Srpski rotar br 03

K_1:K_1.qxd

09.05.2011

20:28

Page 1

MAJ 2011. • GODINA I (LææVIII)

BROJ 3

MESEC PRIJATEQSTVA

K_2-K_3:K_2-K_3.qxd

09.05.2011

20:32

Page 2

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

KOLO, KOLO, NAOKOLO wiri – pod oznaku „Ven~awa”, jeftine vaze – pod „Ro|endani”, pepeqare nemogu}eg izgleda – pod „Useqewa”, i tako daqe.

J

Efraim Ki{on (1924 + 2005), ro|en u Budimpe{ti, emigrirao u Izrael 1949. godine, jedan od najboqih svetskih satiri~ara i humorista.

Wegove pri~e vezane za `ivot u Izraelu, univerzalne su, bliske i razumqive.

S

tara izreka ka`e: lep{e je davati nego uzimati. Tako i mi, kad god se u ku}i na|e neka nepotrebna stvar, ka`emo: to mo`e da poslu`i kao divan poklon. [tavi{e, imamo ~itavo skladi{te pripremqenih poklona, uredno slo`enih i razvrstanih.

Uvek kada nam neko ne{to poklawa, ka`emo: hvala najlep{e – a poklon sklonimo. De~je stvari idu u posebnu fioku, kwige ve}eg formata, naro~ito hebrejski klasici – u fioku s oznakom „Bar – micvah”*, pocinkovani ta-

ednog dana na{ prijateq Ben Cion Zigler do{ao nam je u posetu i doneo mojoj `eni na poklon veliku bomboweru umotanu u celofan, tako da su se na poklopcu lepo mogle videti naslikane crvene ru`e. Bili smo presre}ni jer je takva bombowera prigodan poklon za svaku priliku. Ve} smo hteli da je stavimo u fioku pod „Razno”, kad nas je iznenada obuzela `eqa za ne~im slatkim, koju smo mogli da utolimo samo ~okoladom. Po`udno smo iskidali celofan, otvorili bomboweru i – ustuknuli. U kutiji je bilo tuce sme|kastih, tvrdih kuglica na koje se ve} bila nahvatala bu|.

– Ovo je apsolutni rekord – re~e najboqa supruga na svetu drhte}i od besa. – Najstarija ~okolada koju sam ikada videla!

S

mesta smo s bombowerom odjurili Zigleru. Pogledao ju je, pocrveneo, pobledeo i, preznojavaju}i se, objasnio nam da ju je dobio pro{le godine od svog prijateqa Bar Honiga. Nazvali smo Bar Honiga i o{trim re~ima ga napali. U po~etku je mucao i ne-

{to petqao, a zatim je priznao da ju je dobio kao ro|endanski poklon od Glika. Istra`ivali smo i daqe. Glik je bomboweru dobio pre ~etiri godine od `enine ne}ake kad su mu se rodili blizanci. Ne}aka se jo{ dobro se}ala da ju je dobila od Glasera, Glaser od [tajnera, a [tajner – ne}ete mi verovati – od moje drage tetka Ilke 1960. godine.

Sada se se}am da se godinu dana ranije tetka Ilka uselila u novi stan i s obzirom da u odgovaraju}oj fioci nismo imali ni{ta u rezervi, morali smo te{ka srca da `rtvujemo bomboweru.

T

ako je ta na{a kutija pro{la zemqu uzdu` i popreko, bila na svim mogu}im proslavama – da bi se opet vratila u na{e ruke i, da je nismo otvorili, mo`da bi po`ivela jo{ kojih pedesetak godina pre nego {to bi se sasvim raspala.

Moja je pak du`nost da objavim da je bombowera, koja je u dr`avi Izrael slu`ila kao trajno sredstvo poklawawa, povu~ena iz opticaja. Neko }e morati da kupi novu. @alim slu~aj í ........................................................ * Obred kojim se de~ak, kad navr{i trinaest godina, prima za punopravnog ~lana jevrejske verske zajednice.

Rot 03:Rot 03.qxd

09.05.2011

20:35

Page 1

NA MOLBU BEOGRADSKIH ROTARIJANACA

AMBASADOR JAPANA ODR@AO PREDAVAWE 11. aprila, u 20 ~asova u sve~anoj sali Rektorata Beogradskog univerziteta.

U punoj sali, osim prisutnih rotarijanaca iz beogradskih klubova, bili su prisutni i rektor BU gospodin Branko Kova~evi}, ~lanovi diplomatskog kora i studenti Filolo{kog fakulteta u Beogradu, grupa za japanski jezik i kwi`evnost.

Za organizaciju ovog zajedni~kog sastanka beogradskih Rotari klubova bili su zadu`eni predsednici Rotari klubova Beograd – Singidunum, Beograd – Sava i Beograd – ^ukarica í

egova ekselencija g. To{io W Cunozaki, ambasador Japana u Srbiji i u Crnoj Gori, primio je 31. marta predstavnike beogradskih Rotari klubova koji su u ime svih rotarijanaca Beograda preneli izraze najdubqeg sau~e{}a narodu Japana zbog `rtava i razarawa u zemqotresu i cunamiju.

Ambasador Cunozaki prihvatio je molbu rotarijanaca i odr`ao predavawe „Posledice velikog zemqotresa koji je pogodio istok Japana” u ponedeqak,

SA NASLOVNE STRANE JAPANSKA TRE[WA PRUNUS SERRULATA Tre{win cvet se slavi i dive mu se {irom Japana. Ni jedan drugi cvet nije tako voqen kao ovaj, a umilni zvuci melodije sakura no hana (tre{wini cvetovi), ~uju se {irom zemqe Tre{winog Cveta.

Ovaj ponos Japana, simbol savr{enstva i lepote, rascveta se u maju po celoj zemqi. Svaki ovaj cvet je jedna du{a, veruju u Japanu, a pesnici o cvetu japanske tre{we pi{u najlep{e pesme.

Cvet je lep u toj meri da je nemogu}e prona}i idealan jer su svi upravo takvi. Izreka ka`e: Mo`da jedan celi `ivot nije dovoqan da se prona|e idealan tre{win cvet!

Japanska tre{wa ili japanska vi{wa (naziva se jo{ i isto~wa~ka tre{wa, azijska vi{wa...) je ukrasno omawe drvo, koje naraste oko 6 m u visinu. Listopadno je í

MAJ 2011.

3

MAJSKA RU@A ROSA CENTIFOLIA Ova „kraqica cve}a” raste u isto~noj i ju`noj Europi, cveta jednom godi{we, u maju i {iri ugodan miris.

Tamnocrveni pojedina~ni cvetovi nalaze se na cvetnim stabqikama du`ine 2 do 3 cm, dok grm naraste izme|u 2 i 3 metra, sa obraslim dla~icama i bodqama. Listovi su tamnozeleni, a nali~je je svetlozelene boje.

Na{e bake su pravile ~uveno slatko od ru`inih latica í

IZ ISTORIJE ROTARIJA PRVA DONACIJA Rotari klub ^ikago predaje jednog kowa lokalnom svešteniku za potrebe obila`ewa wegove parohije.

(1907)

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

09.05.2011

20:36

Page 1

THE R I PRESIDENT’S MONTHLÙ MESSAGE MAÙ 2011

SHOÝ AND TELL

PORUKA PREDSEDNIKA R I MAJ 2011.

PRIKA@I I KA@I

MÚ Þife, Judie, Þas a kindergarten teacher for manÚ Úears, and she often told stories about her „shoÞ and tell” eØperiences, Þhen each of her students Þas permitted to bring a favorite item to school, such as a pet or toÚ, and to tell the other children about it. There Þas alÞaÚs a sense of Þonder as the children learned about their classmate’s prized possession.

Rotarians often share that same sense of Þonder as theÚ learn about the amazing service projects conducted bÚ other RotarÚ clubs. In fact, there are so manÚ RotarÚ service projects performed bÚ our 33,000-plus clubs that it is trulÚ impossible for anÚone to track them. ManÚ of them go unknoÞn and unrecognized, eØcept to their sponsor clubs, but the totalitÚ of such RotarÚ projects is clearlÚ making the Þorld a better place.

It is unfortunate that Þe cannot have a giant „shoÞ and tell” event Þhere everÚ club could tell the Þorld Þhat it does. Þe have groÞn much too large for us to even share the neÞs of our countless service projects Þith our other clubs. HoÞever, the annual conventions provide an opportunitÚ for several clubs, districts, and multidistrict organizations to displaÚ their projects in an effective ÞaÚ, and this month’s RI Convention in NeÞ Orleans Þill feature manÚ outstanding projects in the House of Friendship.

The NeÞ Orleans convention Þill be a Þonderful RotarÚ event, and I encourage all registrants to spend as much time as possible in the House of Friendship to meet neÞ friends from around the Þorld, to see the displaÚs of RotarÚ projects, and to eÞoÚ some great entertainment on the tÞo stages. It Þill open on SaturdaÚ morning and be open for more hours than usual during the convention. And for those Þho cannot attend for more than one daÚ, there is a neÞ SaturdaÚ-onlÚ pass for $40 per person to sample the House of Friendship!

The convention also Þill give me a personal „shoÞ and tell” opportunitÚ. I can shoÞ the base of a pillar, located in the convention center, that supports the giant highÞaÚ bridge over the Mississippi River. It is the same bridge under Þhich I sailed on a LÚkes Line freighter on mÚ ÞaÚ to the UniversitÚ of Cape ToÞn as a RotarÚ Scholar 50 Úears ago. And I can, and happilÚ Þill, tell everÚone that it Þas a RotarÚ trip that has lasted a lifetime!

Moja supruga Xudi dugo je radila kao negovateqica u obdani{tu i ~esto je prepri~avala {ta je sve ~ula od dece na ~asovima „prika`i i ka`i”. Deca su donosila svoju omiqenu igra~ku ili qubimca, i drugarima pri~ali o wima. Bilo je zadivquju}e {ta sve deca mogu da nau~e o dragocenom posedu svog razrednog druga.

Rotarijanci ~esto imaju isti ose}aj divqewa kada slu{aju o neverovatnim projektima drugih klubova. U stvari, postoji toliko mnogo projekata na{ih 33.000 i vi{e RotarÚ klubova da je zaista nemogu}e da ih bilo ko prati. Mnogi od wih ostanu nepoznati i nepriznati, osim za klub koji ih je i ostvario, ali sam broj takvih RotarÚ projekata ve} poma`e da svet postane boqe mesto.

Nesre}a je {to ne mo`emo da imamo jedan ogroman ~as „prika`i i ka`i”, gde bi svaki klub rekao svetu {ta to radi. Toliko smo narasli da nam je te{ko da podelimo svoja dostignu}a ~ak i sa drugim klubovima.

Me|utim, godi{we konvencije pru`aju priliku za jedan broj klubova, distrikta i multidistriktnih organizacija da prika`u svoje projekte na efikasan na~in, a RI konvencija koja se ovog meseca odr`ava u Wu Orleansu predstavi}e mnoge izvanredne projekte u Domu prijateqstva.

Konvencija u Wu Orleansu bi}e divan RotarÚ doga|aj, a ja preporu~ujem svim prijavqenim u~esnicima da provedu {to vi{e vremena u Domu prijateqstva, da se upoznaju s novim prijateqima iz celog sveta, da saznaju {to vi{e o projektima i da u`ivaju u dobroj dvodnevnoj zabavi.

Ku}a prijateqstva bi}e otvorena u subotu ujutro i osta}e otvorena vi{e nego {to je uobi~ajeno tokom konvencije. A za one koji ne mogu da ostanu du`e od jednog dana, tu je nova propusnica samo za subotu od $ 40 po osobi za Dom prijateqstva!

Konvencija }e mi pru`iti priliku za moj li~ni nastup „prika`i i ka`i”. Mo}i }u da poka`em temeq stuba, u centru kongresne dvorane, koji nosi gigantski most preko reke Misisipi. To je isti most ispod koga sam plovio na teretwaku LÚkes na putu ka Univerzitetu u Kejptaunu, kao stipendista Rotarija pre 50 godina.

I mo}i }u sa zadovoqstvom svima re}i da put Rotarija traje celog `ivota!

RaÚ Klinginsmith President R I

Rej Klinginsmit Predsednik R I

EACH MONTH, Þe highlight a piece of RotarÚ historÚ and share an inspirational Üuote from past RotarÚ leaders. „I commend to Úou the opportunitÚ for a rare felloÞship Þith men and Þomen from manÚ lands. There are no strangers in a RotarÚ Convention. Introductions are unnecessarÚ. To participate in friendship, shoÞ Úourself friendlÚ. Ùour personal enthusiasm imparted to others Þill make of this the greatest convention for Úou that RotarÚ has ever held.”

Arthur H. Sapp, 1927-28 RI president, address to the 1928 convention in Minneapolis, Minnesota, USA

4

CITAT MESECA Svakog meseca izdvajamo po jedan od citata iz bogate Rotari istorije. Za mesec maj smo izabrali: Preporu~ujem vam priliku za retku mogu}nost da se sprijateqite sa mu{karcima i `enama iz mnogih zemaqa. Nema stranaca na Konvenciji RotarÚ. UpoznavaÞa su nepotrebna. Da biste u~estvovali u prijateqstvu, poka`ite da ste prijateq. Va{ li~ni entuzijazam prenet drugima u~ini}e ovu konvenciju najve}om ikada kako za vas tako i za RotarÚ.

Iz govora koji je Arthur H. Sapp, 1927-28 RI predsednik, odr`ao na konvenciji u Mineapolisu, Minesota, 1928. godine.

MAJ 2011.

Rot 04-05:Rot 04-05.qxd

09.05.2011

20:38

Page 2

PROLE]NA SKUP[TINA NA[EG NOVOG DISTRIKTA 2483 a Lazarevu subotu, 16. aprila ove godine, u Beogradu, u Vi{egradskoj ulici br. 27* u prisustvu stotinak predN stavnika Rotari klubova sa teritorije na{eg novog Rotari distrikta 2483, uz intonirawe himni RI, Srbije, Crne Gore i Gr~ke, ta~no u podne, u sve~anoj sali Poslovne {kole „Cotrugli”* po~ela je rad prva Skup{tina.

U~esnike skupa je, u ime DG-a Zahosa Vissariona Arisa (RD 2481), pozdravila DGE Vesna Baltezarevi}. Prenela je DGE Vesna Baltezarevi}

DG za 2012/2013 Nikola Obradovi}

tari klubova iz Crne Gore, izve{taj je podneo nominovani DG za 2012/2013 Nikola Obradovi}.

Posle burne rasprave nije doneta odluka, jer su u~esnici smatrali da je ure|ewe odnosa Rotari klubova Srbije i Crne Gore stvar „xentlmenskog dogovora”.

DGE Vesna Himne Baltezarevi} obavestila je prisutne o promenama, koje su unete u raspodelu sredstava planiranih predlogom buxeta, a neke od stavki dodatno su razja{wene i obrazlo`ene.

