stajala mu je s leve strane. Bila je sva u belom i čak se i pod veštačkim svetlom galerije videlo da ispod ne nosi ništa, pa su joj se duge noge jasno videle. Njena haljina je bila oličenje jednostavnosti, ali ja sam znala da je veoma skupa. Podsećala je na rimsku togu utegnutu zlatnim pojasom, a njena prefinjena lepota bila je vesto naglašena bleštavom belinom i načinom na koji je kao salivena obavijala plavokosino vitko telo. Čim sam joj ugledala lice, shvatila sam da je to naga plesačica koju sam videla u onoj vili van grada. Njena podvodna predstava i zanesen pogled tada su me ostavili bez daha. Nisam se iznenadila što je vidim s Vigom Frankom. Ona je svakako bila od onih gotovo nestvarnih lepotica koje je on lako privlačio. Istina, isprva mi se učinilo da je ona mnogo šarmantnija od njega. Možda zbog njegove neuredne, razbarušene kose, Viga Franka nisam mogla da shvatim ozbiljno i možda me je zato podsećao na razmaženo, nevaljalo derište.

Drugu ženu sam znala s mnogih fotografija koje sam videla u štampi, ali sam u trenutku shvatila da sam je pre mnogo meseci videla kako nastupa na jednoj stanici metroa. Bila je to Samer Zahova, čuvena klasična violinistkinja. Riđa kosa joj je bila više nego prepoznatljiva. Setila sam se i da je Grejson pomenuo koliko želi da je pita da li bi učestvovala u njegovom projektu. Možda je pristala.

Nosila je jednostavnu haljinu od zelene svile do kolena. Preko haljine je nosila korset, što je bio deo njenog scenskog kostima. Korset joj je bio čvrsto stegnut oko tananog struka, skoro kao parodija fetišističkog vezivanja. Delovala je zamišljeno, kao da je bila zaokupljena nečim važnim. U ovom trenutku bila je duhom odsutna iz galerije i razmišljala je o nečem ili nekom drugom.

Za Viga nije bilo nimalo neuobičajeno da se pojavi s dvema tako upečatljivim ženama.

Sledila sam se. Nema šanse da im se pridružim.

Praznu čašu sam zamenila punom i odlučila da bolje pogledam fotografije koje je Grejson na kraju uvrstio u izložbu. Uostalom, zbog toga sam i došla ovamo, a nisam bila vesta u površnim ćaskanjima i lažnoj finoći koji su odlikovali zvanice na ovom mestu.

Krajičkom oka sam primetila kad je došla Loralin. Ona je stigla još kasnije nego ja, ali nije bila nimalo zabrinuta zbog toga. Dok se probijala između ljudi nižih od sebe, još više je ličila na amazonku nego obično.

Opuštena, sportski odevena u usku crnu kožu, izgledala je kao grabljivica u najboljem smislu te reči. Ugledala me je i mahnula mi iz daljine pokazujući mi rukom da ćemo se naći kasnije tokom večeri.

Fotografije velikog formata bile su raspoređene po dugačkim, belim zidovima galerije s geometrijskom preciznošću, postrojene kao vojnici na paradi. Svaka slika bila je pažljivo naglašena posebnim reflektorom. Na podu sam zapazila crvenu liniju isprekidanu strelicama koje probadaju usne. Bio je to putokaz za posmatrače, ili, možda, voajere, kako da razgledaju izložbu da bi na pravi način sagledali smenjivanje fotografija i sve veću smelost svakog izloženog snimka.

Sve je bilo udešeno tako kao da je Grejson, ili ko je već okačio slike, želeo da nam ispriča priču.

Zakoračila sam poslušno prateći kao ožiljak crvenu stazu, znajući da će priča postati zanimljiva.

Prva slika prikazivala je muškarca kako puši nekom tipu. Kraj nogu muškarca koji kleči ležala je odbačena flauta. Simbol odbacivanja falusa? Možda sam toj slici davala značenja koje nema. Pažljivije sam pogledala sliku tražeći znak kompjuterske dorade leđa modela. Bila sam sigurna da je Dagur pozirao za neke od tih slika i znala sam da je imao i ljubavnike. Od te pomisli sam nakratko zadrhtala od napaljenosti. Setila sam se one noći i naše trojke. I Grejson i Dagur su bili usredsređeni na mene, ali ja sam u tom trenutku želela da ih malo gledam kako se sami zabavljaju.

Dve žene koje su se grlile na sledećoj slici nisu mogle da odagnaju prizor Grejsonove dugačke budže u Dagurovim ustima. Cenila sam lepotu ženskog tela i nisam imala ništa protiv da spavam sa ženom, ali su me u stvarnosti skoro isključivo privlačili muškarci. Morala sam da se potrudim kako bih ostala usredsređena na sliku pred sobom, umesto na homoseksualnu maštariju koja mi se odigravala u glavi.

Neke od slika bile su zaprepašćujuće eksplicitne, ali niko među okupljenima koji su mileli oko mene ni najmanje se nije potresao zbog toga. Možda su zvanice i odabrane među onima za koje se znalo da im ne smeta sirova golotinja. To bi između ostalog objasnilo i to što niko nije pokazao ni najmanje čuđenje zbog Njenog skoro nagog roba koji je išao na sve četiri.

Slika žene s blok-flautom zavučenom u vaginu privukla mi je pažnju. Sedela je na staklenom stočiću široko razmaknutih nogu i koristila instrument kao dildo. Raskalašno je izvila leđa, a duga, tamna kosa padala joj je preko ramena kao svila. Lice joj nije bilo u kadru, a njen dugi, goli vrat mamio je posmatrača da se nagne i poljubi ga.

Grejson je i mene snimio u sličnoj pozi. To je bila jedna od najeksplicitnijih slika na mom snimanju i bila sam posebno ponosna na nju. Bila sam toliko napaljena u trenutku kad mi je to predložio da se ni na tren nisam

81

dvoumila. Toliko sam žudela da me nešto ispuni da sam odmah pristala kad mu je ta zamisao pala na um. I znala sam da je mogao da iskoristi moj snimak, jer mi je lice bilo van fokusa.

Ali on to nije učinio. Umesto mene je odabrao ovu ženu i njenu pozu je uobličio prema mojoj. Ili je možda moju pozu uobličio prema njenoj i nije imao nagli nalet nadahnuća kad sam se našla naga pred njim. Možda je tu caku koristio kad god bi snimao neku naloženu ženu samo da bi uživao gledajući je kako se zadovoljava pred njegovim objektivom. Možda je mislio da su moje noge premršave i odlučio se za njene glatke, jedre butine.

Ali Grejson je bio umetnik, a ne čudak. To sam instinktivno znala, a ipak sam bila besna. Bio je sebičan umetnik. Nije mario za ljude koje fotografiše. Zanimalo ga je samo ono što snimi. Otimao je te trenutke i ponašao se kao da su njegovo vlasništvo. Besno sam ga pogledala iz daljine, ali s obzirom na to da mi je bio okrenut leđima, to nije imalo nikakvog učinka. Stajao je tako i ćaskao s Ljubom, plavokosom ruskom balerinom. Nema sumnje da je koristio sav svoj šarm u nadi da će je ubediti da mu pozira. I slepom bi bilo jasno da je ona, sa neobičnom lepotom i gracioznim plesačkim pokretima, san svakog fotografa.

Gnev je najzad malo splasnuo pošto sam konačno naišla na svoje slike i kad sam shvatila da su one postavljene u drugom delu priče, bliže njenom kraju. I dalje nisam bila sigurna šta to znači. Nisam imala predstavu ni šta cela ova izložba znači, ali delovalo je da je redosled slika važan. Moje slike su bile u završnom delu niza, pomešane sa slikama jedne žene s violinom. Pretpostavljala sam da je taj drugi model Samer Zahova, ali pošto ni na jednoj slici nije bila prikazana glava, nisam bila sigurna.

Prvi snimak u završnoj seriji fotografija bio je crno-beli i prikazivao je samo ženska leđa uokvirena od vrata do krsta. Besprekorno bela koža na pozadini boje ebonosa. Jednostavno i bez ukrasa. To je mogao biti bilo ko. Na sledećoj slici bila je samo violina naspram zida slične, tamne nijanse. Treća je bila slika te iste violine, ali u veličanstvenoj boji. Lakirane narandžaste i smeđe nijanse instrumenta izgledale su kao eksplozija. Svaki delić starog drveta kao pod mikroskopom otkrivao je njegovu raskošnu teksturu. Stala sam pred četvrtu sliku smetajući ostalim posmatračima da je dobro vide i ugledala leđa iste one žene u identičnoj pozi. Međutim, ova slika nije bila crno-bela, već je prikazivala njeno telo u tako jasnim tonovima da ste želeli da je dodirnete.

Moja slika je bila sledeća. Uprkos svoj pripremi i iščekivanju onoga što dolazi, bila sam zapanjena kad sam je ugledala. Taj snimak nisam ranije videla. Grejson je sa mnom pregledao slike na ekranu svog računara i ponudio mi da izbriše one kojima nisam zadovoljna. Nije mi izričito rekao da mi je pokazao sve fotografije koje je tom prilikom snimio, ali se svakako potrudio da steknem takav utisak. Očigledno je da je nekoliko slika zadržao za svoju ličnu kolekciju, koja je sada postala javna. Pošto je dobio moj usmeni pristanak za snimanje i pošto nismo potpisali nikakve papire, nisam imala pravo na žalbu, bez obzira na to da li mi se krajnji proizvod dopada ili ne.

Snimakje načinjen odozdo. U tom trenutku sam se nadnosila nad njega, a pička mi je bila tačno iznad njegovog lica. Besno sam režala dominirajući nad njim, a on me je molio da nastavim. Ona je ušla samo nekoliko trenutaka kasnije i prekinula nas.

Svaki mišić u mom telu bio je zategnut kao struna. Izgledala sam kao Liroj dok je kružio oko Lijane u Amsterdamu. Kao da se spremam za skok. Moje držanje je bilo sušta suprotnost držanju violinistkinje na slikama koje su okruživale moje. Ona je bila tako opuštena, privlačila je pogled voajera, pohotno se podavala oku kamere. Ja sam se bunila protiv objektiva. Beskrajno dugih nogu, širom razjapljene pičke, poput ralja spremnih da progutaju najbližeg muškarca, pognuta i raširenih udova, izgledala sam kao da se spremam da fotografu odgrizem glavu. Istina, to se nije moglo zaključiti sa sigurnošću jer sam bila predstavljena od vrata naniže i pod uglom iz kojeg moja tetovaža orhideje nije mogla da se vidi.

Primetila sam da je takav slučaj bio i s drugim modelom, za koji sam sada bila sigurna da je Samer. Ona je otišla s izložbe ubrzo posle otvaranja, pa nisam imala priliku da je dugo proučavam, ali sam videla da žena na slikama ima isti, neobično oblikovan struk. Naravno, violina je bila očigledan trag, kao i činjenica da sam znala kako je Grejson smatra krunom svog malog projekta. Sada mi je bilo jasno zašto. Ona je bila otelovljenje svega što je on pokušavao da uhvati.

Malo je nedostajalo da pobegnem odatle, ali sam duboko udahnula i prisilila se da nastavim da razgledam. Upravo u tom trenutku, potpuno neočekivano, osetila sam da čeznem za Nilom. Trebao mi je neko na koga bih se oslonila, neko ko bi ublažio gnev i uznemirenost i stajao uz mene i kad nisam u pravu. Lijanino društvo bi pomoglo. Ali ona bi se divila mojoj golotinji, zanemarila bi moja osećanja i pokušala da me nasmeje i oraspoloži. Nil bi do kraja branio moju čast, a baš to mi je i trebalo. Kakav god da je, on bi odmah prišao Grejsonu i raspalio ga po nosu ako bih to zatražila od njega.

82

Moja sledeća slika bila je varijacija prve, s tim što je ova bila još agresivnija. Nasilnički sam posezala rukama prema kameri. Činilo se da ću ščepati Grejsona za gušu. Iz ugla u kom je snimao, udovi su mi delovali izduženo pa sam izgledala kao smrtonosni pauk, sav od ruku, nogu i besa.

Samerina poslednja slika prikazivala ju je u položaju koji je bio sušta suprotnost mom. Nagnula se napred, držeći violinu visoko iznad sebe kao da se sprema da njome napadne sopstvenu vaginu, a ne da nasrne na kameru ili posmatrača.

Odmakla sam se jedan korak i ponovo pogledala.

Onda sam shvatila šta je Grejson uradio. Razumela sam priču koju je pričao govorom naših tela. Naravno da se radilo o seksu i muzici, posebno u prvoj seriji fotografija. Ali Samer Zahova i ja bile smo oličenja potčinjenosti i dominacije. Otelovljenje seksa. Bez osećanja, bez duše. Izgledale smo bezizrazno. Bezumno.

Besmisleno. Predstavljale smo sve ono što nisam želela da budem.

U meni je proključao bes. Počeo je kao plamičak u stomaku, a onda je buknuo divlji požar. Prišla sam Njoj i Grejsonu i prosiktala:.

- Greje - kazala sam jetko. To je bio nadimak kojim ga je Ona oslovljavala i prvi put sam odlučila da mu se tako obratim. Po mom glasu je bilo jasno da mu ne tepam iz ljubavi.

Oboje su bili udubljeni u razgovor s Ljubom. Grejson se okrenuo prema meni i izvio obrvu.

- Da? - upitao je.

- Nisam ovo očekivala. Ja ovo nisam želela. Ukloni slike.

Ispravila sam leđa i pokazala se u punoj visini. Iako sam nosila visoke potpetice, nisam nameravala da se klanjam nikom od njih.

Ona mi se nasmejala.

- Dušo, o tome je trebalo da razmišljaš pre nego što si se svukla pred kamerom. Objektiv te ne voli, znaš. Okrenula je glavu prema slikama. — Ono si ti, sviđalo ti se to ili ne. Ne bi se moglo reći da si pogrešno predstavljena.

- Zabole me šta ti misliš o meni - odvratila sam. - Slike mi se ne sviđaju.

- Lili - kazao je Grejson blaže i nežno mi spustio ruku na lakat kako bi me odveo u stranu.

Ljuba se kezila od uva do uva. U njenoj lepoti je bilo nečeg vragolastog kada se smešila i na trenutak sam zaboravila na svoj gnev. U drugačijim okolnostima bih poželela da je bolje upoznam i saznam više o tome kako se našla pod vodom onog bazena na balu. U vodi je izgledala očaravajuće. Podsećala me je na sirenu.

Ponovo sam usmerila pažnju na Grejsona.

- Slušaj - kazao je - žao mi je što si se uznemirila. Ali kad si pristala da učestvuješ u ovom projektu, prihvatila si i taj rizik.

- Nisi mi pokazao one slike. Pokazao si mi druge. Namerno. Slagao si me, ili si bar prećutao istinu.

- Zar ne vidiš lepotu u njima? Zar ne vidiš šta sam pokušavao da postignem? To si ti, Lili, savršena domina.

Govorio je zaneseno i ja sam znala sam da je već mislima otputovao na izvorište svog nadahnuća. Već je razmišljao o sledećem projektu, sledećoj slici na kojoj će model biti samo još jedan pion u njegovoj igri.

- To nisam ja - odgovorila sam slabašnim glasom. Međutim, duboko u duši, bila sam svesna istine. Telo ne laže. Možda sam to bila ja viđena Grejsonovim očima, obmanuta njegovom obradom fotografije, veštom kompozicijom i tananim nitima priče koju je sastavio, ali to sam bila ja. Domina Lili. Ali ove slike su prikazivale samo dominu, i to bez Lili. Izgubila sam se u ritualu, zaboravila da nastavim da tražim intimnost za kojom sam čeznula. Seks i sve što ima veze s njim jednostavno je postalo besmisleno.

Okrenula sam se i otišla. Nije bilo svrhe svađati se s njim. To bi bilo kao da govoriš zidu. Grejson je bio plod svojih želja isto onoliko koliko smo i svi mi, a njegov sebičluk i umetnička strana bili su deo njega. Ona je bila u pravu. Prihvatila sam rizik kad sam pristala da mu poziram.

Svež noćni vazduh me je snažno zapahnuo. Svetla grada odražavala su se na vodi. Obično bih uživala u tom prizoru, ali noćas sam jedino želela da što glasnije lupam svojim teškim čizmama po pločniku, nimalo raspoložena da se divim okruženju.

Još je bilo rano veče. Izložba je počela pre nekoliko sati. Grejson ju je otvorio ranije kako bi odabrani gosti mogli prvi da vide njegove nove fotografije. Setila sam se daje na nekim slikama već bila oznaka „prodato”.

Pitala sam se da li će neko kupiti moje slike. Da li ću na zidu dnevne sobe nekog neznanca ostati ovekovečena u onakvom izdanju. Ili ću, ako niko ne bude hteo da ih kupi, što bi možda bilo još gore, biti spakovana i skrajnuta u neki ćošak Grejsonovog studija, gde ću skupljati prašinu.

