Srpski rotar br 35 36 by Milica

OSNIVA^ ROTARI KLUB BEOGRAD D-2483

SRPSKI

JANUAR / FEBRUAR 2014. • GODINA IV (LææVI) BROJ 35 i 36 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

2014.

BEOGRAD

VAISTINU!

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat. ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

BEOGRAD PISMO

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 35 i 36 JANUAR / FEBRUAR 2014. GODINA IV (LææVI)

Velimir Stefanovi}

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2013–2014 Velimir Stefanovi}

^edomir Petriwac

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: ^edomir Petriwac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41

Trivko Ti}a Savi} i Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi}

Dragi Deda-Mraze, Nadam se da nisam zakasnio s ovim pismom, jer ve} je kraj decembra, a i ja sam napunio pedeset godina. Moram da ti se obratim jer je tvoj uticaj na moj narod skroz poguban. U pretprazni~nim danima smeje{ se iz svake prodavnice. Tro{e se te{ko zara|eni novci, uzimaju krediti. Niko ne misli na sutra. Svi spremaju paketi}e i poklone. ûdi me da to nisu po~ele i apoteke. Narod dovla~i u ku}e zalihe hrane kao, daleko bilo, pred bombardovawe ili neku katastrofu. Zavuku nam i poneko poskupqewe, kao euforija je, ne}e narod sad da nari~e. [ume zimzelenog bora sase~ene su zbog tebe. Izmeweni su krajolici i pejzaì. Dodvorava{ se svim slojevima na{eg dru{tva. Obu~en si od glave do pete u crveno. To vole na{i crveni drugovi. Ima{ bradu. To vole neki na{i koji nisu bili drugovi. Stalno si nasmejan a to na na{im prostorima zna~i ili da si pijan ili da si lud i ko ti kao takvom dozvoqava da prilazi{ deci i da ti se ona raduju? Za{to gawa{ irvase i koliko je to u kowskim snagama? Posle tvoje posete moj narod danima ìvi na sodi bikarboni i rasolu. Nekontrolisano se na`deravaju pa im posle i papu~e budu tesne. Na televiziji se utrkuju u koli~ini fenomenalnih filmova i muzike na kilo. Misle, zaboravi}e im one silne kafanske diskusije na ivici tu~e pred kamerama. Mnoge porodice se kona~no okupe i shvate s kim ìve. Kod nekih to pro|e bezbolno. Gledamo be~ke valcere i podrigujemo, razmi{qaju}i ima li tu mesta za jo{ jednu podgrejanu sarmu (ma, moè i ‘ladna). Ruske salate se vuku po friìderima i negrejanim sobama gledaju}i u lon~ine sarmi i plehove pihtija. Glabaju se ostaci pe~ene prasetine uz napomenu da je to ono najsla|e. Posle tvoje posete sto~ni fond je desetkovan. Hleb je u prvim danima nove godine od pro{le, a izgleda kao da je od pretpro{le, vaqda da nas podse}a na neumitno starewe. Ulice opuste. Niko ni{ta ne radi. Narod punog stomaka ukqu~i daqinski upravqa~ na rafalno i bleji u reprize tv-programa. Pritisak, holesterol i {e}er kod pojedinaca prebace petogodi{wi plan. Zvr~e telefoni u svakom domu kao da je biro za dou{nike. Mala deca koja su navikla da ustaju rano misle da im je neko, dok su spavali, isprebijao najdraè uku}ane, koji vise s foteqa i troseda zatvorenih o~iju dok televizor tre{ti. Pa nam do|u na{i iz belog sveta onako posiveli od beline. Pa, kao ovo nema nigde na svetu. Pa, ovo ima samo kod nas. Pa, ne}ete vi tako dugo. Ma, bre, pa, pa! Kontejneri i ono oko wih na ulicama, u prvim danima nove godine, {areniji su i oki}eniji nego bilo koja novogodi{wa jelka. Ostavi{ nas u rasulu i odirvasi{. Ma, dokle, bre, tako. Smiri se malo. Kontroli{i se. Kako misli{ da }e{ s takvim pona{awem pro}i na slede}im izborima. Ti vidi {ta }e{, a nama - sre}na Nova godina! (Pismo je napisao Branislav Bane Vukomanovi})

CIQ ROTARIJANSTVA Ciq rotarijanstva je da se ohrabri i neguje ideal rada zasnovanog na ~asnim poduhvatima, a posebno da se ohrabre i neguju: •poznanstva, kao mogu}nost za rad;

•visoki eti~ki standardi u poslu i profesiji, priznavawe vaqanosti svih korisnih profesija i ose}aj dostojanstva kod svakog rotarijanca zbog posla kojim se bavi, kao i mogu}nosti da slu`i dru{tvu;

OBLASTI INTERESOVANJA ROTAR'S AREAS OF FOCUS Svi projekti, nau~ne i stru~ne obuke timova rade na konkretnim ciljevima u jednoj ili vi{e oblasti interesovanja: MIR I SPRE^AVANJE SUKOBA / REZOLUCIJA PREVENCIJA BOLESTI I LE^ENJE ZDRAVLJE MAJKE I DETETA OSNOVNO OBRAZOVANJE I PISMENOST EKONOMSKI RAZVOJ ZAJEDNICE

•prihvatawe ideala rada u li~nom, poslovnom i javnom `ivotu; •unapre|ewe internacionalnog razumevawa, dobre voqe i mira u svetu putem saradwe s poslovnim udru`ewima u svetu i stru~wacima ujediwenim idealom rada.

ÊTIRI NAÎNA PROVERE onoga {to mislimo, govorimo, ~inimo 1. Da li je ISTINITO? 2. Da li je PO[TENO prema svima? 3. Da li }e proiste}i DOBRA VOQA I PRIJATEQSTVO? 4. Da li }e biti KORISNO za sve? Kako funkcioni{e: Ve} decenijama Rotari klubovi i rotarijanci {irom sveta koriste ovaj ~etvorostruki test kao sredstvo da razviju po{tovawe i razumevawe me|u qudima. Kako test funcioni{e pokazuje Rotari klub îkaga, SAD, koji ga je i sastavio. Wime se sugeri{e da najpre upamtite ovaj test i da zatim koriste}i ga formuli{ete na~in na koji proveravate svoje misli, re~i i dela. Ovaj test se sada uspe{no primewuje svuda u poslovnom svetu, vladinim ustanovama i {kolama kao efikasan pokazateq pona{awa. On je vodi~ za pravilno razmi{qawe. Ako se upamti i neprekidno primewuje u odnosima s drugima on }e sasvim sigurno doprineti efikasnijim i prijateqskijim odnosima. Ukoliko vam pre|e u naviku da proveravate svoje misli, re~i i dela u skladu s ovim testom, iskustva drugih pokazuju da }e vam to pomo}i da postanete sre}niji i uspe{niji í ROTARÙ INTERNATIONAL The RotarÚ Centre 1560 Sherman Avenue Evanston III. U.S.A.

JUGOSLOVENSKI ROTAR od 1933. do 1941. godine Zahvaquju}i zajedni~kom anga`ovawu Rotari kluba Beograd Vra~ar i Rotari kluba Beograd Sava, uskoro }e biti prikupqeni i digitalizovani svi brojevi JUGOSLOVENSKOG ROTARA od 1933. godine kada je iza{ao prvi broj, pa do 1941. godine. Ovo je neprocewiv izvor informacija o istoriji rotarijanstva na ovim prostorima i odli~na riznica znawa o rotarijantstvu kakvo je bilo na po~etku í

VODA I SANITARNA HIGIJENA • Obezbe|ivanje ravnopravnog pristupa zdravoj vodi, pobolj{anje sanitarnih uslova i higijene; • Ja~anje sposobnosti zajednica da razvijaju, finansiraju odr`ive sisteme vodosnabdevanja i kanalizacije; • Podr{ka programima kojima se pove}ava svest dru{tva o koristi od sigurne vode, sanitarnih uslova i higijene; • Podr{ka studijama vezanim za vodu i kanalizaciju.

LI^NOSTI U NA[EM ROTARIJU

BEOGRAD

...Molio sam majku da me samo rodi za po~etak a posle }u sam... I ~udo se zgodi mene majka rodi... …u Beogradu, 19. juna 1948. godine, u znaku Blizanaca. Terazije 10. Ovo malo ko zna (o meni): Hobi, ili malo vi{e: Pored graphic designa, bavim se stvarawem kolaà, slikawem, fotografijom, ìvopisawem ikona, imao sam nekoliko samostalnih izlo`bi kolaà i fotografija u zemqi i inostranstvu. Radovi se nalaze u Otavi, Torontu, Montrealu, [erbruku, Vankuveru, Milvokiju, Mi~igenu, Hjustonu, Bedfordu, Bielfeldu, Moskvi, Malti, Atini, [tutgartu, Diseldorfu, Sidneju, Dobroti kod Kotora, Petrovcu na moru, Gacku... 1948 - avgust, dva meseca - u maj~inom naru~ju

Poreklom sam iz Stare Hercegovine (otac Milan) i Crne Gore (majka Vasiqka). Detiwstvo i letovawa na ostrvu Jakqanu kod Dubrovnika. Likovna sekcija Doma pionira Beograda. Dizajner grafike. ^lan ULUPUDS (Udruèwe likovnih umetnika primewenih umetnosti i dizajnera Srbije). Novinar. UNS (Udruèwe novinara Srbije). Na hodo~a{}u po Svetoj Zemqi bio sam za Vaskrs 2007. godine i od Jerusalimskog patrijarha Teofila III pored Gramate dobio zvawe Haxije. Radni deo ìvota zavr{io sam zabavqaju}i se kao likovno – grafi~ki urednik u listu ,,Politikin ZABAVNIK’’. Trenutno u penziji. Oèwen, supruga Dubravka. Roditeq, sin Milan.

6 2

2013 - 11. 21. ~etvrtak, Aran|elovdan, porodica Glu{ac

Volim putovawa koja odmaraju i uzbu|uju (Gr~ka - skoro uvek mi je nova i jedinstvena; Malta - malo ostrvo, a sve toliko uzbu|uju}e; Sveta Zemqa - iako mala, za mene jo{ nedogledana. Hodawe otvorenom Biblijom, Sveta Zemqa - najve}i Hram na svetu, najzna~ajniji na ovom par~etu Vaseqene...) Zazirem od aviona, letim u snovima... Terazije su epicentar centra svih mojih polazaka. I dolazaka. U prvom razredu osnovne {kole (sa)znao sam {ta je ekspresionizam. Ne pu{im! Ne pijem (alkoholna) pi}a! Nemam voza~ku dozvolu!

Nisam osu|ivan, ni prekr{ajno, ni krivi~no! Zaboravio sam nema~ki, ruski jezik. Engleski pogotovu. (Odavno me niko ni{ta ne pita na navedenim jezicima, pa...) Pasivno znawe gr~kog, hrvatskog, crnogorskog, slovena~kog, bosanskog, makedonskog jezika. Jednom za vreme prikazivawa filma ,,Pro{le godine u Marijenbadu’’ dok je jo{ trajala {pica, iza{ao sam iz bioskopske sale, posle dva puta gledao ,,Amarkord’’, tri puta ,,Kuma’’, ~etiri puta ,,Dvadeseti vek’’, pet puta gledao film ,,Lovac na jelene’’, {est puta ,, Kazablanku’’...

Sa tatom Milanom i sestrom Du{ankom ...po sun~anom danu na Kalemegdanu...

Pi{em pri~e, volim poeziju, mitologiju stare Gr~ke, teme iz oblasti religije, istorije i hodam putevima vitezova, tragam za svesnim i nesvesnim... Pratim Hermesa, Nike, Persefonu, Posejdona, Argonaute, ~itam Junga, (raz)gledam impresioniste, ekspresioniste, slu{am Arsen(ij)a, tragam za svojim Patuqkom...

1962 - april. Likovna sekcija Doma pionira Beograda, Knez Mihailova br.9. Stvarawe na ping - pong stolovima, pod budnim okom drugarice [ane Luki} [otra

HAYI DU[AN GLU[AC

Ovde se prave novine, ~asopisi, kwige...

... a ovde `ivopi{u ikone.

Kako me je video ilustrator Dobrosav BOB @ivkovi}

2013 – 02. 23. Guverner Nikola Obradovi} predaje POL HARIS zna~ku. Duka, zna~ka, „Leonardo”

LOVE... Norma Xin, (ili M. M.), ~udesna Lorin Bekol i – Bogi! E, ovo sasvim malo ko zna: PUNO GLEDAJ, MALO PITAJ, VI[E SLU[AJ! • PROTIV GORDOSTI - SMIREWE, PROTIV GNEVQIVOSTI KROTKOST, PROTIV MALODU[NOSTI - TRPQEWE! • ^OVEK KOJI UOBRA@AVA DA ZNA SVE, STOJI ISPOD ONOGA KOJI NE ZNA NI[TA! • NAU^ITI O SEBI - BITI POPUSTQIV, TOLERANTAN, VEROVATI, BITI PONIZAN!

2012 - 05.12. subota. 20. godina Rotari kluba Beograd, sa Oliverom i Tijanom

U Rotari klub Beograd me doveo mentor i jedan od osniva~a Kluba Branko Danilovi}. Rotarijansku zna~ku o rever mi je zaka~io Predsednik Kluba Duka Samarxi}, na Vidovdan, 28. juna 2007. godine na brodu „Leonardo” na Savi. Na svim izbornim Skup{tinama Rotari kluba Beograd biran sam za ~lana Upravnog odbora i bio na raznim „radnim” mestima u Klubu. Radujem se {to sam u Rotari doveo prijateqa i

druga Trivka Ti}u Savi}a, mo`da ve}eg Rotarijanca od mene. I mnogih. Radujem se {to smo zajedno pokrenuli prvi ~asopis u na{em Rotari Distriktu 2483 ,,SRPSKI ROTAR’’ i {to on jo{ tra...Autenti~an, a pre svega slobodan, ne robuje dogmama i {ablonima. Vi{e se ne libi da se oku{a kao autenti~na li~nost... (POLITIKA, 1990.)

je, do skora u {tampanim primercima, a sada u ovom elektronskom izdawu. Na predlog prijateqa u Rotariju i u Klubu dobitnik sam Pol Haris medaqe i priznawa 2012. godine. Prijateqi u Klubu su me izabrali za Predsednika Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2014 – 2015. godini. Hvala na poverewu. Eto.. JA ZA POQE VI[E NISAM. JA SAM ZA VRT!

7 3

...[ta re}i o Glu{cu? Kako opisati dvometra{a, Beogra|anina hercegova~kog porekla? Mekog kao paprat i `ustrog kao tekunica. Wega koji budan sawa dugine boje... (MAGAZIN, 2001.)

...Sve slike su mu opijene bojama svetlim i jarkim, veselim i radosnim, pa onima kojima su se o~i umorile od sivila svakodnevnice ka`emo – gledajte slike svetla i optimizma... (POLITIKA, 2001.)

Uvek sam otvarawa izlo`bi, prigodne kataloge, biografske kwige i tekstove doìvqavao kao svojevrstan pretres ìvota. Kao da sama dela nikada ne govore dovoqno, uvek tu mora da se na|e i poneka re~, da objasni, da zadovoqi znatièqu onih koji bi da saznaju {ta se u stvari, krije unutra. E, pa lepo, ispri~a}u vam sve ono {to ne znate. Du{ku je ovo drugi ìvot i sve {to je ikada video, doìveo, radio, mislio, sad izviruje iz wegovog stvarala{tva. On toga, razume se, nije svestan, tako da i ne}e umeti da objasni za{to je ne{to ba{ ovako stvorio. On samo kaè - ba{ sam tako hteo. Ro|en je davno, davno, u jednom mediteranskom gradi}u gde su se susrele dve civilizacije. Bavio se pronalaza{tvom. Sakupqao je kamen~i}e, kristale, taloge pigmenata, i raznovrsne oblike koje~ega {to je priroda stvorila onako kako to samo ona ume. Tada jo{ nije znao {ta }e s wima. Sakupio ih je toliko da ih ima bar za dva ìvota. Razgovarao je sa qudima, pamtio wihova iskustva i razmi{qawa, gledao oko sebe i sve slagao u svojoj svesti kao u neki nepregledni mozaik. Pripremao se za posle. Ne{to je htelo da se drugi put rodi nekoliko spratova iznad jednog velikog umetni~kog svetili{ta gde su godinama slikari i vajari poku{avali da nadglasaju sebe u razmi{qawima da li je umetni~ko delo odraz stvarnosti ili wen doìvqaj. Tako je Du{ko, hteo ne hteo, morao da stvori svoju stvarnost. Ona je sad pred vama i tu se jasno vidi sve {to je doìveo u prethodnom ìvotu. Mogao je da se rodi bilo gde, u Rimu, ili Helsinkiju, on bi stvorio sve isto. Nije morao da ima pretke u Hercegovini, nije morao da radi u Zabavniku, nije morao da se bori za qubav, veru i nadu, nije morao da voli iste qude, ali ovo bi sve bilo isto. Jer to je, u stvari, Du{ko, a vi sad gledajte i upoznajte ~oveka! Zefirino Grasi

...Linija koju vu~e o{tra je, ne zvera okolo ve} stremi napred, pravo kuda je Du{ko vodi. I pritisak mu ponekad ska~e jer stvari ne idu pravo, pravo kuda treba. A onda boje, one na Du{kovim slikama sve ìve u sre}i i radosti. êsto poèlim da se obu~em kao da me je Du{ko ,,prelomio’’... (Glavni i odgovorni urednik lista ,,Politikin Zabavnik’’, Zefirino Grasi, 2006.)