ADG Svetislav Milovanovi} podneo je izve{taj o obavqenim radwama kojima je pokrenut postupak za registraciju distrikta. Kako su se u procesu registracije javile razne nedoumice preneo je savete dobijene od eminentnih ~lanova Rotari zajednice na osnovu kojih je odlu~ieno da se direktno komunicira sa visokim predstavnicima APR-a. Klubovi }e dobijati izve{taje o razvoju doga|aja.

Za sam kraj zasedawa Skup{tine dnevnim redom je bilo predvi|eno nekoliko ta~aka o kojima }e odluke biti donete na distriktnoj konferenciji (koja je zakazana za 30. april u Prevezi, Gr~ka).

Po{to se zna da na distriktnoj konferenciji ne}e svi klubovi imati svoje ~lanove kao predstavnike ovo je bila prilika da se razmene mi{qewa o formirawu distriktnog fonda i visini Vladimir Mati}

wegove `eqe za uspe{an rad Skup{tine i novog distrikta uz izviwewe gospodina Arisa zbog spre~enosti da prisustvuje sednici i obe}awe da }e prisustvovati ~arter ceremoniji distrikta.

Prvi deo sednice Skup{tine, prema obi~ajima Rotarija, sastojao se od izlagawa tema od posebnog zna~aja za nastanak novog distrikta.

Prve dve ta~ke dnevnog reda ~inile su celinu, jer se u okviru wih govorilo o novom RD 2483 i wegovom zna~aju. Posle toga usledilo je izlagawe predstavnika Zone 20B PDG-a RD 2482 Kal~a Hinova koji je govorio o zna~aju Rotari fondacije.

Usledila su kratka i efikasna izlagawa Pavla Bogeti}a (o ulozi trenera u distriktu), Marinela Subu (o ulozi asistenata DG-a) i Qiqane Lainovi} (o ulozi sekretara distrikta).

U~esnici su napravili mini pauzu da bi ispratili dragog gosta iz Bugarske, a potom su pre{li na drugi deo dnevnog reda, koji je bio posve}en odlukama u vezi sa samom Skup{tinom i distriktnom Konferencijom.

U okviru dnevnog reda, kao odluke koje je mogu}e doneti na sednici Skup{tine predlo`ene su dve ta~ke: Protokol o saradwi sa klubovima iz Crne Gore i pokretawe postupka za registraciju distrikta.

O predlo`enom protokolu o saradwi sa Rotari klubovima iz Crne Gore i o obavqenim razgovorima sa predstavnicima Ro-

MAJ 2011.

~lanarine, kao i o na~inu izbora guvernera za 2014/2015 i nominacionom komitetu.

Po zavr{etku formalnog, radnog, dela Skup{tine po~eo je zajedni~ki ru~ak, na kome su u~esnici skupa daqe razmewivali mi{qewa u prijatnoj atmosferi restorana i salona Poslovne {kole „Cotrugli”.

ADG Milica Mladenovi} Svetislav Rotari klub Milovanovi} Beograd-Dunav Sekretar za 2011/2012

* Dobrotom i qubazno{}u ADG Svetislava Milovanovi}a na ovoj adresi je sedi{te na{eg novog distrikta 2483 u Beogradu.

5

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd

09.05.2011

20:39

Page 1

SUPER, IMAMO SOPSTVENI DISTRIKT!

A [TA SAD DA RADIMO? a`u da se Rotari ne bavi politikom, da je ona K kao tema zabrawena na Rotari sastancima. Dobro, ja u to i verujem. Jedino mi je kao in`eweru koji je prou~avao statistiku, malo ~udno {to istog dana RotaPi{e: Nikola Obradovi} ri Distrikte dobijaju Slovenija - D 1912, Hrvatska – D 1913 i Srbija i Crna Gora D 2483. Ja na ovo gledam sa pozitivne strane. Ako smo mogli zajedno da pravimo prve Rotari klubove davne 1929. godine i Distrikt 77 1933. godine, za{to ne bismo mogli sada istovremeno da pravimo i sopstvene Distrikte. ema ovog ~lanka, u stvari, nije da se bavimo datumima, T ve} da razmislimo o strategiji na{eg Distrikta u narednim godinama. Kao jedna od osnovnih pretpostavki za stabilno delovawe i rast bilo kojeg entiteta, od firme, pa do dr`ave, jeste izgradwa i usvajawe odre|ene strategije. Ako je tako, onda to va`i i za Rotari Distrikt, a to se mo`e na}i na ve}em broju mesta u Rotari priru~nicima i dokumentima.

Na svakom od tih mesta posebno se isti~e potreba da se saglasnost usvojene strategije posti`e sinergijom ~etiri guvernera (aktuelnog, izabranog, nominovanog i prethodnog). To pretpostavqa blisku saradwu navedenih guvernera, uz uva`avawe mi{qewa Rotari klubova, iskazanog kroz stavove i glasawa wihovih predsednika.

Kad bih mogao nekako Sam ispred sebe stati I sam sebi pri~ati sve ispo~etka.I kad ne{to pitam Odgovor me ne zanima ^inim se ~uo a ne ~ujem Znam {ta bih ~uo Ne ti~e me se {ta ko misli Nego {ta ja mislim Ne znam {ta ja znam To jedino ne znam Ali {ta misle i znaju drugi Znam koliko oni. ….

Kompletan tekst pesme mo`ete na}i na Internetu

Za sve, i one koji su pro~itali u celini ovu pesmu, ali i one kojima ista nije privukla pa`wu, zakqu~ak je da moramo vi{e da se slu{amo, da kao rotarijanci budemo rasadnik tolerancije, uva`avawa i saradwe. U stvari da se striktno pridr`avamo pravila i na~ela RotarÚ International.

osledwa dva meseca bili smo u~esnici razli~itih skupoP va u organizaciji na{eg novog Distrikta 2483, a u trenutku kada budete ~itali ovaj broj ROTAR-a bi}e zavr{ena i posledwa Konferencija Distrikta 2481, koji se od 1. jula deli na dva nova. Impresije koje sam poneo sa dosada{wih skupova i i{~ekivawa od skupa u Prevezi, u Gr~koj nekako su mi nametnula se}awe na jednu pesmu Matije Be}kovi}a „\e re~e Japan?”

Ja ne trpim kad drugi pri~a Zamaram se kad }utim Po{tenije je da ti to ka`em Nego da pri~a{ A da te ne slu{am Da te gledam u o~i Kao da te slu{am A da te ne ~ujem Nego punim usta I smi{qam {ta }u re}i ^im ispregne{ jezik I poturi{ pri~u. …Barem meni ne treba zboriti Kako to ne vaqa I kako bi trebalo pametnije Ponekad i drugog ~uti Koliko bi bilo boqe Da sam druk~iji Bilo bi boqe za drugoga Ali za mene ne bi Svak misli {ta je za wega boqe Jedino bih mogao slu{ati

6

edan od prvih poslova koji je pred nama jeste da na{ Jdr`ava novi Distrikt uspostavimo kao legalni subjekat u okviru u kojima deluje (Srbija i Crna Gora). Za{to je to izuzetno va`no? Osim preporuke koju sugeri{e i RotarÚ International, potrebno je da na pravi na~in, a to zna~i legalno po svim aspektima delovawa, provodimo Rotari misjiju. Ako na brzinu analiziramo hijerarhiju na{e organizacije, vide}emo da na vrhu postoji RotarÚ International central office, jedan RotarÚ center kao Headquater u Evanstonu, Illinois. Zatim imamo regionalni centar - RotarÚ International Zurich office - Zone 20 (Europe/ Africa) na {ta se „naslawaju" Distrikti u zoni, a u okviru svakog Distrikta pojedini Rotari klubovi. Od svih pomenutih entiteta jedino Distrikt nije nigde registrovan. Nekako "visi u vazduhu"!

Za sve druge, od RI, preko Zone 20B pa sve do Rotari kluba imamo registraciju, {to zna~i da raspola`u svojom

MAJ 2011.

Rot 06-07:Rot 06-07.qxd

09.05.2011

20:40

Page 2

[TA ZNA^I adresom, direktorom, pe~atom, bankovnim ra~unom, ...

Jedino Distrikt nema sve ovo! Nema, ako ne shvatamo va`nost i ne organizujemo na{ Distrikt kako to Rotari i predvi|a (RotarÚ District Incorporation uz po{tovawe 11 odredbi RI). Ova registracija se obavqa u Agenciji za privredne registre kao jedan od vidova udru`ewa gra|ana ili NGO (asocijacija, fondacija, ...). Nije na odmet pomenuti da su druga dva, ranije pomenuta Distrikta, to ve} obavili. i{ta mawe va`an posao nije ni uspostavqawe distriktnog fonda (District Fund). Svrha ovog fonda je N vi{estruka. Jedan deo sredstava planira se i tro{i na funkcionisawe samog Distrikta, a to pretpostavqa administraciju, tro{kove rada guvernera, asistenata guvernera, trenera, predsednika pojedinih komiteta. Drugi deo se usmerava na konferenciju, skup{tinu, seminare, treninge, sastanke... Deo distriktnog fonda mora da se planirati i za zajedni~ke projekte na nivoou Distrikta, zatim za programe RI kao {to su Rotarakt, Interakt, razmena studijskih grupa, podr{ka Rotari fondaciji, iskorewivawu de~ije paralize, ...

Ukoliko `elimo da stvarno budemo prepoznati u sopstvenoj zajednici, ali i na me|unarodnom planu, kao i u RotarÚ International, zna~aj ne samo formirawa distriktnog fonda ve} i finansijske participacije svakog rotarijanca na{eg Distrikta nije potrebno dodatno obrazlagati.

Raspolagawe sredstvima distriktnog fonda podrazumeva potpunu transparentnost, po{tovawe zakona, a`urnost kwigovodstva i pravovremenu izradu zavr{nih ra~una (svakih 6 meseci po{to se RotarÚ i fiskalna kwigovodstvena godina ne poklapaju). svajawe odluke o visini distriktnog fonda sprovodi se U na ta~no propisan na~in, obi~no na distriktnoj konferenciji, a po{to pro|e dovoqno vremena datog klubovima da prou~e predlog delova i stavki ovog fonda. Koliko smo svi mi spremni da u~estujemo i pomognemo misiju Rotarija, takve rezultate mo`emo i da o~ekujemo. Ukoliko se deklarativno odlu~imo za tro{ak "jedne krigle piva mese~no", a na kraju platimo samo "deo prve polovine krigle", jasno je da sli~ne rezultate mo`emo i o~ekivati. Ako bi se odlu~ili da svako od nas mese~no "prilo`i dve krigle piva" rezultati i na{ uticaj bili bi nesumwivo zna~ajniji.

Ostalim poslovima koji su pred nama, sigurno je, da moramo vrlo brzo da se posvetimo, ali obim ovog ~lanka to sada ne dozvoqava. Pre na{e odluke na koji na~in }emo birati slede}eg guvernera (2014-2015) bilo bi korisnije pozabaviti se potrebnim i dovoqnim uslovima za tu poziciju.

Sve dok svaki novi guverner zapo~iwe svoju godinu od samog po~etka, kao da prethodnik nije ni postojao, kada se "igramo podele na struje" formirawe Nominacionog komiteta bilo bi novi surogat koji smo smislili kao ne{to "novo i originalno" u Rotariju.

Posle 18 godina u Rotariju, svestan sam da ima jo{ mnogo oblasti za u~ewe, pa stoga i ovo moje razmi{qawe primite kao samo jedan od predloga na pitawe "[ta sada da radimo?" a u `eqi da ne do|emo do novog pitawa "A ko nas gurnu?"í

MAJ 2011.

vakog leta hiqade mladih qudi bude izabrano da poha|a kamp ili seminar za lidere koje Rotari sponzori{e u SAD, Australiji, KanaS di, Indiji, Francuskoj, Argentini, Koreji i drugim zemqama. U neformalnoj atmosferi, u prirodi, 50 - 75 izuzetnih mladih qudi provodi nedequ dana poha|aju}i izazovan program u okviru koga se vode diskusije, slu{aju zanimqiva predavawa iz oblasti liderstva i obavqaju razne dru{tvene aktivnosti, sve u ciqu razvijawa li~nog integriteta, liderskih sposobnosti i gra|anskih normi.

Zvani~an naziv ovog programa jeste Priznawe Rotarija za mlade lidere (RotarÚ Ùouth Leadership AÞards - RÙLA), iako se ove aktivnosti ponekad nazivaju i Kamp rojal, Kamp poduhvat, Seminari za mlade lidere, omladinske konferencije, itd.

RÙLA programi zapo~eti su u Australiji 1959. godine kada su mladi qudi iz dr`ave Kvinslend izabrani za do~ek princeze Aleksandre, mlade ro|ake kraqice Elizabete II. Rotarijanci iz Brizbejna, koji su u~esnicima bili doma}ini, bili su impresionirani kvalitetom mladih lidera.

Odlu~eno je da se ovi mladi lideri okupqaju svake godine na nedequ dana dru{tvenih, kulturnih i obrazovnih aktivnosti. RÙLA program je postepeno rastao i pro{irio se na sve Rotari distrikte u Australiji i Novom Zelandu. Godine 1971., Predsedni{tvo RI usvojilo je RÙLA kao zvani~an program RotarÚ International.

Jednom re~ju, RÙLA je rotarijanski obrazovni program za mlade budu}e lidere. U~esnici mogu biti stari od 14-30 godina, ali ve}ina klubova i distrikata se oslawa na dve starosne grupe: od 14-18 ili od 19-30 godina.

RILA podsti~e liderstvo, gra|anske vrednosti i li~nu nadogradwu, a ima za ciq da: - poka`e Rotari po{tovawe i brigu za mlade, - pru`i efektnu obuku i prenese iskustvo odabranim mladim i potencijalnim liderima, - podstakne liderstvo mladih od strane mladih, - javno oda priznawe mladim qudima koji vredno pru`aju usluge svojim zajednicama í

PO^ETAK PROGRAMA STUDIJSKE RAZMENE Januara 1964. Predsedni{tvo RI i RF odobrilo je GRUPNU STUDIJSKU RAZMENU (Group StudÚ EØchange) kao zvani~ni Rotari program. Trideset ~etiri kluba iz istog broja distrikata uzelo je u~e{}e u ovoj prvoj turi razmena tokom dve rotarijanske godine 1965-66. i 1966-67.

Ali mladi su uz podr{ku Rotari klubova proputovali zemqinu kuglu mnogo pre ove zvani~ne odluke. [estorica mladih iz Engleske je posetilo Novi Zeland jo{ 1950. godine. Predvodio ih je rotarijanac Xef Morton (Geoff Morton), a finansirali klubovi iz Jork{ajra (Ùorkshire).

Proputovali su zemqu borave}i kod rotarijanaca du` puta.