Ulični svirač u crnom izgledao je usamljeno uprkos gomili ljudi koji su prolazili pored njega, kao da je bio izdvojen od sveta koji ga okružuje. Zastala sam da poslušam njegovo muziciranje i dala mu nekoliko kovanica.

83

Pokajala sam se zbog toga kad sam stigla u neki zabačeni kafe i shvatila da sam muzičaru dala poslednju sitninu iz džepa. Imala sam kreditnu karticu i dovoljno novca na autobuskoj karti da se dovezem kući i da završim ovo veče. Karma je ponekad prava kučka.

Pozvala sam Nila, ali mi se odmah uključila telefonska sekretarica. Setila sam da te večeri izlazi na nekakav PR događaj. To je bilo u obližnjoj kuli Okso, pa mi je bio predložio da se kasnije nađemo ako ostanem u gradu dokasno. U suknjici od teksasa i martinkama, svakako ne bih mogla da upadnem na tu zabavu. Ljuba ili Ona, ili bilo ko drugi s izložbe,odeven u najfiniju odeću, glatko bi ušao, ali ja sam izgledala previše obično.

Previše obično za Nila. Okolnosti su se sada preokrenule.

Na kraju sam odlučila da odustanem i krenem kući. Topla kupka i dobar san će me okrepiti. Bila sam skoro stigla do metroa kad sam primetila putničku agenciju. Bila je to jedina radnja otvorena u to doba i osetila sam sažaljenje prema njenim zaposlenima. Kada sam u izlozima agencije ugledala plakate sa slikama egzotičnih destinacija, palo mi je na pamet da bi mi prijala promena.

Lijana se preselila u Amsterdam, što se pokazalo kao dobar potez. Možda bih i ja mogla da sledim njen primer. Da negde počnem iz početka. Da stvorim nov život.

Zvono na vratima se oglasilo kad sam ih otvorila. Za pultom je sedeo muškarac u ranim dvadesetim, dosađujući se. Imao je tršavu riđu kosu i začetke brkova. Ten mu je bio u skarednom neskladu s unutrašnjošću agencije kojom je dominirala jarkocrvena. Pored njega je bila punačka sredovečna žena veselog pogleda, čije su oči zaiskrile kad me je ugledala. Možda toga dana nije bilo mnogo mušterija. Na njenoj identinkacionoj kartici pisalo je „Sju”. Izgledala mi je previše orno da bih se u ovakvom raspoloženju upustila u razgovor s njom, pa sam stala ispred riđokosog i sačekala da me pogleda.

- Mogu li da vam pomognem? - upitao je mrzovoljno.

- Htela bih nekud da otputujem.

- To mi je jasno - odvratio je s teškim prizvukom sarkazma. - Kuda, na primer?

- Što dalje od Londona.

Na to se trgnuo. Moja upadljiva turobnost je očigledn pogodila žicu.

- Amerika? - predložio je.

- Previše Amerikanaca - odgovorila sam ne razmišljajući. Ta odbrambena šala mi je samo izletela.

Saosećajno je klimnuo glavom.

- Australija? - upitao je.

Sjajna crvena zemlja na brošuri koju je stavio pred mene bila je skoro iste boje kao njegova kosa.

- Previše plaža - odvratila sam. Nisam bila sigurna da bi mi prijala gomila surfera u kupaćim gaćama. To bi bilo kao da živim u reklami za koka-kolu. Htela sam nešto grublje.

- Hoću da odem nekuda kuda drugi ne idu - kazala sam.

- Treba da odete u Darvin - mudro je rekao. - To je bogu iza leđa. Bio sam jednom tamo na obuci. Pun je ljudi koji od nečeg beže. I vojnih baraka. Čudno mesto. Ali pomalo pođseća na ovo - dodao je bockajući izgrizenim noktom blistavoplavo nebo na brošuri. Bila je to čudna nijansa plave. Mnogo življa nego bilo koji horizont koji sam videla u Engleskoj. Prelomila sam.

- Koliko je karta?

- U jednom pravcu ili povratna?

- U jednom pravcu - odlučno sam odgovorila.

- Trenutno je rasprodaja - odgovorio je. - Zbog toga radimo ovako kasno. Ali jeftine letove je moguće dobiti samo ako se uplate neposredno pred put.

- Kad je to?

- Morali biste da otputujete sledeće nedelje.

Osetila sam se kao onda kada sam rekla Džoni da mi uradi tetovažu suze. I znala sam da sam ispravno postupila.

Kao da mi je ovo bilo zapisano i kao da sam ceo život plivala prema ovom trenutku, putujući morem života, nošena jakom strujom iz koje se nikako nije moglo izvući. Možete se boriti protiv plime, ali ona će naći način da vas povuče.

Karta je bila skupa i dok sam unosila podatke sa svoje kreditne kartice i popunjavala obrasce, želudac mi se stegao jer sam tek tad zaista shvatila šta nameravam. Šta će reći roditelji? Šta će reći Lijana? A Nil? Možda bih mogla da otputujem a da nikog ne obavestim o tome i da im se javim kad stignem.

Moja poslednja nedelja u Engleskoj prošla je bez buke i drame. Svratila sam do muzičke radnje i kluba da dam otkaz.

Posebno sam uživala u Njenom pogledu kad sam joj rekla da se neću vraćati.

84

Nila sam ostavila za kraj. Nisam smogla snage da mu to saopštim preko telefona, pa smo se dogovorili da ručamo zajedno. Rekla sam mu da ovog puta ja častim. Odabrala sam restorančić u Kineskoj četvrti, gde su služili odličan dim-sum po prihvatljivoj ceni, tako da neću previše načeti svoju ušteđevinu. Ono malo crkavice što sam sačuvala i dalje je delovalo kao dovoljno novca za nekoliko meseci skromnog života, ali čim stignem u Australiju, moraću što pre da nađem posao.

Nil je kasnio već deset minuta. Namrštila sam se. Uvek je bio tako tačan da ste mogli da navijete sat prema njemu. Telefon mi je zazvonio. Nisam promenila melodiju zvona s muzikom Džejsa Evereta koju mi je Lijana podesila na telefonu da bi se sa mnom našalila. - Hoću svašta da ti radim - ćurlikao je telefon.

- Lili - zadihano je rekao Nil - mnogo se izvinjavam. Moram na sastanak s klijentom. Nikako ne mogu da se izvučem. To je zbog novog posla koji pokušavamo da... Možemo li ovo da odložimo? Odvešću te na neko fino mesto da se iskupim.

- Naravno. Nema problema. - Trudila sam se da ne pokažem razočaranje. Ipak mi je on samo prijatelj, gunđala sam u sebi, a i doći ću da ga posetim.

- Šta si htela da mi kažeš?

- Ništa bitno. Reći ću ti drugi put.

- Onda ćemo da odložimo. Za sledeću nedelju. Jedva čekam.

I posle tih reči je prekinuo vezu.

Pijuckala sam zeleni čaj i još sat vremena trpela radoznale poglede konobarica dok sam se sabirala. Onda sam otišla kući i spakovala se. Moj avion je poletao sledećeg dana.

Poslaću Nilu razglednicu kad stignem.

Dok sam se snašla u Darvinu, približio se i kraj godine. Našla sam posao u lokalnoj muzičkoj radnji, koja je uglavnom prodavala kompakt-diskove i polovne ploče. Radnja je privlačila zanimljive mušterije. Primljena sam kao ispomoć tokom prometne predbožićne sezone, ali je onda jedan od zaposlenih otišao kako bi se venčao pre praznika, pa su mi ponudili stalan posao, što sam zdušno prihvatila. Najveći deo ušteđevine potrošila sam na kartu i ishranu i bilo je dobro računati na redovne, iako skromne, prihode.

Badnje veče sam provela, ni manje ni više, nego na plaži, s društvom koje sam upoznala u radnji i s njihovim prijateljima. Bilo mi je neobično što božične praznike provodim na pesku, samo u bikiniju, dok se skoro svi moji poznanici u Evropi kriju od zime i stoje okupljeni oko vatre. Topao Božić, čak i u kišnoj sezoni, nije prijao devojci sa severne hemisfere naviknutoj na hladno vreme, i to me je pomalo uznemirilo. Možda je to bilo zbog sveprisutnog mirisa eukaliptusa, koji mi je poput hemijskog okidača uticao na čula.

Na Božić sam se probudila kasno s gadnim mamurlukom. Pogled na neuredni sobičak izazvao je olovnu potištenost i samosažaljenje. Nisam bila ništa isplanirala za taj dan, ili bar za ono što je od njega ostalo. Osim toga, pretpostavljala sam da je većina mesta ionako zatvorena, tako da neću moći da se ušuškam u tami bioskopa ili ubijem vreme u rashlađenom bučnom tržnom centru razgledajući bleštave izloge.

Teatralno sam uzdahnula, koliko za ogledalo na zidu kupatila pred kojim sam stajala, toliko i za nevidljive posmatrače moje muke.

Možda bih kasnije mogla da pozovem roditelje. Ispostavilo se da nisu bili nimalo iznenađeni što sam se nenadano preselila na drugi kraj sveta. Međutim, koliko se sećam, pre nekog vremena pominjali su kako za praznike planiraju da nekud otputuju, tako da ih možda neću ni zateći kod kuće. Lijani sam poslala SMS poruku s uobičajenim frazama za ovo doba godine. Onda mi je sinulo pa sam skoro istovetnu poruku poslala Nilu, koji mi nije odgovarao otkako sam otišla iz Britanije. Pretpostavljala sam da je moj odlazak primio kao uvredu i mislila sam da je najbolje da ga pustim da se smiri.

Na moje iznenađenje, odgovorio mi je posle sat vremena, iako je tamo kod njega sigurno bila noć. Možda mi je u međuvremenu oprostio. „Nedostaješ mi. Nadam se da se lepo provodiš. N.” Je li na nekoj zabavi? S nekim? Ili je sam kao ja?

Shvatila sam da je on jedan od retkih prijatelja koji su mi preostali i ni sama ne znam zašto, nedostajao mi je. Bilo bi lepo porazgovarati s njim, razmeniti tračeve i novosti.

Pre nekoliko nedelja sam iz telefonskog imenika izbrisala Dagura, Grejsona i Nju, tako da su mi oni sada bili nedostupni, ali nisam se pokajala zbog toga. Leonard je i dalje bio na spisku. Brisanje njegovog broja bi bilo previše za mene. Ponekad se čovek nada uprkos svemu, čak i kad mu sve govori da je uzalud.

Jesam li dosad provela neki Božić sama? Ne, i osećala sam se užasno. Osim toga, znala sam da je za sedam dana doček Nove godine i da ću ponovo morati da smišljam kako ću se izboriti sa usamljenošću. Prisetila sam

85

se naših ludih provoda iz studentskih dana u Brajtonu i nisam mogla da se ne nasmešim. Setila sam se druženja, ludosti, prisnosti. Svega onoga što sam izgubila.

S teškom mukom sam ustala iz kreveta i istuširala se, a onda sam napravila doručak od mleka i žitarica.

No kako god bilo, i dalje me je čekao turoban ostatak dana.

Uključila sam laptop i otišla do kofera u kojem sam držala gomilu knjiga, starih časopisa i filmova. Moju filmsku kolekciju činile su kopije kojih su radnje želele da se otarase. Polovina diskova više nije bila u omotima i sada su bili razbacani po dnu kofera. Nasumično sam uzela nekoliko njih, pitajući se da li bi mi sada više prijala komedija ili akcija. Romantika, naravno, nije dolazila u obzir.

Odnela sam filmove i računar na krevet, navukla zavese kako bih zamračila sobu i ušuškala se u postelju.

Skrinsejver je poigravao u veštačkom polumraku koji sam stvorila. Prevukla sam mišem preko podloge i ekran je oživeo, a na njemu su se pojavili uredni nizovi ikonica nalik kamenom frizu.

Spremala sam se da ubacim jedan od diskova kad mi je pažnju privukla plava ikona Skajpa. Kliknula sam na nju i pregledala imenik. U njemu je bilo samo nekoliko ljudi i neko koga nisam mogla ni da se setim.

I Leonard.

Bio je dostupan.

Srce mi je poskočilo.

Pozvala sam ga.

Ekran je zatitrao i pojavilo se njegovo lice.

- Zdravo, Lili.

Delovao je umorno i tužno. U polumraku iza njega nalazila se polica s knjigama. Bilo je nečeg sumornog u njegovom okruženju i avetinjskom licu na toj pozadini.

-Ja... - Progutala sam knedlu. - Samo sam htela da ti čestitam Božić.

- To je veoma lepo od tebe, mila - kazao je Leonard.

- Znaš, i dalje mi nedostaješ.

- I ti meni, Lili, ali već smo razgovarali o tome i...

Podigla sam ruku, osećajući njegovu zlovolju, i silom zaustavila njegove reči. Uzalud sam se nadala nečemu od tog poziva. Nemo smo se gledali utonuli u misli. Bilo je neobično videti njegovo poznato lice na ekranu. Koža koju sam tako dobro poznavala sada je bila samo bled skup piksela. Leonard mi je izgledao malo starije, kao da se protok vremena ubrzao otkako mi je poslednji put dodirivao telo i usne. Najverovatnije se radilo samo o efektu udaljenosti koji nam je nametao da ovako komuniciramo. Čim mi je ta misao pala na um, osetila sam snažan nalet olakšanja i nežnosti prema njemu. Počela sam bolje da shvatam zašto me se odrekao.

On se žrtvovao zbog mene. Nije bilo obrnuto. Olujni oblaci u mom srcu su se najzad razišli.

Upravo sam se spremala da mu saopštim da sam u Australiji kad je Leonard progovorio.

- Nisi se nimalo promenila - rekao je. - Tako si ljupka.

- Pa hvala ti.

Naglo sam zadigla tanku spavaćicu i pokazala mu grudi. Na drugoj strani sveta Leonard se nasmešio.

- Ni one se nisu promenile - primetio je. - Božanstvene su kao uvek.

- Pa - naglasila sam - možda sam mlada, na šta me često podsećaš, ali teško da će mi ikad zatrebati veći grudnjak. Takva sam kakva sam.

- Uvek si bila nestašna, zar ne?

Klimnula sam glavom.

Još jednom sam mu čestitala Božić i prekinula vezu. Znala sam da nikad više neću videti Leonarda. Dao mi je slobodu. Zauvek.

Kao uvek, nebo se otvorilo u pola pet i sručila se jaka kiša, pročišćavajući vazduh i grad. Do večeri se ponovo razvedrilo. Rekli su mi da kišna sezona obično traje sve do maja.

Bilo je novogodišnje veče. Pokušala sam da organizujem nešto s kolegama s posla, ali svi su imali porodične obaveze. Biće to još jedno samotnjačko veče.

Dok sam razmišljala o proteklim godinama i raznim avanturama, o tužnim i radosnim događajima, besciljno sam šetala tržnim centrom u Ulici Smit, gde je većina radnji bila zatvorena. Privukla me je riva.

Na plaži se nalazio bar koji je uveče radio i kao restoran. To mesto mi se veoma dopadalo. Bilo je jednostavno i mirno, a njegovo osoblje je bilo ljubazno i nije pokazivalo preteranu radoznalost. Počela sam da uživam u malim barovima, u posmatranju ljudi i u pokušajima da pogodim čime se bave,kakva im je prošlost i životna priča. Nekad sam to radila u fetišističkom klubu u Londonu pre nego što me je Ona uključila u akciju.

86

Izmišljala sam složene priče, pa i cele romane, o posetiocima čije smo neobične želje ispunjavali. Nije bilo ničeg lošeg u tim nagađanjima, samo sam se zabavljala.

Naravno, gosti ovog bara nisu bili tako živopisni. Tu su bili hipici u prolazu, svi po istom kalupu. Dolazili su i stariji meštani, koji su odavali utisak da nikad nisu mrdnuli sa australijske Severne teritorije i da su potpuno srođeni s tom zemljom i morem. I na kraju, nemirna omladina obučena onako kako su mislili da se oblače trendseteri u dalekim velikim gradovima. Uglavnom su grešili, pokazujući svoje blaženo neznanje.

Ali za mene je svaki dan nosio neku novu priču. Možda bih jednog dana mogla da pišem o njima.

Spisateljica Lili.

Lepo zvuči.

Terasa restorana okružena palmama imala je velike bele suncobrane i pogled na okean žive plave boje.

Posebna draž tog mesta bila je u tome što nikome nije smetalo ako sednete za šank, ili u neki tih kutak, pijuckate pivo i razvlačite ga satima. Danas su imali više posla. Osoblje je pripremalo stolove, balansiralo s velikim belim poslužavnicima, raspoređivalo čaše i pribor za jelo i male posude za sveće. Pretpostavila sam da im je novogodišnja noć jedna od važnijih poslovnih prilika u godini.

Prvi gosti te večeri počeli su da stižu. Ja sam utočište bila našla u jednoj maloj niši. Naručila sam još jedno pivo i zatražila jelovnik sa sendvičima. Nisam bila raspoložena za pun obrok. Bar je nudio više vrsta sendviča i slične brze hrane.

