Srpski rotar 49 50

rot 01:rot 01.qxd

27.2.2015

18:29

Page 1

D-2483

MART/APRIL 2015. • GODINA V (LæææII) BROJ 49 i 50 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

PRVIH

5

GODINA

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

27.2.2015

18:31

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Vigor Maji} IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 49 i 50 MART/APRIL 2015.

GODINA V (LæææII)

Hayi Du{an Glu{ac

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2014–2015 Vigor Maji} Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Hayi Du{an Glu{ac

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

GENERACIJI POLETA * ^estitam vam dan armije i dan republike dan borca i dan ustanka dan pobjede i dan poraza i prvi maj i dan mladosti naro~ito i bo`i} vam katoli~ki i pravoslavni i va{e nove godine {to }e do}i i ravnodu{nost vam va{u i va{ Polet i hrabrost vam va{u i bezbri`nost naro~ito i na~in kako vam drugarice o~i zelenim ma`u i va{u bu~nu muziku novu {to ne da srcu pokoja Lo{u vam va{eg ~estitam i sve va{e nove pobjede {to }e do}i i praznike koje }ete jednog dana sami izmisliti i slaviti ~estitam vam i ovu veliku senzacionalnu naro~itu 86 naopako godinu novu i rasti sretna pod suncem slobode generacijo Arsenova moja i sina moga.

Zorica Milo{evi}

Predrag Petrovi}

Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili zimski i prole}ni broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Obrada fotografija: Predrag Petrovi} PIB 103557058 Ra~un 275-0102 2209 037639 otvoren kod Societe Generale Bank Srbija

2

Tira`...........................................................1500 Rukopisi {tampani }irilicom i latinicom Pismo.........................................................tajms Hartija ....................taba~ni blok 110 grama Korice...........................kunstdruk 160 grama [tampa................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B

U BROJEVIMA UKUPNO: 48 BROJEVA UKUPNO: 1.094 STRANE UKUPNO: 4.344 FOTOGRAFIJE UKUPNO: 31 OGLAS

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

3.2.2015

17:03

Page 2

REKAO JE...

ROTARI KLUB BEOGRAD BILTEN broj 1 Godina I Januar 1992.

Re~ Predsednika Dame i gospodo Rotari, dragi prijatelji, neizmerna mi je ~ast i zadovoljstvo da ovim uvodnikom kona~no objavim da posle 52 godine od izlaska poslednjeg broja JUGOSLOVENSKOG ROTARA 1, od danas ponovo izlazi ~asopis koji }e beogradske Rotare i njihove prijatelje mese~no izve{tavati o aktuelnostima u njihovom klubu i drugim ROTARĂ™ klubovima {irom sveta.

Ideja rotarijanstva ja~a je od sku~enih prostora i te{kih vremena kroz koja smo pro{li, pa i sada prolazimo – i zato je na{a prva rotarijanska du`nost da povratimo ugled beogradskog ROTARI kluba, koji je osnovan jo{, daleke 1928. godine.

Na{ klub, zatim, treba da pomogne svim poslovnim ljudima dobre volje da osnuju i razviju mre`u ROTARI klubova {irom zemlje, a to je jo{ slo`eniji i odgovorniji zadatak.

Radi dostizanja tako ~asnih ciljeva ovaj ~asopis bi}e od velike koristi i zato se unapred radujem i zahvaljujem svima koji }e mu omogu}iti dug i sadr`ajan `ivot.

Vigor Maji} Dragi prijatelju, Hvala ti, pre svega, za poziv da napi{em nekoliko re~enica o ~asopisu.

SRPSKI ROTAR je simbol tradicije koja je u na{em Rotarijanstvu znatno du`a i bogatija od sli~nih koju ve}ina dana{njih Rotarijanaca ima o pro{losti svoje organizacije. Za Rotarijance je naro~ito va`no da budu obave{teni o velikom broju raznovrsnih akcija koje se de{avaju u Rotari klubovima kako u Srbiji, tako i u ~itavom na{em Distriktu ali i u ogromnom svetu Rotarijanstva. U momentu kada smo ranih devedesetih godina obnovili aktivnosti Rotari pokreta u Srbiji, imali smo mali broj klubova i ~lanova i, manje ili vi{e, svi su se me|usobno poznavali i lako su sara|ivali. Sada, sa blizu sedamdeset klubova, me|usobne veze i kontakti su se proredili i malo je kome poznato gde sve postoje i {ta rade klubovi.

No, zapanjuju}e je koliko sjajnih akcija, projekata i inicijativa postoji u na{im klubovima i koliko neke od tih aktivnosti mogu poslu`iti kao sjajna inspiracija drugim klubovima. Zato je uloga ovakvog ~asopisa va`na, bilo da izlazi u fizi~koj ili elektronskoj formi. @elim tebi i na{em prvom klubu sve najbolje!

U Beogradu, 30. januara 1992. godine

Vigor Maji} Rotari klub Valjevo Guverner Distrikta 2483 za Rot. godinu 2014-2015.

Predsednik PRC Beograd Dragan Brajer s.r.

3

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

3.2.2015

17:14

Page 1

OVDE JE OSNOVAN ROTARI KLUB BEOGRAD

Hotel SRPSKI KRAQ – Prvi sastanak RK Beograd, 11. mart 1929. godine

15.oktobar 1928. godine prisustvu 19 ~lanova budu}eg Kluba, odr`an je osniva~ki sastanak Rotari kluba Beograd. Tada je, posle U {iroke debate o svim aspektima Rotarija, aklamacijom doneta odluka o osnivawu, izabran Upravni odbor i usvojen klupski Statut. vaj datum se u svim internim klupskim dokumentima O smatra danom osnivawa Rotari kluba Beograd. Ve} u prvoj godini rada Rotari klub Beograd je u proceduralnom, ali i u neformalnom smislu po{tovao sve standarde koje je ustanovio Rotari Internacional. astanci su se odr`avali svakog ponedeqka u 8 ~asova uve~e u prostorijama hotela SRPSKI KRAQ. U to S vreme Beograd je imao nekoliko reprezentativnih hotela, PARIZ, KASINA i MOSKVA, koji su se nalazili na Terazijama, i hotel BRISTOL u Kara|or|evoj ulici. pak, najlep{i me|u wima bio je SRPSKI KRAQ, koI ji se nalazio na uglu Uzun Mirkove i Pariske ulice.

Sagra|en je oko 1860. godine, a dozidan i renoviran u vreme osnivawa Kluba 1928. godine. Bilo je to lepo ~etvorospratno zdawe sa nekoliko sala i velikom terasom. Skoro sve sobe su imale kupatilo, toplu i hladnu vodu, a za grejawe, u toku zimskih meseci, koristili su se radijatori sa modernom centralnom kotlarnicom.

SRPSKI KRAQ je bio elitno mesto na kome su se okupqali ugledni Beogra|ani, posebno nedeqom na porodi~nom ru~ku. Ovaj objekat je bio pod za{titom dr`ave, a vlasnik hotela je bila Vra~arska zadruga. Zadruga je vr{ila nadzor nad poslovawem hotela preko komesara koji je bio nadre|en upravniku, pa se mo`e re}i da je ovaj sistem rukovo|ewa bio i neobi~an i neprakti~an. otarijanci su imali tu privilegiju da je dugogodi{wi upravnik hotela, Eduard Frankl, bio jedan od osnivaR ~a Rotari kluba, {to je zna~ilo da }e Rotarijanci uvek biti dobro do~ekani i da }e se ose}ati prijatno. Za wih je bila rezervisana jedna od mawih sala, tzv. ,,sala pored terase’’, koju su zvali i Rotari sala. U slu~aju okupqawa ve}eg broja gostiju, organizacije Ladies night-a ili prilikom Rotari konferencija koristile su se ve}e sale, a u letwim mesecima i velika terasa í (iz Monografije Rotari kluba Beograd – prof. dr Dejan ^ikara)

4 2

,,JUGOSLOVENSKI ROTAR’’ {tampan je od svog prvog broja, 15. jula 1933. godine do ga{ewa 1941. godine u grafi~ko – umetni~kom zavodu ,,Planeta’’ u vlasni{tvu Sretena Obradovi}a.

Tada{wi guverner 77. Rotari distrikta dr Milan Stojadinovi}, u uvodniku navodi i odluku sa distriktne konferencije u vidu rezolucije: ,,da se kao glasilo po~ne izdavati periodi~na publikacija i da glavni urednik lista ima da bude guverner distrikta, a stalni dopisnici svi sekretari Rotari klubova’’.

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

3.2.2015

17:15

Page 2

SPECIJALNO ZA Ovaj broj ,,JUGOSLOVENSKOG ROTARA’’ dobijen je na razgledawe i ~itawe od na{e prijateqice u Rotariju Olivere Stevanovi}, ~lanice Rotari kluba Beograd Skadarlija. ,,JUGOSLOVENSKI ROTAR’’ broj 4 oktobar -1936

KAKO SE SLU@EWE U ZVAWU RAZVIJALO U ROTARSTVU Koliko god je bilo sna`no vizionarstvo Pavla Harisa i koliko god je sjajno ono {to je on li~no dao rotarskom pokretu, on rotarstvo nije odjednom zamislio onakvo kakvo je, nego je ono nastalo evolucijom, kao slo`eno delo razmi{qawa mnogih qudi.

Na{e shvatawe slu`ewa u zvawu, kao i sve ostalo u rotarstvu, tako|er je prevalilo put evolucije. Stariji rotari klubovi, kao na primer, klub u ^ikagu i ostalih prvih {esnaest klubova, imali su – {to je dosta ~udnovato – naro~itog ~inovnika poznatog pod menom statisti~ara, ~ija je bila du`nost da svake nedeqe sa~ini spisak uzajamnih poruxbina izme|u rotara; a mnogi od ranijih klupskih sastanaka bili su posve}eni prekorevawu onih ~lanova koji nisu jedan s drugim poslovno radili.

Me|utim, postepeno do{lo je do evolucije. Qudi su uvideli da ne mogu biti samo sebi~waci, pa kada su po~eli da nastoje da iz rotarskog odnosa stvore poslovne, neki od wih koji su imali vi{e rotarskog temperamenta, po~eli su istovremeno da uti~u na rotare da posluju}i jedni s drugima budu nesebi~ni, to }e re}i da poma`u jedan drugome, u ~emu je bilo i sklonost biti drugome od koristi i bez sebi~ne te`we za dobitkom.

Tada je Artur [eldon (Arthur Sheldon) skovao na{ moto: MOST IS THE ONE TO PROFIT BÙ HIS BEST SERVED (NAJVI[E JE U DOBITKU ONAJ KO DRUGOME NAJBOQE SLU@I).

Rotari su po~eli raspravqati ne samo o dobitku nego i o slu`ewu te su do{li do saznawa da je slu`ewe osnovica za dobitak. Tako se ovaj pokret, koji je po~eo sa te`wom za li~nim poslovnim dobitkom, razvio u potpuno altruisti~ku organizaciju.

Rotarstvo – bilo kako mu drago bilo ranije – ipak organizacija qudi od poziva i zvawa, i da je – ma {ta mi radili na poqu slu`ewa zajednici ili gde drugde – ipak najboqa prilika za slu`ewe u na{im zvawima.

Iskrenost se ogleda u rotarskom pokretu. Ne mo`emo propovedati nesebi~nost u rotari klubovima a rukovoditi se egoizmom u vlastitom poslovawu, a da se ne izlo`imo optu`bama koje su na{i kriti~ari izneli protiv nas.

Ako zaista uzmognemo da na{e slu`ewe u zvawu u~inimo me|unarodnim – jer je svima nama poznato u kolikoj meri pozadina svih nesporazuma, neraspolo`ewa i ratova ima privredni karakter – mogli bismo putem me|unarodnih strukovnih udru`ewa, organizovanih inicijativom rotara, ali ne kao rotara nego kao ~lanova wihovih strukovnih organizacija, stvoriti mogu}nosti za sporazum, koji je jedina osnovica dobre voqe, one dobre voqe koja je jedina mogu}a osnovica mira.

Rotarstvo je {kola iskrenosti i otvorenosti. Duh rotarskog bratstva i drugarstva dopu{ta nam da uzmemo u pretres svaku temu od op{teg interesa i da mirno i bez

strasti izmewamo misli i onda, ako se u svemu ne budemo mogli saglasiti.

Ovakva atmosfera iskrenosti i otvorenosti psiholo{ka je osnovica i za celokupnu na{u rotarsku delatnost i najva`niji uslov wezina uspeha.

(Delovi iz govora predsednika R.I. Ýilla R. Maniera na konvenciji u Atlantik Sitiju, SAD, u utorak, 23. juna 1936. godine) ..............................

Nema rotarstva bez rotarski izra|enih li~nosti. Rotarska misao, da bi postala stvarnost, mora u wima na}i svoje otelovqewe `ive}i u wima i kroz wih. I zato svo rotarsko nastojawe u su{tini ide za tim da formira istinske rotare, ~ije }e rotarske osobine do}i do punog izraza na sva ~etiri poqa na{eg rotarskog slu`ewa. ..................................

Rotarstvo tra`i od svojih ~lanova da u svome `ivotu i radu ispoqavaju kao eminentne rotarske osobine: duboko socijalno ose}awe, duh trpeqivosti i slobodoumqa, istinsku qubav prema svome narodu i otaxbini, iskreno dru`equbqe i nada sve visoku svest o beskompromisnom vr{ewu du`nosti i po{tivawu primqenih obaveza.

Ovakvo shvatawe du`nosti treba da se naro~ito ose}a kod svih rotara u odnosu prema sopstvenom klubu i rotarskom pokretu uop{te. Privr`enost i odanost klubu i na{im rotarskim ciqevima ne mo`e se druk~ije dokumentovati nego predanim i po`rtvovnim ispuwavawem svih ~lanskih du`nosti.

Iz izve{taja klubova vidi se da je toku posledwa tri meseca u na{em distriktu primqeno 18 novih ~lanova, a da je u isto vreme istupilo 18 ~lanova. Koliko toplo pozdravqamo pridolazak novih ~lanova, toliko sa `alo{}u registrujemo gubitak relativno tako velikog broja onih koji su napustili na{e redove. Iako se u tome ispoqava zdrava te`wa klubova da oslobode ~lanskih obaveza one koji ne pokazuju dovoqno ni interesa ni smisla za rotarstvo i wegove ideale, ipak ne mogu da i ovom prilikom ne naglasim potrebu da se u klubovima rotarskom obave{tavawu posveti {to ve}a pa`wa i da se od strane odgovornog vo}stva iskoriste sva sredstva kako bi se klupski sastanci u~inili {to prijatnijima, korisnijima i primamqivijima. Raznovrsnost programa sa diskusijama o aktuelnim pitawima i gajewe istinskog bratskog i drugarskog duha pri tome su od najve}e va`nosti.

Na{i klubovi imaju mahom i suvi{e mali broj ~lanova. Gotovo u svima mestima gde postoje klubovi jo{ je znatan broj nepopuwenih va`nih klasifikacija. Poqoprivreda je mahom slabo zastupqena, iako se 80 % na{eg stanovni{tva wome bavi.

Ni novinarstvo nije zastupqeno kako treba. Ne}emo reklame, ali je na{a du`nost da javnost bude obave{tena o rotarstvu i wegovim te`wama. Zato treba da se u svim klubovima, uz potreban oprez, nastavi rad na unutra{woj ekstenziji.

Sredi{wa uprava u ^ikagu raspisala je dva nate~aja po 200 amer. dolara: jedan za najboqi uvodni ~lanak o rotarstvu, a drugi za najboqu novu istoriju rotarstva.

Radovi mogu biti objavqeni bilo na kome jeziku i bilo u kojim novinama na svetu u me|uvremenu od 22. juna do 31. decembra 1936. godine. Nate~ajni radovi moraju biti poslati Generalnom sekretarijatu u ^ikagu najkasnije do 1 februara 1937. godine.

(Dr Vladimir Belaj~i}, guverner 77 distrikta R. I.)

5 3

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

4.2.2015

18:35

Page 3

O ^EMU SE MO@E RASPRAVQATI U ROTARI KLUBOVIMA THE ROTARÙ ÝHEEL za mesec avgust donosi ~lanak pod naslovom ,,Sporna pitawa’’ – zanimqivu raspravu koju je izazvao jedan rotar povodom govora jednog pukovnika domobranske vojske na rotarskom sastanku, kojom prilikom je pozivao dobrovoqce u domobranstvo. Rotar je ustvrdio, da je to propaganda, da se protivi rotarskoj etici. Pretsednik kluba je uzeo pukovnika u za{titu. Rotar u svom pismu pita, da li je imao pravo ili krivo {to je protestovao. To pitawe dalo je povoda mnogobrojnim pismima u kojima se isti~u razli~ita mi{qewa, pa mo`da nije na odmet, da se istakne stanovi{te rotarstva u takovim prilikama.

Pamflet o me|unarodnom slu`ewu isti~e: Da stvarna rasprava o spornim pitawima kao {to su me|unarodna politika i privreda, ne samo da se trpi ne-

110 GODINA ROTARIJA PODSETNIK

ROTARI – TO^AK KOJI JE ZAKOTRQAO SVET ROTARI JE ORGANIZACIJA POSLOVNIH I PROFESIONALNIH QUDI UDRU@ENIH [IROM SVETA U CIQU PRU@AWA HUMANITARNE POMO]I, PODSTICAWA VISOKIH ETI^KIH STANDARDA U SVIM PROFESIJAMA I UNAPRE\EWA DOBRE VOQE I MIRA U SVETU.

go i podstrekava, ako se pri tome pazi na ravnote`u mi{qewa koji su u skladu sa rotarskim idealima.

Rezolucija br. 11 (Scarborough) ka`e: Zadruga ili Potari klubovi mogu korisno raspravqati svako javno pitawe, ako pri tome ne preti opasnost dobrom drugarstvu i ako se pazi da sva mi{qewa dobiju jednaku priliku izlagawa.

Rotari treba da slu{aju mirno sva mi{qewa, iako su duboko opre~na sa wihovim, jer to zahteva rotarska trpeqivost. Ali isti obziri treba da rukovode i govornika kod izlagawa svog gledi{ta. Govornik mora dr`ati na umu da verovatno ne propoveda vernicima i da izla`u}i svoje ideje ne omalova`i svog protivnika koji bi se mogao osetiti povre|enim ili da time izazove strana~ke predrasude kod svojih slu{aoca.

Rotarstvo nije ko{nica za p~ele pod kapom pojedinih svojih ~lanova a klub koji slu{a samo jednu stranu pitawa, samo ga dvostruko nagla{uje. Saslu{av{i obe strane umereno izlo`enog pitawa, klub o wemu raspravqa hladno i prijateqski, da time pove}a trpeqivost i {irokogrudost í

za me|usobna mi{qewa.

Prvi predsednik ovog malog Kluba, na godinu dana, bio je Silvester [ile, a ime dru{tva bilo je ROTARI. Pol Haris je bio predsednik tek tre}e godine.

To~ak je 1912. godine postao zvani~an amblem, pre toga izra|ivan u razli~itim varijantama u Klubovima. Godine 1924. ovaj to~ak je definisan sa {est paoka, 24 zupca i jednim `lebom za osovinu.

Po~etkom oktobra 2013. godine prepoznatqivi znak Rotari pokreta, to~ak, je izmewen.

Novi to~ak nema plavih povr{ina i umesto wih su bele praznine, a metalno zlatna boja zup~anika je zamewena rumeno `utom.*

U ~etvrtak, uve~e, 23. februara 1905. godine u ^ikagu, dr`ava Ilinois, SAD, (soba broj 711 u ,,UnitÚ’’ zgradi, preneta je i danas se kompletna nalazi na 16. spratu zgrade RI u Evanstonu), advokat Pol Haris pozvao je tri svoja prijateqa (Silvester [ile, Gustav Ler, Hiram [ori), na prvo okupqawe.

Dru`ina je sastavqena od po jednog ~oveka iz svake profesije, bez ograni~ewa u vezi sa wihovim politi~kim i verskim opredeqewem i velikom tolerancijom

6

* RotarÚ International is an organisation that brings together leaders of business and other fields to service the communitÚ, made up of about 34.000 clubs around the Þorld. American brand consultancÚ Siegel+Gale have Þorked Þith RotarÚ for about tÞo Úears to revieÞ their brand and their communication.

This resulted in a ,,global public image initiative” that launched in September. It includes a refreshed visual identitÚ.

The Þell recognised Þheel sÚmbol Þasn’t changed, but has been accompanied bÚ a Þordmark that clearlÚ communicates its name. It Þill be used bÚ both RotarÚ International and the charitable organisation RotarÚ Foundation, thus uniting their identities.

FinallÚ, in collaboration Þith RotarÚ’s global steering committee, Siegel+Gale refreshed the visual identitÚ to energize RotarÚ’s look and feel, Þhile celebrating its heritage. Ýe did not set out to reinvent the Þheel (logo). On the contrarÚ, the team Þanted to celebrate the Þheel’s heritage and build upon a highlÚ recognizable and globallÚ respected identitÚ that has unified and inspired Rotarians for over a

Rot 04-07:Rot 04-07.qxd

3.2.2015

17:15

Page 4

centurÚ. Elevating the RotarÚ name Þas the first critical step in re-energizing the logo. Not onlÚ did scaling up the Þord RotarÚ in proportion to the Þheel sÚmbol put the more proprietarÚ identitÚ component front and center, it unified the tÞo parts of the organization – RotarÚ International and The RotarÚ Foundation – under one poÞerful banner. The Þheel is applied boldlÚ as a mark of eØcellence – a pledge of commitment, a sÚmbol of leadership, a sign of social and ethical responsibilitÚ. Ýe also made sure that it Þas optimized for digital use. Ýith a stronger primarÚ logo in place, the team set out to build a bolder, easier-to-manage visual sÚstem that Þould continue to inspire creativitÚ Þhile enabling strategic decision-making and visual consistencÚ across communications, media tÚpes and geographies. Together, a refreshed color palette, tÚpographÚ sÚstem and re-inspired approach to using photographÚ – capturing the spirit of Rotarians around the Þorld and the communities theÚ serve – enable the organization to move forÞard Þith a more consistent visual eØpression.

Siegel+Gale case studÚ Godine 1915. ustanovqava se naziv Guverner.

Godine 1921. dobija dana{wi naziv ROTARÙ INTERNATIONAL. Godine 1945. grupa od 49 Rotarijanaca poma`e u pisawu Poveqe Ujediwenih Nacija i Rotari Internacional ima status savetnika na Osniva~koj konferenciji UN, gde i danas ima svoju stolicu u UN. (Predstavnici Rotarija su u Savetu Evrope, Afri~koj uniji, Ekonomsko – socijalnoj komisiji za Aziju, Pacifik, Afriku, Evropu, Latinsku Ameriku i Karibe, u UNESKO, FAO, Programu za za{titu `ivotne sredine.)

Predstavnici se nalaze i u organizacijama UN u @enevi i Be~u, a ima predstavnika u Svetskoj banci.

Godine 1947. umro je Pol Haris.

Moto Rotarija NESEBI^NO SLU@EWE najboqe se ogleda u Programu Polio Plus, koji 1985. godine pokre}e Rotari, od kada je vi{e od dve milijarde dece dobilo oralnu Polio+ vakcinu.

ROTARI KLUB BEOGRAD Godine 1928. 15. oktobra u Distriktu 77, u elitnom beogradskom hotelu ,,Srpski kraq’’ u Pariskoj ulici, u prisustvu 19 ~lanova, osniva se Rotari klub Beograd, prvi u

Kraqevini Jugoslaviji na ~elu sa prvim predsednikom doktorom pravnih nauka Ferdinandom Granbergom.

Od 1928. do 1941. godine, Rotari klub Beograd imao je 83 ~lana, me|u kojima su i: - Ivo Andri}, pisac i diplomata - Frawo Bajloni, vlasnik pivare - dr Ivo Belin, guverner Narodne banke Kraqevine Jugoslavije - dr Ferdinand Granberg, vlasnik SARTRIDA, rudnika Bor i rudnika Kostolac - Du{an Letica, ministar finansija - Adolf Minh, vlasnik rudnika kamenog ugqa Rtaw - Bogdan Nestorovi}, arhitekta i docent Arhitektonskog fakulteta - dr Mihajlo Petrovi} – Mika Alas, matemati~ar, profesor - Dragutin Prica, admiral - Tadija Sondermajer, pilot i generalni direktor ,,Aeroputa’’ (prete~a JATa) - dr Milan Stojadinovi}, predsednik Ministarskog saveta Kraqevine i ministar inostranih poslova.

1941. godina... kraj Rotarija na ovim prostorima.

Ali, po~iwe pri~a…

Godine 1989 – 25. novembra osnovan je Inicijativni odbor za osnivawe RK Beograd. (ul. Kursulina br. 14. II sprat, advokatska kancelarija Dragana Brajera) Godine 1991. Rotari klub Beograd po~iwe redovno da se sastaje, ~etvrtkom od 20 ~asova u hotelu HÙATT, a Guverner Distrikta Robert Papou{ek, 20 juna 1991. godine dodequje Klubu status PROVISIONAL ROTARÙ CLUB OF BELGRADE. Godine 1992. – 7. maja, RK Beograd registrovan je kao udru`ewe gra|ana a RI prihvata ga u punopravno ~lanstvo odlukom Borda direktora, sutradan, 8. maja, odnosno, Klub je reosnovan u Distriktu 1910.

Od 2000. godine bio je u Distriktu 2480.

Od 2007. godine bio je u Distriktu 2481.

Od Rotarijanske 2011 – 2012. godine Distrikt 2483 ~ine Srbija i Crna Gora.

Godine 1994. Rotari klub Beograd osniva Rotarakt klub Beograd.

Od 1992. do 2012. godine, kada je sve~ano obele`eno prvih 20. godina od reosnivawa, Rotari klub Beograd imao je 72 ~lana.

Danas Rotari klub Beograd ima 22 aktivna ~lana.

GUVERNERI DISTRIKTA IZ ROTARI KLUBA BEOGRAD DISTRIKT 77 1933 – 1934 – Dr Milan Stojadinovi} (1934 – 1935 – ~lan Borda direktora Rotari Internacionala u ^ikagu, SAD) 1937 – 1938 – Stefan K. Pavlovi} DISTRIKT 2481 2009 – 2010 – Dragan I. Brajer

7

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

9.2.2015

18:09

Page 1

^LANOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD ZIMA 2015. GODINE

8 2

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

9.2.2015

18:09

Page 2

KAKO SE ZAKOTRQAO

Upravni odbor Rotari kluba Beograd na svojoj sednici, 11. marta 2011. godine doneo je odluku o pokretawu ~asopisa SRPSKI ROTAR. Istina, sama ideja je potekla od tada{weg ~lana Kluba Zorana Zdravkovi}a (predsednika Rotari kluba Beograd za 2012 – 2013. godinu) koji je u razgovorima s prijateqima u Klubu svoju ideju obrazlo`io `eqom da ~asopis bude u elektronskom obliku i tako ure|ivan i ~itan.

No, preovladala je `eqa za {tampanim izdawem lista koji bi nastavio tradiciju Rotarijanskog izdava{tva u Kraqevini Jugoslaviji, kada je predsednik Rotari kluba Beograd Milan Stojadinovi} pokrenuo {tampawe mese~nika JUGOSLOVENSKI ROTAR i bio wegov prvi glavni urednik. Ovaj list je izlazio od 1933. do 1941. godine.

Ubrzo je osnovan Ure|iva~ki odbor ~asopisa SRPSKI ROTAR, odnosno redakcija ~asopisa:

- Zoran Zdravkovi}, predsednik Odbora, - Haxi Du{an Glu{ac, urednik i grafi~ki dizajner, - Trivko Ti}a Savi}, distribucija ~asopisa, - Mirjana Milivojevi}, tehni~ki sekretar Rotari kluba.

Kasnije su se pridru`ili ^edomir Petriwac i Miroslav Miwa Nikoli}, kao i Nikola Obradovi} (guverner Distrikta za 2012 – 2013. godinu), koji je ustupio na kori{}ewe bogatu kolekciju fotografija iz istorije jugoslovenskog Rotarija, s obzirom da je wegov deda Sreten Obradovi}, Rotarijanac i potpredsednik Rotari kluba Beograd za 1933 – 1934. godinu, bio vlasnik Grafi~ko – umetni~kog zavoda ,,Planeta’’ u Usko~koj ulici br. 8 u kome se {tampao JUGOSLOVENSKI ROTAR. Planirano je da i SRPSKI ROTAR izlazi mese~no, deset brojeva u godini, a dvobroj za ,,letwu {emu’’ u julu i avgustu. ^asopis je izlazio iz {tampe u prvoj nedeqi u mesecu i odmah bio dostavqan Rotari klubovima u na{em Distriktu, a {tampan je u tira`u od 2.000 primeraka, da bi se taj broj kasnije ustalio na 1.500 primeraka.

Prvi broj je {tampan na 16 strana (log od 2h8 strana), a kasnije je broj strana pove}avan kako se ~asopis uredni~ki razvijao i ,,punio’’ materijalima iz ve}ine Klubova.

Trudili smo se da u ~asopisu jednako budu zastupqeni tekstovi u }irilici i latinici, a odre|eni tekstovi su {tampani na engleskom jeziku.

Format ~asopisa je smaweni A4 (sli~an ~asopisu THE ROTARIAN), {tampa je bila u obostranom koloru na kvalitetnoj hartiji.

Prepoznatqivo zaglavqe ~asopisa (logo) grafi~ki je uradio grafi~ki dizajner Haxi Du{an Glu{ac, koje ura|eno u }irilici i latinici svojim izgledom predstavqa Rotari monolitnim, jedinstvenim pokretom.

INFORMATOR ROTARI KLUBA BEOGRAD U januaru 1992. godine iza{ao je prvi broj BILTENA, tada jo{ Rotari kluba Beograd u osnivawu. Tokom prethodnih dvadeset godina BILTEN, a kasnije INFORMATOR Rotari kluba Beograd, svake nedeqe je obave{tavao ~lanstvo o doga|ajima na sastancima, odlukama Upravnog odbora, akcijama i svim ostalim va`nim detaqima klupskog `ivota.

To je mesto gde se mogu saznati planovi i videti pozivi drugih Klubova za saradwu, humanitarne akcije ili dru`ewe, ali i vesti iz Rotari Internacionala.

U INFORMATORU ~lanovi Kluba mogu saznati o va`nim doga|ajima iz `ivota ~lanova Kluba, o ro|ewu ili ven~awu wihovih najbli`ih, to je mesto gde Klub mo`e ~estitati ro|endan ili Krsnu slavu Rotarijancu.

Sa pra}ewem tehnologije i pojavom interneta i email sporazumevawa i obave{tavawa, sada se INFORMATOR ~lanovima Kluba {aqe putem elektronske po{te, ali se za potrebe dokumentacije i za one ~lanove koji ga `ele imati, {tampa odre|eni broj primeraka.

O svemu napisanom za INFORMATOR danas vodi ra~una ~lan Rotari kluba Beograd Nikola Mandi}.

9 3

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

4.2.2015

18:38

Page 3

I tako je {tampano i iza{lo prvih 28 brojeva ~asopisa... a od brojeva 29 i 30 za jul i avgust 2013. godine, ~aso-

pis SRPSKI ROTAR je pre{ao na ÝEB izdawe i mo`ete ga ~itati i razgledati na adresi sajta Rotari kluba Beograd: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org Tu se nalaze svi primerci ~asopisa od prvog broja, koje mogu pregledati i ~itati ~lanovi Rotari klubova u na{em Distriktu, svi prijateqi Rotarija i svi zainteresovani kojima ovaj ~asopis pru`a dosta podataka i zanimqivih tekstova i fotografija.

Odr`avawe sajta i wegovo redovno doterivawe povereno je ~lanu Kluba Nenadu Sakovi}u.

Danas ~asopis ure|uju Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}, a sa svojim tekstovima pisanim zanimqivim stilom pridru`io se i Nikola Mandi}.

Vremenu koje je pred nama mo`e se o~ekivati da }emo imati jo{ boqi, ~itaniji, izgledniji ~asopis, pogotovo ako se ponovo bude {tampao i izlazio kao Distriktno glasilo ({to podrazumeva osnivawe jedne profesionalno organizovane i postavqene redakcije sa druga~ijom organizacijom poslova, koncepcijom) i sa ve}im tira`om, {to je `eqa ~lanova Kluba.

Jedno je sigurno – u istoriji srpskog Rotarija osta}e ubele`eno da je iza{lo iz {tampe 28 brojeva i da se na sajtu Kluba nalaze postavqeni svi brojevi ~asopisa SRPSKI ROTAR ~iji je osniva~ Rotari klub Beograd í Haxi Du{an Glu{ac

DATUMI, BROJEVI...

Zdravkovi}, Branko Danilovi}, Sava An|elkovi} i Dragan Brajer koji je izabran za predsednika odbora.

110. godina Rotari Internacionala (23. februar 1905 – 23. februar 2015. godine)

28. novembra 1989. godine Dragan Brajer obave{tava Kancelariju Rotarija u Cirihu o osnivawu Inicijativnog odbora.

Elektronski prelom prvog broja ~asopisa uradio je Predrag Petrovi}, a sve ostale brojeve radi Zorica Milo{evi}.

Sadr`aj ~asopisa je ve} dobio svoj prepoznatqiv izgled, jer su u wemu zastupqene teme iz rada Rotari kluba Beograd, kao i Rotari klubova u Distriktu, prilozi iz istorije Rotarija, ali se u wemu mogu pro~itati i zanimqivi tekstovi koji se oslawaju na osnovne principe Rotarija: humanost, prijateqstvo, pomo}, davawe, slu`ewe.

Tako|e, tu su ve} i stalne rubrike: pismo Guvernera, Li~nosti u na{em Rotariju, Pet pitawa za..., kviz Krhko je znawe, [eta(j)mo Srbijom, Na{a pri~a – va{e ~itawe, poezija, Miris Belog grada – tekstovi o Beogradu, s obzirom da Klub nosi ime prestonog grada. ^asopis SRPSKI ROTAR je u potpunosti finansiran dobrotom ~lanova Rotari kluba Beograd, nadahnutih idejom izla`ewa ~asopisa i po~etkom Rotarijanstva u minulim Jugoslavijama i ovoj Srbiji i iskrenom `eqom da ovo bude na{ ~asopis, {to originalniji i {to kvalitetniji, sadr`ajem i izgledom, kao i malog broja ~lanova Rotari klubova u na{em Distriktu koji su slawem materijala u slikama i re~ju o aktivnostima u svojim Klubovima nesebi~no pomogli i prepoznali ideju ~asopisa kako bi on na vreme izlazio.

87. godina Rotarija u na{oj zemqi (15. oktobar 1928. godine – odr`an osniva~ki sastanak Rotari kluba Beograd u prisustvu 19 ~lanova budu}eg kluba.)

86. godina Rotarija u na{oj zemqi (4.mart 1929. godine – u arhivskoj gra|i Rotari Internacionala pomiwe se ovaj datum osnivawa Rotari kluba Beograd).

23. godine je pro{lo od 8. maja 1992. godine kada je Bord direktora Rotari Internacionala, pod brojem 28737, donelo odluku o prijemu Rotari kluba Beograd u ~lanstvo.

15. maja 1992. godine na prvom sastanku, ~lanovi Rotari kluba Beograd veselo i uz zdravicu proslavili su dodelu poveqe Rotari Internacionala.

28 i 29. juna 1929. godine na Plitvi~kim jezerima odr`ana je ~arter ceremonija u zajedni~koj organizaciji Rotari klubova Beograd i Zagreb.

20. godina je proteklo od 25. februara 1995. godine kada je odr`ana sve~anost uru~ewa poveqe Rotari Internacionala u novobeogradskom hotelu ,,HÚatt 26. godina Rotarija u na{oj zemqi RegencÚ’’, za Rotari klubove Hubert Papou{ek na sastanku 20. 6. 1991. (posledwa nedeqa septembra 1989.

Beograd, Zemun i Novi Sad. godine - ~etiri prijateqa: Petro Pop – Stefanija, Jovan Sve~anost je po~ela u 9.30 sati, a u 10,30 sati otpo~ela je Zdravkovi}, Branko Danilovi} i Dimitrije Xambazovi} ceremonija dodele ~arter Poveqe koju je administrator prvi sastanak i razgovor o osnivawu Rotari kluba Beograd RI Jorg ^op uru~io Nikoli Tasi}u, predsedniku Rotari odr`ali u advokatskoj kancelariji Dragana Brajera, na kluba Beograd za 1994 – 1995. godinu, Dragan Brajer, kao Vra~aru, u Kursulinoj ulici broj 14, na prvom spratu – zastupnik g. ^opa predao je ~arter Povequ predsedniku na{a varijanta kancelarije i sobe 711 ,,UnitÚ’’ zgrade u Rotari kluba Zemun Mi{i Davidu, a Goran Alikafi}, ^ikagu, gde su ~etiri prijateqa osnovali Klub u kom }e se predsedniku Rotari kluba Novi Sad, Dragomiru dru`iti i pomagati jedni drugima.