Rotarijanac Ralf Vernon (Ralph Vernon) je predlo`io ne{to sli~no 1955. godine klubovima u severnom Novom Zelandu u znak obele`avawa zlatnog jubileja RI. Distrikt 39 (sada Distrikti 9910, 9920, 9930 i 9940) kreirali su Rotari prekomorski nagradni program (RotarÚ Overseas Travel AÞard program), a Xon Lexervud (John LedgerÞood) iz RC Hamilton, je poveo prvu grupu na put do Velike Britanije.

Program je bio izuzetno uspe{an, tako da su rotarijanci Novog Zelanda odlu~ili da ga nastave i narednih godina. Slede}ih godina Novozelan|ani su obi{li Kanadu, Indiju, Japan, Sri Lanku i SAD. Bili su doma}ini rotarijancima iz ovih zemaqa, ali i Pakistana.

Ranih 1960-ih, za~ela se ideja o programima za nerotarijance koji bi unapredili me|unarodnu dobru voqu i razumevawe. Jedan plan je bio za male grupe mladih poslovnih i profesionalnih qudi da putuju iz jednog Rotari distrikta u drugi u razli~itim zemqama.

Harold Tomas (Harold T. Thomas) Novozelan|anin, RI predsednik 1959-60 izlo`io je ideju Upravnom odboru RF o Rotari prekomorskom nagradnom programu.

Ubrzo nakon toga UO je odobrio Grupne studentske razmene, a Vernon i drugi rotarijanci koji su imali iskustva u ovoj oblasti pozvani su da realizuju detaqe novog programa Rotari fondacije.

Za skoro 50 godina od za~etka programa, vi{e od 70.000 mladih je obi{lo zemqu kao u~esnici Group StudÚ EØchange timova í

7

Rot 08-09:Rot 08-09.qxd

10.05.2011

18:34

Page 1

POSETA GUVERNERA NA[EG DISTRIKTA BEOGRADSKIM ROTARI KLUBOVIMA ospodin Visarion Aris Zahos, RID-2481 / DG 10G 11, posetio je u ~etvrtak, 7. aprila Rotari klub Beograd, gde je u hotelu HÙATT odr`an susret sa predsednicima beogradskih Rotari klubova.

Prisutne je pozdravio predsednik RK Beograd Sr|an Milinkovi}, a guverner Aris se u kra}em obra}awu prijateqima osvrnuo na sva bitna pitawa, predstoje}u Skup{tinu srpskih klubova, kao i konferenciju Distrikta u gr~kom gradi}u Preveza.

Naravno, razgovor je dotakao problematiku i hvalu lista „Srpski Rotar” koji ima dobru budu}nost da postane list novog Distrikta 2483.

Sastanku su pored predsednika ili sekretara beogradskih klubova, Vlade Mati}a, dr Predraga \or|evi}a, Alek-

8

sandra Gligorijevi}a, Slobodana Bobana Radulovi}a, Radojice Svorcana, prisustvovali i guvernerka novog Distrikta 2483 za 2011/2012, Vesna Baltezarevi}, sekretar Distrikta Qiqana Lainovi}. guverner Distrikta za 2012/2013 Nikola Obradovi}, biv{i guverner Dragan Brajer.

Prisutni su bili i ~lanovi Rotari kluba Beograd: budu}i predsednik Veselin Kova~evi}, sekretar Kluba Milo{ Radivojevi}, Stojadin Mirkulovski i ~lanovi redakcije lista SRPSKI ROTAR: ^edomir Petriwac, Trivko Ti}a Savi}, a Zoran Zdravkovi}, je objasnio zna~aj izla`ewa na{eg lista, dok je Haxi Du{an Glu{ac redakcijskim „Nikonom” zabele`io trenutke ovog potrebnog i lepog susreta.

Prijateqska razmena klupskih zastavica na kraju ovog jednosatnog susreta i grupni snimak za uspomenu…

MAJ 2011.

Rot 08-09:Rot 08-09.qxd

10.05.2011

18:38

Page 2

KONFERENCIJA DI STRI KTA U PREVEZI

Announcement & Invitation RID-2481 District Governor Vissarion Zachos & R.C. of Preveza President AleØandros Manos are honored to invite Ùou to the Opening CeremonÚ of the 19th District Conference of RotarÚ District 2481 Þhich Þill take place on SaturdaÚ, April 30th, 2011 (10:30) at the Ball Room of the Hotel „Margarona RoÚal” in the vicinitÚ of Margarona, Preveza Greece. Ùour participation Þould be of great pleasure and appreciation, also a great honor for our 2481 RotarÚ District and for the event’s host and organizer RotarÚ Club of Preveza.

Vissarion N. Zachos RID-2481 Governor 2010-11 AleØandros Manos R.C. of Preveza President 2010-11

PREVEZa (ADg$g>")

je grad u severozapadnoj u i wen glavni grad. Postoje tri verzije o poreklu imena grada Preveza: • Mo`da dolaze od stare slovenske re~i perevoz {to zna~i „prelaz, prolaz” • Od stare albanske re~i preveze-za, {to zna~i prevoz • Od latinske re~i prevesione, {to zna~i izdr`avawe (namirnica).

U sastav dana{we Gr~ke oblast sa gradom Preveza u{la je tek 1913. godine.

Danas je Preveza trgova~ka luka i turisti~ki centar, a u blizini je na obli`wem ostrvu, koji je glavna turisti~ka destiPreveza nacija.

Podvodni tunel koji povezuje i grad na severnoj obali zaliva sa rta (Akcijuma) u Etoliji Akarniji, u centralnoj Gr~koj, zavr{en je 2002. godine. Hotel „Margarona RoÚal” Tunel je va`an deo infrastrukture u ovom nerazvijenom regionu, i znatno skra}uje putovawe izme|u dve strane zaliva, koji je ranije bilo mogu}e samo trajektom. To je prvi i za sada jedini podvodni tu- Tunel nel u Gr~koj.

Ima ukupnu du`inu od 1570 metara i sastoji se od podvodnog dela ukupne du`ine 909 metara, vise}eg dela du`ine 509 metara na severu (Preveza) strane i dela na jugu (Aktio) strane, du`ine 152 metara.

Tunel je visine 8,6 metara i {irine 12,6 metara.

Ima dvostruki na~in prevoza i obuhvata ~etiri metra {irok kolovoz i 1,3 metara {irok pe{a~ki deo u svakom smeru í

ROTARI KLUB PQEVQA, Crna Gora Dragi Rotari prijateqi, u ime Rotari kluba Pqevqa imamo zadovoqstvo i ~ast uputiti Vam P O Z IV N I C U da prisustvujete proslavi godi{wice ~artera Rotari kluba Pqevqa, koja }e se odr`ati u Pqevqima, dana 14.05.2011. godine, sa po~etkom u 20 ~asova, u hotelu „Gold”.

Bi}e nam neizmjerno drago ukoliko se odazovete ovom pozivu i Va{im dolaskom uveli~ate proslavu.

U okviru proslave odr`a}e se aukcija slika pqevaqskih slikara, a novac dobijen prodajom bi}e namijewen u humanitarne svrhe.

MAJ 2011.

Za ~lanove Rotari klubova kotizacija za proslavu iznosi 30,00 eura i pla}a}e se na recepciji hotela prilikom dolaska na proslavu.

Smje{taj za goste obezbijedjen je u hotelima: „Gold” i „Oaza”(no}ewe sa doru~kom) po cijeni od 25,00 eura.

Molimo Vas da Va{ dolazak najavite najkasnije do – 01. 05. 2011. godine na gore nazna~ene e-mail adrese ili telefone.

S po{tovawem, Predsjednik kluba Josif Mi}kovi} e-mail : josif¿t-com.me tel. +382 67 502 862

9

Sekretar kluba Sne`ana Krsmanovi} e-mail: snezana.krsmanovic¿pqevqa.co.me tel. + 382 69 146 844

Rot 10-11:Rot 10-11.qxd

09.05.2011

20:46

Page 1

[TA ZNA^I truktura Rotari International u Velikoj Britaniji i Irskoj (RIBI) predstavqa interesantno poglavqe u naS {oj Rotari istoriji. Godine 1914., kada se Rotari pro{irio preko Atlantskog okeana i stigao u Veliku Britaniju i Irsku, osnovana je Britanska organizacija Rotari klubova kao deo Me|unarodne organizacije Rotari klubova. Za vreme I svetskog rata bilo je malo kontakata izme|u me|unarodnih klubova, a britanska organizacija je odr`avala na okupu mali broj klubova u Velikoj Britaniji i u jo{ nekim evropskim zajednicama.

Posle rata, 1922. godine, usvojen je novi Statut RI u kome je odlu~eno da svaka zemqa koja ima 25 klubova mo`e da postane „teritorijalna jedinica”, da ima svog predstavnika u Predsedni{tvu RI i da u`iva jo{ neke povlastice.

Klubovi u Velikoj Britaniji i Irskoj odmah su zatra`ili i dobili

RIBI?

status „teritorijalne jedinice”. Nijedna druga grupa na svetu nije zatra`ila dobijawe ovog statusa.

Godine 1927. RotarÚ International ukinuo je koncept teritorijalnih jedinica i organizovao je Rotari klubove po distriktima.

Me|utim, sva „prava, privilegije i povlastice koje prositi~u iz statusa teritorijalne jedinice” ostaju na snazi za uvek. Shodno tome, po{to je RIBI jedina teritorijalna jedinica koja je postojala, ona je nastavila da funkcioni{e kao nezavisna jedinica u okviru Rotari International podlo`na nekim odredbama RI Statuta.

Forma administracije RIBI je jedinstvena i prilago|ena Velikoj Britaniji i Irskoj zbog jezika, geografskog polo`aja, tradicije i obi~aja.

Zbog istorije nastajawa, RIBI ima ne{to druga~iju administrativnu strukturu od svih ostalih Rotari klubova i distrikata na svetu, iako je punopravni ~lan Rotari International í

ROTARI KLUB BEOGRAD Osnovan je 1928. godine D 77, reosnovan 1992. godine D 1910, a od 2000. godine D 2480.

Od godine 2007. nas Rotari Distrikt je D 2481.

Od rotarijanske 2011/2012 godine, Rotari klub Beograd bi}e u sastavu novog Distrikta 2483 koji ~ine Srbija i Crna Gora.

Registrovan je kao udru`ewe gra|ana 7. maja 1992. godine re{ewem Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije, a prihva}en od ROTARÙ INTERNATIONALE odlukom Borda Direktora od 8. maja iste godine.

Ove rotarijanske godine Klub }e proslaviti 19 godina postojawa.

U Klubu vlada moma~ka atmosfera jer su svi ~lanovi mu{karci.

Rotari klub Beograd je osniva~ Rotarakt Kluba Beograd 1994. godine.

Nosioci PAUL HARRIS FELOÝSHIP AÝARD u Klubu su: Dragan Brajer, Qubomir Haxi \or|evi}, Dr Miroqub Stanojkovi}, Radosav Mitrovi}, Duka Samarxi}.

Danas Rotari klub Beograd ima 33 ~lana.

IZ BELE@NICE BIVŠEG GUVERNERA DISTRIKTA 2481 DRAGANA BRAJERA PO[TO JE ZNA^KA? Nedavno sam ~uo da je jedan rotarijanac napustio Rotari, ali nije hteo da se li{i zna~ke i nastavio je da je nosi. Wegovi biv{i klupski drugovi to su mu zamerili i tra`ili da je skine sa revera. Na to im je ovaj odbrusio: „Imam pravo da i daqe nosim zna~ku – jer sam je ja kupio!” [ta mislite: Da li se zna~ka mo`e kupiti?

Da, ukoliko vam je ne poklone, zna~ku ~ak morate kupiti.

Ali vrednost tog obele`ja samo je mawim delom materijalna, {to stvarno daje „pravo na zna~ku”.

Ve}im delom, vrednost tog obele`ja le`i u poruci o pripadnosti koja imaocu daje „prava iz zna~ke”. „Pravo na zna~ku” se mo`e kupiti, ali se „prava iz zna~ke” ne mogu!

Da bi se zna~ka nosila potrebno je ste}i oba ova prava - a to mogu samo pravi rotarijanci.

Skoro me je i PDG Peter Gut, nekada{wi predsedni~ki administrator za Rotari klubove u Srbiji, obradovao jednim interesantnim e-mailom kojim me je podsetio da je biv{i predsednik RI Robert Barth definisao Rotari zna~ku kao za{titni znak kojim onaj koji je nosi poru~uje:

Peter Gut

wa” i da je to dodatni motiv za svakog rotarijanca da nosi zna~ku – u suprotnom onaj koji zna~ku ne nosi poru~uje da se ovih pravila ne pridr`ava - {to ga diskfalifikuje kao rotarijanca.

Ja mislim da je Peter u pravu.

A {ta mislite vi...?

Mo`e{ se osloniti na mene Pouzdan sam Uvek sam raspolo`iv Dajem vi{e nego {to uzimam Ja stvaram vrednosti

Za kraj malo {ale: Jednom su zajedno `iveli Mi{ i Kobasica. Kada je Mi{ i{ao na Rotari, Kobasica je kuvala supu, a kada je Kobasica bila na sastanku, supu je kuvao Mi{. Kako je supa uvek bila ukusnija kada ju je kuvala Kobasica, Mi{ odlu~i da izostane sa sastanka i kri{om posmatra kako to Kobasica kuva supu. Otkrio je da se tajni recept Kobasice sastoji u tome {to se ona uvek li~no umo~i i prokuva. Mi{ jedva do~eka svoj red i primeni Kobasi~in recept – ali ga je to ko{talo `ivota, jer nije pre`iveo kuvawe. Na gubitku bila je i Kobasica, jer je pored supe ostala i bez prijateqa.

Naravou~enije: Nikada ne uhodite svoje prijateqe i po svaku cenu ne opona{ajte one kojima niste nalik, pa ~ak i ako su vam namere ~asne. Budite ono {to jeste - i {to je najva`nije - nikada nemojte izostajati sa rotarijanskih sastanaka, jer...

Peter daqe savetuje da se tih poruka treba pridr`avati kao i „testa ~etiri pita-

BUDU]NOST ROTARIJA JE U VA[IM RUKAMA!

10

MAJ 2011.

Rot 10-11:Rot 10-11.qxd

10.05.2011

18:40

Page 2

MESECOSLOV

MAJ 2011.

1893. prvi put u Srbiji proslavqen Prvi maj – Me|unarodni praznik rada.

KONFERENCIJA NA[EG DISTRIKTA 2481 U PREVEZI, GR^KA.

1

U Rotari kalendaru maj je mesec prijateqstva.

1519. u Amboazu, Francuska, umro je Leonardo da Vin~i, italijanski slikar, vajar, arhitekt, pronalaza~, umetnik i mislilac, najve}i um Renesanse, univerzalni genije.

1469. ro|en je italijanski politi~ar Nikolo Makijaveli.

1892. U Beogradu je ro|en srpski pesnik Milutin J. Boji}.

1992. RK BEOGRAD registrovan je kao udru`ewe gra|ana.

Sveti apostol i jevan|elist Marko – Markovdan.