Posmatrala sam kako se lokal puni. Teri, mlada konobarica koja me je posluživala te večeri, završila je smenu. Zamenio ju je Stelios, stariji konobar s jakim grčkim akcentom. Jednom me je ponosno i s očinskom zabrinutošću obavestio kako u tom restoranu radi duže od dvadeset godina.

- Nemate velikih planova za večeras, gospođice Lili? -upitao me je mršteći se što sedim sama u svom kutku.

Klimnula sam.

- Prava šteta za tako lepu devojku. Nemaš dečka, nemaš nekog muškarca?

Trepnula sam i iskezila se.

- Ah, žena puna tajni. Onda ću vas ostaviti.

Otišao je na terasu da primi porudžbinu i ostavio me u mojoj improvizovanoj osmatračnici.

Kad sam popila pivo, poručila sam kafu. Polagano sam grickala sendvič sa ćuretinom i čatnijem, sanjarila i gledala goste, stare i novopridošle dok su dolazili i odlazili.

Jedan stariji par za stolom pored ulaza na terasu uživao je u velikoj porciji ostriga. U njima je bilo nečeg starovremskog i šarmantnog, ali sam opazila i naznake skrivene opasnosti. Istina, nisam tačno mogla da odredim šta je posredi, niti da smislim pravu priču o njima. Izgledali su kao stari razbojnici, opušteni, uglađeni, ovozemaljski.

Stelios je prošao pored mene s tri šolje kafe na poslužavniku. Spustio je moju i produžio do stola starog para i po služio ih. U tom trenutku menadžerka bara, koja je izdaleka motrila na sve, uključila je ozvučenje iza šanka. Zanosni zvuči razlegli su se terasom. Poznate melodije su se prelile na plažu provlačeći se između malih svetiljki koje su visile s drveća. Sve je izgledalo kao na razglednici, doduše, kičastoj. Prva numera bio je valcer.

Plesni podijum od bambusa na kraju terase nastavljao se u pesak.

Videla sam kako stariji par okreće glavu prema plesnom podijumu kad su neki od mlađih gostiju počeli da ustaju od svojih stolova i kreću prema bambusovom podijumu. Ispratila sam njihov pogled i opazila visoku plavokosu kratke kose i njenog partnera, grubog muškarca sportske građe u farmerkama i beloj košulji, kako idu držeći se za ruke, a onda su zaplesali. Nisam ih primetila ranije jer je njihov sto bio šankom zaklonjen od pogleda.

Stariji par je počeo da se došaptava, kao da komentarišu zgodne pridošlice. Žena je nosila skromnu belu haljinu do kolena i baletanke kako se njena visina ne bi previše isticala.

Dugačke ćilibarske naušnice bile su savršeno usklađene s dubokim smaragdnim tonovima njenih noktiju.

Zaplesali su.

Iako joj je kosa bila mnogo kraća nego kad sam je poslednji put videla, odmah sam je prepoznala. Bila je to plesačica čiji sam nastup gledala u seoskoj vili i koju sam kasnije videla s Vigom Frankom i Samer Zahovom na Grejsonovoj privatnoj izložbi u Sautverku.

Nema sumnje da je to bila ona.

Kao da joj je kratka kosa ublažila crte lica i ledena princeza u njoj se istopila. Plesala je sa svojim partnerom kao da osim njih na terasi nema ni žive duše. Lebdeli su iznad bambusovog podijuma nesvesni svog okruženja. Nisam mogla da odvojim pogled od njih.

87

Opčinjena, počela sam da zamišljam njihovu priču i nedaće kroz koje su oboje prošli pre dolaska u Darvin.

Mašta mi se razbuktala. Međutim, ljudi često govore da je stvarnost čudnija od uobrazilje, pa sam se nasmešila zamišljajući šta bi ovaj par plesača mogao da pretpostavi o meni i mojoj prošlosti kad bismo zamenili uloge.

Kladim se da ništa što bi smislili ne bi moglo da nadmaši svu neobičnost stvarnosti.

Posle nekoliko pesama vratili su se za sto, platili račun i otišli. U međuvremenu je otišao i onaj stariji par, ali ja ih nisam videla kako odlaze jer sam bila izgubljena u luckastim razmišljanjima. Kafa mi se ohladila i nije mogla da se pije.

Kako je veče odmicalo, shvatila sam da je polovina stolova na terasi prazna. Bilo je vreme da krenem kući.

Mahnula sam Steliosu dok sam izlazila i on mi je uzvratio osmehom.

- Srećna Nova godina! - doviknuo je kad sam izašla na mali parking gde sam bila ostavila bicikl. Pogledala sam na sat. Ostalo je još pola sata do ponoći. Mogla bih da se vratim u sobu i gledam slavlje na televiziji.

Kad sam stigla do kuće, kroz senke sam primetila tamnu priliku izvaljenu na stepeništu. Opsovala sam u sebi pomislivši da je to neki pijanac. Samo sam se nadala da neće biti nasilan kad ga zamolim da ode.

Prišla sam gurajući bicikl, spremna da gurnem uspavanu skitnicu kako bih ga probudila. Onda sam pored njega ugledala kofer.

Prilika se pokrenula u tami i pogledala me. Najbliža svetiljka je bila nekoliko kuća odatle, pa sam morala da žmirkam ne bih li bolje videla.

- Lili! Hvala bogu!

- Nile?

- Da, to sam ja - dahtao je. Gledao me je prestravljeno. -Mislio sam da si nekud otputovala za Novu godinu i da sam uzalud prevalio toliki put.

Bila sam zatečena. Imala sam milion pitanja.

- Koji ćeš ti đavo ovde? - bilo je sve što sam uspela da kažem tako smetena.

- Došao sam - mirno je rekao Nil.

88

KUĆA BAMBUSOVIH LUTAKA Nespretno se podigao na noge.

- Došao si? - tupavo sam ponovila. - Čak ovamo? Zbog mene?

- Da. Došao sam zbog tebe.

- Ali...

- Samo umukni i poljubi me - odgovorio je i privukao me u zagrljaj.

Rečenica je bila čist kliše iz holivudskih filmova, pa sam prasnula u smeh. Dok su mi usta bila blago otvorena Nil me je nenadano poljubio. Palacajući jezikom kliznuo mi je preko zuba. Na svoje iznenađenje, osetila sam kako mi drhtaj potresa telo.

- Oh - rekla sam zapanjeno.

- Oh, Lili — zastenjao je i počeo strasno da me ljubi. Usta su mu bila topla i vlažna a usne su nam se stopile u žestokom skladu. Jezici su nam nežno plesali, balansirajući na granici između zadirkivanja i preterivanja i nikad je ne prelazeći.

Zario mi je prste u kosu i tako me čvrsto privio uz sebe da sam pomislila kako ću uskoro početi da se otimam ne bih li udahnula malo vazduha. Nil kao da je pokušavao da me usisa u sebe. Teturali smo se na stepeniku ispred kuće pripijeni, kao da želimo da prožderemo jedno drugo. Ščepala sam ga za ručne zglobove, sklonila mu prste iz svoje kose, podigla mu ruke iznad glave i gurnula ga uz vrata. Za to vreme iz grla mu se otelo duboko režanje ispunjeno životinjskim zadovoljstvom. To me je toliko raspomamilo da sam spustila torbu i zaboravila na prvobitnu nameru da iskopam ključeve i uđemo u stan. Umesto toga sam se svom snagom pribila uz njega primoravši ga da raširi noge i napravi mesta za moje kukove. Zaronio mi je glavu u vrat i počeo žestoko da mi sisa kožu. Oslonila sam se na njega uživajući u tome dok mi je krv jurila žilama. Nisam imala „šljivu” još od studentskih dana, pomislila sam zabavljena tom činjenicom. Međutim, ta misao je brzo isparila čim sam osetila njegovu nabreklu budžu kako mi pritiska butinu.

U tom trenutku sam, više nego išta na svetu, poželela da uzmem Nilovu kitu i osetim je celu u ustima.

Tihi povik razočaranja oteo mu se s usana kad sam prestala da mu stežem zglobove. Upitno je promrmljao kad sam mu ščepala kožni kaiš i počela da ga raskopčavam.

- Vidim da ću morati da ti zapušim usta - tiho sam rekla. On je ponovo zastenjao.

- Nabila bih ti svoje gaćice u usta - nastavila sam vragolasto - ali ih ne nosim. -I nisam ga slagala. Kad sam krenula iz kuće, ustanovila sam da mi je sav veš mokar jer sam zaboravila da ga unesem pre popodnevne provale oblaka.

On mi je zario nokte u ramena i udario glavom o ulazna vrata dok mu je novi drhtaj potresao telo.

Zabrinula sam se da sam ga navela da svrši pre nego što sam uspela da pogledam u njegovu budžu, ali nije bilo razloga za brigu. Nil je i dalje bio čvrst kao stena.

Pantalone su mu se srozale do gležnjeva. Uzela sam njegovu palicu u desnu šaku i spremila se da mu usnama obavijem glavić. Mirisao je sveže. Pomešan sa čistom kožom i sapunom s primesom limuna, osećao se mošusni miris muškarca.

Prevalio je ogroman put zbog mene i odjednom sam osetila snažan nalet ljubavi. On mi je stari prijatelj. I više od prijatelja. Htela sam da ga upoznam bolje, i to na svaki mogući način. Nameravala sam da to upoznavanje započnem na najiskonskiji, najprimitivniji način za koji sam znala. Što se tiče pušenja, nisam bila kao Lijana, koja je svoje muškarce pokušavala da proguta bezmalo cele.

Prvo, nisam baš bila iskusna u tome. Kad sam videla Nju kako puši robu s natpisom „Pojedi me” na onom balu, zaprepastila sam se. Opšte pravilo je bilo da gospodarice ne puše robovima. U svakom slučaju, ne govore o tome, i osim tada, nikad nijednu nisam videla da to radi javno. Leonard je bio toliko voljan da me oralno zadovoljava da mi je retko pružao priliku da mu uzvratim. Dagur je uživao kad mu puše, ali je uvek pokušavao da me prebaci preko sebe kako bismo se našli u pozi šezdeset devet. Ja u tom položaju nikako nisam mogla da se usredsredim. Još teže mi je bilo da namestim usta da ga obujmim a da ga zubima slučajno ne povredim.

Da li oralni seks pokazuje dominaciju ili potčinjavanje, pitanje je koje već dugo zaokuplja majstore bluda koji naširoko o tome pišu i raspravljaju na internet forumima. Naravno, ja sam uživala u tome da muškarca držim zarobljenog između usana i da on ne može da se pomeri čak i da to želi. Što se tiče spuštanja na kolena, prema tome sam bila ravnodušna. Ionako sam bila niža i krhkija od većina muškaraca kojima sam dominirala.

Osim toga, davno sam naučila da je mnogo važnije pokazati moć i podstaći druge na predaju nego položaj u kojem se nalazite u tom trenutku.

89

Kad sam uzela Nilovu alatku u usta, učinila sam to iz zadovoljstva. I iz njegovog i iz svog. Ništa više od toga. Njegova svilenkasta koža mi klizi u usta. Protresa me prijatan osećaj što sam ispunjena do kraja.

Preplavljuje me prisnost dok usklađujemo i održavamo ritam u stalnom kretanju napred-nazad. Prija mi njegovo stenjanje dok ga milujem. Taj čin je bio jednostavan, ali mi je pružao veliki užitak.

Zavukao mi je prste u kosu, ali me nije uhvatio za glavu kao što su uvek činili gospodari koje sam gledala u klubu, ili kao što je Liroj učinio Lijani. Nežno mi je milovao uvojke dok sam mu lizala poveću budžu i kružila mu jezikom po brazdi glavića.

Kolena su me zabolela od klečanja na kamenom stepeniku, pa sam prešla u čučanj. Nil je zastenjao kad sam promenila položaj. Dok sam to radila, slučajno sam mu dublje usisala kitu i glavić mu se očešao o grublju sluzokožu nepca.

- Sviđa ti se to, je li? - rekla sam prigušenim glasom, s kitom u ustima.

- O bože - stenjao je. - Sviđa mi se sve što mi... - Poslednja reč se izgubila dok je uvlačio vazduh kad sam ga uhvatila za muda i noktima lagano prešla preko osetljive kože. On me je malo jače stegao za kosu i počeo da me navlači na dugačku karu, zavlačeći mi je dublje u usta.

Zvuči proslave su dopirali do nas i odjekivali ulicom. Pijanci su tumarali okolnim stazama u potrazi za svojim kućama. Prošla su kola kroz čije je prozore treštala pesma „Khe Sanh” benda Kold čizel. Topao povetarac mi je pomilovao ramena ublažavajući pritisak stalne vlažnosti. U ovo doba godine vazduh je u Darvinu bio težak, i uvek je bilo na ivici provale oblaka, ili besne oluje. Tu nije bilo nekog naročitog noćnog života, pa je čak i u novogodišnjoj noći pola grada sedelo zavaljeno u stolice na svojim verandama, pilo pivo i slušalo stalni kreket žaba. Moji susedi su se okupljali na svom tremu u iščekivanju vatrometa. Bez sumnje su jasno mogli da vide moju glavu kako poskakuje uz Nilove prepone, ali mene nije bilo briga.

Novogodišnje veče. Nil i ja smo ih nekoliko proveli zajedno tokom studiranja na Univerzitetu Saseksa, ali nikad nije bilo ovako. Uvek sam ga izbegavala kad bi sat otkucao ponoć u strahu da će pokušati da me poljubi, a ja neću znati šta da radim. Kako je ironično što sam toliko vremena u fetišističkom klubu provela ovladavajući tehnikama mučenja i ponižavanja muškaraca, ali se nikad nisam zaista navikla na to da me oni obožavaju.

Začuli su se glasni povici kad je počelo odbrojavanje. Malo sam se povukla i uhvatila Nilovu budžu draškajući ga dlanom napred-nazad uz kružne pokrete. Pomerala sam glavu u istom ritmu i palacala mu jezikom po vrhu glavića.

- Pet, četiri, tri, dva... - horski su odbrojavali gosti u kući pored nas.

Na „jedan” sam ovlažila prst i zavukla mu ga u dupe ne narušavajući ritam drkanja i pušenja.

- Jebote! — povikao je dok mu se telo treslo. Mlaz vrele sperme mi je završio duboko u grlu, a susedi su povikali: -Srećna Nova godina!

Nisam ga puštala iz usta i milovala sam mu butine dok nije prestao da drhti. Onda sam se odmakla i oblizala usne.

- Srećna Nova godina - veselo sam kazala smešeći mu se. Noge su mi se tako ukočile da nisam bila sigurna hoću li moći da ustanem.

- Lili, oh, Lili - najzad je došao do daha. - Dođi ovamo.

- Ne moraš da me ljubiš - promrmljala sam, svesna da mi je u ustima ostao ukus soka njegovog orgazma.

- Hoću da te poljubim. Hoću da te ljubim zauvek.

Pritisnuo je usne na moje.

- Sad bi verovatno trebalo da uđemo u kuću - rekla sam. - Pre nego što susedi počnu da nas snimaju.

Ključevi su mi bučno zveckali što je bilo u kontrastu s lakoćom tog trenutka i spetljala sam se otključavajući.

- Lili - rekao je sklonivši mi kosu i šapćući mi na uvo. Dah mu je bio topliji od vazduha, ali sam ipak zadrhtala. -Postoji nešto što sam oduvek želeo da ti kažem. Mogu li?

- Pa, još mi nisi rekao šta je u pitanju, ali dobro.

Napeto sam iščekivala. Iako je to bio Nil, najfiniji čovek kog sam dosad srela, nisam bila navikla da nekom prepuštam uzde.

- Opusti se - rekao je, a onda me je podigao u naručje. Sklonio mi je ruku s ključa, s lakoćom ga okrenuo, otvorio vrata nogom i preneo me preko praga.

Bio je navukao pantalone, ali ih nije bio zakopčao, pa su mu posle dva koraka ponovo spale do gležnjeva i poprilično omele naše napredovanje.

- Ovo ne ide baš onako kako sam zamišljao - rekao je sumorno dok smo se gegali i ja sam prasnula u smeh.

90

- Spusti me ili ću te izudarati po dupetu - rekla sam tobože goropadno.

- Ako je tako - odgovorio je - nikad te neću spustiti. Nadam se da ti je udobno.

- Jasno mi je. Ti bi zaznu.

- Zaznu?

- Ne pravi se naivan. Kao da nisi visio na internetu čitajući o sadomazohizmu otkako si me video s bičem u rukama. Zazna. To je zabavna kazna.

- Zar sve kazne nisu takve? - našalio se.

Setila sam se Nje i načina na koje je mučila robove. Meni to svakako nije izgledalo zabavno, ali ako sam nešto naučila od stupanja na scenu seksualnih nastranosti, to je bilo da svako ima svoju predstavu o tome šta jeste, a šta nije prijatno iskustvo. Za neke je čitava zabava bila u tome da trpe mučenje koje im gospodari prirede i što su muke bile manje, to je nagrada kasnije bila veća. Sve je to bilo veoma zamršeno, ali podsetilo me je na to da Nil i ja nikad nismo zaista razgovarali o tome šta svako od nas voli, a šta ne. On je nagovestio da želi da gospodarim njime. Ali nisam bila sigurna dokle mogu da idem i kako da se ophodim.