POLIO PLUS Iskorewivawe de~je paralize je vrhunski filantropski prioritet Rotarija. Kada je Rotari pokrenuo Polio plus program 1985. godine, bilo je vi{e od 350.000 polio slu~ajeva u preko 125 zemaqa. Od 1988. godine Rotari je radio sa svojim partnerima u Globalnoj inicijativi koji su pomogli imunizaciju vi{e od 2,5 milijarde dece i smawewe de~ije paralize za 99 odsto. Rotari je do sada ulo`io vi{e od jedne milijarde ameri~kih dolara za iskorewivawe de~ije paralize na globalnom nivou.

(Podaci preuzeti iz nove kwige ARRFC Velimira Baltezarevi}a ROTARI FONDACIJA - brzi vodi~, 2013.)

10 2

Jedan na{ ekspert, koji je emigrirav{i u veliki svet, tamo odmah dobio posao, ali je pruènu {ansu bez premi{qawa odbacio jer se radilo o maloj, nikakvoj firmi bez perspektive, sme{tenoj u nekakvoj garaì, a pride je vodi neki uvrnuti zanesewak. Kako se zvala ta firma? Majkrosoft. Na{ ekspert se kasnije sna{ao, nije mu lo{e. Ali, nikada ne}e biti Bil Gejts! (Bogdan Tirnani} - Garaà Bila Gejtsa, odlomak)

DEVET STOLICA Ispri~a}u vam jednu pri~u, stvarnu pri~u... Mo`da mi ne}ete verovati, ali sve {to ovde budete pro~itali ìva je istina! e{e neka oluja, stra{na ki{a, qudi tr~e dok im vetar B nosi ki{obrane. I{la sam ulicom nekog vojvode, pa preko mosta, onda skrenula iza ugla i stala, upla{iv{i se ogromne gomile qudi. Na stotine hiqada qudi okupilo se zbog ne~ega na tom mestu! Nakon nemilosrdnih udaraca gra|ana uspela sam pone{to da vidim i da saznam {ta se doga|a. Qudi su se grabili, gurali, èle}i da do|u do ne~ega. U jednom trenutku uspela sam da vidim veliku pozornicu. Na toj pozornici su bili neki qudi. Sedeli su na stepenasto pore|anim stolicama. je sedeo na najniòj, drugi na ne{to vi{oj, tre}i PNarvi na jo{ vi{oj i ve}oj, i tako, ukupno wih devetoro! prvoj, onoj najniòj stolici, se|a{e VUK KARAXI]. Za~udih se, otkud on tamo, a on be{e najbliì qudima, sedeo je onako zami{qen sa pogledom u daqinu. Na drugoj, malo vi{oj stolici be{e PETAR PETROVI] WEGO[. Nisam mogla da verujem otkud su se tu stvorili tako veliki qudi. On je malo daqi od gra|ana, ali jo{ uvek blizu wih! Na tre}oj stolici videla sam STEVANA STOJANOVI]A MOKRAWCA, malo vi{oj od prethodne i malo daqe od qudskih ruku. Na ~etvrtoj stolici, vi{oj i ve}oj od ovih sedeo je NIKOLA TESLA. Prepoznala sam taj pogled i bistre o~i. Na petoj stolici, udaqenijoj i malo vi{oj stolici, sedela je jedna gospo|a, NADE@DA PETROVI]! Na {estoj, visokoj stolici, udaqenoj od gra|ana sedeo je JOVAN CVIJI]! Na sedmoj, visokoj stolici, ba{ udaqenoj od qudi se|a{e \OR\E VAJFERT! Na osmoj stolici jo{ daqoj i daqoj, sedeo je MILUTIN MILANKOVI]! I na posledwoj, devetoj stolici, tako velikoj da je malo ko mogao da je dohvati, udaqenoj od svih ostalih, sedeo je SLOBODAN JOVANOVI]!

WEGO[ suze gorke, suze bolne proliva{e. Re~e mi da qudi u wemu vide prazni |evrek, ,,a slabo ko ìvi kao {to sam èleo da im poru~im pi{u}i Gorski vijenac!’’, poàli se on. MOKRAWCA je bolelo {to qudi u wemu vide tri krem bananice. ,,A dete moje’’ re~e mi, ,,qudi nisu ~uli moje kompozicije i pre }e poslu{ati neki turbo - uàs nego Rukovet ili Heruvimsku pesmu’’. TESLA je bio utu~en, pitao me kako to da pored tolikog wegovog rada, intelekta i uma, pored pronalazaka indukcionog motora i polifaznog sistema naizmeni~nih struja, dana{wi svet ga koristi samo za dva hleba? NADE@DA je bila jedina dama, utoliko tu`nija i rawivija... Ona mi re~e da wen trud i wena dela vrede koliko i pola kila piletine u samoposluzi... ,,Moje platno ,,@etva’’ danas vredi kao i dva ki{obrana u kineskom tr`nom centru!’’ CVIJI] drè}i u rukama svoje delo ,,Balkansko poluostrvo’’, plaka{e nad wim, pitaju}i sebe i svoju geografiju da li je jedino {to qudi u wemu vide parking mesto? VAJFERT me je prvo pitao: ,,Zar me qudi jo{ uvek znaju samo po pivu? Zna li neko Vajferta i kao doìvotnog po~asnog guvernera Narodne banke?’’ Patio je zato {to ga qudi toliko èle da bi wime kupili kartu za neku ùrku, koncert... MILUTIN MILANKOVI] je razmi{qao u sebi: ,,Boè, Boè moj... NASA me svrstava me|u desetak najzna~ajnijih na poqu nauke o klimatskim promenama, a moj Beograd, a moja Srbija me svrstava u pohlepne papiri}e...!’’ SLOBODAN JOVANOVI] bio je najusamqeniji. Qudi su malo dolazili do wega, vredeo je kao sredwe patike ili dobar duks. On me pitao da ga bar neko zna u oblasti prava, istorije, politike ili deli istu sudbinu sa svojim kolegama!?! Morala sam da ga razo~aram... ,,A najtu`niji smo’’ re~e mi WEGO[, ,,{to svi skupa ~inimo tek po nekog naizgled sre}nim, mi smo ti zbog kojih se krv proliva, brat ubija, zemqa izdaje i du{a |avolu predaje!’’

vi su bili jako ozbiqni, ~ak moè se re}i tu`ni zbog neS ~ega. Razmi{qala sam za{to bi neko bio tako tuàn ako oku{ala sam da im objasnim da oni nisu za to krivi, da su krivi oni koji su okrenuli sistem vrednosti, ga ve} qudi toliko vole, ako se prosto otimaju za wega!?! P Tako za~u|ena i zami{qena oti{la sam ku}i, obe}avali za}utala sam, mnogo su oni pametniji od mene - znaju {i sebi da }u ponovo do}i i dolaziti dok ne saznam sve! Ja sam zaista dolazila, danima i no}ima, usput pitaju}i se kako svim onim qudima ne dosadi, kako se ne umore. Evo {ta sam uspela da saznam: VUK KARAXI] be{e tuàn {to qudi u wemu vide tek dve `vake, a zaboravili su }irilicu, wegov Rje~nik, zbirke narodnih pesama, Tr{i}!

to i sami. A ja sada znam zbog ~ega se qudi svakog dana bore, ne svi, ali ve}ina... Branislava Markovi} (Tekst preuzet iz ~asopisa SVETOSAVSKO ZVONCE broj 09 / 2013. )

11 3

MESECOSLOV

januAR 2014.

JANUAR je mesec SVESTI O ROTARIJU. Ovo je vreme za pro{irewe znawa o Rotariju i aktivnosti me|u ~lanovima Rotarija u zajednici.

NOVA GODINA

1897. roðena je srpska glumica Qubinka Bobi} - Boba.

SRE]NA VAM OVA GODINA NOVA!

1908. u Beogradu je otvoren hotel ,,Moskva”.

1958. stupio je na snagu ugovor o osnivawu Evropske ekonomske zajednice, poznate kao Zajedni~ko tr`ište, koji su 25. marta 1957. godine u Rimu potpisale Belgija, Zapadna Nema~ka, Italija, Luksemburg, Francuska i Holandija.

REPUBLIKA SRPSKA - DAN REPUBLIKE

ROTARI KLUB NIŠ NAISUS je ~arterovan 2009.

1911. u Beogradu je poginuo Slovenac Edvard Rusjan, prvi pilot iz Sredwe Evrope koji je avionom leteo u Gorici još 1909. godine. Avion se srušio na bedem Kalemegdanske tvrðave. Rusjan je tako postao prva `rtva vazduhoplovstva u Jugoisto~noj Evropi u 1911. godini i 34. pilot u svetu koji je poginuo u vazdušnom udesu.

ROTARI KLUB NOVI SAD je ~arterovan 19. 01. 1995.

ROTARI KLUB ZEMUN je ~arterovan 19. 01. 1995.

DAN OBRAZOVAWA O ZA[TITI @IVOTNE SREDINE

DAN AUSTRALIJE /1788./

DAN REPUBLIKE INDIJE / 1950. /

1904. DAN LISTA ,,POLITIKA”

27 ME\UNARODNI DAN HOLOKAUSTA / Dan kada je oslobo|en konc. logor Au{vic 1945. /

Umro je Pol P. Haris osniva~ Rotari pokreta /1947./

1355. Umro je Stefan Uro{ IV Du{an sin kraqa Stefana De~anskog, kraq (1331-1346) i car Srbije (1346-1355).

31 RotarÚ Leaders troughout HistorÚ, 1905 – 2013.

NACIONALNI DAN BEZ DUVANA

1914 - 2014. Vek od Velikog rata

DA SE NE ZABORAVI

MILUNKA SAVI], HEROINA bataqon. Pojava `ena boraca u srpskoj vojsci bila je revolucionarna. Pored Milunke bilo je jo{ desetak `ena. Najpoznatija pored na{e Milunke bila je Engleskiwa Flora Sends, ro|ena 1876. godine u Jork{iru. jesen 1915. godine Milunka je teU {ko rawena u glavu u Makedoniji i tako povre|ena povla~ila se preko

ajodlikovanija èna Prvog svetskog rata Milunka SaN vi} umrla je pre 41. godinu. @ene borci u srpskoj vojsci bile su revolucija, pa put do priznawa nije bio lak. Milunka Savi} - Gligorevi}, k}er Danice i Radenka, ro|ena je1890. godine, (ili 1892, kako pi{e u wenoj ~lanskoj karti Udruèwa rezervnih vojnih stare{ina) godine u selu Koprivnica kod Ra{ke. U balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine u~estvovala je pod imenom Milun Savi}, {i{ala je kosu i povijala grudi kako se ne bi otkrilo da je èna. Prijavila se u vojsku kako bi, po kazivawu wenog unuka, spasila brata od odlaska na frant. Milunkina „tajna” otkrivena je po{to je u Bregalni~koj bici 1913. godine rawena u grudi, skoro godinu dana posle wenog pristupawa srpskoj vojsci. A samo se molila da ne bude rawena, a ako mora, da to ne bude ba{ u grudi... Ipak, zbog uspeha koji je pokazala u borbi rat je zavr{ila sa ~inom kaplara srpske vojske. U Prvom svetskom ratu se naro~ito istakla kao dobrovoqac – podnarednik Prve ~ete, Tre}eg bataqona najelitnijeg Drugog Gvozdenog topli~kog puka „Kwaz Mihailo”, Za pokazano juna{tvo, bila je bomba{ u Kolubarskoj bici, odlikovana je zlatnom medaqom za hrabrost „Milo{ Obili}” i dobila Kara|or|evu zvezdu sa ma~evima. Milunka je preìvela i veliku austro-ugarsku i bugarsku ofanzivu i povla~ewe preko Albanije. Rawavana je u borbama devet puta. Prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi} odlikovao je 1917. godine vojnom zlatnom Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima, ubrzo zatim dobija i najvi{a odlikovawa, me|u kojima i dva francuska ordena Legije ~asti i medaqu Milo{ Obili}. Nosilac je Legije ~asti IV stepena, Legije ~asti V stepena, francuskog Ratnog krsta i spomenica (Albanska spomenica i spomenica Solunskog fronta 1915-1965). Wenu hrabrost i juna{tvo visoko su cenili savezni~ki komandanti. Jedina je èna u svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom. Prilikom uru~ewa tog odlikovawa pred wom su u znak pozdrava spu{tene zastave proslavqenih francuskih pukova iz bitaka kod Argoa, Lijeà, Verdena i Marne. Polovinom 1918. godine Vrhovna komanda savezni~kih armija naredila je da se pohvala juna{tvu srpskog narednika Milunke Savi} pro~ita pred strojem u stavu mirno svih jedinica Antante. Do tada takva po~ast nije ukazana ni jednom oficiru i generalu. Odlikovawe joj je uru~io komandant Solunskog fronta, general Fran{ D’Epere. Zbog neizmerne hrabrosti prozvana je od strane Francuza „Srpskom Jovankom Orleankom”. Odlikovana i hrabra èna borac izazivala je divqewe savezni~kih vojnika koji u svojim redovima nisu imali ène borce. Tek 1917. godine u SSSR se formira prvi kompletno ènski

Albanije. Posle nekoliko meseci oporavka u Bizerti, i kratkog boravka u Marsequ, vratila se na Solunski front gde je u~estvovala u bitkama koje srpska vojska vodi na leto i jesen 1916. godine. Milunka Savi} je pokazala veliku hrabrost u borbama i zarobila je 23 bugarska vojnika, pomagala u dostavqawu municije, istakla se u bomba{kim napadima. Heroina Velikog rata radila je u Bosni i Hercegovini kao kuvarica, bolni~arka, pregleda~ica u fabrici vojnih uniformi. Tamo se udala za Veqka Gligorovi}a, (?+1948.) siroma{nog ~inovnika Hipotekarne banke, sa kojim je dobila k}erku Milenu. Kao ratni dobrovoqac dobila je malo imawe u koloniji Marijin majur, kasnije Stepanovi}evo, blizu Novog Sada. Tu je podigla ku}u, me|utim, brak je kratko trajao i ona se preselila u Beograd, imawe ostavila sestri Slavki i ubrzo dovela tri usvojenice: Vi{wu (zaboravqeno dete sa èlezni~ke stanice u Stala}u), Radmilu (dete ve} ostarelih ujaka i ujne) i Zorku (sirotu devojku iz Dalmacije). Humanost je pokazala i tako {to je Milunka sama i{kolovala jo{ oko 30 dece, pored svoje ~etiri }erke. Po razli~itim navodima kao samouka bez {kole, a po drugim, poznavalac ~etiri svetska jezika i posle urgencija ratnih saboraca 1929. godine zaposlila se kao ~ista~ica u Hipotekarnoj banci u Beogradu, gde je provela najve}i deo svog radnog veka, gde je i penziju stekla, zanemarena i od svih napu{tena. Ipak, odbila je ponudu da se preseli u Francusku i da dobija francusku vojnu penziju. akon rata, komunisti~ka vlast joj 1945. godine dodequje NMilunka penziju. Savi} radila je i kao ~ista~ica u beogradskim kafanama. Izvesno vreme ìvela je u Skadarskoj ulici. Starost provodi u svojoj ku}i na Vo`dovcu, u dru{tvu unuka i u redovnim susretima sa vojnim veteranima, na koja je odlazila u srpskoj uniformi i sa ordewem. Govorilo se da joj je na incijativu narodnog heroja Peka Dap~evi}a, (ili uz zalagawe gradona~elnika Beograda Branka Pe{i}a), a posle prodaje ku}e, 1972. godine dodeqen mali stan u nasequ Bra}e Jerkovi}, na ~etvrtom spratu u zgradi bez lifta. U tom stanu i umire, posle godinu dana i posle tri mo`dana udara, 5. oktobra 1973. godine. Sahrawena je u porodi~nom grobu na Novom grobqu u Beogradu. Istori~ari nisu napisali wenu biografiju, nema je u muzejima a retko se spomiwe u uxbenicima iz istorije. Na wenoj biv{oj ku}i na Vo`dovcu, danas ulica Milunke Savi}, postavqena je spomen-plo~a. Radio televizija Srbije je snimila dokumentarni film posve}en woj, autorka filma je Sla|ana Zari}. Film je na RTS prikazan u ponedeqak, 7. oktobra 2013. godine. Napravqena je i izlo`ba, delo iste autorke, koja je prikazana u septembru i oktobru 2013. godine. U nedequ, 10. novembra 2013. godine, posle 40 godina, posmrtni ostaci heroine Milunke Savi} uz dràvne i vojne po~asti preneseni su u Aleju velikana. Parastos je sluìo patrijarh srpski g. Irinej í

MESECOSLOV

FEBRUAR 2014.

FEBRUAR je mesec RAZUMEVAWA I MIRA u svetu. Ovaj mesec je izabran zato {to je 23. februara ro|endan ROTARÙ INTERNATIONAL i klubovima se preporu~uje da prezentiraju programe koji promovi{u razumevawe i mir u svetu, kao i da zapo~nu projekte Slu`ewa me|unarodnoj zajednici u drugim delovima sveta.

