Srpski rotar br 41 i 42

rot 01:rot 01.qxd

1.7.2014

17:29

Page 1

D-2483

JUL / AVGUST 2014. • GODINA IV (LææVI) BROJ 41 i 42 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

REKA

2014. LETWA [EMA

SELO MORE

ROTARI 2014 - 2015.

PLANINA

HAXI DU[AN GLU[AC predsednik Rotari kluba Beograd

VIGOR MAJI] guverner D 2483 Srbija i Crna Gora (RK Vaqevo)

GARÙ C. K. HUANG predsednik RotarÚ International (RC Tajpej, Tajvan)

Rot 02-05:Rot 02-05.qxd

1.7.2014

17:31

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

ISSN 2217-723æ

BROJ 41 i 42 JUL / AVGUST 2014.

GODINA IV (LææVI)

Vigor Maji}

DVA PRIJATEQA Ovo je pri~a o dvojici prijateqa koji su i{li pustiwom.

Na putu su se posva|ali i jedan je udario drugog.

Udareni se osetio povre|enim, ali je }utke zastao i napisao u pesku: DANAS SAM DOBIO UDARAC OD MOG NAJBOQEG PRIJATEQA. Produ`ili su tako sve dok nisu na{li jednu oazu gde su se odlu~ili odmoriti i okupati.

Onaj koji je dobio udarac zamalo se nije udavio kupaju}i se, ali `ivot mu je spasio ovaj koji ga je prethodno udario.

Kad je do{ao k sebi, urezao je u jedan kamen: DANAS MI JE MOJ NAJBOQI PRIJATEQ SPASIO @IVOT. Onaj koji je udario svog najboqeg prijateqa upita: - Kad sam te udario, poruku si napisao u pesku, a sada je urezuje{ u kamen.

Za{to?

- Kad nam neko napravi ne{to lo{e, to treba zapisati u pesku da bi vetrovi izbrisali, ali kad neko napravi ne{to dobro, onda to treba urezati u kamen da ga ni{ta ne mo`e izbrisati.

Nau~imo se da rane upisujemo u pesak, a sre}u urezujemo u kamen! í

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Podr`ite ga.

Distrikt 2483 guverner 2014–2015 Vigor Maji}

Hayi Du{an Glu{ac

Osniva~: Rotari klub Beograd Za osniva~a: Hayi Du{an Glu{ac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili letwi broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 200-2716270101033-03 otvoren kod Po{tanske {tedionice

2

Trivko Ti}a Savi} i Haxi Du{an Glu{ac Zorica Milo{evi}

APEL PREDSEDNIKA R I GERI HUANGA IZABRANIM PREDSEDNICIMA ROTARI KLUBOVA ZA 2014 - 2015. GODINU Po{tovani izabrani predsednici, Nastupaju}i predsednik RotarÚ Internationala Geri Huang uputio je apel svim novim predsednicima klubova da pre Konvencije RI u Sidneju po~etkom juna daju svoj li~ni prilog Rotari Fondaciji. Taj li~ni prilog nije ni~im odre|en i mo`e biti proizvoljan (par desetina eura ili dolara), ve} prema finansijskim mogu}nostima svakog pojedinca. Novi predsednik RI smatra da je li~ni prilog novog predsednika dobar primer svim ~lanovima ali i da olak{ava akcije koje klub organizuje u nastupaju}oj godini kada se od predsednika o~ekuje da animira ~lanove da daju priloge za klupske akcije.

Zato bih `eleo da vas pozovem da se u ovu akciju uklju~ite, tim pre jer je zasnovana na ideji dobre volje i li~nog primera bez ikakve obavezuju}e sume.

Ko bude `eleo pomo} u instrukcijama za uplatu, mo`e da se obrati sekretaru Distrikta za narednu Rotari godinu, Sr|anu Janevu (janev¿petnica.rs).

Va{ u Rotariju, Vigor Maji} Guverner Distrikta 2483 za Rotarijansku godinu 2014-2015.