Pre nego što sam stigla da ga to pitam, on mi je lagano dlanovima pritisnuo grudi preko majice i počeo polako da kruži palčevima nadražujući mi bradavice. Istog časa su se ukrutile. Obožavala sam da se igraju mojim dojkama, a pošto su bile male, uvek bih se razočarala kada moji bivši momci ne bi obratili pažnju na njih onako kako bih ja to želela. Trebalo mi je vremena da naučim da kažem šta želim, ali moje želje nisu uvek bile u skladu s mojom savešću.

- Zar ti kofer nije ostao napolju? - zadihano sam upitala. Od uzbuđenja su trnci prolazili kičmom i bilo mije teško da trezveno razmišljam.

- Zabole me i ako ga neki dingo odnese - odlučno je odgovorio. Izvukao mi je majicu iz pojasa pamučne suknje i zavukao ruku pod nju. Obujmio mi je grudi i počeo da ih mesi. Posle svakih nekoliko pritisaka, lagano bi mi uvrnuo bradavice.

Imala sam osećaj da su mi grudi u potpunom skladu s pičkom. Naslonila sam se na njega i opustila se. Od svakog Nilovog dodira postajala sam sve vlažnija.

- Ne postoji ništa što ne želim da ti radim - rekao je. - Da radim tebi, sa tobom i za tebe. Gde ti je krevet?

Pribrala sam se tek na toliko da bih mu pokazala put ka spavaćoj sobi. On je svukao košulju preko glave i zbacio cipele i farmerke. Onda me je ponovo podigao i odneo me tamo. Nežno me je položio na krevet, kao da sam najnežniji tropski cvet s laticama koje treba dobro čuvati.

- Mogu li da te svučem? - bojažljivo je upitao. Pogledala sam ga. Stajao je u dnu kreveta i gledao me kao da sam već potpuno gola i zavaljena u ceremonijalnoj kadi s ružinom vodicom, pa možda čak i s krunom na glavi. Čudno sam se osećala što me tako idealizuje, ali mi je prijalo. Nema sumnje da bih se lako navikla na to.

Nil je sad bio potpuno go. Podigla sam se s kreveta da bih ga bolje osmotrila. Primetila sam da je vežbao, ali i dalje je bio onaj isti slatki, vitki Nil dečačke građe koga sam poznavala. Ne verujem da bi mogao da bude sav u mišićima čak i kad bi dizao tegove svakog dana do kraja života. Jednostavno nije bio takve građe. Na grudima je imao malo dlaka i nekoliko pegica boje bakra. Bradavice su mu bile svetloružičaste i potpuno ukrućene. Batina mu je bila još čvršća. Lupkao mu je o butine dok se nelagodno premeštao s noge na nogu.

- Ne — rekla sam - ne možeš da me svučeš.

Lice mu se oklembesilo.

- Prvo ću te zajahati.

Uhvatila sam ga za ruku i povukla ga prema sebi. Nesigurno se uspentrao na krevet preko mene. Čim je počeo da se spušta, prevrnula sam ga na leđa.

- Uh - rekao je iznenađeno - jača si nego što izgledaš.

Iscerila sam se. - Zažmuri - naložila sam mu. - Reći ću ti kada da otvoriš oči.

Poslušao je, a ja sam skočila i odjurila do ormara. Na dnu sam držala skrivenu torbu s igračkama i drugim priborom koji sam prikupila tokom poslednjih nekoliko meseci u Londonu i koji sam nevoljno donela ovamo.

Kaiševi su mi bili jedan od najdražih rekvizita jer sam i dalje nesigurno baratala konopcem. Teško je gospodariti ako ti se prsti stalno zapliću i ako svaki čas moraš da koristiš priručnik kako bi pravilno vezao čvorove.

Nil je siktao od iščekivanja dok sam mu oko zglobova na rukama i gležnjeva obmotavala postavljene kaiševe. Raširila sam mu ruke i noge preko kreveta i krajeve kaiša čvrsto vezala za uzglavlje i podnožje kreveta.

Podesila sam ih tako da može malo da se vrpolji, ali da ipak ne može da promeni položaj.

Kita mu je stajala ukrućena i uperena naviše kao strela koja traži metu. Iskopala sam kondom iz noćnog ormarića. Onda sam s kondomom u zubima počela poput mačke da puzim prema njemu preko kreveta, iako je on i dalje žmurio. Moja dominantna strana je nadvladala. To je bilo kao uzimanje novog obličja, stavljanje

91

maske, ali ne radi skrivanja. Lak prelazak u drugu stranu ličnosti. Kao kad rasklopite babušku i unutra nađete još jednu, skoro istovetnu, ali ipak drugačiju u najsitnijim, ali važnim detaljima.

Spustila sam glavu i lagano mu dunula u glavić, ali ne približavajući se toliko da bih ga dodirnula usnama.

- Hmmm - promrmljao je. Kapci su mu zaigrali.

- Ne otvaraj oči! - zarežala sam. Naježio se od mog grubog glasa. Otvorila sam kondom i Nil je zadrhtao.

- Šta hoćeš? - upitala sam ga. - Reci mi.

- Bilo šta - rekao je. - Šta god ti hoćeš, Lili. Hoću sve. Umirem za tobom.

- To je dobro - prokomentarisala sam. - Nego, možeš li da budeš određeniji? Šta hoćeš u ovom trenutku?

Postavila sam mu kondom na vrh alatke kako bi mogao da ga oseti.

- Dođavola, jebi mi! Zajaši me ako želiš, zajaši me!

- Molim te - podsetila sam ga.

- Molim te. Molim te, Lili, zajaši me, natakni mi se na kitu. Hoću da je jašeš.

- Dobro onda - ležerno sam kazala i nasmešila se dok se on izvijao i izdizao kukove pozivajući me.

Usnama sam mu spustila kondom niz kurac iako mrzim ukus gume. Tom triku me je naučila Lijana u kuhinji našeg brajtonskog stana koristeći bananu kao penis, i ta zamisao me je oduvek privlačila. Istina, ovog puta sam i rukom proverila da li je kondom dobro namešten.

Lako je kliznuo u mene, kao što nož prolazi kroz med.

-Jebote, kako si vlažna!

- Otvori - naredila sam i pogledala pravo u Nilove oči. Zanesene. Na licu mu se videla čežnja, čuđenje i još nešto. Da li je to bila ljubav? U drugim okolnostima bih možda bila uznemirena ogromnom snagom tih osećanja, ali u tom trenutku i na tom mestu, dok me je njegov kurac tako ispunjavao, njegov pogled me je samo još više uzbudio.

Odlučno sam dočekala njegov pogled i počela sve jače da se nabijam na njega. On je toliko napeo kaiševe da sam se uplašila da će polomiti krevet i povrediti nas oboje. Međutim, izdržali su i krevet i kaiševi. Ja nisam prestajala da se nabijam na Nilovu alatku dok je on vrištao od požude i uzbuđenja, a ja sam vrištala s njim.

Zabole me za susede.

- Reci mi šta hoćeš.

Nije odgovorio. Prevrnuo je očima. Bio je izgubljen u vrtlogu osećanja.

Podigla sam ruku i ošamarila ga.

- Oh, jebote, to! - povikao je. - Uradi to opet. Uradi to opet.

Ošamarila sam ga i po drugom obrazu a on je još jače zategao kaiševe dok sam mu poskakivala na kiti, jahala ga, gospodarila njime, zadovoljavala se. Počela sam jače da se trljam o njega, pritiskajući mu klitoris o stomak.

- Hoću da te vidim. Hoću da ti dodirnem sise - stenjao je omamljen njihanjem i poskakivanjem mojih dojki ispod majice. Ponovo je uzaludno povukao kaiševe, a onda se predao i svu snagu uneo u pomeranje kukova u susret mojima.

- Nećeš se osloboditi dok ja to ne dozvolim - upozorila sam ga.

- Ne želim da me ikada oslobodiš - rekao je. - Hoću da budem tvoj. Tvoj kućni ljubimac. Tvoja igračka. Šta god ti hoćeš.

Smeđezelene oči su mu se gubile u vrtoglavom zanosu, preplavljene osećanjima i ljubavlju. Tad sam shvatila da će me Nil bezuslovno voleti šta god da mu uradim. Voleće me zauvek.

Odjednom sam stala i poljubila ga.

- I ja hoću da budem tvoja, dragi - prošaptala sam. On se stresao i svršio u mene.

-Jebem ti! Izvini - kazao je. - Uzdržavao sam se, ali ti si me jednostavno... izludela.

- U redu je — nasmejala sam se saginjući se da ga odvežem. — Imamo celu noć. I dan. Čitave nedelje praktično nismo izlazili iz mog stana osim u nabavku hrane i pića. Najveći deo vremena provela sam izležavajući se u krevetu dok mi je Nil donosio komadiće svežeg manga i papaje i hranio me prstima.

- Ostaješ ovde veoma kratko - rekla sam mu. - Trebalo bi bar da ti pokažem Darvin, čak i ako nećeš stići da vidiš veliki deo grada.

—Jebeš Darvin - odgovorio je Nil. - Jebeš sve. Samo hoću da te tucam, Lili.

Za sve vreme otkako ga poznajem nisam čula da toliko psuje, ali zaista je mislio ono što je rekao. Fircali smo se u svim mogućim pozama, a dodali smo i neke nove. Isprobala sam na njemu sve sprave koje sam imala.

92

Konopac, bič, batinu, krznene rukavice, pa čak i komplet za električnu stimulaciju, poklon od Loralin, koji je samim izgledom uterivao strah u kosti. Nil je bio spreman da proba sve, ali oboje smo najviše uživali u dodiru naših koža. Obožavao je da ga lupam po dupetu i da ga oborim ispod sebe, a onda mu sednem na budžu kao da se on tu ništa ne pita. Voleo je da ga uzimam.

- Samo zamisli da si drumski razbojnik - rekao je pokušavajući da mi objasni šta ga toliko loži u tome da ga neko savlada.

- A ti si fina mlada dama u pocepanom prsluku? - upitala sam. Posle toga nisam mogla da se uozbiljim i pala sam preko njega umirući od smeha.

- Zašto ovo radimo? - upitala sam ga jedne noći pošto sam ga šibala po dupetu dok me ruka nije zabolela, a onda smo se na drvenom kuhinjskom podu tucali kao životinje.

On me je, kao i uvek, čvrsto držao u naručju i milovao me po kosi.

- Jer se seks ne svodi samo na jebanje - mudro je odgovorio. - Bez obzira na to koliko volim da te krešem, seks je više od toga.

Nil je pokušao da me ubedi da se vratim u London s njim. I dalje je radio u onoj agenciji za odnose s javnošću i samo je uzeo kratak odmor kako bi došao u Australiju.

- Ali ako ti nećeš da se vratiš, Lili, bez razmišljanja ću dati otkaz. Ništa mi nije važno ako nemam tebe.

Ja sam prema njemu gajila ista osećanja i jedino me je čudilo što to nisam ranije shvatila. Prijalo je za promenu živeti u Australiji, ali ja sam bila stvorena za hladnoću, a ne za toplo vreme. Bila sam previše melanholična da bih živela pored plaže, čak i ako je ona prepuna opasnih stvorenja zbog kojih je zabranjeno kupanje.

Uspeli smo da nađemo kartu u jednom smeru kako bih mogla da putujem s Nilom. Morali smo da presedamo u San Francisku. Nikad nisam bila u tom gradu koji je uvek imao posebno mesto u mojim maštarijama. Govorilo se da su njegovi stanovnici razuzdani i bezbrižni. Smatrala sam da bih se na svakom takvom mestu osećala kao kod kuće. Ako se baš i ne bih osećala kao kod kuće, sigurno bih se dobro provela.

Nameravali smo da se tamo zadržimo četrdeset osam sati i malo upoznamo grad.

Loralin sam imejlom obavestila da se vraćam u Englesku i prenela joj koliko sam uzbuđena zbog dva dana pauze koje smo uspeli da uglavimo između dugih letova. Ona je bila Amerikanka i nekad je živela u San Francisku, pa sam je zamolila da nam preporuči mesta koja vredi posetiti, osim uobičajenih turističkih znamenitosti kao što su Golden gejt i Hajt Ešberi.

Hotel koji nam je našla putnička agencija nalazio se u senci kule Koit, u dosadnom, poslovnom delu grada. Jedno od naših prvih odredišta bio je zaliv. Bio je krcat radnjama u kojima su jemčili da ćemo naći biser u nekoj od ostriga koje odaberemo sami. Svečano sam odabrala jednu ostrigu i dok su je otvarali preda mnom, bila sam uzbuđena kao devojčica na božično jutro i nervozno stiskala Nilovu ruku. U njoj je zaista bio biser, ali više nego bedan, majušan i crn, bez imalo sjaja. Biseri u Darvinu su bili mnogo lepši. Posle toga smo otišli u Kinesku četvrt, koja mi je donela još jedno razočaranje. Bila je daleko manje živopisna i mnogo manja od one u Londonu. Čak su i obroku koji smo pojeli u prepunom ogromnom restoranu nedostajali ukusi i raznovrsnost Ulice Džerard.

Kad je došlo veče, bila sam iscrpljena i nimalo raspoložena za lutanje gradom.

- Hajde - navaljivao je Nil. - Moramo što bolje da iskoristimo vreme.

Zabrundala sam. Sve više me je hvatala nervoza.

- Hajde da posetimo neko od mesta koja ti je Loralin preporučila — predložio je.

Odštampala sam njen odgovor pred polazak iz Darvina. Spisak nije bio dug. Pažnju su nam privukle dve adrese. Činilo se da se do oba mesta lako može stići peške od našeg hotela. Nismo imali snage da putujemo na drugi kraj grada. Sudeći po mapi koju sam pomoću mobilnog telefona našla na internetu, jedno od tih mesta bilo je blizu čuvene knjižare Siti lajts, koju smo jutros bili posetili. Ta knjižara je bila među glavnim atrakcijama San Franciska koje su turisti obavezno posećivali. Tamo sam čak našla i zanimljivu polovnu knjigu, koju sam nameravala da čitam tokom leta za London.

Loralin nam je dala samo naziv lokala, „Kuća bambusovih lutaka”, i adresu. Drugo mesto koje nam je preporučila bio je italijanski restoran „Buka di Bepo”. Insistirala je da tamo jedemo u prostoriji posvećenoj papi, ili u prostoriji posvećenoj Madoni. Pošto nijedno od nas nije bilo gladno, odluka je pala.

- Šta li je to? - upitao je Nil. - Nemam pojma, ali poznajući Loralin, sigurno je nešto zanimljivo.

Sumnjičavo me je pogledao. Ne znam zašto, Loralin nije bila po njegovom ukusu.

93

„Kuća bambusovih lutaka” bila je neupadljiva zgrada od crvene cigle, samo jedan blok od Kineske četvrti, na strmom brdu gde nisu saobraćali tramvaji.

Na običnim drvenim vratima stajao je samo broj: 19. Nije bilo nikakvog imena ili znaka koji bi ukazivali šta se nalazi unutra.

Pozvonila sam. Špijunka se zamračila kad joj je neko prišao s druge strane vrata.

- Da? - neko je tiho i oprezno progovorio.

- Je li ovo „Kuća bambusovih lutaka”? - upitala sam zabrinuto se okrećući da pogledam ulicu iza sebe i proverim da me neko ne sluša. Sve je delovalo smešno melodramatično.

Nisam mogla da odredim da li je tajnoviti glas dolazio od muškarca ili od žene. - Samo s pozivnicom odgovorio je.

Nil me je blago ćušnuo, predlažući da odustanemo i nastavimo dalje.

- Loralin Vilmington nam je preporučila ovo mesto - kazala sam. - Mi smo njeni prijatelji.

Usledio je trenutak tišine, a onda su se vrata najzad otvorila te smo mogli da uđemo. Primila nas je visoka, mršava žena u crnom muškom fraku, svečanoj košulji i vulgarnom homburškom šeširu. Stajala je u dugačkom, slabo osvetljenom hodniku.

- U redu je - kazala je. Mahnula je neverovatno dugom rukom pokazavši nam da prođemo hodnikom do stepenica, gde je osvetljenje bilo bolje.

Na vrhu stepeništa bila su još jedna vrata. S druge strane je dopirala muzika. Otvorila sam vrata i ušli smo.

Našli smo se u osrednjoj prostoriji nalik na zatvoreni klub s dugim šankom na jednom kraju. Iznad šanka nizale su se police s raznim pićem i čašama. Šankerica je nosila beretku i besprekorno čistu belu majicu. Čak je izgledala kao ja, blede puti, niska i mladolika. Pošto je bila za šankom, a uz to i udaljena od mene, nisam mogla da vidim nosi li suknju, pantalone, ili bilo šta, kad smo već kod toga. Nije imala tetovažu suze, ali je bila skaredno slična meni. Toliko je ličila na mene da, kad je okrenula glavu prema nekoj mušteriji, nisam odmah primetila živopisnu spiralu koja joj se od desnog uveta spuštala sve do ramena, pre nego što se vijugavo izgubila ispod bele tkanine majice.