1748. ukazom carice Marije Terezije Novi Sad je dobio status slobodnog kraqevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan progla{en je za Dan grada 1996. godine.

2 ME\UNARODNI DAN MO^VARNIH PODRU^JA

5 1871. ro|en je Jovan Du~i}, srpski pesnik (†1943).

1864. umro je Vuk Stefanovi} Karaxi}, reformator srpskog jezika i pravopisa.

1199. umro je Stefan Nemawa, rodona~elnik dinastije Nemawi}a koja je vladala Srbijom dvesta godina.

14 DAN O^UVAWA ENERGIJE

DAN ZAQUBQENIH

DAN BIOLO[KE KONTROLE

Umro je u 87. godini ^es Rejnolds Peri, sekretar RotarÚ International od 1910. do 1942. godine.

êsto razmi{qam o svojim prijateqima. Imam ih dosta, razli~itih smo karaktera, a ipak se me|usobno uspemo sloìti i {to je najva`nije dogovoriti oko razli~itih stvari. Zakqu~ujem da je tajna u tome {to svaki od wih ,,izvu~e'' za sebe odgovaraju}i deo. S nekima sam uqudan. S nekima se {alim. S drugima pri~am o ozbiqnim stvarima. S nekim drugima se puno smejem. S nekima popijem pi}e i slu{am o problemima. Neki mi prenose svoja iskustva i savetuju me. Moji prijateqi su deli}i velikog mozaika koji }u kad ga zavr{im nazvati ,,Blago prijateqstva". Oni su ti koji me u nekim momentima poznaju boqe ~ak i od mene samog; koji su uz mene i u dobrim i u lo{im danima. Lekari kaù da su prijateqi va`ni za zdravqe. Dr Oz ih zove Vitamin prijateqstva - P i smatra da je korist od prijateqa bitna za zdravqe, a statisti~ki je utvr|eno da qudi koji imaju ~vrste dru{tvene veze imaju mawi rizik od depresije i mo`danog udara. Ako stalno uìvate u vitaminu P, moète izgledati i do 30 godina mla|e od svojih vr{waka. Dokazano je da toplina prijateqstva smawuje stres i mogu}nost infarkta ~ak do 50%. Tako mi je drago da imam zalihu vitamina P.

IN P VITAM

Pazimo i brinimo o prijateqima i poku{avajmo {to ~e{}e sagledati sve {to se doga|a oko nas s komi~ne strane. Sme{imo se i u te{kim trenucima, molimo se jedni za druge.

DAN DR@AVNOSTI REPUBLIKE SRBIJE / 1804./ Sretewe.

DAN SVETSKOG SPORAZUMEVAWA I MIRA

DAN OSNIVAWA ROTARÙ INTERNATIONAL, 1905.

ROTARI KLUB METROPOLITEN je ~arterovan 2004. godine.

23 ROTARI KLUB PALI] je ~arterovan 2004. godine.

2004. U 86-oj godini umro je Stanislav Riwak, prvi registrovani zatvorenik u nacisti~kom koncentracionom logoru Au{vic.

27 ROTARI KLUB TOPOLA OPLENAC je ~arterovan 2007. godine.

1905. reorganizacijom Velike {kole, osnovan je Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji.

28 DAN LISTA

/1939./

U SUSRET 160. GODI[NJICI RO\ENJA MIHAJLA PUPINA MIHAJLO IDVORSKI PUPIN (1854-1935)

ZA[TO JE PLAKAO? Wujor{ka bolnica - The Harkness Pavilion at the Medical Center… osle trideset godina, dva velika ~oveka su se srela, pred svedocima. Jedan je bio na boleP sni~koj posteqi, ostareo, nemo}an i na samrti.

Tesla je Markonija nazivao parazitom i mikrobom opake bolesti, a na Pupina se `alio da je potpuno poludeo…

Drugi, ve} u godinama, uspravnog, skoro prkosnog dràwa, sa mislima pome{anih ose}awa, gor~ine i sete. Pogledi su se sreli i ~itav ìvot je bio tu, pred wima, u bolesni~koj sobi. Na krevetu, sa suzama u o~ima, Mihajlo Pupin, pored wega, Nikola Tesla. Tesla je zamolio prisutne da ih ostave same, prethodno se obrativ{i Pupinu kao starom prijatequ… Iz banatskog sela Idvor, samosvojni, vispreni i odva`ni Pupin se uputio put Amerike da, poput mnogih, potraì svoju sre}nu zvezdu. U wu je stigao sa pet centi u dèpu, re{en da uspe po bilo koju cenu. Mlad, vredan, talentovan, latio se te{kih fizi~kih poslova, uporedo poha|aju}i Kuperovu ve~erwu {kolu gde se ubrzo pokazao kao dobar matemati~ar. Nameravao je da upi{e Kolumbija univerzitet, i za wega se pripremao dve godine jer je morao da nau~i latinski i gr~ki jezik. Sa u{te|evinom od 311 dolara, upisao je presti`ni ameri~ki univerzitet. Bilo je to 1879. godine. Prvu godinu zavr{io je odli~nim uspehom, i kao nagradu je dobio 200 dolara. Za ono vreme poprili~na suma novca. Preko svojih kolega koje je privatno podu~avao, upoznavao je uticajne i poslovne qude Amerike. Bio je miqenik profesora pa ga je ~ak i predsednik Bernard voleo i po{tovao. Zavr{etak studija za wega nije bio nikakav problem pa je diplomu presti`nog univerziteta, kao najboqi student, primio li~no iz ruku predsednika Bernarda. Tada je stekao univerzitetsku stipendiju u iznosu od 500 dolara godi{we, koju }e da iskoristi za do{kolovavawe u Evropi, gde }e provesti slede}ih devet godina i kada }e ste}i mnogobrojne akademske titule. Time }e jo{ vi{e osnaìti svoj akademski i ne{to kasnije profesorski ugled, jer }e se u me|uvremenu zaposliti na Kolumbija univerzitetu. Mihajlo Pupin je do{ao u Ameriku 1874. godine, a Nikola Tesla desetak godina kasnije. Obojica su vrlo brzo, krajem 19. veka, posle pronalazaka polifazne naizmeni~ne struje i kalema za razvoj telefonije, postali ugledni ~lanovi wujor{kog visokog dru{tva. Paralelno sa Pupinovim profesionalnim uspehom, u Americi se odvijala bespo{tedna, surova i nimalo korektna nau~na bitka, predvo|ena Edisonom sa jedne i Teslom sa druge strane. Neki srpski publicisti pisali su kako su se Pupin i Tesla zavadili na jednom Teslinom predavawu u Wujorku 1898. godine. Pupin je sa svojim pristalicama zvi`dao i ometao Teslino izlagawe da bi se osvetio {to je, dok su “kva~ili pal~eve” u Univerzitetskom klubu, Nikola Mihajlu slomio palac. Kona~ni razlaz je nastao, po tuma~ewu publicista, po~etkom 20. veka, kada je Tesla, gradwom Antene svetskog sistema beì~nog prenosa energije na Long Ajlendu, blizu Wujorka, poku{ao da re{i problem prenosa energije na velike daqine. Zbog nedostatka sredstava morao je da obustavi svoj rad, koji je 1901. godine Markoni iskoristio. U slavqu koje je nastalo, Tesline zasluge niko nije pomiwao, a Pupin, koji je znao istinu, stao je na stranu Markonija. Ovo mu Tesla nije mogao oprostiti. I nastalo je }utawe dugo vi{e od 30 godina. U pozadini svega bila je borba za svaki dolar i pedaq trì{ta, ~iji su glavni akteri bili Morgan i Vestinghaus. Edison, ve} priznat kao pronalaza~ i poslovan ~ovek, vodio je pravu hajku protiv Tesline naizmeni~ne struje. Organizuju}i prava masovna ubistva ìvotiwa navodnim Teslinim ubojitim oru`jem {irom Amerike, ne bi li javnost potpuno okrenuo protiv srpskog nau~nika, spremio je zavr{ni udarac.

Naime, 1889. godine, wegovom zaslugom, uvedena je elektri~na stolica kao zamena za ve{awe. Time se htelo pokazati da Teslin pronalazak ima najboqu primenu u egzekucijama. Pupin, poznavaju}i Teslu i wegov rad, a ne sagledavaju}i odnos mo}i jer je dugo bio odsutan, staje u wegovu odbranu i drì predavawa u korist vi{efazne struje. Takvim pona{awem je navukao gnev Edisona, wegovih pristalica i mo}nih protivnika pa je malo nedostajalo da ga izbace sa univerziteta. Karijeru su mu, me|utim, spasili neki ugledni prijateqi. îni se da je to bio veoma vaàn doga|aj u Pupinovom ìvotu. Niz momenata koji su usledili navode na sumwu da je od tog trenutka Pupinovo pona{awe prema Tesli bilo potpuno promeweno. Treba re}i, istine radi, da wihovi odnosi u pro{losti, sem {to su bili korektni, nikada i nisu bili preterano bliski. Tesla je, recimo, ~esto zamerao Pupinu na lo{em izgovoru srpskog jezika… Bili su razli~iti gotovo u svemu. Pupin je bio druèqubiv, elokventan i uìvao je izuzetno po{tovawe u nau~noj i stru~noj javnosti. Tesla, pak, bio je potpuna suprotnost. Tajanstven, ose}ajan i povu~en u sebe, delovao je pomalo arogantno za okolinu, mada je to bilo daleko od istine. Sa druge strane, naj{ira javnost ga je prosto oboàvala zbog svojih ~udnovatih eksperimenata i tajanstvenosti koja je sve to pratila. Kod stru~ne i nau~ne javnosti, na osnovu svega, nije uvek nailazio na razumewe. Ipak, uz sve prepreke, posle uspe{nog promovisawa hidrocentale na Nijagari, ~inilo se da su sva vrata za Teslu otvorena. Izgledalo je da mu je ceo svet pod nogama. Zapravo, za wega su tek tada, ispostavilo se, po~iwali problemi. Igrom slu~aja ili ne, Pupin upoznaje Teslu sa mladim i talentovanim nau~nikom Markonijem, koji je bio fasciniran Teslinim ume}em. Zapravo, bio je zadivqen dok nije dobio ili uzeo ne{to {to mu ne pripada. Zahvaquju}i Teslinim otkri}ima, Markoni promovi{e radio, koji je, dabome, iskqu~ivo sebi pripisao. Po~iwe mu~ni sudski proces, u kome Pupin, ve{ta~iv{i, staje potpuno na Markonijevu stranu.

esla je Markonija nazivao parazitom i mikrobom opake boT lesti a na Pupina se àlio da je potpuno poludeo. Satisfakciju za otimawe otkri}a radija nije doìveo jer je ameri~ki vrhovni sud doneo odluku u wegovu korist tek posle wegove smrti. Pupinu je, sa druge strane, put ka uspehu bio potpuno otvoren. Izvanredni predava~ na univerzitetu, omiqen me|u studentima koji su oboàvali da dolaze na wegova predavawa, posvetio se, u isto vreme, izumiteqskom radu. Godine koje su usledile, bile su veoma plodne za wega. Od 1894. do 1923. godine patentirao je ukupno 24 pronalaska. Izumi su bili iz oblasti telefonije, telegrafije i radiotehnike. Svetsku slavu je stekao pronalaskom postupka pupinizacije, koji je omogu}io prenos pisanog ili govornog signala na velike daqine, {to pre nije bilo mogu}e. Sam postupak je dobio ime po samom Pupinu. - îwenica je da mladi Mihajlo Pupin, u vreme kada je Tesla bio u sukobu sa Edisonom, podrào svog zemqaka. îwenica je da to nije u~inio kada je Tesla bio u sukobu sa Markonijem, ali gledaju}i transkripte i arhivu Mihajla Pupina, pronalazim da nije bio na strani Markonija. A to zna~i da nije bio protiv Nikole Tesle. Dokumenta koja sam pregledala govore o tome da nije bilo nikakve rasprave ili dijaloga izme|u Pupina i Tesle povodom toga, niti te{kih re~i, kakve su im pripisivane. Jednostavno, dogodilo se da je deo nau~ne javnosti u SAD, a potom i medija, pronosio glasine o Teslinom nezadovoqstvu pona{awem Mihajla Pupina. Pisano je da je Tesla govorio za Pupina da je debeo, ruàn i bogat. Da su se ~ak i tukli. I da me|usobno ne govore. Svega toga nije bilo, ali su te glasine u me|uvremenu postale deo wihovih javnih biografija, pisawa ~ak i u jugoslovenskoj

{tampi i publicistici! - kaè Aleksandra Ninkovi} Ta{i}, ina~e Pupin i Tesla su bili veliki qudi, i ne bi sebi dozvolili da se potpredsednica Obrazovno-istraìva~kog dru{tva “Mihajlo Pu- zbog sitnica posva|aju. Naprotiv, sara|ivali su, vi|ani su zajedpin”, koja se potrudila da umesto pri~a o sva|ama dvojice veli- no i na kraju Pupinovog ìvota, Tesla mu je uputio èqe za dokana i dugogodi{wem izbegavawu, ponudi novi pogled na od- bro zdravqe. Pupin, te{ko obolev{i, je zamolio da dovedu Teslu nose Pupina i Tesle. kod wega u bolesni~ku sobu. Posle duèg ne}kawa, Tesla je pri- Analizom vi{e od 1.500 ~lanaka i dokumenata do{la sam do stao ali, se}aju}i se pro{losti, samo u prisustvu svedoka. Do suzakqu~ka da su dvojica srpskih velikana vi{e sara|ivali nego {to sreta je do{lo 12 marta 1935. godine. su se sva|ali. I da su bili tesno povezani, kako svojim odnosom Tesla ulazi u Pupinovu sobu, prilazi mu, pruà ruku i kaè: prema majkama, koje su im bile veliki uzor, tako i srpskom tra- “Kako si mi, moj stari prijatequ?” Ostala su wih dvojica sami dicijom, posve}eno{}u nauci i èqom da uspostave globalni mir preko pola sata. [ta su jedan drugom rekli, osta}e zauvek tajna. na planeti. O tome svedo~e i neki od naslova u ameri~kim novi- Rezultat je bio da je Pupin plakao, a Tesla, iza{av{i iz bolesni~nama, kao, na primer: “Tesla i Pupin }e zajedno uspeti da napra- ke sobe, bio je bled kao krpa. ve pronalazak koji }e zaustaviti rat” ili “Tesla i Pupin kuju plaUbrzo potom, posle samo nekoliko sati, Pupin je posle tog sunove za mir u svetu” - kaè Aleksandra Ninkovi} Ta{i}. sreta umro. - Nau~na istina i potreba da srpska javnost prestane da se baTesla je do{ao na sahranu… vi glasinama, koje ru{e ugled dvojice svetskih nau~nika je ciq mog izu~ata je bio predmet razgovora sa o~igledvawa. Izu~avam Mihajla Pupina ve} no pozitivnim ishodom? U tom satu, ~isedam godina i ne mogu da ga odvoni se da je nestala sva ona gor~ina i povrejim od Nikole Tesle, jer se wihove |enost koje je s pravom ose}ao veliki ~oqudske i nau~ne sudbine prepli}u, od vek iz dalekog Smiqana. Potpuno razli~iti porekla, dolaska u SAD, nau~nog rau svemu, na razli~itim stranama tokom veda, pa ~ak i wihovog nasle|a. Pogre}eg dela ìvota, sreli su se da zaokruè svo{no je posmatrati ih kroz navodni suje ìvote u jednom jedinom satu. Tesla je kob, pri~e o dualizmu, koji nije ni poposmatrao svet kao ba{tinu svih qudi ali, stojao. Ako razdvojimo Pupina i Tena osnovu svojih osobina i karaktera, izslu, time cepamo i delimo na{u nau~gleda da je postavio previ{e visoku lestvinu istoriju. cu o~ekivawa prema drugim qudima, koju Pupina su interesovale Tesline fije retko ko mogao da ispuni. nansijske nevoqe. Napisao mu je i Sa druge strane, vedar, druèqubiv, prodva ~eka. Tesla, me|utim, nikako ninicqiv i komunikativni Pupin posmatrao je je prihvatao nov~anu pomo} koju mu svetsku scenu, naizgled, mnogo jednostavje Pupin mogao pruìti preko svojih nije. Znao je pa`qivo da proceni svaku situmnogobrojnih uticajnih veza u poaciju i veoma ve{to da joj se prilagodi. Weslovnom svetu Amerike. gova poznanstva i prijateqstva sa najmo}Tesla se pak, interesovao za ìvot i nijim qudima sveta, kao {to je, recimo, rad Mihajla Pupina makar i preko predsednik Vilson, ni malo zanemarqiv doposrednika. Tako je Tesla bio upoprinos na kreirawe granica posle prvog veznat sa Pupinovim naru{enim zdravlikog rata, osnivawe fonda za {kolovawe qem. Pisao je prijateqima: “ [to se tipreko 20.000 srpske dece u kraqevini SHS, ~e posete gospodinu Pupinu koju ste ukazivala su i ukazuju na sve {ta je mogao, mi predloìli u pismu... jedini razlog smeo i èleo da u~ini. Posebno je zanimqibila bi moja èqa da mu pomognem. va fotografija (u prilogu) na kojoj su Pupin Kako sam ve} kazao, on je otrovan u kolicima i ve} u godinama, sa zapovedni~mokrom kiselinom, tako da mu je ~iko uperenim kaìprstom prema velikom Ajn{tajn i Pupin - kaìprst koji najjasnije tavo telo kao pr{ut i usled toga dobio Albertu Ajn{tajnu. Kao da taj kaìprst, opisuje gde se nalazi stvarna mo} i uticaj. je ulcer u stomaku koji, ako ga zanenajjasnije opisuje gde se nalazi stvarna mo} mari, moè postati najgora vrsta raka jer je povr{ina ulcera ve- i uticaj. Dakle, {to se ti~e {irokogrudosti, Pupinu, zaista, nema nilika. Ja sam osvedo~en da, ako ima voqne sile, on bi se mogao {ta da se zameri - pomagao je mnogima, posebno, misle}i na Srbipodobro izle~iti.” ju. Prema Nikoli Tesli, pak, de{avalo se upravo suprotno. Kao da je bio prinu|en da postupa kako je postupao. Uticaj mo}nih qupak, u vreme kada je Tesli dodeqen po~asni doktorat na Ko- di, izuzetno neprijateqski nastrojenih prema Tesli, moralo je, izlumbiji i Jelu, Pupin se o{tro suprostavio tome. Jo{ neobi~ni- gleda, da deluje na Pupina. îni se da je Pupin, dobro odmeriv{i je i o{trije je reagovao kada je Tesla 1892. godine najavio mo- sve okolnosti, procenio da bi, bez obzira na sav talenat, malo {ta gu}nost slawa visokofrekventnih struja na neograni~ene udaqe- postigao u karijeri i ìvotu. Ovako, na u{trb li~ne nepravde prema nosti a istovremeno potvrdio mogu}nost slawa telefonskih po- tvorcu naizmeni~ne struje, u~inio je zaista puno za mnoge druge ruka posredstvom transatlantskog kabla. Podneo je patentni kojima je pomo} zna~ila. Po svemu sude}i, nepravda koju je ~inio zahtev 10. februara 1894. godine iz vi{elinijske telegrafije, napi- prema Nikoli Tesli, vremenom ga je razjedala sve vi{e i, sigurno, sav{i: ,,Tvrdim da sam ja prvi koji ~ini prakti~ni poku{aj prime- da se zbog svega toga, nije ose}ao najprijatnije. Na osnovu svega, u jednom jedinom satu, ~ini se da je neka ne vi{elinijske telegrafije’’. Iz patentnog zavoda je odgovoreno da je Pupin samo multi- vaga pravde dostignuta. Veliki qudi koji su vreme posmatrali plicirao nekoliko Teslinih kola, {to se ni u kom slu~aju nije mo- kao ve~nost, postigli su da im jedan jedini sat bude dovoqan za glo prihvatiti za patent. Usledilo je vi{egodi{we su|ewe oko obja{wewe svega. Na kraju, pravog zakqu~ka nema. Teslino prava na patent. Tesla je kasnije, uvidev{i i prozrev{i o ~emu se vreme tek dolazi, bez obzira na sva dostignu}a do sada, a Pupiradi, napisao da su mu Edison, Markoni i Pupin zadavali puno novo, kao nekada, nastavi}e da traje. Vredi re}i, za kraj, u vreme kada nisu govorili, da je Pupin, potpuno anonimno poku{aproblema i muka… Pulicerovu nagradu, kao malu krunu bogate karijere, za auto- vao da na materijalan na~in pomogne Tesli, znaju}i u kakvoj biografsku kwigu Pupin je dobio 1924. godine i zanimqivo, u oskudici ìvi. Angaòvao je mnoge uticajne prijateqe da osnuju woj je samo jednom pomenuo Teslu i to na 396-toj strani. U to fond za pomo} i pomognu Nikoli Tesli. Svi poku{aji su bili bezvreme Tesla je ve} uveliko nestao sa javne scene. Kao da su svi uspe{ni jer je svaka inicijativa nailazila na nepremostivu preprezaboravili na wega. Stanko Stojiqkovi}, ambasador kraqevine ku u vidu Teslinog ponosa í (Iz rukopisa Aleksandre Ninkovi} Ta{i} i Z. M. Jugoslavije u Americi, poku{avao je godinama da pomiri dva Pripremio Hadì Du{an Glu{ac) velika nau~nika ali nije imao nikakvog uspeha u svojoj nameri.