Ivkovi}u í 25. novembra 1989. godine konstituisan je Inicijativni odbor za osnivawe Rotari kluba Beograd, a ~inili su ga: Petro Pop – Stefanija, Dimitrije Xambazovi}, Jovan

10

Podaci kori{}eni iz tekstova Dejana ^ikare, ~lana Rotari kluba Beograd Dunav i budu}eg Guvernera na{eg Distrikta za 2015 – 2016. godinu

9.2.2015

18:12

Page 4

BROJ 35-36, STR. 9.

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

11

BROJ 35-36, STR. 5.

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

12

9.2.2015

18:12

Page 5

9.2.2015

18:13

Page 6

BROJ 1, STR. 3.

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

13

BROJ 2, STR. 12.

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

14

9.2.2015

18:13

Page 7

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

9.2.2015

18:14

Page 8

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE;

3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU;

TEST

4 PITAWA Da li je ISTINITO?

6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

Da li je PO[TENO prema svima?

BROJ 2, STR. 9.

2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE;

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?

15

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

16

9.2.2015

18:14

Page 9

Rot 08-17:Rot 08-17.qxd

9.2.2015

18:15

Page 10

17

BROJ 21-22, STR. 14.

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

18 2

9.2.2015

18:17

Page 1

9.2.2015

18:17

Page 2

BROJ 29-30, STR. 14.

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

19 3

BROJ 43-44, STR. 46, 47, 48.

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

20

9.2.2015

18:18

Page 3

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

9.2.2015

18:18

Page 4

21

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

22

9.2.2015

18:18

Page 5

9.2.2015

18:19

Page 6

BROJ 45-46, STR. 48.

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

23

BROJ 43-44, STR. 35.

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

24

9.2.2015

18:19

Page 7

9.2.2015

18:20

Page 8

BROJ 41-42, STR. 13, 14, 15, 16.

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

25

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

26

9.2.2015

18:20

Page 9

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

7.2.2015

13:28

Page 10

REKLI SU...

Dragoljub - Ljuba Marinkovi} Rotari klub Kru{evac

Mislim da je ~asopis u redu i da treba da se u~ine napori za nastavak njegovog izla`enja.

Da bi bio to ~asopis srpskog Rotarija treba uklju~iti sve klubove, pogotovo za dostavljanje materijala za ~asopis.

Ne mo`e Rotari klub Beograd da zna {ta se de{ava u Kru{evcu, Ni{u, Subotici, itd, ako nema pripremljene ~lanke i foto dokumentaciju iz tih klubova. Bilo je primedbi da nema natpisa o de{avanjima u klubovima, ali dragi prijatelji, kako }e neko u RK Beograd (koji ula`e dosta napora do osmisli i uredi ~asopis) znati {ta se doga|a u srpskom Rotariju, ako ne dobije informacije o tome (ne samo informacije ve} i materijal: tekst i fotografije).

Smatram da svi u srpskom Rotariju treba da ulo`e napore i maksimalno pomognu, ako `elimo na{ ~asopis, a ne da stavljaju primedbe kako nema dovoljno informacija o drugim klubovima. Verujem i ube|en sam da }e ih biti ako ih po{aljemo.

Rotarijanski pozdrav!

Tijana Vujovi} Rotarakt klub Beograd

Rotarakt budi Malog princa u meni. Podse}a da te`nja ka materijalnim stvarima u naj{irem smislu treba da bude samo senka otkrivanju lepote pru`anja ljubavi i pomo}i drugima, lepoti drugarstva i ,,pripitomljavanja’’ svojih i tu|ih karaktera kako bi iz toga iznikla dobra energija i op{ta korist.

Srda~an pozdrav!

27

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

28

3.2.2015

17:46

Page 11

3.2.2015

17:47

Page 12

BROJ 39-40, STR. 61, 62, 63.

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

29

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

30

3.2.2015

17:47

Page 13

3.2.2015

17:48

Page 14

BROJ 41-42, STR. 31, 32.

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

31

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

4.2.2015

18:47

Page 15

REKAO JE...

Nikola Miti} Rotari klub Beograd Metropolitan

„Rotar� je na{ omiljeni ~asopis koji zahvaljuju}i upornosti i istrajnosti editorskog tipa promovi{e Rotari vrednosti i ~uva ih od zaborava.

Srda~an pozdrav!

32

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

7.2.2015

13:19

Page 16

BEOGRAD

kulturnog nasle|a, na svom redovnom zasedawu u sedi{tu Uneska u Parizu, jednoglasno je doneo odluku o upisu, a na predlog Etnografskog muzeja u Beogradu.

Kao moreplovci i putnici, ~iji je za{titnik Sveti otac Nikola, koji istra`uju i otkrivaju nove obale, tako je i odabrana grupa beogradskih Rotarijanaca po~etkom devedesetih godina minulog veka, u vreme politi~kih i ekonomskih turbulencija u dr`avi, otkrivala i osvajala principe Rotarija, ali i poku{avala da ubedi Rotari Internacional da je Srbija, tada{wa Jugoslavija, dru{tvo gde se ti principi mogu po{tovati i sprovoditi.

Krsna slava Rotari kluba Beograd odre|ena je jo{ 1991. godine u vreme dok je postojao Inicijativni odbor i dok su ~lanovi poku{avali da od Rotari Internacionala dobiju pozitivan odgovor na zahteve za ~lanstvo.

KRSNA SLAVA KLUBA SVETI NIKOLAJ, ARHIEPISKOP MIRIKLIJSKI ^UDOTVORAC NIKOQDAN 19 / 6 decembar Sveti Nikolaj (u prevodu imena – pobednik, pobediteq naroda) ro|en je u gradu Patari, oblast Likija, a `iveo je u gradu Mira Likijska u dana{woj Turskoj.

Bio je veliki dobrotvor, ~inio je velika humana dela i ~uda, pomagao siroma{ne, le~io bolesne, radovao decu, ~uvao putnike na moru i kopnu.

Po`ive 73. godine (270 + 343).

Mo{ti mu po~ivaju u istoimenoj crkvi u gradu Bariju, Italija.

Na ovaj sveti dan, u 4 sata posle podne, sve la|e, brodovi, plovila, bacaju sidro ma gde se na{li, a veliki brodovi uspore plovidbu, dok se svi mornari i posada ne pomole svome svecu za{titniku.

Ina~e, porodi~na slava (sveti, sve~arstvo – u isto~nim i ju`nim krajevima, krsno ime – u zapadnim, posebno primorskim oblastima srpskog naroda su stariji nazivi) je 27. novembra pro{le, 2014. godine postala deo svetske kulturne ba{tine. Uvr{}ena je na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasle|a ~ove~anstva. Ovo je prvi upis kulturnih dobara iz Srbije na ovu listu. Me|unarodni komitet za za{titu nematerijalnog

Prijateqi, osniva~i Rotari kluba Beograd i Rotarijanci svake godine se okupqaju 19. decembra, za Svetog Nikolu, u prostorijama advokatske kancelarije uglednog beogradskog advokata i ~arter predsednika Rotari kluba Beograd Dragana I. Brajera u Kursulinoj ulici broj 14, gde je bilo i sedi{te Inicijativnog odbora za osnivawe Rotari kluba Beograd, a danas je to i adresa Kluba.

Te 1991. godine, na slavskom ru~ku kod Brajera, Nikola Mandi}, jedan od osniva~a Kluba ~ija je slava tako|e Sveti Nikola, kada je tako|e i wegov ro|endan i imendan, predlo`io je da Rotari klub Beograd po~ne da slavi Svetog Nikolu. ^lanovi Inicijativnog odbora su se slo`ili i naredne godine 19. decembra sada ve} zvani~no ~lan Rotari Internacionala i prvi Rotari klub u Srbiji posle Drugog svetskog rata, Rotari klub Beograd proslavio je

33

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

7.2.2015

13:19

Page 17

prvi put klupsku Krsnu slavu, a doma}in je bio Nikola Mandi}.

Narednih godina, i danas, ve} po pravilu, klupska Krsna slava se proslavqa u prostorijama advokatske kancelarije na Vra~aru, gde svoje goste do~ekaju u slu`ewu i dru`ewu doma}in Dragan, supruga Vesna i }erka Sofia í

VA@NIJE PROMENE U RI PRAVILIMA Council of Legislation 2013 (Ve}e koje razmatra i donosi odluke o promenama pravila rada RI) je usvojilo nova pravila i donelo odluke koje su prihva}ene: – Pove}anje RI ~lanarine od US $ 1 godi{nje po ~lanu.

Rotari klubovi }e pla}ati Rotari Internacionali godi{nju ~lanarinu po ~lanu u iznosu od $ 54 u 2014-15, $55 u 2015-16, i $ 56 u 2016-17. ^lanarina za 2013-14 ostaje $ 53.

– Distrikti mogu da imaju vi{e od dva e-kluba. O~ekuje se da }e uklanjanje limita dovesti nove ~lanove i da }e posebno privu}i mlade profesionalce.

- Odobreni su satelitski klubovi, ~iji se ~lanovi mogu sastati u neko drugo vreme i na drugom mestu u odnosu na mati~ni klub, ali se i dalje smatraju ~lanovima mati~nog kluba. Ova mera ima za cilj da olak{a da se razvije jezgro za formiranje novog kluba.

- Prihva}eno je da sekretar kluba bude ~lan klupskog borda, a da po~asni ~lanovi kluba imaju pravo da nose RI zna~ku.

- Pove}an je broj klubova koji mogu da u~estvuju u pilot projektima od 200 do 1.000.

RI koristi ove pilote, koji traju do {est godina, da proveri nove ideje, metode i organizacioni okvir za klubove.

-Odobrena je promena imena Pete avenije slu`enja, tako da je naziv umesto NeÞ Generations, preformulisan u Ùouth Service, sa obrazlo`enjem da je re~ ,,omladina” univerzalno prihva}ena, i unutar i van Rotarija.

- Svaki ~lan Rotari kluba treba da prisustvuje na najmanje 50 odsto redovnih klupskih sastanaka i da u~estvuje u projektima.

- Omogu}eno je da Rotarijanci van SAD i Kanade mogu da primaju elektronsko izdanje zvani~nog Rotari ~asopisa.

- Uvedena je pozicija zamenika guvernera, koji }e delovati kao zamena ako guverner nije u stanju da slu`i. Vice guverner bi bio PDG koga predlo`i nominacioni komitet í

34

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

4.2.2015

18:45

Page 18

REKLI SU...

ESEJ O ^EKI]U S WIM PO^IWE I ZAVR[AVA SASTANAK ROTARI KLUBA Kada sam vam govorio o ~eki}u kao simbolu rada i stvarawa, ja sam rekao da je wime izgra|ena civilizacija ~ove~anstva, da su wime kovane sabqe krvopije i pravqena kopqa ubojita da se stvaraju i brane carstva i kraqevstva; da je wime iskovan prvi raonik i plug da se zaore brazda i zrno zaseje; da je wime pravqen budak te{ki kojim se pusta i tvrda ledina trudom i znojem pretvara u wivu hraniteqku; da je wime kosa iskovana i srp kukast da se japija use~e i ku}a podigne; i kamen tvrdi ote{e da se most na~ini i obale sastave i qudi zbli`e; da se podignu kule i gradovi i stvore uslovi za boqi `ivot ~oveka...

Kada sam govorio o voqi koja pokre}e i um i ruku i ~eki}, mislio sam na aktivnost i voqu velikih i malih stvaralaca koji su stvorili civilizaciju ~ove~anstva i koji je i danas stvaraju. I svaki od wih koji je stvorio u bilo kom vremenu i koji je ne{to od sebe dao, na kome bilo poqu, a na dobro i korist svoga bli`weg – zajednice – bio je Rotar. I prvi Rotar je bio onaj {to je prvi uzeo ~eki} i wime kucnuo prvi udarac da podi`e i da stvara.

Wemu neka je slava!

Dr Stevan Moqevi} (Rudo, 6. januar 1888 — na robiji u kaznionici, Sremska Mitrovica, 15. novembar 1959.) u nadahnutom govoru odr`anom prilikom predaje Rotarske du`nosti predsednika Rotari kluba Bawa Luka i Rotarskog ~eki}a Du{anu Boberi}u.

Tekst govora koji se ~uva u Arhivu RI u Cirihu nije potpisan, ali se na osnovu „Nedeqnog izve{taja Rotari kluba Bawa Luka” od 23. jula 1937. godine pouzdano mo`e re}i da je re~ o govoru koji je dr Stevan Moqevi} odr`ao na primopredaji predsedni~ke du`nosti u Trapistima, 23. jula 1937. godine í (Iz Monografije Rotari kluba Bawa Luka, 12. 2014.)

Du{an Joksimovi} Rotari klub Beograd

Srpski Rotar me svakim svojim brojem iskreno obraduje a Redakciji uvek uspeva da dodatno razvije moju radoznalost i pro{iri moje vidike: zapitanosti, znanja, promi{ljanja, dobrote i ljubavi.

Srpski Rotar je istovremeno moderan i tradicionalan, zasnovan na najboljem, i od Rotarijanstva i od novinarstva.

Uvek je domi{ljato dizajniran i uvek sadr`ajan.

Srpski Rotar je su{tinski va`an za {irenje ideje, prakse i humanih na~ ela Rotarijanstva.

Puno pozdrava!

Vesna Baltezarevi} PDG

Re~i su kao ljudi-nekad su jake, prepoznatljive i ostavljaju trag za generacije koje dolaze posle nas.

Nekad su samo sakupljena slova bez dubine i bez poruke.

Srpski Rotar pi{e prepoznatljive tragove u spajanju pro{losti, sada{njosti i budu}nosti.

U nameri da se sa~uva deo na{e sada{njosti prepoznaje se entuzijazam i profesionalizam onih koji ga stvaraju. @elim Vam da trajete i da osvetljavate prave vrednosti.

Srda~no!

Od kada je RK Beograd po~eo sa izdavanjem ~asopisa Predsednik RK Beograd ,,Srpski Rotar’’ bilo je pravo Stari Grad u`ivanje prelistati publikaciju i saznati {ta se sve doga|a {irom na{eg Distrikta.

Vizuelno izuzetno ura|en i sa sjajnim fotografijama, ~asopis odi{e aktivno{}u i informisano{}u. Ne samo {to smo i mi objavili neke vesti u ,,Srpskom Rotaru’’ nego ga i redovno koristimo u izdavanju na{eg klupskog Biltena kao izvor tekstova.

Stvarno je {teta {to je situacija na na{im prostorima takva da je ~asopis pre{ao ,,u ilegalu” i objavljuje se samo na internetu ali ga i dalje redovno virtuelno prelistavamo u RK Beograd - Stari Grad.

Miodrag Milo{evi}

35

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

9.2.2015

17:57

Page 19

REKLI SU...

Had`i Jovo Medojevi} Rotari klub Beograd Dunav

Bog poma`e - Narod ka`e!

Ljubljeni moj Had`ija. [ta da ti ka`em.

8:00 je sati AM, pokazuju ta~ni ~asovnici, pijem nescafe i ~itam jutarnju po{tu.

Du{ane! Ti si genije. Genijeee!

Da ti ka`em nekoliko svojih jutarnjih misli-seftelija, koje mi prolaze kroz glavu; a, pazi, obojica smo ozbiljni ljudi, jel tako; brkove ti, brkove ja, brada ti-brada ja, nao~are ti-nao~are ja; e, jedino, ti si plavook kao i svi Sloveni, a ja crn ka crni Arapin. Divim se tvojoj marljivosti (valjda sam ubo pade`), predanosti, entuzijazmu... profesionalizmu...

Iha, pa, mogao bih da te kitim komplimentima do podne. Du{ane.

Ja sam odu{evljen ^asopisom.

Vidi{, pi{e se velikim tnim po~eslovom ,,^asopis� pa je jo{ i Srpski, pa Rotar.

Ose}am da si zaljubljenik u Serpski jezik, u slova, u re~i.

Dule, to je droga; zapravo, ne postoji ni{ta ja~e od re~i.

36

Rot 18-37:Rot 18-37.qxd

9.2.2015

17:54

Page 20

Ti zna{, tako po~inje i Vaskr{nje jevan|elje ,,U po~etku bi rije~�.

Elem, pomenusmo i Slovene; a, Sloven, zna~i Sloven (pismen) od re~i -Slova, Slovo-Sloveno. Pa ako smo Sloveni onda stvarno da ostanemo sloveni.

Kada znam da postoje Ljudi i kada poznajem te i takve Ljude koji stvaraju, onda me obuzimaju istovremeno i radost i sre}a.

Jako je va`no, ponavljam, jako je va`no, da ^asopis SRPSKI ROTAR izlazi u {tampanoj verziji.

Nema ni{ta bez mirisa papira; jer: pdf, jpg, ppt nemaju miris. Mi{ljenja sam da SRPSKI ROTAR mora, mora, da bude {tampan; pa, lepo raskrili{ ~asopis i ~ita{.

Negde sam davno pro~itao i to mi se jako dopalo pa sam i upamtio ,,da je prva knjiga bila ona jabuka u Edenu�.

Jabuka= Knjiga=^asopis. Ima smisla, jel tako.

Samo, treba biti mudar Urednik, a tebi Bogu hvala ne fali mudrosti jer te Bog dobro nagradio i tu nije {krtario (samo, pazi, po nekad nagrada mo`e da ispadne i nagrda); Tako|e, valjalo bi Pitanje postojanja ~asopisa SRPSKI ROTAR postaviti na nivou D 2483 i objasniti, zna~aj i va`nost postojanja ~asopisa za na{ District.

Jednostavno, verujem ti sve, verujem ti na RE^.

Svesrdno iz sve snage podr`avam ^asopis, Uredni{tvo, redakciju.

Koliko }e puta izlaziti, periodi~no, tromese~no, kvartalno, polugodi{nje; sam odlu~i. [tampa}emo ga Had`i Du{ane, tako mi Oktoiha, Gutemberga i [tamapara Makarija i svih Resavskih mu~enika koji su prepisivaju}i Bogoslu`bene knjige obnevi|eli da bi drugi bolje vi|eli i progledali.

Prosi}emo, moli}emo, kumi}emo, pomagajte, pripomagajte da {tampamo SRPSKI ROTAR. Tako|e, moje je mi{ljenje, da Uredniku i Redakciji valja pru`iti neku nadoknadu za ulo`eni trud; da, ne bude, da se sve radi na mobu.

I, na po~etku, Du{ane, da ti se zahvalim, iskreno, na tvojoj bratskoj ljubavi i pa`nji.

Srda~an pozdrav!

Nedeqko Terzi} Predsednik Odbora za informisanje i odnose s javno{}u Rotari kluba Sremska Mitrovica

Po{tovani, SRPSKI ROTARI je prilika da se o mnogo ~ emu pi{e, da se klubovi Distrikta 2483 na|u na jednom mestu, da se upoznajemo i zbli`avamo, da se sagledava {ta ~ inimo...

Dakle, nedostaje a potrebno je mnogo vi{e informacija o aktivnostima klubova u Distriktu.

Ako bi samo po jedna kratka vest, tokom dva meseca, usledila iz svakog kluba, SRPSKI ROTARI bi bio kompletniji i zanimljiv.

NIKOLA TESLA (10. 7. 1856. + 7. 1. 1943.)

MISLI

SVI SMO POVEZANI NEVIDLJIVIM SILAMA Svi smo mi jedno. Ljudi su me|usobno povezani nevidljivim silama. ^vrsto vjerujem u pravilo kompenzacije. Istinite nagrade su uvijek u razmjeru s radom i `rtvama.

Dar mentalne energije dolazi od Boga, vrhunskog bi}a i ako mi koncentriramo na{e misli o toj istini postajemo skladni s ovom velikom mo}i. Majka me je u~ila da tra`im istinu u Bogu.

Kad god je netko od meni bliskih i dragih ljudi bio povrije|en, ja sam osje}ao fizi~ku bol. To je zato {to su na{a tijela od sli~ne gra|e, a du{e vezane neraskidivim nitima.

Neshvatljiva tuga koja nas ponekad obuzme, zna~i da je negdje, na drugom kraju ove planete, umrlo dijete ili plemenit ~ovjek. Cijeli svemir je u izvjesnim razdobljima bolestan, od samog sebe i od nas. I{~eznu}e neke zvijezde i pojava komete utje~u na nas vi{e nego {to mi to slutimo.

Veze me|u stvorenjima na Zemlji su jo{ ja~e; zbog na{ih osje}anja i misli cvijet }e divniji zamirisati ili u{utjeti. Te istine iznova moramo u~iti da bismo se izlije~ili. Lijek je u na{em srcu i isto tako, u srcu svemira.

Veliki je ~ovjek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkrije ostale ljude, koji kao {to p~ela prikuplja med, prikuplja znanje i otkriva nove istine, ali sve to kruni{e ljubavlju prema ~ovje~anstvu, da mu pomogne da {to prije iza|e iz bijede, straha, gladi , neznanja, bolesti.

Nisu veliki oni koji vladaju i podjarmljuju ~ovjeka, ve} oni koji oboga}uju njegovo duhovno nasljedstvo i time poma`u njegovoj sre}i. @ivot je ritam koji se mora spoznati. Ja osje}am taj ritam i upravljam se po njemu i prepu{tam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znanja koja imam. Sve {to `ivi povezano je dubokim i divnim vezama: ~ovjek i zvijezde, ameba i Sunce, na{e srce i kru`enje beskona~nog broja svjetova.

Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da ~ovjek i sam po~ne stvarati nove i druga~ije odnose u svijetu, a da stare ne naru{i. Znanje dolazi iz svemira; na{ vid je njegov najsavr{eniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jedno oko. Svemir je `iv u svim svojim manifestacijama, poput kakve misle}e `ivotinje. Kamen je misaono i osje}ajno bi}e, kao {to su to biljke, zvijer i ~ovjek. Zvijezda koja sija tra`i da je gledamo i da nismo previ{e obuzeti sobom razumjeli bismo njezin jezik i poruke. Svoje disanje, o~i i u{i ~ovjek mora uskladiti s disanjem, o~ima i u{ima svemira.

Usmjerite sve vitalne i duhovne energije na djelo. Otuda i o~i{}enje od mnogih stvari i potreba koje ima ~ovjek. Ja time ni{ta nisam izgubio, ve} samo dobio. Toliko sam dobio da sam se radovao svakom svom danu i no}i.

Zapi{ite - Nikola Tesla je bio sretan ~ovjek.

37

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

3.2.2015

18:09

Page 1

MESECOSLOV

maRt 2015.

Ovaj mesec posve}en je problemu NEPISMENOSTI u svetu.

13. mart i nedeqa u kojoj pada ovaj datum, posve}ena je ROTARAKT klubovima i wihovim aktivnostima.

1 ROTARI KLUB KRAGUJEVAC Proslava osnivawa

8 9

ME\UNARODNI DAN @ENA

1831.

Kraq Luj Filip (Louis Philippe) je osnovao Francusku Legiju stranaca sa sedi{tem u Al`iru.

1940.

U Moskvi, SSSR, je umro Mihail Afanasijevi~ Bulgakov, ruski lekar, pisac i dramaturg.

10 1872.

Botani~ki i zoolo{ki vrt ÙelloÞstone u SAD postao je prvi svetski nacionalni park.

1855.

Aleksandar Romanov postao je ruski car i veliki vojvoda pod imenom Aleksandar II.

2

2011.

Iza{ao je prvi broj ~asopisa SRPSKI ROTAR i podeqen svim Rotari klubovima u Distriktu. Rotari klub Beograd odlukom Upravnog odbora pokrenuo je izdavawe ovog ~asopisa.

11

1996.

U tihom seocetu blizu obale u Normandiji, Francuska, umrla je Margerit Diras (s pravim prezimenom Donadje), francuska kwi`evnica.

3

4 5 6

38 2

1975.

Umro je na{ pisac, nobelovac, Rotarijanac Ivo Andri}.

1864.

Engleski istra`iva~ Samuel Ýhite Baker otkrio je drugi izvor reke Nil u isto~noj Africi i nazvao ga Albertovo jezero.

14

44. godine Republikanski zaverenici koje su predvodili Brut i Kasije ubili su u Senatu rimskog cara i vojskovo|u Gaja Julija Cezara.

15

1924.

Ro|en je Vojislav Bubi{a Simi}, dirigent, kompozitor i aran`er, najlegendarniji yezer sa ovih prostora.

18

1628.

Englezi u Americi osnovali koloniju Masa~usets.

19

1969.

Ven~ali su se Yon Lenon i Joko Ono na Gibraltaru.

20

1953.

Josip Broz Tito je doputovao u Veliku Britaniju, {to je bila prva poseta {efa jugoslovenske dr`ave jednoj zapadnoj zemqi posle Drugog svetskog rata.

16

21 22

1877. Emile Berliner izumeo je prvi mikrofon.

DAN ENERGETSKE EFIKASNOSTI 1899.

Kompanija „Bajer” registrovala je aspirin u zavodu za za{titu patenata u Berlinu.

1912.

Na dana{wi dan Roald Engelbert Graving Amundsen je iz Hobarta u Australiji telegramom obavestio svet da je osvojio Ju`ni pol, pet nedeqa pre suparnika, Roberta Falkona Skota.

7

13

2003. Vrhovni sud Japana odbio je zahtev 42 Kineza za obe{te}ewe za vreme koje su proveli na prisilnom radu u Japanu, tokom Drugog svetskog rata, uz obrazlo`ewe da je to bilo jako davno.

12

1935.

Umro je na{ nau~nik i pronalaza~ Mihajlo Pupin.

1949.

Ro|en je Jugoslav Vlahovi}, karikaturista, profesor Fakulteta primewene umetnosti u Beogradu.

17

23 24

DAN METEOROLOGIJE

SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

DAN DAUNOVOG SINDROMA

DAN ZA[TITE [UMA (Odlukom OUN, 1976. godine)

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

4.2.2015

18:55

Page 2

REKLI SU...

Du{an Jovanovi} 1937.

Italija i Kraqevina Jugoslavija sklopile sporazum o me|usobnoj miroqubivoj politici, „Uskr{wi pakt”.

25

26 27 28

DAN ADVOKATA SRBIJE

SVETSKI DAN POZORI[TA

1794.

Na dana{wi dan obi~an svet je pohrlio u Luvr da vidi slike i umetni~ke predmete kojima su se do tada divili samo kraqevi.

1864.

Gr~ka je povratila suverenitet nad ostrvima u Jonskom moru, koja su bila pod kolonijalnom upravom Velike Britanije.

29

1853.

Ro|en je Vinsent van Gog, holandski slikar.

30

RotarÚ club RICCONE CATTOLICA, Dis. 2070, Rimini, Emilia – Romagna, ItalÚ

Rukopis jednog grafi~kog dizajnera, jedan profesionalac iz tog sektora, odmah uo~ava i prepoznaje veliku senzibilnost i profesionalnost stvaraoca.

Du{an Glu{ac je u [koli za dizajn u Beogradu bio jedan od najtalentovanijih u grupi talentovanih u~enika.

Tako da danas u ROTARÙ daje jedan zna~ ajan doprinos u realizaciji ~ asopisa ,,ROTAR”. ^asopis koji informi{e i povezuje kao mostove kulture i nauke ROTARÙ klubove kod nas tako i u svetu. ^asopis ,,ROTAR” je veoma ~itqiv, grafi~ki dobro osmi{ljen, svaka stranica ima svoj likovni ritam a tekstovi su veoma zanimljivim re~ nikom predstavljeni, o svakodnenom `ivotu Rotari klubova i Rotarijanaca, wihovim akcijama kao i humanitarnim, kulturnim projektima. ^estitam prijateljima u redakciji kao i drugu, prijatelju, Rotarijancu i predsedniku Du{anu Glu{cu.

Moje mi{qewe je da se izdawe ,,Srpskog Rotara’’ treba vratiti u {tampanu verziju. Meni predstavqa posebno zadovoqstvo RK Beograd Skadarlija prelistavawe i ~itawe ~asopisa, dok mi elektronska verzija nije privla~na.

Sramota me je da priznam, ali ja elekronske brojeve nisam ~itala L Mislim da je veoma va`no {tampawe ~asopisa, jer je to odli~an na~in da nerotarijancima poka`emo ko su Rotarijanci, {ta ~ine za zajednicu, a da Rotarijancima budimo nove ideje za daqa slu`ewa. Ako se na distriktnom nivou osniva PR komitet, sa ciqem da se javnosti pribli`i na{e delovawe, zar ne bi poklawawe jednog broja ~asopisa bilo dovoqno da se vidi ko smo?

LIGHT UP ROTARÙ uz pomo} ~asopisa!

Nadam se da }e se prona}i na~in da finansijski razlozi vi{e ne spre~avaju {tampawe.

Puno pozdrava!

Olivera Stevanovi}

,,Srpski Rotar’’ je veliko delo, jer predstavqa zalog za budu}nost.

U pitawu je izvor za prou~avawe jednog vremena, koji mi istori~ari visoko vrednujemo. Narod koji ne poznaje svoju istoriju nema ~emu dobrom da se nada u budu}nosti. Stoga, mi Rotarijanci mo`emo biti spokojni, jer u riznici ,,Srpskog Rotara’’ imamo uzore prema kojima }e budu}i nara{taji mo}i da se upravqaju kako bi postali boqi qudi.

Bratski pozdrav!

Miomir Mi{a Gatalovi}

Po{tovani Predsedni~e i ostali prijateqi, Po|imo samo od maksime da ,,ako nema o ne~emu pisanog traga, kao da nije ni postojalo”, onda su stvari sasvim jasne. Dakle,sama ideja o pokretawu ~asopisa ,,Srpskog rotara’’ je bila ve} za pohvalu, a do realizacije ideje, svakako, je trebalo mnogo truda i napora.

Ure|iva~ka koncepcija odgovara, uglavnom, ideji i svrsi pokretawa ~asopisa.

Naravno, kako vreme prolazi tako se ra|aju i nove ideje npr. kao hobi pod podnaslovom ostale zanimqivosti za o~uvawe tradicionalnih vrednosti srpskog naroda.

Pored navedenog predla`em da se na Upravnom odboru pokrene pitawe redovnog finansirawa ~asopisa. Naime, od redovne ~lanarine trebalo bi samo mali procenat preusmeriti za finansirawe ~asopisa, s obzirom da su dosada{wa sredstva neredovna i nesigurna.

Iskrene ~estitke i pozdrave za dodatne napore za pokrenutu ideju Va{ odani prijateq i brat u Rotariju!

Radomir Ra{a Burazor

31 ME\UNARODNI DAN BORBE PROTIV PU[EWA

39

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

4.2.2015

19:08

Page 1

PA* KOMITET D 2483 SRBIJA I CRNA GORA

UPALIMO SVETLA Poznato vam je, dragi prijateqi u Rotariju, da u našem Distriktu od nedavno postoji i radi PR komitet koji bi trebalo naš rad da pribli`i javnosti, da ga u~ini vidqivim, kako ina~e i glasi glavna poruka u ovoj rotarijanskoj godini: LIGHT UP ROTARÙ – OSVETLIMO ROTARI! Jedan od prvih zadataka koji je trebalo realizovati, bio je: obavestiti javnost o realizaciji sveopšte akcije Rotarija na otklawawu posledica prole}nih poplava u Srbiji. Nije realizovan!

Svi, naime, znamo da je ve}ina klubova u našem Distriktu, kao i veliki broj Rotarijanaca pojedina~no, ulo`io dosta truda i sredstava za spasavawe lica i imovine i le~ewe posledica poplave, ali malo tragova o tome imamo.

I to je polazni povod da i u ovom sve~anom broju SRPSKOG ROTARA ka`emo koju. Da, u prvi mah svi pomislimo: pomogao sam, ili pomogli smo, i nisu nam potrebne pohvale. Znaju oni koji su tu pomo} osetili. To je, donekle, u redu, ali ta naša pomo} nije dovoqna i zato treba i drugi da vide, svi da vide, kako bi time još neko bio podstaknut da se

ukqu~i u dobrotvornu akciju. Naš ciq je da se širi dobro, i zato ova prilika zahteva još nekoliko sugestija.

Prvo, mi nismo zatvoreno društvo, iako se to još ponegde mo`e ~uti. To je posledica neznawa o nama, zašta smo i sami krivi. Ima mnogo na~ina da nam Klubovi izaðu iz anonimnosti. Tu rezultat rada Kluba, sam po sebi, nije dovoqan. Potrebna su nam dodatna svetla da se taj rad vidi. LIGHT UP ROTARÙ. To svetlo mi moramo upaliti.

To zna~i napraviti promociju svog rezultata: pozvati medije, pozvati viðene qude (za wima i ina~e idu mediji), napisati saopštewe za medije, za gradska rukovodstva, koristiti društvene mre`e…

Drugo, naš trud }e biti izvesniji ako u vezi akcije koju vodimo komuniciramo sa svojom zajednicom, ako u wu ukqu~imo odgovorne qude, privrednike, omladinu… Tada akcija dobija na širini, raste wen zna~aj i uticaj na stawe svesti o Rotariju. Akcija, naravno, mora biti voðena bez greške, jer tako ste~eno poverewe otvara vrata za nove oblike saradwe i sa drugim subjektima.

To zna~i da nije dovoqno da smo nešto uradili, ve} i kako.

Takvo poverewe i dobar ugled pobuðuje interesovawe i kod potencijalnih kandidata za ~lanstvo u Rotariju. Dakle i to je promocija Kluba. I kod naših ~lanova postoji strah od medija.

Dobro, nisu svi podjednako snala`qivi u kreirawu javnog nastupa i mišqewa, ali u Klubu uvek postoji neka osoba (ili je moramo dovesti) koja mo`e da napiše izveštaj, ili poznaje nekoga iz medija. Pa time je ve} pola posla obavqeno.

U svakom slu~aju – moraš se nekako javiti da bi bio viðen!

Potrebno je otvoriti se i prema Klubovima-prijateqima, sve-

40 2

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

3.2.2015

18:43

Page 2

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

7.2.2015

13:34

Page 3

jedno da li su u našem distriktu ili su van. Istina, Distriktni sajt pru`a mogu}nost svima da nas upoznaju, ali druk~ije je to kad prijateqima pošaqete pismo o svom rezultatu, pa ono bude pro~itano na sastanku Kluba.

Ta neposrednost budi emocije i wih sajt ne mo`e da zameni. Kona~no, moramo stalno imati na umu i naša ~etiri pitawa: Da li je nešto istina?

Da, napravili smo trag, eno, vidi se. Qudi su dobili novu ku}u, pija}u vodu, hranu, ode}u…

Da li je pošteno?

Da, zadovoqni su i korisnici i donatori, pošteno je pisati i o jednima i o drugima. To stvara dobru voqu, i kod jednih i kod drugih, a nema dileme da }e, ne samo u~vrstiti stara prijateq-

* Šta je PR? Termin Public Relations obi~no se prevodi kao odnosi s javnoš}u. Meðutim, u marketingu se ~esto zadr`ava u tom svom izvornom obliku, kada se ~ita ,,pablik rilejšnsa” i deklinira kao imenica muškog roda u jednini: ,,pablik rilejšnsa”, ,,pablik rilejšnsu” itd. Još više je odoma}ena skra}enica PR (~ita se ,,pi-ar”).

Najve}i problem s terminom Public Relations jeste što se teško izgovara, odnosno što sadr`i sklop suglasnika koji je našem jeziku nepoznat. Drugi problem (koji se kao problem, verovatno, postavqa samo jezi~kim stru~wacima) jeste što se engleski oblik mno`ine u našoj deklinaciji tretira kao oblik jednine. U svakom slu~aju, pošto jako para uši, pribeglo se izrazu odnosi s javnoš}u (tako se i komisija Odbora koja odgovara na jezi~ka pitawa zove Komisija za odnose s javnoš}u!). Iako ne li~i na stru~ni termin, ovaj izraz je, zahvaquju}i doslednoj upotrebi, ve} po~eo da sti~e taj status.

Termin odnosi s javnoš}u javqa se i u okviru širih sintagmi. U neke se uklapa bez ikakvih teško}a: stru~waci za odnose s javnoš}u, bavqewe odnosima s javnoš}u, kvalitetni odnosi s javnoš}u, odeqewe za odnose s javnoš}u, obrazovawe za odnose s javnoš}u, strategija i ciqevi odnosa s javnoš}u i sl. Problemi se javqaju sa onim što se kratko mo`e re}i pi-ar akcije/istra`ivawa/komunicirawe/aktivnosti/kampawa: to se mora, sa znatno više re~i, re}i kao akcije/istra`ivawa itd. u okviru odnosa s javnoš}u. Dakle, jasno}a izraza pla}a se wegovom ve}om du`inom ¾ ali smatramo da ta cena nije previsoka. Najve}i problem predstavqa izraz primena odnosa s javnoš}u, koji se ~esto sre}e u marketinškoj literaturi.