Mogla sam samo da nagađam dokle seže ta reptilska tetovaža. Po njenom držanju sam pretpostavila da je od onih koji bi se tetovirali niz celu stranu tela, sve do stopala. Skoro da sam osetila ljubomoru. E tako se izražava buntovništvo.

Pošto sam odvojila pogled od nje, osmotrila sam ostatak prostorije nesvesna da me Nil vuče za ruku.

Opazila sam niskih stolova i crvene niše duž zidova. U njima su sedeli ljudi tiho ispijajući piće i većina njih nas je sada proučavala.

Tek tad sam shvatila da su svi gosti žene.

Pozdravio nas je nečiji glas.

- Dobrodošli u „Kuću bambusovih lutaka”. - Bila je to jedna starija žena. Pretpostavila sam da joj je četrdesetak godina. Nosila je pripijen crn kimono s tankim zlatnim linijama. Kroz prorez na kimonu videla se zategnuta, lepo oblikovana noga u crnim čarapama. Imala je cipele Kristijana Lubutana s visokom potpeticom.

Te crvene donove bih svuda prepoznala, mada sebi nisam mogla da ih priuštim. - Pretpostavljam da ste ovde prvi put?

Klimnula sam.

Prezrivo je pogledala Nila.

- Ovo je tvoj mladić? — upitala me je pokazujući na Nila. On je nervozno stajao i očigledno se osećao kao riba na suvom.

Potvrdila sam, iako me je zanimalo zastoje rekla „tvoj mladić”, umesto da jednostavno pita je li sa mnom, mada je i to bilo očigledno.

- To je dozvoljeno — kazala je.

- Dozvoljeno?

- Postoje pravila - dodala je dok joj je slabašan osmeh titrao na usnama. Odmerila je Nila kao da je grlo na stočnoj pijaci. On se nelagodno vrpoljio.

Mora da sam izgledala zbunjeno, pa je ona nastavila. - Je li tvoj rob za ličnu ili za opštu upotrebu?

Onda mi je svanulo. Loralin se grubo našalila sa mnom pošto je čula da ću putovati s Nilom. Poverila sam joj u kakvu smo se čudnu vezu upustili Nil i ja. Za nju je sve ovo bilo samo igra.

Nil me je očajnički pogledao jer je i on počeo da shvata šta se dešava. Preklinjao me je očima.

- Lični - brzo sam rekla. - Je li to u redu?

94

Ako je bila razočarana, žena u kimonu to nije pokazala. - Naravno. - Zastala je. - Mogu li, u tom slučaju, da dobijem vaše uveravanje da je mladić propisno obeležen?

Razrogačila sam oči.

- Mreža insistira da lična svojina bude obeležena - odvratila je.

- Obeležena?

- To onda znači da nije obeležen?

- Hmmm... Nije.

- U tom slučaju možemo ga slobodno koristiti za našu zabavu i zadovoljstvo. Zar vas Loralin nije upozorila na to?

- Nije.

- To je veoma nevaljalo od nje, ali takva je Loralin. Svaki posetilac „Kuće bambusovih lutaka” oduvek je morao imati tetovažu kao znak raspoznavanja.

Nil i ja smo pogledali oko sebe. Zaista, svaka od prisutnih žena imala je tetovažu. Na licu, na ramenima, rukama, laktovima. Neke tetovaže su bile vidljive, a druge su virile ispod odeće.

Nil je progutao knedlu. Prošaptao mi je na uvo da ne dolazi u obzir da mu tetoviraju lice. Žena ga je čula.

- Tetovaža roba mora biti na takvom mestu da samo njegov vlasnik zna za nju - objasnila je.

Nil me je načas pogledao pa se opet usredsredio na nju.

- Učiniću to - odlučno je rekao.

- Šta?! - odgovorila sam. - Ne, idemo odavde. Ovo nije pravi način da se uradi nešto što ćeš nositi do kraja života.

On je značajno pogledao moju suzu i izvio obrvu. Nil je bio u pravu. Što se toga tiče, teško da sam mogla nešto da prigovorim ili da delim savete.

- Tvoj sam, Lili. Hoću da zauvek budem tvoj. Hoću da budem obeležen.

- Imamo odličnog majstora u klubu - rekla je žena. - Pođite za mnom. - Nije delovala ni najmanje iznenađeno Nilovom reakcijom.

Odveli su nas u drugu prostoriju.

- Ovo je Nibls - rekla je žena predstavljajući nam nisku devojku kratke kose koju je krasio dečački šarm.

Imala je svetloplave oči, minđušu u nosu i cvetove istetovirane sa strane obeju nogu. Pogledala nas je pomalo radoznalo.

- Momak - objavila je žena u kimonu.

Nibls je zadržala odstojanje i isti, poslovan izraz lica. Ustala je sa stolice i izašla iz sobe po opremu. Vratila se za minut, tokom kojeg nijedno od nas nije progovorilo.

- Bila sam veoma nepristojna - rekla mi je starija žena otkravljujući se. - Nisam se predstavila. Ja sam madam Violeta. - Nila nije ni pogledala kao da ne zaslužuje da mu se posveti pažnja.

—Ja sam Lili. - Nisam predstavila Nila jer sam znala da se to od mene ne očekuje. Počela sam da shvatam pravila „Kuće bambusovih lutaka”.

Nibls se vratila iz sporedne prostorije s osrednjim „Samsonajtovim” koferom u metalnom okviru. To je bila njena oprema.

Ispratila je pogled madam Violete i okrenula se prema Nilu, a onda ga odmerila. Iz njenih prozračnih očiju izbijala je okrutnost.

- Pa? - upitala je obraćajući se samo meni.

Madam Violeta mi je pomogla. - Gde želiš da ga obeležiš i kako? — Ta odluka je bila na meni. Donela sam je jasno i brzo, ne hajući za Nilov paničan izraz lica.

- Na dupetu - rekla sam.

Madam Violeta, Nibls i Nil su bez daha čekali šta ću sledeće reći.

- Moj inicijal. L kao Lili.

Primetila sam kako preko Niblsinih skerletno našminkanih usana prelazi laki drhtaj razočaranja kao da se nadala žigu koji mnogo više ponižava, i to na nekom još sramotnijem mestu. Međutim, to ju je brzo prošlo.

Nadula je obraze, otvorila veliku pljosnatu torbu od kože i izvadila instrumente na jedan nizak sto. Neke sam prepoznala. Drugi su mi izgledali kao da su iz nekog medicinskog horora ili kao da ih je smislio Dejvid Kronenberg. Nil je progutao knedlu i zadržao dah.

Madam Violeta i Nibls su s iščekivanjem pogledale u Nila. On je stajao kao kip, beo kao krpa.

- Neće biti strašno - tiho sam mu rekla. - I neće mnogo boleti. Prošla sam to, znaš, i to na licu.

- Hajde, momče — odsečno je rekla Nibls.

95

Nil kao da je nije razumeo.

- Reci tvom dečku da se svuče, Lili.

Nil je tada shvatio da je tačka posle koje nema povratka davno pređena. Svukao je svetlosmeđi sako sašiven po meri i prebacio ga preko naslona stolice. Spremao se da raskopča i svilenu plavu košulju kad je madam Violeta zapovednički povikala: - Ne! Samo pantalone. Ne želimo da vidimo tvoje slabašne grudi.

Jedva sam se uzdržala da se ne pobunim. Nil nije bio mišićav kao dizač tegova, ali nije bio ni mršavi kilavko.

Postajao je sve više svestan upornih pogleda triju žena. Bojažljivo je spustio ruke na kožni kaiš i otkopčao ga. Onda je otkopčao šlic i skinuo pantalone. Ostao je samo u uskim gaćicama. Više nije oklevao, kao da se već pomirio sa sudbinom. Gaćice je brzo svukao.

Ni ovog puta nisam mogla a da se ne divim njegovim skladnim i jedrim guzovima kad se sagnuo.

Ispravio se i ugledale smo njegovu dugačku, tanku batinu. Bila je poluukrućena, nevoljno uzbuđena ovakvim razvojem događaja. Međutim, Nil je zadržao crne čarape i cipele. Nisam mogla da ga gledam takvog. - Skini čarape i cipele, Nile. U njima izgledaš glupo. - Ovog puta sam ja naređivala. On je pokorno poslušao i na kraju je pred nama stajao go od pojasa naniže i potpuno bespomoćan. Madam Violeta ga je obišla i nakratko ga uhvatila za opušteni kurac kao da ga odmerava, a onda ga je pustila da padne.

- Hoćeš dupe? Jesi li sigurna, Lili? Kad smo poslednji put obeležavale roba bile smo mnogo maštovitije... Zlobno se kezila i kroz glavu mi je prošao niz bezobraznih prizora. Ali odolela sam tom porivu.

- Hoću dupe. L - potvrdila sam.

- Neka ti bude - zaključila je madam Violeta. Uhvatila je Nila za kosu i povela ga nekoliko koraka do visoke stolice. Onda ga je prisilila da se sagne, tako da mu je dupe bilo potpuno izloženo, skoro kao da je postavljen za bičevanje ili šibanje. Nil se nije opirao.

Nibls je uzela instrumente i prišla mu. Natrljala mu je malo dezinfekcionog sredstva na guzicu, zlobno odugovlačeći. Odmakla se korak i šutnuvši ga u gležnjeve još malo mu rastavila noge da ga još više ponizi.

Stojeći iza Nila s pogledom na njegov čmar, mogla sam samo da zamislim kako mu se na licu ocrtava užas.

- Mislim da bi gotičko slovo bilo prava stvar - objavila je madam Violeta. Nibls je klimnula glavom i nadnela se nad Nilovu pozadinu. Njen instrument je počeo da jednolično prede dok je ocrtavala slovo na njegovoj koži. Kad sam videla koliko je, osetila sam poriv da je zaustavim, ali sam oćutala i uzdržala se. Setila sam se jakog utiska koji je na mene ostavio broj „1” na samo nekoliko centimetara od glatkog brežuljka robinje koju je Tomas na povocu šetao na onom balu. S milinom sam se setila svih oznaka, najrazličitijih natpisa i slova koje sam u raznim oblicima videla kako na muškarcima, tako i na ženama. Nekima su oznake bile utisnute ogrlicama, a jednom sam videla ženu na čijoj je koži bio modricama optočen natpis „Drolja” utisnut širokom, pljosnatom batinom s ispupčenim slovima. Setila sam se i Lijaninog intimnog pirsinga, pa čak i onog sa barkodom.

Nil će sada biti zauvek povezan sa mnom, sviđalo se to meni ili ne. Nisam to planirala. Ali pomisao na to me je uzbuđivala više nego što sam mogla da zamislim pre naše posete „Kući bambusovih lutaka”.

- Mogao si jednostavno da odbiješ i ja bih drage volje otišla odande - kazala sam Nilu. - Nisi to morao da uradiš.

Bili smo u Londonu u njegovom novom stanu u blizini Mejda Vejla. Vedrim danima s njegovih isturenih prozora videli su se niski zidovi terena za kriket, a ispod njih daleka zelena traka samog igrališta. Prošla su već dva dana od našeg povratka, ali još smo osećali vremensku razliku. Strastvenost i grozničavost darvinske nedelje su nestale. Zamenila ih je mrzovolja, koja nas oboje držala od onih događaja u San Francisku i povratka u Englesku.

Nil je sedeo na kuhinjskoj stolici i nervozno se vrpoljio pokušavajući da nađe odgovarajuć položaj.

-Još te boli? - upitala sam ga.

- Ne toliko. Ali sve vreme moram da se uzdržavam da se ne počešem.

Nisam videla znak na njegovom dupetu, svoj znak, još od „Kuće bambusovih lutaka” kad je on na brzinu navukao pantalone. Iz kluba smo otišli posle dve kafe i nepovezanog razgovora s madam Violetom i još nekim gospodaricama koje je zanimala naša priča i prošlost. Onako sveže, crno gotičko slovo bilo je u oštrom kontrastu sa svetlom kožom njegovog dupeta, kao žig srama. Pitala sam se koliko često u mom odsustvu Nil gleda taj znak u ogledalu u kupatilu i o čemu pritom razmišlja. Zanimalo me je i kako to slovo povezuje sa mnom.

- Mogli smo da odemo odande, nisi to morao da uradiš - ponovila sam.

- Ne, Lili, to je bila moja odluka - izjavio je. - Tako sam ja prihvatio našu vezu.

96

Pod vrelinom tropskog sunca na drugom kraju sveta, njegovo oduševljenje mi je izgledalo potpuno uobičajeno i uživala sam u tome što me obožava i drži me kao malo vode na dlanu. Ali zaprepastilo me je moje ponašanje u „Kući bambusovih lutaka”. Sad kad smo se vratili uobičajenom životu, plašila sam se u šta ćemo se pretvoriti.

Osećala sam se loše zbog svega. Kao da sam ga namerno vukla za nos, ne pruživši mu ništa zauzvrat, ophodila se prema njemu kao da mi je kućni ljubimac, poigravala se njime i ne hajući za njegova osećanja. I bez obzira na to kako se sada osećam zbog toga, on će zauvek nositi moj beleg.

Sutra mu se odmor završava i moraće da se vrati na posao. Treba li da ostanem kod njega ili da tražim stan? I posao? Nisam doveka mogla da živim na njegov račun, iako se on ložio na to kako se ophodim prema njemu i nikad se nije žalio.

- Zasto ja, Nile? — upitala sam ga dok smo se spremali da pustimo film. Dugo smo se prepirali oko toga šta ćemo da gledamo i na kraju smo odabrali film kojim nijedno od nas nije bilo oduševljeno. - Uz tvoj izgled i posao mogao si da imaš bilo koju devojku, zar ne?

Posmatrala sam ga kako veoma pažljivo bira reči pre nego što je podigao glavu i pogledao me pravo u oči.

- Oduvek sam te želeo, Lili. Od našeg prvog susreta. Nije stvar u izgledu. I samo da se zna, meni si uvek bila prelepa. Jednostavno je tako. Privlačiš me, nerviraš me, ponekad me ljutiš, a ima i trenutaka kad bih vikao na tebe, ali to ništa ne menja. Nikad nisam osećao ovako nešto prema nekoj ženi. U početku sam hteo da budem s tobom, da te jebem, nežno ili grubo, na sve moguće raskalašne načine. Čak sam se stideo izopačenih fantazija o tebi i onoga što sam želeo da ti radim. Ponekad sam se stideo i sopstvenih misli. Nemoj da se smeješ, ali mesecima sam maštao kako gospodarim tobom, kako te potčinjavam, kako te uzimam kao kurvu, javno te otkrivam s besom kakav nikada nisam osetio. Zamišljao sam kako ti naređujem da radiš nešto najogavnije, kako te ponižavam, kako te nudim drugim muškarcima i gledam. Vidiš koliko sam bio bolestan.

Zaustila sam nešto da kažem, ali on je odlučno nastavio.

- Zamisli koliko sam se onda iznenadio i užasnuo kad sam shvatio da sam u našoj vezi ja potčinjen. Morao sam da ugušim sve te misli jer s tobom mogu da budem jedino kao tvoj rob. Isprva sam bio zaprepašćen tom tvojom sklonošću, ali onda sam shvatio da postoje najrazličitiji načini da se postigne zadovoljstvo. Pomirio sam se s tim da mogu biti s tobom i zadržati te jedino ako prihvatim tvoju prirodu.A onda sam shvatio da sam postao zavisan. Trebaš mi. Više nego ikad pre. I plašim se da ti to ne razumeš u potpunosti i da ću ti na kraju dosaditi, da ćeš me ostaviti zbog drugog ljubimca, da ćeš me odbaciti, praznog i neispunjenog. Ne govorim samo o čulnom zadovoljstvu. Pričam i o osećanjima. Kad me koristiš, vodiš me u svet za koji nisam znao da postoji i onda prestravljeno pomislim da bih umro ako bi mi to uskratila.

- Mislim da razumem, Nile, ali ja nisam jedina gospodarica na svetu, znaš. Druge su mnogo iskusnije od mene. Ja još učim.

- To mi je jasno, ali s njima nisam prisan kao što sam s tobom.

- Samo ne želim da zavisiš od mene, Nile - pobunila sam se. - Ne znam mogu li da ti pružim sve ono što očekuješ od mene. Sve ono što ti treba.

Povio je ramena kao da sam mu zadala smrtonosan udarac.

- Zbog tebe sam pristao da me obeleže, Lili. - Sad je već molio, a to je samo podstaklo moj gnev. Nisam tražila toliku potčinjenost. Nisam htela da ga posedujem. Bio mi je prijatelj. Blizak prijatelj. Ljubavnik. Nisam htela da bude samo igračka. To je bila prevelika odgovornost.