[

ZAPIS Sedam mudrih (jutarwih) izreka ... 1. Pu{ewe skra}uje cigaretu. 2. Neki piju od veseqa, drugi od àlosti, a tre}i od jutra! 3. Ro|endani su korisni. [to ih vi{e ima{ duè ìvi{! 4. Neke pogre{ke su tako zabavne da ih je {teta napraviti samo jednom! 5. Kada se sretnu, radnici igraju fudbal. Kada se sretnu {efovi, igraju tenis. Kada se sretnu direktori, igraju golf . . . [to je funkcija ve}a, loptice su mawe! MAæ BULIN* 6. Neki {efovi su kao oblaci. Kad oni odu dani su prekrasni! 7. Alkohol ne re{ava probleme. S druge strane ni mleko tako|e! Ali se posle piva puno boqe ose}am! Probudih se „jutros”, malopre u 09.30 ~asova sa ovim mudrolijama i - evo me. Pravo da ti kaèm - ne znam {ta mi bi?! Sada ~ita{ ono ~ega se setih dok se ispija prva kafa... ...Jedne godine za vreme studija arhitekture, na jednom od predmeta (ne se}am se koja godina ta~no, prva, da prva godina studija 1982/83) trebalo je da napravimo nekakvu maketu nekog maweg urbanog kompleksa. Napraviti maketu zgrada i prostora da bi prikazali interakciju i odnose masa izme|u objekata i wihovu sintezu sa okolnim prostorom (arhitekte vole da koriste ~udne izraze da bi stvorili malo mistike i dali akademski zna~aj svom radu). Tako je ne{to bilo zahtevano od nas tada{wih studenata arhitekture. Majko moja, mu~io sam se sa kojekakvim kartonima, letvicama, palidrvcima, papirima, gipsom, iseckanom hartijom, zgu`vanom hartijom, itd. Ni sam ne znam {ta sam sve koristio da sklepam tu maketu - najobi~niji kubusi (???) ali na neravnom terenu. Nekako ja to napravih i po|em na fakultet da predam svoj rad - delo!? A, ona jadna jedva se drì. Ako je duè gledate ode u materinu. Zamislite sada mene koji ulazim sa takvom skalamerijom u gradski prevoz (format je: polovina A0). K’o za vrag, svi autobusi i trole su bile krcate. Neko zimsko prepodne. Nekako ti ja u|em u jedan od praznijih autobusa i klackam se tako do blizu fakulteta. Narod ulazi, izlazi - a, svi se pitaju: ko pusti ovoga sa sve ovim kartonom i nekakvim ku~etinama na wemu da nam smeta u ionako punom autobusu. Drìm ja onu maketu iznad glave; radoznalo svet zagleduje; ja se qubazno i zbuweno sme{kam i izviwavam {to ih maketom kadkad pripalim po glavama... A, {ta vam je to? Maketa?! Za {ta?! Aaaaa, student. Pazite mladi}u, otpa{}e vam drvo i klupa a i krov ove ku}ice se klati. Mislim se: to mi je najmawi problem. Gu`va me odgurala do sredine autobusa a treba iza}i. Krenem ja da izlazim... molim vas, samo malo, izvinite - nisam namerno, moète li malo da se pomerite.... Stignem do izlaza i prvo maketu isturim ka vratima, {to je sigurno sigurno je, kad u autobus ule}e zajapurena èna od svojih stotinak kilograma i sisama kao balonima. Nit {ta vidi nit {ta ~uje. Tako se mi sudarismo i od moje makete zgrada nastade poqan~e. Kao cunami da je pro{ao. Ja u ~udu i zbuwen. Nedequ dana rada za sekund se pretvorilo u ni{ta.

Stojim na ulici, sneg veje, maketa propala - spqeskana na ulici, na snegu. [ta da se radi. Da vri{tim, da urlam, da se smejem - nemam pojma. Gledam kako se onaj sneg lagano lepi i zatrpava moje uni{teno delo - i setim se: nabacam sneg na onaj karton i nekim drvcetom krenem da oblikujem ku}e, klupe, ulice... Na|oh i nekakve gran~ice te ih zabodoh u sneg pravo drve}e, dodu{e suvo ali ipak... Sav sre}an uletim na fakultet, pravo u kabinet profesora vi~u}i sa vrata: Otvarajte prozor brzo! Oni, profesori i asustenti koji su se tu zatekli, gledaju u ~udu ali jedan ustade i otvori prozor. - Kolega, {ta vam je to? Ja uredno naslonih maketu na sims od prozora (stara zgrada pa su debeli zidovi te je imalo mesta da maketa lepo legne) i zatvorih ga. - Profesore, rekoh, ako bi mogli da moju maketu prvu pregledate i ocenite, bojim se da svakim minutom gubi na stabilnosti i volumenu. I, nikako je ne unosite u kabinet, probajte da je sagledate kroz prozor. Tu nastane smeh, i neverica. Niko nikada nije pravio maketu od snega - a jo{ za ocenu. Gledaju oni kroz prozor, sneg polako zatrpava pogled, profesor vrti glavom u ~udu, ostali se gurkaju i sme{kaju... ja ni na nebu ni na zemqi. - Znate, kolega, progovori profesor, ja bih vam dao ~istu desetku ali kako moram da ~uvam radove koji su oceweni tom ocenom ja }u vam ipak dati devetku - ne znam kako da sa~uvam va{ rad tokom ostala tri godi{wa doba? Da mogu, dao bih vam ocenu jedanaest (11) ali takve nema... Dajte mi indeks da vam upi{em devetku dok se nisam predomislio. I eto, do kraja dana maketa je bila zatrpana pahuqama te je podse}ala na neko napu{teno seoce zavejano u planini. Posle mi je pri~ao taj isti profesor da je danima dovodio svoje kolege i sa drugih fakulteta da vide {ta wegovi studenti rade i kako je qudska ma{ta neuni{tiva. Kasnije mi je priznao da mu je bilo jako `ao {to nije imao hrabrosti da mi da desetku. Nije bio siguran da bi ostali profesori razumeli tu smelost i idejnost. Godinama potom je prepri~avao taj doga|aj mladim studentima... Eto, i to se de{avalo! í * Slobodan Nedeqkovi}

TUTA - MUTA Za nesnala`qivog ~oveka, u mnogim na{im krajevima, kaù da je pravi Tuta - Muta. A na de~je pitawe, ko je bio taj Tuta - Muta, po kome su {eprtqe tokom vekova dobijale nadimak, nije ba{ lako odgovoriti. Bar deci. Jer, taj prvi Tuta - Muta uop{te nije bio nalik na one koji su kasnije po wemu nazivani. Ve} ste pro~itali o sujevernim starim Rimqanima koji su imali boànstva za svaku priliku. Npr. posao od se~e drveta, do wegove obrade za gredu u domu, bio je pod za{titom pet boànstava. A kad bi dvoje stupili u brak, morali su da vode ra~una o najmawe dvadesetak boànstava. Jedno od wih bilo je, ili je bio, Mutunus Tutunus, kasnije Muta Tuta ili Tuta - Muta. On je sa~ekivao novope~eni bra~ni par u lo`nici. Mlada bi skinula ode}u i zasela na kameni ud Mutunusa - Tutunusa. Svrha ovog ~ina bila je da se mlada oslobodi straha od eventualne grubosti, ili neukosti muà prilikom prve bra~ne no}i. Taj Mutunus - Tutunus, da ponovim, nije bio jedini u lo`nici mladenaca. Ali, bio je prvi po redu! Sava Pantovi} na{ novinar, pesnik i dramski pisac (1938+1997)

AKTIVNOSTI 10 KORAKA DO… ^lan Rotari kluba Zaje~ar, pesnik, policajac, rotarijanac Ninoslav Jovanovi}, u sredu, 13. novembra minule godine od 18 ~asova, predstavio ZAJE^AR je zaje~arskoj ~itala~koj publici izla`enje svoje druge knjige koja ima naslov 10 KORAKA DO USPEHA I SRE]E.

POSLOVICE @IKINE [ARENICE NE BUDI [E]ER DA TE SVAKO JEDE!

BEOGRAD ^UKARICA

@IVOT JE KRATAK, HVATAJ BATAK!

DA SE PRAVA ISTINA DOZNA TREBA ^UTI DVA ZVONA. @ivorad @ika Nikoli}, urednik popularne emisije „@ikina {arenica” RTS na pro{logodi{wem Sajmu kwiga predstavio je svoju kwigu poslovica iz Srbije. Neizmerno kolektivno, jezi~ko, kulturno, ali i turisti~ko blago Srbije sada je sakupqeno u kwigu narodnih umotvorina. @ika Nikoli} je rotarijanac, ~lan Rotari kluba Beograd ^ukarica.

Predstavljanje se dogodilo u zaje~arskom kulturnom zdanju Narodnog muzeja, u Radul Begovom konaku.

BADAVA JE DOBRO SEME KAD JE R\AVO ORAWE. I SEDA BRADA MO@E DA SLA@E, ALI NA\UBRENA LIVADA NIKADA. LAKO]EMOVI]I SU BROJNO BRATSTVO. DA GA OBESE, DONEO BI KU]I VE[ALA.

IDEJE, AKCIJE, DONACIJE...

U sklopu promocije pesnik je organizovao donatorsko ve~e kada je prikupljen prilog od 5000,00 dinara za operaciju vida {estogodi{nje Ivane \or|evi} iz Zaje~ara í

KRAGUJEVAC

Rotari klub â~ak je tokom 2012. i 2013. godine u sklopu svojih reÂÂK dovnih aktivnosti organizovao vi{e donatorskih akcija. Najpre je krajem 2012. godine sredstva prikupqena u humanitarnoj aukciji umetni~ke slike, dar ~a~anskog slikara Boè Plazini}a, i sopstvena sredstva, u iznosu od 40.000 dinara uplatio na ra~un muzeja u â~ku, kao pomo} postavci Muzeja dece u â~ku. Od sopstvenih sredstava ~lanova kluba tokom 2012. i 2013. godine stipendira studenta harmonike na muzi~koj akademiji u Ni{u. Tako|e, tokom 2013. godine klub je pokrenuo akciju, ,,Bele magnetne table u {kolama’’, i u sklopu te akcije poklonio je dve magnetne table sa

priborom za pisawe osnovnoj {koli u Prijevoru, i jednu veliku magnetnu tablu sa priborom Gimnaziji u â~ku. Sredstva za kupovinu tabli obezbe|ena su od ~lanova kluba, i proizvo|a~a rakije, Prodanovi} iz â~ka. Na àlost, u junu 2013. godine donacija vredna preko 50.000 dolara, hematolo{ki analizator za analizu krvi, koji je bio obezbe|en za Dom zdravqa u â~ku, nije realizovana zbog pravno-birokratskih problema, tako da je ovaj ure|aj, kao i 11 drugih, oti{ao u drugi grad u Srbiji koji je ovu donaciju prihvatio Za naredni period Rotari klub â~ak planira zajedni~ke akcije sa Rotari klubom Ajdov{~ina iz Slovenije, na postavqawu sportskih sprava u â~ku i Sloveniji. Klub je pokrenuo i privredno-turisti~ke inicijative sa privrednicima iz Slovenije i wihovim partnerima iz Italije. Ovom prilikom se zahvaqujemo gospodi Plazini}u i Prodanovi}u na pomo}i u realizaciji na{ih akcija Ă Nenad Tutunovi}

OD DE CIRIKA DO DU[ANA (JOVANOVI]A)

SUPERHEROJI Radnici firme za ~i{}enje prozora iz Memfisa (SAD) odlu~ili su da organizuju malo veselje u jednoj de~ijoj bolnici. Kada je do{lo vreme za ~i{}enje prozora, obukli su se u kostime superheroja Spajdermena, Betmena i Kapetana Amerike. Lekari tvrde da su se deca mnogo radovala kada su videla da im sa prozora ma{e Spajdermen. Takva terapija korisna je za decu jer za njih je va`no da zaborave na bolest i usmere misli na ne{to interesantno i pozitivno Ă

RICCONE CATTOLICA, RIMINI

TVOJIH PET MINUTA SJAJA... Ove godine maturanti iz Pirota odlu~ili su da ne kupuju skupe haljine i odela za matursko ve~e. Umesto toga, u{te|eni novac odlu~ili su da daju nekome kome je zaista potreban. U~enici su sakupili 310.000 dinara i dali ga porodicama ~iji su ~lanovi te{ko bolesni. Posle proslave, maturanti su {etali gradom, obu~eni u majice sa natpisom: „Tvojih pet minuta sjaja- ne~iji celi `ivot!” í

„Ako ste nezaposleni, a morate o~istiti odelo za prvi razgovor u firmi, uradi}emo vam to besplatno” piše na ovoj ameri~koj ~istionici.

Nepoznati ~ovek darovao je obu}u bosonogoj devojci iz Rio de @aneira, koja se rasplakala zbog dobrote ovog ~oveka.