1992. reosnovan ROTARI 1946. Italija postala 1594. spaqene mo{ti Republika.

KLUB BEOGRAD kada Svetog Save na Vra~aru mu je dodeqena poveqa u Beogradu.

DAN PTICA ROTARI INTERNACIONAL (^ARTER).

Sveti velikomu~enik 1818. u Triru, Nema~ka, Georgije ro|en je Karl Marks, (\or|e) – \ur|evdan.

1980. u Qubqani, nema~ki filozof 1237. mo{ti Svetog Slovenija, umro Josip i revolucionar, Save sahrawene Broz Tito, do`ivotni osniva~ nau~nog u manastiru Mile{eva. predsednik SFRJ. socijalizma DAN EKOLOGA – komunizma.

SRBIJE

2 3 4 5 6

7 8 9 10 11

330. Konstantinopoq postao prestonica Rimskog carstva.

12 13 14 15 16

Sveti Vasilije Ostro{ki ^udotvorac.

RK ]uprija Morava, proslava klubske slave.

1851. ro|en je srpski pisac i lekar Laza Lazarevi}.

1948. progla{ena je dr`ava Izrael.

RK Pqevqa - Crna Gora, proslava godišwice osnivawa.

1891. ro|en je ruski pisac Mihail Bulgakov.

DAN AKCIJE ZA KLIMU

1881. u blizini Beograda po~eo je da saobra}a prvi tramvaj na elektri~nu vu~u.

1506. u Vaqadolidu, [panija, umro je veliki {panski moreplovac i istra`iva~ Kristifor Kolumbo.

1831. u Beograd je dopremqena dr`avna {tamparija.

RK Novi Sad Petrovaradin-Fruška Gora, proslava godišwice osnivawa.

17 18 19 20 21

1395. u bici na Rovinama poginuo je Kraqevi} Marko.

1868. ro|en je srpski nau~nik Mihailo Petrovi} - Mika Alas.

1896. u Srbiji je odigrana prva javna fudbalska utakmica.

22 23 24 25 26

DAN ZA[TITE BIODIVERZITETA

1906. umro je norve{ki pisac Henrik Ibzen, jedan od najve}ih u istoriji drame.

EVROPSKI DAN PARKOVA I CVE]A

1961. posle 78 godina 1991. FK „CRVENA na liniji ZVEZDA” iz Beograda Pariz – Istanbul, u Bariju, Italija, prestao je da saobra}a postala je klupski voz „Orijent – ekspres”. prvak sveta RK Zaje~ar i Pan~evo u fudbalu. organizuju Prvo takmi~ewe u poligonima spretnosti u kowi~kom sportu dece sa posebnim potrebama MAJ i uspon na Rtaw.

2011.

1840. u Beogradu je otvorena prva po{ta.

1923. odr`ana je prva automobilska trka „24 ~asa Le Mana”.

27 28 29 30 31

1868. ro|en je srpski pisac Aleksa [anti}.

1640. umro je flamanski slikar Peter Paul Rubens, jedan od najve}ih majstora baroka.

11

1809. u bici na ^egru poginuo je srpski nacionalni junak Stevan Sin|eli}, resavski vojvoda.

Rot 12-15:Rot 12-15.qxd

09.05.2011

20:47

Page 1

A POSLE SKUP[TINE...

]ASKAWE S VESNOM Nedeqa. Cveti. Kasno popodne. Nedeqni pqusak, onaj na oblak. „Crvena Zvezda’’ pobedila „Metalac’” u Kragujevcu sa 1:0. Ovogodi{wi „Beogradski maraton” ve} odavno istr~an.

Pobedili su crni takmi~ari. Nas dva bela novinara sedimo u „Krugu dvojke”, kafi}u koji se nalazi u beogradskom „bermudskom” trouglu i }askamo s Vesnom…

BELI NOVINAR BROJ 1: Ko koji su sadr`ani prvenstveno u si ti? Gospo|a guverner? Gu- wegovom motu za slede}u godinu {to je za mene vrlo prihvatqivernerka? Sestra u Rotariju?

VESNA: Vesna, prijateq u Ro- vo. Mo`da sam tako, u tom smeru i ja razmi{qala i zbog toga sam tariju! sre}na {to }u biti guverner BELI NOVINAR BROJ 1: [ta ba{ u wegovoj godini, jer formuo~ekuje{ u svom guvernerskom lacija POSEGNI UNUTAR SEBE mandatu?

DA BI PRIGRLIO ^OVE^ANVESNA: U subotu, 25. juna o~e- STVO mislim da je upravo ono kujem podr{ku rotarijanaca da {to je svima nama ovde potrebpromovi{emo na{ novi Di- no, a to je da jednostavno potrastrikt, jer kao {to je vi{e puta `imo svoju unutra{wu snagu, istaknuto, ostajemo sami. I kad svoje unutra{we potencijale, ~ujem tu re~enicu, moram da da u~inimo ne{to dobro i da to priznam da ose}am neku zebwu, dobro bude ne samo dobro za poa ~iwenica je da to zna~i da mo- jedince, ve} da bude dobro za ramo da poka`emo mnogo vi{e ceo Rotari na ovim prostorima odgovornosti i solidarnosti jer }emo samo tako pomo}i i proda bismo na taj izazov mogli mociju Rotari ideje.

Ne mo`emo da uradimo mnogo, lak{e da odgovorimo.

Da promovi{emo Rotari u toga moramo da budemo svesni Srbiji i Crnoj Gori, ali isto- na po~etku jer je na{e dru{tvo vremeno da promovi{emo na{e jo{ u tranziciji, i na`alost jo{ zemqe, na{e kulture i da po- u krizi koja traje ve} du`i vreka`emo da smo mi vrlo zna~aj- menski period.

Mi nismo bogato dru{tvo, ali ni ~inioci na ovom prostoru.

Zbog toga planiram i predsta- to ne zna~i da nismo bogati nevqawe na{ih dr`ava prigod- kim drugim vrednostima, samo ih nim programom koji treba da treba izvu}i, prona}i i pokazati do~ara na{u tradiciju, talen- dobru voqu da sve te vrednosti te, lepote, a to treba da poka- budu usmerene u pravom smeru. `emo na najboqi mogu}i na~in. [ta je za mene pravi smer?

Pravi smer Posle toga je: prvo, da poo~ekujem da VESNA - bogiwa prole}a i pored ku{amo vi{e krenemo u reaLade smatra se bogiwom koja je da se dru`imo, lizaciju zacroli~ewe vedrih godi{wih doba da se boqe u staroj slovenskoj religiji. Re~ tanih ciqeva, vesna na ruskom jeziku zna~i razumemo. Nepri ~emu imamo prole}e i mladost. U srpskom jema potrebe da dve vrste ciziku se ~esto upotrebqava izse sva|amo. Ne qeva, a oni su raz vesnik prole}a. U srpskom delimo ni{ta, naravno kompanarodu je ~esto `ensko ime. ni{ta iz Rotatibilni, jer jedOna je svetlo bo`anstvo ~ija rija ne}emo da no su ciqevi re~ vas na staroindijskom znanosimo za neke {to ih je je po~i biti svetao, jasan, svetlost li~ne potrebe, stavio predi ova re~ se nalazi u korenu treba Rotariju Vesninog imena. sednik RI Kada damo. lijan Banerxi i MAJ 2011.

12

Treba da damo prvo dobru voqu i prijateqstvo, jer po meni svi smo u Rotariju, bar polazim u tom delu od svoje motivacije da budem u Rotariju, zbog toga {to smo jednostavno qudi koji `ele da se dru`e, koji `ele da imaju prijateqe, koji `ele da imaju s kim da razmene mi{qewa pa makar se i ne slo`ili u toj razmeni mi{qewa, ali da imaju s kim da komuniciraju i da pri~aju.

BELI NOVINAR BROJ 1: Ti si sada guverner Distrikta koji ima 62 kluba, 56 u Srbiji i 6 u Crnoj Gori. Ima{ li `equ da pove}a{ broj klubova?

VESNA: To je na P.E.T.S.-u ve} postavqeno kao strate{ki ciq za narednu godinu, da bi trebalo da napravimo jo{ najmawe pet klubova, ~etiri u Srbiji i jedan u Crnoj Gori.

Ne `elim da postavim nerealne ciqeve. Boqe neka ciq bude skroman, a da ka`emo da smo ga prema{ili. @eqa mi je da na kraju rotarijanske godine imamo bar 100 novih ~lanova, pri ~emu moramo posebnu pa`wu da obratimo na pomo} onim klubovima gde postoji kriza sa ~lanstvom, da jednostavno svi dostignu bar onu minimalnu brojku od 20 ~lanova koje bi svaki klub trebalo da ima.

Pri svemu tome istakla sam i jo{ jednu ideju koja mislim da je neophodna, a to je da se malo vi{e usmerimo na oblast komunikacije, jer o~igledno je da je komunikacija ono {to nam nedostaje. [to vi{e li~nih kontakata, {to vi{e treninga o tome kako mo`emo da pri|emo jedni drugi-

Rot 12-15:Rot 12-15.qxd

09.05.2011

20:48

ma i na koji na~in mo`emo da razgovaramo, a da ti razgovori rezultiraju samo novim prosperitetom i novim i lep{im prijateqstvima.

Jedan od ciqeva tako|e je i onaj koji smo pomenuli na Skup{tini, a meni je posebna `eqa da uspemo da uvedemo na{ Distrikt u legalne vode, da ga usaglasimo sa na{im zakonodavstvom. Tu }e biti dosta problema, ima dosta nepoznanica u ovom trenutku, ali `eqa nam je da mo`emo da imamo status pravnog lica i da vi{e nemamo probleme koje smo imali u ranijem periodu, naro~ito kad smo radili jedan od projekata Rotari fondacije, jer po{to nemamo status pravnog lica bilo je vrlo te{ko odraditi sve ono {to je Rotari fondacija zahtevala od nas: za po~etak, osigurawe koje smo morali da zavr{imo pre nego {to je projekat potpisan.

Zatim, tu se onda postavqa i pitawe otvarawa distriktnog ra~una koji u ovom trenutku ne mo`emo da imamo i zato koristimo pojedine specijalno otvorene ra~une pri nekom od Rotari klubova koji su ve} registrovani u skladu sa postoje}im zakonima na teritoriji na{e zemqe. [to se ti~e usagla{avawa novog Distrikta sa na{im zakonom, imamo priliku da vidimo da su tom smeru krenuli i neki drugi novoformirani Distrikti, npr. Hrvatska, koja je ve} napravila Savez klubova. Videli smo da je to uradila i Makedonija, a sprema se da uradi i severna Gr~ka.

Naravno, za to su nam potrebne jo{ neke dodatne informacije. Obratili smo se i na{oj centrali u RI, da ~ujemo wihovo mi{qewe, obratili smo se APR i kad budemo sakupili sve informacije onda }emo videti koji je to na~in i kako to mo`emo da izvedemo da bismo obezbedili olak{ano daqe funkcionisawe Distrikta.

Page 2

Slede}e {to smatram da je potrebno da se pokrene, jeste razgovor izme|u dve suverene dr`ave. Razgovor je uvek potreban, civilizacijska je tekovina i ukoliko sednemo za sto kao rotarijanci i razgovaramo o svemu onome {to mo`e da bude eventualni problem, smatram da je pola problema na taj na~in ve} re{eno.

Ima tu jo{ jedan predvi|eni ciq koji sam navela.

To je upravo ona asocijacija na jednu od poruka predsednika RI za narednu godinu, to je onaj moto – PORODICA. Smatram da rotarijanci nemaju dovoqno in-

koje oblasti. Mo`da imaju partnera ba{ u Rotariju. Bez poruke da rotarijanci dobiju po povla{}enim okolnostima posao, ali ako je rotarijanska ponuda pod najmawe istim okolnostima, pa dajte onda da to radimo izme|u sebe.

To nije nepoznato. Drugo: rotarijanci imaju decu, koja su bez posla i mo`da ba{ neko od vlasnika pojedinih firmi mo`e da zaposli nekoga od tih mladih qudi.

BELI NOVINAR BROJ 1: Upravo si se ovim „naslonila” na bitan deo ure|iva~kog dela lista „SRPSKI ROTAR” – ogla-

Vesna izme|u dva bela novinara formacija o tome ko se kojim poslom bavi, kome je potreban koji profil radne snage, kome su potrebni poslovni partneri.

Ako smo mi PORODICA, dajte da vidimo {ta je to {to kao ~lanovi porodice mo`emo da uradimo i pomognemo jedni drugima. Hajde da napravimo sajam profesija, da vidimo ko {ta radi, kome trebaju partneri i iz

{avawe, gde }e se ~itaoci lista u Distriktu ogla{avati svoje firme, da bi se tako jo{ boqe upoznali.

VESNA: Da, to je vrlo poznata stvar u svetu. Ako smo PORODICA i ako ho}emo da pomognemo drugima, dajte da prvo pomognemo sebi, da bismo mogli da poma`emo drugima.

Prigrliti ~ove~anstvo, u~initi ne{to dobro za ceo Rotari na ovim prostorima.

Vi{e dru`ewa i razumevawa, dobra voqa i prijateqstvo.

MAJ 2011.

13

Rot 12-15:Rot 12-15.qxd

10.05.2011

18:44

Slede}i ciq je postavqawe ÝEB portala za Srbiju. On je ve} gotovo pri kraju, i mislim da on mora da bude dvojezi~ni.

Jer, mi nismo neko ko ima ambicije da bude prepoznat samo unutar na{ih granica. Moramo imati srpsku i englesku verziju. Tako|e smatram da i taj portal treba iskoristiti za promociju i aktivnosti na{ih rotarijanaca, da treba da omogu}i kontakte, da mogu da se oglase.

Vi vidite da u zvani~nom ~asopisu RI mi imamo oglasne poruke, ponude za posao, za rentirawe, turisti~ke ponude... Za{to smo mi van tog sveta?

Zacrtan je i ciq da kona~no dobijemo direktorijum. Mi danas ne znamo koga sve imamo u Rotariju. Treba nam novinar, glumac, operski peva~, mi ne znamo da li ih imamo. 1500 qudi nije vi{e mala brojka da bismo se svi poznavali izme|u sebe, ali onda, dajte da imamo neko pomagalo koje }e nam pokazati ko je sve tu sa nama, na koga mo`emo da ra~unamo.

Direktorijum bi trebalo da iza|e do po~etka nove rotarijanske godine, da bude podeqen svim klubovima na sve~anosti, 25. juna. To je ciq koji ho}emo da ostvarimo.

BELI NOVINAR BROJ 2: Kako da poboq{amo rad na{e Rotari fondacije znaju}i da nam osnova nije preterano jaka?

VESNA: Fond se formira tako {to se sredstva upla}uju u godi{wi fond Rotari fondacije za projekte, za priznawe Paul Harris FelloÞ i te uplate se u iznosu od 50% vra}aju u DDF fond posle tri godine. Na`alost, po podatku koji ja imam, u ovom trenutku u tom fondu imamo oko 3000 dolara. Zvani~nu cifru zna}emo posle 1. jula, kada do|e do odvajawa Distrikta.