ROTARÙ INTERNATIONAL District 2483 Serbia and Montenegro Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora

Rot 02-05:Rot 02-05.qxd

1.7.2014

17:32

Page 2

MESECOSLOV OBAVE[TENJE o izboru Guvernera RI Distrikta 2483 za Rotarijansku 2016-2017. godinu Dragi prijatelji, U okviru RI BÚlaÞs i RotarÚ Code of Policies, u procesu izbora Guvernera RI Distrikta 2483 za Rotarijansku 2016-2017. godinu, na osnovu odluke Nominacionog komiteta za izbor Guvernera RI Distrikta 2483 za Rotarijansku 2016-2017. godinu i ispunjenja svih uslova izborne procedure, obave{tavam Rotari klubove u RD2483 da je guverner RD2483 za Rotarijansku 2016-17. godinu Velibor Zolak iz Rotari kluba Budva.

Va{ u Rotariju, Velimir Stefanovi} Uklju~i RotarÚ i promeni `ivot!

Governor 2013-2014. godine RI District 2483 Serbia and Montenegro

jUL 2014.

Jul je mesec posve}en PISMENOSTI i HUMANOSTI

3

1 PO^IWE ROTAR(IJAN)SKA GODINA

Subotica, 10. maj 2014. godine DAN arhitekata

321. Rimski car Konstantin I, prvi rimski vladar hri{}anske vere, proglasio je nedequ za dan odmora i verskog obreda.

4 DAN KANADE (1867.)

SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE - DAN NEZAVISNOSTI (1776.)

10 BUDVA-CRNA GORA VELIBOR ZOLAK IZABRAN ZA GUVERNERA D 2483 ZA 2016 - 2017. GODINU

1856. U porodici pravoslavnog sve{tenika u Smiqanu, u Lici, dana{wa Republika Hrvatska, ro|en je nau~nik Nikola Tesla. Wegovi roditeqi Milutin i Georgina osim wega imali su sina Daneta i }erke Angelinu i Milku, starije od Nikole, i Maricu najmla|e dete u porodici Tesla. Nikola je dobio ime po dedi s o~eve strane.

Velibor Zolak, jedan od osniva~a Rotari pokreta u Crnoj Gori, ~arterovani predsjednik prvog crnogorskog kluba, RC Podgorica i ~lan Rotari kluba Budva, izabran je za Guvernera Distrikta Rotari Internacionala 2483. „Ovim izborom Crna Gora je prvi put ostvarila pravo ste~eno Sporazumom o optimizaciji odnosa u Rotari pokretu Srbije i Crne Gore, da svake pete godine Guverner Distrikta bude iz Crne Gore. Rotari Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora objedinjuje 64 kluba koji djeluju u Srbiji i Crnoj Gori i okuplja 1.200 rotarijanaca, poslovnih i profesionalnih lidera udru`enih u cilju humanitarnog djelovanja, izgradnje dobre volje i mira u U dru{tvu pesnika – Sombor, 31. maja 2014. svijetu i uspostavljanja visokih eti~kih standarda u svim profesijama i {iroj zajednici. Ujedno oni su dio Rotari pokreta koja {irom svijeta broji preko milion i dvjesta hiljada ~lanova”, saop{teno je iz Rotari kluba Budva.

Zolak koji je direktor agencije AMC Communications i poznati stru~njak za marketing i kreativne komunikacije, obavlja}e du`nost Guvernera Distrikta 2483 u rotarijanskoj 2016 - 2017. godini í

10-21 3. ME\UNARODNA ROTAR(IJAN)SKA REGATA REKOM SAVOM OD BEOGRADA DO DRINE

11 14

DAN populacija

REPUBLIKA FRANCUSKA - DAN PADA BASTIQE (1789.)