Paulo Koeqo (1947), brazilski pisac

PRIZNAWE NOBELOVCA NOVINARIMA

Jedan od ameri~kih restorana „Subvej” odlu~io je da u~ini dobro delo i svakog petka besku}nike ~asti besplatnim ru~kom.

Jedini na{ nobelovac Ivo Andri} jedanput se poverio novinaru „Politike” Miru Radoj~i}u izraziv{i po{tovawe prema novinarskoj profesiji re~ima: „Uvek sam se divio novinarima - najvi{e zbog brzine kojom umeju da pi{u. Bio sam nedavno na prvomajskoj paradi i kad sam se vratio, o{amu}en suncem i {arenilom, samo sam pomi{qao kako da se osveìm i malo prilegnem. Samo {to sam legao prodavci su ve} izvikivali ve~erwa izdawa i ubrzo sam ~itao sve kako je na paradi bilo, ko je kako izgledao i ko je na po~asnoj tribini sedeo... Nikad ne bih to mogao napisati, ja veoma te{ko pi{em - ponekad se mu~im i dva i tri sata oko jedne jedine re~enice, da bi u woj svaka re~ legla” í Preuzeto iz besede „Rvawe s praznom hartijom” Mira Radoj~i}a prilikom primawa Nagrade za ìvotno delo „Svetozar Markovi}” juna 1970. godine, objavqene u kwizi Dobrivoja Boba Jankovi}a „[ta kaè Madera”.

AKTIVNOSTI DA LI SAVREMENA CIVILIZACIJA IMA POTREBE ZA GMO? BEOGRAD SAVREMENI ÔVEK NE DO@IVQAVA SEBE KAO DEO PRIRODE, VE] KAO SPOqNA SILA USMERENA DA POKORI PRIRODU. ON ÂK PRIÂ O BORBI S PRIRODOM, ZABORAVQAJU]I DA AKO POBEDI U TOJ BORBI NA]I ]E SEBE NA GUBITNI^KOJ STRANI! Ekonomista Fric [umaher (1911 - 1977) U ~etvrtak uve~e, 7. novembra minule godine, ~lanovi Rotari kluba Beograd imali su retko zadovoqstvo da slu{aju predavawe o aktuelnoj temi - GMO (Genetski modifikovani organizmi), odnosno da ~uju g. Prof. dr. Qubi{u Topisirovi}a na gore navedenu temu, koga je preporu~io i u Klub doveo Miroslav [ovran.

Te ve~eri saznali smo: Molekularna biologija je nova nau~na disciplina koja je bazirana na kori{}ewu geneti~kog in`ewerstva.

30 2

Genetski modifikovani organizmi (GMO) su organizmi u koje je une{en gen drugog organizma, ~ak i nesrodnog. To su organizmi u kojima je sopstvena DNK modifikovana da bi se dobio èqeni karakter (svojstvo), kori{}ewem geneti~kog inèwerstva. Na planeti Zemqi samo 18% zemqi{ta se koristi za poqoprivrednu proizvodwu i ovaj procenat se danas ne moè zna-

~ajno pove}ati. Apsolutno je potrebno da se prinos po hektaru pove}a iznad dana{weg nivoa, s obzirom da humana populacija raste i da se o~ekuje da }e 2050. godine brojati devet milijardi qudi ! Svake godine se gubi 70.000 km2 poqoprivrednog zemqi{ta zbog rasta gradova i kori{}ewa zemqi{ta u druge svrhe. Zna~ajno se mewa i tip ishrane u zemqama u razvoju u kojima se prelazi sa proteinske ishrane biqnog porekla na proteinsku ishranu `ivotiwskog porekla. To zahteva pove}awe proizvodwe sto~ne hrane biqnog porekla. Izme|u ostalog, ~uli smo opomiwu}i podatak da se u SAD samo u 2007. godini (iz)koristi 60.000 plasti~nih kesa - svakih 5 sekundi, a 2.000.000 plasti~nih boca od napitaka baci se - svakih 5 minuta! Jo{ malo zanimqivih podataka iz ovog izvanrednog predavawa koje je tra`ilo dosta odgovora: - Svilena vlakna pauka su ~ist protein - beta keratin i ona su kompatibilna vezivnom tkivu ~oveka. - Sila potrebna za istezawe vlakana pauka pet puta je ve-

}a nego za ~eli~no vlakno, ili dva puta nego za kevlar plastiku istih masa. - Svilena vlakna pauka su 25% lak{a od plasti~nih vlakana iste debqine dobijenih petrohemijski. - Ova vlakna pauka imaju veliku elasti~nost i mogu se rastezati do 30% svoje originalne duìne bez kidawa. Osnovna eti~ka pitawa na koja se ve} traì odgovor su: - posledice po zdravqe ~oveka, zdravqe ìvotiwa i efekat na ìvotnu sredinu. - socijalne i ekonomske posledice. - obim odgovornosti nau~nika, koji se bave ovom obla{}u. Posle predavawa usledio je niz pitawa i razvila se ìva diskusija na ovu aktuelnu temu. Gost je od Predsednika dobio na poklon Monografiju na{eg Kluba. Ve~eri u Rotari klubu Beograd prisustvovao je i aktuelni Guverner na{eg Distrikta Velimir Ki}a Stefanovi}, kao i prijateqi i ~lanovi iz Rotari kluba Pan~evo i Rotari kluba Beorad Stari Grad Ă Iz biografije na{eg gosta Qubi{e Topisirovi}a izdvajamo slede}e: Ro|en je u Beogradu 1946. godine. Doktorirao je u nau~noj oblasti Molekularna Genetika 1978. godine. Redovni profesor na Biolo{kom fakultetu Univerziteta u Beogradu i nau~ni savetnik Instituta za molekularnu genetiku i geneti~ko inèwerstvo (IMGGI), Beograd. Od 1. oktobra 2013. godine je u penziji. ^lan je Dru{tva geneti~ara od 1971. godine, a bio je i potpredsednik Dru{tva geneti~ara Srbije od 1999. do 2004. godine, i Ameri~kog mikrobiolo{kog dru{tva od 1991. godine. Tokom svoje karijere bio je direktor IMGGI (1987-1988 i 2010-2013), [ef Laboratorije za molekularnu genetiku industrijskih mikroorganizama (IMGGI) (1986-2010), Dekan Biolo{kog fakulteta (1991-1993), [ef Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju Biolo{kog fakulteta (1998-2006), a bio je i Prorektor Univerziteta u Beogradu (2004-2006).

PREPEÊNICA A LA BURAZOR U ~etvrtak, 7. novembra protekle godine, uo~i Mitrovdana, u Rotari klubu Beograd dogodila se promocija rakije prepe~enice! Ista je dobijena tradicionalnim na~inom pe~ewa u ETNO KU]I BURAZOR u Zemunu, Altina. Da ne bude zabune, Radomir Ra{a Burazor je nosilac ovog projekta. Ina~e, Ra{a je ~lan Rotari kluba Beograd ve} dugi niz godina i ova promocija je obradovala sve u Klubu pogotovo {to je ovo izvanredan i originalan poklon za sve budu}e posete i druèwa prijateqa u Rotariju i lep suvenir za goste koji posete Klub. Ra{a nam obe}ava i novu i raznovrsniju ambalaù fla{a kao i nova pi}a koja }e nositi etiketu sa oznakom Rotari kluba Beograd. Svi koji su probali rakiju - ostali su bez komentara! @iveli! Ă

SRBI - NOVA NACIONALNA MANJINA U HRVATSKOJ U DEMOGRAFSKOM PREDAVANJU Na redovnom sastanku Rotari kluba Beograd u ~etvrtak, 14. novembra 2013. godine imali smo go{}u - predava~a koju je u Klub doveo PPr Miroslav Miki [ovran. Na{ gost, Dr. Nada Radu{ki odr`ala je predavawe na temu: Sukcesija, demografski razvitak i polo`aj srpske nacionalne mawine u Hrvatskoj.

Go{}a je objasnila i razliku izme|u naziva Srbijanac i Srbin, odnosno, da je ovo prvo naziv pripadnosti dr`avi Srbiji, a ovaj drugi naziv obja{wava nacionalnu pripadnost!

Nada Radu{ki je doktor demografskih nauka, zaposlena kao vi{i nau~ni saradnik u Institutu za politi~ke studije u Beogradu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu, magistrirala u Centru za multidisciplinarne studije i doktorirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (2006.godine), sa temom: ,,Etni~ki sastav stanovni{tva i nacionalne mawine u Srbiji”. Osnovne oblasti wenog nau~nog interesovawa su: demografski razvoj stanovni{tva, migracije, polo`aj i prava nacionalnih mawina, me|uetni~ki odnosi i multikulturalizam. Dr Radu{ki se u svom predavawu posebno osvrnula na raspad SFRJ, SSSR i ^SSR i stvarawu novih mawina koje su nastale od konstitutivnog naroda u tim dr`avama. Po Ver-

Posle predavawa usledila su pitawa, a kroz odgovore se o ovoj temi razgovaralo do kraja sastanka kome su prisustvovali i prijateqi iz Rotari kluba Sremska Mitrovica í

POSETA AMBASADORA KRALJEVINE MAROKO U SRBIJI

sajskom sporazumu iz 1919. godine dràvqanstvo je uslov da jedna etni~ka zajednica stekne status nove mawine. Tako su Srbi nova nacionalna mawina u postjugoslovenskim dràvama, Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i Crnoj Gori, osim u BiH gde su jedan od tri konstritutivna naroda. U Sloveniji Srbi do danas nemaju priznat zvani~an status nacionalne mawine. Zanimqivi su podaci o broju Srba u Hrvatskoj koji su se pravili prilikom popisa stanovni{tva posle Drugog svetskog rata, a {to se najboqe vidi na priloènoj tabeli:

W. E. ambasador Kraqevine Maroko u Republici Srbiji g. Abdallah Zagour bio je gost ~lanova Rotari kluba Beograd u ~etvrtak, 28. novembra 2013. godine. U svom du`em izlagawu (na engleskom jeziku) predstavio je svoju zemqu. G. Zagour je kao glavnu temu svog izlagawa imao diplomatske odnose izme|u na{e dve zemqe. Sa posebnom emotivno{}u je govorio o dobrim odnosima Jugoslavije i Maroka, a ta lepa i dobra tradicija se nastavqa i kroz odnose sa Srbijom. Ukazao je na mnoge sli~nosti me|u na{im narodima a posebno je istakao gostoprimqivost i qubav prema porodici i bli`wim kao zajedni~ku osobinu. Nau~ili smo dosta o istoriji Maroka, kraqevskoj dinastiji, odnosima sa biv{im kolonijalnim silama, i polo`aju Maroka u arapskom svetu. Osvrnuo se i na tzv. „arapsko prole}e”. Posle izlagawa, gost je odgovarao na mnogobrojna pitawa na{ih ~lanova. Ambasador nas je osvojio svojom nepo-

Svi su se poslu`ili i zasladili sa ~ak tri vrste slatki{a, koje je Aziz poslu`io uz pomo} Ane i Ivane, mladih i vrednih doma}ica hotela HÙATT.

sredo{}u i iskrenom privr`eno{}u ka {irewu dobrih odnosa sa Srbijom. Dru`ewe je nastavqeno i tokom ve~ere, a po wenom zavr{etku, Aziz, simpati~ni kuvar iz ambasade je spremio ~u-

To ve~e su se od Aziza tra`ile repete, recepti i raspitivawe kako se mogu nabaviti ovi izvanredni slatki{i. Ambasador Zagour je od predsednika Kluba ^edomira Petriwca dobio na poklon Monografiju na{eg Kluba i svima }e biti drago ako ponovo bude do{ao u na{ Klub. Zaista, be{e to jedno prijatno ve~e! I slatko! í

ZAJEDNO SMO (U PRIJATELJSTVU) JA^I

veni marokanski ~aj i sipao ga na spektakularan na~in u staklene ~a{e. Bio je sre}an i nasmejan a znao je i nekliko na{ih re~i. Kola~i}i koje je slu`io su bili vrlo ukusni. I slatki!

U ~etvrtak, 5. decembra 2013. godine druìli su se prijateqi iz Rotari kluba BEOGRAD I BEOGRAD CENTAR Beograd i Rotari kluba Beograd Centar. Zajedni~ki sastanak je odràn u skadarlijskom hotelu ,,Le Petit Piaf ‘’ sa po~etkom u 21,15 h. Tako se uspe{no nastavqa i ostvaruje predlog Rotari kluba Beograd oko odràvawa zajedni~kih sastanaka sa beogradskim Rotari klubovima koja je lepo primqena me|u rotarijancima. Doma}ini su nas do~ekali u dobrom raspoloèwu i u velikom broju. Bilo je preko dvadeset prisutnih prijateqa a kao gosti su bili DG Velimir Ki}a Stefanovi} i Leonardo De Angelis, DRFCC u Ditriktu 2072, Emilia Romawa i Republika San Marino. Predsednik Kluba g. Aleksandar [tuli} je pozdravio sve prisutne, a obratili su se i Guverner Ki}a Stefanovi}, Leonardo de Angelis i Dragan Brajer. Tema wihovih izlagawa je bio predstoje}i RotarÚ Fondation & Grant Management seminar planiran za subotu, 07.12. 2013. godine. Prisutne je pozdravio i Predsednik Rotari kluba Beograd êdomir Petriwac. Doma}ini su iskoristili prisustvo g. De Angelisa da mu predstave svoja dva nova projekta koje uskoro èle da kandiduju za Global Grant. Istovremeno su se pohvalili uspe{nom realizacijom Global Granta u vrednosti od preko

$160.000,00 koji je bio namewen Institutu za majku i dete na Novom Beogradu. ^lanovi Rotari kluba Beograd êdomir Petriwac i Nenad Sakovi} su izneli svoje iskustvo sa realizacijom Granta namewenog regionalnim Centrima za porodi~ni sme{taj i usvojewe. Predsednik êda je uru~io Monografiju Rotari kluba Beograd g. [tuli}u posle ~ega je u neformalnom delu nastavqeno druèwe uz ve~eru i pi}e. Da je raspoloèwe bilo odli~no svedo~i i ~iwenica da je rastanak usledio tek posle pono}i. Be{e to jedno veoma prijatno ve~e! í

Po prvi put u istoriji na{eg distrikta, ali i Rotarija u Srbiji i Crnoj Gori, ~etiri beogradska Rotari kluba su organizovala zajedni~ku proslavu godi{wice ~artera. Doma}ini su bili Rotari klubovi Beograd Centar, Beograd Dunav, Beograd Skadarlija i Beograd Sava.

U petak, 15. novembra 2013. godine u hotelu M, uz prisustvo oko 200 rotarijanaca iz preko 30 klubova, gostiju i pet guvernera - DG Velimira Ki}e Stefanovi}a, IPDG Dragana Brajera, IPDG Nikole Obradovi}a, DGE Vigora Maji}a i DGN Dejana ^ikare, organizovano je prelepo dru`ewe koje je trajalo do kasno u no}. Jelka pobednik

ROTARI KLUB BEOGRAD CENTAR ROTARI KLUB BEOGRAD DUNAV ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA ROTARI KLUB BEOGRAD SAVA MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJ ^ETIRI

LJUDSKO SRCE IMA ^ETIRI KOMORE Uvek kada je va`no da posao bude dobro obavqen, treba pozvati ~etvorku.

Na sve~anosti je prezentovana inicijativa i projekat „Rotari parkovi za decu sa invaliditetom” koji je izazvao veliko interesovawe kod svih prisutnih i prikupqena su zna~ajna sredstva za otpo~iwawe projekta. Ovaj doga|aj je pokazao koliko i kako Rotari ujediwuje i okupqa sve nas oko zajedni~ke ideje dru`ewa i slu`ewa. Nadamo se skorom vi|ewu na sli~nom doga|aju í

80 GODINA PRAVOSLAVNOG POJAWA NA ÛKARICI U nedequ, 17. novembra pro{le 2013. godiBEOGRAD ne od 20 ~asova odràna je sve~ana akademija povodom 80 godina od osnivawa hora SVETI \OR\E pri hramu Svetog velikomu~enika Georgija na Banovom Brdu, odnosno beogradskoj op{tini ûkarica.

Leki, uglednom privredniku je za uspomenu Predsednik Kluba ^eda Petriwac (koji je i mentor novom ~lanu Kluba) prika~io rotarijansku zna~ku, a dobio je sertifikat o ~lanstvu, Statut i Monografiju svog novog Kluba í

Prisutni u Sve~anoj sali Starog dvora - Skup{tini grada Beograda uìvali su u pojawu, a slu{ale su se i besede vladike Remezijanskog Andreja kao i stare{ine Hrama Svetog Georgija protojereja - stavrofora Slavka Boì}a i muzikologa dr Danice Petrovi}. Dirigent ovog odli~nog i eto, vreme{nog hora je Biserka Vasi}. Uvaèni ~lan poznatog i priznatog hora je i Aleksandar Pavlovi}, ~lan Rotari kluba Beograd í

BEOGRAD

NOVI ^LAN LEKA RANKOVI] U ~etvrtak, 12. 12. 2013. godine sastanak Rotari kluba Beograd je po~eo sve~anim prijemom novog ~lana Kluba g. Sr|ana Leke Rankovi}a, koji je odlukom UO od 28. novembra 2013. godine primqen u Rotari klub Beograd, tako da sada Rotari Klub Beograd ima 24 aktivna ~lana.