Na sednici Skup{tine rekla sam da je polovina sredstava za distriktni fond koji slu`i za pokri}e administrativnih tro{kova, za razvoj Distrikta i ako preostane, za finansirawe projekata.

U ovoj godini, polovina tih sredstava nalazi se na ra~unu,

Page 3

a do kraja ove rotarijanske godine bi}e preusmerena upravo prema Rotari fondaciji. Ono {to u ovom trenutku ne znamo jeste, da li }emo mo}i i da li postoji mogu}nost da ta sredstva budu, u vidu donacije, preusmerena odmah u fond. Odgovora jo{ nema, jer to nije bilo pravilo, me|utim, poku{a}emo da ta sredstva budu raspolo`iva. To je u ovom trenutku ne{to vi{e od 10 000 evra, nedirnutih sredstava na ra~unu, a uz saglasnost na{eg aktuelnog guvernera Distrikta, Arisa Zahosa koji VESNA Baltezarevi}, udata za Velimira, majka dva sina Borivoja i Radoslava, po zanimawu doktor pravnih nauka, profesor na Fakultetu za kulturu i medije Megatrend univerziteta u Beogradu, va`i za dobrog profesora.

Studentima predaje predmete koje uvek oslawa na komunikaciju, pisac je {est kwiga, sedma je pred zavr{etkom, radi na svom prvom romanu, borac protiv mobinga, ~lan UNS, dva puta predsednik Udru`ewa propagandista Srbije, dva puta predsednik suda ~asti istog udru`ewa, ~lan Rotarija od 1995. godine.

Nepisano pravilo u Rotariju jeste da dolaze}i guverner Distrikta pravi sve~anost primopredaje u svom mestu ro|ewa, a Vesna je Beogra|anka po ro|ewu i zaposlewu, Ni{lijka po stanovawu.

I zato, vidimo se u subotu, 25. juna ove godine u beogradskom hotelu „HÙATT”.

se odrekao tog dela fonda i ostavio ga za Srbiju.

Ako `elimo da radimo sa Rotari fondacijom i `elimo wenu podr{ku, moramo da shvatimo da moramo da dajemo. Mi smo ove godine prvi put dali zna~ajniji iznos za Paul Harris FelloÞ, me|utim, taj iznos se ne vra}a u fond zato {to je bio beneficirana uplata i oti{ao je direktno za Polio plus. Moramo znati da je Rotari dvosmerna ulica – koliko damo, toliko mo`emo da tra`imo!

BELI NOVINAR BROJ 2: Kako mo`emo da poboq{amo komunikaciju i zajedni~ki rad na pojedinim projektima?

14

MAJ 2011.

VESNA: Li~nim kontaktima, dobrom voqom, prosle|ivawem inicijative, qudima koji treba administrativno da rukovode Distriktom, da se zajedni~ki anga`ujemo da svi daju koliko mogu. Ne mo`emo da o~ekujemo mnogo, ali ako svi damo po malo, to }e ve} biti zna~ajno. Samo zajedno, jer nikada pojedinac, ma koliko bio bogat, ne mo`e dati, koliko mo`emo svi mi zajedno da damo.

BELI NOVINAR BROJ 2: [ta misli{ o „SRPSKOM ROTARU” i da li ovaj list mo`e da tebi i tvom timu nekako pomogne u komunikaciji?

VESNA: Kako da ne mo`e da pomogne. Mislim da i ovo sad o ~emu pri~amo jeste upravo u tom smislu, da po{aqemo poruku na{im prijateqima u Rotariju da je potrebno zajedni{tvo, da se vi{e i zajedno anga`ujemo.

BELI NOVINAR BROJ 1: Tvoj pogled na list posle dva iza{la broja, za mart i april?

VESNA: Aprilski nisam jo{ stigla da vidim. ^asopis je svakako inicijativa koju treba podr`ati, koju treba pohvaliti, ali mislim da je to samo po~etak.

Hajde da probamo da vidimo koliko tu mo`emo qudi da anga`ujemo, koliko imamo stvarno interesovawa od na{ih klubova za saradwu i ako prepoznamo da imamo dovoqno potencijala, da onda krenemo daqe, da do|emo do glasila. Ali, moramo znati, da ako `elimo da imamo zvani~no glasilo, ipak moramo to da uradimo po nekim pravilima koja su potrebna.

Zna~i, mora}emo uz saglasnost RI da do|emo do tog re{ewa za list i kako mo`emo isti da organizujemo kao zvani~ni ~asopis, ali je ovo svakako prvi korak koji je uvek najte`i i zato ga posebno treba pohvaliti.

Ovo je prilika da preko lista „Srpski Rotar” uputim poziv svim klubovima u na{em novom Distriktu 2483 da daju predloge za jednu zajedni~ku akciju koju }emo realizovati í

Rot 12-15:Rot 12-15.qxd

09.05.2011

20:49

Page 4

NESEBI^NO SLU@ITI

ROTARI KLUB ZEMUN

ROTARI KLUB BEOGRAD

RADIO BEOGRAD 2 emisija Ekolo{ki magazin „^ekaju}i vetar” NAGRADA MASLINOVA GRANA za priznawe dru{tvu, pojedincu ili ustanovi za U^IWENO DOBRO PRIRODI Ekolo{ki magazin „^ekaju}i vetar” Radio Beograda 2 obave{tava da je `iri za dodelu MASLINOVE GRANE, priznawa za u~iweno dobro prirodi, doneo odluku, ve}inom glasova, da MASLINOVA GRANA za 2010. godinu bude dodeqena PREDRAGU ]UR^I]U, osniva~u i vlasniku Poslovnog sistema „Visan”, iz Zemuna.

Gospodin Predrag ]ur~i} je uspe{an privrednik, koji izuzetnu pa`wu poklawa o~uvawu, za{titi i unapre|ewu `ivotne sredine. Predsednik je i osniva~ Dru{tva stru~waka ekolo{kih nauka. U sklopu Poslovnog sistema „Visan”, osnovao je Visoku zdravstveno-sanitarnu {kolu, koja se bavi sanitarno-ekolo{kom za{titom. U sklopu poslovnog sistema je i Ekovisan institut, koji se prvenstveno bavi ekolo{kom problematikom. ]ur~i} je osniva~ i vlasnik ~asopisa za ekolo{ku teoriju i praksu. Gra|ani Beograda se jo{ se}aju besplatne dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije beogradskih podruma i skloni{ta, kada je to bilo najpotrebnije. Predrag ]ur~i} je prijateq prirode, beogradskih parkova, ~esmi, izleti{ta, dece, naro~ito one sa posebnim potrebama i bez roditeqskog starawa.

Pro{logodi{wi dobitnik MASLINOVE GRANE bio je Pokret gorana Srbije, a godinu dana ranije Emir Kusturica, na{ poznati rediteq i upravnik specijalnog rezervata prirode „Mokra gora”.

Nagrada „Maslinova grana” je najve}e ekolo{ko priznawe koje se dodequje na ovim prostorima za o~uvawe, za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine í

Ra~unar sa posebnom namenom i nov~ani poklon, novogodi{wi darovi Rotari kluba Beograd [koli za u~enike o{te}enog vida „Veqko Ramadanovi}” u Zemunu.

Medaqe Paraolimpijske reprezentacije Srbije na OI u Pekingu 2008. godine i u Rotari klubu Beograd

ROTARI KLUB KUCURA - VRBAS Dr Jelica Alargi} i pi-ar Jelena Juri{in iz Klini~kog centra Vojvodine 31. 3. 2011. odr`ale su predavawe o zna~aju donirawa organa i delile promotivni materijal.

Jasno je – donirawe organa je znak ~ovekoqubqa i plemenitosti, kojom jedna osoba iskazuje svoju `equ i nameru da nakon mo`dane smrti pokloni bilo koji deo tela zbog presa|ivawa, kako bi se pomoglo te{kim bolesnicima.

Predava~i su doprineli boqoj informisanosti u vezi sa zave{tawem i presa|ivawem organa, nakon ~ega su zainteresovani ~lanovi RK Kucura-Vrbas potpisali donorske kartice í MAJ 2011.

15

Rot 16-17:Rot 16-17.qxd

09.05.2011

20:52

Page 1

ROTARI KLUB ^A^AK

PEDESET METARA ROTARI OBALE KOM[IJE U AKCIJI ^etiri kom{ijska i prijateqska Rotari kluba, ^a~ak, Kraqevo, Kragujevac i Topola ~esto imaju zajedni~ke sastanke. Na jednom od tih sastanaka dogovoreno je da klubovi svoje ideje za ulep{avawe zajednice u kojoj `ive preto~e u projekte kojima }e konkurisati na me|unarodnom nivou. RK Kraqevo predlo`io je sadwu 80 stabala hrasta, po 20 u svakom od navedenih gradova, RK Kragujevac nabavku vozila za Centar za socijalni rad za dopremu hrane starim i bolesnim, a RK ^a~ak projekat nazvan „50 metara Rotari obale”.

Rotari klubu Bern i fondaciji porodice ]esarov najvi{e se dopao projekat RK ^a~ak i odlu~ili su da ga finansiraju, a wegova vrednost je 6000 eura, po 1500 za svaki grad. Deo projekta podrazumevao je i: – ^i{}ewe i ure|ewe obale reke Zapadna Morava u ^a~ku u du`ini oko 50 metara – ^i{}ewe i ure|ewe obale reke Ibar u Kraqevu u du`ini oko 50 metara – ^i{}ewe i ure|ewe obale gradskog jezera u Kragujevcu – Sre|ivawe dela dvori{ta crkvene porte u Topoli U svakom gradu, na navedenim lokacijama postavqeni su betonski ili metalni izletni~ki stolovi sa klupama, po {est garnitura, sa lepo dizajniranom i ugradjenom plo~icom „Donacija RC Bern, RC ^a~ak (Kragujevac, Kraqevo, Topola), fondacija porodice ]esarov”.

Ideja je da brigu o 50 metara Rotari obale preuzmu Rotari klubovi, a da u ure|ewe svakih slede}ih 50 metara ukqu~imo mlade, da svaka {kola ima svojih 50 metara o kojima }e brinuti, da omladinski klubovi imaju svojih 50 metara… I tako da do|emo do Crnog mora…a sve uredno… Ideal ili ne?

Na otvarawu 50 metara Rotari obale u ^a~ku bili su ~lanovi ekolo{ke sekcije osnovne {kole „Sveti Sava” u ^a~ku, koji su u~estvovali u sre|ivawu dela obale i naravno na{i prijateqi iz RK Kragujevac, Topola i Kraqevo.

RK Kraqevo postavio je iste stolove i klupe kao i RK ^a~ak, ovog puta na obali reke Ibar, {to je medijski tako|e propra}eno. RK Topola stolove i klupe smestio je u dvori{te crkve, a RK Kragujevac, na obali jezera gde je i kupali{te í

URE\EWE OBALE I [ETALI[TA U sva ~etiri grada postavili smo po {est betonskih stolova sa klupama fiksiranim za stolove. Stolovi i klupe su ofarbani u rotari boje. Na svakom stolu je postavqen rotari znak, kao i naznaka o donatoru. Stare i o{te}ene klupe su renovirane i ofarbane u boje rotarija, a renovirawe su uradili ~lanovi RoPe{a~ka staza na obali Morave

16

Pazi! Sve`e ofarbano! tari klubova ^a~ka, Kraqeva, Kragujevca i Topole sa svojim prijateqima.

Vrednost jednog kompleta sto+klupe iznosi 22.500,00 dinara (kurs: 1 euro=100 dinara, odnosno 1CHF=70,00 dinara), ostali tro{kovi za nabavku boje i gredica za obnavqawe klupa iznose oko 10.000 dinara (100 eura) po gradu.

Lokalna samouprava preko komunalnih slu`bi obezbedila je kante za razdvajawe otpada (u kompletu po dve kante jedna za plastiku, staklo i aluminijumske konzerve, a druga za ostali otpad, ukupno po {est kompleta kanti).

Za uspomenu kod glavnog mosta Tako|e, lokalna samouprava je podr`ala na{u akciju tako {to je obezbedila cve}e za ure|ewe obale.

Na {etali{tu su postavqeni znakovi koji obave{tavaju {eta~e da je to „50 metara Rotari obale”.

Nastavak akcije na ure|ewu obale dogovoren je sa osnovnim {kolama i omladinskim sportskim klubovima, koji }e u~estvovati u daqem ure|ewu obale u ukupnoj du`ini od oko 300 metara, u svakom od ~etiri grada, {to podrazumeva popravku klupa, ~i{}ewe {etali{ta od trave, korova, sadwu cve}a i postavqawe kanti za selekciju otpada kao i postavqawe odgovaraju}ih panoa kojima se promovi{e svest o ekologiji i potrebi recikla`e, odnosno o~uvawa `ivotne sredine.

Sama akcija je izvedena tako {to su u svakom gradu u~estvovali ~lanovi sva ~etiri Rotari kluba, dakle ~etiri vikenda u junu i julu 2010. godine.

Osim toga za vreme akcije organizovali smo pregled zuba za decu pred{kolskog uzrasta (stomatolog, ~lan RK), mere-

MAJ 2011.

Rot 16-17:Rot 16-17.qxd

10.05.2011

18:48

Page 2

we krvnog pritiska, nivoa {e}era i holesterola (doktor, ~lan RK) i akciju dobrovoqnog davawa krvi. Sve ovo je bilo najavqeno preko lokalnih medija.

Akciju su medijski propratili Radio televizija Srbije i svi lokalni mediji (televizija i {tampani mediji).

Nastavak akcije planiran je za maj 2011. godine i podrazumeva sre|ivawe starih i dotrajalih klupa, zamenu i farbawe gredica. Sredstva za to je obezbedio RK ^a~ak, a u~estvova}e u~enici iz navedene {kole.

Ovom prilikom posebno bismo istakli porodicu ]esarov, Danielle i Veselina, koji su veliki humanisti i donatori Srbije. Neke od wihovi donacija bile su vi{e od 700 ra~unara za {kole u Srbiji, zatim finansirawe akcija sa Rotari klubovima u 2010. godini na ozelewavawu {kolskih dvori{ta kada su podelili nagrade u iznosu od preko 5000 CHF {kolama koje su u~estvovale. Spisak bi bio veoma dug ako bi se nabrajalo {ta su sve ]esarovi uradili i pomogli Srbiji.

O ovoj akciji RK ^a~ak izve{tavali su lokalni mediji i satelitski program RTS-a koji je deo emisije o zemqacima {to poma`u svoju zemqu, posvetio porodici ]esarov i projektu RK ^a~ak.