21 KRAQEVINA BELGIJA - DAN NEZAVISNOSTI (1831.)

1914. U 23,00 ~asa bombardovawem Beograda s monitora „Bodrog” na Dunavu (zajedno s monitorima „Teme{”, „Samo{”, „Kere{” i tri patrolna ~amca), Austrougarska je objavila rat Srbiji, mesec dana posle atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda i wegovu suprugu Sofiju u Sarajevu.

28

3

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

17:34

Page 1

POTOP, MAJ 2014.

ROTARÙ INTERNATIONAL General SecretarÚ John HeÞko

DISASTER RELIEF Dear John These daÚs a strong storm sÞept Serbia!The central part of the countrÚ is under Þater!

ManÚ rivers have burst and flooded fields, villages and toÞns. Ýhole cities Þere evacuated and manÚ people Þere left homeless. Also, there are human casualties.

The situation is verÚ dramatic!

Our RotarÚ Clubs and Rotarians are doing best to help the affected population, bÚ collecting and distributing the food clothing and other necessities, but it is insufficient because Þe have not enough financial resources to support those activities.

It is ÞhÚ the urgent help of Rotarians all over the Þorld are so badlÚ needed.

In attachment Þe are sending some photos illustrating this disaster, as Þell as instructions hoÞ contributions can be made. Ýith best Rotarian regards D. 2483 Serbia & Montenegro DG Velimir Stefanovic DGE Vigor Majic DRFCC PDG Dragan Brajer

INSTRUCTIONS FOR PAÙMENT Bank: CREDIT AGRICOLE SRBIJA A.D. NOVI SAD Bank address: BRACE RIBNIKAR 4-6, NOVI SAD, SERBIA Account name: ROTARI INTERNACIONAL DISTRIKT 2483, SAVEZ BIC/SÝIFT: MEBARS22 IBAN: RS35330007080000079178

4 2

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

17:34

Page 2

Uklju~i Rotari i promeni `ivot!

ODLUKE RD 2483 Dragi prijatelji u Rotariju, Obave{tavam vas da sam na osnovu preporuka sa vanrednog sastanka Lider{ip Tima D 2483, odr`anog u ponedeljak, 19.05.2014. godine u 19h, u prostorijama Aero kluba u Beogradu, doneo slede}e preporuke i odluke: 1. RD 2483 formira Odbor za pomo} poplavljenim podru~jima.

Sastav odbora je: Velimir Stefanovi}, 060 5250848, velimir.stefanovic8¿gmail.com, Vigor Maji}, 064 6121040, vigor¿petnica.rs, Dejan ^ikara, 063 450496, dcikara¿sezampro.rs, Dragan Brajer, 063 200444, brajer¿brajer.net, Svetolik Busarac, 064 1403790, svetolik¿pcmcentar.co.rs, Branislav \urkovi}, 063 302111, branislav.djurkovic¿gmail.com, Ljiljana Zumbulovi}, 063 500015, ljilja¿mit-med.co.rs, Svetislav Milovanovi}, 063 380028, sv.milovanovic¿institution.rs Predrag ]ur~i}, 063 202427, pedja¿visan.rs.

2. RD 2483 }e za pomo} postradalima od poplava iz svojih Fondova uplatiti 1.000.000,00 dinara na namenski ra~un Republike Srbije.

3. Molim sve Klubove na{eg Distrikta da hitno, u skladu sa preporukom sa vanrednog sastanka, prikupe pomo} od najmanje 1200 dinara po ~lanu i uplate ih na ra~un Distrikta.

PAÙMENT INSTRUCTIONS INSTRUKCIJE ZA UPLATU IZ INOSTRANSTVA PaÚment instructions for bank account of RD 2483 Bank: CREDIT AGRICOLE SRBIJA A.D. NOVI SAD Bank address: BRACE RIBNIKAR 4-6, NOVI SAD, SERBIA Account name: ROTARI INTERNACIONAL DISTRIKT 2483, SAVEZ BIC/SÝIFT: MEBARS22 IBAN: RS35330007080000079178 INSTRUKCIJE ZA UPLATU IZ RS Instrukcije za uplatu sredstava na ra~un RD 2483 Primalac: ROTARI INTERNACIONAL DISTRIKT 2483, SAVEZ Svrha uplate: POMO] POSTRADALIMA Teku}i ra~un: 330-4012016-92

4. Klubovi RD 2483 }e sve aktivnosti vezane za pomo} ugro`enim podru~jima raditi u koordinaciji i preko Distriktnog Odbora za pomo} ugro`enim podru~jima.