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org BIROKRATIJA ILI... Pitagorina teorema - 24 re~i. Molitva O~e na{ - 66 re~i. Arhimedov zakon - 67 re~i. Deset zapovesti - 179 re~i. Ameri~ka Deklaracija nezavisnosti - 1.300 re~i. Ameri~ki Ustav sa svih 27 izmena i dopuna - 7.818 re~i. Propisi EU o prodaji kupusa - 26.911 re~i.

GORANU GOCI]U NAGRADA MILOŠA CRWANSKOG BEOGRAD Nagrada Miloša Crwanskog dodeqena je Goranu Goci}u za roman „Tai”, u izdawu „Geopoetike” @iri za dodelu nagrade radio je u sastavu: prof. dr Milo Lompar (predsednik), prof. dr Radivoje Miki} i Dimitrije Tasi}. Nagrada se sastoji od nov~anog iznosa - 2.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, poveqe i medaqe bronzani odlivak sa likom Miloša Crwanskog. Kwiga „Tai” spada, kako je primetio ìri, u moderna dela u kojima sre}emo spoj nekoliko podvrsta romana. „Ovaj roman je i qubavna pri~a o susretu Evropqanina i Tajlanðanke i putopisni roman koji nas upoznaje sa jednom pomalo egzoti~nom zemqom i roman koji osvetqava susret razli~itih kultura i ìvotnih filozofija zasnoMiloš vanih na wima”, naveo je ìri. „Mada ima vrlo neobi~an oblik Crwanski, Autoportret, (sa~iwen je od elektronske prepiuqe na platnu, ske), ima i nesumwivu eruditsku 1909, Narodna podlogu. Goci}ev roman je ispripobiblioteka vedan sa onom vrstom unutrašwe Srbije dinamike koja je osnova svakog dubokog ~itala~kog doìvqaja i nesumwiv dokaz piš~eve veštine i zrelosti”, navedeno je u obrazloèwu. Donatori nagrade su izdava~ka ku}a „Klet”, Institut „Mihajlo Pupin”, Visoka škola strukovnih studija, Rotari klub Beograd, teniski klub „Topako”, „Apeks”, „Sekuritas servis”, „Podlugovi”. Nagrada je dobitniku uru~ena 26. decembra na prigodnoj sve~anosti u maloj sali Kolar~eve zadu`bine í

NIKOQDAN – KRSNA SLAVA KLUBA ^etvrtak, 19. decembra minule godine be{e dan (predawe govori) kada BEOGRAD polovina Srba slavi svoju Krsnu slavu i Krsno ime Svetog oca Nikole, a druga polovina ide u goste kod svojih dragih - da zajedno proslave istu slavu! Ovo je naj~e{}a Krsna slava u Srba, nebeskog naroda koji jedini proslavqa Krsno ime svoga sveca, patrona familije, pa se tako i ~lanovi Rotari kluba Beograd ovog datuma koji pade u ~etvrtak, kad je i redovni sastanak Rotari kluba Beograd, okupi{e po tradiciji u prostorijama advokatske kancelarije prijateqa, ~lana Kluba, ~arter Predsednika, Guvernera i predsednika distriktne Rotari fondacije Dragana Brajera i porodice da zajedno obele`imo ovaj sveti dan.

Sveti otac Nikolaj Arhiepiskop miriklijski ^udotvorac je Krsna slava familije Brajer, kao i ve}ine ~lanova Kluba, ali je ve} u rano popodne bilo tesno u prostorijama, jer su pristizali gosti, Rotarijanci

(Predsednik êdomir sa suprugom, Du{an, Radomir, Ti}a, Haxi Du{an, budu}i Guverner na{eg Distrikta Dejan îkara) i prijateqi porodice Brajer koji su se pred ikonom sveca pomolili i posluìli slavskim ìtom.

FONDACIJA SOLIDARNOST SRBIJE

SVE SMO TO MI a postoji svest o qudima koji `ive na margini na{eg druD {tva, nadali smo se. A tu skoro dobili smo i potvrdu da, bez obzira, na stepen op{te nema{tine, qudskost i ose}aj pripadnosti u na{em narodu ipak ne jewava. Naime, Fondacija Solidarnost Srbije i Dnevni boravak za stare Na{e tre}e doba, su priredili humanitarnu modnu reviju, koja je imala za ciq da skromnim donacijama pomogne jedinu ustanovu koja brine o besku}nicima, a to je Prihvatili{te za stara i odrasla lica, u Kumodra{koj ulici u Beogradu. I u vremenu u kome su humanitarne akcije postala na{a svakodnevnica, izdvoji}emo ovu iz vi{e razloga. a prvom mestu otkrovewe je rad Fondacije Solidarnost Srbije koja postoji punih 46 godina, ali se do sada nisu N previ{e medijski javqali.. U 16 ~asova uz predivno pojawe ~lanova hora OKTOIH i maestrom prof. Aleksandrom D. Spasi}em, usledilo je se~ewe slavskog kola~a.

Osnovana je davne 1967. godine kao Spomenica Solidarnost Srbije i neki od wenih osniva~a su Quba Tadi}, Petar Lubarda, Milena Dravi}, Leo Martin, Mira i Bojan Stupica...wih ukupno 234 gra|ana i 135 preduze}a. Osnovna ideja osnivawa Spomenice bila je briga o deci bez roditeqskog starawa, ali usled turbulentnih godina u dr`avi, javila se potreba da se pomogne svima onima koji ne mogu da brinu sami o se-

Posle besede sve{tenika, protojereja mr. Aleksandra D. Sredojevi}a, paroha hrama Svetog Save sa |akonom i pozdrava doma}ina, Dragana, Vesne i Sofie, nastavilo se dru`ewe, uz pi}e i i}e, kako dolikuje ovom sve~anom i posnom danu.

bi, starima, bolesnima, kom{ijama bez krova. Nekada Spomenici, a danas Fondaciji Solidarnost Srbije poverene su na upravqawe i neke od zadu`bina u Beogradu, a da ne znamo ko, kada i za{to ih je sazidao i kome ih je namenio. Pomenu}emo Zadu`binu Alekse Krsmanovi}a na Terazijama, Zadu`binu Riharda Freliha u Makedonskoj ulici, Zadu`binu Dimitrija Naumovi}a u Kolar~evoj ulici i jo{ devet vrednih spomenika istorije. Od izdavawa ovih Zadu`bina Fondacija stipendira sredwo{kolce i studente kojima je taj vid pomo}i potreban, a trenutno ih je 107.

Na mnogaja leta familiji Brajer, svim Rotarijancima i ~lanovima Rotari kluba Beograd! Zdravi bili! í

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

je jo{ jedna od delatnosti Solidarnosti, pa je tako osnovana i kwi`evna godi{wa nagrada za poeziju ”\urin {e{ir”. Izdava{tvo O tome koliko se bave humanitarnim radom i socijalnim pitawima, mo`da najboqe govori podatak da je Fondacija Solidarnost Srbije zajedno sa Fakultetom za medije i komunikacije osnovala Departman za socijalni rad, na ~ijem se ~elu nalazi direktor Fondacije doc.dr. Vladimir Ili}. Saradwa sa Fakultetom za medije i komunikacije je jo{ jedan od na~ina da se nekim novim generacijama socijalnih radnika prenesu iskustva koja nose ove dve institucije. Pokreta~ projekta modne revije koja je odr`ana sredinom decembra pro{le godine je Dnevni boravak za stara lica Na{e

{e tre}e doba, prva privatna socijalna ustanova koja na dnevnoj bazi sme{ta i brine o starim osobama obolelim od Alchajmerove bolesti i demenciji. Koliki je zna~aj ovog Boravka govori i ~iwenica da wihovi korisnici tu borave svakodnevno, dvanaest sati i imaju kompletnu medicinsku brigu, obroke, kao i mogu}nost razonode i rekreacije u skladu sa wihovim fizi~kim mogu}nostima. Svi ovi podaci nas navode da primetimo da su to ve~e na jednom mestu, udruìli snage sva tri, potpuno razli~ita sektora, i ostvarili sjajnu saradwu sa zajedni~kim ciqem. Nevladina organizacija, privatna ku}a i dràvna ustanova, uz podr{ku modne ku}e Mona. TFY, Ivkovi}, Danije Bi{kup, Qube Sikimi}a i Pe|e Neri}a, prikupili su donacije, nov~anu i u robi, a za pomo} onima kojima je pomo} najpotrebnija u zimskim danima-sugra|anima bez doma. ongresna sala hotela Zira je bila puna gostiju iz javK nog ìvota, politike, medija, biznisa, socijalnih ustanova, predstavnika Srpske pravoslavne crkve i dr. Me{ovito je bilo u publici, ali i na pisti, gde su se na{li televizijski i radijski voditeqi i voditeqke u ulozi manekena, profesionalne manekenke, ali i korisnice Dnevnog boravka za stare koje su izmamile divqewe i gromoglasan aplauz na samom kraju modne revije. Sasvim sigurno, bila je to no} o kojoj }e se dugo pri~ati i pamtiti, i svakako no} koja }e malo vi{e skrenuti poglede svih nas ka qudima pored kojih prolazimo svaki dan. Jer, kao {to re~e direktor Fondacije Solidarnost Srbije doc.dr. Vladimir Ili} â&#x20AC;&#x17E;Sve smo to mi!â&#x20AC;? Ă

MOMO KAPOR

BUDALE Kad zrelo razmislim, ~itav ìvot }e mi pro}i u ~ekawu. êkao sam najpre da se rodim, pa onda da porastem, da zavr{im ovu, pa onu {kolu, da odsluìm vojsku, da se oènim, da dobijem decu, pa da deca odrastu, zavr{e {kole i dobiju svoju decu, a za sve to vreme neprestano sam ~ekao da budale odu s vlasti. Najpre sam ~ekao da odu oni koji su nas okupirali, pa onda da odu oni koji su nas oslobodili, a zatim, da odu oni koji su nas oslobodili oslobodilaca... I taman kad pomislim, evo, ode ona budala, kad ono, na wegovo mesto dolazi nam nova budala jo{ punija energije nego ona stara. Istina posledwih godina budale su se smewivale mnogo brè nego one ranije koje su znale ba{ da zasednu. Ipak, ~ovek nije ma~ka pa da ima devet ìvota i da svaki od wih potro{i na vladavinu neke budale. Mnogi koje sam poznavao nisu uspeli da do~ekaju ni smenu onih budala za ~ije su vladavine ro|eni i odrasli. Istina, pre vladavine budala, imali smo veliku tradiciju, ali {ta smo mi prema woj? Spiskali smo sve vredno {to nam je ostavqeno u nasledstvo, ba{ kao i sin jednog uglednog doma}ina iz Trebiwa jo{ pre onog, onog rata. Ovde je, naime, bilo mnogo ratova, da se uvek moraju re}i godine ta~no pre kog rata se ne{to dogodilo. @iveo, dakle, jedan ugledan ~ovek u hercegova~kom gradu Trebiwu, a bio je visokog rasta, vi{eg od dva metra, za glavu vi{i od svojih sugra|ana. E, pa taj ~ovek, kad za|e u godine, naru~i da mu se iste{e javorov {tap od jednog rezbara u Mostaru i ovaj mu ga napravi, za tada velike pare. [tap je, naime, bio pravo ~udo. Na rukohvatu su se nalazili Milo{ Obili} i Kara|or|e, Beli orlovi i Devet Jugovi}a, a svu tu divotu opasivala je quta guja. U Hercegovini, gde su krstovi jedine skulpture po grobqima, {tap je bio ~uven od Trebiwa do Gacka i od Huma do Popova poqa. A taj doma}in imao je sina, koji je, kao {to to ~esto biva, bio de`mekast i niska rasta i najve}i deo svog ìvota zavideo je ocu na wegovom {tapu, ~ekaju}i da ovaj umre, pa da ga nasledi. I, najzad, kada sahrani oca, on iza|e na trebiwsku Pjacu sa nasle|enim {tapom, tim ~udom od lepote. Ali, {tap je bio velik, a on mali, pa je izgledalo kao da se {tap naslawa na svog novog vlasnika, a ne on na wega. Narod ga je gledao i sme{kao mu se iza le|a, a on se àlio prijateqima da mu je {tap zaista prevelik. - Pa podsjeci ga, ~ovje~e! - savetovali ga oni.

- Podsjekao bih ga ja - odgovarao je - ali mi je ào ove qepote oko rukohvata! - Pa, podsjeci ga s dowe strane... - govorili mu oni kojima se àlio. - [to? ûdio se on. - Doqe mi je taman, no mi je gore visok! To je slu~aj i sa nama i na{om tradicijom. U Hercegovini smo sa wom raskinuli odmah po oslobo|ewu 1945. godine. Evo kako je to bilo: Od pamtiveka, u gradu Bile}i pazarni dan je bio ~etvrtkom. Po obli`wim selima niko nije govorio ho}emo li na pazarni dan ~etvrtkom u Bile}u, nego samo ,,’o}emo li u ~etvrtak doqe?’’ Pazarni dan ~etvrtkom bio je petsto godina pod Turcima, pa onda pod Austrijom, pa za vreme Kraqevine Jugoslavije, pa dok je trajala italijanska okupacija, a onda nema~ka, da bi se prvog dana nakon oslobo|ewa odlu~ilo na najvi{em mestu u op{tini da se raskine s tradicijom i da se okrene novi list. Predsednik op{tine, tako, odlu~i da se najpre promeni najteà i najsudbonosnija stvar za novi poredak - da pazarni dan vi{e ne bude ~etvrtkom, {to nas veè za feudalnu i buròasku tradiciju, nego da bude u petak, i tako bi. Na bile}ku pijacu iza|e dobo{ar Meho, koji je imao najja~i glas u ~itavom kraju, i zabubwa po dobo{u, {to je tada bio jedini hercegova~ki internet: - ]uj i po}uj, narode - zagrme kad se okupi{e qudi. - Do{‘o aber od narodne vlasti, da }etvrtak nije vi{e u }etvrtak, nego da je }etvrtak u petak, i da se toga svako mora strogo pridràvat’!’’ í

IGRALE SE DELIJE Igrale se delije, nasred zemqe Srbije, sitno kolo do kola, ~ulo se do Stambola. Svira frula iz dola, frula moga sokola, sitno kolo do kola, ~ulo se do Stambola.

^ITATI NA -22oS

AMERI^KA PROGNOZA:

BEOGRAD ]E 2054. GODINE BITI GRAD BEZ QUDI Apokalipsa je po~ela: ako se prognoze istra`iva~kog tima Univerziteta sa Havaja obistine, ve} 2054. godine u Beogradu ne}e mo}i da se `ivi zbog astronomski visokih temperatura, koje }e potpuno izmeniti klimu na{eg podnebqa. Efekat staklene ba{te uzrokovan emitovawem {tetnih gasova u atmosferu u~ini}e da sredwa godi{wa temperatura u Beogradu krajem veka bude izme|u 45 i 50 stepeni, {to je za 32 do 38 stepeni vi{e u odnosu na 11,9 stepeni izmerenih u 2005, globalno gledano najtoplijoj godini u istoriji.

Foto: Z. Ra{

SAMOUNI[TEWE - Ako se sa emisijom {tetnih gasova nastavi istim tempom, u Beogradu ne}e biti qudi ve} 2054, a i gradovi regiona se nalaze u istoj situaciji: prva }e 2048. stradati Podgorica, ve} slede}e godine i Skopqe, nakon wih Qubqana i Sarajevo, a posledwi u nizu bi}e Zagreb, nakon kojeg sledi Beograd. Najgore od svega je, tvrde nau~nici, {to se ovaj proces prakti~no ne moè zaustaviti: ~ak i ako bi se sve emitovawe {tetnih gasova nastalih sagorevawem nafte, ugqa i prirodnog gasa ukinulo ili znatno smawilo ove godine, neizdrìva vrelina bi u Beograd stigla do 2081. godine. Istraìvawe nau~nika sa ameri~kog univerziteta ne otkriva koliko }e se temperature pove}avati na godi{wem nivou, ali se u wemu tvrdi da }e, nakon „nulte godine” (za nas zakazane za pomenutu 2054), temperature konstantno rasti na godi{wem nivou, i nikada ne}e pasti ispod sredwe temperature izmerene 2005, najtoplije godine u dosada{woj istoriji planete.