OPIS PROJEKTA Mesto: 1. Obala reke Zapadna Morava, ^a~ak 2. Obala reke Lepenica, Kragujevac ili jezera 3. Obala reke Ibar, Kraqevo 4. Obala reke Jasenica, Topola Osnovni ciq: Sre|ivawe {etali{ta uz obalu navedenih reka i promocija Rotarija Posebni ciq: Podizawe svesti stanovni{tva o o~uvawu `ivotne sredine Aktivnosti: 1. ^i{}ewe dela obale u du`ini 50 m 2. Popravka i farbawe postoje}ih klupa, postavqawe novih 3. Postavqawe kanti za sme}e 4. Sadwa cve}a 5. Promocija zdravog okru`ewa 6. Promocija rotarijanstva 7. Pro{irewe akcije „Pedeset metara obale za svaku {kolu” Indikatori: - neure|enost {etali{ta - nezainteresovanost omladine i gra|ana za {etali{ta - niska svest o o~uvawu `ivotne sredine Nosilac aktivnosti: Rotari klubovi iz navedenih gradova, prijateqi Rotarija Ciqna grupa: Svi gra|ani navedenih gradova Ishod: Podignuta svest o zdravoj sredini, ure|ena {etali{ta Qudski resursi: ^lanovi Rotari klubova, prijateqi klubova, omladina Finansijska sredstva: Iz donacije Rotari - 1500 eura po klubu, ukupno 6000 eura „In kind” sredstva: Radna snaga, donatori, ideje, prostor Trajawe aktivnosti: pet dana Odr`ivost projekta: Prvih godinu dana, projekat }e odr`avati Rotari klub, posle toga komunalne slu`be lokalnih samouprava.

Autor: Nenad Tutunovi} nenadtutunovic¿eunet.rs Rotari klub ^a~ak

MAJ 2011.

17

Rot 18-19:Rot 18-19.qxd

09.05.2011

20:56

Page 1

MAJSKI RAZGOVOR

BIV[I SEKRETAR DISTRIKTA NA ^ELU KOMITETA ZA INTERAKT U 2011/12 Svima nama dobro poznati „high-tech-super-sekretar distrikta” iz rotarijanske 2009/10 godine, Bane Ran|elovi} iz RK „Ni{-Konstantin Veliki”, u predstoje}oj rotarijanskoj godini vodi}e distriktski Komitet za Interakt.

U razgovoru s Banetom i pitamo ga za{to se u posledwe vreme retko pojavquje na rotarijanskim sve~anostima, kakvi su mu planovi, {ta nam sprema u vezi s Interaktom u slede}oj rotarijanskoj godini i kako je uop{te do{lo do toga da prihvati vo|ewe interaktovaca, kada su mu mnogi posle uspe{ne sekretarske godine, prognozirali zna~ajnije pozicije u Rotariju. „Srpski Rotar”: Bane, nema te ve} mesecima na velikoj meri zapostavio, a sada je do{lo vreme za na{im okupqawima i proslavama. Navikli smo da te nadoknadu propu{tenog. Svako od nas rotarijanauvek i svuda sre}emo, da svojim vedrim osmehom {i- ca treba prvenstveno da bude vrhunski profesiori{ „dobre vibracije” i uliva{ optimizam srpskim rotari- nalac u svom poslu, i da na taj na~in bude pravi reprezent svetskog Rotarija u svojoj bran{i, a istojancima. Za{to je tako?

Rtn.B.R.: Da. U pravu si, nije me bilo dugo. vremeno najboqi ,,reprezentativac” svoje profesije Imam tri veoma jaka razloga. Prvi je vezan za mo- u Rotariju.

Ja sam osetio da je do{ao trenutak da vi{e enerju istinsku prezasi}enost Rotarijem, koju sam osetio krajem mandata na poziciji sekretara. gije treba da ulo`im u svoj posao i svoju profesiju.

Na kraju, ali ni slu~ajno najmawe Ogromna koli~ina informacija i pova`no, tre}i razlog su i moje porodi~dataka tokom te roari godine prone obaveze. Supruga i troje malolet{la je kroz moje ruke, ta~nije kroz ne dece bili su zaista kqu~ni razlog moj laptop i moj e-mail. Trebalo je za moje privremeno povla~ewe i sve to pa`qivo administrirati, prosmawewe anga`mana u Rotariju. slediti svaku informaciju na pravo mesto, obavestiti o svemu, svakog „Srpski Rotar”: A za{to sada preuod tada{wih 2700 rotarijanaca, pozima{ ba{ Komitet za Interakt? Zar rodeqenih u pet delova Distrikta. I to tarijanac tvog iskustva i „kalibra” ne bi ne samo proslediti, ve} sve vreme dolaze}oj guvernerki bio mnogo koripaziti na svaku jezi~ku, etni~ku, sniji na nekom drugom mestu u dikulturolo{ku ili civilizacijsku razlistriktskom timu? ku, uz stalnu opasnost da se nekoRtn.B.R.: Ako misli{ da je bavqewe me mo`e poslati ne{to {to mo`e Interaktom mawe zna~ajno, od reciuvrediti ili naqutiti nekog drugog. mo ADG-ovske ili sli~ne pozicije, Taj posao je zahtevao visoku konsmatram da nisi u pravu. Ne, ne, ne centraciju, puno vremena i energiuop{te nije tako. Interakt uop{te nije je, a samim tim i permanentnu anRtn. Bane Ran|elovi} mawe va`an od ostalih projekata i ga`ovanost.

P.Pr. ”Ni{-Konstantin aktivnosti. Ako na pravilan na~in gaVeruj mi da nije nimalo lako sve Veliki” 2007-08 jimo Interakt klubove i vaspitavamo to raditi kvalitetno i odr`ati isti nieØ sekretar interaktovce, to }e biti garancija da vo tokom mandata. Ja sam na poD24812009-10 }emo za nekoliko godina imati kvali~etku preuzeo odgovornost da tetne Rotarakt klubove, a za 10-15 svaki rotarijanac bude obave{ten o svemu i na vreme. Da svako dobije informaciju – godina, prave i kvalitetne rotarijance. Rad sa Intera informacija je u dana{we vreme najzna~ajnija i aktom je pravo ulagawe u budu}nost.

A moram da ka`em da su mladi i deca zahvalniji „najskupqa roba” – pogotovu ako je pravovremei korektniji saradnici od nas starijih. na i ta~na. „Srpski Rotar”: Verujem, naravno, a i ja sam svedok koliko si uspe{no to radio. Nadam se da si u me|uvremenu „napunio baterije” za povratak. A ostali razlozi?

Rtn.B.R.: Drugi razlog su moje profesionalne obaveze, koje sam tokom sekretarskog mandata u

18

„Srpski Rotar”: Imam utisak da si ipak veoma zadovoqan {to }e{ sara|ivati sa mladima?

Rtn.B.R.: Naravno. U Srbiji nema mnogo Interakt klubova i treba sa wima pa`qivo raditi i sa~uvati ih.

Ja sam mnogo svog vremena i energije ulo`io u osnivawe na{eg prvog Interakt kluba „Ni{-KonMAJ 2011.

Rot 18-19:Rot 18-19.qxd

stantin Veliki”, a zatim savetima i pripomogao osnivawe preostala dva: „Pirot” i „BgdCentar”. Pri~u o Interaktu je na ovim prostorima, prakti~no, prvi uspostavio moj Klub, u vreme mog predsednikovawa, po~etkom 2008. i ja tosve zaista vidim kao „svoje ~edo”.

Moram da ka`em da nisam lako i iz prve prihvatio ponudu da u|em u D.tim za slede}u godinu, {to i dolaze}a Guvernerka mo`e da posvedo~i. Ipak, ponudu sa Interaktom prihvatio sam odmah.

10.05.2011

19:00

Page 2

MLADI ^LANOVI Odlukom Predsedni{tva RI osniva se INTERAKT program sa ciljem da se mladi srednjo{kolskog uzrasta dru`e i promovi{u me|usobno razumevanje i mir u svetu.

(1962)

tetnih predava~a i bez mene. Ja jesam radio PETS, ali sa mladima – zajedno sa Rtn. Aleksandrom Georgijevi}em, budu}im chairmanom za Rotarakt, poseban workshop, namewen samo interaktovcima i rotaraktovcima. I bilo mi je veliko zadovoqstvo da na taj na~in pripremim mlade za slede}u rotarijansku godinu, kako bismo svi mi zajedno bili efikasniji i uspe{niji.

^arter ceremonija Interakt kluba ,,Ni{-Konstantin Veliki” ,,Regent Club” Hotel, Ni{, 31.05.2008. (~arter-povequ dr`i ~arter-predsednica Jelena Tomi}, P.Pr. 2008-09, D2481-Interact Representative za 2009-10)

„Srpski Rotar”: [ta planira{ sa interaktovcima u 2011/12? Da li }e biti osnivawa novih klubova?

Rtn.B.R.: Novi klubovi nam nisu imperativ. Ako ih bude, odli~no, ako ne, ni{ta stra{no. Prvi zadatak jeste o~uvawe postoje}ih Interakt klubova, stabilizacija i konsolidovawe ~lanstva i ispitivawe stawa u eventualnim zapo~etim Inicijativnim grupama – koliko ja znam, inicijative ima u Senti i u jo{ nekim gradovima, ali to nije doteran do kraja. Klubovi nisu ~arterovani.

Zatim, mnogo formalnije i ~e{}e ukqu~ivawe Interakt klubova u saradwu s mati~nim Rotari klubovima i obavezno uspostavqawe dve godi{we zajedni~ke akcije – tokom novembra, u vreme „Interact Ýeek” i tokom prole}a. Daqi planovi vezani su za propagirawe ideje Interakta, gostovawa i prezenteacije po klubovima, podsticawe klubova u mawim mestima, pogotovu gradovi koji nemaju univerzitete trebalo bi po~nu da formiraju Interakt, bez obzira na to da li postoji Rotarakt klub, ili ne. Interakt kllubovi postoje du`e od Rotarakt klubova i nisu ni u kakvoj formalnoj vezi, tako da }e to biti prava pri~a za Rotari klubove iz mawih mesta.

„Srpski Rotar”: Poznavaju}i tebe i znaju}i da sve ~ega se lati{ radi{ na profesionalan na~in i dovede{ do perfekcije, ne sumwam da Interakt klubovi u Srbiji, pre tvog chairmanovawa i posle wega, ne}e vi{e nikada biti isti. ,,Srpski Rotar’’ ti `eli puno uspeha na tom poslu, u toj misiji.

Rtn.B.R.: Hvala na lepim re~ima, iskreno se nadam da }e se to makar delimi~no obistiniti.

I lepo si to primetio - ovo nije obi~an zadatak, ve} zaista prava misija. „Srpski Rotar”: Bane, hvala ti na ovom razgovoru i ~uvaj nam i neguj „budu}nost srpskog Rotarija”.

A onda, mo`da }emo neke druge rotarijanske godine ponovo imati zadovoqstvo da se po~ne{ baviti sada{wo{}u Rotarija, tj. nama rotarijancima?

Rtn.B.R.: Ima za to vremena, polako... :-) Da mi prvo unapredimo srpske interaktovce, dok za nas odrasle - ima vremena....

A ja „Srpskom Rotaru” `elim sve najboqe, da nam redovno izlazi, a i da redovno prati aktivnosti Interakt klubova í Za „Srpski Rotar”, razgovor vodio Haxi Du{an Glu{ac

„Srpski Rotar”: A za{to nisi iskoristio PETS, za{to tada nisi govorio budu}im predsednicima klubova o Interaktu i o tim svojim namerama. Uop{te, za{to nisi bio me|u predava~ima, kada svi i daqe prepri~avaju tvoje virtuouzne prezentacije sa suboti~kog PETS-a, Membershipa i TRF–seminara? Mnogi se sla`u da je malo takvih predava~a u srpskom Rotariju.

Rtn.B.R.: Pa... Iskreno, niko mi to nije ni predlo`io, niti me je pitao. Verovatno je bilo dosta kvaliMAJ 2011.

19

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd

09.05.2011

20:59

Page 1

JEDNA SLIKA - HIQADU RE^I…

SNIMQENA U ROTARI KLUBU NI[ MEDIANA Ovo je grupna fotografija sa ~arter proslave odr`ane u restoranu „Svrqi`anka” u Ni{u, 26.03.2011. godine.

Klub je u{ao u Rotari porodicu 03.03.2010 godine.

Proslavi su prisustvovali rotarijanci iz Ni{a – Rotari klubovi: Ni{, Ni{ - Konstantin Veliki, Ni{ - Centar, Ni{ -

Naissus, iz Beograda: RK Beograd, RK Beograd - Stari grad, RK Beograd - Skadarlija, RK Beograd – Dunav, Rotari klubovi: Vaqevo, Sremska Mitrovica, Kru{evac, Leskovac, Prokupqe, Pirot, ]uprija, Vrawe i Rotarakt klubovi Ni{ i Ni{- Naissus.

Na slici sleva nadesno: SEDE: Dr.Leonid Stoimenov, dolaze}i Predsednik, Svetozar Aleksov, Predsednik 2010/2011, Dragan Brajer, IPD Governor 2009-10, Dr. Darko Miti} DG Special representative; STOJE: Goran Jovanovi}, Goran Simi}, Milo{ Kosti}, Marija Lali}, Mi}a Jeremi}, Vladica Krsti}, Vojislav ]iri}, Dragoslav Pavlovi}, Sa{a Petrovi}, Ivana Todorovi}, Sa{a Radi~evi}, An|ela Brati}, Raffi Benlian, Sa{a Videnovi}, Dragan Radivojevi} í

ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR NA[ NAJMLA\I ROTARI KLUB

^ESTITAMO I DOBRO NAM DO[LI! ^arter ceremonija Rotari kluba Beograd Vra~ar odr`ana je 8. aprila 2011. u restoranu „Aero-klub”. Bilo je veoma lepo i mi, kao organizatori, vrlo smo zadovoqni, tim pre {to su nam sami gosti upu}ivali mnoge pohvale i re~i zadovoqstva.

Imali smo ~ast i zadovoqstvo da ugostimo oko sto dvadeset rotarijanaca iz ~itavog regiona, ~ak i iz Slovenije, a pre svega iz na{e zemqe. Sve ukupno iz oko trideset klubova. Me|u zvanicama su se na{li guverner Distrikta 2481 Vizarion „Aris” Zahos, PDG Dragan Brajer, DGE Vesna Baltezarevi}, DGN Nikola Obrado-

20

MAJ 2011.

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd

Pozdravna re~ predsednika op{tine Vra~ar, gospodina Branislava Kuzmanovi}a

10.05.2011

19:04

Page 2

vi}, DGN Velimir Stefanovi}, vi{e asistenata guvernera, a posebno moramo da pomenemo na{ kumovski klub Beograd International, kao i specijalnog predstavnika guvernera za osnivawe kluba ADG Svetislava Milovanovi}a.