Odnosi se, naime, ne primewuju, nego odr`avaju, a primewuju se razne tehnike u okviru odnosa s javnoš}u. Dakle, mehani~ka upotreba termina odnosi s javnoš}u nije dovoqna, nego treba voditi ra~una i o tome da se s wim slo`e i druge re~i. Pored mnogih definicija koje vam mogu delovati suvoparno i kwiški, najbli`a je definicija Michael Levine-a, pisca poznate kwige „Guerrilla P.R. Ýired”.

Po wemu, „PR je umetnost da se qudima ponude razlozi da uvere sami sebe”. Kqu~ne re~i vezane za PR su pre „pozitivna reakcija”, „emocija”, „ose}awe”, nego „proizvod”, „cena”, „kvalitet” i sli~no.

REKAO JE...

Radovan Tipsarevi} Rotari klub Kraljevo Predsednik PR komiteta D2483 2014 – 2015.

42

Dragi prijatelju Dule, Moje novinarsko iskustvo govori da sve {to nije zabele`eno - nije se ni dogodilo. Dakle, potreba postojawa SRPSKOG ROTARA je nesporna.

SRPSKI ROTAR je na{ javni dokument o postojawu, na{a hronika i ogledalo.

Tim koji se bavi ovim glasilom zaslu`uje svako po{tovawe, pa se usu|ujem re}i i divljewe, jer znam {ta zna~i „i{~upati” informacije iz klubova.

P.S. Dule, ovo nije prijateljska izjava, ve} profesionalna.

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

3.2.2015

18:47

Page 4

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

3.2.2015

18:48

Page 5

stva, ve} }e se ostvariti i nova. A mi, na kraju, treba da napravimo samo još jedan korak: da napišemo da smo tu i tu, tada i tada, nešto uradili. Dobro, da se pohvalimo! í Radovan Tipsarevi}

AKTIVNOSTI

predsednik PR komiteta RD 2483 2014 – 2015. godine

KRALJEVO SLU@ITI U NIZU

Pro{le su dvadeset dve godine od kada je profesor Novak Nedi}, vrativ{i se sa {kolovawa iz Amerike, zasejao Rotari ideju u Kraljevu. Bilo je i dovoljno istomi{ljenika za osnivaWe Kluba, ali – do{ao je rat. Kad se miris baruta preselio na druge delove planete, deset godina kasnije, staru ideju u Kraljevu su potra`ili Du{ko Milovi} i Dragan Brajer, Rotarijanci iz Beograda. Ozbiljno Rotari jezgro, koje nije dozvolilo da se `elja ugasi, odmah je prihvatilo ruku prijateqstva i 28.juna 2002. godine eto ~artera u Kraljevu.

U Klubu je tada bilo 34 ~lana, a za prvog predsednika je izabran arhitekta Mirko Miladinovi}, koji se tako|e u Americi ne{to ranije susreo sa idejama Pola Harisa, osniva~a Rotarija.

Slu`iti, davati, pomagati… koliko se mo`e, jer nikome ne preti~e, ali – u nizu. Najpre automobil za hitnu pomo} u ZC „Studenica”, pa odmor za 40 najboljih kraljeva~kih |aka u Gr~koj, 280 invalidskih kolica… A onda, „Studenica” ulazi u stalni fokus: najpre 4 aparata za dijalizu, a potom stalne donacije

44

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

3.2.2015

18:48

Page 6

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

3.2.2015

18:50

Page 7

za de~je odeljewe - aparati za kiseonik, oslikavawe bolesni~kih soba, novogodi{wi pokloni…

Dve nesre}e su posebno stavile na ispit snagu Rotarija: zemljotres 2010. i poplave 2014. godine. Rotari klub Kraljevo u oba slu~aja ulazi svom snagom u akciju i, zajedno sa Rotarijancima iz gotovo ~itavog Distrikta 2483 i prijateljima iz sveta, prvo poklawa gradu dve monta`ne ku}e, a zatim snabdeva poplavljene sredstvima za higijenu, ogrevom, gra|evinskim materijalom, name{tajem…

Za ovu posledwu akciju najvi{e zahvalnosti dugujemo pobratimskim klubovima Ro~ester i Sibiu.

Rotari klub Kraljevo i u mirnom vremenu ostavlja vidljiv trag u gradu. Samo u pro{loj godini Gradu je poklowena ~esma u jednom od najlep{ih parkova, a centralni gradski trg je dobio dodatne lampione za osvetljewe. Lampioni su podignuti uz pomo} pobratima iz RC Sibiu. Klub je bio doma}in Rotarijancima iz ~itavog Distrikta na P.E.T.S-u 2014. godine, i tada je promovisana upravo zavr{ena monografija Kluba. Prihva}ena je kao najlep{i dokument o desetogodi-

{wem radu, ali i kao lirski zapis o ljudima koji kroz Klub prolaze.

Klub stvara materijalne vrednosti, ali ne zapostavlja ni duhovne. Izdvajamo dva me|unarodna programa, opet realizovana sa RC Sibiu iz Rumunije. To je vi{egodi{wi |a~ki projekat „Moj grad doma}in”, koji realizuju |aci i nastavnici kraljeva~kih {kola „Svetozar Markovi}” i „Sveti Sava” i {kola iz Sibiua „Samuel von Brukenthal”. U ovom programu u~estvuju i roditelji iz oba grada. Nivo ovakve saradwe podi`u i dvojica umetnika Rotarijanaca: Jon Tamajan iz Sibiua i Slobodan Marinkovi} iz Kraljeva, koji su u pro{loj godini Kraljevu podarili nesvakida{wu me|unarodnu izlo`bu svojih radova u staklu. Prethodno, sli~an projekat je realizovan u Rumuniji…

Akcija koja sada najvi{e okupira Rotarijance u Kraljevu mo`da nosi najvi{e humanizma u sebi. Osmogodi{wa devoj~ica iz Vrwa~ke Bawe, koja boluje od te{ke neurotske bolesti, ima {anse da u Be~u popravi kvalitet `ivota, ali weni roditelji nemaju novca. U akciju se uklju~io i RC iz Talina u Austriji.

Ve} smo uradili dosta, ali ne i dovoljno. Radimo i ~ekamo prvo prole}no sunce da na leta~kom danu u Kraljevu vidimo {to vi{e Rotarijanaca iz na{eg distrikta. Mi }emo re}i kada, vi }ete biti dobrodo{li, a Emilija }e nas sve darovati osmehom… í Radovan Tipsarevi}

46

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

3.2.2015

18:51

Page 8

SPECIJALNO ZA Svetislav Milovanovi} ~lan Rotari kluba Beograd Stari Grad, ADG

ROTARI Oduvek postoji ili neko, ili nešto oko ~ega }e se qudi okupqati, što }e ih povezivati, što }e biti razlog wihovog zajedništva, razmene energije… Najsna`nije je kada se qudi okupe oko zajedni~ke ideje.

Kao što je za sve va`ne poduhvate u svetu potrebno zajedništvo, potrebno je bilo i qudima visokog profesionalizma, stepena stru~nosti, ili jednostavno najboqima u svojoj profesiji da se pove`u sa najboqima u drugim profesijama. Zato što najboqi idu uz najboqe. I zato što najboqi treba da se poznaju, razmewuju ideje, imaju zajedni~ke stavove o nekim pitawima. Oni su bliski po socijalnom statusu, ili po `eqi za uspehom, ili imaju zajedni~ke prijateqe sa koled`a, ili uspomene, ili interesovawa, ili... interese. To je Rotari.

Prvi Rotari klub osnovao je 23. februara 1905. godine u ^ikagu, SAD, advokat Pol P. Haris, sa ciqem da duh prijateqstva iz malih mesta svoje mladosti ponovno o`ivi u jednom profesionalnom Klubu.

Ime Rotari nastalo je od ranog obi~aja rotirawa mesta odr`avawa sastanaka meðu ~lanovima Kluba. Do 1921. godine Rotari klubovi osnovani su na svih šest kontinenata, a samo godinu dana kasnije organizacija je prihvatila novo ime: RotarÚ International. Do 1925. Rotari je predstavqalo 200 Klubova i više od 20.000 ~lanova.

Danas u Srbiji ima oko 1.500 Rotarijanaca okupqenih u 56 Rotari klubova, ~ija se krovna organizacija zove Distrikt. Distrikt 2480 kome su pripadali i Klubovi sa teritorije Srbije, obuhvatao je i Klubove iz severne Gr~ke, Makedonije, Crne Gore i Bugarske.

Centralizam u odlu~ivawu ne postoji: svaki Klub je autonoman i funkcioniše po sopstvenom nahoðewu, ali naravno u skladu sa pravilima RotarÚ Internationala, ne samo u odnosu na guvernera, Distrikt ili druge Klubove, nego i na sedište RI u ^ikagu.

Ideja Rotarijanstva je da ~lanovi kluba postanu qudi koji su vode}i u svojoj profesiji, bilo da je re~ o najboqim zlatarima ili sudijama.

Rotarijanstvo je, figurativno govore}i, prete~a informacionog sistema. Kako svi rade u razli~itim oblastima, stalno dobijaju informacije iz onih oblasti koje ne poznaju. Pošto se sastanci odr`avaju jednom nedeqno, mogu da saznaju stvari koje ne mogu nigde da pro~itaju.

Zna~i, ne obi~ne informacije, ve} od qudi koji su najboqi u svojoj profesiji mogu da ~uju strateške informacije, nešto što }e se tek dogoditi i na neki na~in pre drugih imaju informaciju na osnovu koje mogu da se prilagoðavaju ili usmeravaju.

Postoje qudi koji u klubove dolaze samo zbog dru`ewa.

Dru`ewe i slu`ewe je osnovni moto - meðusobno, zajednici i na kraju, dr`avi jer Rotarijanci se izjašwavaju kao patriote.

Rotari je od svog osnivawa u Srbiji javna organizacija.

Ima svoj sajt, Rotari kwigu koja se a`urira svake godine sa imenima ~lanova, telefonima, adresama. Svako mo`e da prisustvuje sastancima Rotarijanaca i to je odlika svakog Rotari kluba u svetu. To je velika razlika izmeðu Rotarija i masonerije.

Na skupovima Rotarijanaca nikada se ne govori o politici. ^lanovi se sastaju jednom nedeqno, dr`e predavawa iz oblasti u kojoj rade (novi ~lanovi su obavezni da po pristupu Klubu odr`e predavawe), smišqaju i sprovode humanitarne akcije. Obaveze su pla}awe ~lanarine, koja mo`e da bude izmeðu 50 i 500 evra i više - kako koji Klub ve} odlu~i, i prisustvo na najmawe 50 odsto sastanaka.

Rotari pokret je strukovna organizacija i svaki Rotari klub je du`an da poštuje vlast, ne i da je podr`ava. Rotarijanci se ne organizuju na politi~kom nivou, kako bi se borili za vlast, ve} da bi napravili kvalitetne qude, kvalitet misli, da se izaðe iz zamke politike. Politika ima svoj ciq, a u Rotariju su qudi pre svega vrhunski profesionalci.

Rotarijanci deluju na globalnom i lokalnom nivou.

Svaki Rotarijanac godišwe izdvoji minimum od sto do nekoliko stotina i više evra za donacije. Ako se to pomno`i sa 1.500 ~lanova, a kada se uzme u obzir da samo u Srbiji ponovo funkcionišu od reosnivawa 1992. godine, zbir je jedna više nego pristojna suma.

Evo definicije Rotarija Klifa Doktermana: Kako opisati organizaciju koja se zove „Rotari”? Rotari klubovi imaju izuzetno mnogo karakteristika, a wihovi ~lanovi - milion Rotarijanaca, bave se veoma raznovrsnim aktivnostima. Postoje obele`ja koja definišu slu`ewe: meðunarodni karakter, prijateqstvo, klasifikacija svake profesije, razvijawe dobre voqe i razumevawa u svetu, insistirawe na visokim standardima, briga za druge qude i još bezbroj drugih atributa.

Godine 1976. Predsedništvo Rotari Internacionala odlu~ilo je da napravi kratku definiciju o osnovnim aspektima Rotarija. Obratili su se trojici ~lanova Odbora za odnose s javnoš}u i zatra`ili da im se prezentira definicija Rotarija u jednoj re~enici. Posle mnogobrojnih nacrta, odbor je prezentirao slede}u definiciju, koja se od tada koristi u raznim publikacijama Rotarija. Ona glasi: „Rotari je organizacija poslovnih i profesionalnih qudi udru`enih širom sveta u ciqu pru`awa humanitarne pomo}i, podsticawa visokih eti~kih standarda u svim profesijama i unapreðewa dobre voqe i mira u svetu”.

MOTO ROTARIJA Prvi moto Rotari Internacionala, „Najviše dobija onaj koji najviše daje (slu`i)” usvojen je na drugoj Rotari konferenciji odr`anoj u avgustu 1911. godine u Portlandu, Oregon. Ovu misao izrekao je ~ikaški Rotarijanac Art Šeldon 1910. godine kada je dr`ao govor u kome je izmeðu ostalog rekao: „Najviše dobije onaj koji drugima najviše daje”. Otprilike u isto vreme, Ben Kolins, predsednik Rotari kluba Minianapolisa, Minesota, izjavio je da je najboqi na~in da se organizuje Rotari klub pridr`avawe pravila „Slu`iti druge, ne gledati sebe”.

Ova dva slogana, nešto izmewena, formalno su usvojeni kao zvani~ni u Rotariju na konferenciji u Detroitu 1950. godine: „Najviše dobija onaj koji najviše slu`i” i „Nesebi~no slu`iti”. Pravni Savet je 1989. proglasio „Nesebi~no slu`iti” za osnovni moto Rotarija s obzirom da on najpotpunije izra`ava filozofiju nesebi~nog volonterskog slu`ewa.

POGLEDAJMO ^IWENICE Rotari Internacional je najteritorijalnija organizacija na svetu. Ona postoji u 151 zemqi i obuhvata više desetina jezika, politi~kih i društvenih struktura, obi~aja, religija i tradicija. Kako onda više od 27 hiqada Rotari klubova širom sveta funkcionišu na skoro identi~an na~in? Osnovni razlog je Standardni statut Rotari kluba. Jedan od uslova za osnivawe Rotari kluba jeste prihvatawe Standardnog statuta Rotari kluba usvojenog 1922. godine.

Standardni statut Rotari kluba daje nacrt tehnika rukovoðewa kojih se pridr`avaju Rotari klubovi na nedeqnim sastancima, sadr`i procedure za u~lawewe i klasifikaciju, uslove o prisustvovawu i pla}awu obaveza, kao i druga pravila vezana za pitawa javnosti i politi~kih stavova.

47

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

3.2.2015

18:51

Page 9

Ovaj dokument daje okvire za rad svih Rotari klubova na svetu. ^esto }emo ~uti konstataciju da je RotarÚ International najja~a nevladina organizacija u svetu. Mada nije najbrojnija, ali je bez svake sumwe najja~a.

Jedan od razloga snage RotarÚ Internationala je Statut (Constitution) RI i wegov poslovnik (BÚ LoÞ), kojima je sve ono što karakteriše jednu organizaciju definisano, a kojima su date velike mogu}nosti da svaki Klub izrazi i svoje specifi~nosti i ispoqi autonomnost u funkcionisawu. U jednoj opštoj šemi funkcionisawa Rotari kluba, prikazana je tipi~na organizaciona struktura Kluba. Pored Upravnog odbora, postoje osnovna 4 (~etiri) pravca delovawa svakog Kluba (~uvene „~etiri avenije delovawa Rotarija” a nedavno je uvedena i peta avenija) i kojima se aktivnosti Rotarijanaca odvijaju anga`ovawem u odborima koje sami odaberu. Pet avenija slu`ewa su: 1. KLUPSKA SLU@BA, podrazumeva sve aktivnosti koje Rotarijanci treba da realizuju radi uspešnog funkcionisawa Kluba; 2. SLU@BA U PROFESIJI, ima za ciq promovisawe visokih eti~kih standarda u poslovawu i profesijama, uva`avawu dostojnosti svih priznatih zanimawa, kao i negovawa ideala slu`be u svim profesijama. Zadatak ~lanova je da svoje poslovawe obavqaju u skladu sa principima Rotarija; 3. SLU@BA U ZAJEDNICI, obuhvata raznovrsne aktivnosti koje obavqaju ~lanovi Kluba, sami ili u saradwi sa drugima, u ciqu poboqšawa kvaliteta `ivota onih koji `ive na teritoriji, odnosno u gradu u kome Klub deluje; 4. INTERNACIONALNA SLU@BA, obuhvata aktivnosti ~lanova Kluba na unapreðewu meðunarodnog razumevawa dobre voqe i mira u svetu. To se ostvaruje upoznavawem sa qudima iz drugih zemaqa, sa wihovom kulturom, obi~ajima, dostignu}ima, stremqewima i problemima, dopisivawem sa wima i saradwom na realizaciji zajedni~kih projekata, koji imaju za ciq da se pomogne qudima u drugim zemqama; 5. SLU@BA ZA NOVE GENERACIJE - PETA AVENIJA, delovawem, prepoznaje pozitivne promene koje u Rotari donose omladina i mlade odrasle osobe, kroz aktivnosti razvoja liderstva, u~eš}e u lokalnim i meðunarodnim projektima, kao i u programima razmene, koji podsti~u mir u svetu i kulturno razumevawe.

Tih odbora mo`e biti i više od onih pomenutih u šematskom prikazu organizacije, zavisno od razvijenosti Kluba. Kod mlaðih Klubova, sa mawim brojem ~lanova, neki odbori se mogu i spojiti. Tako, na primer, u klupskim aktivnostima, postoje tri odbora koji se odnose na ~lanstvo (odbor za klasifikacije, odbor za ~lanstvo, odbor za razvoj ~lanstva). Sva tri odbora se mogu spojiti u jedan – Odbor za ~lanstvo, ali se u tom slu~aju zna da taj odbor pokriva kompletan sadr`aj sva tri odbora iz osnovnog rostera strukture Kluba. Najva`nije je u Klubu da svaki ~lan ima svoje zadu`ewe i da se potrudi da u tom pravcu, u aktuelnoj godini, da svoj doprinos `ivotu Kluba.

I drugarstvo, jedna od centralnih pogonskih opruga Rotari kluba, po~iwe na nedeqnim sastancima. U višestrukom pogledu ono je kqu~ za uspešan Klub. Odbor za aktivnosti dru`ewa planira posebne priredbe, formalne i neformalne sastanke, pravi dnevni red sednica, brine o ~lanovima koji su se posebno istakli i obavqa druge zadatke te vrste.

Sistem klasa profesija je tipi~no obele`je Rotari klubova i razlikuje ih od mnogih drugih uslu`nih Klubova. On brine o tome da ~lanstvo predstavqa presek profesionalnih i poslovnih delatnosti neke društvene za-

48

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

3.2.2015

18:51

Page 10

jednice. Pošto to ~ini i osnovu za formirawe ~lanstva, ~lanovi odbora za klase profesija bi trebalo da budu upoznati sa pravilima principa klasa profesija. Širom sveta, jedna od naj~eš}e štampanih i citiranih poruka iz oblasti poslovne etike je Rotarijanski „Test ~etiri pitawa”. Test je 1932. godine smislio Rotarijanac Herbert J. Tejlor, predsednik Rotari Internacionala 1954-55. godine. Test ^etiri pitawa usvojen je u Rotariju 1943. godine i preveden je na preko 100 jezika i štampan je u hiqadu varijanti.

Svi Rotarijanci treba da znaju ovu poruku i da je se pridr`avaju. „Za sve stvari koje mislimo, govorimo ili radimo, treba da se zapitamo: 1. Da li je ISTINITO? 2. Da li je POŠTENO prema svima?

3. Da li }e dovesti do DOBRE VOQE i BOQIH PRIJATEQSTAVA? 4. Da li }e biti KORISNO za sve?

NA KRAJU...ILI NA PO^ETKU Rotari klub Beograd Stari Grad je, ~ini mi se po objektivnom mišqewu, dao veliki doprinos, da po~nem redom - humanitarnim aktivnostima. Ako pojednostavimo, da je Klub prose~no imao od 25 do 43 ~lana, što je prose~no za 15 godina oko 30 ~lanova godišwe. Svako od ~lanova je anga`ovao svoje vreme, znawe i novac. Ako je ~lanarina svakog ~lana minimum 80 evra (ili oko 100$ mese~no, onda je lako izra~unati da je taj zbir osnovne ~lanarine oko 600.000 $ za ovih 15 godina. Ako se na ovaj iznos doda nesporna vrednost humanitarnih akcija, koja je svakako iznad 400.000$ (ura~unavaju}i i Global Grantove i velike humanitarne aktivnosti) dolazimo do nesporne minimalne cifre od oko 800.000 evra, ili uo~qivije - oko milion dolara. Od tog iznosa, najviše koristi su imali neposredni korisnici humanitarnih donacija, zatim delatnici i institucije ~ije smo usluge koristili i mnogi drugi.

Ovde moramo postaviti pitawe šta je to još vredno, osim novca, što su ~lanovi RK Beograd Stari Grad doprineli i dali zajedništvu.

Zar nisu dali svoje dragoceno vreme, upoznavaju}i druge qude, zatim nesebi~no prenosili svoja ogromna znawa (uglavnom su svi lideri u svojim profesijama).. Skoro svake srede, za ovih petnaest godina, sticali smo neko saznawe više, od onih koji su to znali boqe od nas (~lanovi i gosti - predava~i) a kojih je samo u jednoj godini bilo 77!

KOLIKO TO KOŠTA? Znawe smatram neprocewivom vrednoš}u. Mo`da je ovde trenutak ista}i još jednom, bez izviwavawa i skromnosti, da je ovde re~ uglavnom o vrhunskim profesionalcima i znalcima u svojim profesijama, kao i predavawima koja su odr`ali (nau~na i stru~na istra`ivawa, vizije budu}nosti, tajne informacije o ne~emu što se nije nalazilo u javnom `ivotu, su~eqavawe najtananijih misli i razmene ideja).

Ovde nije re~ samo o aktivnostima unutar Kluba, ve} naša saznawa, koja smo kao ~lanovi mogli da dobijemo ravnopravno prisustvuju}i bilo kom Rotari sastanku bilo gde na zemaqskoj kugli. Na Rotari institutu, koji se odr`ava svake godine, na nekom drugom delu sveta i najva`nije, Rotari Konvenciji, gde se donose strateške odluke za narednu godinu, na kojima prisustvuje preko 40.000 vrhunskih eksperata, profesionalaca i gostiju… ~lanova porodice…

Još nešto, naizgled nebitno, ali baš sasvim suprotno. Kada se susre}emo izmeðu, npr. tih 40.000 na Rotari Konvenciji (npr. Bangkok 2012, Lisabon 2013, Australija

2014) mi se susre}emo s qudima, koji su takoðe u nekom Klubu, provereni, vrhunski profesionalci, takoðe u svojoj sredini i to je nezamewivi trenutak, kada upoznate takvog novog prijateqa, da ste apsolutno sigurni i da nemate potrebe za bilo kakvu sumwu u kvalitet i karakter takve li~nosti. Naravno, govorim o na~elima.

Koliko to košta? Ako smo postavili svet kao nov~ani izraz. U istoj je poziciji ~lan Rotari kluba iz ]uprije, Kikinde, Niša, Subotice, Podgorice, Milana, Londona ili Wujorka.

Zar ta sigurnost i proveren kvalitet qudi ne doprinosi u~vrš}ivawu mira u svetu, kao najzna~ajnije, iznenadne potrebe danas? Koliko svako od nas pla}a cenu koriš}ewa te milionske mre`e vrhunskih profesionalaca, udru`enih u celom svetu? Ne}ete verovati, ni svako od nas, koji je ~lan, nije se dovoqno o tome zapitao, a kao i u mnogim stvarima, ta adekvatna spoznaja istine se skoro nikad ne isti~e.

Jednostavno, istina je da pojedina~no svakog ~lana RK Beograd Stari Grad, ~lanarina za RotarÚ International košta 1 evro mese~no. Da li postoji jeftinija kupovina i razmena na svetskom tr`ištu znawa? Ja bih to tako nazvao.

Ako još dodam da su naši Klubovi za ulo`enih samo nekoliko hiqada evra za u~estvovawe u meðunarodnim Global Grantovima dobijali i preko stotinu hiqada evra, naravno za humanitarnu pomo} unesre}enima, je uzbudqivo otkri}e mehanizama u Rotariju, koji mogu da funkcionišu dobro i sa malo po~etno ulo`enog novca u humanitarne akcije.

Ako je moto Rotarija dru`ewe i slu`ewe, onda je wegova najve}a istina da „Najviše dobija onaj koji najviše daje”.

Svako od nas ko je bio ~lan u RK Beograd Stari Grad i ko još uvek jeste, veruje za sebe da je pametan, ali je sigurno da smo, za ovih 15 godina, svi zajedno, u našem Klubu bili mnogo pametniji.

U našem Klubu bilo je akademika, livaca, profesora, umetnika, a taj lavirint intelektualnih razli~itosti je, u stvari, okean umnosti našeg zajedništva.

Mo`da je najlepše da ovu Monografiju završim re~ima naše velike pesnikiwe i mudre `ene Desanke Maksimovi} koja je sve nas koji se su~eqavamo razli~itim stavovima, posavetovala da se ponašamo kao lopta koja se ulubi kada je neko pritisne, ali kada pritisak prestane ona je ponovo u prethodnom obliku.

Tako mo`emo da kre}emo napred, da se ponovo dru`imo, igramo, da ne ostaje ništa u našoj duši, da `ivimo stalno na suncu i da nismo u tami koju stvaraju ru`na se}awa, loše misli i sukobi.

Ovakve misli nam trebaju danas i sutra jer smo se opredelili na trajno drugarstvo i prijateqstvo i osmehe í SVETISLAV MILOVANOVI] – SLU@EWE U ROTARIJU - Assistant Public Image Coordinator ZONA 20 B - ADG RID 2480 - ADG RID 2481 - ADG RID 2483 - Co-President legislativ the Committe RID 2480 - ^lan LEADERSHIP Team RID 2480 2006/07 - ^lan LEADERSHIP Team RID 2481 2007/08 - ^lan LEADERSHIP Team RID 2481 2009/10 - ^lan LEADERSHIP Team RID 2481 2010/11 - ^lan LEADERSHIP Team RID 2483 2011/12 - ^lan LEADERSHIP Team RID 2483 2012/13 - ^lan LEADERSHIP Team RID 2483 2013/14 - National Coordinator RID 2483 Serbia&Montenegro 2013 -2016 - Past President RK Beograd - Stari Grad (Vice President i druge funkcije u svojim Klubovima) i dr.

49

4.2.2015

19:12

Page 11

AKTIVNOSTI

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

BEOGRAD STARI GRAD 15. GODINA POSTOJANJA KLUBA

Osnivawe Rotari kluba Beograd Stari Grad, ~etvrtog kluba na teritoriji na{eg glavnog grada odvijalo se u te{kim uslovima i vrlo nepovoljnom okru`ewu. Inicijativu za osnivawe novog kluba dali su krajem januara 1999. godine pioniri u reosnivawu Rotari pokreta u Jugoslaviji, Dr Petar Rakin, Dr Dejan ^ikara i Nikola Obradovi}. Osnovna namera je bila da se osnivawem novog Kluba nastavi sa {irewem Rotarijanstva i da se u Rotari aktivnosti unesu neke nove ideje i programi.

Osniva~i su smatrali da Beograd, kao glavni grad zemlje, ima

uslova za osnivawe vi{e Klubova, sli~no mnogim velikim gradovima sveta.

Ovu inicijativu su odmah podr`ali i ~lanovi RK Beograd Svetislav Milovanovi}, Jano{ Mesaro{, Milan Jevremovi}, Milan Dimitrijevi}, Jevrem Popovi}, \uro Koruga i Slobodan Manola (zna~ajno ve}i broj ~lanova Kluba je podr`ao inicijativu, ali se iz formalnih razloga nisu mogli pridru`iti). Posle kra}ih konsultacija, 9. marta 1999. godine formiran je Incija-

50

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

4.2.2015

19:13

Page 12

Proslava je po~ela u utorak, 23. decembra 2014. godine u velikom restoranu hotela „IN� u Novom Beogradu, gde se ina~e odr`avaju redovni sastanci Kluba. Lep je ose}aj doma}ina kada se u najve}em restoranu uglednog hotela dodaju stolice van maksimuma od 120 mesta.

U prazni~noj atmosferi bilo je preko stotinu gostiju iz ve}ine Rotari klubova iz Srbije, kao i dragi gosti iz Crne Gore.

Dalje je sledio pozdravni govor predsednika Kluba Miodraga Milo{evi}a, sa apostrofirawem redosleda proslave.

Svetislav Milovanovi} osniva~ Kluba sa najdu`im rotarijanskim sta`om predstavljaju}i Monografiju Rotari kluba Beograd Stari Grad ~iji je autor, dodao je i zanimljive detalje,

tivni odbor za osnivawe novog Rotari kluba u Beogradu. Za predsednika Inicijativnog odbora izabran je Dr Petar Rakin.

Klubovi u okru`ewu, Beograd Singidunum i Zemun, pozdravili su osnivawe novog Kluba, a sna`nu podr{ku nam je pru`ao i gospodin Peter Gut. Odr`an je zajedni~ki sastanak Upravnog odbora RK Beograd i Inicijativnog odbora novog Kluba na kome je dogovoreno da RK Beograd bude klub-sponzor i da ime novog Kluba bude Beograd - Stari Grad. Svi prisutni su se saglasili da u novi Klub pre|e najvi{e deset ~lanova RK Beograd, a da kum Kluba bude Miodrag Zagorac, predsednik za 1998/1999. godinu.

Odmah potom, 9. juna 1999. godine u poslovnim prostorijama na{eg uva`enog Svete Milovanovi}a, u Vi{egradskoj ulici 25, odr`ana je Osniva~ka skup{tina Rotari kluba Beograd Stari Grad na kojoj je usvojeno ime Kluba, teritorija na kojoj klub deluje, sedi{te Kluba i Klupski statut. Pored toga izabran je Upravni odbor Kluba, Dr Petar Rakin postao je prvi predsednik a ing. Nikola Obradovi} je imenovan za sekretara. Za ~lanove Upravnog odbora izabrani su: Dejan ^ikara, budu}i predsednik, Milan Dimitrijevi} i Sveta Milovanovi}, potpredsednici, Jevrem Popovi}, rizni~ar, Jano{ Mesaro{, ceremonijar, a za predsednike komisija imenovani su Slobodan Manola, \uro Koruga, Milan Jevremovi} i novi ~lan Mirko Stojkov.

Prvi redovan sastanak, na prijavljenom mestu u Hotelu Kasina odr`an je 30. juna 1999. godine u 19. ~asova. Bord Rotari Internacionala je 31. avgusta 1999. godine doneo odluku o prijemu RK Beograd - Stari Grad u veliku Rotari porodicu, o ~emu je Klub obave{ten zvani~nim dopisom od 21. septembra 1999. godine.

Krajem novembra 1999. godine, direktor RI Mario Grassi dao je predsedniku saglasnost da se 18. decembra 1999. godine uru~i Klubu Povelja (~arter) i obave{tewe da }e u wegovo ime Povelju Klubu predati prvi predsednik R.K. Beograd, g Dragan Brajer.

simboliku fotografija, kao i ushi}ewe da su svi prethodni i sada{wi ~lanovi uzeli u~e{}a sa svojim doprinosima Monografiji ,,15 godina Rotari Kluba Beograd - Stari Grad�.

Autor je na kraju prikaza Monografije pozvao zamenika Guvernera Velimira Ki}u Stefanovi}a da se obrati skupu kao funkcioner Zone 20B, koji je to u~inio i ~estitaju}i godi{wicu u ime DG Vigora Maji}a koji je naglasio veliki humanitaran doprinosa Kluba slavljenika.

Zatim se kum Kluba Dragan Brajer ispred kumovskog RK Beograd obratio, govore}i o razvoju po~etka reosnivawa Rotarija na ovim prostorima. U ovom delu proslave se obratio i DGE Dejan ^ikara, koji je tako|e jedan od zna~ajnih osniva-

51

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

4.2.2015

19:13

Page 13

~a Kluba slavljenika, prise}aju}i se lepih po~etaka i ~iwenica vezanih za prve godine ~arterovawa.

Prethodno navedenim uva`enim gostima uru~eni su prvi primerci Monografije, kao znak uva`avawa i samog wihovog doprinosa rada RK Beograd - Stari Grad za minulih 15 godina.

Nastavak slavlja je pripao najtalentovanijim mladim muzi~arima i to najpre Ani Simi}-viola - J.S.Bach:Cello Suite.

Po zavr{etku muzi~ke numere, program je nastavljen obra}awem Klubovima kojima je Stari Grad bio kum. Najpre ~arter predsednik RK ]uprija Dr Moma Jovanovi} i wihov sada{wi predsednik Vladan Cvetkovi} koji je poklonio divnu sliku doma}inu-slavljeniku. U ime RK Loznica, kome je RK Beograd Stari Grad sponzorski klub, obratio se wihov raniji predsednik Tomislav Peri}, koji je tako|e poklonio umetni~ku sliku kumu slavljeniku. Obratio se i ~arter predsednik RK [abac, gospodin Markovi}, sa najlep{im `eljama, kao i Vesna Brajer ispred Inervila koja je pohvalila RK Beograd Stari Grad, kao jedan od ~etiri Kluba u Distriktu koji je nesebi~no pomogao Inervilu!

Primljene su ~estitke od tako|e kumovskih klubova RK Beograd – Centar, RK Beograd – Dunav, RK Zaje~ar, Rotarakt Beograd - Centar koji su kod svojih kumova doma}ina bili u zna~ajnom broju (wih devetoro).

Prezentovale su se ~estitke od RC Moskva - kumovski klub i pozivno pismo velikog Italijanskog RC Leonardo da Vinci iz Milana da ih slavljeni~ki klub poseti od 21 - 24. februara 2015. godine.

Na kraju, izvanredna umetni~ka slika na dar od prijateljskog RC Bar, preko wihovog uva`enog ~arter predsednika Grgi}a koji se sa po{tovawem obratio prisutnima.

Nastavak umetni~kog muzi~kog programa sa mladim Davidom [trpcem - gitara sa numerom Ignacio Figueredo; Los Caujaritos.

Dodela priznawa ~arter ~lanu Vladanu Blagojevi}u.

Za izuzetan doprinos radu 15. godi{wice Klubu dobili su povelje Predrag Tomi}, Milan Mari} i Velimir Pavlovi}, a Svetislav Milovanovi} kao osniva~ i za izuzetan doprinos radu Kluba.

Zna~ke novoprimljenim ~lanovima, profesoru ma{inskog fakulteta Komatini, potom Isakovi}u i Milanu Glu{cu uru~io je predsednik doma}ina.

Talentovani violinista Stefan Gornik nam je odsvirao delo J.S.Bach:Partita-Allemanda.

Posle ve~ere, slavlje je nastavljeno aukcijom slika uva`enih umetnika slikara Jano{a Mesaro{a, akademskog slikara \er| Ere`a, kao doprinos kumovskog Kluba i budu}eg predsednika RK Beograd Vra~ar, zatim dar slikara Dragana Bartule iz kumovskog RK Loznice i poklowene slike - kola`i predsednika kumovskog Rotari kluba Beograd Had`i Du{ana Glu{ca. Dobijeni aukcijski nov~ani iznos je upla}en u humanitarni fond kluba Stari Grad kojim upravlja UO, za budu}e humanitarne akcije.

Muzi~ko ve~e uz vrhunske umetnike Trio Dolce - klavir, ~elo i flauta, trajao je do pono}i uz prelepu atmosferu, fotografisawe za se}awa, razgovore i osmehe priatelja... Ă­ Organizacioni odbor: Ilija Br~eski Miodrag Milo{evi} Svetislav Milovanovi}

52

Muzi~ki odbor: Ilija Br~eski Milenija Relji} - pijanista - profesor Ivana Matijevi} - pijanista -profesor Milan Dujmovi} - kompozitor

3.2.2015

18:53

Page 14

steqe. Ovaj poklon vredan preko hiqadu evra je obezbedio Rotari klub, a to je jo{ jedna u nizu dosada{wih aktivnosti u pru`awu pomo}i Op{toj bolnici sa ciqem poboq{awa le~ewa i zdravstvene bezbednosti gra|ana.