5. Molim sve Klubove i Rotarijance da informi{u svoje prijatelje i klubove iz inostranstva o katastrofi koja je zadesila na{u zemlju. Preporu~eni apel za pomo} (DISASTER ALERT) je u nastavku.

6. Odbor }e obavestiti na{e partnere iz D 9480 o katastrofi koja je pogodila Srbiju i zamoliti ih za odlaganje uzvratne posete GSE tima iz Amerike za septembar 2014.

7. Skup{tina Distrikta bi}e odr`ana posle 10. 06. 2014, u terminu koji }e odrediti DGN Vigor Maji}.

Uz rotarski pozdrav, Velimir Stefanovi} Governor 2013-14 RI District 2483 Serbia and Montenegro Svim Rotari Klubovima D 2483 (Srbija i Crna Gora) Dragi prijatelji u Rotariju, Sve na{e aktivnosti ovih dana usmerene su na pru`anje pomo}i postradalom stanovni{tvu, a naro~ito prikupljanju sredstava iz Distrikta i iz inostranstva, kako bi Rotari D 2483 na odgovaraju}i na~in pomogao stanovni{tvu u otklanjanju posledica na stihijom zahva}enim podru~jima.

Otuda je razumljivo da }e ove aktivnosti biti u centru pa`nje u radnom delu Distriktne Konferencije, koju odr`avamo u subotu 31. maja o.g. u Somboru (na kojoj }e prisustvovati i specijalni izaslanik RI, sa zadatkom da Predsedniku R I podnese izve{taj o stanju u na{em Distriktu i toku Konferencije).

Radi bolje pripreme, zamolio sam DRFCC PDG Dragana Brajera, da prikupi {to vi{e informacija, podnese izve{taj i vodi deo Konferencije koja }e biti posve}ena ovom va`nom pitanju.

Zato pozivam sve Klubove i pojedince da PDG Draganu (brajer¿brajer.net +381 63 200 444) {to pre dostave informacije o svojim aktivnostima u vezi sa poplavama, koje `ele da budu obuhva}ene izve{tajem, uklju~uju}i dostavljanje foto i video zapisa koji `ele da budu prikazani.

Tako|e, svaki Klub ima}e mogu}nost da na Konferenciji (u vremenu od tri do ~etiri minuta) direktno i neposredno predstavi aktivnosti koje je do sada imao, ili planira da preduzme.

5 3

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

17:35

Page 3

Sa zadovoljstvom `elim da vas obavestim da je uprkos slo`enoj situaciji, do danas ve}ina Klubova potvrdila u~e{}e na Konferenciji, a imaju}i u vidu zna~aj ovog skupa, o~ekujem da }e do kraja ove sedmice i ostali Klubovi potvrditi dolazak.

Uz rotarski pozdrav, Velimir Stefanovi} Governor 2013-14 RI District 2483 Serbia and Montenegro

ROTARI KLUB BEOGRAD

ORGANIZOVANI OD PO^ETKA Iako je redovni sastanak na{eg Kluba „pao� ba{ na dan kada je Klub pre 22 godine dobio Povequ (Charter) (~etvrtak, 8. maja) ~ime je primqen u veliku porodicu Rotari Klubova, nije uprili~ena odgovaraju}a sve~anost jer je, zbog vi{e razloga, proslava odlo`ena. No, pose}enost sastanku je bila dobra a imali smo i dragu go{}u iz Rotari kluba Bar, Crna Gora.