^ulo se do Stambola, carskog grada ohola. igra kolo do kola, ne haje za Stambola. Ovu pesmu Milorada Petrovi}a Seqan~ice komponovao je 1919. godine Bo`idar Joksimovi} i uneo u svitu PESME IZ MLADOSTI. Od tada se ova pesma puna odu{evqewa, nacionalne ~e`we i veselog duha neprekidno peva, iako je 1972. godine bilo zabraweno weno emitovawe na Radio Beogradu (kao i pesama TAMO DALEKO i MAR[ NA DRINU) í

Po ovim prognozama, napravqenim na osnovu posmatrawa promena vremena, kompjuterskih modela predvi|awa i ostalih podataka vezanih za klimu, sredwe godi{we temperature }e od 2081. do 2100. biti od 32 do 38 stepeni vi{e. - Ove klimatske promene natera}e nas da promenimo mesto u kom ìvimo, prosto zato {to vi{e ne}emo mo}i da podnesemo wegovu klimu. Bi}e nepodno{qivo za qude, ali i za brojne ìvotiwske vrste tako|e, pa }e stotine miliona qudi bukvalno pobe}i od vrele klime koja nas ~eka, a ìvot u ~itavim regionima planete bi}e istrebqen. âk i ako bi danas postojala politi~ka voqa da se dramati~no smawi emisija {tetnih gasova, apokalipsa bi bila odloèna za tek tridesetak godina - kaè {ef istraìva~kog tima sa Havaja Kamilo Mora za „En-Bi-Si wuz”. Pri tom, Srbija ima makar dovoqno vremena da se pripremi za apokalipsu, s obzirom na to da procene tima nau~nika predvo|enih Kamilom Morom pokazuju da dramati~no otopqavawe prvo stiè u tropski pojas, pa }e, na primer, Indonezija wime biti pogo|ena ve} 2020. godine. Veliki doprinos propasti planete daju i gra|ani Srbije. Naime, Srbija je peti zaga|iva~ ugqen-dioksidom po glavi stanovnika od 36 zemaqa Evrope, a glavni uzrok tome je lo{ sektor transporta, pokazuje izve{taj Centralno evropskog foruma za razvoj (CEDEF). U na{oj zemqi se svake godine emituje oko 6,2 tone ugqen-dioksida po glavi stanovnika, {to je oko dva puta vi{e od drugih zemaqa sa sli~nim ili istim dohotkom i stepenom razvoja. Kada }e sti}i apokalipsa: Gradovi regiona - optimisti~na prognoza - pesimisti~na prognoza* BEOGRAD 2081. 2054. ZAGREB 2085. 2053. PODGORICA 2075. 2048. SARAJEVO 2079. 2051. QUBQANA 2079. 2051. SKOPQE 2080. 2049. Najve}i svetski gradovi - optimisti~na prognoza - pesimisti~na prognoza* WUJORK 2072. 2047. LONDON 2073. 2046. PARIZ 2084. 2054. MOSKVA 2063. 2092. PEKING 2078. 2046. MEKSIKO SITI 2050. 2031. * Pesimisti~na prognoza napravqena je na osnovu trenutne emisije {tetnih gasova u vasionu, a optimisti~na ako bi ona bila znatno umawena. Izvor: ÞÞÞ.soc.haÞaii.edu Zorica Barbaro{a, hidrolog u Republi~kom hidrometeorolo{kom zavodu, smatra da NE TREBA mnogo da se brinemo. - U redu je da se o otopqavawu lednika i globalnom zagrevawu brinu u Velikoj Britaniji ili na Grenlandu. Mi NE TREBA da se brinemo. Ako i do|e do visokih temperatura, ne}e ispariti Sava i Dunav. Imali smo najgoru hidrolo{ku situaciju u Beogradu 2006. godine. I {ta se desilo? Da li je i koliko bilo poplavqeno? Imamo odli~an sistem odbrane od poplava - kaè ona. I kod nas i u svetu postoji snaàn otpor me|u stru~wacima kad je re~ o klimatskim promenama. Skeptici smatraju da se klima ne moè tako jednostavno procewivati na kratak rok i da su za promene potrebne hiqade godina. - Nikada se u istoriji nije desilo da se neka klimatska promena desi za 50 godina. To prosto ne biva. Za procene promene klime potrebni su neki drugi parametri o kojima je pisao, u nau~no priznatoj teoriji, na{ Milutin Milankovi}.

Nedavno je i Rudarsko - geolo{ki fakultet napravio projekciju energetskih kapaciteta u narednih 20 godina, a da ni u jednoj re~enici nije pomenuo promenu klime. A da zaista sledi zna~ajna klimatska promena, morala bi se na}i u ovoj projekciji - ka`e ^aslav Stanojevi}, meteorolog í Svetlana Pali} (BLIC, subota, 12.10.2013. godine)

STARA DOBRA VREMENA Mnogi stariji sugra|ani vole da kaù da je nekada u gradovima bilo mirnije nego danas. Govore isto to i stariji ìteqi Londona i Pariza. I svuda neki àl za starim dobrim vremenima, kad se mirnije ìvelo. E pa, nisu ba{ u pravu. Treba samo pa`qivo pro~itati nekoliko kwiga u kojima se govori o tim „starim dobrim vremenima”, pa rekonstruisati svakodnevni ìvot u velikim gradovima. Uzmimo na primer Pariz u 16. veku. îm bi zarudela zora, ulicama je prolazio radnik kupaonice, ili „amama”, koji je objavqivao, na sav glas, da qubiteqi ~isto}e mogu da se okupaju. Potom su nailazili prodavci ribe, ìvinskog sveèg, pa usoqenog mesa, mlekaxije, prodavci zeleni{a, povr}a, vo}a, jaja, meda. Svi su oni vikali iz sveg glasa da bi privukli pa`wu. Odmah posle wih stupale su zanatlije koji su krpili ode}u, posu|e i popravqali name{taj. Ve}ina wih vukla je svoje proizvode na dvokolicama ili na kolima koja su teglili kowi, magarci ili volovi. Posle pomenutih zanatlija stupali su pod prozore gra|ana Pariza, vikali i nudili svoje, prodavci za~ina, o~i{}enih oraha, kestewa, gqiva, sireva i sli~nih |akonija. Istovremeno sa wima, stupali su i prodavci drva, od onih za potpalu do onih za ogwi{ta. Odmah posle ru~ka, kad bi se buka malo smirila, stupali su ulicama novi prodavci cve}a, mirisa, ogledalaca, kapa, itd. Bilo je i tada onih koji su kupovali stare stvari - od ode}e do gvo`|a. Ulicama su krstarili i ovla{}eni telali koji su ~itali nare|ewa gradskih vlasti ili objavqivali skupove raznih struka, ogla{avali izgubqene predmete i reklamirali razne prodavnice. Dodajte ovome i tutwavu rabaxijskih kola, jurwavu kowanika, lave` pasa i upitajte se: da li je u starim dobrim vremenima bilo ba{ tako mirno í

VEÎTI RATOVI Da li vas je „zateklo” de~je pitawe: „Koliko je dosad bilo ratova na svetu?” Prema podacima koje su sredili Skandinavci, do na{eg doba, u toku pet i po hiqada godina, bilo je oko 14.500 ve}ih i mawih oruànih sukoba, odnosno ratova. To je ne{to oko dva i po rata godi{we. Drugim re~ima, nije bilo dana da se u nekom delu na{e planete nije ratovalo. Da pre|emo na slede}e, tako|e de~je pitawe: „Koji je narod najratoborniji?” Prema istraìvawima ameri~kog sociologa Sokorina, koji je obradio period od deset posledwih vekova - najratoborniji su Francuzi. Oni su se tukli u vi{e od 180 ratova, Englezi u vi{e od 170, Rusi 150, Austrougari 130, [panci u vi{e od 70, itd. Mi smo tu negde na dnu liste í Sava Pantovi} na{ novinar, pesnik i dramski pisac (1938+1997)

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

ALO... ZA PERNAMBUKO PREKO [ENGENA, A NA KREDIT

Iz kog jezika poti~e re~ kredit? A) latinskog B) nema~kog V) gr~kog

Samo jedan od ovih francuskih pisaca mogao je pozvati telefonom svog izdava~a: A) Onore de Balzak B) [arl Bodler V) Emil Zola

2 3

Najstarija nauka je:

Snimio je {est filmova, poginuo u 24. godini u automobilskoj nesre}i i - u{ao u legendu. On je:

Koji grad je prirodno za{ti}en od po`ara? A) Helsinki B) Otava V) La Paz

„Ako ho}e{ da zna{ kakva je dr`ava i wena uprava, i kakva im je budu}nost, gledaj samo da sazna{ koliko u toj zemqi ima ~estitih i nevinih qudi po zatvorima, a koliko zlikovaca i prestupnika na slobodi. To }e ti najboqe kazati”. Ove re~i napisao je nobelovac: A) Vinston ^er~il B) Alber Kami V) Ivo Andri}

A) matematika B) istorija V) astronomija

A) Erol Flin B) Badi Holi V) Yejms Din

5 6 7

Metanisati zna~i:

A) kajati se B) radovati se V) isprqati se Grad [engen se nalazi u:

Skorojevi} ili: A) homonovus B) homoskorus V) homo primigenius

A) Meksiku B) Luksemburgu V) [vajcarskoj

Koja legenda je „nestala za 60 sekundi”? A) [on Koneri B) Nikolas Kejy V) Yon Travolta

Kada bi nezadovoqne DELIJE preorale fudbalski teren kluba CRVENA ZVEZDA, dobili bi obradivu povr{inu: A) 550 ari B) ve}u od 220 ari V) mawu od 120 ari

Ako kupite kartu za grad Pernambuko (Pernambuco) sti}i }ete u: A) Mongoliju B) Nigeriju V) Brazil

Kog rawenog junaka vodom poji Kosovka devojka na poznatoj slici Uro{a Predi}a?

Na {ta misli Spartanka kad u borbu ispra}a svog mu`a ili sina re~ima: SA WIM ILI NA WEMU?

A) Banovi} Strahiwu B) Pavla Orlovi}a V) Vojvodu Prijezdu

RE[EWA NA STRANI 44

41 3

[ETA(J)MO SRBIJOM

ZAGONETKE PADAJU S NEBA

KAMENE LOPTE SELA MA@I]I ada se negde sa desne strane, a na polovini K dobrog puta od Priboja i Pribojske Bawe {to vodi ka magistralnom putu i Prijepoqu i jo{ daqe ka jugu, skrene i pre|e preko brane limskih hidroelektrana i Potpe}kog jezera {to skupqa vodu iz Lima da „pravi” struju za ovaj vrletni i oku prijatan predeo, pored sela Kalafate i posle nekoliko kilometara puta {to vodi kroz podno`je planine Pobijenik, ~iji se vrh Borak sa svoja 1423 metra ne vidi od sivih oblaka koji donose skoru ki{u koje je ovoga leta bilo isuvi{e, dolazi se do raskrsnice sa ne~im {to bi trebalo da bude put.

Tabla prikucana na stablo „poru~uje” da je manastir Maì}i udaqen 1,5 km. Na stazi nema tragova koji bi potvrdili da se tuda i automobilom moè pro}i, no, prolazim i posle vo`we, koja po proceni traje mnogo duè od brojke napisane na tabli, stièm pred manastir Maì}i.

42 2

Maì}i su selo u pribojskoj op{tini koje se nalazi na strmom terenu, gde se javqaju i klizi{ta. Mesto gde je podignut manastir posve}en svetom Georgiju, jedino nije na klizi{tu! Manastir se u stvari naziva Orahovica, ali nosi prvi naziv po istoimenom zaseoku, jer selo u klasi~nom smislu u ovim krajevima na jugu Zlatiborskog okruga i ne postoji. Prilazim crkvi iz koje upravo izlazi monah Konstantin, jedini u ovoj svetiwi. Posle obilaska crkve, u kra}em razgovoru, neizbe`no je pitawe o kamenim loptama. Vrli monah upu}uje me u kom{iluk, do ku}a koje su najbliè manastiru. - Oni vi{e znaju o svemu tome - upu}uje me i dodaje da se jedna lopta nalazi u wihovom dvori{tu. U obli`wem dvori{tu do~ekuje nas glava familije Dr~eli}, a ubrzo stiè i doma}ica koja ve} zna razlog na{e posete i pokazuje nam loptu ispod drveta u dvori{tu. Nismo je odmah primetili. Stoji na jednom to~ku. I nije ne{to velika. To~ak je ve}i. Poku{avam da je pomerim, podignem. Ne uspevam, a doma}in mi s osmehom pri~a da su je premeravali „stru~waci” i da je te{ka izme|u 70 i 80 kilograma. I jo{ dodaje da je dobro da se malo obgrli. - Vaqa se! - re~e doma}ica. I stvarno, posle vi{e poku{aja da je pomerim, pojavi se Sunce. Slikam je. Doma}ica govori da ove lopte po okolini padaju dva do tri puta godi{we i da je posledwe padawe „svojim o~ima” gledala u januaru i februaru ove godine. I tako gotovo 30 godina, koliko se oni se}aju! - Eno, tamo, izme|u ona dva brda, gledao sam kako pada velika lopta koja svetli kao naranxasto rotaciono svetlo i svetlost bledi dok je padala - obja{wava mi doma}in. To je video i ne{to kasnije, ove godine, obja{wavaju}i mi da se nikakav zvuk ni tresak nije ~uo. Na moje raspitivawe i saznawe da u okolini postoji ukupno trinaest kamenih lopti, reko{e mi da su ve}inu „odneli drugi”, a da se najve}a nalazi dole u koritu potoka!

UMESTO VAS [ETA(O) HAYI DU[AN GLU[AC

Jednobrodna manastirska crkva koja je posve}ena svetom Georgiju, sazidana u drugoj polovini 12. veka, prvi put se pomiwe u Studeni~kom tipiku, pisanom izme|u 1207. i 1215. godine. U tim starim papirima pomiwe se pod tri imena: Dabar, Orahovica i Maì}i. Bio je jedan od {est najzna~ajnijih srpskih manastira. Posle ru{ewa i pqa~ke oko 1240. godine, obnovio ga je kraq Milutin. Najvi{e razru{en i opqa~kan po~etkom 18. veka od Turaka, ~amio je pust sve do 2007. godine kada je obnovqen. Crkva danas ima onakav izgled kao kada je u 13. veku kraq Milutin „obnovio u domu roditeqa i praroditeqa svojih”! Ovaj podatak ukazuje da je neko od Milutinovih predaka rodom iz ovog kraja. Arheolo{ka iskopavawa su potvrdila pretpostavke da je manastir podignut na jo{ starijem svetom mestu i tragovima bogomoqe od skoro 4000 godina. Opis poznatog turskog putopisca Evlije êlebije koji je boravio u manastiru 1664. godine: „Pomiwem rasko{ i veli~inu manastira u kojem boravi 500 kalu|era. Spavao sam u krevetima sa svilenom i brokatnom posteqinom, a manastir je ukra{en zlatnim i srebrnim kandilima i krstovima, a miris mo{usa, ambrozije, aloja drveta i tamjana opija ~oveku mozak.” Manastir je imao bogatu riznicu, ~ije su dragocenosti, uz sa~uvane originalne priznanice, bile zaloène u Mlecima za nov~anu pozajmicu. Dragocenostima se kasnije gubi trag... Ipak, najzna~ajnije arheolo{ko otkri}e je postojawe manastirske bolnice, koja se pripisuje Svetom Savi. Na osnovu istorijskih pisanih svedo~anstava, fresaka i predawa, u manastirima Studenici, Visokim De~anima, Mile{evi, Hilandaru i jo{ nekim srpskim manastirima radile su sredwovekovne bolnice, ali do sada su nedostajali materijalni dokazi. U okolini manastira Orahovica u Maì}ima tokom arheolo{kih iskopavawa i renovirawa, od 1999. do 2001. godine prona|ena je nekropola, sa oko 200 grobova, a istraìvawa koja traè jo{ odgovora, ukazuju da u okolini ima preko 2000 skeleta, {to potvr|uje da je tu bila bolnica. Prona|eni su hirur{ki instrumenti iz 15. i 16. veka, kao {to su svrdlo za va|ewe projektila, viqu{ka i noèvi za se~ewe lobawe i kostiju, razne vrste skalpela, ali i preko metar visoki sve}waci od studeni~kog mermera sa po dvanaest sve}a koji su osvetqavali prostoriju prilikom operacija. Prona|en je i okvir za nao~are, sa o~uvanim urezima za staklo, ali je wegova uloga najverovatnije bila da lekaru uveli~a mesto rane. A mo`da su to i bile nao~are? Lobawe koje su otkopane ukazuju na operacije koje su na wima obavqene, sa kasnijom smr}u, pa se veruje da je pacijent ìveo posle obavqene operacije. Na dva skeleta vidqivi su tragovi trepanacije, odnosno otvarane su lobawe, a na jednom ènskom skeletu lobawa je otvarana i na woj su vidqivi tragovi prerastawa, odnosno da je pacijentkiwa preìvela tu komplikovanu intervenciju. (Evlija êlebija: „U wemu je i jedna manastirska }elija, u koju sam tako|e èlio da u|em i da je razgledam, ali mi siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da u|em”... - najverovatnije operaciona, ili bolesni~ka soba!) Zavi~ajni muzej u Priboju ima bogatu i zna~ajnu zbirku sa ovog lokaliteta koja traì daqa prou~avawa í