Posebno `elimo da istaknemo prisustvo po~asnog ~lana kluba Beograd Metropoliten, gospodina akademika, Nikole Hajdina. Od zvanica koje nisu rotarijanci istakli bismo gostovawe predsednika op{tine Vra~ar, gospodina Branislava Kuzmanovi}a, gospodina akademika Haxi-\oki}a, predstavnika diplomatskog kora i mnogih drugih.

Obra}awe DGE Vesne Baltezarevi}

Ovom prilikom `elimo da se javno zahvalimo svima koji su bili i svojim prisustvom uveli~ali na{u sve~anost.

Hvala svima!

Aleksandar Georgijevi} ^arter predsednik IZ ISTORIJE ROTARIJA ^LANOVI Rotari klubovi imaju ~lanove sa reputacijom koja privla~i predsednike, premijere i druge poznate li~nosti, me|u kojima su kompozitor Jan Sibelijus, humanista Albert Švajcer, pisac Tomas Man...

(1925)

MAJ 2011.

RK „Pan~evo-MihajZA SRE]NIJE lo Pupin” je shodno DETIWSTVO principima RI dru`ewa i slu`ewa, od samog osnivawa sledio ideju „jedan mesec – jedna akcija”.

Pored niza jednokratnih, istakao bih na{e periodi~ne akcije koje se ponavqaju iz godine u godinu: „^estitke za sre}nije detiwstvo”, „Daruj krv – poentiraj `ivot” (dva puta godi{we) i „Pazim kako gazim”.

U akciji za „~istiju i zeleniju okolinu” u organizaciji porodice ^ezarov i {vajcarskih klubova, pro{le godine, na{e tri {kole (dve osnovne i jedna sredwa) koje smo animirali, osvojili su prve nagrade.

Drugo, suorganizatori smo velike manifestacije „Ivawsko cve}e”, koja se svake godine odr`ava u selu Dolovu pored Pan~eva a koja se bavi kulturnim stvarala{tvom dece i omladine.

O svim na{im akcijama mo`e se vi{e saznati na web prezentaciji na{eg kluba i to na adresi ÞÞÞ.rotarÚpapupin.org Na osnovu profesionalnih iskustava ~lanova na{eg kluba i saznawa o velikom problemu deformiteta stopala kod dece (na koji se na`alost ne obra}a dovoqno pa`wa) pre tri godine se javila ideja o pokretawu akcije kojom bi se deci i roditeqima omogu}ilo lak{e dijagnostikovawe i terapija spu{tenih svodova i ravnih tabana.

Tako je ro|ena akcija „Pazim kako gazim” koja je ve} tri puta sprovedena uz saradwu pred{kolske ustanove „De~ja radost” iz Pan~eva. Snimawem stopala specifi~nom metodom kompjuterizovane digitalne podografije je do sada pregledano oko 3000 dece pred{kolskih grupa po vrti}ima na{e op{tine.

Tim povodom je pro{le godine snimqen i CD koji sa animacijama i prakti~nim prikazom ima zadatak da pribli`i deci, ali i roditeqima, korektivne ve`be za deformitete stopala. CD je besplatno podeqen svoj deci pred{kolskih grupa bez obzira da li imaju pozitivan nalaz ili ne. Film sa ve`bama je slobodno dostupan i preko interneta i to na adresi ÞÞÞ.rotarÚpapupin.org Roditeqi dece sa prisutnim deformitetom se po potrebi upu}uju na nabavku individualnih dinami~no korektivnih ulo`aka koji se mogu napraviti na osnovu snimka.

Uz to su organizovane i radionice za roditeqe, decu ali i za vaspita~e na kojima se u`ivo pokazuju ve`be i na~ini animirawa dece da ih redovno i pravilno izvode.

Nadamo se da }e ova na{a akcija, u uslovima `ivota u kojima `ivimo a koji su „evolutivnom” smislu napravili ovaj problem u qudskoj populaciji (oko 40% dece ima ravna stopala ili spu{tene svodove zahvaquju}i fizi~koj neaktivnosti, na~inu ishrane, „digitalizaciji” `ivota...) dugoro~no imati zna~aj u bu|ewu svesti o prisutnosti problema kao i na~inima kako da se on spre~i ali i prevazi|e.

U tome su nam do sada nesebi~no pomagali i lokalni mediji koji su svojim prilozima u novinama, radiju i na televiziji detaqno obave{tavali javnost.

21

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd

09.05.2011

21:01

Page 3

FONDACIJA SOLIDARNOSTI SRBIJE

F

^OVEK ZA ^OVEKA

ondacija solidarnosti Srbije je neprofitna i nepoliti~ka organizacija koja ima jedinstven program usmeren na pomaganje socijalno ugro`enih kategorija gra|ana Srbije. Osnovana je 1967. godine kao udru`enje gra|ana i predstavlja jednu od najstarijih humanitarih organizacija u Srbiji. Me|u utemeljiva~ima Fondacije broje se umetnici, slikari, pesnici, glumci.

Pomenu}emo neke od njih koji su davno u{li u legendu i neke koji `ive i uprkos godinama i dalje predstavljaju oli~enje humanosti: Stevan Bodnarov, Desanka Maksimovi}, Rahela Ferari, Ljuba Tadi}, Mi{a Janketi}, Olivera Markovi}, Leo Martin, Mira Stupica, Vasilija Radoj~i}, Mija Aleksi}, Ned`ad Salkovi}, Jovan Risti}, Esma Red`epova, Jovan ]irilov i mnogi drugi.

Utemeljiva~i Fondacije bile su i mnoge radne organizacije {irom na{e zemlje.

Akciju „pazim kako gazim”(snimawa stopala) vodi na{ pastpresident Kluba Zoran \urdjev-specijalista sportske medicine.

Miwa Stojanovi} predsednik Kluba za 2010-2011. godinu.

RK ZAJE^AR I RK PAN^EVO Po{tovani prijateqi u Rotariju, Rotari klub Zaje~ar i Rotari klub Pan~evo u saradwi sa Savezom za hiporehabilitaciju Srbije organizuju Prvo takmi~ewe u poligonima spretnosti u kowi~kom sportu dece sa posebnim potrebama.

Ovo takmi~ewe bi}e organizovano uz pokroviteqstvo W.E. gospodina Erwina Hofera, ambasadora [vajcarske u Beogradu i Grada Zaje~ara na hipodromu u Zaje~aru, 28. maja 2011.

Slede}eg dana, 29. maja, RK Zaje~ar organizuje uspon na Rtaw.

Bi}e nam izuzetno zadovoqstvo da svojim prisustvom uveli~ate ovaj doga|aj.

Raspored aktivnosti: Subota, 28. maj 2011.

PRVO takmi~ewe u poligonima spretnosti sa kowima dece sa posebnim potrebama.

9:00 – 9:30 sastanak organizacionog odbora

22

Fondacija ,,Spomenica solidarnosti’’ kako se prvobitno nazivala organizovala je mnogobrojne humanitarne akcije.

Osnovne aktivnosti Fondacije su: jedna od najva`nijih aktivnosti Fondacije solidarnosti Srbije je redovno mese~no stipendiranje dece (srednjo{kolaca i studenata) bez roditeljskog staranja i iz socijalno – materijalno ugro`enih porodica.

Ove {kolske godine, 2010/2011, Fondacija stipendira 268 srednjo{kolaca i studenata.

• pru`anje dopunske socijalne pomo}i deci i omladini te`e ometenoj u psihofizi~kom razvoju; • pru`anje pomo}i starim i invalidnim licima; • pomo} u izgradnji i opremanju ustanova socijalne za{tite;

• Predstavnik grada • Predstavnik kowi~kog kluba „Timok“ • Predstavnik Rotari kluba Zaje~ar • Predstavnik Rotari kluba Pan~evo • Predstavnik Saveza za hiporehabilitaciju Srbije 9:30 - 9:45 tehni~ka konferencija za sudije, veterinare, trenere ekipa 9:45 - 10:30 pripreme kowa i takmi~ara, zagrevawe 10:30 - 10:45 otvarawe takmi~ewa, obra}awe organizatora 10:45 - 11:45 takmi~ewe 11:45 - 12:15 progla{ewe pobednika, dodela priznawa 12:15 - 12:30 zatvarawe takmi~ewa - 13-14 ru~ak - 14 – 16 obilazak FeliØ Romuliane za ambasadora i zainteresovane, kao i obdani{ta - popodnevni odmor - 18:30 pozori{te „Zoran Radmilovi}“, pozori{na predstava sa u~e{}em dece sa posebnim potrebama u re`iji Selene Risti} Vitomirovi} - 20.00 sve~ana ve~era, promocija ambasadora Hofera u po~asnog ~lana kluba novih redovnih ~lanova Nedeqa, 29. maj 2011.

- do 7.30 okupqawe u nasequ Rtaw - 7.30 – 8.00 doru~ak - 8.00 – 13.00 uspon na Rtaw - 14.00 – ru~ak u nasequ Rtaw Kotizacija za sve~anu ve~eru je 2500 dinara, a za dru`ewe na Rtwu 1500 dinara.

Kontakt telefoni +381 63 445 351 Pa{ali} Nenad +381 63 1041 902 Todorovi} \or|e Ujedno da obavestim klubove da }e se primopredaja du`nosti u na{em klubu obaviti u petak, 10.06.2011. Detaqnije o tome uskoro. [to se ti~e akcija koje smo imali u ovoj godini, izdvojio bih dodelu novogodi{wih paketi}a deci bez roditeqskog starawa. Dodelili smo ukupno 360 paketi}a, a vrednost svakog paketi}a bila je oko 20 eura.

Srda~an pozdrav Sr|an Stanojevi} sekretar RK Zaje~ar

MAJ 2011.

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd

10.05.2011

19:08

Page 4

Organizaciju koncerta su pomogli i: LUKOIL, Benet Kernel, SOKOJ, Riznica srpske duhovnosti, Fruit company,Vuji} voda, GTC, RTS, Radio 202, RTV Studio B, TV ART, TV Avala, TV Studentski grad.

Zajedno sa ovom, realizovana je, tj. transportovana i uru~ena prethodno najavljena donacija blizu 10 000 knjiga koje je Fondacija solidarnosti Srbije obezbedila za {kole na Kosovu i Metohiji, pre svih za {kole u Velikom Ropotovu.

Zav{etak ove humanitarne akcije koji podrazumeva dostavljanje robe deci kojoj je namenjena, realizovan je sredinom februara 2011.godine.

HUMANOST NEMA GRANICA

• pru`anje pomo}i po individualnim zahtevima za socijalno najugro`enije gra|ane Srbije.

Radi ostvarivanja aktivnosti i ciljeva Fondacije, sredstva se obezbe|uju na slede}ih na~in: • iz sredstava imovine Zadu`bina i fondova koji su povereni na upravljanje Fondaciji; • od uloga suosniva~a i darodavaca; • od prihoda ostvarenih od zakupa, kamata i poklona; • od prihoda dobijenih organizovanjem koncerata, sportskih priredbi, aukcija umetni~kih predmeta i drugih aktivnosti organizovanih u humanitarne svrhe.

HUMANITARNA AKCIJA ,,POMOZIMO DECI IZ ORAHOVCA, GORA@DEVCA I VELIKE HO^E’’ Fondacija solidarnosti Srbije je organizovala i realizovala humanitarnu akciju pod nazivom „Pomozimo deci Orahovca, Gora`devca i Velike Ho~e’’ sa namenom obezbe|ivanja sredstava za pru`anje pomo}i i pobolj{anja uslova za rad u obrazovnim ustanovama u pomenutim enklavama.

Pokretanje ove akcije imalo je cilj da se deci Metohije obezbede savremeniji uslovi u~enja i `ivljenja.

Akcija je okon~ana koncertom koji je realizovan u saradnji sa marketing agencijom Benet kernel d.o.o.

07.12.2010. godine u Velikoj dvorani Kolar~evog narodnog univerziteta.

U kulturno umetni~kom programu u~estvovali su: Vasilisa, Vasil Had`imanov, Merima Njegomir, Jelena Toma{evi}, Ljiljana Popovi} i grupa @iva voda, etno grupa „Zlatopis”, „Kulturno-umetni~ko dru{tvo „Mladost’’ iz Nove Pazove i dramska grupa „Zum’’.

U saradnji sa direktorima {kola u pomenutim mestima, dobili smo informaciju {ta im je neophodno i tu robu nabavili: pet laptopova marke, Banini proizvodi za de~ije u`ine, stripovi, fla{irana voda, biolo{ki mikroskop, grafoskop, {kolski pribor, kancelarijski pribor i {kolska lektira.

Pored toga ,,Lazarev zavet’’ d.o.o. iz Vrnja~ke Banje obezbedio je za petnaestoro dece, po petoro iz Orahovca, Velike Ho~e i Gora`devca petodnevni boravak u Vili „Po{tanski dom’’ u Vrnja~koj Banji u periodu letnjeg raspusta od 01.07.- 25.08.2011. godine.

Akademija za poslovnu ekonomiju ^a~ak je donirala stipendiju za jednog budu}eg studenta.

MAJ 2011.

Fondacija solidarnosti Srbije je u saradnji sa Rotary klubom [abac priredila veliku radost siroma{noj deci iz sela Dobri} kod [apca. Organizovali su za njih prigodnu predstavu na kraju koje su podeljeni `eljeni novogodi{nji paketi}i.

Fondacija solidarnosti Srbije je 18.03.2011.godine u svojim prostorijama u Beogradu donirala po jedan ra~unar ustanovama socijalne za{tite sa teritorije Republike Srbije za potrebe rada ustanova. Donacijom je obuhva}eno sedam ustanova koje su dudogodi{nji suosniva~i Fondacije, kao i Gradskom odboru SUBNOR Beograda koji tako|e podr`ava i prati rad Fondacije. Ova akcija je ~in zahvalnosti za podr{ku u radu Fonadaciji.

Ra~unare su dobili: CSR Aleksinac, CSR Brus, CSR Vladimirci, CSR Priboj, Dom za decu i omladinu ,,Jefimija’’ iz Kru{evca, Dom za sme{taj du{evno obolelih lica „Sveti Vasilije Ostro{ki ~udotvorac” iz Novog Be~eja, Specijalna ustanova za lica ometena u razvoju „Gvozden Jovan~i}evi}” iz Velikog Popovca, Gradski odbor SUBNOR Beograd.

U organizaciji Fondacije solidarnosti Srbije, 14. aprila 2011.godine odr`ano je pesni~ko ve~e posve}eno obele`avanju 25 godina knji`evnog rada Milo{a Jankovi}a.

Pesni~ko ve~e pod nazivom ,,Kupi knjigu prijatelju” imalo je humanitarni karakter – sav prihod od prodatih knjiga iskori{}en je za pomo} u {tampanju knjige Radosavu Lazinu, 83 – godi{njaku koji pi{e i `eleo je da objavi knjigu.

Fondacija je 15.04.2011.godine odr`ala svoju æVIII redovnu sednicu Skup{tine na kojoj je direktor Fondacije dr Vladimir Ili} obrazlo`io Izve{taj o radu i Finansijski izve{taj za 2010.godinu kao i Finansijski plan i Plan rada za 2011.godinu.