Znala sam šta ne želim. No, jesam li znala šta želim?

97

OSAMDESET DANA Žena je nosila samo crne čizme do iznad kolena i tanak zlatan lanac oko struka. Više nije bila u cvetu mladosti, verovatno je bila u četrdesetim, ali je zahvaljujući redovnom vežbanju i sumnjivoj preplanulosti celog tela mogla da prođe kao deset godina mlađa. Odavale su je samo linije na vratu.

Oba muškarca su bila ćelava ili, u svakom slučaju, obrijanih glava i slično preplanula, kao da su upravo doletela s nudističke plaže na Karibima. Bili su nabijeni i izdaleka se moglo pomisliti da su blizanci. Žena je ležala na debeloj prostirci od sive gume i delimično oslonjena na bok tako da je jedan muškarac prodirao u nju otpozadi. Ona je malo podigla glavu da ustima primi batinu onog drugog ćelavog muškarca. Pohotno ga je sisala. Stenjala je u skladu s kretanjem svoje glave, koju je ćelavac s robotskom ujednačenošću pomerao naprednazad duž svoje alatke. Muškarci su bili neumoljivi, pumpali su ravnomerno, kao uvežbani sportisti na treningu, ne propuštajući nijedan nalet.

Stajala sam otvorenih usta.

Prizor je bio životinjski, ali istovremeno divan, balet tela u pokretu, hedonistički ples čula.

Stigla sam u klub sredinom večeri nadajući se da ću naći Nju i ubediti je da me vrati na posao u garderobi, uz pokoji sitni zadatak pride. Davno sam prestala da se ljutim zbog onog fotografisanja i htela sam da ponudim ruku pomirenja.

Nisam prepoznala izbacivača na vratima, ali on me je bez problema pustio da uđem pošto sam mu rekla da sam ranije radila u klubu.

Dok sam bila odsutna, glavna prostorija je potpuno preuređena i atmosfera se potpuno promenila.

Kamenom obloženi zidovi na kojima je nekad bila sva sadomazohistička oprema, nizovi instrumenata i igračaka, kuka, lanaca, poluga i zapanjujuća zbirka sprava za koje nisam baš znala čemu služe, niti mi je to iko objasnio, sada su bili prekriveni teškim zavesama od baršuna. To me je podsetilo na indijski restoran u predgrađu. Osvetljenje je ranije bilo elegantno i prigušeno. Naizmenično su se smenjivali svetlost i tama, vešto i skladno raspoređeni. Takvo osvetljenje je omogućavalo i diskreciju i egzibicionizam, u zavisnosti od raspoloženja. Glavno svetlo sada je bilo jarko i nemilosrdno. Izolovalo je protagoniste u eksploziji bele svetlosti.

Ostatak prostorije nije bio samo u senci, već u dubokoj, gustoj tami, koja je bila kao stvorena za voajere i besposličare. Klub je izgubio svu draž.

Uprkos tome, prizor trojke koja firca bio je očaravajuć, ako ni zbog čega drugog, ono zbog izraza na ženinom licu dok su je tesali. Izgledala je blaženo, slično robovima kad upadnu u onaj svoj zanos. Ova žena je bila najsrećnija na celom svetu i bila je potpuno nesvesna svega što se dešava oko nje, gledalaca, drugih parova koji sede u nišama, delimično ili potpuno goli, nekoliko usamljenih žena na plesnom podijumu koje su se gegale na neprijatno visokim potpeticama uz ritmove nekog groznog elektronskog roka, obeznanjene od pića.

Klub se promenio do neprepoznatljivosti i sada je postao mesto za blud. Uspela sam da odvojim pogled od razuzdane trojke. Zvuci iz ženinog grla dostizali su vrtoglavu visinu dok je jahala na talasima svog vrhunca, dok su ona dvojica nemilosrdno nastavljala da je usklađeno razvaljuju.

U prostoriji je bilo desetak ljudi. Primetila sam da im je odeća bila drugačija, prosta, kičasta, lišena sveg ritualnog sjaja sadomazohističkih noći. Sve je delovalo jeftino i bučno, kao kad bajkeri upadnu na venčanje.

Pogledala sam prema šanku. Ni tamo nikog nisam prepoznala.

Pažnju su mi privukle stepenice koje vode u tamnicu. Preko zasvođenog prolaza bila je postavljena zavesa, tako da je pristup donjim delovima kluba bio blokiran.

Vratila sam se u hodnik baš kad su ona dvojica muškaraca zamenila mesta. Krajičkom oka sam videla kako onaj kojem je pušila navlači kondom. Na izlazu je stajao novi izbacivač.

- Klub je drugačiji - upitno sam mu rekla. - Novi ljudi, nove... zanimacije.

Začuđeno me je pogledao. Onda se nasmešio. Bio je skoro za dve glave viši od mene, građen kao američki rvač, s bicepsima koji su napinjali tkaninu njegove crne majice.

— O, da, draga, lokal je promenio vlasnike. Ovo je sad svingerski klub. Nema više onih nastranosti s kožom i tome slično. Nisi znala? Za koju nedelju će početi radove u podrumu. Napraviće saunu i onda ćemo moći da radimo punom parom.

Primetivši moje razočaranje dok sam prolazila pored njega, nasmejao se i doviknuo mi: - Žao mi je što smo te razočarali, curice, ali dođi kad god poželiš, drage volje ću te dobro nalupati. Neću ti ni naplatiti.

Pokazala sam mu srednji prst. Šta se desilo s redovnim posetiocima kluba? Gde su Ona i Ričard? Jesu li našli nov lokal ili su ostali sami kao siročići, nemoćni da utaže svoje želje?

98

Pretpostavljala sam da je Ona i dalje s Grejsonom i da bih mogla da ih nađem u Sedvelu. Ili bi, možda, ovo trebalo da shvatim kao znak da je to poglavlje završeno? U svakom slučaju, jedno mi je bilo jasno. Nije mi padalo na pamet da posećujem svingerske zabave, s Nilom ili bez njega.

Krenula sam u Nilov stan da razmotrim šta mi je činiti. Iz glave mi nije izbijao zaneseni pogled one žene dok su je dva tipa karala. Izgledala je kao da je na nekom mestu kome ja nikad neću uspeti ni da priđem.

Vođenje ljubavi s Leonardom je bilo naizmenično nežno i grubo i telo mi se topilo od miline a razum rasplinjavao. Međutim, znala sam da ni tad nisam mogla da se opustim kao ona žena. Nije bilo drugačije ni kad sam gospodarila muškarcima. To je potpuno drugačija vrsta zadovoljstva.

Kiselo sam se nasmešila setivši se kako je Leonard jedne večeri u Barseloni rekao da je nevolja ljudi poput nas u tome što previše razmišljamo. - Ponekad ne možemo da se ne uzdržimo. Oni koji manje razmišljaju ne komplikuju toliko kad se radi o zadovoljstvu. Oni ga prihvataju bezuslovno.

Moj slatki i tužni filozofi ljubavnik mekog srca.

Gde je on sad? Jedino sigurno je da nije u mom životu.

Više nije bilo kluba koji sam poznavala i u kom sam, na neki način, unapredila seksualno obrazovanje.

Zamenio ga je jeftin, vulgaran lokal, u kom su ljudi hladnokrvno menjali partnere ili se, jednostavno, prostituisali na oltaru seksa bez obaveza. Zbog posete tom mestu osećala sam se prljavo, ali se u meni rasplamsala borba. Ko sam ja da sudim onima koji tamo odlaze i, kako se čini, odlično se provode sa sebi sličnima? Da su znali više o meni, sigurno bi me smatrali čudakinjom. Devojka s tetovažom suze koju pali dominiranje nad muškarcima, koja se okrutno poigrava njima, samo da iskali bes i nezadovoljstvo, da pokaže umišljeni osećaj superiornosti nad običnim masama. Ne bi razumeli ni mene, ni vrtoglavi užitak koji sam pružala robovima, dok su oni, slikovito govoreći, padali na kolena preda mnom. Bili smo na suprotnim stranama ogledala. I tad sam shvatila da niko od nas ne zna koja je strana ogledala prava. Svi smo bili u pravu i svi smo grešili. A ja sam bila zaglavljena u sredini, Lili u Zemlji čuda, Snežana koja vitla korbačem.

Nil se vratio s posla oko sedam. Ranije mi je ostavio poruku da ne spremam ništa za jelo jer je hteo da večeramo u kineskom restoranu.

- Onaj fetišistički klub je pretvoren u okupljalište svingera - pomenula sam Nilu. - Mesto izgleda tako... prljavo. Jesi li znao za to?

- To se desilo samo dve-tri nedelje po tvom odlasku u Australiju - odgovorio je.

- Zašto mi nisi rekao?

- Mislio sam da znaš.

- Nisam imala pojma. Kako si ti to otkrio? — Nisam znala da je Nil sam odlazio u klub posle onih nekoliko puta kad sam ga ja vodila tamo.

- Od Nje — kazao je.

- I dalje si u kontaktu s Njom?

Nil me je pogledao i pocrveneo.

- Šta je?

-Da. - Šta da?

- Video sam se s njom nekoliko puta. Nakon što si otišla.

Oklevao je.

- Pričaj mi o tome.

- Kompanija za nekretnine od koje su iznajmljivali prostorije htela je da obnovi tu četvrt, pa su im otkazali najam. Ona se jedno vreme nadala da će ubediti Grejsona da uloži neku lovu pa da oni otkupe klub. Međutim, nešto je pošlo naopako i opština je odbila da im izda dozvolu. Lokal je posle toga prešao u ruke neke grupe ljubitelja saune i svingeraja. Otad nisam bio tamo. - Skrenuo je pogled.

- Ali si odlazio pre nego što je klub zatvoren?

Ponovo sam primetila nešto sumnjivo u njegovom ponašanju.

- Ovaj... da.

- Samo ti? - bila sam radoznala. Nisam mogla da ga prepoznam.

- S Njom, s gospođicom Hagard.

-Oh? - Stupila je u kontakt sa mnom kako bi saznala kud si nestala. U to vreme nisam imao pojma gde si, pošto tada nismo bili u vezi. Tako sam joj i kazao. Nju to kao da nije preterano zabrinulo. Postala je mnogo fina. Znaš već kakva je. Naravno, pokušavala je da izvuče nešto iz mene, ali ja nisam imao šta da krijem. Onda smo se

99

dotakli onoga što si mi radila. Bio sam svestan da ti je ona bila učitelj, ona te je obučila. Pravila je jasne aluzije na to kako bi mogla da mi pruži... više. Da mi pokaže...

- Nile!

- Ti nisi bila ovde, Lili. A pokazala si mi koliko je to dobro. Žudeo sam za tim zadovoljstvom i osećanjima koje je ta igra probudila u meni.

- Bio si s Njom? - Na poslu sam videla šta Ona radi naivnim, mada voljnim robovima. Ja sam u poređenju s njom bila malo dete, šiparica koja se još školuje. Ona je bila okrutna i gruba, nemilosrdna.Nakratko sam osetila strelu užasne ljubomore koja me je pogodila kao grom iz vedra neba. Zaprepastila sam se što je baš Ona „posedovala” Nila. Sigurno je znala da je on moj.

Oči su me izdale. Osetila sam kako mi se jedna bezrazložna suza otima i ruši branu moje ravnodušnosti.

Nil me je pogledao tiho moleći za oproštaj. No, da li je on bio dužan da moli za oproštaj, ili sam to bila ja?

Morala sam da znam.

- Pričaj mi - zatražila sam.

- Stvarno želiš da znaš?

Stisnula sam petlju.

- Želim.

Duboko je uzdahnuo.

- Nekoliko puta sam bio u klubu. I u njenoj kući. Nije bilo kao ono što imamo ti i ja... Ali neću te lagati, s njom sam osetio snažan naboj. Kao da u nekoj noćnoj mori hodam na konopcu iznad provalije i imam osećaj da sam stabilan, ali i da ću svakog časa pasti. Bilo je kao da visiš u vazduhu stotinama metara iznad zemlje, a ne možeš ni da osetiš ni da vidiš uže.

Klimnula sam glavom kako bih ga podstakla da nastavi. Podsetio me je na Lijanu. I on je žudeo da ide do kraja. Ali ja sam već poznavala i razumevala smisao takve želje. Htela sam da znam šta mu je Ona tačno uradila. Već sam mogla da osetim kako se ježim po vratu kao životinja spremna da zaštiti svoje mladunče.

- Izbičevala me je tako žestoko da dve nedelje nisam mogao da sedim. I koristila je štapiće patnje... na mojoj kiti.

Uzdrhtala sam. Štapići patnje izgledaju sitno i bezopasno u poređenju s jahaćim bićem ili šibom, ali zavisno od toga kako se upotrebljavaju, mogu da nanesu nesnosan bol. Osim toga, za razliku od udaraca drugim sličnim predmetima, bol nanet štapićem patnje je trajao. Nisam mogla ni da zamislim bol koji bi takvi udarci po penisu mogli da izazovu. A već sam videla kako ih Ona koristi na svojim robovima. Nije bila nimalo nežna.

-To nije sve. Ponižavala me je. Čistio sam joj čizme jezikom. Smeo sam da joj priđem samo na kolenima.

Nosio sam odeću za pederčiće. Lepršavu ružičastobelu suknju i cipele s visokim potpeticama. Vodila me je na povocu zakačenom za ružičastu ogrlicu s nitnama.

- Kako si se osećao? — upitala sam, sada već gonjena radoznalošću.

- Ta odeća mi se nije naročito dopadala. Nikad nisam imao želju da se oblačim kao žena. Pretpostavljam da sam se zato i osećao poniženo. U protivnom bi mi bilo čak i zabavno. Sve ostalo... prosto me je ispunjavalo.

Kao da sam konačno priznao da sam samo bezvredno govno na đonu njene cipele. Kad sam to prihvatio, osetio sam se ispunjeno. Osetio sam spokoj.

Zaustila sam da se pobunim.

- Nemoj. I bez toga mi je teško da govorim o ovome. Molim te, samo dozvoli da ti ispričam.

Reči su mi zapele u grlu.

-I dozvolio sam joj da me jebe. S kurcem na pojasu. Zamišljao sam da si ti na njenom mestu. Ti koristiš prst, ali ja sam uvek želeo više.

Nemo sam klimnula glavom.

Dok je Nil pričao, na licu mu se oslikavalo kroz šta prolazi. Od pokajništva do pohote, od žudnje do srama, a onda sve iz početka, vijugavim, zbrkanim putevima njegovih rastrojenih čula.

Kad je stigao do kraja, opisao mi je kako ga je Ona natakla na dildo i jahala ga pred četom drugih robova, koji su pokorno stajali i napeto posmatrali. Neki od njih su čeznuli da i njima priredi nešto tako, a drugi su strahovali da bi im čmarovi uskoro mogli biti ispunjeni tvrdim predmetima pokretanim njenim besom. Dok mi je to govorio, na licu mu se videla grozničava mešavina bola i ushićenja.

-Je li te bolelo? - pitala sam ga. Upotrebila sam mnoge sprave na njemu, ali nikad nisam tako prodrla u njega. Ponekad bih mu zabila prst samo kako bih ga nadražila i dovela do vrhunca. Ali to je delovalo kao nežno milovanje, pravi blagoslov u poređenju s ogromnim dildom od slonovače koji je Ona koristila. Gledala sam odrasle ljude kako plaču dok ih ona divljački nabija na tu spravu.

100

Stomak mi se stegao. Iz iskustva sam znala da je analni seks divan kad partner vodi računa. Ranije, dok sam bila nedovoljno upućena u to i kad sam spavala s jednako neiskusnim tipovima, u početku bih osetila agoniju praćenu narastajućim zadovoljstvom dok su otpozadi ulazili u mene. Ali niko od njih nije imao karu veliku ili čvrstu poput Njenog japanskog ceremonijalnog dilda. I sumnjala sam da je Ona bila pažljiva.

- Da - odgovorio je Nil. - Mnogo.

Saosećajno sam trepnula.

- Ona me jeste žestoko gazila, ali nije radila ništa što nisam hteo. Ponešto od toga mi je davalo oduška i ništa više. Bio je to način da prihvatim sebe. Ali znala je đavolski da me napali. Nanoseći mi bol. Svršavao sam od udaraca štapićima patnje po kurcu, Lili. Samo od toga.

- Zašto si prestao s tim?

Oborio je pogled i prošaptao: - Hteo sam da budem s tobom, Lili. Njoj sam se potčinio jer sam želeo da budem kažnjen što sam te oterao. To je bio glup način da zatražim oproštaj, ali na kraju sam morao priznati da želim jedino tebe. Zato sam došao za tobom u Australiju...

- Ti si budala, Nile - bilo je sve što sam mogla da kažem, ali još dok sam to izgovarala, pokajala sam se. Žela sam ono što sam posejala.

Srce mi je poskočilo kao da će iskočiti iz grudi.

- Dođi ovamo - rekla sam.