Briga o zdravqu svih gra|ana je od posebnog zna~aja, istakli su prilikom primopredaje dr Miroslav Kendri{i}, direktor bolnice i Nikola Popovi}, predsednik Rotari kluba, koji je uru~io ovu donaciju í

SREMSKA MITROVICA TRADICIONALNO NOVOGODI[WI POKLONI

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

JAGODINA SLU@EWE SE NASTAVQA

^lanovi Rotari kluba Jagodina su u sklopu aktivnosti novogodišweg darivawa posetili deseto~lanu porodicu Najdanovi} iz Kušiqeva. Ova porodica `ivi u trošnoj ku}i, bez struje. Vode ima, ali u dvorištu. Prošle zime u ku}i je izbio po`ar koji je izazvao stari šporet. Na svu sre}u, niko od uku}ana nije nastradao. ^lanovi Rotari kluba Jagodina su sakupili novac i kupili šporet na drva porodici Najdanovi}. Za najmlaðe ~lanove ove porodice kupili su garderobu i igra~ke.

(Novi put, 15. 3. 2013)

Jedna od stalnih aktivnosti koja se tradicionalno organizuje svake godine, a u saradwi sa Centrom za socijalni rad „Sava“, Rotari klub iz Sremske Mitrovice za decu bez roditeqskog starawa i iz hraniteqskih porodica obezbe|uje novogodi{we paketi}e. Tako je 26. decembra pro{le godine, paketi}e dobilo 45 dece, starosti do deset godina, a da pokloni budu vredni i deci zanimqivi, sa mitrova~kim Rotarijancima potrudio se i pomogao „Luki komerc“ vi{egodi{wi donator iz Pe}inaca. Uz paketi}e kao poseban poklon u pozori{tu „Dobrica Milutinovi}“ za najmla|e je odigrana predstava „Ma{a i Meda u novogodi{woj bajci“ í ZA BOLNICU NEOPHODNI ORMARI]I Posle neophodnog renovirawa, Internom odeqewu Op{te bolnice Sremska Mitrovica pokloweno je jo{ ~etrdeset novih ormari}a koji su postavqeni uz bolni~ke po-

Da donatori brinu o zdravqu poplavqenih lica pokazali su ~lanovi Rotari kluba Jagodina u saradwi sa Rotari klubom Novi Sad Dunav. Oni su deo sredstava za dezinfekciju dopremili u prostorije Crvenog krsta Jagodina i na taj na~in pomogli da u fazi sreðivawa i sanacije stambenog prostora najugro`eniji poplavom mogu efikasno da dezinfikuju svoj stambeni prostor. Crveni krst Jagodina zahvaquje se donatoru.

Prijateqi iz Rotari klubova Jagodina, Kragujevac i Novi Sad Dunav su odmah posle poplava u Svilajncu, po re~ima nastradalih, prvi, dok to još niko nije uradio, pritekli u pomo}. Prvog dana poplava, na kamionima, bagerima, i sl. delili su vodu, konzerve sa hranom i što je najzna~ajnije, hleb, jer usled nestanka elektri~ne energije, par dana, nije bilo mogu}e nigde ga ispe}i. Nakon toga

53

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

4.2.2015

19:15

Page 15

podeqena su odreðena dezinfekciona sredstva a najugro`enijim porodicama, gde je kriterijum odabira bio da te porodice apsolutno nisu ništa dobile, podeqeno je osam fri`idera zamrziva~a. Akcija se nastavqa í

REKAO JE...

Dr sci Dejan Da{i}

Dragi prijateqi, Bi}e mi drago i ~ast da napi{em nekoliko re~enica za „Srpski Rotar”. „Srpski Rotar” do`ivqavam kao ne{to zna~ajno za svakog rotarijanca na ovim prostorima.

Uzev{i u obzir da „re~i lete kao vetar a pisana re~ ostaje zauvek” odajem zahvalnost qudima koji su, u jednoj op{toj dekadenciji dru{tva, smogli snage da u|u u ovu pri~u, koja sa sobom nosi veliko odricawe i obaveze. Verujem da }e „Srpski Rotar” do`iveti brojna izdawa na zadovoqstvo svih nas ali i celokupne zajednice.

AKTIVNOSTI

Osniva~ Rotari kluba Jagodina

^A^AK HUMAN(ITARN)O

Rotari klub ^a~ak je tokom 2014. godine organizovao i izveo vi{e velikih humanitarnih i kulturnih akcija. U aprilu mesecu u~estvovali smo u humanitarnim akcijama RK Ajdov{~ina, u Sloveniji, posetili tre}i put prijateqski Klub Ajdov{~ina.

Salamijada, Ajdov{~ina 2014. godine Posle katastrofalnih poplava u maju, zajedno sa RK Ajdov{~ina i Rotarakt klubom Ajdov{~ina-Logatec, RK ^a~ak je prikupio i dostavio pomo} ^a~ku u vrednosti od preko pedeset hiqada evra (HTZ oprema, hrana, oprema i ku}na hemija), sva sredstva su stigla iz Slovenije, posebno se zahvaqujemo Du{anu ^ernigoju iz Logateca, koji je

54

Rot 40-55:Rot 40-55.qxd

7.2.2015

13:33

Page 16

REKLI SU...

Vesna Jugovi} de Vin~a Rotari klub Beograd Dedinje

Pomo} poplavqenima stigla iz Ajdov{~ine uradio najve}i deo posla oko prikupqawa i dostave pomo}i ^a~ku.

Od li~nih donacija ~lanova Kluba pomogli smo {esto~lanu, siroma{nu porodicu u selu Trnava, kod ^a~ka, nabavili smo hranu, i prikupili ode}u i obu}u za decu.

Tradicionalno, RK ^a~ak organizovao je Dane Rotarija u junu 2014. u Ov~ar Bawi i od sredstava tada prikupqenih organizovali smo koncert guda~kog tria iz Francuske za gra|ane ^a~ka.

Povodom 100 godina od po~etka Prvog svetskog rata, pomogli smo finansijski {tampawe kwige kwi`evni-

PROMOCIJA VRLINA, DOBROTE I PLEMENITOSTI, SUSRETANJA IDEJA I ZAJEDNI^KOG NADRASTANJA SITUACIJA, SVIH I ONIH NEGATIVNIH I ONIH KOJE TO NISU, CILJ JE ROTARIJANSTVA. JER SRE]A – TO JE RAZVOJ! „ROTAR” IAKO ZABRANJEN U VREME FA[IZMA I KOMUNIZMA, SOCIJALIZMA, OD KADA JE PONOVO ETABLIRAN, NAPRAVIO JE POSEBNI RAZVOJNI SKOK, SVAKI NOVI BROJ JE ORIGINALAN, DAKLE NOV. NASLOVNE STRANE I UREDBU DUGUJEMO PRE SVEGA HAD@I DU[ANU GLU[CU, VRSNOM NOVINARU, PISCU, SLIKARU, NEPOPRAVLJIVOM ENTUZIJASTI. NJEGOVO PREGNU]E BIH HTELA OVDE DA NAGLASIM I DA MU SE, SAMOZVANO, U IME SVIH NAS, NA TOJ URE\IVA^KOJ POSVE]ENOSTI - ZAHVALIM! POZDRAV! Treba odati priznanje va{em entuzijazmu Rotari Klub Sombor i anga`ovanosti za nas sekretar 2014 -2015. godine u na{em Distriktu.

Veoma cenimo va{ napor i volju da organizujete na{e doga|aje u SRPSKOM ROTARU i ovekove~ite ih u trajne zapise koji }e zahvaljuju}i vama, biti zauvek svedoci jednog rotarijanskog vremena kod nas i slu`iti budu}im Rotarima, a nas, postoje}e, blagovremeno informisati i podse}ati na cilj i svrhu slu`enja u Rotariju.

Ljiljana Sokolova

De~ije odeqewe Doma zdravqa

Milica Joki} ce Grozdane Komadini}, sa temama iz Prvog svetskog rata.

U novembru mesecu, zajedno sa RK Kikinda, poklonili smo hematolo{ki aparat Domu zdravqa u ^a~ku, vredan oko 30.000 evra, namewen unapre|ewu i poboq{awu dijagnoze i posebno namewen besplatnoj analizi krvi za ugro`ene grupe, koje nemaju zdravstvenu za{titu.

U decembru mesecu, RK ^a~ak, organizovao je Prvi humanitarni bal, na kome je bilo prisutno oko 100 gostiju. Ono {to raduje je da je preko polovine posetilaca bilo iz grada ^a~ka i okoline, a skoro polovina su bili na{i prijateqi iz Rotari klubova u D2483. Od sredstava prikupqenih na Rotari balu i donacija pojedinaca i firmi, nabavqeni su inhalatori za de~ije odeqewe u ~a~anskoj bolnici.

Tokom 2014. godine ~lanovi RK ^a~ak posetili su Rotari klubove u Bijeqini, Ajdov{~ini, Beogradu, Sremskoj Mitrovici, Kikindi, Novom Sadu, Zrewaninu, Smederevu, Velikom Gradi{tu, Kragujevcu, Kraqevu, Ni{u, Vaqevu, Kru{evcu, Topoli, i ubrajamo se u klubove koji, srazmerno broju ~lanova, pose}uju skoro sve manifestacije u na{em Distriktu i u~estvujemo u akcijama drugih Rotari klubova í Nenad Tutunovi}

ÙU-BI-KAd.o.o.

Sve pohvale za ~asopis.

Razli~ita tematika i raznolikost pisanja ga upravo ~ini interesantnim.

Urednici koji ga ure|uju ne zadr`avaju se samo na jednoj temi {to je za svaku pohvalu.

Jedina je zamerka {to se ~asopis ne objavljuje ~e{}e – mese~no!

Moj Prijatelju, Patrijarh Pavle je rekao: ^uvajmo se od nequdi, Rotari klub Smederevo ali se jo{ vi{e ~uvajmo da mi ne postanemo neljudi.

Meni je ROTAR uvek bio inspiracija da ostanem ~ovek.

Mnogo pozdrava iz Smedereva!

Slobodan Boba Mani}

55

3.2.2015

18:58

Page 1

AKTIVNOSTI

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

LESKOVAC 3 SLIKE = 3 000 RE^I

56 2

AKTIVNOSTI

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

9.2.2015

17:49

Page 2

KRU[EVAC

ROTARI U SREDWOVEKOVNOJ SRPSKOJ PRESTONICI Rotarijanstvo i ideje Rotarija sti`u na ove prostore februara 2001. godine sa pismom prof. Predraga \or|evi}a o namerama RK Lebanon da u kru{eva~koj bolnici u o~nom odeqewu izvede oko 150 operacija katarakti u okviru projekta „Kru{evac Mision”. Ova ideja nije realizovana, ali stalni kontakt sa prof. Predragom \or|evi}em oko ovog projekta su doprineli {irewu ideje Rotarija na na{im prostorima.

Prvi sastanak inicijativne grupe RK Kru{evac odr`an” je 19.5.2001. godine u restoranu „Rojal u Kru{evcu.

Svake godine, prvi vikend posle 9. novembra Rotari klub Kru{evac odr`ava Dan ~arterovawa.

Aukcija Vaskr{wih ofarbanih jaja je akcija Rotari kluba Kru{evac koja se, tradicionalno, odr`ava svake godine neposredno pre velikog hri{}anskog praznika

Vaskrsa na Veliku Subotu.

Akcija je humanitarna i sastoji se od aukcije ofarbanih jaja koja su oslikali poznati umetnici u gradu i {ire. Umetnik za najboqe licitirano jaje dobija nagradu, a novac, dobijen prodajom umetni~kih dela je namewen humanitarnim projektima Rotari kluba Kru{evac.

Svake godine, 28. juna, Rotari klub Kru{evac proslavqa svoju slavu Vidovdan. Istog dana te~e i sve~ana godi{wa primopredaja du`nosti Rotari kluba, kada se bira novi predsednik Rotari kluba Kru{evac za period od godinu dana. Svako dru`ewe, osim Uskr{we aukcije oslikanih jaja i poklona bebama, je sa humanitarnom ve~erom, od koje je sav prihod namewen za humanitarne akcije. Odluka o nameni sredstava donosi se neposredno pre slawa pozivnica za dru`ewe.

Prvi vikend posle Srpske Nove godine Rotari klub Kru{evac obele`ava Ledies Night.

Svake godine u februaru, Rotari klub Kru{evac pose}uje kru{eva~ko porodili{te gde sve~ano uru~uje poklone bebama koje su ro|ene 23. februara, na dan Rotari Internacionala.

U prisustvu ~lanova Rotari kluba Kru{evac, ~elnika gradske vlasti na ~elu sa gradona~elnikom Kru{evca Bratislavom Ga{i}em (sada{wi ministar odbrane Srbije), gra|ana, novinara i prijateqa, u Kru{evcu je 28. juna 2013. godine, na Vidovdan, sve~ano pu{tena u rad i predata gra|anima na kori{}ewe, gradska ~esma koju je, kao poklon Kru{evqanima, podigao Rotari klub Kru{evac. ^esmu su sve~ano otvorili gradona~elnik Kru{evca Bratislav Ga{i} i predsednik Rotari kluba Kru{evac ^aslav Rankovi}. „Rotari klub Kru{evac }e uvek imati razumevawe grada Kru{evca za wihov humanitarni rad” rekao je obra}aju}i se prisutnima gradona~elnik Kru{evca Bratislav Ga{i}. ^aslav Rankovi} se zahvalio gradskoj upravi, privatnim preduze}ima koji su pomogli i omogu}ili da se ova ~esma na|e na Trgu kosturnica i ulep{a Kru{evac.

Prof. Predrag \or|evi} je govorio o Rotariju u svetu, kod nas, i wegovim idejama. Mo`emo slobodno re}i da od tog dana po~iwe Rotari `ivot u gradu Kru{evcu.

Inicijativna grupa je brojala 10 ~lanova, a sastanci se odr`avaju redovno. Kru{eva~ki Rotarijanci se od samog po~etka bave humanitarnim radom, potvr|uju}i svoju privr`enost humanim na~elima Rotarija. Uz veliku podr{ku na{eg kuma prof. Predraga \or|evi}a i Vojislava Miti}a, ideja Rotarijanstva se u~vr{}uje na ovim prostorima, a broj ~lanova raste. Po~etak 2002.godine je vrlo uspe{an i Klub polako ispuwava sve uslove za ~arterovawe. ^lanovi predanim radom neprestano uve}avaju ugled Kluba u svojoj sredini.

POZNATI KRU[EVQANI: Miodrag Petrovi} - ^kaqa, glumac Milan Puzi}, pozori{ni i filmski glumac Ta{ko Na~i}, glumac Vojin ]etkovi}, glumac Miodrag - Rade Ja{arevi}, violinista, dugogodi{wi {ef Narodnog orkestra Radio Beograda Dragutin Mini} – Karlo, novinar, aforisti~ar Goran Grbovi}, biv{i ko{arka{ Miodrag Mi{ko Ra`natovi}, ko{arka{ki menayer Ogwen Oqa Petrovi}, fudbaler Crvene Zvezde Dragi{a Bini}, fudbaler Crvene Zvezde Nenad Saki}, biv{i fudbaler Ri~ard King je 28. 6. 2002. godine potpisao Povequ o ~arterovawu, a ubrzo je na adresu Kluba li~no uputio i ~estitku Rotari klubu Kru{evac za prijem u RI. Od tog dana ime na{eg grada se nalazi u svim Rotari adresarima sveta, a komunikacija sa ostalim Klubovima je {irom otvorena.

Sama ~arter proslava je odr`ana 09. 11. 2002. godine u restoranu ,,Bagdala’’. Proslavu su svojim prisustvom uveli~ali Kal~o Hinov, Simeon Kondov, Yon Tsiflakos, Vojislav Miti}, Predrag \or|evi}, mnogobrojni Rotarijanci skoro iz svih doma}ih Klubova, predstavnici diplomatskog kora (Hanes Porias, Igor Kahlevinski) i ugledni gosti iz grada.

57 3

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

3.2.2015

19:28

Page 3

Rotari klub Kru{evac pomagao je i poma`e bolesnima, nemo}nima i siroma{nima, neposredno ili uz pomo} drugih prijateqskih klubova, ustanova ili pojedinaca iz zemqe i inostranstva.

Po~etak rada na{eg Kluba je veoma uspe{an. Uspeh kluba je vezan za brojne aktivnosti u lokalnoj zajednici, kao i saradwom sa ostalim Klubovima iz zemqe i inostranstva - RK Ufenau iz [vajcarske, RK Dortmund iz Nema~ke, kao i bratimqewe sa RK Stara Zagora iz Bugarske.

Promocija Rotarija je sprovo|ena preko akcija, koje su medijski pozitivno propra}ene, ~ime je stvoren dobar ugled Kluba u zajednici i distriktu.

Poveqa najboqem mladom Klubu u na{em distriktu dobijena 2004. godine od DG Kostasa Kotzisa je veliko priznawe i obaveza za na{ Klub Ă­

FIGINO POZORI[TE Za ne{to du`e od dve godine preko scene Kru{eva~kog umetni~kog dru{tva pro{ao je veliki broj ~lanova-glumaca amatera i kasnijih profesionalaca.

Ovo ukazuje da je delatnost KUD bila javna a scena otvorena za sve one koji su imali smisla i qubavi za scensku umetnost.

Bogata i raznovrsna kulturna delatnost Dragoslava Vasiqevi}a Fige, za nepunih deset godina provedenih u Kru{evcu postavila je temeqe i obele`ila trajno kulturni i dru{tveni `ivot grada.

Izlo`ba o Dragoslavu Vasiqevi}u Figi prire|ena je povodom 90 godina od osnivawa i izvo|ewa prve predstave Diletantske trupe (Figinog pozori{ta).

Izlo`eni materijal - izbor iz likovnog opusa, li~na arhiva, predmeti, rukopisi i fotografije, deo je spomen zbirke Dragoslava Vasiqevi}a Fige koja pripada likovnom fondu Narodnog muzeja Kru{evac.

Dragoslav Vasiqevi} Figa ro|en je u Kragujevcu 14. januara 1895.godine. Porodica Vasiqevi} doselila se u Kru{evac 1902. godine gde Figa zavr{ava osnovnu {kolu i ~etiri razreda gimnazije. [kolske 1911-12 upisuje Umetni~ko zanatsku {kolu u Beogradu, ali ve} po zavr{etku tre}eg razreda, 1914.godine prekida {kolovawe i biva raspore|en na mesto honorarnog u~iteqa ve{tina gimnazije u Pri{tini. Januara 1915. godine odlazi na odslu`ewe vojnog roka u Skopqe, u \a~ku ~etu a aprila iste godine mobilisan je i raspore|en kao crta~ pri {tabu Kosovske divizijske oblasti. Posle povla~ewa preko Albanije i kratkog zadr`avawa na Krfu 1916. godine preba~en je, kao rekovalescent, u Afriku.

58

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

3.2.2015

19:18

Page 4

U Africi ispoqava svoje umetni~ke sposobnosti rade}i u Vojni~kom pozori{tu u Lazuazu kao aktivan glumac, rediteq, dirigent orkestra, instrumentalist na violini i klaviru, kompozitor, scenograf, pritom ne napu{taju}i svoje slikarsko opredeqewe.

Po otpu{tawu iz vojske juna 1918. godine boravi kratko u Kru{evcu a zatim odlazi za Beograd gde 1919. godine privatno pola`e ispite i zavr{ava ~etvrti razred Umetni~ko zanatske {kole. Stekav{i diplomu, ve} {kolske Porodica 1919-20. godine vra}a Vasiqevi}, se sa slu`bom u Pri1925. godina {tinu, gde je pored pedago{kog rada, izuzetno aktivan i na poqu slikarstva. Radove, naslikane po povratku iz rata, izla`e na prvoj samostalnoj izlo`bi u Pri{tini, 1920. godine u dvorani stare gimnazije, koja je najverovatnije, ne samo wegova prva izlo`ba u Pri{tini ve} i prva likovna izlo`ba u ovom delu Srbije. Potstaknut uspehom ove izlo`be, naredne 1921. godine prire|uje izlo`bu u Skopqu, u tamo{woj gimnaziji.

Na svoj zahtev, 1921. godine dobija preme{taj za Kru{evac. Susret sa gradom u kojem je proveo de~a{tvo i ranu mladost, gde sre}e stare prijateqe, koji }e svoje simpatije prema umetniku ispoqavati kako za wegova `ivota tako i posle wegove smrti, za umetnika }e biti od velikog zna~aja. Pored pedago{kog rada u gimnaziji i `ive slikarske delatnosti, u Kru{evcu }e punu afir-

maciju ste}i wegovo interesovawe za muzi~ku i scensku umetnost.

Osniva pozori{te i u wemu re`ira i glumi, podu~ava u~enike u muzici, svira u orkestru, zapo~iwe pisawe uybenika namewenog |acima ni`ih razreda gimnazije (Kratka teorija crtawa), organizuje izlo`be (1924. godine, sa Nikom Miqanom, tako|je profesorom gimnazije, i jednu samostalnu izlo`bu u zgradi @enske gimnazije). Stvarala~ki zanos, `iva kulturna i prosvetna delatnost svestrano nadarenog umetnika prekinuta je 11. 9. 1929. godine, zbog prerane smrti, u 35. godini. Nepune tri godine od umetnikove smrti, prijateqi i po{tovaoci prire|uju posthumnu retrospektivnu izlo`bu, koja je otvorena u zgradi Okru`nog na~elstva. Interesovawe gra|ana za ovu izlo`bu bilo je veliko, a ostvareni prihod bio je namewen podizawu Figinog spomenika na Starom grobqu u Kru{evcu.

Dragoslav Vasiqevi} Figa je li~nost koja je svakako najvi{e doprinela intenzivirawu kulturno umetni~kog `ivota u Kru{evcu, u period posle zavr{etka ratova 1918. godine. Prvi je me|u kru{eva~kim slikarima koji su obrazovawe stekli u Umetni~koj zanatskoj {koli u Beogradu gde su mu svedo~anstva potpisali Marko Murat, Qubomir Ivanovi} i \or|e Jovanovi}, za koje se ne zna pouzdano da li su bili wegovi u~iteqi i koliko su uticali na wegov slikarski razvoj. Figino umetni~ko delo mo`emo sagledati kroz ~etiri perioda; {kolski, ratni, pri{tinski i kru{eva~ki, a s obzirom da je nastalo u reelativno kratkom vremenskom razdobqu, umetni~ki je dosta neujedna~eno. [kolski period i po~etak ratnog perioda, iz kojih je sa~uvano svega nekoliko radova, ukazuju na ruku nedovoqno iskusnog umetnika, koji pored savladanih osnovnih elemenata slikarskog zanata jo{ uvek traga za sopstvenim izrazom. U kojoj meri su strahote pro`ivqavawa tokom rata uticale na umetnika, svedo~e slike sa ratnom tematikom nastajale najpre u Africi a zatim posle 1919. godine u Pri{tini i Kru{evcu. Ve} na nekim od ovih slika nagla{ena je impresija atmosfere, bez realisti~kih detaqa, rasplinutih oblika, {to ga svrstava u red zna~ajnih predstavnika srpskog ratnog slikarstva.

Pri{tinski i kru{eva~ki period karakteri{e stvarala{tvo uzlazne kvalitativne linije. Ova dva perioda zna~ajna su po onome {to tra`i u pejza`u i portretu, koji mu do te mere zaokupqaju pa`wu da on olovkom, kredom, pastelom, akvarelom i uqem re{ava likovne probleme koji proizilaze iz slikarskog obra}awa prirodi u tragawu za prirodno lepim i obra}awa qudskom licu u tragawu za istinom. U pristupu, pejza` ide od pleneristi~ko-impresionisti~kog iskustva do ekspresionisti~kih nagove{taja dok kod portreta, kroz intimno do`ivqavawe portretisanog traga za koloristi~nim re{ewima.

Ne treba izostaviti da je Kru{evac imao dva ratna slikara ~ija su imena neizostavno predmetna odrednica srpske istorije umetnosti, a to su: Milan Milovanovi} (1876, Kru{evac + 1946. Beograd) i Dragoslav Vasiqevi} Figa (1895, Kragujevac + 1929. Kru{evac).

59

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

3.2.2015

19:19

Page 5

Pored slikarstva interesovawe prema muzici Dragoslav Vasiqevi} pokazuje jo{ za vreme boravka u Africi, gde u Vojni~kom pozori{tu komponuje, diriguje orkestrom, svira na violini. Po svedo~ewu umetnikove supruge, jo{ u Beogradu dok je studirao slikarstvo, u~io je da svira na violini i klaviru. Zanimqivo svedo~anstvo o muzi~koj aktivnosti umetnika za vreme boravka u Lazuazu, predstavqaju wegove kompozicije. Uz serenade i romanse, napisao je tri partiture - mar{ ,,Uspomena na Gelmu’’ i valcere ,,Bon soire’’ i ,,Reminiscance’’.

Vrativ{i se u Kru{evac jedno vreme je bio dirigent Peva~kog dru{tva ,,Car Lazar’’,a zatim otvara privatnu muzi~ku {kolu 1925. godine, gde se isti~e kao muzi~ki pedagog. Poznat u krugu kru{eva~kih boema i omiqen u dru{tvu, Figa je rado muzicirao po kafanama. Svirawu na violini podu~avao je i cigane iz Gr{taka, sa kojima je ~esto, javno nastupao.

Pozori{te je zavoleo u Africi, gde je bio aktivan glumac, rediteq i scenograf i tu qubav ispoqavao do kraja `ivota.

Na inicijativu Dragoslava Vasiqevi}a Fige i novinara Rake Milutovca, grupa entuzijasta u Kru{evcu zagovara ideju o osnivawu Pozori{ta, da bi 29. 11. 1924. godine na sastanku u sali hotela ,,Takovo’’, bila osnovana Diletantska grupa (ve} kod prve prestave Kru{eva~ko umetni~ko dru{tvo), koju su ~inili mla|i ~inovnici i studenti Univerziteta, sa ciqem da pozori{nim predstavama {ire nacionalnu svest kod gra|jana i omladine. Predsednik dru{tva a zatim i upravnik, Figa je uspeo da obezbedi salu ,,Takova’’ za izvo|ewe predstava. Prva predstava scenskog kola`a odigrana je 26. 12. 1924. godine - ,,Knez Ivo od Semberije’’, ,,Dva la`ova’’ a na kraju igranka. Zatim slede ,,Vojvoda Brana’’, ,,Obi~an ~ovek’’, ^ehovqevo ,,Ve~e’’, ,,Pola vino pola vode’’, ,,La`a i parala`a’’ i posledwa sedma – premijera ,,Sumwivog lica’’ u sali ,,Gru`a’’. Promena dvorane je verovatno usledila zbog finansijskih neprilika u koje dru{tvo upada, te Figa kao upravnik pozori{ta biva prinu|en da uputi apel okru`nom odboru, Op{tini kru{eva~koj, okru`noj banci, velikom `upanu i fabrici sapuna da se dru{tvo pomogne izvesnom sumom novca. KUD je odr`alo jo{ jednu kola` predstavu od tri jedno~inke, 21. 01. 1926. godine u sali hotela ,,Takovo’’ i tom predstavom verovatno zavr{ilo svoje ambiciozne planove í Dragutin Mini} Karlo

AFORIZMI U bajkama je sve mogu}e. Pa i ovo na{e.

Malo sam u `ivotu pro~itao. Kasno sam po~eo da pi{em.

Sve je ovo jednom bilo. Ne ponovilo se.

Bog je {est dana stvarao svet. Sedmog dana se odmarao.

Osmog dana je sazvao osmu sednicu... ...Otad smo izgnani isto~no od Raja.

(1988.)

DESET GODINA KOJE SU POTRESLE SVEST Ta~no smo na pola puta do komunizma: plate primamo unazad, re`ije pla}amo unapred.

Osnovci pu{e, sredwo{kolci piju, a studenti upra`wavaju ono tre}e, jer za prvo i drugo nemaju para.

Turska je, najzad, otvorila arhive Otomanske Imperije.

Kona~no }emo saznati {ta smo uradili na Kosovu.

(1989.)

60

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

4.2.2015

20:06

Page 6

Broz je imao Reksa, a Tu|man [eksa. ^etrdeset pete smo lo{e po~eli, ali smo kasnije popustili.

(1991.)

Doskora nam je Bo`i} li~io na Uskrs. Da bi ga slavio, morao si da ima{ jaja.

Imali smo deobe, pa vreme smrti, jedemo korene, a jo{ uvek daleko je sunce.

U grbu su nam ocila. Ro|eni smo da nas kre{u.

Gledala sam sa Wegu{a [estu flotu mister Bu{a.

(1992.)

Tra`io bih od nadle`nih dozvolu da ne nosim oru`je, ali kako pro}i test kod psihijatra?

Za penzionere predla`em pitonizaciju: progutaju celo prase za Bo`i}, sklup~aju se i mirni su do Uskrsa. [to nam vi{e ste`u jaja – vi{e se kur~imo.

(1993.)

AKTIVNOSTI

Ovaj fudbalski prelazni rok me podse}a na prve poratne godine. Svi jure Mihajlovi}a.

(1990.)

BEOGRAD ^UKARICA K

ISTORIJAT OSNIVAWA KLUBA Rotari klub Beograd ^ukarica zapo~eo je postupak osnivawa na prvom sastanku Kluba 14. februara 2007. godine, koji je odr`anu restoranu ,,Pastuv” na beogradskom Hipodromu.

Zahvaquju}i velikoj pomo}i tadašweg Guvernera Vojislava Miti}a, kumovskog Rotari Kluba Kikinda, kuma Svetozara Dr.Tati}a i mnogobrojnih prijateqa Klub je u

Nude nam korewe, a ne daju da se savijamo.

Mili} od Ma~ve re~e kako je Srbija pupak Planete i time uvredi Makedonce, koji su ne{to ni`e.

Dobro je da Vuk Bojovi} nije dozvolio vi{epartijski sistem u Zoo – vrt.

Bio bi to zveriwak, a ne Vrt dobre nade.

(1994.)

Mi ih krstimo – oni pu{taju gas.

(1995.)

Ako nas svet zaista toliko voli, onda je ovo zlo~in iz strasti. [to mawe penzije – ve}a nebeska Srbija.

(1996.)

Ka`u da nam najvi{e raste u Evropi. Sve dok wime ne lupimo o ledinu.

(1997.)

Pita Klinton Jeqcina: Borise, gde ti je ovalna soba?

Ovaj odgovara: Ha, meni te stvari rade u Dumi!

Iako je Klinton desni~ar, voli da skrene u – Levinsku.

Beogradski semafori slu`e da se gu`va prebaci na – grobqa.

(1998.) ,,O{i{ani je`’’ Dragutin Mini} Karlo ro|en je 15. juna 1942. godine u Kru{evcu. Radio je malo kao novinar, malo kao pisac. Bio je glavni urednik RADIO TV REVIJE, MAGAZIN PLUS, TOP PRES, a pi{e za BAZAROV ,,Bazar ta{tine’’ i ure|uje ,,Politikin’’ ,,Satirikon’’.

Satiru kao nu`nu odbranu je usavr{io u ,,O{i{anom je`u’’. Dobitnik je vi{e nagrada. ^lan je Udru`ewa novinara Srbije i Udru`ewa pisaca Srbije. Pored li~ne to su mu jedine ~lanske karte. @ivi u Beograduí

kratkom roku uspeo da pripremi svu neophodnu dokumentaciju za ~arterovawe.

Osniva~ka Skupština odr`ana je 10. maja 2007. godine na 12. sastanku Kluba u restoranu ,,Pastuv”, a dopune Odluke Skupštine izvršene su 19. juna 2007. godine.

Zahvaquju}i velikom anga`ovawu svih prijateqa, Rotari klub Beograd ^ukarica je dana 29. juna 2007. godine postao punopravan ~lan Rotari Internacionala o ~emu nas je li~no obavestio pismom tadašwi predsednik RI g. Ýilliam BoÚd. Uz `eqe za puno uspeha u radu od predsednika g. Ýilliama BoÚda dobili smo ^arter povequ.

Uve~e, 2. novembra 2007. godine u restoranu ,,Pastuv” odr`ana je ^arter proslava Kluba uz prisustvo više od 250 gostiju, Rotarijanaca iz 48 Klubova iz našeg Distrikta i van wega, predstavnika ambasada, nevladinih organizacija i prijateqa.

AKCIJE KLUBA 1) Manifestacija „Dru`ewe i slu`ewe-Ada” 2008-2014. godine

61

BROJ 33-34, STR. 41.

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

62

3.2.2015

19:20

Page 7

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

4.2.2015

20:09

Page 8

Klub svake godine, tre}e subote u junu mesecu, organizuje manifestaciju „Dru`ewe i slu`ewe” na Adi Ciganliji uz raznovrstan program kao što su: primopredaja predsedni~ke du`nosti i prijem novih ~lanova, dodela stipendija najboqim |acima, slikarima i sportistima, predstavqawe i prezentacija raznih sportova, nastupi KUDova i muzi~kih grupa, davawe krvi, besplatni medicinski pregledi i dr. Uvek je obezbe|eno dovoqno hrane i pi}a (kotli}i, roštiq, kola~i, doma}a hrana i dr.). Sav prihod sa manifestacije usmerava se za pomo} Specijalnim školama, KUD-u „Kriva Reka” sa Kosova i Metohije i stipendistima kluba.

~evo, RK Kikinda i RK Subotica) veliku, pre svega finansijsku pomo} u realizaciji ovog projekta pru`ili su Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora, Distrikt Švajcarska i ICC za Švajcarsku sa predsednicom Danielom ^esarov.

Prihodi sa koncerata u svakom gradu upotrebqeni su za nabavku muzi~kih instrumenata i pomo} muzi~kim školama u ovim gradovima.

4) Projekat „Pomo} poplavqenom stanovništvu Obrenovca”

2) KUD „Kriva Reka” Berivojce, KiM

Donacija 11 elektri~nih šporeta i 11 fri`idera marke ,,Beko” najugro`enijim stanovnicima Obrenovca po spisku Crvenog Krsta ^ukarica i Kriznog štaba Obrenovca a uz veliku pomo} naših Rotarijanskih prijateqa i RC Nittedal iz Norveške i RC Munich Airport iz Nema~ke.

Od osnivawa naš Klub poma`e KUD, od izgradwe Doma za mlade u selu Berivojce kako bi deca imala svoj prostor za ve`bawe do nabavke narodnih nošwi i novog ozvu~ewa za wihove nastupe. Deca iz KUD-a su 2-3 puta godišwe naši gosti u Beogradu, obi~no za vreme zimskog raspusta, Uskršwih praznika i na Adi Ciganliji u junu.

3) Dolazak mladih muzi~ara iz Fukušime

Donacija 24 magnetne školske table sa markerima i brisa~ima tako|e uz veliku pomo} naših Rotarijanskih prijateqa iz RC Bern Christoffel, Daniele ^esarov iz RC Bern Christoffel, RC Nittedal iz Norveške i Distrikta 2483.

Donacija ra~unara sa posebnom konfiguracijom, TV u boji ,,Hitachi”, štafelaji za decu i mnogo edukativnih igra~aka za Predškolsku ustanovu ,,Perka Vi}entijevi}” iz Obrenovca uz veliku pomo} naših Rotarijanskih prijateqa iz RC Bern Christoffel, Daniele ^esarov iz RC Bern Christoffel, RC Nittedal iz Norveške i Distrikta 2483.

5) Stipendisti RK Beograd ^ukarica

Na poziv Rotari kluba Beograd ^ukarica i Udru`ewa „Uvek sa decom” iz Beograda u Beogradu su od 26. 3. do 3. 4.

2014. godine boravili mladi muzi~ari iz Muzi~ke škole iz Fukušime predvo|eni profesorkom Icuko Teruokom, bivšim ministrom prosvete Japana Takaši Kasugijem, vo|om delegacije Ruzo Teruokom i dirigentom Manabu Takedom. Pored dru`ewa sa mladima iz Muzi~ke škole „Vatroslav Lisinski” i 13. beogradske gimnazije odr`ana su ~etiri zajedni~ka koncerta mladih muzi~ara iz Fukušime u Beogradu u Domu sindikata, 28 marta 2014. godine u Pan~evu, 29. marta 2014. godine, u Kikindi 30. marta 2014. godine i u Subotici 31. marta 2014. godine. Pored ~etiri Rotari kluba (RK Beograd ^ukarica, RK Pan-

Od osnivawa Kluba stipendira se od 2-4 najboqa |aka, slikara i mladih sportista sa teriotorije opštine ^ukarica.

6) Me|unarodna saradwa Klub ima izuzetno razvijenu me|unarodnu saradwu i to pre svega sa RC Staffanstorp-Stanstorp iz Švedske, RC

63

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

4.2.2015

20:20

Page 9

Nittedal iz Norveške, RC Memingem iz Nema~ke i RC Bern Christoffel iz Švajcarske.