Krenuli smo za doma}inom koji nam pokazuje najkra}i put, jer je silazak teàk i naporan. S nama je po{ao i doma}inov sin, jedini |ak osnovne {kole u Maì}ima koji svaki dan, tokom {kolske godine, uzbrdo i nizbrdo, ide „tamo gore, do {kole”... Sam. Otac ga sa~eka samo kad je mrak i zima! A opet se naobla~ilo i prohladno je. Silazimo niz strmu obalu potoka koji hu~i, porastao od skorih ki{a. Prava vratolomija da izbegnemo grawe, blato. I odjednom, on - kamen! Da, kamen koji nikako ne li~i na loptu. Crn. Gladak. Mestimi~no obrastao mahovinom. Ogroman kameni disk. Ili mo`da to i nije kamen? Doma}in obja{wava da je „lopta” prvobitno stajala neki metar vi{e u potoku, ali su je vode „spustile”. Jo{ jedan dokaz da je voda ~udo! Poku{avam da ga obgrlim i izmerim, onako vla`nog. Duìne je oko dva metra. Kamen je na mestima gde nije pod mahovinom izvanredno gladak i stvarno odska~e od sli~nog kamewa u potoku. Sa strane je dosta spqo{ten, uz obja{wewe da je to zbog prolaska kroz atmosferu i udara u Zemqu. Dakle, meteorit! I jo{ slu{am da je sli~no kamewe padalo u {iroj okolini sela Kalafati, Maì}i, Kratovo. Ovo je najve}a

lopta. Kaù da je „merila vojska” i da je te{ka - 17 tona! Ili mo`da i vi{e? Opet slikawe, razgovor koji prekida daleka grmqavina, jo{ jednom premeravam kamen, i vra}amo se, pewu}i se. îni se da je sve ovo teè nego silazak. Na izlasku iz potoka ki{a po~iwe da pada. Mokri, ùrimo ka manastiru, jer doma}ini opomiwu da moè biti i nevremena. Pozdravqamo se i rastajemo sa qubaznim doma}inima. Otac Konstantin je nekud oti{ao. Razmi{qam o onih trinaest lopti! Video sam dve! I premerio. Obgrlio! - Vaqa se! - kako re~e doma}ica. Kud li ostale nestado{e? í

Foto HAYI(JA) i TI]A

MANASTIR ORAHOVICA

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

RE[EWE KVIZA: 1A Iz latinskog Originalna latinska re~ iz koje je do{ao pojam kredit je credo {to zna~i verujem. Ozna~ava poverewe prema nekome ili ne~emu. Danas kada neko nekome da kredit zna~i da ima poverewa da }e mu taj iznos biti vra}en. Mla|a populacija re~ kredit najvi{e upotrebqava za iznos koji ima na ra~unu za mobilnu telefoniju, a to u stvari nije kredit, po{to je taj iznos unapred pla}en i nema re~i o poverewu. 2V La Paz, glavni grad Bolivije, le`i na 3658. metara nadmorske visine, pa je tako prakti~no nezapaqiv. Velika razre|enost kiseonika u vazduhu, odnosno wegova veoma mala koncentracija, onemogu}ava bilo kakvo sagorevawe, pa se po`ar koji eventualno nastane uop{te ne {iri, veoma kratko traje, a zatim se sam od sebe gasi. 3 V 4 V 5 A 6 B 7 B 8V Fudbalsko igrali{te veli~ine je najvi{e 108 ari ili 10. 800 m2. 9V Prvi elektri~ni telefon izumeo je Aleksandar Grejam Bel 1876. godine. Onore de Balzak je umro 1850. godine [arl Bodler je umro 1867. godine Emil Zola je umro 1902. godine 10 V Na{ nobelovac Ivo Andri} u svom delu PROKLETA AVLIJA. 11 A 12 V 13. Pavla Orlovi}a 14. Na {tit

HAXI DU[AN GLU[AC

[KOQKE ^UJU BOQE

pril je na moru ba{ nezanimqiv ANalazim mesec, osim... se u Gr~koj, na ostrvu kakvo je Samotraka, a mesto Lakoma. Mesto? Lakoma je duga kamenita plaà sa vulkanskim kamewem koja postepeno prelazi u {qunkovitu, nekoliko ku}a na obali, jedna taverna, nad kojom mo}ni hrast pravi debeli hlad u vreme letwih àrkih podneva. Samotraka je vaqda retko ostrvo na Mediteranu gde raste i opstaje listopadno drve}e, pomenuti hrast, kesten. I ova moja lakomost uìvawa u prole}u na Samotraci kada ki{e prave nebrojene, divqe potoke, ponegde i male vodopade koji se slivaju u more. Zatekao sam duge, dosadne ki{e, {to donose nevreme sa jakom burom i brodovi tada ne pristaju u obli`woj luci Ksiropotamos, pa su odlasci neizvesni u ovo godi{wa doba na ostrvima. Mali betonski kej za pristajawe ~amaca koje ribari privezuju posle no}nih dolazaka iz ribolova i ogromne mreè razapete du` obale, levo i desno. Zbog navedenih razloga ve} skoro tri nedeqe boravim u Lakomi. Ova dva dana su donela mirno more, sun~ano vreme i ribari su isplovili. Jutro posle no}i punog Meseca. Nisu bile potrebne lampe na pramcima. Riba je i{la ka mese~evoj svetlosti. Ulov je bio bogat, gore se ve} razvrstavaju i utovaruju gajbice sa ribom i ostalim plodovima mora, a ja pomaèm da sa mreà skidam preostale rakove, zvezde, krastavce, {koqke. Ove posledwe posebno. Ovoga puta ribari su svoje brodice navodili na pli}i deo mora i u mreè se sa morskog dna zaka~ilo mno{tvo {koqki. Razli~itih po obliku i veli~ini. Na pramcima wihovih brodica stajala je figura Nike, bogiwe pobede, koja kao da je upravo sletela na pramac, a wena su ogromna krila ra{irena i ona tako lebdi u vazduhu podràvana sna`nim vetrom s lica, nasuprot kome se kre}e. Jo{ jedan sun~ani dan po~iwe. Kamioneti sa ribom i ribarima su oti{li.

Vrati}e se oko podneva, da u taverni, uz pi}e i kozji sir potro{e zara|eno i prepri~avaju no}a{wi boravak na brodicama. I ~ija li je mreà bila dubqe ba~ena. Ili pli}e. Opet je ti{ina. Skidam {koqke, sporo, polako. Vi{e zbog opreza da ne pokidam mreù, a mawe zbog {koqki. Ima lepih primeraka. I veli~ina. Ovoga puta nema palasture (Pinna nobilis), najve}e {koqke Mediterana, koja moè biti velika i preko metar. Poskidane primerke {koqki re|am du` keja. Po veli~ini i po nekom svom shvatawu lepote istih. Posle }u ih pa`qivo zakopati blizu nekog mraviwaka i tako }e one biti najstru~nije o~i{}ene. Posebno izdvajam kamenice (Ostrea edulis) i ve} se napravila pove}a gomila. Ove ostrige boje kamena su okamewene {koqke i verujem da }e gore u taverni umeti da ih prirede za jelo. rojim kamenice, kad - senka je zakloBPogledam nila sun~anu svetlost... gore i ugledah wu - bogiwu u crnom! - Ijuhuuuu... koliko {koqki! - radosni glasi} razbija ti{inu jutra. Ustajem, bri{em mokre ruke o farmerice i promatram je. Visoka figura, duga kosa boje kestena, crna haqina i bose noge. U rukama sandale. - Joj, kako sam znatièqna {ta }e{ da uradi{ sa tim {koqkama? - Za sada, ni{ta, ali ove ostrige upravo nosim gore, u tavernu, da se pripreme za jelo. Hajdemo zajedno. - Ne, jo{, èlim da sve ovo razgledam! A ovde nema onih velikih {koqki? Da ih stavim na uvo i slu{am talase? Nisi ih ulovio? Izronio? - Ne! Bar, ne jo{! Nego, hajde da sednemo gore i doru~kujemo! - Neee... Moram nazad. Odsela sam u obli`wem seocetu, onom gore, Ano Merija mu je ime. @urim. Vidimo se ve~eras, na ve~eri, doma}in ku}e gde sam odsela je priprema od plodova mora i pozvana sam. Sada pozivam i tebe. Samo ovuda, preko puta i ovim puti}em, gore, oko tri kilometra, ku}a sa desne strane, kapija obrasla lijanderima i... }ao! - Ali...! Ve} je pre{la seoski put i ustr~ala stazom nestaju}i iza drve}a. Mlada bogiwa sletela i pobrkala mi redosled re|awa na keju i misli ove koje poku{avam da sredim i poveèm u re~enicu. Ova, sada nevidqiva vazdu{na sila koja ve} uveliko tr~i ka Ano Meriji. Figura bogiwe, haqina pripijena uz izvajano, mlado telo, ova opipqiva stvarnost me pozvala da do|em.

OD OQE * [koqka nastaje u vodi, a ova {koqka, najve}a, bila van mreè, naspram mene, pitala, traìla, pozvala, odletela... kao Nike! Nestrpqiv, spreman, ~ekam da Sunce za|e iza Mese~evog vrha pa da krenem. uteqak je uzan i krivudav. Odavno se ne vide kamene ku}e Lakome, a ni P kej na kome je sve po~elo. Samo more u daqini i ti{ina. Negde se ~uje {um vode koja se u potok pretvara, koji se u more sliva. Ovde mora da su u letwe doba zrikavci nesnosni. Nedugo, pe{a~im i iza blage krivine pomaqaju se prve ku}e. Isto kamene. ûje se meketawe ovaca. Ano Merija je jo{ mawe selo. Ba{ seoce. Smestilo se iznad morske obale i tako ostalo za{ti}eno od bure i oluje. Odmah prepoznajem staru metalnu kapiju obraslu lijanderima. Otvorena vrata. Ulazim u ne{to nalik na dvori{te. Nigde nikoga. Ne znam koga da traìm. Sad se setih da bogiwi sa keja ne znam ime. Ulazim i osvr}em se. Mo`da neki pas isko~i iznenada. Ni{ta. Ti{ina je svuda oko mene. Kameni svod koji drì terasu i stepenice sa strane koje vode gore. Pewem se, polako i oprezno, da ne poru{im konzerve i saksije sa cve}em koje je pore|ano sa strane. Sumrak se polako pretvara u ve~e. Neke ku}e u okolini ve} su osvetqene. Na terasi sam. Otvorena vrata od sobe koja je u polumraku. Polako, s oprezom zavirujem i ulazim. Spava}a soba. Veliki leàj i na wemu ona - bogiwa! Sedi na dowoj ivici kreveta. U polutami, o~i se brzo privikavaju na date uslove, posmatram je. Nogu skupqenih, na kojima su poloène ruke. Duga kosa koja pada preko ramena i tamne haqine. I beskrajno {irok osmeh. Zubi, beli, niska bisera i... - Dobro ve~e! Dobro do{ao! - Dobro ve~e, Niko! - Neka ti bude, ali ja sam Oqa! - Oqa... evo, jedan mali znak pa`we za ovaj susret! Predajem joj divan primerak {koqke. Ustaje. Prilazi vratima terase. Ona visoka, haqina joj tik iznad kolena, dekolte {to drì male grudi. Oko vrata je lan~i} sa priveskom. Neko srce, {ta li. Na nogama ~arape, tako|e tamne. I cipele, {tikle koje figuri daju jo{ vitkiji, zanosniji izgled. - Oqa, ovo je za uspomenu na ovaj susret. [koqka koja treba da se ima u blizini. Zove se nautilus. Nautilus pompilius. [koqka oblikom i dubinom podse}a na ènski polni organ. To je potvrda erotskog zna~ewa simbola.

Ozna~ava i uvo kome je toliko nalik (u{na {koqka)...Ozna~ava rodnost. Prilazi mi, uzima je, zamahuje glavom da bi pomerila kosu i stavqa na desno uvo. Slu{a... Osmeh se zaustavqa i pogled joj uprt u mene. - A, da, zvuk koji iz we izlazi izdaleka se ~uje i izaziva strah - zato se nekada upotrebqavala u ratu! - Moolim te, poslu{aj i ti. Nije mogu}e... Ovo ~ujem... ...Tvoje ne`ne godine, {to mi mogu dati tvoje srce dugo znam, ne}e da me shvati tvoje o~i pune sna, kako da me slede... - Daaa... slu{aj jo{. û}e{ talase i... ... Tvoje ruke malene, kako da me grle jer dok moje traè mir, tvoje nekud hrle tvoje ne`ne godine, ne`ne misli tvoje mogu da nas razdvoje, prije nego spoje... Sklawa {koqku. Osmeh je ponovo veliki, drag, veseo. Prilazi mi i qubi me u obraz... Uzimam joj {koqku i stavqam na jastuk. Rukama joj milujem glavu i qubim je u obraz. Prvo jedan, pa drugi, pa... stojimo na vratima. Grlim je. Ona mi zaustavqa ruke koje joj se spu{taju niz le|a. Te usne, ta aktivna povezanost, ta opipqiva stvarnost, ta vazdu{na sila koja drì u ravnoteì figure nam, da ne krenu unazad, ka krevetu. - Oqa... ti si... ti si... srce moje malo.... - Joj, kako sam znatièqna kako je ve~era pripremqena... I mi na woj... Ijuhuuuu! Upravo se i doma}in oglasio pozivaju}i da se pridruìmo za trpezom. Silazimo i prilaze}i simpati~nom Grku, pozdravqamo se. Sto je drveni, kao i stolice, prekriven plavo - belim stolwakom. Tawiri, ~a{e, bokaleta s vinom, velika {erpa s poklopcem, i ve~era moè da po~ne. Samo dva tawira. Pozivamo i wega, no, izviwavaju}i se, on ve} sipa blago mora oko Samotrake i puni ~a{e. Nazdravqamo i ubrzo odlazi u kuhiwu. ek sad, na svetlu, vidim da joj je haqina crna, plisirana, da su ~arape T tako|e crne, s cvetnim dezenom, da... iznad razdeqka gde po~iwu grudi, s desne strane, stoji mali mlade`. - Jupiii! Mi ve~eras na meniju imamo vongolu. Venerupis decussata je kaù, najvrednija i najukusnija. Mnogima i najdraà - Venerina ku}ica! Zovu je jo{ i kalopuwa, konkulica! - To su vrste vongola, ali ova {koqka gore, u sobi je za tebe! Nedostaje muzika, zvuk. Serenada... - Draga, oslu{kujmo PICCIUTEDDA DI LA CONCA D’ORO. DEVOJKU IZ ZLATNE [KOQKE... Ve~era je bila ukusna. I brzo smo uìvali u woj.

Ustajemo, pozdravqamo se sa doma}inom, zahvaqujemo i - kalinihta! - 5"840<LPJ"! - poèleo nam je de`mekasti Janis, na{, odnosno Oqin doma}in! ewemo se uz stepenice. Oqa me drì za ruku. Vrhovima {tikli opreP zno gazi po stepenicima. - Sutra polazim ku}i. Dosta je bilo. Sve sam obavila i pripremila {to je trebalo, odmorila se... I upoznala tebe. Evo ti moja visit - karta i javni se ~im stigne{. @elim te... oh, èlim te videti... - Ja ostajem jo{ malo, ali... javqam se! I sad, uìvajmo u ovoj lepoj aprilskoj ve~eri. Prijatno nam bilo, bogiwo! Hitro utr~a u sobu i uze {koqku sa jastuka, prinose}i je na uvo. I opet zaustavqen osmeh... - Jaooo... slu{aj... opet... ...Kad sam te vidio bilo mi je jasno, pomo}i mi ne}e razum ni iskustvo, a poslije svega samo nevoqa i pusto{... Mooolim te, poslu{aj ... - Znam, slu{aj daqe... jo{... ...Kad sam te vidio bilo mi je jasno, a kad sam te poqubio, ve} je bilo kasno, ve} je bilo kasno... Sklonila je {koqku natrag na jastuk i zagrlila me. Stoji na prstima. Poqubac dug, sa ukusom recine, strastan... - Draga, poku{avam da te smestim u svoju novu pri~u, sa sve {koqkom! Kad bude gotova, ~ita}emo je zajedno! - Juppiiii, ja u tvojoj pri~i! Drìm pal~eve za pri~u, za dobro! Dotle, hajde da se pi{emo preko mog mail-a... Drìmo se za ruke, wen osmeh, ~ini se, osvetqava celu sobu, a sa jastuka na kom je leàla wena {koqka, sada, sasvim jasno slu{amo... ...U o~ima wenim more svjetluca joj sol u kosi ona ne da da je slome otima se i prkosi... Samotra~ka misterija susreta se napokon ove no}i otvorila za oboje, ba{ ovde, kao i pre mnogo vekova kada su kabiri sa Samotrake, posebna bi}a pokrenuli novo... í *Oqa Ivawicki, pravo ime Olga, je ro|ena u Pan~evu, 10. maja 1931. godine u ruskoj bolnici. Weni roditeqi, otac Vasilij Vasiqenko Ivawicki i majka Veronika Mihajlovna Pjotrovska su u Srbiju do{li kao prognanici iz Rusije. Mada je upisala vajarstvo, ona se od samog po~etka uglavnom bavila slikarstvom. Godine 1957. je zavr{ila akademiju likovnih umetnosti u klasi profesora Sretena Stojanovi}a. Svojevremeno je slika ,,[koqke ~uju boqe od Oqe’’, uqe na platnu, nevelikog formata, slikarke Oqe Ivawicki, bila u mom vlasni{tvu.

[UM VODE, KOJA PROTI^E PO KAMENU, U MESE^INI, NAJLEP[I JE [UM NA SVETU. LIRIKA ITAKE uz poemu STRA@ILOVO Milo{ Crwanski

Kru{evac – gradska ~esma na Trgu Kosturnica, poklon Rotari kluba Kru{evac

Beogradske ~esme –^ukarica, Banovo Brdo

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima? Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

KA@U DA JE NAJBOQA ONA ^ESMA KOJA UVEK TE^E, PA MAKAR I NAJTAWIM MLAZOM!