Zakoračio je prema meni, uplašen, ranjiv, u iščekivanju. Na trenutak sam želela da budem na njegovom mestu. Da osetim kako je voleti nekog tako bezuslovno. Bilo to dobro ili loše.

Zagrlila sam ga i poljubili smo se.

Mekoća njegovih usana me je iznenadila i tek tad sam shvatila da se nikad nismo izistinski ljubili, čedno i osećajno. Čak i prilikom našeg susreta u Darvinu taj poljubac je bio samo korak na teškom putu ispunjenom patnjom, besom i čežnjom. Ali sad je sve izgledalo tako jednostavno. Dok smo se oprezno poigravali jezicima, dah mi se stapao s njegovim. Zavukla sam mu ruke pod košulju i polako mu prelazila preko čvrstih trbušnjaka.

Svukla sam ga.

Lizala sam, vukla i nestašno mu grickala bradavice. Lagano sam odmerila njegove gole grudi i u mislima se oprostila s Leonardom i njegovim bujnim tamnim kovrdžama. Zauvek sam ga prognala iz svog uma.

Nil je uzdahnuo. Kao da je već znao sledeće korake našeg plesa, kao da je znao kako bih mogla da ga ščepam za kosu i nemilosrdno je vučem sve dok mu ne krenu suze. Predosetio je silovit stisak mojih šaka na svojim ranjivim mudima i moje kao žilet oštre zube na glaviću. Predvideo je pljesak mojih dlanova po mekoj koži njegovog dupeta. Naslutio je kako će potonuti u ono skriveno mesto u svom umu dok iz zbirke budem izvlačila šibu, batinu, kožu, devetokraki bič ili nešto drugo što sam maznula iz Njenog zatvorenog kluba. On je sav drhtao na pragu nepoznatog, čeznući za bolom, potčinjavanjem, za prihvatanjem moje volje i mojih želja.

Drhtao je jer nikako nije mogao da zna šta sledi. Upravo to neznanje je bilo deo igre i činilo ga potpuno bespomoćnim. Zbog toga će svaki sledeći udarac ili moja nova zapovest za njega biti pravo olakšanje, blagoslov koji mu dajem.

Razdvojili smo se.

Ustala sam. Svukla sam se.

Nil je bez reči kleknuo pred mene. Gledao me je naviše pravo u oči kao da se moli u crkvi.

- Ne - rekla sam i pružila mu ruku. - Danas ćeš ti jebati mene. I ti ćeš biti gore.

Raširila sam ruke.

Kroz zamračeni prozor u sobu je dopirala svetlost ulične svetiljke ispred zgrade i osvetljavala mu lice. Oči su mu blistale kao svici u noći.

Ustao je.

Sagnula sam se i sa slašću uzela njegovu toplu kitu u usta. Uvlačila sam ga dok nije došao do kraja. Nilu je zastao dah.

Noćas sam želela samo da budem jebana. I gajila sam slabu nadu da će mi, dok budem svršavala, lice biti bar upola lepo kao u one žene koju su u bednom okruženju svingerskog kluba cepala ona dvojica. Nisam tražila previše, zar ne? A ako Nilu to ne bude dosta, lako mogu da ga nalupam po dupetu ili da mu zarijem nokte u leđa.

Odlučila sam da će devojka s tetovažom u obliku suze, zbunjena Snežana na nesigurnoj, krivudavoj stazi, odsad sagledavati život iz oba ugla i u skladu s tim i živeti.

Htela sam sve.

101

EPILOG Sumorna londonska zima konačno je počela da ustupa mesto prvim vesnicima proleća, nebo je bilo jednolično plavo, ali su jutra i dalje bila hladna, a na prozorima kola parkiranih u senci inje se zadržavalo do devet ujutro.

Lili se vratila na posao u muzičku radnju u Danskoj ulici i njene bivše kolege su je dočekale raširenih ruku kao da nikad nije ni odlazila. Znala je da na tom poslu nema budućnosti i bila je odlučna da ne ostane tamo do kraja života. Zbog toga se upisala na kurs novinarstva, koji je pohađala od kuće. Već je s lakoćom položila prva dva kolokvijuma.

Nije bila sigurna da li zaista želi da postane novinarka, ali zanimao ju je nezavisan rad u izdavaštvu.

Slavna violinistkinja Samer Zahova nedavno je jednog jutra svratila u radnju po opremu za svoj instrument, pa su se upustile u razgovor. Lili joj je prišla i pitala je za Dominikov roman na koji je naletela tokom svojih putovanja. Rekla je kako joj se čini da je Samer nadahnula pisca i pitala ko je on zapravo. Samer je s kiselim osmehom priznala da je zaista bila s autorom. To otkriće je oduševilo Lili jer su se zahvaljujući tome mnogi delovi slagalice najzad uklopili.

Da bi se nagradila za visoke ocene dobijene na kursu novinarstva, Lili je na povratku u Nilov stan skrenula u Kovent Garden i častila se poklonom u otmenoj radnji „Seven dajals”. Poklon je bio za nju, ali i za Nila.

- Raspakuj ga - zahtevala je, vragolasto raščišćavajući radnu površinu u kuhinji i zamenjujući tanjire kutijom srednje veličine umotanom u zlatnu foliju.

- Za mene?

- Ne - rekla je - za oboje.

Sagnuo se i podigao kutiju. Odmerio ju je i osetio da je veoma laka. Onda je oprezno skinuo omot vodeći računa da ga ne pocepa. Lili nije mogla da obuzda kikotanje. Da je ona otvarala poklon, bila bi brza i nemilosrdna, a papir bi pocepala na bezbroj komadića.

Namrštio se kad je ugledao glatku dršku pokrivenu crnom kožom. Čvrsto ju je uhvatio i izvukao poklon iz zaštitnog omota. Iz kutije su kao zmije izvirile meke trake antilopa i blago pucnule kad je Nil teatralno udario bičem po stolu.

- Za oboje, a? - rekao je. — Misliš, ovo je poklon za tebe da bi mogla da me mučiš? - iscerio se od uva do uva.

- Čak i da je to istina - odvratila je Lili - ne pretvaraj se da nećeš uživati u tome.

- Tu ne mogu da ti protivrečim.

- Hajde onda, pogledaj pažljivije.

Lili se nestrpljivo vrpoljila na stolici. Pomislila je kako će Božić s Nilom biti prava noćna mora ako svaki poklon bude otvarao tako sporo.

Petljao je s omotom, reklo bi se još čitavu večnost, dok, najzad, iz kutije nije izvukao još jedan bič.

- Dva? - zbunjeno je upitao. - Hoćeš li da koristiš oba kao neki akrobata?

Ona je zastenjala, zgrabila oba biča za krajeve i okrenula drške prema njemu. On se sav ozario.

Na jednoj dršci je zlatnim gotičkim slovima bilo ugravirano „Njegov”, a na drugoj „Njen”. Pismo je bilo isto kao ono kojim mu je istetovirano ,,L” na dupetu.

- Dozvolićeš mi da ga upotrebim na tebi? - upitao je.

- Da - odgovorila je. - Ako nemaš ništa protiv i ako to budeš želeo.

Loralin, s kojim je Lili ostala prijatelj i koja joj je, u neku ruku, postala saučesnik, pozvala ju je na popodnevni čaj u ,,Ricu” kad je ova imala slobodan dan. Upozorila ju je da treba da dođe pristojno odevena.

Lili je, provokacije radi, obukla barberi školsku suknjicu do pola butina, zbog koje je Nil crveneo čak i kad su se igrali. Uz nju je nosila tesnu, uštirkanu belu košulju i kravatu iz Nilovog ormara, za koju je pretpostavljala da ju je nosio u srednjoj školi.

Loralin je nosila muško crno poslovno odelo, s linijama, strogo i kruto. Imala je utisak da izgledaju kao Stanlio i Olio kad im se hotelski vratar poklonio i skinuo šešir propuštajući ih kroz okretna vrata u krcati lobi „Rica”. Mnogi su okrenuli glave za njima, ali niko nije došao i rekao im da napuste hotel. „Ric” je imao pravila odevanja, ali njih dve su ih vešto zaobišle.

Loralin je volela da tračari i nikad joj nije manjkalo zapanjujućih vesti o ljudima među kojima se kretala.

Mnoge od tih priča bile su divno skaredne, zabavne, preterane i duhovite. Lili je uživala u njenom društvu, a godilo joj je i to što su se poveravale jedna drugoj. Loralin je bila pomalo razočarana što se njena veza s Nilom

102

razvila u ravnopravnu igru, u kojoj su se, po dogovoru, njih dvoje smenjivali u dominaciji, menjajući svoja raspoloženja i sklonosti. Čak je otkrila da je u njenom životu nekad postojao muškarac s kojim je mogla da ostvari nešto slično.

Međutim, njegova veza s drugom ženom sprečila je da njegove unutrašnje sklonosti ka potčinjavanju izbiju na površinu.

- Ko je to? - uporno ju je zapitkivala Lili, ali Loralin je odbijala da kaže.

- Poznajem li ga? - zainteresovala se Lili pošto se iza zavese njenog života pojavila još jedna senka.

- Poznaješ ga - potvrdila je Loralin - ali ti nikad neću reći ko je.

- Stvarno nije u redu - pobunila se Lili.

Loralin je stavila poslednji kolačić u usta, drugom rukom vešto balansirajući savršeno oblikovanom porcelanskom šoljom za čaj. Bila je slika i prilika prave dame. Spustila je šolju i prodorno pogledala Lili kao da bi vest koju se sprema da joj saopšti mogla da bude neprijatna.

- Šta je? - konačno je progovorila Lili.

- Ona ponovo otvara klub - kazala je Loralin.

- Stvarno?

- Na istom mestu. Investitori su odlučili da se otarase lokala jer su izgledi za dobijanje dozvole za gradnju bili slabi. Onda je poštovana gospođica Hagard ubedila svog kućnog ljubimca, fotografa, velikog Grejsona, da kupi zgradu.

-Opa! Dok je razmišljala o tome, Lili su preplavile mnoge uspomene.

- Još nisi uspostavila kontakt s njom? - zanimalo je Loralin.

- Nisam.

- Ni s Grejsonom?

- Ni s njim.

- Samo da znaš, oni lepo govore o tebi - izjavila je Loralin.

Lili je oklevala. - Nisam sigurna da se i dalje uklapam u njihov svet - priznala je.

- Gluposti, Lili, to ti je u krvi. Već vidim kako su ti oči zaiskrile. Ti tu sada ništa ne možeš.

Dok su se te reči slegale, Lili je shvatila da je Loralin u pravu. Uzdahnula je, ali se zarekla da će ovog puta biti drugačije. Što se nje i Nila tiče.

- Otvaranje je na Dan zaljubljenih - rekla je Loralin. -Nabaviću vam pozivnice. *** Ona je planirala da potpuno preuredi klub. To joj je palo na um dok je razgledala prostorije s opštinskim službenikom iz odeljenja za planiranje. Pomislila je kako je glup dok je on nervozno kašljao. Zamislila je kako ga na povocu četvoronoške vodi po kamenom podu i kako on, svaki put kad progovori, oseća nemilosrdno zatezanje ogrlice. Ta fantazija joj je umnogome popravila raspoloženje. Možda bi ga mogla naterati da nosi ogrlicu s nitnama s unutrašnje strane. Gledala je kako mu Adamova jabučica poskakuje dok govori i zamišljala kako mu se oštre nitne usecaju u meki ćureći vrat.

Njegove reči su je vratile u stvarnost. - Zaista mislim da neće biti moguće da...

— Ne budi smešan — odgovorila je. - Sve je moguće.

Svingeri koji su u međuvremenu držali klub, pre no što su odustali od svog projekta, bili su započeli obnovu niza tunela koji su se kao paukove niti širili oko nekadašnje tamnice. Nekada davno, pre no što su postojali propisi o zdraviju i bezbednosti, tuneli i male pećine koje su se nalazile na njihovim krajevima, korišćeni su kao ostave za namirnice prodavane na obližnjem Smitfild marketu. Svingeri su imali nameru da izgrade niz podzemnih kupatila i bazenčića. Nadali su se da će to sakriti pravu namenu mesta jer bi posetioci mogli da se pretvaraju kako odlaze u spa centar, a ne u nekakav sumnjiv seks-klub u kojem daju oduška svojim izopačenim seksualnim sklonostima.

Ona je imala loše mišljenje i o svingerima i o spa centrima, a još lošije kada su bili u kombinaciji. Ali kad je otkrila tunele, van sebe od sreće, zaboravila je na ulogu strašne gospođe Hagard, stisnula je Grejsonovu ruku i počela da vrišti kao dete u prodavnici slatkiša.

- Pogledaj - povikala je tapšući. On joj je uzvratio osmehom i, svaki put kad bi stigao račun za poslednje radove, setio bi se izraza na licu svoje voljene gospodarice i pomislio kako njen razdragani osmeh vredi svake uložene pare.

103

Ona je s lakoćom izdejstvovala razne dozvole koje su svingerima pokvarile planove. Jedan od njenih robova bio je lokalni zvaničnik na visokom položaju i bilo je dovoljno povući vezu, odnosno lanac, kako je Ona govorila sebi naslađujući se.

Kad je konačno bila zadovoljna svakom pojedinošću preuređenog kluba, bacila se na planiranje svečanog otvaranja i slanje pozivnica. Na tom spisku su se našli samo odabrani. Svima ostalima ulaz će biti strogo zabranjen. Međutim, njen izbor nije bio zasnovan na izgledu, bogatstvu i godinama. Gosti su odabrani po strogim merilima utemeljenim na Njenom ličnom sistemu vrednosti.

- Samo oni koji zaista razumeju o čemu se ovde radi -obavestila je Grejsona, - Pravi igrači. Nema turista, bez obzira na to koliko su im duge noge u lateksu, ili koliko su im duboki džepovi.

Pozivnice su odštampane blistavim tamnocrvenim slovima blago posutim zlatnim šljokicama, utisnutim na debeo beo karton. Bili su ispisani samo adresa kluba i datum - četrnaesti februar.

- Opet idemo na neko venčanje? - upitala je Dominika Samer Zahova, violinistkinja vatrene kose, kad je na frižideru primetila pozivnicu, zakačenu pored jelovnika lokalnog kineskog restorana u kom spremaju najbolju pečenu pačetinu koju je ikad probala.

- Ne - odgovorio je. - Mislim da se onaj klub u Smitfildu ponovo otvara. Nije venčanje.

- Hvala bogu - rekla je odahnuvši s olakšanjem. - Mislim da ne bih podnela još jedno venčanje. Pa, hoćemo li? Odavno nismo bili na takvom mestu.

- U pravu si - rekao je spuštajući šake na njene bokove i priljubljujući se uz nju otpozadi. - Čudi me da te Ona nije pozvala da sviraš na otvaranju.

- Vidiš, sad kad si to pomenuo - odgovorila je - agentkinja me je zvala. Pričala je o nekom otvaranju na kom ne smem da se pojavim ni u kom slučaju, a kamoli da nastupim na njemu.

Dominik se nasmejao. - Kladio bih se da si od tada sve vreme vežbala, a?

Na drugom kraju prostranog Hamspted Hita, Vigo Frank se ćutke bunio zbog svog poslednjeg zadatka.

Pod budnim okom Loralin upravo je završio nedeljno pospremanje kuće kad se začulo zvono na ulaznim vratima. To je bio poštar. Stajao je na pragu s pismima i paketom koji nije mogao da prođe kroz prorez za poštu na vratima.

- Ne može ni da si engleska kraljica - rekao je poštar kad je Vigo preko interfona ponudio da mu izdiktira šifru ulaznih vrata kako bi ovaj mogao da uđe i ostavi paket. - To mi ništa ne znači, ortak. Treba mi tvoj potpis.

Ako ne budem radio po propisu, letim s posla. — Bio je neumoljiv.

- Idi onda - rekla je Loralin. - Slobodan si. - Na usnama joj je zatitrao osmeh i oči su joj zaiskrile.

Vigo je zastao i pogledao se. Nosio je jeftin, kičasti kostim služavke napravljen od polivinila. Čak nije bio ni crno-beo. Bio je još gori. Ovaj je bio ružičasto-beli užas, sačinjen od kratke suknje s vrećastim naborima. Nije mu čak ni stajala kako treba, već mu je visila nisko s bokova, pa je izgledao dronjavo i nekako spljošteno, što je mrzeo. U desnoj ruci je imao odgovarajuću perjanu metlicu za čišćenje prašine s groznom plastičnom drškom.

- I ne ponašaj se kao da će paparaci da te snime. Nikog nije briga. Svi već znaju da si čudak.

Da, hteo je da kaže, ali postoje razne vrste čudaka, a niko nije znao kojoj on pripada. U tome je i bila čar.

Međutim, Loralin nije mogao da se suprotstavi i ogluši se o njena naređenja. Bezbrižno je otvorio vrata s onoliko dostojanstva koliko je mogao da pokaže gegajući se na ružičastim cipelama s visokom potpeticom.