Pored me|usobnih poseta sa ovim Klubovima realizujemo i konkretne projekte kao što su: u~eš}e u projektima, razmena omladine, saradwa Rotarakt klubova i dr.

7) Akcije beogradskih Rotari klubova

Proslavqaju}i dan Rotarija 23. februara beogradski Rotari klubovi su posledwih nekoliko godina uz pomo} drugih Klubova iz Distrikta realizovali više humanitarnih projekata kao što su: nabavka inkubatora, specijalne kamere i opreme za slabovidu decu, izgradwa dve ku}e za porodice u Kraqevu, nabavka specijalne TV lupe, invalidskih kolica i rotiraju}ih stolica za paraplegi~are i dr.

Najve}a akcija je svakako bio Global Grant kada je nabavqen specijalan DNK sekvenator za Institut za majku i dete u vrednosti od 163.000 dolara. U svim ovim akcijama naš Rotari klub bio je jedan od glavnih organizatora i dao veliki doprinos uspešnoj realizaciji projekata.

8) Pomo} Specijalnim školama „Miloje Pavlovi}” i „Sveti Sava” sa Umke

64

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

4.2.2015

20:20

Page 10

Od osnivawa Kluba poma`emo specijalnu školu „Miloje Pavlovi}” kroz uru~ewe ra~unara sa specijalnim programom, kamere, skenera, školskog pribora, opremawa specijalne sobe i dr.

SOŠ „Sveti Sava” sa Umke pomogli smo kroz kompletnu zamenu sa PVC bravarijom wihovog doma, uru~ewem nove mašine za prawe sudova i posteqine za sve krevete i dodelom novogodišwih paketi}a i dr.

9) Pomo} Domovima zdravqa

Klubova u inostranstvu (Minhen, Štutgart, Malme, Bern, Nitedal i dr.). Posebno nam je drago što su naše proslave uvek dobro pose}ene (od 150-250 gostiju) a na Adi Ciganliji dosti`u i brojku od 400 gostiju í

Uru~ili smo Domu zdravqa „Simo Miloševi}” aparat za centrifugu za laboratoriju i 10 specijalnih torbi za terenske lekare. Domu zdravqa u Rakovici zahvaquju}i kumu Milanu Jovanovi}u iz RK Kikinda uru~ili smo najnoviji aparat za analizu krvi.

10) Osnivawe Rotarakt kluba

Sa velikim zadovoqstvom saopštavamo da smo pru`ili veliku pomo} u osnivawa Rotarakt kluba Beograd ^ukarica 2011. godine s kojim imamo izvanrednu saradwu i realizujemo veliki broj zajedni~kih projekata.

11) Posete, dru`ewa i proslave Naš Klub poznat je po velikom broju poseta drugim Klubovima i gotovo da nema Kluba u Srbiji na ~ijoj proslavi nismo bili. Tako|e, posetili smo i veliki broj

65

4.2.2015

19:32

Page 11

AKTIVNOSTI

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

BEOGRAD ^UKARICA

RETROSPEKTIVNA IZLO@BA SLIKA, MUZIKA, DRU@EWE, (PO)SLU@EWE Dana 15. januara 2015. godine u 19 ~asova u organizaciji „Galerije 73” (koja se nalazi u ul. Po`e{ka 83a) i Rotari kluba Beograd ^ukarica otvorena je retrospektivna izlo`ba umetni~kih radova akademskog slikara Milivo-

ja Oluji}a* (1926-2012), pokojnog oca na{e istaknute umetnice, velikog humaniste i ~lana Rotari kluba Beograd ^ukarica, profesorke Tatjane Oluji}.

U ime Rotari kluba Beograd ^ukarica prisutne je pozdravio i za`eleo dobrodo{licu ~arter predsednik Vladimir Mati}. Ispred „Galerije 73” o radu i delu akademskog slikara Milivoja Oluji}a govorila je istori~ar

66

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

4.2.2015

19:33

Page 12

umetnosti Sne`ana Nikoli}. U muzi~kom delu programa u~estvovale su profesor Tatjana Oluji}-violina i ~lan Rotarakt kluba Beograd ^ukarica Ana Marki{i}-klavir. Posle muzi~kog programa direktor „Galerije 73” Predrag Jeremi} i zvani~no je otvorio izlo`bu (koja je trajala do 27.januara.2015.godine) i pozvao prisutne na

di}, Trivko Ti}a Savi}, koji je filmskom kamerom zabele`io ceo doga|aj, ^edomir Petriwac i Miroslav Miki [ovran, a izlo`ba je bila prilika da se sretnu i dru`e sa Rotarijancima iz drugih Klubova. * Milivoj Oluji}, akademski slikar, grafi~ar, ilustrator, ro|en je 24. juna 1926. godine.

Zavr{io je ALU u Beogradu, odsek slikarstvo.

Imao je sre}u da mu profesori budu Qubica Cuca Soki}, Ivan Tabakovi}, Nedeqko Gvozdenovi}, Bo{ko Karanovi}. Bio je ~lan ULUS. Slikao je gradske pejsa`e, motive sa Jadrana i ostrva, mrtve prirode, portrete, aktove.

Umro je 2. avgusta 2012. godine í

dru`ewe i koktel. Prihod od prodatih slika, po `eqi Tatjane Oluji}, upotrebi}e se za humanitarne projekte Rotari kluba Beograd ^ukarica.

Otvarawu izlo`be prisustvovao je zna~ajan broj ~lanova i prijateqa ,,Galerije 73” i Rotari kluba Beograd ^ukarica, kao i prijateqi iz nekoliko beogradskih Rotari klubova.

Iz Rotari kluba Beograd, ovom lepom kulturnom doga|aju prisustvovali su: Hayi Du{an Glu{ac, Nikola Man-

67

3.2.2015

19:21

Page 13

AKTIVNOSTI

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

BEOGRAD

POMOZIMO PORODICI STOJKOVI]

Dragi prijateqi, Gradwa ku}e za porodicu Stojkovi} u Obrenovcu je pri kraju. Tokom decembra je podignuta konstrukcija, trenutno se radi fasada i unutraĹĄwi molerski radovi. U akciji je do sada upla}eno za materijal i radove 4070 evra i to dobrotom: - Pavle Bani} iz Rotari kluba Beograd - 2250 evra - ^edomir Petriwac iz Rotari kluba Beograd - 500 evra - Rotari klub Beograd ^ukarica - 500 evra - Milomir Gligorijevi} iz Rotari kluba Beograd - 200 evra - Nenad Sakovi} iz Rotari kluba Beograd - 200 evra - SrĂ°an Milinkovi} iz Rotari kluba Beograd - 200 evra - Dragan Brajer iz Rotari kluba Beograd - 120 evra - Jovan Ili} iz Rotari kluba Beograd - 100 evra - Zoran Jovi~i} iz Ivawice poklonio je dva kreveta u vrednosti od 200 evra

68

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

3.2.2015

19:24

Page 14

- Branko Vukajlovi}, glavni izvoða~, poklonio je dodatnu izolaciju za ku}u u vrednosti od 200 evra.

Za završetak cele akcije i isplatu ku}e, neophodno je da prikupimo još 3430 evra.

Molimo sve prijateqe da nas podr`e u ovom poduhvatu, i da svojim li~nim ili klupskim donacijama pomognu da završimo gradwu ku}e i omogu}imo useqewe porodice Stojkovi} u novi dom, jer im je stara ku}a u potpunosti propala u prošlogodišwem majskom potopu.

AKTIVNOSTI

Za sve informacije budite slobodni da kontaktirate koordinatora ove akcije Nenada Sakovi}a, potpredsednika Rotari kluba Beograd, na telefon +381 064 817 0007 ili na mail: nenad¿openit.rs

BEOGRAD

JEDAN VESEO ^ETVRTAK I...

U ~etvrtak, 22. januara 2015. godine gost u Rotari klubu Beograd bio je Gordan Tani} koji je odr`ao zanimqivo i aktuelno predavawe o formirawu cene struje i sa dosta zanimqivih podataka o elektri~noj energiji. Izme|u

ostalog, prisutni u Klubu saznali su da je u Evropi danas Norve{ka na prvom mestu kao najve}i potro{a~ elektri~ne energije, a na tre}em mestu je Francuska. Drugo mesto, ako neko nije znao, ~vrsto dr`i - Srbija!

Gordan Tani} je bio gost ~lana Rotari kluba Beograd Miroslava [ovrana koji je ukratko predstavio predava~a.

Pre ovog predavawa, u ~lanstvo Rotari kluba Beograd, posle preporuke Nominacionog komiteta Kluba i odluke Upravnog odbora Kluba i posle dugo vremena primqena je dama, mlada prijateqica Sawa Paweskovi} koja je ovom prilikom dobila ~lansku kartu, Statut i Mongrafiju Rotari kluba Beograd, a Rotarijansku zna~ku oka~io joj je predsednik Hayi Du{an Glu{ac uz burno odobravawe i aplauz prisutnih prijateqa.

69

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

3.2.2015

19:24

Page 15

Posle ~estitawa prijateqa, Sawa se biranim re~ima zahvalila i obe}ala da }e uskoro odr`ati zanimqivo predavawe o svom upravo zavr{enom putu i boravku u Australiji, gde se dru`ila sa Rotarijancima i posetila wihove Klubove.

Gost Kluba je bio i mladi Aleksandar Gligorijevi}, ~lan Rotarakt kluba Beograd i sa wegovom posetom posle du`eg vremena, ponovo se obnavqa dru`ewe mladih prijateqa u Rotaraktu, sa svojim starijim kolegama u Rotari klubu Beograd i sa uzajamnim posetama Klubovima.

Aleksandar je sin na{eg starog ~lana Milomira Gligorijevi}a.

A u nastavku evo nekoliko podataka o predava~u Gordanu Tani}u koji je obe}ao novi dolazak u Klub sa novim i jo{ zanimqivijim predavawem: Dr Gordan Tani} poseduje vi{egodi{we profesionalno iskustvo u oblasti elektroenergetike. Zaposlen je u Agenciji za energetiku Republike Srbije kao rukovodilac Sektora za ekonomskofinansijske poslove. Predava~ je na master studijama na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na predmetu „Cene i tarife u energetici”. Rukovodilac je podgrupe za za{titu socijalno ugro`enih potro{a~a na nivou Regulatornog odbora Energetske zajednice (EnergÚ CommunitÚ RegulatorÚ Board, ECRB).

Bio je specijalni savetnik Ministra za rudarstvo i energetiku u periodu 2002-2004. godine. Bio je anga`ovan kao menayer za oblast energetike u European AgencÚ for Reconstruction, a pre toga gotovo dve decenije je radio u JP EPS kao rukovodilac u sektoru za ekonomske i finansijske poslove.

Objavio je ve}i broj nau~nih radova i kwiga i imao je izlagawa na brojnim konferencijama u zemqi i inostranstvu í

70

AKTIVNOSTI

Rot 56-57:Rot 56-57.qxd

3.2.2015

19:24

Page 16

BEOGRAD

...JEDAN BAŠ RADAN ^ETVRTAK U ~etvrtak, 29. januara ove godine u hotelu ,,HÙATT’’ odr`an je sastanak Organizacionog odbora za obele`avawe 23. februara – Dana Rotarija i datuma koji prate ovaj zna~ajan dogaðaj u srpskom Rotariju.

Sastanku su prisustvovali Dejan ^ikara, naš budu}i Guverner, Bora Kova~evi} i Sveta Milovanovi}, ADG, kao i predsednici Rotari klubova Beograda ili wihovi zamenici.

Takoðe, odr`ana je i redovna sednica Upravnog odbora Rotari kluba Beograd u pribli`no isto vreme, pa su ~lanovi Kluba hitali sa jednog na drugi dogaðaj, kako bi

dogovore i odluke s jednog, sve`e preneli na drugi sastanak.

Najva`nije poruke i odluke sa oba sastanka nose dogovor oko proslave gde }e ~lanovi Rotari kluba Beograd uz

Beograd Metropoliten, Zemun) na najboqi na~in uraditi sve oko organizacije ovog velikog skupa Rotarijanaca našeg Distrikta i promovisati novi Global Grant za ovu Rotarijansku godinu í

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

pomo} svojih prijateqa iz ve}ine beogradskih Klubova koji su uzeli u~eš}e (Rotari klubovi Beograd ^ukarica, Beograd Centar, Beograd Dunav, Beograd Skadarlija, Beograd Sava, Beograd Stari Grad, Beograd Vra~ar,

71

Rot 72-73:Rot 72-73.qxd

9.2.2015

18:05

Page 1

IN MEMORIAM Dr.med Milan ^. Peši} (19. 01. 1931. – 10. 10. 2014.)

Iznenada u jesen, jedan ginko list pao je na stazu i ja moram da zastanem, da ga podignem i posmatram.

Svaki ginko list je jedinstven i poseban kao nijedan drugi.

Isto kao ~ovek, ginko je uvek neponovqiv i za~uðjuju}e lep.

Ginko je omiqeno drvo Dr.med. Milana ^. Peši}a.

HVALA ka`emo svima koji se u tihoj `alosti ose}aju povezani sa nama i koji su nam na mnoge na~ine izrazili svoje sau~eš}e.

Ko god ga je poznavao, zna kakvog smo predivnog ~oveka izgubili.

U ime svih wegovih Dr.Katrin Peši} Dr med. Milan ^. Peši} bio je po~asni ~lan Rotari kluba Beograd. @iveo je u Bad Harzburgu, gradu u Nema~koj, gde je na svojoj klinici uspešno radio na istra`ivawu timusa i mati~nih }elija.

Poštuju}i pokojnikovu voqu urna je polo`ena u porodi~nu grobnicu u Nišu.

Sada i ovim putem opraštamo se od dragog prijateqa i poštovaoca Rotari pokreta. Bio je odan Rotari ideji i imao interesovawe za prijateqe i wihov rad u Rotari klubu Beograd. ^itao je ~asopis SRPSKI ROTAR od prvog broja, slao savete, ideje.

Hvala mu!

PRI^A O NEUVREDLJIVOM ^OVEKU Ovo je pri~a o jednom duhovnom u~itelju, za koga se verovalo da je potpuno neuvredljiv. Neki bezobrazni stranac je ~uo za tog gurua i odlu~io da ga izazove. Po dolasku u njegov hram, po~eo je da ga vre|a i poni`ava na sve mogu}e na~ine...

Me|utim, tokom celog doga|aja, guru je ostao u potpunosti pribran, nijedan mi{i} mu se nije pomerio. Stranac nije mogao da veruje. Posle pola sata, vi{e nije mogao ni da psuje, izgubio je svu energiju i na kraju je odlu~io da pita u~itelja: „Razumem ja te va{e duhovne stvari i kao, nije vas briga {ta drugi ljudi misle, ali, ja sam te ponizio i uvredio, treba da nau~i{ da mora{ da se bori{ za sebe.”

Po prvi put, guru je progovorio: „Sinko, mogu li da ti postavim samo dva pitanja?“ „Naravno“, odgovori stranac.

Tada u~itelj re~e: „Ako ti meni donese{ poklon, a ja ga ne prihvatim, kome taj poklon i dalje pripada?”

Stranac re~e: „Pa, ako ne prihvati{ poklon, onda i dalje pripada meni.”

Zatim guru nastavi: „A sada, sine moj, ako ti za mene ima{ samo uvredu, a ja je ne prihvatam, kome ona i dalje pripada?” í

72 2

Rot 72-73:Rot 72-73.qxd

9.2.2015

18:07

Page 2

BEOGRAD ZA POLA SATA Kad bih imao samo pola sata da nekom strancu koji ne zna ni{ta o nama, poka`em ko smo, {ta smo i od ~ega smo napravljeni iznutra, proveo bih ga Ulicom kralja Petra. To je, naime, ulica koja poput duge spaja dve civilizacije, dve kulture i dve reke - Savu i Dunav, poput sedla preba~enog preko hrbata Beograda koji li~i na le|a bika. Onaj deo uz Savu zvao se Srpska ili Savska varo{ jer je pripadao srpskim trgovcima, a

jih se mnogo godina odlu~ivalo o sudbini Srbije.

Okanemo li se na trenutak istorije, odve{}emo radoznalog stranca u beogradski Aero-klub na uglu Uzun-Mirkove i Kralja Petra, najelitnije mesto u Beogradu pre Drugog svetskog rata, koje je zadr`alo svoju ekskluzivnost luksuznih baroknih salona i visoke srednjoevropske kuhinje.

U blizini je i remek-delo savremene arhi-

deo prema Dunavu nema~ka ili dunavska varo{ jer su u njemu, kao u kakvom malom Vavilonu `iveli dubrova~ki, bokeljski, jemenski i jevrejski trgovci, a bilo je tu i Grka, Italijana i ne mali broj Austrijanaca zaostalih iza austrijske okupacije Srbije.

Ne postoji grad na svetu koji u jednoj jedinoj ulici, kao {to je Ulica kralja Petra, ima Sabornu pravoslavnu crkvu, tursku d`amiju i jevrejsku op{tinu.

Po|imo redom: Saborna crkva, zadu`bina kneza Milo{a podignuta je 1840. godine, a delo je nema~kog arhitekte Verfelda. Preko puta nje, nalazi se najstarija beogradska kafana, koja se u po~etku zvala ,,Kod Saborne crkve” ali su crkveni oci zbog svetogr|a zabranili da nosi to ime, pa je vlasnik, umesto firme, tra`e}i novi naziv postavio znak pitanja koji stoji i dan dana{nji na njoj. Na samo pedesetak metara od Ulice kralja Petra, na kraju Gospodar Jevremove stoji Bajrakli d`amija podignuta 1690. novcem trgovca ~ojom Had`i Alije, pa se u starim dokumentima pominje i kao ^ohad`i d`amija. Pokraj nje je turbe (nadgrobni spomenik) ~uvenom dervi{u [ejhu Mustafi iz 1783.godine.

Po|emo li dalje ovom jedinstvenom ulicom, nailazimo na velelepno zdanje Jevrejske op{tine koja i danas radi i okuplja potomke beogradskih Sefarda iz znamenitih porodica Alkalaja, Medina, Amara, Levija, Kalderona i ostalih. U ovom kraju na Dor}olu odrasli su slikar i politi~ar Mo{e Pijade, izvanredni umetnik Leonard Koen, poznata bra}a Baruh i kolekcionar Erih [lomovi}. O ugledu i imetku ovih trgova~kih familija danas svedo~e lepa zdanja u stilu poznog baroka i rane secesije. Ovaj kraj se zvao Zerek, a Jevreje koje je u petnaestom i {esnaestom veku izgnala {panska kraljica Izabela primio je turski sultan Sulejman Veli~anstveni, pa su se uglavnom naselili u Sarajevu i Beogradu gde su ostali do danas.

Ova ulica se najpre zvala Dubrova~ka, a tako se i danas zove njen produ`etak koji vodi do obale Dunava. To ime dobila je 1872. godine kada su beogradske ulice prestale da se zovu po zanatima koji su se u njima upra`njavali: Ratarska, Kujund`ijska, Abad`ijska, ^ohad`ijska... Od 1904. do 1946. godine kada je dobila ime 7. jula (dan ustanka 1941, protiv Nemaca), ova ulica se zvala Kralja Petra po imenu kralja Petra Kara|or|evi}a Oslobodioca, i to ime joj je vra}eno.

U neposrednoj blizini ove ulice, sa savske strane, nalaze se i dve ambasade: francuska i austrijska - dr`ave izme|u ko-

tekture, staklena palata ,,Cepter”, u kojoj se nalazi jedna od najbolje opremljenih beogradskih knji`ara i ugledna galerija slika. U pokrajnoj ulici je i Muzej Vuka Karad`i}a, a tu je i Pozori{ni muzej.

Koliko je ova ulica, jedna od mnogih, upisana u srca Beogra|ana, najbolje svedo~i podatak da je na njenom uglu sa Knez Mihailovom, izvr{ena prva mala revolucija u socijalizmu protiv takozvanih sivih restorana dru{tvene ishrane u prvom mle~nom restoranu otvorenom u posleratnom Beogradu pod poeti~nim imenom ,,Sne`ana”. Tu su se, dake, prvi put umesto vladavine crnog hleba, pojavile kifle, do tada ~udo nevi|eno. Kifle, koje su kao {to se zna, dobile svoj oblik polumeseca kao se}anje na tursku opsadu Be~a, ozna~ile su kraj pedesetih pro{log veka u Beogradu, po~etak kraja sumorne socijalisti~ke kuhinje. Kakve li ironije! ,,Sne`ana” je danas jedan sasvim obi~an beogradski kafe ~ije se uloge u na{im `ivotima malo ko se}a.

Kralja Petra ulica ima samo jedan nedostatak. U njoj gotovo da nema nijednog drveta, {to je dokaz da je jedna od najurbanijih ulica, od samog po~etka, pobegla od ,,{umskog” porekla. Ovo, ina~e, nije ulica u kojoj se ljubavnici grle u kapijama, niti ulica u kojoj se {eta. Suvi{e je zna~ajna za obe te stvari, ali to ne zna~i da se u njoj, oni koji se vole, ne dr`e za ruke, naro~ito u otmenom restoranu ,,Ke pasa”, koji je tako|e i mali luksuzni hotel sa pet zvezdica, gde se neguje meksi~ka kuhinja.

Tu je i italijanski restoran sa srpskim nazivom ,,Ko{ava” gde bi gost mogao da pojede najbolji karpa}o u gradu, nimalo lo{iji od onog u venecijanskom ,,Haris baru” u kojem ga je kao specijalitet lansirao ~uveni ]iprijani.

No, to ne zna~i da posle toga gost ne bi oti{ao stotinak metara ni`e, u orijentalnu poslasti~arnicu na desert, gde mu na raspolaganju stoje isklju~ivo turske poslastice: baklave, tulumbe, kadaif, sud`uk, tufahije i }eten-halva, sve to, zaliveno bozom. Tu poslasti~arnicu, ina~e, dr`i jedan od potomaka ~uvene familije poslasti~ara sa [ar-planine, Pelivan.

Ne zaboravimo ni hotel „Rojal” pri dnu ulice koji se donedavno zvao ,,Toplice” u kojem su tradicionalno odsedali turisti iz Isto~ne Evrope, danas jedan od najelitnijih hotela u Beoradu.

Na kraju, ova je ulica najbolja potvrda istinitosti re~i Milana Grola iz tridesetih godina pro{log veka da je Beograd ,,zavr{an han na dugom karavanskom drumu, poslednji bazar Carigrada i prvi magazin Be~a, na savskom |umruku” í

73 3

Rot 74-81AAAA:Rot 74-81.qxd

5.2.2015

18:54

Page 1

BRED DEKSTER (BRAD DEHTER)

HERCEGOVAC ME\U ,,SEDAM VELI^ANSTVENIH

,,*

Bio je holivudski glumac.

Bio je prijateq, mo`da i qubavnik Merlin Monro.

Bio je u braku sa Pegi Li, najpopularnijom pjeva~icom pedesetih godina pro{log vijeka.

Bio je filmski partner nezaboravne Yejn Rasel.

Bio je prijateq Frenka Sinatre i pritom mu spasio `ivot.

Bio je zvijezda ameri~kih tabloida.

Bio je jedan od sedmorice veli~anstvenih i bio je iz Qubiwa.

Prosto je nevjerovatno da je jedna ovako `ivopisna li~nost poti~e iz Hercegovine.

Pri~a koja slijedi natjera}e vas da povjerujete da su ~uda mogu}a, da je svijet odistinski globalno selo i da mitski Holivud uop{te nije tako nedosti`an. red Dekster roB |en je 9. aprila 1917. godine u rudarskom gradi}u Goldfildu u Nevadi, SAD. Wegovo srpsko porijeklo uop{te nije upitno, me|utim u ve}ini wegovih biografija u {tampanim i elektronskim medijima stoji da se zvao Boris Majkl Milanovi}. Gaj Ro~a pasionirani zaqubqenik u istoriju Nevade kazuje na svom portalu da se doti~ni u stvari zvao Boris Majkl [o{o i ne nalazi obja{wewe za{to su ga mediji preimenovali.

On tvrdi da se poznati glumac zaista rodio u Nevadi, ali da je ubrzo sa porodicom odselio u Los An|eles. I zaista na ameri~kom popisu stanovni{tva 1920. godine, Borisa Majkla [o{u nalazimo u Los An|elesu zapisanog kao trogodi{weg dje~aka, sina Marka i Qubice [o{o. Kraj wegovog imena stoji napomena da je ro|en u Goldfildu u Nevadi. U zahtjevu za ameri~ko dr`avqanstvo koje su Marko i Qubica podweli imigracionom uredu u Los An|elesu, kao mjesto ro|ewa Marka [o{e stoji Dra~evoQubiwe, dok je u tom istom dokumentu navedeno da je wegova supruga ro|ena u Nevesiwu.

74 2

rema brodskim kwigama koje P se ~uvaju na ostrvu Elis nadomak Wujorka, gdje su iseqenici iz Evrope prvi put stupali na ameri~ko tlo, vidimo da se Marko [o{o u Ameriku uputio iz qubiwskog sela Dra~eva 1906. godine.

Krajwe odredi{te wegovog putovawa bio je sjeverno kalifornijski grad San Francisko gdje ga je ~ekao ro|ak Seten~i}. U to vrijeme na sjeveru Kalifornije velika „Zlatna groznica� je jewavala, pa se mladi doseqenik iz Hercegovine nije puno zadr`ao na u tom djelu najbogatije ameri~ke savezne dr`ave. Ve} 1908. godine pronalazimo ga u isto~nom Los An|elesu me|u prvim ~lanovima novoosnovane srpske pravoslavne crkve Svetoga Save. Vjerovatno se Marko u Los An|elesu o`enio Nevesiwkom Qubicom zasigurno prije 1915. godi-

Rot 74-81AAAA:Rot 74-81.qxd

5.2.2015

18:57

Page 2

ne jer im se te godine rodio i bio kr{ten najstariji sin Bogdan. Potom, prema izvorima kojima raspola`emo, porodica [o{o u potrazi za poslom odlazi u Goldfild u Nevadi, gdje jo{ ima posla za kopa~e zlata. Tu se 1917. kako smo ve} rekli rodio junak na{e pri~e Boris Majkl. Gaj Ro~a, istori~ar iz Nevade obja{wava nam kako je maleni Srbin dobio ime. Naime odmah po ro|ewu, dje~ak se razbolio.

Posle uspje{nog lije~ewa roditeqi su iz zahvalnosti prema doktoru Beri Majklu koji im je spasio sina, dje~aka nazvali po wemu. Nedomuice i nesporazumi oko imena ove budu}e filmske zvjezde ovdje ne prestaju. Kompletna porodica [o{o 1921. godine zaputila se u posjetu zavi~aju. Nekoliko mjeseci proveli su u Dra~evu kod Markovog brata, Save [o{e. Pri povratku u Ameriku, na brodskom spisku putnika nalazimo Marka, Qubicu i Bogdana i Veqka [o{u. Roditeqi su upisani kao stranci ali pored imena sinova nalaz se pe~at koji nam kazuje da su dje~aci ameri~ki dr`avqani. Ovdje na{eg junaka vidimo sa tipi~nim srpskim imenom-Veqko. Bi}e da je dje~ak pod tim imenom kr{ten u crkvi Svetog Save u Los An|elesu. Da se Bred Dekster zove Veqko napisao je bez dodatnih obja{wewa i novinar i publicista Marko Lopu{ina u svojoj kwizi „Srbi u Americi 1815-2010”. Jo{ jedna ~iwenica govori u prilog

tvrdwi da je pravo ili pak kr{teno ime Breda Dekstera u stvari Veqko. U jednom od svojih posledwih filmova, nastalom u ameri~ko-jugoslovenskoj koprodukciji „Tajna manastirske rakije” koji je sniman u Trebiwu i na ostrvu Mqetu, a re`irao ga je Slobodan [ijan, Bred Dekster se pojavquje u ulozi ministra Veqka Pantovi}a. Vjerovatno je glumac iz oma`a prema svom srpskom naslije|u svoju ulogu nazvao svojim srpskim imenom.

Kada smo rasvjetili porodi~no porijeklo Breda Dekstera u nastavku pri~e naziva}emo ga Veqko [o{o.

Veqko je odrastao poput druge emigrantske djece u Kaliforniji {to je zna~ilo da do polaska u osnovnu {kolu nije znao engleski jezik te da je rano po~eo da zara|uje za `ivot. Ve} sa sedam godina raznosio je novine i mlijeko, potom je bio ~ista~ cipela, a radio je i u klaonicama na pakovawu mesa. Po{to je izrastao u visokog i sna`nog momka bavio se i amaterskim boksom. Duhovni i dru{tveni `ivot srpske zajednice u Los An|elesu sastavqene ve}inom od emigranata iz Hercegovine i ponekog iz Crne Gore i Boke odvijao se u krilu crkve Svetog Save u Isto~nom Los An|elesu. Pri crkvi djelovala je pozori{na trupa gdje je mladi Veqko prvi put iza{ao na pozornicu i glumio uloge u komadima iz srpske nacionalne istorije. Wegov otac Marko bio je ugledan ~ovjek te je 1927. godine predsjedavao srpskom pravoslavnom parohijom u Los An|elesu. Tokom Drugog svjetskog rata Veqko je slu`io

u mornarici i zbog izvjesnog gluma~kog iskustva izabran je u pozori{nu trupu koja je trebala da zabavqa ameri~ke vojnike. Na tim predstavama primjetili su ga i anga`ovali producenti pozori{ne predstave „Krila pobjede”. Na probama u Wujorku sreo je zemqaka iz bile}kog Podosoja Mladena Sekulovi}a kasnije slavom i Oskarom ovjen~anog Karla Maldena sa kojim je razvio do`ivotno prisno prijateqstvo koje je rezultiralo i zajedni~kim filmskim poduhvatima u kasnije vrijeme.

Po zavre{etku rata Veqko se vratio u Los An|eles gdje je poha|ao gluma~ku {kolu. Posle nekoliko mawih uloga pod imenom Beri Mi~el u kojima je zbog svoje visine i pomalo grube spoqa{nosti glumio negativce dobio je veliku {ansu u filmu „Yungla na asfaltu” 1950. godine, proslavqenog re`isera Yona Hjustona. Tada mu je ~uveni re`iser prosto naredio da se nazove Bred Dekster jer takvo ime savr{eno pa{e uz wegovu fizionomiju. To ostvarewe u{lo je u filmsku antologiju kako zbog svog kvaliteta tako i zbog uticaja kojeg je ovaj film ostavio na krimi – `anr u kasnijim godinama. U ovom filmu Veqko je glumio simpati~nog gangstera Boba Brenona i pojavquje se u nekoliko scena sa tada nadolaze}om budu}om mega zvjezdom Merlin Monro. Veqko i Merlin su tada postali veoma dobri prijateqi. Mediji su brujali o wihovoj navodnoj vezi ali ih je Veqko dementovao pri tome govore}i da su oni samo prijateqi. Doista nekoliko godina kasnije Veqko se na{ao u `i`i interesovawa ameri~kih medija kada je poku{ao da pomiri Merlin i wenog tada{weg supruga bejzbol zvjezdu Yoa Di Ma|a. Biograf mnogih poznatih li~nosti Denis Gafni pisao je o Bredovom posredovawu me|u zava|enim supru`nicima.

Problemi su po~eli jo{ za vrijeme wihovog medenog mjeseca u Japanu.

Ubrzo posle povratka u Ameriku Merlin je nazvala svog dobrog prijateqa Breda Dekstera i govorila mu: „Bred, udala sam se za wega iz qubavi, mislila sam da }emo imati divan `ivot, mislila sam da }e na{ brak biti pristojan, mislila sam da }e u na{em odnosu postojati sve stvari potrebne za idili~an brak… a onda sam otkrila da je on opsjednut qubomorom i posesivno{}u. Wega uop{te ne interesuje ono ~ime se ja bavim. On ho}e da me potpuno odsje~e od prijateqa, svjeta pokretnih slika i kreativnih qudi koje poznajem.”

Lo{i odnosi izme|u Merlin i Yoa kulminirali su za vrijeme snimawa filma ,,The Seven Ùear Itch.” i legendarne scene kada Merlin stoji iznad re{etaka metroa a vazduh joj di`e haqinu. Qubomorni Yo je grubo reagovao na taj doga|aj i supru`nici su se razi{li.

Me|utim Yo je poku{ao da popravi stvari preko zajedni~kog prijateqa Breda Dekstera.

Gafni navodi da je Di Ma|o do{ao sa Frenkom Sinatrom kod Breda Dekstera odnosno na{eg Veqka [o{e i da ga je pritom molio da nazove Merlin. Bred i Yo oti{li su u kuhiwu i glumac je nazvao Merlin. Govorio joj je kako Yo shvata kakvu je gre{ku na~inio i da obe}ava da }e se promjeniti. Merlin je bila hladna, i prema Gafni-

75 3

Rot 74-81AAAA:Rot 74-81.qxd

6.2.2015

18:19

Page 3

ju kazala je slede}e: „Bred, uop{te ne `elim da razgovaram o wemu niti `elim da imam bilo kakvu komunikaciju sa wim. Imao je {ansu da popravi stvari, sve je bilo do wega. Nije uradio ni{ta i ovo je kraj.”

Veqko je nastavio da glumi gangstere i bitange u kriminalisti~kim i vestern ostvarewima. Tako je u filmu „Pri~a iz Las Vegasa” iz 1952. glumio jednu od glavnih uloga u liku kriminalca Toma Hablera. Partnerka u ovom filmu bila mu je ~uvena Yejn Rasel koja je u`ivala u Veqkovom humoru. Yejn i Veqko iste godine pojavi}e se zajedno i u filmu „Makao”.

Pored wih u ovom filmu nastupa}e u glavnoj ulozi Robert Mi~am. eqko nije poput svog prijateqa Karla Maldena vodio `ivot li{en glamura i medijske pa`we i nije V bio toliko posve}en gluma~kom pozivu. Na udaru medija Veqko se na{ao 1953. godine kada se o`enio sa ~uvenom pjeva~icom Pegi Li. Mediji i fanovi tra~ rubrika pomno su pratili wihovo glamurozno vjen~awe u vrtu Pegine ku}e kao i desetomjese~ni „olujni” brak kako su ga opisivali tabloidi. Ubrzo je Pegi podwela zahtjev za razvod braka zbog nepomirqivih razlika kako je u zahtjevu navela. Posle okon~awa veze izjavila je „Voqela sam ga i mislim da zaslu`uje sre}u”. Veqko je pak rekao „Mislim da se nikad ne}u vi{e `eniti, Ne `elim da me iko pita gdje sam bio i {ta sam radio” Posle razvoda Veqko je nastavio da glumi u filmovima a po~eo je da radi i tv serije.

Ipak svoju najve}u i najpoznatiju rolu ostvario je tek 1960. godine. U antologijskom vesternu „Sedam veli~anstvenih” glumio je lik Harija Luka, jednog od sedmorice pla}enika koje su anga`ovali siroma{ni meksi~ki seqaci ne bili ih za{titilo od razbojni~ke bande okrutnog desperadosa Kalvere. Mo`e se sa pravom tvrditi da su se u rijetko kojem filmu pojavila tako zvu~na imena. Bilo je to tada{wa All-Star gluma~ka ekipa Holivuda… Jul Briner, Yejms Kobern, Stiv Mekvin, ^arls Bronson, Yon Von, Bred Dekster, Eli Valas.

Film je odu{evio pobliku, poharao kino-blagajne, stekao kultni status iako se radilo na prvi pogled o naivnom ostvarewu, tek blijedoj kopiji japanskog hita „Sedam samuraja”, Akira Kurosave. Me|utim bila je to vanvremenska pri~a o vje~itoj borbi izme|u dobra i zla. Glavni junaci, pla}enici koji treba da brane ubogo selo nisu oslikani crno - bjelim tonovima. To su qudi koji imaju vrline ali i puno mana, oni su zato sivi. Ali kroz film u wihovoj unutra{woj intimnoj borbi prevla|uju ~ast i po{tewe i oni pronalaze sebe kroz bitku u kojoj ne mogu pobjediti. Dodatnu snagu filmu dala je i nezaboravna naslovna numera koju je komponovao Elmer Bern{tajn, {to smo je mogli slu{ati u poznatoj dje~ijoj seriji Televizije Zagreb snimanoj osamdesetih godina pro{log vijeka - „Smogovci”.

Nekoliko godina poslije ovog filma u `ivotu Veqka [o{e desio se jedan va`an doga|aj. Ve} smo kazali da je Veqko bio dobar prijateq Frenka Sinatre. Glumio je sporedne uloge u Sinatrinim filmovima i radio na wi-

76

hovoj produkciji. Na snimawu filma „Ni{ta osim hrabrosti”, 1964. godine na Havajima, tokom jedne pauze u radu, Sinatra je otplivao daleko od obale, gdje su ga ponijele morske struje ~inilo se u sigurnu smrt. Izgledalo je da je slavni glumac, pjeva~ i {ti}enik mafija{kih klanova ve} mrtav, {to su neki novinari, prisutni na licu mjesta ve} javqali redakcijama.