Na kraju sednice, potpisan je Ugovor o saradnji izme|u Fondacije solidarnosti Srbije i Projekta ,,Srbija u ritmu Evrope”. Ugovor su potpisali dr Vladimir Ili}, direktor Fondacije i Igor Karadarevi}, rukovodilac Projekta.

Nakon zavr{etka æVIII redovne sednice Skup{tine Fondacije, 15. aprila 2011.godine na Fakultetu za medije i komunikacije, odr`ana je konferencija na temu: ,,Neophodnost postojanja savremenog programa akademskih studija socijalnog rada’’.

Na konferenciji je o opredeljenju i mogu}nostima Fakulteta za medije i komunikacije za organizovanje studija socijalnog rada govoril dekan tog fakulteta prof.dr Nada Popovi}-Peri{i}. O razlozima Fondacije solidarnosti Srbije za osnivanje Smera za socijalni rad govorio je direktor Fonda-

23

Rot 20-21qxd:Rot 20-21qxd.qxd

10.05.2011

19:26

Page 5

cije dr Vladimir Ili}. Tako|e se osvrnulo na istorijat razvoja studija za socijalni rad o ~emu je govorio prof.dr Milosav Milosavljevi}. Bilo je re~i i o kadrovskoj osposobljenosti ustanova socijalne za{tite u Srbiji i potrebi za sticanjem vi{eg stepena obrazovanja socijalnih radnika, o strukturi osnovnih i izbornih predmeta, o pomo}i Fondacije studentima smera za socijalni rad i o sada{njem obrazovanju socijalnih radnika i reperkusijama sa osvrtom na status i probleme socijalnih radnika sa vi{om stru~nom spremom o ~emu su govorili: @ivorad Gaji}, direktor Republi~kog zavoda za socijalnu za{titu, prof. dr Aleksandar Jugovi}, mr Du{anka Luki}-Havelka, Rade ^eperkovi}, predsdenik Asocijacije centara za socijalni rad Republike Srbije.

brojnih razgovora sa predstavnicima fakulteta, najpovoljnije uslove Fondaciji je ponudio Fakultet za medije i komunikacije pri Univerzitetu „Singidunum” koji spada u moderne, akreditovane studije jasnog profila. Ono {to je tako|e va`no je da Fakultet za medije i komunikacije ima resurse, kadrovske i materijalne i {to su na Fakultetu prepoznali socijalni rad kao studijski program za kojim postoji rastu}a potreba.

Rastu}a potreba za socijalnim radnicima proizilazi iz interakcije socijalnog rada i savremenih dru{tvenih procesa, koju u zemljama u tranziciji potenciraju i slede}a dru{tvena kretanja: - menjaju se svi socijalni sistemi, - pojavljuju se nove grupe koje ulaze u stanje socijalne potrebe ili se nalaze u neposrednom riziku da u njega PLANOVI „skliznu’’, Planovi Fondacije su da se u narednom periodu posve- obezbe|ivanje socijalne sigurnosti prelazi sa dr`ave ti obnovi zadu`binskih objekata, da pove}a broj stipendi- na pojedinca i porodicu; sta, a najzana~jniji projekat je akreditacija Smera za soci- postojanje objektivnih i subjektivnih prepreka da se jalni rad na jednom od postoje}ih fakulteta. preuzme (ili osvoji) upravljanje svojim `ivotom; - niske i sve ni`e socijalne prestacije, sve su te`e doOSNIVANjE DEPARTMANA ZA SOCIJALNI RAD stupne, ali i kad se ostvare ne obezebe|uju uslove za norFondacija solidarnosti Srbije je u svom vi{egodi{njem malan `ivot; - procesi pridru`ivanja Evropskoj uniji zahtevaju nova postojanju kao jadinstvena humanitarna organizacija bila pokreta~ brojnih inicijativa {irom republike na organizovan- znanja, informacije i ve{tine kako bi se i u socijalnom sekju raznovrsnih humanitarnih aktivnosti za izgradnju i opre- toru moglo odgovoriti novim zahtevima i standardima; Na{ cilj je da studenti dobimanje ustanova za decu bez ju perspektivu socijalnog raroditeljskog staranja, decu da „na terenu”, kao i da imaometenu u razvoju, stara lica i ju priliku da se susretnu sa penzionere. Na osnovu ugleda korisnicima socijalnih usluga. koji je stekla svojim radom, MiTakav oblik u~enja na sanistarstvo kulture joj je poverimom po~etku profesionalnog lo na upravljanje osam zaduobrazovanja podsti~e stu`bina, o~uvanje njihove imovidente da kroz sopstveno isne i ostvarivanje volje zadu`bikustvo upoznaju ograni~enja nara- poklonodavaca, da sredi raznolikosti profesije socijalstva ostvarena od zakupa pronog rada i sti~u uvid u vlastistora u objektima zadu`bina te potencijale, o~ekivanja, koristi za pomo} siroma{nima, stavove. {kolovanju dece iz siroma{nih Fokus procesa obrazovanporodica i unapre|enju kulturja budu}ih socijalnih radnika nih i obrazovnih institucija.

Levo: direktor Fondacije dr Vladimir Ili}. je na nivou i unapre|enju Fondacija ima brojne osniva~e od kojih najve}i broj ~ine ustanove socijalne za{tite. ljudskih prava, socijalne pravde i osna`ivanju pojedinaca, Ove ustanove u svojstvu osniva~a Fondacije pokrenule su grupa, zajednica. Velika pa`nja se pridaje li~nom i profeinicijativu da Fondacija solidarnosti Srbije, samostalno, sionalnom razvoju studenata – budu}ih socijalnih radnika, osnuje fakultet za socijalni rad, koji bi na savremenim na- sa posebnim naglaskom na razvoj refleksivne prakse, u~nim dostignu}ima u oblasti socijalne politike i socijalnog uva`avanje vrednosti i eti~kih standarda profesije.

Program studija je savremen, „poga|a” su{tinu podru~rada i koriste}i iskustva Fakulteta za socijalnu politiku i socijalni rad na Evropskim univerzitetima i na principima Bo- ja kojima se bavi socijalni rad, razvija ve{tine i metode u lonjske deklaracije, kao i specifi~nostima socijalnog stan- radu koje su potrebne u sada{njem vremenu. Profesija se ja u na{oj zemlji, ustanovio program osnovnih, master i stavlja u kontekst evropskih integracija Srbije i savremespecijalisti~kih studija. Ve} nekoliko godina na stru~nim nog evropskog socijalnog rada ~iji deo postajemo.

Fondacija solidarnosti Srbije }e i u vremenu koje dolaskupovima isti~u problem {kolovanja socijalnih radnika sa predlogom da se ispita mogu}nost osnivanja fakulteta za zi nastaviti da ostvaruje svoje Statutom utvr|ene ciljeve i da pro{iruje svoj rad. Konkurisa}e za projekte. Priklju~ivasocijalnu za{titu.

Me|utim, u postoje}im okolnostima, Fondacija solidar- }e se postoje}im, animira}e potencijalne donatore da ponosti Srbije ne mo`e sama da iznese tako veliki projekat dr`e ideju solidarnosti.

Detaljnije informacije o ciljevima, zadacima i aktivnostikao {to je osnivanje fakulteta, {to ne zna~i da }e se od te ma Fondacije se nalaze na internet sajtu: ideje odustati.

U ovom trenutku mnogo prihvatljivija i sveobuhvatnija je ÞÞÞ.fondacijasolidarnosti.org.rs.

Direktor ideja da Fondacija solidarnosti Srbije akredituje DEPARTdr Vladimir Ili}* MAN ZA SOCIJALNI RAD, odnosno Studijski program *Dr Vladimir Ili} je ~lan Rotari kluba Beograd AKADEMSKE STUDIJE SOCIJALNOG RADA. Nakon

24

MAJ 2011.

Rot 25:Rot 25.qxd

09.05.2011

21:04

Page 1

REKLI STE...

O LISTU OLIVERA JOVI] Rotari klub Leskovac Pre svega, odu{evqena sam ~asopisom jer imam priliku da saznam mnogo o istoriji rotarija u Srbiji, naro~ito po{to sam otkrila da su i osniva~i Zanatskog Udru`ewa Leskova~kih esnafa bili istovremeno ugledni rotarijanci i osniva~i Rotari kluba Leskovac, te davne 1935.

Raduje me {to }u mo}i da saznam mnogo o drugim klubovima, kako u na{oj zemqi, tako i u drugim zemqama. Korisne informacije kao {to su kalendar doga|aja, mi{qewa i predstavqawa uspe{nih akcija, podse}awe na na~ela i principe kojima se trebamo rukovoditi u na{em svakodnevnom radu, i pre svega qubav prema prijateqima u rotariju, garantuju da }e na{ „Srpski Rotar” ostvariti svoju ulogu, da slu`i zajednici i da slu`i ne samo jednom, ve} svim klubovima.

ROTARI SU AMBASADORI BOQEG POSLOVAWA!

ROTARI KLUB PQEVQA, Crna Gora Po{tovani, ~estitam vam na ~asopisu koji izlazi u organizaciji va{eg kluba i zahvaqujem se unaprijed u ime ~lanova RK kluba Pqevqa na ~asopisima koje ste spremni da nam po{aqete.

1/8 OVO JE PROSTOR ZA VA[ OGLAS

Sne`ana Krsmanovi} sekretar RK Pqevqa NENAD TUTUNOVI] Rotari klub ^a~ak Zadovoqstvo je ~itati na{ list jer znam da }e iz broja u broj biti sve boqi.

Dovoqno mi je da ponekad prelistam list, prona|em dobru izreku ili tekst i odmah sebi ulijem energiju i ideje za taj dan.

Znam da }e i sadr`aj i dizajn biti sve boqi.

Samo treba vremena.

Svako dobro!

ROTARI CLUB NOVI SAD-PETROVARADIN-FRU[KA GORA POZIVNICA

PROGRAM PROSLAVE:

Po{tovani prijateqi, pozivamo Vas da svojim prisustvom uveli~ate proslavu godi{wice ~artera RK NOVI SAD-PETROVARADINFRU[KA GORA u RotarÚ International koja }e se odr`ati u subotu 21. maja 2011. godine sa po~etkom u 20.00 sati

Okupqawe i registracija gostiju u restoranu „Staro zdawe” (Novi Sad, Trg Marije Trandafil 1) od 19.00-20.00 sati Himna Srbije i himna RotarÚ International Pozdravna re~ predsednika kluba Miroslava [tatki}a

Poetsko muzi~ki program: pesnik Pero Zubac, pesnik Miodrag @. Pavlov, Du{an Muli} – violina, Zoran Muli} – klavir i tambura{ki orkestar Ve~era U toku ve~ere }e se organizovati prodajna izlo`ba umetni~kih fotografija.

Kotizacija za ~lanove kluba i goste iznosi 2.700 dinara, a za ~lanove Rotarakta 2.000 dinara po osobi.

Molimo da prisustvo i broj gostiju koji }e do}i na proslavu potvrdite najkasnije do 17. maja 2011. i to: na mail e-5¿eunet.rs sms porukom na tel. 063/520-761 na faks 021/6792-989 predsednik Miroslav [tatki} sekretar Slavko Kolari}

Rot 26:Rot 26.qxd

10.05.2011

19:17

Page 1

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

BROJ 3 MAJ 2011.

GODINA I (LææVIII)

[ETA(J)MO SRBIJOM! Stara Pavlica

Distrikt 2481 Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Izdr`ava se od oglasa i donacija.

Podr`ite ga.

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Sr|an Milinkovi} E. po{ta: rotarÚbg¿rotarÚ.org.rs Mi smo uredili majski broj SRPSKOG ROTARA:

Izlo`ba fotografija manastira i crkava „[eta(j)mo Srbijom” otvorena je 14. aprila u glavnom gradu Kanade, Otavi.

Izlo`eno je 40 fotografija iz vi{egodi{weg foto-putopisa dvojice Beogra|ana: grafi~kog dizajnera, novinara i ikonopisca Haxi Du{ana Glu{ca i televizijskog producenta i organizatora Trivka – Ti}e Savi}a.

Ova dva umetnika ~lanovi su Rotari kluba Beograd.

Zoran Zdravkovi} Mirjana Milivojevi} Miroslav Miwa Nikoli} Trivko Ti}a Savi} Haxi Du{an M. Glu{ac ^edomir Petriwac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} Tira`............................................................1500 Rukopisi {tampani........}irilicom i latinicom Pismo.................................................. helvetika Hartija.........................taba~ni blok 110 grama Korice............................. kunstdruk 160 grama [tampa......................... grafi~ki ateqe „KUM” 11222 Beograd, Olge Joji} 4 B Oglasi se dostavqaju u Photoshopu, 300 piksela po in~u, na e-mail ili CD. PUN FORMAT OGLASA JE: 1/1 26,5 h 20 cm - K2, K3, K4 ............. 300 evra 1/1 unutra{wa strana........................ 250 evra 1/2 20 h 13 cm – horizontalno.......... 150 evra 1/4 20 h 6,2 cm – horizontalno .........100 evra 1/8 9,7 h 6,3 cm – horizontalno ..........70 evra 1/2 26,5 h 9,7 cm – vertikalno 1/4 13 h 9,7 cm – vertikalno 1/8 13 h 4,5 cm – vertikalno Za oglase uplatiti u dinarima po sredwem kursu NBS na dan uplate.

PIB 103557058 Ra~un 255-0037390101000-41 otvoren kod Privredne banke Beograd a.d.

NE ODGOVARAMO ZA SADR@INU OGLASA.

Publika je do 19. aprila videla i dokumentarne filmove iste tematike.

Obilaze}i „srpsku dolinu kraqeva” – zadu`bine i grobna mesta vladara i vlastelina, umetnici su, fotografi{u}i hramove u celini, poku{ali da daju presek srpske manastirske i crkvene arhitekture.

REKLI STE... O LISTU

Izlo`ene su fotografije Sopo}ana, Mile{eve, Ravanice, Manasije, Kru{edola, kao i Stare i Nove Pavlice, Strmca, Sukova, Lapu{we, Jazka, Male Remete, i beogradske crkve Ru`ice, na Kalemegdanu, kao i manastira na Kosovu, Bawske, Crne Reke i So~anice.

Otvarawu izlo`be prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, kanadskih dru{tvenih i kulturnih institucija i srpski iseqenici.

Ambasador Srbije u Kanadi Zoran Veqi} je u govoru naglasio zna~aj upoznavawa kanadskih qubiteqa umetnosti sa istorijskim blagom Srbije.

Izlo`ba }e od 29. i 30. aprila biti postavqena u galeriji „Praksis”, u Torontu í (Izvor: RTS, BETA, POLITIKA ONLINE)

Staro Hopovo

K_2-K_3:K_2-K_3.qxd

09.05.2011

20:31

Page 1

k3:Layout 1

4/4/2011

8:18 PM

Page 1