Vratio se nekoliko trenutaka kasnije s gomilom pisama i kutijom koja je, što on nije znao, sadržala novu igračku koju je Loralin kupila čim je saznala da je Ona počela da šalje pozivnice.

- Evo tvog paketa - rekao joj je Vigo bez imalo ljutnje. -Mislim da će poštar ubuduće biti prijatniji. A moguće je i da ga više nikad nećemo videti.

Ljubina pozivnica je morala da putuje još dalje, čak do Darvina. Upravo je bila vezala bicikl za šipku ispred juvelirnice kad je primetila kako ispod vrata viri bela koverta. Čej je već bio unutra, ali toliko zanet proučavanjem dragocene isporuke ćilibara koja mu je najzad dospela šaka da nije ni primetio poštu.

Ustao je da je pozdravi kad je ušla, sklanjajući plave lokne koje je kaciga razbarušila. Ljuba je i dalje nosila kratku kosu. Kad god bi je pogledao, setio bi se kako su joj odsekli dugu plavu kosu da bi je prerušili u muškarca nakon što su uspeli da pobegnu iz Dablina i umaknu ruskim mafijašima koji su hteli da ga ubiju. Sad su u Australiji gradili nov život.

Ljuba je na sto spustila razne letke restorana brze hrane i račune. Uzela je debelu belu kovertu i okrenula je. — Nema pečata - kazala je. - A ni adrese. - Brzo ga je otvorila plašeći se da su im Čejevi neprijatelji konačno ušli u trag, uprkos tome što je znala da je Vigo Frank, koji im je pomogao da pobegnu one sudbonosne noći,

104

zajedno s Loralin, Samer i Dominikom napravio sijaset složenih diverzija kako bi progonitelje sprečio da im uđu u trag.

Odahnula je kad je videla crvena slova i pročitala kratku poruku koja je bila dodata uz obaveštenje o datumu i adresi.

- Ovo je nešto od Mreže. Hoće da ponovo nastupim i kažu da će sve biti sređeno.

- Je li to bezbedno? - upitao je Čej.

- Dobro ih poznajem. Oni su kao mađioničari. A to znači da ćemo moći da posetimo Evropu i da ja nastupim poslednji put.

Nagnuo se i nežno je poljubio u čelo.

Nil je taman bio skupio hrabrost da spusti svoj bič s oznakom „Njegov” na Lilina gola leđa kad se oglasilo zvono na ulaznim vratima njegovog stana.

- Dođavola - rekao je - ne mrdaj.

- Nisam ni imala nameru da nekud odem - suvo je odgovorila Lili.

Nil je dobio pozamašan bonus jer je pridobio velikog klijenta. Novac je upotrebio da ceo stan opremi tako da izgleda kao scenografija za neki nastrani film. Lili je raširenih ruku i nogu stajala naslonjena na Andrejin krst, potpuno naga, ruku i nogu vezanih crnim kožnim trakama, čekajući Nila da se vrati i nastavi daje šiba.

-Je li nešto važno? - upitala je kad ga je čula da se vraća u sobu.

- Ništa nije tako važno kao ono što ću sada da ti uradim - odgovorio je bacajući neotvorenu belu kovertu na sto.

Kad je najzad stiglo, to veče je bilo savršeno. Vazduh je bio nepomičan i svež. Tanka ledena pokorica se nahvatala po stazama i prozorskim oknima. Kad je izašla iz taksija, Lilin dah se zadržao u vazduhu kao oblak.

Nil joj je pridržao vrata i pomogao joj oko šlepa haljine boje ostrige. On je nosio elegantan crn frak, uštirkanu belu košulju i leptir-mašnu, ali samo na putu do kluba i nazad. U rukama je imao velik kofer, u kojem je, između ostalog, bio par tankih gumenih gaćica na čijem je zadnjem delu srebrnim slovima bilo ispisano „Vlasništvo ledi Lili”.

Lili se čvrsto umotala u svoju belu bundu od lažnog krzna. Nosila je istu onu haljinu kao na balu, koja je bila zaista divna, ali nije pružala nikakvu zaštitu od hladnoće. Martinke su joj škripale po tlu dok je prilazila vratima kluba. Kad uđe unutra zameniće ih odgovarajućim srebrnim baletankama. Ali ako bude nevaljao, Nil još može na leđima da oseti donove njenih čizama.

- Šta misliš, šta je ispod? - upitala je Nila pokazujući na crnu plišanu zavesu koja je skrivala novo ime kluba.

- Nemam pojma — odgovorio je - ali siguran sam da ćemo uskoro saznati.

Unutra ih je dočekalo osoblje postrojeno u dva reda, spremno da preuzme njihove kapute i pokaže im lokal.

- Da li biste radije Alisu ili zeca? - upitala je šefica osoblja, niska, tamnokosa žena raskošnih oblina, s potpuno providnim nabranim ogrtačem koji ništa nije prepuštao mašti. Celo telo joj je bilo oslikano zvezdama i mesecima u tonovima srebrne, plave i crne, kao noćno nebo.

Lili je pogledala ispred sebe. - Zeca, molim - odgovorila je.

Kako je primetila, Alise su podsećale na labudove baletane s bala. Svi su nosili svetloplave haljine sa čipkanim gornjim delovima, odgovarajućim belim rukavicama i belim soknama. Izgleda da su svi zečevi bile žene. Međutim, umesto kostima Plejbojevih zečica, nosile su bele frakove od lateksa i crne cilindre sa crvenom trakom. Svaka od njih imala je po savijenu crvenu maramicu u gornjem džepu i velike srebrne džepne časovnike. Iznad jarkocrveno našminkanih usta nosile su lažne uvijene brčiće.

Jedna zečica je istupila iz reda i pozvala Lili i Nila da pođu za njom.

- Ovuda - doviknula je. - Pokazaću vam lokal.

Pohitali su da je stignu dok je nestajala niz hodnike koje Lili nikad ranije nije videla, iako je u toj zgradi bila desetinama puta. Nisu stigli ni da skinu kapute, niti da se presvuku. - Garderoba je ovamo — povikala je zečica kao da je pročitala Liline misli.

Prva prostorija je bila ofarbana u blistavobelo, nalik na srebrnast sjaj meseca. Lili je pružila ruku. Nešto je padalo s tavanice. Bile su to pahuljice ili nešto poput kristalne kiše. Ali u pitanju nije bilo ni jedno ni drugo, već samo scenski trik zbog kog je izgledalo da je sve okupano svetlošću.

105

Dugačak šank se protezao oko cele sobe. Površina je blistala od sitnih kristala kojima je bila pokrivena. Svi konobari za šankom bili su u kostimima Ludog Šeširdžije. Služili su koktele u visokim, tankim čašama i starim kineskim šoljama za čaj.

Lili je u prolazu uzela čašu s poslužavnika i prinela je usnama. Nar, zaključila je dok je mućkala koktel u ustima. I votka.

- Usta su ti pokrivena šljokicama - ukazao joj je Nil kad je sklonila čašu od usta. - Njime je posut obod čaše.

- Do kraja večeri sve će biti pokriveno time.

- Pretpostavljam da im je to i bio cilj - odgovorio je. Sledeća soba bila je u oštrom kontrastu s onom prvom.

Zidovi su bili crni kao noć i osvetljeni upaljenim svećnjacima. Sobu je prožimao miris mošusa.

- Za one koji vole gotiku - naglas je razmišljao Nil posmatrajući teške srebrne sprave za vezivanje postavljene na zidovima.

U prednjem delu prostorije, na podijumu je sedeo sredovečan par obučen u slične kostime u viktorijanskom stilu. Izgledali su kao par vampira koji čeka na zalutale žrtve. Oboje su držali po purpurnu tacnu i pili iz šolja iste boje. Šljokice su im se proširile i na zube, tako da su im, kad su se nasmešili mladim gostima koji su upravo ušli u sobu, usta zablistala.

- Izgleda mi poznato - rekla je žena muškarcu koji je sedeo pored nje. — Jesmo li je već negde videli?

- Hmmm - razmišljao je on prisećajući se. - Verovatno.

- To je zbog njene tetovaže suze, Ede. Deluje mi tako poznato.

Ali pre nego što je Klarisa uspela da se seti, mladi par je ponovo nestao prateći domaćicu koja im je pokazivala klub. Verovatno će kasnije ponovo naleteti na njih, samo u mnogo prisnijoj pozi.

- Opa - rekao je Nil. - Pitam se da li ćemo mi biti takvi za dvadeset godina.

Stvarno ću morati da mu zapušim usta, razmišljala je Lili, koja skoro ni reč nije rekla otkako su ušli. Htela je samo da upije atmosferu. Čudesa kojima je bila okružena. Imala je osećaj da se probudila i ustanovila da se našla u najsrećnijem mogućem svetu koji nikad neće morati da napusti.

Zapljusnuo ih je talas vlage kad su ušli u sledeći hodnik. Nalazili su se u stakleniku punom tropskog rastinja i cveća. Ptice su cvrkutale, a lagani povetarac im je rashlađivao ramena.

U samom središtu sobe stajala je prelepa plavokosa, sasvim naga, s rukama iznad glave oslikanim kao latice ljiljana. Nilov pogled je odmah skliznuo naniže. Postideo se. Trudio se da njegove voajerske sklonosti ne budu previše upadljive, ali ponekad, jednostavno, nije mogao da se savlada.

-Je li ono pištolj? - đošapnuo je Lili. Sićušna slika bila joj je istetovirana tačno iznad pice. Nil je odavno ustanovio da on nipošto nije jedini s tetovažom na intimnom delu tela. Ta pomisao mu je prijala. Konačno je našao svoje mesto.

- Da - nasmešila se Lili. - Moramo da ostanemo i gledamo je kako pleše. Divna je. Ostalo može da sačeka.

Ljuba je raširila ruke i zanjihala bokovima. Posle nekoliko pokreta bez zvuka, prostorijom su se razlegli jasni tonovi violine.

Opet Vivaldijeva „Četiri godišnja doba”. Lili je pogledala naviše pokušavajući da odredi izvor muzike.

Nije joj zvučalo da dopire iz zvučnika.

Samer Zahova je bila na staklenoj platformi obešenoj malo ispod tavanice. Lili je nazrela samo blesak njene riđe kose i poznate obline. A tu muziku bi svuda prepoznala. Platforma je bila tačno na sredini prostorije, a Samer nije nosila kostim. Bila je potpuno gola, tako da je svako ko pogleda naviše mogao savršeno da vidi duge vitke noge muzičarke, i ako bi promenila položaj i malo razmakla noge, gledalac bi mogao da bude nagrađen kratkim prizorom koji bi potvrdio njegove pretpostavke da je Samer prirodno riđokosa.

U pozadini je stajao Ričard u punoj opremi voditelja cirkuskog programa i izgledao je kao neprikosnoveni gospodar svog kraljevstva.

Lili je onda primetila dvojicu muškaraca u dnu prostorije. Bili su skoro skriveni rastinjem. Jedan je bio tamnokos, a drugi plav. Nosili su tesne pantalone od lateksa i rupičaste košulje. Bili su nesumnjivo lepi, ali obojica su izgledali snebivljivo. Njima komanduju žene, baš kako i treba da bude, samozadovoljno je pomislila Lili. Ponovo je pogledala i prepoznala jednog od njih kao muškarca kom je pre koju godinu iznajmila violinu iz radnje u Danskoj ulici.

Dominik.

- Zdravo, lepotice - neko iza leđa ih je drsko pozdravio bezobzirno prekidajući predstavu.

Bila je to Loralin, u svom omiljenom jednodelnom odelu od lateksa i u čizmama s visokom potpeticom. Za njom je četvoronoške i sasvim nag išao Vigo Frank. Bar je bila tako ljubazna da mu dozvoli da na šakama i kolenima nosi štitnike kako bi svoje koščate udove zaštitio od grubog poda. Prišao im je bliže i Lili je skoro prasnula u smeh kad je primetila da nosi analni umetak. Bio je to dug, crn, kovrdžav praseći repić.

106

— Da se nisi usudila da mi staviš to čudo - prosiktao joj je Nil na uvo. - To bi bilo previše.

Lili ga je umirujuće potapšala po kolenu.

- Hej! - doviknuo je još neko iza njih. Iz žbunja su se pojavili Lijana i Liroj.

- Mi smo počeli ranije - rekla je brišući usta bez imalo stida. Lirojeve kožne pantalone bila su svučene do butina i dok se upasavao, Lili je primetila šljokice na njegovoj budži.

- Celo društvo je došlo na otvaranje - rekla je Lili.

- Znam - odgovorila je Lijana. - Zar to nije sjajno?

Kad je otkucala ponoć, svi gosti su izvedeni na pločnik ispred kluba dok im se šampanjac prelivao iz visokih kristalnih čaša. Neki su bili pijani, neki samo malo veseli, neki obučeni, a drugi ceremonijalno razgolićeni. U usku ulicu se izlio iskričavi koktel kože, svile, lateksa, najtanjeg mogućeg pamuka i svakojakog materijala.

- Kucnuo je čas - povikala je Ona. Nosila je pripijenu odeću od providnog lateksa, koji je više otkrivao nego što je skrivao, i cipele s vrtoglavo visokim potpeticama ukrašenim dijamantima. Odlučno povukavši ružičasti konopac za sado-mazohističke igrarije, otkrila je tablu s nazivom kluba. Tabla je pola sekunde ostala u mraku i svima je zastao dah. Onda su neonke zatreperile i u svetlosnoj eksploziji zablistala su slova. „Osamdeset dana” - Ovako će se zvati naš klub - glasno je objavila Ona razdraganoj gomili.

Dok su se gosti jedan po jedan vraćali u klub da nastave sa zabavom, neko je gurnuo Lili i odjednom se našla pored razdragane Nje. Suverena gospodarica joj se široko nasmešila.

- Zašto „Osamdeset dana”? - usudila se Lili da pita dok su stajale jedna pored druge. - Šta to znači?

Ona se glasno nasmejala.

- Ništa, Lili. To smo jednostavno smislili bez ikakvog povoda. Stvarno ne znači ništa, ali sad svi možemo da živimo srećno do kraja života.

107

ZAHVALNOST Pisanje i objavljivanje serijala Osamdeset dana bilo je uzbudljiva avantura od trenutka kad su se dvoje autora koji stoje iza Vine Džekson potpuno slučajno sreli u vozu koji putuje na zapad.

Mnogima treba zahvaliti na doprinosu, pomoći, podršci i poverenju tokom rada na serijalu. Među njima su, svakako, naša poštovanja vredna agentkinja Sara Sač iz književne agencije Sara Sač, naši izdavači iz Oriotia, Džon Vud i Džemima Forester, naš predstavnik za inostranstvo Rozi Bakman i razni strani izdavači koji su objavili naše knjige. Svi oni su nam popločali put do liste bestselera i ovaj uspeh ne bismo postigli bez njih.

Mnogi prijatelji, partneri, bivši partneri, bliža i dalja rodbina, svi oni su takođe podstakli nadahnuće za Osamdeset dana, ali njihova imena ne možemo navesti jer izdavači smatraju da naši identiteti zasad treba da ostanu obavijeni velom tajne. Ali nek se zna da su nam mnogo pomogli. Vi znate o kome pričamo!

Jedna polovina Vine Džekson takođe duguje veliku zahvalnost svom ljubaznom poslodavcu koji joj je olakšao ovo putovanje, kao i Gideonu K iz Blek Heja za kreativni i muzički podsticaj. Hvala Kaurni Kroninu, koji i ne zna da je Vina prošla pored njega jednog sunčanog berlinskog jutra i zastala da posluša njegovo zadivljujuće izvođenje Springstinove pesme „I’m on Fire”. Zahvaljumo se Skarlet Frenč na svemu u vezi s Firencom i jahaćim čizmama, Gartu Najtu na inspirativnim slikama pod nazivom „Začarana šuma”, Metu Kristiju na fotografiji, Sejkred pležersu na podršci i tehničkim savetima, Eli Vakasovoj na pomoći oko geografskih podataka o Krojcbergu i na tome što nam je preporučila kafe „Matilda” i kafiću „Verde end kompani” u Spitalfildsu na tome što nam je dao lepo mesto i najbolji espreso u Londonu.

Druga polovina Vine Džekson želi da zahvali Kristini Lojd na geografskim podacima o Brajtonu i Ričardu Kadriju, autoru sjajnog serijala Sendmen Slim, kao i velikom fetišističkom fotografu, na tome što nam je nesvesno obezbedio „Kuću bambusovih lutaka”, koju smo, njemu iza leđa, premestili iz Los Anđelesa u San Francisko i pritom je pretvorili u potpuno drugačije mesto.

Serijal Osamdeset dana trenutno se sastoji od pet romana i jedne pripovetke, i u toj fazi napuštamo Samer, Dominika, Loralin, Ljubu, Čeja, Lili, Lijanu, Liroja, Nju, Grejsona, Viga, Dagura, Nila i mnoge druge koji su nam postali bliski. Ali Osamdeset dana će se vratiti uskoro s novom galerijom likova, veći i bolji nego do sada.

Motrite na police u knjižarama!

108