Ali Veqko nije mislio tako, pojurio je poput pravog filmskog heroja brzo plivaju}i prema Frenku Sinatri. Poslije nekog vremena doplivao je do svog prijateqa koji je ve} po~eo da se predaje zlehudoj sudbini.

Veqko je iscrpqenog Sinatru odr`avao na povr{ini sve dok nije stigla spasila~ka slu`ba. Ovo je bila prava medijska bomba.

Veqko je postao junak nacije pa ga je ~ak ameri~ki Crveni krst odlikovao medaqom za hrabrost. ^inilo se da }e ovaj doga|aj dodatno u~vrstiti prijateqstvo izme|u Frenka Sinatre i Veqka [o{e.

Me|utim nedugo poslije ovog doga|aja, wihov prijateqski odnos se raspao.

U jednoj biografiji Frenka Sinatre prona{li smo mi{qewe Veqkovog zemqaka i prijateqa Karla Maldena o tom prekidu: „Mislim da je kraj wihovog prijateqstva po~eo onda kad je Bred spasio Frenka. Frank jednostavno nije podnosio da nekom ne{to duguje. Kada je Frenk ostavio suprugu i namjeravao da o`eni Miju Farou, Bred mu je kazao da ludost `eniti djevojku mla|u trideset godina od sebe koja je ~ak bila mla|a od Frenkove }erke Nensi. Bred nije mogao da {uti, on je bio brutalno iskren. Onda je Frenk poludio i polupao hotelsku sobu u kojo su bili, a Bred je samo iza{ao i otputovao sa snimawa filma.”

Veqko je novinarima, na pitawe o prekidu prijateqstva sa Sinatrom rekao: „Znao sam da je Frenk bolestan ~ovjek u nekim stvarima. Sada je wegova bolest po~ela bitno da uti~e na qude u wegovom okru`ewu.” eqko je ostao u filmskoj industriji sve vi{e zaneV maruju}i glumu a posve}uju}i veliku pa`wu produkciji. Wegov `ivot se sa godinama stabilizovao i tekao mirnijim vodama. Svoje davno obe}awe, da se vi{e ne}e `eniti, pogazio je 1972. godine kada je sklopio brak sa Meri Bogdanovi}, koja je tako|e bila srpskog porijekla.

Za razliku od prethodnog braka koji je bio buran ovaj je bio pun razumjevawa, te je i potrajao do 1992. godine kada je Meri umrla.

Veqko je posjetio zavi~aj svojih roditeqa 1988. godine kada su u Trebiwu snimane scene filma „Tajna manastirske rakije” u kojem je, ve} smo rekli glumio jugoslovenskog ministra Veqka Pantovi}a.

Rot 74-81AAAA:Rot 74-81.qxd

6.2.2015

18:19

Page 4

Veqko [o{o ili Boris Majkl [o{o Milanovi} ili pak Bred Dekster umro je 11. decembra 2002. godine (85. godina) u Rancho Mirage, u Los An|elesu Kalifornija, SAD. Tamo u dalekoj Kaliforniji po~ivaju zemni ostaci na{eg slavnog zemqaka koji je jahao sa „Sedmoricom veli~anstvenih” i nas Hercegovce u~inio jako ponosnim í Autor Rade Liki}

evropskom filmu tokom sedamdesetih. Godine 1974. snimio je „Posledwu `elqu”, jedan od malobrojnih filmova koje je uradio sa Majklom Vinerom.

Wegovi kasniji filmovi nisu bili toliko uspe{ni, ali se i daqe pojavqivao na velikom ekranu sve do 1994. gdine. Umro je 30. avgusta 2003. godine od Alchajmerove bolesti.

Izvor: MOJA HERCEGOVINA

* Sedmorica veli~anstvenih (engl. The Magnificent Seven) je vestern film iz 1960. godine (128 minuta) koji je re`irao Yon Steryes za izdava~ku ku}u United Artists. Glavne uloge igraju: Jul Briner (kao Kris Adams), Ilaj Volak (zloglasni Kalvera), Stiv Makvin (Vin), ^arls Bronson (Bernardo O’ Rajli), Robert Von (Li), Bred Dekster (Hari Lak), Yejms Kobern (Brit), Horst Bu~hols (^iko). Radwa je smeštena u Meksiku gde stanovnici osiromašenog sela anga`uju malobrojnu grupu ameri~kih revolveraša da ih odbrane od velike bande razbojnika. „Sedmorica veli~anstvenih” je u gluma~koj postavi okupila neke od najve}ih holivudskih zvezda svog vremena, i postao je jedan od najpopularnijih vesterna svih vremena i klasi~ni primer ovog `anra.

Tome je doprinos dala i popularna muzi~ka tema Elmera Bernstejna, kasnije koriš}ena u reklamama za Marlboro cigarete.

Još malo o sedmorici veli~anstvenih: Snimqen po ugledu na film Akire Kurosave ,,Sedam samuraja”, filmsko ostvarewe ,,Sedam veli~anstvenih” se i danas smatra jednim od naj~uvenijih vestern filmovima svih vremena.

Film je ostvario veliki uspeh. Posle wega glumci su nastavili svoje karijere. Ali ne svi jednako uspe{no.

ROBERT FRANCIS VON I pre „Sedam veli~anstvenih” Robert Von (22. novembar 1932. godine) je uveliko bio uspe{an pozori{ni, televizijski i filmski glumac nominovan za „Oskara” i nagra|en „Zlatnim globusom”. Reprizirao je svoju ulogu 20 godina kasnije u filmu ,,Bitka iza zvezda”, jo{ jedna adaptacija Kurosavinog filma „Sedam samuraja”.

Von je jedini iz slavne sedmorke koji je jo{ `iv.

YEJMS KOBERN „Sedam veli~anstvenih” je bio prvi vestern film koji je pomogao Yejmsu Kobernu (31. avgust 1928. godine), da postane zvezda {ezdesetih i sedamdesetih. Kasnije se ponovo vinuo u zvezde sa Stiv Mekvinom u „Velikom bekstvu” 1963. godine. Posle ta dva filma nastavio je da re|a uloge opasnih momaka. Tokom osamdesetih godina wegova karijera je bila privremeno zaustavqena zbog bolesti. Naime, slavni glumac je bolovao od reumatoidnog artritisa. Ipak, nastavio je da se pojavquje u reklamama i TV serijama. Vratio se na veliki ekran tokom devedesetih u filmu „Bol” za koji je osvojio „Oskara” za naboqu sporednu mu{ku ulogu. Nastavio je da neumorno radi sve do smrti 18. novembra 2002. godine.

HORST BU^HOLC

JUL BRINER Ruski glumac Jul Briner (ro|en u Vladivostoku, 11. jula 1920. godine), bio je najpoznatiji po svojoj ulozi kraqa Mongkuta u ,,Kraq i ja”. Posle ovog filma Jul Briner se odva`io da tokom celokupne karijere brije glavu.

Ba{ kao i Stiv Mekvin bio je strastveni pu{a~. Umro je 10. oktobra 1985. godine od raka plu}a.

STIV MEKVIN U vreme kada je prikazivan film „Sedam veli~anstvenih” Stiv Mekvin (24. mart 1930. godine) je pretendovao da bude najpla}eniji glumac na svetu.

To se i ostvarilo kada se 1974. godine pojavio u filmu „Pakleni toraw”.

Dva wegova filma imala su premijeru tokom 1980. godine - „Tom Horn” i „Lovac”. Iste godine mu je dijagnostikovan rak. Poku{ao je da to sakrije od javnosti. Umro je nekoliko meseci kasnije, 7. novembra. ^ARLS BRONSON Glumac ro|en 3. novembra 1921. godine je imao skoro 40 godina kada se pojavio u „Sedam veli~anstvenih”. Prethodno je slu`io u Drugom svetskom ratu, a kao glumac se pojavqivao u TV dramama. Postao je jedan od omiqenih glumaca u vestern filmovima, pa ne ~udi {to je zajedno sa Mekvinom i Kobernom zaigrao u filmu „Veliko bekstvo”. Posle toga nastavio je da se pojavquje u ameri~kim TV {ou programima tokom {ezdesetih. Zanimqivo je da je odbio ulogu u filmu „Za {aku dolara” koja je kasnije proslavila Klinta Istvuda. Kasnije postaje veliko ime u

„Sedam veli~anstvenih” je bio tek drugi film gde je nema~ki glumac Horst Bu~holc (4. decembar 1933. godine) igrao na engleskom jeziku, ali je itekako doprinela wegovoj holivudskoj karijeri. Postao je veoma prepoznatqivo lice u Los An|elesu ali je zbog unapred dogovorenog rasporeda snimawa propustio {ansu da se pojavi u filmovima „Pri~a sa zapadne strane” i „Lorens od Arabije”.

I on je odbio ulogu u filmu „Za {aku dolara” i to po savetu svog agenta.

Kasnije je snimio nekoliko nezapa`enih filmskih ostvarewa a pred kraj karijere odigrao je filmsku rolu u „Oskarom” nagra|enom filmu „@ivot je lep”.

Javno je priznao 2000. godine da je biseksualac, i ako je u braku bio 42 godine. Umro je od upale plu}a, 3. marta 2003. u 69. godini í

77

Rot 74-81AAAA:Rot 74-81.qxd

5.2.2015

UTISCI

18:59

Page 5

Dora Zorica Kqaji}

London, Velika Britanija

EKSTRAVAGANTAN SVET V

eli~anstveno prostranstvo Univerzuma treperi u jutarnjoj svetlosti. O pojmovima vezanim za Kosmos uvek sam razmi{ljala na posve ezoteri~an na~in, sve do trenutka kada sam se na{la iznad La Man{a, na letu Beograd - London. To je jedan od najimpresivnijih prizora koji sam imala sre}u da vidim. Ose}anje ushi}enja D`onatana Livingstona Galeba ispunilo je moje bi}e. Lebdim izme|u mekih oblaka, visoko u ru`i vetrova. Blje{tavi odraz Sunca na namre{kanoj vodi tvori nestvarnu sliku. Okean ljulja stotine si}u{nih, {arenih brodova. ^udesno je imati pred sobom tako veliki prostor, hiljade ljudskih sudbina. Utapam svoj mirni let u prozra~no jutro jednog novembarskog dana. „@elite li ne{to da popijete?”- glas stjuardese zaustavlja let D`onatana Livingstona Galeba. Sem njenog osmeha ni{ta se vi{e ne uklapa u impresiju tog trenutka.

Spustiv{i se sa nebeskih visina, moji prvi koraci su bili na londonskom aerodromu Hitrou, kroz neopisivu gu`vu ove najfrekventnije ta~ ke vazdu{nog saobra}aja. Pravi svet u malom. U vla`noj engleskoj svakodnevici, ezoteri~ na arabeska ljudi se beskona~ no uliva i nestaje u urbanoj fizionomiji Londona. To je kosmopolitski grad u kome paralelno traju razli~ ite kulture. One su poput ~ udotvornih egzoti~ nih za~ ina svojih dalekih zemalja, dodale novu aromu Londonu i Engleskoj uop{te. Taj spoj engleskog tradicionalnog i drevnog egzoti~ nog je kao uzro~ no-posledi~ na veza. Nekada su Englezi osvajali daleke prostore, danas ,,daleki prostori” osvajaju Veliku Britaniju. vo je jo{ jedna potvrda onih ~uO desnih (nepisanih) zakonitosti da se suprotnosti privla~e i integri{u na vrlo specifi~an na~in. Posle nekoliko mojih boravaka na londonskom Hitrou, vi{e me nije ~udio prizor da na njemu rade pripadnici svih drugih naroda sveta - osim Engleza.

Beskona~na reka ljudi sa Hitroua se spu{ta lavirintima i pokretnim stepenicama, duboko pod zemlju u ~uveni metro, koji Englezi zovu

78

,,tjube”. Dve krajnosti u jednom danu sa nebeskog leta u podzemni urbani svet. To je svemu dalo ~udesan ose}aj. A onda je ispred mene izronilo niz fascinacija koje su dr`ale moju pa`nju sve do Liverpul ulice.

Mo}ni „podzemni” svet vlizuelno-estetskih putokaza je bio pravo otkrovenje za mene. Ono {to je bivalo klaustrofobi~ni prostor metroa, ovde se intervencijom grafi~kog dizajna, do{lo do povezivanja sa povr{inom i svakodnevnim funkcionisanjem britanske prestonice. Sve {to se odvijalo u Londonu, saznali bi ste putuju}i metroom. Kada je dizajn u pitanju uop{te, Velika Britanija je, izme|u ostalog, pokazala svoj sna`ni tradicionalizam. Dimenzija tradicionalizma u dizajnu uop{te, je u isto vreme njegova velika vrednost, jer izra`ava snagu identiteta jedne zemlje.

Mo`ete li da pomislite na bilo {ta drugo, osim na London, kad vidite crveni dvospratni autobus, crvenu telefonsku govornicu i crveno po{tansko sandu~e? Neprikosnoveni simboli Londona imaju dug vek trajanja i po{tovanja svojih sunarodnika. Svakog od nas bi iznenadio podatak da je sada{nji izgled telefonske govornice rezultat dizajna koji je nastao 1926. godine. Mo`ete li da se setite nekog na{eg sli~nog primera?

omeraju}i te`i{te ovoga puta sa onih svakodnevnih stvari profesionalna znati`elja me je motivisala da o ovome piP {em. Britanci koji tradicionalno i konstantno biraju 100 najboljih u razli~itim oblastima, potvr|uju svoj tradicionalni pristup u o~uvanju sopstvenih vrednosti u svakom segmentu svog postojanja. Tako su u izboru najboljeg dizajna ikada do sada, prva tri mesta zauzeli: 1. mapa londonskog metroa; 2. mali borbeni avion britanske avijacije iz Drugog svetskog rata „Spidfajer”, a na tre}em mestu je zavr{io avion „Konkord”.

Posle putovanja tjubom, izlazim pokretnim stepenicama na Liverpul ulicu. Ki{a je upravo prestala. Trepere oblaci na novembarskom suncu…duboko udi{em vazduh…

D`onatan Livingston Galeb je od neba preko podzemlja pre{ao dalek put. ^ovek na uzici vodi dva hermelina…. ni{ta neobi~no.

Englezi su uvek, i na sebi svojstven na~in, veoma ekstravagantan svet í

Rot 74-81AAAA:Rot 74-81.qxd

7.2.2015

12:44

Page 6

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

50 TE[KIH PITAWA

ZAKOTRQANI TO^AK ROTARI ISTORIJE 1 8 9 Pol Persi Haris bavio se razli~itim zanimawima.

Bio je kauboj, glumac, mornar, prodavac mermera, pa vo}a... A 1905. godine okupio je prijateqe u ^ikagu, Ilinois, da bi im preneo svoju viziju Rotarija. Tada je bio:

Prvi put je usvojen naziv ROTARÙ INTERNATIONAL koji se prvobitno zvao Me|unarodna organizacija Rotari klubova.

Bilo je to: A) 1921. godine B) 1922. godine V) 1925. godine

A) hotelski slu`benik B) advokat V) sudija

2

U San Francisku, 1945. godine, 49 Rotarijanaca pomoglo je u osnivawu:

3

Eti~ki kodeks Rotarijanstva, test ^ETIRI PITAWA, od 24 re~i na engleskom jeziku, sastavio je Rotarijanac Herbert J. Tejlor:

A) Organizacije Ujediwenih nacija B) Me|unarodnog Olimpijskog komiteta V) Me|unarodnog Crvenog krsta

A) 1917.

B) 1927.

V) 1937.

11

A) 1921. godine B) 1932. godine V) 1943. godine

4

10

ROTARI FONDACIJA osnovana je kao fond donacija Rotarija da u~ini dobro svetu. Bilo je to godine:

AVENIJE SLU@EWA su kamen temeqac Rotarske filozofije i osnov oko koga se odvijaju sve aktivnosti jednog Rotari kluba. Postoje ~etiri AVENIJE SLU@EWA. Peta avenija nalazi se u:

5

6

Zvani~na himna Rotarija je prearan`iran mar{ iz uvertire: A) V. A. Mocarta B) J. S. Baha V) L. V. Betovena

A) zamenice B) veznici, predlozi V) imenice, predlog, pridev

7

Sedi{te ROTARI INTERNACIONALE, u zgradi sa 18 spratova i 37.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, nalazi se u:

A) 1. jula B) 1. avgusta V) 15. avgusta

„MALO IMA ONIH KOJI NE PREPOZNAJU DOBRA DELA KOJA SU U^INILI ROTARI KLUBOVI [IROM SLOBODNOG SVETA”, re~i su premijera Velike Britanije: A) Ser Vinstona ^er~ila B) Harolda Makmilana V) Margaret Ta~er

12

Po~etak Rotarijanstva za Srbiju vezan je za godinu: A) 1927.

B) 1928.

V) 1929.

A) ^ikagu B) Wujorku V) Wu Orleansu Pojmovi iz testa ~etiri pitawa ISTINA, PO[TENO, DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO, KORISNO su:

„DOLARI I NEKOLIKO RAZLOGA FINANSIJSKE PRIRODE” pisalo je u naslovu septembarskog broja ~asopisa ,,THE ROTARIAN’’ iz 1913. godine, a odnosilo na odluku, donetu na Konferenciji Rotari klubova u Minesoti, SAD, u avgustu iste godine, kao odgovor na pitawe jednog Rotarijanca za{to rotarijanska godina po~iwe sredinom kalendarske godine:

13

Godine 1912. u Rotariju se osnivaju prvi Distrikti. Osam u SAD, dva u Kanadi, po jedan u Britaniji i Irskoj. Distrikt je u srpskom jeziku: A) titula B) okrug V) dru{tvo

14

DEKLARACIJA ROTARIJANACA u poslovawu i profesijama je usvojena od strane Zakonodavnog ve}a Rotari Internacionala kako bi dala preciznija uputstva za postizawe visokih eti~kih standarda koji se spomiwu u ciqu Rotarija. Bilo je to godine: A) 1929.

B) 1939.

V) 1989.

A) Evanstonu B) Springfildu V) Pitsburgu

79

Rot 74-81AAAA:Rot 74-81.qxd

15

7.2.2015

12:44

Page 7

„DVADESET – TRIDESET” u Kaliforniji, „OKRUGLI STO” u Engleskoj i Irskoj, „APEKS” u Australiji, „UNSERU” u Indiji, „ORBIS” u Latinskoj Americi, „ROTORS” u Evropi, „KRUGOVI POLA HARISA” i „KVADRANT” u SAD, nazivi su Klubova koji su predstavqali bazu priznatog programa Rotarija znanog kao:

^arter proslava Rotari kluba Beograd, u zajedni~koj organizaciji sa Rotari klubom Zagreb, odr`ana je na Vidovdan, 28. juna (do 30. juna) 1929. godine na: A) Plitvi~kim jezerima B) Pali}u V) Vlasinskom jezeru

17

Na zvani~noj zastavi Rotarija koja je usvojena na Konferenciji u ameri~kom gradu Dalasu 1929. godine, nalazi se amblem u zlatnoj boji. Koje je boje zastava Rotarija?

A) bele B) plave V) plavo – zlatne

18

U svojoj istoriji, Rotari klub Beograd u dokumentima Rotarija upisan je u razli~itim distriktima.

Wih je ukupno: A) pet B) {est V) osam

20

19

Rotarijanci se pridr`avaju ~etiri osnovna principa da bi ostvarili ideal visokih eti~kih standarda i slu`ewa. To su: ciq Rotarija, princip klasifikacije, test ^etiri pitawa i Avenije slu`ewa kojih ima:

Stipendiju Pol Haris, Rotari Fondacija pokrenula je u znak se}awa na svog osniva~a, a dodequje se kao priznawe onima koji su doprineli humanitarnim i obrazovnim programima Fondacije, svojim radom u Klubu koji je „iznad onoga {to bi se smatralo obi~nim”. Bilo je to godine:

Rotari klub San Antonio, Teksas, SAD, ima najvi{e ~lanova (podatak je od 1. jula 2003. godine): A) 229 B) 429 V) 729

80

[ta u Rotariju ozna~ava skra}enica RCC:

23 25

26

27

Na koliko zona je podeqen ROTARI INTERNACIONAL: A) 28 B) 34 V) 44

28

Kako se zove prvi Rotarijanski sajber klub:

A) RotarÚ Club One, District 5450 B) RotarÚ Club International, Zone 20 V) RotarÚ Club Serbia, District 2483

30

Najju`niji Rotari klub u Srbiji je: A) RK Pirot B) RK Leskovac V) RK Vrawe

32

Kako Rotarijanac mo`e da postane ~lan Rotari Fondacije:

A) pla}awem ~lanarine B) nov~anim poklonom V) birawem na tu funkciju u svom Rotari klubu

A) slu`ewe kroz koristan rad ~lanova Rotari kluba B) rad na projektu ~lanova Rotari i Rotarakt kluba V) grupa qudi koji nisu Rotarijanci, a koji se bave dru{tveno korisnim radom i koje sponzori{e neki Rotari klub

A) ~etiri B) pet V) {est

A) 1927.

B) 1937.

V) 1957.

21

A) The Rotarian B) RotarÚ NeÞ Basket V) RotarÚ NeÞ Magazin

24

A) Inner Ýheel B) Rotarakt V) Priakt

16

22

Kako se nazivaju Rotarijanske nedeqne novine:

Kako se naziva kwiga koja se {tampa svake godine, a koja sadr`i imena, mesta i vreme sastajawa Rotari klubova u svetu: A) imenik predsednika Kluba B) oficijelni adresar V) klupski dnevnik Da li Rotarijanac mora biti predsednik Rotari kluba da bi postao guverner Distrikta: A) da B) ne mora V) preporu~uje se

29

Koje su zvani~ne boje ROTARI INTERNACIONALA: A) bela i plava B) plava i `uta V) kraqevskoplava i zlatna

31

[ta je Polio Plus i kada je osnovan?

^ija ideja je dovela do osnivawa Rotari fondacije:

A) Pol Haris (Paul Harris) B) ^arls Peri (Charles PerrÚ) V) Arch C. Klumph

33

Koje godine je osmi{qen to~ak kao znak Rotari Internacionale: A) 1905.

B) 1912.

V) 1927.

Rot 74-81AAAA:Rot 74-81.qxd

34 36 37

[ta je u Rotari Internacionali Permanentni fond Rotari fondacije?

[ta je RÙLA? Koji je pribli`an broj Rotari klubova u svetu:

7.2.2015

12:44

Page 8

Koju sumu je Rotari fondacija obezbedila u humanitarne i obrazovne svrhe od svog osnivawa:

35

48

Koji je Rotari klub u svetu prvi po~eo sa odr`avawem sastanaka svake nedeqe?

A) 550 miliona dolara B) 1,1 milijarda dolara V) 3 milijarde dolara

49

Kada je osnovan Rotarakt?

38

[ta je SHARE sistem?

50

A)14.000 B) 31.000 V) 45.000

39

Rotari klub Novi Sad je od 1995. godine kumovski klub Rotari kluba Beograd. U prevodu na engleski jezik naziv grada Novog Sada bi pravilno glasio:

Da li u Srbiji postoji INNER ÝHELL (unutra{wi to~ak) klub?

50 LAKIH ODGOVORA NA STRANI 102

A) NeÞ NoÞ B) NeÞ Garden V) NeÞ SitÚ

40

Rotarijanci koji dele zajedni~ke interese u smislu rekreacije, profesije i zdravqa formirali su u svetu do sada vi{e od 75 grupa. Kako se ovakve grupe nazivaju?

41 42

[ta je u Rotariju program omladinske razmene?

U koje svrhe se mogu koristiti sredstva iz RotarÚ District Designated Fund (DDF)?

44

Koji je bio prvi program Rotari fondacije?

46 47

[ta je Interota?

[ta je ROTARÙ NEÝS BASKET?

43

[ta u Rotariju ozna~ava skra}enica NID?

45

Od koliko se ~lanova uobi~ajeno sastoji GSE (Group StudÚ EØchange) tim?

U @IVOTU POSTOJE STVARI KOJE SE NE MOGU VRATITI Devojka je ~ekala avion u ~ekaonici jednog velikog aerodroma. Po{to je trebala dugo ~ekati, odlu~ila je da kupi kwigu kako bi joj vreme brze pro{lo. Uz kwigu kupila je i paketi} keksa.

Sela je u VIP ~ekaonicu kako je niko ne bi uznemiravao. Kraj we je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je ~itao novine. Kad je ona po~ela uzimati keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se {okirala, ali ni{ta nije rekla i nastavila je ~itati kwigu. U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da samo imam malo vi{e hrabrosti, do sada bih ga ve} udarila ...

Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, ~ovek pored we, ne obaziraju}i se ni na {ta, uzimao je isto tako jedan. Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: ba{ me zanima {ta }e sada napraviti! ^ovek uze posledwi i podeli ga na dvoje!

Ovo je zaista previ{e, pomisli devojka, {okirana uzme svoje stvari, kwigu, torbu i ode prema izlazu iz ~ekaonice. Kada se ose}ala malo boqe, nakon {to ju je pro{la qutwa, sela je na mesto gde nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neprijatne doga|aje. Zatvori kwigu i otvori torbu da je ubaci u wu.

U tom trenutku ugleda paketi} keksa jo{ uvek netaknut.

Postide se kao kradqivac i tek tada shvati da je keks, isti kao wen, bio od gospodina koji je sedeo pored we, ali koji je, bez {okirawa, nervoze ili prepotencije, podelio i svoj posledwi komad sa wom, sasvim suprotno od we, kojoj su bili povre|eni ponos i ose}aji.

U `ivotu postoje stvari koje se ne mogu vratiti: Kamen kada je ba~en!

Re~ nakon {to je re~ena!

81

BROJ 37-38, STR. 36, 37, 38 i 39,

Rot 82-85:Rot 82-85.qxd

82 2

5.2.2015

19:04

Page 1

Rot 82-85:Rot 82-85.qxd

5.2.2015

19:05

Page 2

83 3

BROJ 37-38, STR. 36, 37, 38 i 39,

Rot 82-85:Rot 82-85.qxd

84

5.2.2015

19:08

Page 3

Rot 82-85:Rot 82-85.qxd

5.2.2015

19:05

Page 4

MIRIS BELOG GRADA

Rade [erbed`ija Ro|en u mestu Buni} kod Korenice u Hrvatskoj, 27. jul 1946. godine.

GENERACIJI POLETA * (na strani 2.)

USPAVANKA ZA LUCIJU IZGU@VANA NOV^ANICA Govornik je po~eo svoje predavawe tako {to je podigao nov~anicu od 100 evra u vis.

U prostoriji je bilo oko 200 qudi.

Pitao je: - ,,Ko `eli ovu nov~anicu?”

Sve ruke su se podigle. Nastavio je: ,,Ovih 100 evra da}u nekome od vas, ali najpre }u jo{ ne{to uraditi.”

Zgu`vao je nov~anicu. Potom je upitao: ,,Da li je jo{ uvek `elite?”

Sve ruke su bile i daqe u vazduhu. Zatim je nastavio: ,,A kad napravim ovo?” Bacio je nov~anicu na pod i cipelama je utrqao u prqavi pod.

Podigao je nov~anicu. Bila je zgu`vana i skroz prqava. ,,Dobro, ko je jo{ uvek `eli?”, upitao je.

Jo{ uvek su sve ruke bile podignute.

Onda je rekao: ,,Dragi prijateqi, upravo smo nau~ili jednu vrlo vrednu lekciju. [ta god da sam uradio sa ovom nov~anicom, vi ste je hteli i daqe, jer ni u jednom trenutku nije izgubila na vrednosti. U svakom trenutku je vredela 100 evra. ^esto nam se dogodi u `ivotu da nas neko odgurne od sebe, da padnemo nisko, da se ose}amo kao izgu`vani i ba~eni u blato. To su ~iwenice iz svakodnevnog `ivota. Ponekad se ose}amo kao da ne vredimo ni{ta.

Bez obzira {ta nam se dogodilo u `ivotu, ili }e se tek dogoditi, mi nikada ne}emo izgubiti na vrednosti. Bili prqavi ili ~isti, izgu`vani ili ispeglani, mi smo i daqe neprocewivi za sve one koji nas vole najvi{e na svetu. Na{i `ivoti se ne vrednuju prema onome {ta radimo ili koga poznajemo, ve} prema onome {to jesmo. Mi smo ne{to posebno, ne zaboravimo to.

Brojimo svoje uspehe, a ne probleme i brige. Nemojmo nikada oklevati probati ne{to novo.

I sasvim, na kraju - jednostavni qudi su sagradili Nojevu barku, a stru~waci Titanik!’’ í

Andrej je zadnji put pri{ao rijeci skinuo {e{ir cipele izuo i iz d`epova povadio sve ~arolije no` na sklapanje {arene marame {to se iz crnog {e{ira izvla~e ~a{u s duplim dnom uvezane karte gumenog mi{a kameru za slikanje filma njezinu sliku i dva bela goluba Onda se okrenuo prema Beogradu i rekao: „Bijeli grade vra}am tvome vjetru i kamenu tvome tvome zraku i ljudima tvojim ma{tu i ~arolije koje im jedne no}i netko pokrade Bacam ih u vodu da plivaju Savom i da ih neki novi ~arobnjaci izvla~e iz rukava Ja umorne ruke prepu{tam ni{tavilu”.

Onda je do pasa u rijeku zagazio i jo{ je rekao: „Obi~no svr{imo na nekoj splavi na Savi van trika pa ~ekamo da nas vrijeme napokon ostvari umrijet }emo svi k’o ma|ioni~ari”.

85

Rot 86-89:Rot 86-89.qxd

7.2.2015

11:01

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

ZLATIBOR

BOGA MOLE]I DA NE NESTANE ^AROLIJA tara kineska poslovica ka`e da ne treba suviše gleS dati u lepu stvar jer bi ona mogla da nestane. Nešto u `ivotu ipak vaqa rizikovati. U ovom najlepšem delu Srbije ~ovek ne mo`e da skine pogled sa ~arolije smaragdnog mora, sve mole}i Boga da ne nestane odjednom.

Uz ime Zlatibora, jednog od najturisti~kijih, a sada i mondenskih odmorišta tokom ~itave godine, neodvojiva su imena Starog sela - koje krase reskonstruisano srpsko selo u kojem danas odsedaju brojni turisti i Sirogojno. U wemu fenomen „slika koje hodaju”; kako je ovdašwe yempere nazvao jedan italijanski novinar; mantila, kapa i rukavica, traje ~etrdeset godina. Vredne ruke pletiqa ispunile su ne male zahteve najzna~ajnijih modnih metropola i odavde su yemperi „poleteli” u svet - put Rima, Milana, Amsterdama, Pariza, do Toronta, Amerike i Japana.

POGLEDAJ VISOKO !

UDAHNI DUBOKO! OVO JE ZLATIBOR !

Zlatibor blago zaobqenih visova, sa najvišim vrhom Tornikom (1.496 metara) nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, na 238 kilometara od Beograda.

Na visini od hiqadu metara na najlepšem šumovitom delu visoravni zvanom Palisad, nalaze se turisti~ki planinski centar Zlatibor i specijalni zavod za prevenciju, le~ewe i rehabilitaciju oboqewa tireoidne `lezde „Zlatibor”, poznat i kao „^igota”.

Klima Zlatibora ima odlike umereno-kontinentalne i subplaninske.

Leta su umereno topla, a zime umereno hladne. Jesen je toplija od prole}a, obla~nost umerena. Ima prose~no 95 sne`nih dana u godini. Sne`ni pokriva~ dosti`e debqinu od 60 cm, pa su pogodni uslovi za zimske sportove.

Zbog umerene klime Zlatibor je od davnina poznat kao planina pogodna za odmor, oporavak i le~ewe. U prirodne

86 2

Rot 86-89:Rot 86-89.qxd

7.2.2015

11:01

Page 2

lekovite ~inioce ubrajaju se veoma ~ist i suv vazduh, nizak vazdušni pritisak i bogato ultraqubi~asto zra~ewe.

Medicinske indikacije: Oboqewa tiroidne `lezde.

Oboqewa koja su vezana za ili su nastala kao posledica oboqewa tiroidne `lezde - kardio vaskularni poreme}aj, metaboli~ki poreme}aj, poreme}aj digestivnog trakta, pseudoneurasteni~ni sindrom...

Medicinski stru~waci preporu~uju Zlatibor pre svega onima koji imaju oboqewa tiroidne zlezde, a takoðe i iscrpqenim i nervno prenapregnutim osobama, malokrvnima, asmati~arima i onima koji imaju bla`a sr~ana oboqewa.

Najbitnije je da boravak u specifi~nim klimatskim uslovima Zlatibora bude što du`i, što veoma efektno deluje na obolele osobe, kao i u ciqu prevencije i rehabilitacije.

Sa svojim livadama, nepreglednim pašwacima, ~etinarskim šumama, sa svojim Vodama, Ribnicom, Vodicama, Palisadom, Sirogojnom, ^igotom i Tornikom, sa crkvama, brvnarama iz prošlog veka, etno selom i ~uvenim Sirogojno yemperima Zlatibor je prava lepotica meðu planinama Srbije.

Zahvaquju}i izvanrednim klimatskim uslovima, harmoni~nom odnosu meðu pošumqenim predelima i prostranim livadama, prekrivenih `ivopisnim biqem, potoMe}avnik cima, nezagaðenom vazduhu, zdravoj i ~istoj vodi, velikom broju sun~anih dana, srda~nosti doma}ina, prelepim skijaškim terenima, karakteristi~nim vazdušnim strujawima (kontinentalnim i mediteranskim), svojoj pogodnoj nadmorskoj visini, predivnim pejsa`ima Zlatibor se razvio u ~uveno letwe i zimsko turisti~ko mesto sa najdu`om turisti~kom tradicijom meðu planinama u Srbiji.

Svojim posetiocima Zlatibor pru`a optimalne uslove za oporavak, odmor i rekreaciju, leti i zimi, kroz široku paletu rekreativnog, sportskog, lovnog, zdravstvenog, estetskog i kongresnog turizma.

Prema zvani~nim podacima TO Zlatibor sadašwi kapacitet turisti~kih objekata broji 7.500 kategorisanih le`ajeva, od ~ega preko 4.500 u hotelima i odmaralištima i oko 3.000 le`ajeva u privatnom smeštaju.

Prose~na nadmorska visina od hiqadu metara i više od 2.000 sun~anih sati godišwe Zlatiboru kao svojevrsnoj vazdušnoj bawi; leti oaza mira i ~istog vazduha, a zimi smu~arski centar; doneli su ovoj planini epitet najpose}enijeg planinsko-turisti~kog mesta kod nas. Zato i ne ~udi što godišwe oko dvesta hiqada posetilaca ostvare oko milion no}ewa na Zlatiboru. „ Dal’ ga breza na vetru ispisa, il sa zvezdom u septembru pade, il’ ga narcis smisli od mirisa ?

Zlatibore, ko ti ime dade ?”

(Stihovi Mihaila ^upovi}a)

Ime Zlatibora se razli~ito tuma~i.

Jedni govore da mu ime poti~e otuda što su nekadašwi proizvoða~i lu~a i katrana, koji su dobijani od belog bora, govorili: „Zlatan je ovaj bor”.

Od tih borova ostao je samo jedan primerak; u selu Negbini, kome je dato nau~no ime PINUS SILVESTRIS VARIEGATA ZLATIBORICA, po in`eweru Omanovi}u.

Drugi tvrde da je ime nastalo od zlatno - `ute boje kore naro~ite šišarke belog bora, a tre}i da je od najve}eg zna~aja bio zlatno – `uti izgled pašwaka i livada na ovoj prostranoj visoravni, krajem leta kada trava svene i po`uti pod uticajem smawenih koli~ina padavina i dugotrajnog dejstva sun~evog zra~ewa.

Pu~e zora iznad Zlatibora U pisanim dokumentima zabele`eno je da su qudi odmora i leka tra`ili na Zlatiboru, u ovim šumama, još u 18. veku, o~arani zlatiborskim miomirisom.

Prvi poznati turista je bio izvesni sarajevski trgovac Hayi Nikola Selak koji je 1750. godine sagradio kolibu na Vodicama, u kojoj }e provoditi leto. Za wim sti`u iz U`ica i drugi, mahom bogati trgovci stokom, da bi sredinom 19. veka ovde nekoliko dana boravio i knez Miloš Obrenovi}, u drvenom letwikovcu svoga prijateqa, serdara Jovana Mici}a.

Pri~a o blagodetima Zlatibora je stigla i do kraqevske porodice pa kraq Aleksandar Obrenovi} odlu~i da poseti ovaj kraj i sti`e na Kulaševac.

Prvi dan po Preobra`ewu, 1893. godine, okupi se ovde silan svet `eqan da opštenaSirogojno rodnim veseqem pozdravi svog kraqa.

Mnogi zapisi potvrðuju da je to po svemu bio izuzetan dogaðaj. Suverenu je bio prireðen do~ek koji se pamti.

U ime Zlatiboraca, predsednik ~ajetinske Opštine Petar Mici} odr`a zdravicu i zamoli vladara da dopusti da se voda Kulaševac od tada zove „Kraqeva Voda” te da taj nepresušni izvor bude ve~iti spomen dolaska kraqevog na Zlatibor.

U nameri da na prigodan na~in obele`i svoj boravak Aleksandar je iste godine izvdojio novac da se u tadašwem nasequ Kulaševac podigne ~esma.

87 3

Rot 86-89:Rot 86-89.qxd

7.2.2015

11:02

Page 3

Sirogojno

Zlatiborci to i uradiše, zapisuju}i iznad hladne vode: „Kraq Aleksandar I, 20. avgusta 1893. godine.”

Od tada po~iwe da raste interesovawe za odmor na ovoj planini, a mudri Zlatiborci su iskoristili i dolazak na Zlatibor kraqa Petra Prvog Karaðorðevi}a, 1908. godine. Uz wegov blagoslov dobijen je kredit ii podignut za tadašwe prilike moderan hotel „Kraqeve vode” – koji }e vremenom dobiti ime „Srbija”, vila „^igota” i pekara.

Po~etkom prošlog veka tu je bilo samo nekoliko privatnih vila uglavnom imu}nijih U`i~ana, a 1908. godine je sagraðen i prvi hotel.

Godine 1931. Kraqeva Voda, današwe naseqe Zlatibor je dobila vodovod tako što je voda sa ~esme Durkovac i ~esme koju je podigao kraq Aleksandar pumpama izvedena u rezervoar.

Pored Durkovca i Kraqeve Vode najzdravije i najhladnije su: Hajdu~ka ~esma i Hajdu~ica u Murtenici, Zaugline pod ^igotom, Jovanova voda u Alinom Potoku, Duwi}a vrelo u Stublu, Paši}a vrelo u ^ajetini, Oko, Durovi}a ~esma na Torniku, ]irovica ~esma u Musvetama, Bukvica vrelo u Zovi i Stublina na Vrawevini.

Posle 1927. godine, otvarawem autobuske linije U`ice - Kraqeva Voda, po~elo se sa izgradwom novih vila, restorana i gostionica sa sobama za izdavawe turistima.

Uporedo sa Kraqevim Vodama razvijao se i Palisad, gde su objekte uglavnom gradili Beograðani.

Turizam – bur`oaska navika Zanimqiv je i podatak, da je 1939. godine 1.960 doma}ih i stranih gostiju boravilo na Zlatiboru. Do Drugog svetskog rata bila su sagraðena 34 turisti~ka objekta za odmor i oporavak.

Rat je zaustavio razvoj a posle još jedne vojne, pošto je turizam smatran bur`oaskom navikom iz prelepog naseqa Rubnica, u kome su nekada letovali i Englezi, odneto je više drvenih zgrada za smeštaj turista, da bi bile pretvorene u ov~arnike. I pored toga nije opala marqivost Zlatiboraca. I zato, u blagodetima zlatiborskih lepota, koje su ga promovisale i u šampiona jugoslovenskog turizma, u`ivale su a to ~ine i danas stotine hilada gostiju godišwe.

Slike koje hodaju Sirogojno, fenomen koji traje ve} više decenija „slikama koje hodaju”; kako svojevremeno yempere nazva jedan italijanski novinar; i danas pronosi širom sveta ime ove planine i qudi.

Muzej narodnog graditeqstva „Staro selo” nalazi se u Sirogojnu, 20 kilometara ju`no od U`ica. Osnovan je

88

1980. godine i na otvorenom prostoru prikazuje arhitekturu, unutrašwe ureðewe zgrada, na~in privreðivawa i organizaciju porodi~nog `ivota qudi brdsko-planinskih predela Zlatibora, ali i jugozapadne Srbije i šumovitih predela dinarske oblasti.

Sve zgrade prenete su iz okolnih zlatiborskih sela i opremqene, kao i dvorišta, autenti~nim poku}stvom, oruðima i alatima. „Staro selo” obuhvata oko ~etrdeset objekata sagraðenih od drveta. ^ine ga dve oku}nice, dvorišta sa stambenim i privrednim objektima. U oku}nicama se nalazi po jedna zlatiborska dvodelna ku}a brvnara sa visokim, ~etvoroslivnim krovom, pokrivenim šindrom.

Uz ku}u su vajati, u kojima su stanovali mlaði parovi porodi~ne zajednice. Doma}instva imaju mlekar, ambar, košsalaš za kukuruz, ka~aru sa kazanom za pe~ewe rakije, a po jedno hlebnu pe}, p~eliwak i sušionicu za šqive. Staje za stoku sagraðene su izdvojeno od osnovnog dvorišta.

Na šumskom proplanku, odvojen zasadom borova, podignut je letwi sto~arski stan, sa dve kolibe, odnosno ku}e, znatno mawih dimenzija i sa mawe opreme, rekonstruisanom kula~om (sto~arski stan kupastog oblika) i ku}erom, pokretnom ku}icom sa krevetom na saonicama za ~obanina, da bi mogao uvek biti pored stada ovaca.

U sastavu muzejskog prostora su i seoska crkva brvnara posve}ena Svetim Petru i Pavlu (sagraðena 1821. godine) i staro seosko grobqe na kojem je sahrawen i majstor fotografije, fotoreporter „Politike” Petar Otoranov, koji je ovekove~io ovu planinu.

U ciqu o`ivqavawa celine, deo objekata dobio je novu namenu, kao što su radionice za izradu predmeta zanatske raPetra Otoranova dinosti, prodavnice suve- Grob u Sirogojnu nira i objekti za smeštaj gostiju.

Ovde se još uvek ~uju zvuci poto~ara, koje mequ brašno i produ`avaju tradiciju spravqawa ka~amaka od belog kukuruznog brašna. Po selima doma}ice spravqaju najukusniji sir i kajmak.

U Ma~katu se prave najboqe pršute i suve kobasice, a dobro jagwe}e pe~ewe mo`ete pojesti u bilo kojoj pe~ewari ili kafani.

Nemojte oti}i sa Zlatibora dok ne probate zlatiborski specijalitet „komplet lepiwu”!

Za pravqewe „Komplet lepiwe” potrebno je: 1 lepiwa, 1 jaje, 1 supena kašika starog zlatiborskog kajmaka, 5 supenih kašika pretopa - saft od jagwe}eg i prase}eg pe~ewa - mo`ete ga na}i u svakoj pe~ewari ).

Odsecite gorwu tre}inu lepiwe. Dowi deo prema`ite kajmakom. Umutite jaje i prelijte ga preko kajmaka. Utisnite ga malo u lepiwu. Stavite u zagrejanu pe}nicu i pecite 10 minuta. Kad izvadite lepiwu, prelijte je zagrejanim pretopom.

Crkve i crkvine Na Zlatiboru su graðene i karakteristi~ne crkve - brvnare, od kojih se sa~uvane nalaze u Dobroselici i Jablanici. U mnogim Zlatiborskim selima postoje mesta zvana „crkvi-

7.2.2015

11:02

Page 4

ne”, gde su po predawu, postojale drvene crkvice. Smatra se da su neke zapalili Turci u doba Prvog srpskog ustanka kao u Mokroj Gori i Ku~anima, dok su druge pre`ivele tursku vladavinu ali su podlegle zubu vremena.

Novijeg datuma su crkve u Sirogojnu, ^ajetini, Qubišu, Ma~katu, Negbini i Šqivovici.

U izgradwi je crkva Preobra`ewa Gospodweg, na Zlatiboru, a gradi se iskqu~ivo od dobrotvornih priloga.

Šarganska osmica

Gosti manifestacije su kulturno - umetni~ka društva Srba iz dijaspore koja izvode obi~ajne pesme i igre.

Svake godine krajem februara, Zlatibor je doma}in lovcima iz zemqe i sveta. ^uvena „hajka na vukove” odr`ala se ve} 18, a „Sabor lovaca” 10 puta.

Ovde se lovci takmi~e u gaðawu pokretne i nepokretne siluete vuka i u gaðawu glinenih golubova, a sre}niku koji je u hajci pucao na vuka, i još pogodio sledi i vredna nagrada.

Da se ne zaboravi!

Jedna od najlepših `elezni~kih trasa na svetu do 1974. godine prolazila je Mokrom Gorom. A ~itave tri decenije pre no što }e „]ira” krenuti Šarganom, Mitar Tarabi}, poznati kremanski prorok, predvideo je „da }e kroz cigansko padalište pro}i gvozdeni put sa gvozdenim ogwenim kolima koja }e uvek sama zastajati na mjestu ðe su sad evo ciganske ~erge” - radi se o delu Kremana.

Pruga uskog koloseka je Beograd povezivala sa Sarajevom. Pedeset godina je ova pruga otvarala vrata u svet Mokroj Gori.

Parwa~a se probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke izmeðu Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobi~nu putawu u vidu broja 8. U svetu jedinstvenom osmicom, spletom tunela i mostova, vešto je savladana visinska razlika od 300 metara od Mokre Gore do Šargana.

Prolaze}i trasom ~uvene osmice dugom 13,5 kilometara putniku je bilo gotovo nemogu}e da odgonetne kojim je pravcem prošao voz i kuda tek treba da proðe. I kao što se po proro~anstvu ~uvenog kremanskog proroka Tarabi}a izgradila pruga tako je i ugašena. „Gvozdena kola i gvozdeni put” kako je govorio Tarabi}, „nesta}e ali }e opet do}i vreme kada }e qudi obnoviti taj gvozdeni put kojim }e qudi i}i radi odmora, zabave i u`ivancije”.

I doðe to vreme, i obistiniše se re~i proroka Tarabi}a. ^uvena šarganska osmica ponovo o`ivqava kao turisti~ka atrakcija. Prvi turisti iz zemqe i sveta ve} u`ivaju u idealnom spoju nedirnute prirode i dahu starih vremena...

Belezi Zlatibora Meðunarodni festival ekološkog, turisti~kog i sportskog filma, poznatiji kao „MEFEST”, odr`ava se krajem avgusta, a prate ga brojni uva`eni gosti i novinari iz sveta. Ništa mawe zna~ajan nije „Sabor truba~a” sa smotrom narodnog stvaralaštva Srbije, najpose}enija

Qudi u ovom kraju su veoma duhoviti. I mnogo toga ne samo da pamte ve} i prepri~avaju i zapisuju.

Evo zato i jedne zabele`ene anegdote: „Došao prota Milan Smiqani} iz Beograda na Zlatibor, baš u vreme, kad su zlatiborski sreski rukovodioci imali jedan veliki problem. Naime, seqaci su odbijali da

Vodopad u Gostiqu

Snimio Hayi Du{an Glu{ac

Rot 86-89:Rot 86-89.qxd

plate godišwu taksu za dr`awe pasa, koja je iznosila trista dinara. Prota je bio prisutan na zboru u Qubišu, pa je u jednom trenutku i on pokušao da objasni svojim zemqacima, da taksa nije velika. Zlatiborci se, meðutim nikako nisu mirili sa novozavedenom globom. U jeku naj`eš}e diskusije oglasi se Ilija Smiqani}: - Ma, qudi moji, kako mnogo trista dinara, da ti paš~e laje cele godine!

Ja lano samo jednom i, kao što znate, vlast me osudi na šest meseci zatvora i još pet hiqada u gotovom.”

Snimio Hayi Du{an Glu{ac

Popov kolac Pri~a se`e do u vreme Turaka kada je jedan seqak vodio spor sa zlatiborskim agom zbog wive. Kako spor godinama nije razrešavan seqak ko seqak zaputio se u`i~kom paši.

Dobri paša tada odlu~i da spor razreši na licu mesta u prisustvu svedoka, meðu kojima je bio i jedan sveštenik.

Kako je ~uo o kojem dobru }e se zabaviti pop je prolaze}i pored ku}e seqaka sakupio zemqu iz dvorišta i wome napunio ~izme. Neki pozvani svedoci izjaviše kako zemqa pripada agi, a drugi seqaku. I, tako je odluka da presudi pala u zadatak popu. Pop istupi, prekrsti ruke i re~e: „^estiti pašo, tako mi Boga i `ivota moga, zemqa na kojoj stojim pripada ovom siromahu.” i pokaza put seqaka.

Paša, zadovoqen zakletvom oprosti seqaku.

Ne lezi vra`e, Turci saznaše prevaru i dovedoše popa na zemqu na kojoj se zakleo. Tu ga osudiše i nabiše na kolac.

Narod u spomen na svešenikovo delo mestu tada dade ime Popov kolac i ono ostade do ovih dana.

Jezero

manifestacija na Zlatiboru; koji krajem jula okupqa orkestre, peva~e grupe i kulturno - umetni~ka društva koja neguju izvorno narodno stvaralaštvo i ~uvaju od zaborava folklor i etno kulturu.

Uspomene za poneti sa Zlatibora Kada ste na Zlatiboru odvojte vremena i za odlazak do Stubla gde je na Uvcu otkriveno mesto nekadašweg istoimenog manastira, a mo`da i crkve Jawe o kojoj se peva u

89

Rot 86-89:Rot 86-89.qxd

7.2.2015

11:03

Page 5

UMESTO VAS [ETAO LUKA MIJATOVI] narodnim pesmama. Manastir Uvac je po predawu ta crkva Jawa, kojoj po bogatstvu nije bilo ravne. Iznad kotline na Orli}u i Orahovici manastir je posedovao bujne pašwake na kojima su pasla manastirska stada. Odatle je mleko ~unovima prenošeno u manastir, a kanali u kojima su ~unovi bili smešteni još uvek se raspoznaju.

Zahvaquju}i istra`ivawima i radu Narodnog muzeja iz U`ica vaspostavqen je manastir Uvac i sagraðeni su i osveštani crkva i konak.

Od starih bogomoqa na Zlatiboru treba pomenuti i crkvu u Beloj Reci, neobi~no malih dimenzija, jednobrodnu i sa svega jednim kubetom.

Nekako ~udnovato ose}ate se i u Stopi}a pe}ini, re~noj pe}ini kroz koju proti~e Trnavski potok, koja se sastoji od 3 speleološka i hidrološka horizonta. Duga je gotovo 1692 metra. Ulaz u pe}inu se nalazi na 711 metara nadmorske visine. Impresivan je: 30 - 40 metara širok i 18 metara visok!

Kako je klima u pe}ini pod uticajem spoqašwe klime zimi je u woj hladno, a leti toplo!

Kraqeva ~esma

Pe}inu ~ine: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Re~ni kanal. Turisti~ki deo pe}ine nije bogat pe}inskim ukrasima ali ima nekoliko atraktivnih elemenata: prostrani ulaz, dugure - otvori na tavanici, siparska kupa „Pse}e grobqe”, vodopad „Izvor `ivota” i pre svega niz bigrenih kada najve}ih i najdubqih od svih pe}ina u Srbiji.

I, ne zaboravite da u hladnim zimskim ili prelepim letwim danima kupite kesicu lekovitog zlatiborskog ~aja - uz savet.

Dobi}ete ga kod Pokretnog `buna koga }ete naj~eš}e sresti kod jezera, ispred Pošte. Posle toga navratite u „Trem” kod Ðorða, na pala~inke i najlepši espreso sa cimetom, popijte uz to ~ašu hladne zlatiborske vode i zalijte rakijom od kleke, divqe jabuke ili kruške i potom pogledajte visoko, udahnite duboko i ponesite miris Zlatibora sa sobom! í

90

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

6.2.2015

20:21

Page 1

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

6.2.2015

20:13

Page 2

SPECIJALNO ZA Ivica J. Savi} Rotari klub Leskovac POVODOM DESETOGODIŠWICE JAVNOG ZASTUPAWA IDEJE O PLOVNOM PUTU DUNAV-MORAVA-VARDAR-EGEJSKO MORE

LEPA STVAR, NEMA ŠTA …Kad je Tika Šqati išeja za Beograd, da gleda trambelaji, ono neje išaja za toj, vodija ga tatko da vidi kako Dunav zaripuje Savu... vim stihovima Radeta Jovi}a, kwi`evnika leskova~O kog i srbskog, i za `ivota po~asnog ~lana Rotari kluba Leskovca, gledao sam pre deset godina da odobrovoqim svoje beogradske prijateqe u Rotariju na po~etku svakog predavawa o gore pomenutoj velikoj ideji, ne bi li im odagnao sumwu da sam „luði” nego što me bije glas. „Luði” obi~no ne prave šale, posebno ne na svoj ra~un. „Kontraverznost” teme, prestoni~ka rezervisanost („nije ovo Francuska pa da sve lepe stvari dolaze u Pariz iz provincije, kao Sena”) tra`ili su ^udo da se pri~a sasluša i podr`i. Priznajem, ni onaj kome sam pred Bogom bio `irant da je podoban za brak (uprkos reputaciji), i sa kojim redovno zatvaram u sitne sate sve Rotarske proslave (što nije ništa mawe zna~ajna funkcija od kumovske,

Pogled na „Plovni put” sa splava negde izmeðu uš}a Vlasine i uš}a Veternice u Ju`nu Moravu (autor teksta sa mlaðom }erkom Vedranom i wenim suprugom Voinom, koji trenutno u Trondhajmu zagovaraju ideju da }e Norve`anima i susedima Suec biti bli`i ~ak 1000km!)

mada nas se na toj funkciji zdravo omasovilo), podr`ao me je zato što nije mogao da izvrda uprkos ~iwenici da je advokat. I dok dlanom o dlan - proðe deset godina! ije ovo prilika da svodimo ra~une, ali jeste da se N malo osvrnemo. Povod za javno zastupawe pomenute ideje bila je proslava 100 godina Rotarija. Mi iz Leskovca, budu}i u `arištu svih mogu}ih problema koji mogu da snaðu jednu lokalnu zajednicu, a baštine}i nadaleko ~uveni preduzetni~ki duh, predano i postojano krenuli smo u ono što se tada zvalo društvena mobilizacija. Ništa prirodnije nije bilo nego da iskustva ste~ena tokom kampawe iskorewivawa de~je paralize iskoristimo. Što bi nas, ina~e, bio glas da „s male~ke pare yumbus pra’imo”? Poslovi~na Rotarska podrška nije izostala uprkos po~etnih rezervi. Pri~a je sa sastanaka klubova krenula svuda tamo gde su Rotari i Rotarke privatno, javno, profesionalno i

92

6.2.2015

20:13

Page 3

poslovno delovali. Budu}i da oni svuda u svetu va`e za „The First Class Partners”, pa i na ovim prostorima, nije bilo mogu}e da pri~a ne doðe do donosioca odluka. Utoliko pre što se - u meðuvremenu - dvadesetak klubova sabralo, organizovalo dva meðunarodna skupa na ovu temu i pri~u dovelo do granica Gr~ke. Neko }e zlurado da ka`e: „Tu se pri~a završava (kao da i sam nije imao neki nedozvoqeni minus ili zakasnelu ratu kredita)!”

Meðutim, mi ne bi bili Rotari i Rotarke (a ni Leskov~ani i Leskov~anke) da ne umemo od neprilika da pravimo prilike (baš kao pomenuti Tika Šqati - ostao je u neprilici suo~en sa „trambelajem”, ali je to bila prilika da vidi „ono” što Savi radi Dunav i da na dobar glas iznese svoju Veternicu kojoj od izvora na Kukavici do uš}a u Ju`nu Moravu niko ništa sli~no ne ~ini).

Tek, donosioci odluka u Srbiji sa~inili su prostorni plan bez koga je nemogu}e razgovarati o budu}oj realizaciji i našli na~in da se izradi studija izvodqivosti (to što je oni koji su je izradili ne daju onima koji bi da je realizuju nije problem - niko nikome ne brani da napravi svoju sopstvenu!). Nadamo se da }e to i wihove kolege u Makedoniji i Gr~koj - od vremena piramida pa do „Bratstva-Jedinstva” (slobodno ~itajte i kao „Egnatia Odos”) teško}e su prevazila`ene javnim radovima.

Zapravo, druga~ije i nije mogu}e. o onoj narodnoj „ko ne re`e - taj ne bere” moj Klub je P „orezan” na apostolski broj ~lanova. Šta više, ima onih koji zagovaraju ~lanstvo po tipu „sedam samuraja” (radikalniji opipavaju ideju o „tri musketara”). Ali, da vas ne plašim, a i da kratim, prethodnog utorka smo primili ~etrnaestog.

Kao ni Klub, ni ja ne mogu da se po`alim. Zvezdana rodila Duwu, pa ako se ne metne na dedu, sigurno }e na oca Nebojšu koji je dolaze}i sekretar Kluba. Ako smo, svojevremeno, sa onom procenom o 15-20 godina javnog zastupawa debelo promašili, ima}e ko da ispravi. Pri~a ne bi bila ni zapri~ana da ona po~etna pri~awa nisu završavala Nadom (da ne bude zabune, re~ je o nadi, a ja volim tu re~ da pišem sa velikim po~etnim slovom baš kao i ^udo). Za wu se pobrinuo ve} pomenuti kwi`evnik kada je te 2005. objavio zbirku „}efli tefter” i autora ovih redova uneo u svoje stihove: ... Boce (Bo`idar Ðorðevi} - Kukar, osniva~ „Zdravqa”) }e ka`e: Ratko, zašto se zajebavaš s tej kwige. ^ovek neje ~ovek, ako ne ume da otvori fabriku. Nesam mislija da otvaram, al kad mi re~e, ja iz inat rešim da otvorim jednu. Al kako da gu otvorim, kad ne znam kako se otvarav fabrike, ne znam, a rabotija sam po tuðe fabrike koj zna kolko put. Posle sretnem Savi}a, za wega se kazuje da otvara fabriku u Milanova~ke livade. Pitam ga: ako li da gledam kako otvaraš fabriku. Savi} vika, ako. Otidnem da gledam. Gledam, gledam, i kad se nagleda, ja }u ka`em: ti pravi tuj fabriku, ja }u da gledam, da pamtim i da kazujem na narod kako se fabrike praviv. Fabrika. U Milanova~ke livade. Lepa stvar, nema šta.”

AKTIVNOSTI

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

LESKOVAC SLIKA S RU@OM

Rotari klub Leskovac odr`ava svoje sastanke redovno svakog utorka od 20h.

Sastanci se odr`avaju u prostoriji Udru`ewa preduzetnika Leskovca.

Utorak, 3. februar 2015. godine...

Trideseti redovni sastanak u ovoj Rotarijanskoj godini.

Pismo Guvernera za februar je pro~itala sekretar Kluba Dragana Mayarac Savi}.

Osvrt na ono šta smo do sada uradili u ovoj Rotarijanskoj godini i šta bi smo mogli i trebali da uradimo do kraja godine je pripremio potpredsednik Kluba Ivica Savi}.

Dobili smo novog ~lana - Srðan Dimitrijevi},

sada, ako }emo pošteno, od fabrike je ispao nau~noE tehnološki park! Mo`da je to ve}e ^udo jer su u Srbiji samo dva, a oba napravili srbski Rotari. Pera Rakin, osniva~ onog starijeg, pošto je zemaqske ciqeve preveo u nebeske, sada kod Boga zagovara našu veliku ideju! Šta mislite, odakle ovolike kiše? Pa ~uo Pera da protivnici galame kako nema dovoqno vode te malo preterao sa zagovarawem. Kao što je umeo da preteruje... Znate, ve}, u ~emu je naš Pera preterivo, a ko ne zna neka se vrati na po~etak.

I sve tako iznova dok ne nakupi Nade da su ^uda mogu}a.

I da su „lepa stvar, nema šta”!

93

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

7.2.2015

11:15

Page 4

predsednik EPuS-a Leskovac (projektni menayer).

Srðan je prisustvovao sastanku osnivawa (obnovqenog rada) Kluba.

Naš veliki prijateq, saradnik i ~est i rado viðen gost u Klubu.

Wegov dolazak u Klub i moj roðendan bili su veseqe za ~lanove,koje smo posle sastanka u neformalnom delu nastavili u kafani Krwi}ev podrum.

Prošlog utorka je predsednik Kluba doneo ru`u meni za roðendan.

Vrlo lep gest.

Ali ja nisam prisustvovala tom sastanku.

I ru`a je ostala u ~aši vode.

Sino}, na sastanku, je vidim i ka`em: - Daj si mi ru`u!

- Ma jok, kupi}u ti drugu ... ka`e predsednik!

- Ma daj si mi, moja si je ... ka`em ja ... i da me slikaš sa ru`om!

Fotografija sa ru`om je nastala u prostoriji odr`avawa sastanka.

Ostale su snimqene u Krwi}evom podrumu.

Ivica, Srðan i wegova supruga Suzana Dimitrijevi}.

Supru`nici Dimitrijevi} su zajedno i u poslu í Dragoslava Spasi} ~lan Rotari kluba Leskovac

94

Rot 91-103:Rot 91-92.qxd

10.2.2015

17:27

Page 5

!

A M I R D E J M I N U P – O N V I T A V O IN Nau~no-tehnolo{ki park DCA-laboratorije Leskovac, Srbija

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

7.2.2015

12:36

Page 6

GSE TEAM, BAÙ ST. LOUIS, USA, MAÙ 21, 2014.

AKTIVNOSTI

Fotografija koju smo dobili od naše bra}e Rotarijanaca iz RD 6840, Luizijana i Misisipi, USA, je upravo stigla pred štampawe ovog broja SRPSKOG ROTARA. Amerikanci su napravili jedan lep kola` o našem boravku i gostovawu našeg GSE tima u USA. Fotografije ovog pomena vrednog dogaðaja i saradwe sa USA su snimqene prilikom našeg boravka u gradu BaÚ St. Louis, 21. maja 2014. godine. ^lanovi GSE tima koji su predstavqali naš RD 2483 (Srbija & Crna Gora) su: Hayi Jovo Medojevi}, Mina Vasovi}, Dora Lali}, Tijana Panteli}, Tawa Tasi} í

ULCIW, CRNA GORA NOSIOCI NAJVE]EG BROJA PRIZNAWA PAUL HARRIS FELLOÝ U NAŠEM DISTRIKTU

Rotari klub Ulciw je za projekat „Mati~ne }elije”, ozna~enim kod Rotari Fondacije pod brojem MG 64321, odlikovan vrednim priznawem – pravom na raspolagawe sa 50 Paul Harris FelloÞ zna~aka u vrijednosti od 50.000

96

7.2.2015

12:36

Page 7

AKTIVNOSTI

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

PQEVQA, CRNA GORA SVI PQEVAQSKI ROTARIJANCI

S leva na desno: Predsednik Kluba Nizami Mavri}; RFCC PDG Dragan Brajer; osniva~ i prvi Predsednik i PADG Gani Resulbegovi}

poena za projekat vrijedan oko 175.000,00 USD. Doprinos je u zajedni~kom projektu sa Rotari Klubovima iz Italije (Canosa, Barletta i Andria) ~ijom je donacijom bolnica „Di Mikoli” u Barleti dobila dve banke za skladištewe mati~nih }elija. Ovim zajedni~kim projektom, koji je sve~ano inaugurisan 12.12.2009. godine u Barleti, Rotari klub Ulciw je dao veliki doprinos kako bi se omogu}ilo da lica obolela od malignih oboqewa iz Crne Gore mogu uz odreðenu proceduru koristiti usluge u bolnici „Di Mikoli”.

Rotari klub Pqevqa, kao jedan od šest Klubova u Crnoj Gori, osnovan je 2008. godine.

Mi smo relativno mlad Klub, ali Klub velikog srca i velikog gostoprimstva, Klub iskrenih qudi i dobrih doma}ina a to najboqe znaju naši prijateqi u Rotariju koje smo ugostili u Pqevqima. Ko je jednom bio gost našeg Kluba i našeg grada, vjerovatno je otišao ku}i pun impresija a i sa malo sna zbog nezaboravnih pqevaqskih tamburaša. Po tim nezaboravnim dru`ewima postali smo prepoznatqivi u Crnoj Gori i Distriktu.

Dobitnici Paul Harris FelloÞ priznawa na sve~anosti u vili „Venecija” u Ulciwu 12. 12. 2014. godine ^arter 2008. godine

Dana 12. 12. 2014. god, u vili „Venecija” u Ulciwu uprili~ena je sve~anost na kojoj je dodeqeno 31 od ovih 50 priznawa, od ~ega 21 za ~lanove RK Ulciw; po 3 za ~lanove RK Podgorica i Bar; po dva za RK Budva, Pqevqa i Bijelo Poqe; kao i po jedno za ~lanove RK Beograd i RK Zagorje.

Podelivši ~ak 14 PHF priznawa ~lanovima drugih Klubova, Rotari klub Ulciw i ovom prilikom pokazao je svoju širinu i nesebi~nost.

Bravo Ulciwani, svima ste nam odr`ali ~as! í

Ali, nismo se samo dru`ili ve} smo i vjerno slu`ili, kroz brojne akcije i humanitarne aktivnosti. Ugostili smo djecu bez roditeqskog starawa iz Dje~jeg doma „Mladost” - Bijela i potrudili se da djeca u porodicama ~lanova Kluba, bar nekoliko dana, osjete ono što im najviše nedostaje, osjete toplinu doma i porodi~nog okru`ewa. Dvije zna~ajnije akcije po ulo`enim sredstvima koje je Rotari klub u saradwi sa drugim Klubovima i prijateqima donatorima realizovao, je akcija adaptacije kupatila u pqevaqskom porodilištu u iznosu od preko 5000 evra a isti iznos (5000 evra) je upu}en Gimnaziji

97

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

7.2.2015

12:37

Page 8

Jubilej-pet godina Kluba „Tanasije Pejatovi}” za igradwu planinskog doma. Pomogli smo poplavqenim podru~jima u Srbiji, preko Rotari kluba Sremska Mitrovica. Zatim mnoge donacije i sponzorstva. Tradicionalne akcije u saradwi sa drugim Rotari klubovima kao što je akcija darivawa više tona man-

Primopredaja u Pqevqima - CG predsjednici 2014-2015. godine

darina djeci osnovnih škola i vrti}a u saradwi sa klubom iz Bara, kao i tradicionalnu raspodjelu novogodišwih paketi}a djeci, koju realizujemo sa Rotari klubovima iz Engleske. Nedavno su ~lanovi Rotari kluba dobrovoqno dali krv. Zatim finansirawe u~enika Pqevaqske gimnazije koji su se kvalifikovali na „Petni~ke programe 2015” itd... Više informacija o našem klubu i aktivnostima, mo`e se vidjeti na sajtu rotarÚpqevqa.me i fb. Rotari klub Pqevqa.

Sa prijateqima

98

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

7.2.2015

12:37

Page 9

LJUBAV U DOBA FIKSNIH TELEFONA o{to sam sino} bila potpuno izgubqena sa dva, u tom trenutku, neupotrebqiva telefona, usred Beograda P odse~ena od sveta, ko da mi neko obe noge polomio, ruke prebio i jezik odsekao, istraumirala se, istresirala, re{avala da se ubijem samo nisam znala kako, danas ceo dan razmi{qah, kako smo, bre, `iveli bez mobilnih telefona, dru`ili se, qubavisali, spa{avali iz nepredvi|enih, smrtno opasnih situacija kakvom se meni ~inila sino} moja.

Kako smo `iveli, dobro sam normalna! lem, iza|e{, upozna{ de~ka, de~ko ti se udvara, isto praisE torijski, ni{ta ono {to je danas moderno, odma’ seks pa da razmislimo dal’ tu mo`e neka veza, nego se taqigalo do tog Rafting na Tari

Ali Rotari nije samo sastanak u Klubu, darivawe i slu`ewe, Rotari je putovawe, jednodnevni izleti u Crnoj Gori, višednevna putovawa po regionu, porodi~na okupqawa, posjete drugim Klubovima, stvarawe novih prijateqstava i još puno toga lepog.

Posebno isti~emo rafting Tarom, koji od prošlog qeta organizujemo za sve prijateqe u Distriktu. O~ekujte poziv i ove godine i dobro nam došli!

Za ovih nepunih sedam godina, koliko ve} postojimo, upoznali smo veliki broj prijateqa Rotarijanaca, qudi razli~itih profesija i zanimawa, ali veoma humanih qudi, koji su nam nesebi~no pomogli u mnogim od pomenutih projekata. Uzvratili smo im koliko smo mogli pri realizaciji wihovih akcija. Uostalom, ista nam je misija.

Ipak, posebnu zahvalnost dugujemo privrednim organizacijama iz našeg grada kao i svim našim prijateqima iz Pqevaqa i drugih gradova koji nisu formalno u Rotari pokretu, ali su se ponašali u duhu Rotarija i puno nam pomogli da realizujemo naše ideje. Hvala im! í

REKAO JE...

Veselin Soki} Predsjednik Rotari kluba Pqevqa 2014-2015. godine

Dragi prijateqi, u ime RK Pqevqa i u svoje li~no ime, od srca vam ~estitam jubilej, sa `eqom da još dugo trajete, jer samo trajawem se posti`e mjera vrijednosti.

Mišqewa sam da SRPSKI ROTAR treba da postane Distriktni ~asopis, gdje bi RK Beograd kao osniva~, nastavio sjajno zapo~eti posao ureðivawa gdje je iz godine u godinu podizao kvalitet i sada imamo jedan moderan, savremen, evropski ~asopis. Zaista to teško mo`e neko boqe od vas da radi. Naravno, svaka pomo} je dobrodošla, prvo finansijska pa onda saradni~ka.

Vi najboqe znate kako bi to trebalo organizovati, a mislim da su klubovi iz Crne Gore sli~nog mišqewa. Što se ti~e Rotari kluba Pqevqa, mi vam stojimo na raspolagawu da damo naš skromni ali iskreni doprinos. Sa `eqom da i daqe budete originalni kao što to samo vi znate, srda~no vas pozdravqaju prijateqi iz Pqevaqa í

seksa sve do one granice kad oboje pomislimo da odustanemo. De~ko ti tra`i broj telefona, fiksnog, normalno, po{to ovi mobilni, pametni, prepametni i {to se prazne ~im tvitne{ par puta nisu postojali. I ka`e - zva}u te. Da pita{ kad, sramota, pravi{ se da ti je svejedno. Mora{.

Ujutru se probudi{, protegne{, pomisli{ na situaciju od sino} i ukapira{ da mora{ da bude{ u dobrovoqnom pritvoru da bi se javila na telefon kad se on seti da pozove {to }e biti pojma nema{ kad, mo`da odmah, a mo`da za pet dana po{to i on mora da se pravi da mu nije ba{ stalo, takva bila pravila udvarawa.

Zazvoni telefon.

Je l’ se se}ate vi da su ti fiksni telefoni uvek stajali u hodniku, kad neko razgovara da svi ostali mogu bez problema da ~uju o ~emu pri~a, sufliraju, krste se, kolutaju o~ima, rukama pokazuju - glavu }u da ti otkinem, pa onda o~ima pitaju - ko je to, pa pantomimom – je l’ za mene, uglavnom, dok si razgovarao igrao si i pantomimu sa uku}anima, totalno dekoncentrisan, poku{avao da rastegne{ onaj spiralni gajtan kojim je slu{alica fiksirana za fiksni telefon do granice mogu}eg. Pa zavr{i{ razgovor a oni te jo{ jednom isle|uju u vezi svega {to su ve} ~uli, ko zvao, {to zvao, ~iji je, nemoj pravi{ gluposti, pamet u glavu i dupe uza zid. ego, zazvoni telefon, ti se skomata{ iz kreveta, zavrze{ za }ebi}e i posteqinu, odbauqa{ ko vojnik na ~istini, brzom N brzinom da te ne strefi metak, to jest, da stigne{ pre svih, i taman iz onog le`e}eg polo`aja da uhvati{ slu{alicu, kad neka ruka odozgo bila br`a. Naravno, nije za tebe, ko jo{ od udvara~a zove ranom zorom. I tako ceo dan. Zvoni telefon, ti se utrkuje{ sa uku}anima, oni odma’ skontaju da si sino} imala udvara~a. Ako li trkne{ iz ku}e na dva minuta, stoposto si sigurna da je ba{ tad zvao, pita{ kad se vrati{, onako ko da te boli uvo - me tra`io neko? - i tako par dana dok se udvara~ ne seti da mu je dovoqno bilo svejedno.

Pozove, il’ u vreme ru~ka, da se zadavi{ kad se javi{, ili dok su te driblali kako ni{ta ne radi{ pa si se verala po prozorima i javila ko da te za gu{u ste`u, sva zadihana, ili dok se tu{ira{, uglavnom u neko nevreme. Naj~e{}e dok otac spava pa sinhrono slu{a{ udvara~a kako predla`e vi|ewe i oca koji arlau~e - ko sad zove, majke mu ga nabijem! Je l’ to tebe zove neki majmun, majke mu ga nabijem nevaspitane! Ka`i tom majmunu da je vreme odmora! Mislim, u ono komunisti~ko vreme u kome je fiksni telefon zvonio dva puta dnevno ta~no se znalo da ni pod razno ne sme da zazvoni od 14 do 17h!

Odmaramo! ekako se dogovorimo na kom }o{ku da se na|emo, to bilo `ivo mu~ewe po{to ja sa ove strane zevam u bunovnog i N ubija~ki nastrojenog oca i odgovaram samo sa da i ne. Otac saop{ti da }e mu jebati nanu naninu i kompletnu familiju, ~im slede}i put pozove u vreme odmora, ~ime te istraumira za sva slede}a zvawa. I na|emo se, na nekom }o{ku a da niko nikoga nije pet minuta pred sastanak zvao da pita - gde si, si blizu, je l’ sti`e{ i sve one gluposti koje danas pitamo zato {to smo u

99

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

7.2.2015

12:38

Page 10

mogu}nosti. Nije bilo SMS-a ~im te isprati do zgrade, ni pred spavawe, ni ujutru, pa qubavisasmo, sastajasmo se, rastajasmo, sva|asmo i ne traumirasmo se da }emo da zavr{imo na Fejsbuku, niti smo morali da mewamo statuse iz sam sam u u vezi sam - pa u - komplikovano da vam obja{wavam, ono u vezi sam ali sam otvoren za nove mogu}nosti. ako je bilo i s poslom, dok si u kancelariji - u kancelariji T si. Kad iza|e{, mogu se slikaju do sutra pa nekako privre|ivasmo.

Kad otputuje{, otac majka, u`a i {ira familija imali su da gledaju u pasuq kad }e{ da se javi{, ja danas }erku zivkam na pola sata - si dobro, te dir’o neko, ka’}e{ ku}i, sa kim }e{ ku}i, kad je nedostupna do`ivqavam mini nervrni slom i {aqem milion poruka koje ne mo`e da dobije ali joj uredno poru~ujem da je idiot, neodgovorna, bezobrazna i najgora na svetu, da pro~ita kad postane dostupna. I ona meni, srce moje, ~im postane dostupna uredno odgovori da nisam normalna. S naglaskom na - @eno!

Bilo je divno to praistorijsko vreme! Ne ponovilo se! er danas imamo svi bar po dva telefona, neprekidno smo Jneprekidno zbog ne~ega na vezi, da se ne pozaboravqamo slu~ajno, jedni druge nerviramo sa - ‘de si, kad }e{, kupi, je l’ sti`e{, {to si nedostupan, jes da me nervira sve to ponekad, al’ da ih nema ja bih sino} jurila nekog ~ika milicajca i plakala da me vodi ku}i, koliko sam bila izbezumqena í

ZAŠTO UKLJU^ITI @UTU BOJU U IZGLED NAŠEG ^ASOPISA? @uta boja donosi optimizam, izazivaju}i ose}aj sre}e u svima koji u|u u ovaj ~asopis. Pogledom i dodirivawem. Ona aktivira pam}ewe, stimuliše nervni sistem, podsti~e komunikaciju i pobu|uje kreativnost. @uta boja je boja sunca, svetlosti koja okrepquje, aktivira i osloba|a od strahova.

Ona podsti~e budnost i koncentraciju i simbolizuje stvaralaštvo i mudrost. Tako|e podsti~e dinami~nost, a wena va`na karakteristika je i komunikativnost (zato su poštanski sandu~i}i `ute boje). Na zidovima i drugim mestima u stanu pozitivno uti~e na ose}awa. @uta boja najviše uti~e na organe za disawe, poma`e pri le~ewu psihoneuroza, podi`e krvni pritisak i ubrzava puls i disawe. Naj~eš}e nijanse `ute boje su: rumena `uta (smirivawe, razmišqawe), `iva `uta (`ivahnost, neustrašivost, sloboda), maslinasta `uta (mra~no raspolo`ewe) i limun `uta (pa`qivost, `ivahnost, ~ilost, usavršavawe).

Novi izgled Rotari to~ka je `ute boje!

100

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

7.2.2015

12:38

50 LAKIH ODGOVORA: 1B 2A 3V 4B 5V 6 V ZVANI^NA HIMNA RI je prearan`iran mar{ iz Betovenove uvertire koja u originalu glasi: BEETHOVEN’S EGMONT OVERTURE, op. 84 7A 8B 9A 10 A 11 A 12 A 13 B 14 V 15 B 16 A 17 A ZVANI^NA ZASTAVA ROTARIJA usvojena je na Konferenciji u Dalasu, Teksas, SAD, 1929. godine. Zastava je bele boje, a na sredini se nalazi zvani~ni amblem Rotarija – zup~anik u zlatnoj boji. ^etiri udubqewa na obodu zup~anika su kraqevsko plave boje. Re~i ROTARÙ i INTERNATIONAL koje se nalaze na vrhu i dnu udubqewa su tako|e zlatne boje. Osovina i `qeb za osovinu su bele boje. Prva Rotari zastava zavijorila se u Kanzas Sitiju, Misuri, SAD, u januaru 1915. godine.

18 A Osnovan je 1928. godine u distriktu 77, reosnovan 1992. godine u distriktu 1910, a od 2000. godine bio je u distriktu 2480. Od godine 2007. na{ Rotari distrikt je 2481. Od Rotarijanske godine 2011 – 2012. distrikt 2483 ~ine Srbija i Crna Gora.

19 B slu`ewe Klubu, slu`ewe struci, slu`ewe zajednici, me|unarodno slu`ewe, slu`ewe novim generacijama.

20 V 21 V 22 B RotarÚ NeÞs Basket – Korpa Rotarijanskih novosti koje su besplatno dostupne na Ýeb stranici ili se {aqu faksom.

23 B Svaki Rotarijanac koji pokloni 100 USD mo`e postati pridodati ~lan Rotari fondacije.

24 V RotarÚ CommunitÞ Corps 25 B Official DirectorÚ 26 B 27 A

Page 11

28 A 29 V 30 V 31 PolioPlus je lansiran 1985. godine uz obavezu da se u roku od 20 godina iskoreni de~ija paraliza. To je najambiciozniji humanitarni poduhvat ikada pokrenut od strane jednog nedr`avnog tela.

32 V Arch C. Klumph, {esti predsednik RI, na konvenciji 1917. godine je predlo`io osnivawe fonda RI ,,sa ciqem da se ~ine dobra dela u svetu’’.

33 B To~ak je izabran za amblem Rotarija 1912. godine na konvenciji u Duluth, SAD. Dana{wa verzija je prihva}ena od strane Upravnog odbora 1923 / 1924. godine.

34 Permanent Fund je fond ~ija sredstva slu`e iskqu~ivo kao podr{ka programima koje sprovodi Rotari fondacija. Ciq mu je da obezbedi godi{wu finansijsku stabilnost Fondaciji.

35 B 36 RÙLA je skra}enica za RotarÚ Ùouth Leadership AÞards (Rotari priznawe mladim liderima), jedan od RI programa kojim se intenzivno obu~avaju mladi lideri. U~esnicima je obuka potpuno pla}ena i odvija se putem seminara, kampa ili radionice.

37 B 38 SHARE sistem osnovan 1994 -1995. godine je mehanizam na osnovu koga se vr{i deoba sredstava koja Fondacija daje svake godine za odre|ene programe, po distriktima. Svi doprinosi se investiraju u poslove na tri godine, nakon ~ega se vra}aju za osnovnu primenu. [ezdeset odsto sredstava je namewen za District Designated Fund (DDF), 40% je na raspolagawu svim distriktima prekoÝorld Fund (Svetskog fonda). Zarada koja se ostvari tokom trogodi{weg ulagawa pokriva administrativne tro{kove Rotari fondacije.

42 Distrikti imaju pravo da sredstva iz DDF-a upotrebe za finansirawe programa po sopstvenom izboru.

43 National Immunization DaÚ.

44 FelloÞship for Advanced StudÚ (Stipendija za postdiplomske studije), prete~a dana{weg RotarÚ Ambassadorial Scholarships programa (Rotari program za {kolovawe studenata koji }e {iriti misiju RI).

45 Pet, ^etiri mlada profesionalca koji nisu Rotarijanci i jedan Rotarijanac koji predvodi tim.

46 Interota je sastanak Rotaraktovaca na svetskom nivou koji se odr`ava svake tre}e godine. Ovaj radni sastanak nudi radionice, tribine i govornike o aktuelnim temama. To je tako|e, prilika za povezivawe i dru`ewe Rotaraktovaca {irom sveta.

47 ROTARIJANSKA KORPA SA VESTIMA je nedeqni izve{taj na ~etiri strane o rotarijanskim vestima i doga|awima. Godi{wa pretplata, slana, avionskom po{tom, iznosi 22 USD. 48 Rotari klub koji je prvi po~eo sa odr`avawem sastanaka svake nedeqe bio je Rotari Klub broj 3, u Ouklandu, Kalifornija, SAD. 49 ROTARAKT je osnovan 1968. godine odlukom Rotari Internacionale, a prvi klub koji je okupqao mlade qude sa liderskim sposobnostima, u uzrastu izme|u 18 i 30 godina, osnovao je Rotari klub [arlot Sever i [arlota, Severna Kalifornija, SAD, 1995. godine.

50 INNER ÝHEEL u Srbiji: 3. februar 1998. godine, Zrewanin - Osnovan prvi Inner Ýheel Club u Srbiji - IÝC Zrewanin 4. april 2002. godine - Osnovan Inner Ýheel Club Beograd

39 B NeÞ Garden. Stari naziv Novog Sada je bio Neoplanta. Taj naziv je latinski, a Sloveni su ga samo preveli na svoj jezik i tako je dobijen dana{wi naziv. Naime, sad je staroslovenska re~ za ba{tu, tako da sad u imenu grada ne ozna~ava sada{wi trenutak, ve} je novi sad isto {to i nova ba{ta.

40 Rotari drugari 41 Omladinska razmena je program RI koji svake godine omogu}ava mladima od 15 do 19 godina da jednu godinu studija zavr{e negde u inostranstvu.

101

Rot 91-97:Rot 91-92.qxd

7.2.2015

12:39

22. januar 2003. godine - IÝC Beograd primqen u IIÝ 20. februar 2004. godine - Charter proslava IÝC Beograd vo|en predsednicama: Vesnom Brajer (na slici), Sne`anom Manolom, Ivanom Andri} i Mirjanom Ninkovi}, klub je do sada ostvario brojne dobrotvorne aktivnosti.

INNER ÝHEEL istorija: 10 januar 1924. Man~ester osnovan prvi Inner Ýheel Club 1928. Osnovan prvi District 1967. Osnovan International Inner Ýheel sa 9 zemaqa ~lanica 1970. Odr`ana Prva Konvencija International Inner Ýheel-a u Hagu 2000. 103.700 ~lanica IÝ klubova u oko 100 zemaqa {irom sveta Danas INNER ÝHEEL kao nevladina organizacija ima savetodavni status pri UJEDINJENIM NACIJAMA.

KO MO@E DA SE PRIDRU@I JEDNOJ OD NAJVE]IH @ENSKIH DOBROTVORNIH ORGANIZACIJA NA SVETU? Ro|ake sada{wih i biv{ih ~lanica Inner Ýheel-a, supruge ili ro|ake sada{wih ili biv{ih Rotarijanaca i dame koje imaju veze sa Rotaraktom.

KOJI JE CILJ INNER ÝHEEL POKRETA? Razvijawe drugarstva i prijateqstva medju ~lanicama kroz bavqewe dobrotvornim radom za pru`awe pomo}i tamo gde je neophodna.

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

102

Page 12

7.2.2015

12:55

Page 13

BROJ 35-36, STR. 44. I 45.

Rot 91-103:Rot 91-92.qxd

103

Rot 104-105:Rot 104-105.qxd

7.2.2015

15:28

Page 1

...LEPI LI SU MLADI ROTARIJANCI JOŠ SU LEPŠE MLADE ROTARIJANKE A NAJLEPŠA...

KROZ OBJEKTIV

OLIVERA STEVANOVI] Rotari klub Beograd Skadarlija APARATA

104 2

Rot 104-105:Rot 104-105.qxd

7.2.2015

15:28

Page 2

105

Rot 104-105:Rot 104-105.qxd

7.2.2015

15:30

Page 3

PRIJATEQI VAISTINU HVALA! VA[ ROTARI KLUB BEOGRAD

ZVONKO STOJIQKOVI] ROTARI KLUB PROKUPQE ROTA

RI KL

^EDOMIR PETRIWAC ROTARI KLUB OGRA BEOGRAD D DUN AV

UB BE

AVA

JA MOR

]UPRI I KLUB

ROTAR

ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM

UB ROTARI KL KARICA U ^ D A GR O E B

106

Rot 104-105:Rot 104-105.qxd

7.2.2015

15:30

Page 4

DEJAN VEQOVI] - RAKIJA IZ RAKIJE ROTARI KLUB LOZNICA

D SAVA

UB BEOGRA

ROTARI KL

ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD

ROTARI KLUB NI[ CENTAR

GORDANA @IVKOVI] ROTARI KLUB STARA PAZOVA

107

Rot 104-105:Rot 104-105.qxd

7.2.2015

15:36

Page 5

LEPA JELA LEPO GOJE!

Toliko puta su me ve} izdali da se ose}am kao garsonjera.

Ne postoji kozmetika koja vas mo`e ulep{ati kao {to mo`e osmeh.

Ovolike pare ne mo`e da zaradi glup ~ovek.

Postoji `ivot i van interneta. - Stvarno? Daj mi link: …{?u???o po? o??? ?? ??lo? …

Jesen nikad nije bila lep{a nego ovog leta.

Idealna veza: Razgovarate kao najbolji prijatelji, glupirate se kao deca, sva|ate se kao da ste u braku, branite jedno drugo kao brat i sestra.

Ka`u da mudrost dolazi sa godinama.

Sve sam vi{e siguran da godine dolaze same.

Pismeni i nepismeni nisu isti.

Pismeni danas obi~no rade kod nepismenih.

Mo`da je istina. Mo`da ne znamo {ta imamo dok ne izgubimo.

Ali, mo`da je istina i da ne znamo {ta nam nedostaje, dok to ne na|emo.

Ceo `ivot u~im na gre{kama i sada gre{im bez gre{ke.

Ako nekog voli{ zbog lepote to je po`uda, ako nekog voli{ zbog bogatstva to je ~isti interes, ali ako nekog voli{, a ne zna{ za{to e, to je Alchajmer!”

Ne tra`i pomo} od onog ko ima veliko bogatstvo ve} od onog ko ima veliko srce.

Dijeta po feng shui metodi: vrata od fri`idera okrenuti ka zidu!

Za vikend }e biti 30 stepeni: 15 u subotu i 15 u nedelju.

Ako su ljudi pravi, pogre{no vreme }e pro}i.

Ako vam treba para – prokuvajte vodu!

Ko nije tres’o kesu od usisiva~a, taj ne zna {ta su 50 nijansi sive.

98% ljudi ne zna matematiku!

Hvala bogu ja sam u onih 13%.

Ne diraj me ako se ne razume{ u mene.

Pokvari}e{ ne{to.

Lako je usre}iti `enu...

Samo na{teluje{ vagu da pokazuje koji kg manje...

Razgovaraju dve plavu{e: - Koji ti je omiljeni peva~?

- Hari Mata Hari!

- A tebi?

- Zdravko ^oli} Zdravko!

Ako `elite da vam deca postanu dobri ljudi, potro{ite na njih duplo vi{e vremena i duplo manje novca.

Najve}a sre}a u `ivotu je uverenost da smo voljeni zbog toga kakvi jesmo ili jo{ vi{e - uprkos tome kakvi jesmo.

Kad umre{, ti ne zna{ da si umro i nije ti te{ko.

Te{ko je drugima, oko tebe.

Isto je kada si glup.

Nekada su deca bila sre}na hvataju}i leptire, a danas hvataju}i slobodan ÝI-FI. Samo jedan `ivot ima{ a ti broji{ kilod`ule?

G ta~ka treba da se zove D ta~ka, jer ja nemam pojma DE je, a nema DE nisam pip’o.

Sa kom{ilukom imam dobre odnose.

A sa jednom kom{inicom i redovne.

Osvojio sam je na inteligenciju.

ROTARI KLUB BEOGRAD

DRAGI PRIJATELJI U ROTARIJU! Sa `eljom da jo{ bolje slu`imo i da svima nama bude lak{i i efikasniji pristup informacijama molimo vas da pa`ljivo pro~itate smernice koje {aljemo i da ih, koliko je to mogu}e, uva`ite i po{tujete: - Ýeb adresa Rotari kluba Beograd je: ÞÞÞ.rotarÚ¿beograd.org - E-mail adresa Rotari kluba Beograd je: office¿rotarÚbeograd.org - E-mail adresa Had`i Du{ana Glu{ca, urednika ~asopisa je: hadzidusan¿gmail.com - E-mail adresa Trivka Ti}e Savi}a je: ticha¿Úubika.co.rs - Molimo Rotari klubove da se aktivnije uklju~e u promociju svojih aktivnosti, tako {to }e nam dostavljati

108

Treba mi neko kome sam mnogo potreban.

Volim ljude koji me nateraju da zaboravim na telefon i internet kada smo zajedno.

tekstualne, foto i video materijale sa svojih dru`enja i slu`enja.

- Molimo Rotari klubove da {alju sugestije i ideje vezane za ~asopis SRPSKI ROTAR. - Sugestije, ideje, kritike molimo vas da {aljete Sekretaru i Izvr{nom sekretaru Rotari kluba Beograd.

Pohvale, ako ih bude bilo, bi}e prosle|ene Redakciji.

Molimo Rotari klubove da se pridr`avaju dogovorenih procedura za dostavu materijala, a pre svega osnovnih: - Tekstualni materijal dostavljati kao TEKST a ne kao sliku ili PDF. - Slike slati odvojeno.

- U tekstu koristiti slova ^]@[\ ~}`{| - Voditi ra~una o gramatici i pravopisu - Fotografije da budu u velikoj rezoluciji Redakcija

Rot 104-105:Rot 104-105.qxd

9.2.2015

19:19

Page 6

NEVESELI LIKOVI ROTARI KLUBA BEOGRAD

Osmesi supru`nika

S W.K.V. Princezom u poverewu

Sliku ovu qubim

VIDIMO SE NA ^ETVRTOJ ME\UNARODNOJ ROTARIJANSKOJ REGATI D 2483 U JULU OVE GODINE 7 'ej, bre... ovo je top secret

109

Rot 104-105:Rot 104-105.qxd

9.2.2015

19:19

Page 7

^ove~anski ti ka`em...

Znate... ovaj desno sam vam ja...

Ka`u mi da jo{ si uvek sama...

Dule & Bule

Guvernerska se s osmehom slu{a

Samo ovooolikoo nam treba u blagajni...

Snimio Hayi Du{an Glu{ac

NASTAVI]E SE

110

Ja sam NES... pardon, Ne{a

AKTIVNOSTI

ROT 111-116:ROT 111-116.qxd

27.2.2015

18:36

Page 2

BEOGRAD DRAGOG GOSTA NIKAD DOSTA

ne o toku priprema kao i detaqima vezanim za proslavu 110. godina Rotarija í

U ~etvrtak, 5. februara odr`an je redovni sastanak Rotari kluba Beograd. Ovom sastanku je prisustvovalo 12 ~lanova Kluba, a svi prisutni su se iskreno obradovali i gostima. Prvo nam je došao Dr. Srðan Sretenovi}, bivši ~lan i predsednik Kluba

u mandatu 2009 – 2010. godine, a zatim je došao i Stojadin Mirkulovski. I Srðan i Stole su se obratili ~lanovima Kluba pa je to bila prilika da se evociraju uspomene na lepo dru`ewe iz perioda kada su obojica bili ~lanovi našeg Kluba. To je doprinelo srda~noj atmosferi i dobrom raspolo`ewu meðu prisutnima a kako je ubrzo poslu`ena i ukusna ve~era, sastanak je trajao du`e nego uobi~ajeno. Tokom sastanka glavna tema su bile pripreme za proslavu jubileja 110 godina Rotarija kao i štampawe jubilarnog broja „Srpskog Rotara” za tu priliku.

Hayi Dušan, Dragan Brajer i Ti}a Savi} su obavestili prisut-

111 3

AKTIVNOSTI

ROT 111-116:ROT 111-116.qxd

27.2.2015

18:44

Page 3

SREMSKA MITROVICA BROJNA OCEWIVA^KA KOMISIJA

„KOBASICIJADA”

SVE^ANO, HUMANO I ZABAVNO Poveqe i zna~ke „Pol Haris“ uru~ene Radomiru Vuji~i}u i Milenku Peri}u Velika humana i tradicionalna manifestacija „Kobasicijada“, takmi~ewe meðu Rotarijancima i wihovim prijateqima za najboqu napravqenu doma}u kobasicu, koju organizuje Rotari klub Sremska Mitrovica, odr`ana je po osmi put, 13. februara ove godine u restoranu „Srem“. Ovom zanimqivom skupu koji svake godine sve više privla~i pa`wu, prisustvovali su i u takmi~ewu u~estvovali ~lanovi Rotari klubova i brojni gosti iz: Beograda, Vaqeva, Pan~eva, Stare Pazove, Ba~ke Topole i grada doma}ina Sremske Mitrovice.

Zanimqivo dru`ewe u drevnom gradu kraj Save po~elo je sve~ano u znaku 110-godišwice postojawa i uspešnih aktivnosti Rotarijanstva u svetu. Predsednik Rotari kluba Sremska Mitrovica Nikola Popovi} je napomenuo da }e u jubilarnoj godini Klub iz Sremske Mitrovice imati, uz ve} verifikovane akcije i aktivnosti, i niz novih, a zatim je uru~io dvojici ~lanova kluba Radomiru Vuji~i}u i Milenku Peri}u izuzetno priznawe ,,Paul Harris” zna~ku i diplomu, kao simbol poštovawa za sve ono što su do sada svojom aktivnoš}u u~inili i ostvarili u Klubu, posebno anga`ovanoš}u kao raniji predsednici.

Posebno interesantan bio je drugi deo ove DOBITNICI PRIZNAWA humanitarne ve~eri u „POL HARIS” kome su ume}e u pravqewu doma}ih kobasica „na srema~ki na~in“ pokazala devetnaestorica takmi~ara.

Masovan `iri, a to su bili svi prisutni na ovoj ve~eri koji su `eleli da se bave ocewivawem, imao je i te`ak zadatak - „probao“ je svih devetnaest uzoraka. Na kraju sabirawem bodova na listama ocewiva~a, najboqu, najqu}u kobasicu proizveo je Nenad Milašinovi} iz Šida, ~lan Rotari kluba iz Sremske Mitrovice, drugo mesto pripalo je Stevanu Puzi}u, a tre}e mesto Nedeqku Terzi}u

112

NAGRAÐENI „MAJSTORI” ZA KOBASICE

(p.a.) takoðe ~lanovima ovog Kluba, a sva trojica su dobili i simboli~ne nagrade. Ni ovog puta nije izostala bogata tombola, a izvla~ewe nagrada bilo je pod budnim okom i duhovitim voditeqstvom Slobodana Simi}a.

Ovoj ve~eri prisustvovao je i Dragan Brajer, predsednik Komiteta za fondacije u Distriktu í Nedeqko Terzi}

PRESS U novobeogradskom hotelu HÙATT, u ~etvrtak, 19.februara 2015.godine ta~no u 12 ~asova odr`an je susret sa novinarima, a sa zajedni~kom temom:

ROT 111-116:ROT 111-116.qxd

27.2.2015

18:37

Page 4

110. GODINA ROTARIJA U SVETU 85. GODINA OD OSNIVAWA PRVOG ROTARI KLUBA U JUGOSLAVIJI 25. GODINA OD REOSNIVAWA ROTARI KLUBA BEOGRAD 5. GODINA ^ASOPISA „SRPSKI ROTAR” Susret je vodio novinar i urednik Radio Beograda, program 202 Luka Mijatovi}, koji je predstavio u~esnike: Vigora Maji}a, aktuelnog Guvernera na{eg Distrikta,

Dragana Brajera, prvog predsednika Rotari kluba Beograd i Direktora distriktne Rotari Fondacije, Hayi Du{ana Glu{ca, predsednika Rotari kluba Beograd i urednika ~asopisa ,,Srpski Rotar’’ i mladog gospodina Sr|ana Vasi}a, ~lana Rotari kluba Beograd Skadarlija, koji je predstavio projekat interaktivnih {kolskih tabli.

Prisutni su bili i ~lanovi Organizacionog odbora proslave jubileja Svetislav Milovanovi}, Nikola Mandi}, Ivana Zdravkovi}, Rajko Mitri}, Daliborka Bradi}.

Tom prilikom je usledilo i direktno ukqu~ewe u emisiju „TEMA” Radio Beograda 202 gde su o Rotariju, planovima i akcijama govorili Dragan Brajer i Hayi Du{an Glu{ac.

Prisutni novinari su dobili po primerak novog martovskog broja „Srpski Rotar”, a uz pi}e je potrajalo dru`ewe koje se zavr{ilo u duhu ovogodi{we poruke Rotarija koju su novinari uredno zapisali, da bi je citirali u svojim izve{tajima: OSVETLITE ROTARI – u~inite va{ Klub vidqivim kao primer pouzdane organizacije koja gleda u budu}nost i koja neguje prijateqstvo i saradwu sa svim qudima dobre voqe! í

113

AKTIVNOSTI

ROT 111-116:ROT 111-116.qxd

27.2.2015

18:38

Page 5

D 2483

110. GODINA ROTARIJA (23. 2. 1905 – 23.2. 2015.godine) 87. GODINA ROTARIJA U NA[OJ ZEMLJI (15. 10. 1928. godine osnovan je RK Beograd) 26. GODINA ROTARIJA – (re)osnivawe RK BEOGRAD (25. 11. 1989. godine sastao se Inicijativni odbor) 23. GODINE (RE)OSNIVANJA ROTARI KLUBA BEOGRAD (7. 5. 1992. godine Klub je registrovan u RI) 5. GODINA ~asopisa „SRPSKI ROTAR” (11. 3. 2011. godine) U subotu, 21. februara 2015. godine u novobeogradskom hotelu HÙATT odr`ana je DONATORSKA VE^ERA i OBELE@ENA 110. GODINA ROTARIJA i zna~ajnih datuma vezanih za Rotari u na{em Distriktu 2483.

114

Kristalna sala hotela bila je ispuwena prijateqima u Rotariju i gostima Rotarijanaca. Stigli su prijateqi iz ve}ine Rotari klubova u Srbiji, iz Crne Gore, Republike Srpske, Slovenije. Prisutan je bio i dragi gost Laurent Stokvis, ambasador Kraqevine Holandije u Srbiji, ina~e, ~lan Rotari kluba Beograd Vra~ar.

Svi prisutni su dobili primerak novog, martovskog ~asopisa „Srpski Rotar” ~iji je osniva~ Rotari klub Beograd i koji se ove ve~eri s pa`wom i radoznalo{}u prelistavao.

Program je po~eo himnama Srbije, Crne Gore i Rotari Internationala, uz zastave koje su mladi iz KUD „Gradimir” nosili, a zatim odigrali splet igara iz svog bogatog repertoara.

Program je bio slede}i: 18:00-19:00 – Pi}e dobrodo{lice i registracija gostiju;

ROT 111-116:ROT 111-116.qxd

27.2.2015

18:38

Page 6

19:00-19:45 - Pozdravna re~ – Organizacioni komitet: DRFCC PDG Dragan Brajer; Obra}awe - DG Vigor Maji}; - Hayi Du{an Glu{ac, predsednik Rotari kluba Beograd, doma}ina ove lepe ve~eri; - Uru~ewe Paul Harris FeloÞ priznawa; - Prezentacija Global Granta „Renovirawe tri {kole u Obrenovcu”; 19:45-23:30 – „Big Band”, muzi~ki program i sve~ana ve~era;

21:00-21:15 – aukcija umetni~kih slika ~iji je prihod u potpunosti namewen u humanitarne svrhe; 22:15-22:30 – humanitarna lutrija, gde su ponu|eni zaista vredni pokloni – vau~eri za boravak na planini, u salonima, karte za pozori{ne i operske predstave, skupocene boce vina i rakije...

Negde oko pono}i usledio je rastanak uz obavezno fotografisawe i pozdravqawe sa „do vi|ewa” u skorim novim susretima u Klubovima, u~e{}em u novim projektima, akcijama, grantovima, regatama, izletima... í

Sve fotografije koje su snimqene na ovoj lepoj ve~eri bi}e postavqene na sajtu D 2483 i sajtu Rotari kluba Beograd

115

ROT 111-116:ROT 111-116.qxd

27.2.2015

18:38

Page 7

MESECOSLOV

APRIL 2015.

1867. Beograd je najdu`e bio pod vla{}u Turaka, od 1521. godine, do ovog datuma.

9

1912. Brod Titanik udario je u ledenu santu i potonuo slede}e no}i, usmrtiv{i 1503 osobe.

14

2009. OSNOVAN ROTARI KLUB KAWI@A - MAGUARKANIZSA APRIL je mesec posve}en ^ASOPISIMA Rotarija.

Tokom celog meseca klubovi organizuju programe i aktivnosti koji promovi{u ~itawe i kori{}ewe ~asopisa ROTARIJANAC (postoji od 1911. godine) i drugih zvani~nih regionalnih ~asopisa Rotarija.

Ovaj mesec posve}en je i za{titi ~ovekove sredine {irom planete Zemqe.

1954. Poginuo je Igor Vasiqev, slikar fantazije, magi~ne umetnosti, nadrealizma, poreklom Rus, nedaleko od ]uprije, na studentskoj

10

EVROPSKA NEDEQA IMUNIZACIJE (tre}a nedeqa aprila)

1

ME\UNARODNI DAN [ALE I SMEHA

DAN SEKRETARIJATA ZA ZA[TITU @IVOTNE SREDINE BEOGRADA

4

ME\UNARODNI DAN SVESTI O MINAMA I POMO]I U RAZMINIRAVAWU

DAN BORBE PROTIV ALKOHOLIZMA

2

ME\UNARODNI DAN DE^IJE KWI@EVNOSTI

3

1841. U ni{kom, leskova~kom, pirotskom i vrawskom kraju izbila buna protiv Turaka, poznata kao Milojeva i Srndakova buna.

6

1667. Dubrovnik pogodio zemqotres u kojem je poginulo vi{e hiqada gra|ana.

7

SVETSKI DAN ZDRAVQA SVETSKI DAN URBANIZMA

8 116

16

ekskurziji za manastir Ravanicu, u svojoj 26. godini. Uzroci wegove pogibije i danas su obavijeni tajanstveno{}u.

5

SVETSKI DAN BORBE PROTIV AUTIZMA

1903. U Srbiju je stigao prvi automobil.

Sve~ano je do~ekan u Beogradu, a kupac je bio bogati trgovac Bo`a Radulovi}.

Kupio ga je u Austriji, ili ^e{koj, ne zna se ta~no, ali ga nikada nije vozio.

Za to je bio iznajmqen voza~, izvesni Sreta Kosti}.

Skup{tina grada Beograda je 26. decembra 2002. odlu~ila je da se period izme|u dva zna~ajna doga|aja u istoriji grada - od 16. do 19. aprila - obele`ava kao „Dani Beograda”. Slovensko ime Beograd prvi put je pomenuto 16. aprila 878. godine

DAN STUDENATA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

SVETSKI DAN ZA[TITE NA RADU

DAN ZA EKOLOGIJU DU[E

15

SVETSKI DAN PORODICE

SVETSKI DAN ROMA (Odlukom OUN, 1971. godine)

11

DAN @RTAVA KONCENTRACIONIH LOGORA

SVETSKI DAN BORBE PROTIV PARKINSONOVE BOLESTI

12

SVETSKI DAN KOSMONAUTIKE

13

1204. Krsta{i su u ^etvrtom krsta{kom ratu zauzeli i opqa~kali Carigrad.

u jednom pisanom dokumentu - pismu pape Jovana VIII bugarskom knezu Borisu, a 19. aprila 1867. godine kona~no je - po{to je posledwi turski komandant Ali Riza-pa{a simboli~no predao kqu~eve Knezu Mihailu na Kalemegdanu - prestala gotovo troipovekovna okupacija i Beograd ponovo postao srpski grad.

Nagrada grada Beograda, Nagrada grada Beograda za stvarala{tvo mladih i Nagrada grada Beograda „Svetislav Stojanovi}” se dodequju svake godine u aprilu, povodom sve~anosti „Dani Beograda” od 16. do 19. aprila.

ROT 111-116:ROT 111-116.qxd

27.2.2015

2014. Na Veliki ^etvrtak umro je Gabrijel Hose Garsija Markes, pisac, novinar, izdava~, politi~ki aktivista, dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost 1982. godine.

17

18:39

19

Page 8

1824. Umro je lord Yory Gordon Bajron, engleski pesnik.

24

SVETSKI DAN LABORATORIJSKIH @IVOTIWA

2004. OSNOVAN ROTARI KLUB PAN^EVO

25

DAN BORBE PROTIV MALARIJE

26

SVETSKI DAN INTELEKTUALNE SVOJINE (priznat od OUN)

27

SVETSKI DAN DIZAJNA

28

SVETSKI DAN PASA VODI^A

29

ME\UNARODNI DAN IGRE

30

DAN ZAVODA ZA ZA[TITU PRIRODE SRBIJE

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

20

SVETSKI DAN ZA[TITE OD BUKE

1969. U listu „Politikin Zabavnik” pojavio se doma}i stripski junak Dikan u epizodi „Buzdovanske igre” i odmah osvojio brojne ~itaoce, i mla|e i one starije, koga je crtao Lazo Sredanovi}, potowi autor i tekstova stripa.

18

21

1960. Brazilija je postala glavni grad Brazila.

22

DAN PLANETE ZEMQE

DAN SE]AWA NA SRPSKE @RTVE U KONCENTRACIONOM LOGORU JASENOVAC

2005. OSNOVAN ROTARI KLUB PIROT

23

SVETSKI DAN KWIGE I AUTORSKIH PRAVA SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI U SAOBRA]AJU (odlukom OUN)

117

AKTIVNOSTI

ROT 111-116:ROT 111-116.qxd

27.2.2015

18:39

Page 9

BEOGRAD IVANA, DALIBORKA, RAJKO, ALEKSANDAR, RC INDIAN LAND A U HÙATTU...

Na sastanku Rotari kluba Beograd koji je odr`an u ~etvrtak, 26. februara ove godine, prisutni ~lanovi su imali priliku da pogledaju fotografije koje su snimili Hayi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} na proslavi 110. godina Rotarija.

Premijerno, jer }e one tek biti postavqene na sajtovima Distrikta i Kluba. ^lanovi su imali priliku da ~uju utiske onih koji su prisustvovali ovoj gala proslavi.

118

Upravo je bila zavr{ena i posledwa sednica Organizacionog odbora proslave gde su se sumirali rezultati, ~ule primedbe, pohvale, a sve za budu}u korist oko organizovawa proslava sli~nih datuma i jubileja.

I onda, iznenada, na radovawe, redovni sastanak Rotari kluba Beograd su poja~ali pristigli prijateqi iz Organizacionog odbora minule proslave: Ivana Zdravkovi}, Daliborka Bradi}, Rajko Mitri} i Aleksandar Radoji~i}, koji su po`eleli da zajedno odgledaju fotografije koje je na{ verni Ti}a Savi} pu{tao na platno sa leptopa.

Bilo je ovo ve~e koje je brzo proteklo sa pravim i iskrenim prijateqima u Rotariju, u dru`ewu.

Da, i u (po)slu`ewu.

Ina~e, preko hotela ,,HÚatt’’ smo iz Amerike dobili jednu interesantnu po{iqku koju nam je poslao RC of Indian Land iz Severne Karoline, SAD. Povodom „pravoslavne nove godine“ ovaj Klub je odlu~io da nam uputi srda~ne Rotarijanske pozdrave, zastavicu kao i osnovne podatke o svom delovawu. Zaista rotarijanski!

O ovom pismu RC Indian Land, op{irnije }ete ~itati u narednom broju na{eg ~asopisa í

Rot 111:Rot 111.qxd

3.2.2015

19:37

Page 2

rot 01:rot 01.qxd

3.2.2015

17:01

Page 2

NASTAVI]E SE