Sastanku je prisustvovala Ana Strawan~evi}, ~lan Rotari kluba Bar, Crna Gora, koja nam se predstavila, prenela pozdrave od Rotarijanaca iz Crne Gore i izrazila `equ da se ~e{}e pose}ujemo i dru`imo. Ana je, ina~e, rodom iz ^a~ka, zavr{ila je turizmologiju u Novom Sadu a sada je asistent na odgovaraju}em Fakultetu u Baru. U Beogradu je na ekspertskoj razmeni pa je iskoristila priliku da poseti na{ Klub. Na sve nas je ostavila veoma prijatan utisak tako da se nadamo da }emo imati priliku da je opet vidimo prilikom slede}eg dolaska u Beograd. Sastanak je protekao u opu{tenoj i prijatnoj atmosferi.

Sastanku su prisustvovali i kandidati za ~lanove, Sawa Paweskovi} i Vlada Mitrovi}, tako da se nadamo da i oni nose sli~ne utiske.

6

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

17:35

Page 4

2. Sredstva namewena proslavi godi{wice u iznosu od 100.000,00 dinara, preusmeravaju se za potrebe pomo}i postradalom stanovni{tvu i sanirawa posledica ove katastrofe, uplatom na ra~un Distriktnog fonda, koja sredstva treba upotrebiti za navedenu namenu.

3. Predla`e se D. Guverneru Velimiru Stefanovi}u da ovu odluku prosledi svim klubovima u na{em distriktu kao primer koji bi mogli da slede i drugi.

Srda~an pozdrav Predsednik RC Beograd ^eda Petriwac Dragi ^edo, veoma lep gest tebe i tvog Kluba koji smatram primerenim u ovoj situaciji. Mislim da, kada prikupimo sva sredstva, mo}i }emo zna~ajno da pomognemo ugro`ena podru~ja.

Ja sam va{e pismo prosledio Sekretaru Distrikta i mislim da }e se sutra na}i na sajtu kako bi i drugi sledili va{ primer.

Jo{ jednom hvala Rotarijanski pozdrav Ki}a (Velimir Stefanovi})

Bili smo svedoci dramati~nih doga|aja koji su usledili, velikog broja postradalih kao i ogromne materijalne {tete koja je nastupila, tako da je rukovodstvo Kluba odlu~ilo da, u saradwi sa drugim Klubovima u Distriktu, pokrene akciju prikupqawa humanitarne pomo}i.

Na{ Klub je bio prvi koji je za te svrhe prilo`io 100.000 dinara, a ovaj na{ primer }e, sigurno, slediti i ve}ina drugih Klubova u Distriktu.

Dragi prijateqi, Predla`em da ^eda jo{ ve~eras sazove e-mail, ili telefonsku sednicu UO na kojoj treba doneti odluku da se RK Beograd odri~e proslave 22. godi{wice od svoga osnivawa i sredstva namewena proslavi u iznosu od 100.000 dinara upla}uje u Distriktni Fond za potrebe pomo}i ugro`enom stanovni{tvu od poplava.

U slu~aju pozitivne odluke treba sa~initi informaciju o ovoj kontribuciji, koju distribuirati svim klubovima u na{em Distriktu kao primer koji bi trebalo da slede i drugi.

(Rotarijanci iz Pali}a danas su bili u [apcu i zajedno sa [ap~anima pekli i podelili 1000 pqeskavica qudima koji su postavqali vre}e sa peskom. RK Leskovac je skupio pomo}.

Makedonci tra`e gde da uplate novac ...)

Srda~an pozdrav Dragan Brajer P.S. Predlo`io sam i Ki}i tekst pisma koje treba da uputimo i Gen. sek. John Hewku kojim na{ D. tra`i pomo} od Rotarijanaca {irom sveta.

Dragi Ki}o, Obave{tavam te da je na ve~era{woj hitnoj i vanrednoj sednici Upravnog odbora Rotari kluba Beograd doneta slede}a odluka: 1. Povodom izuzetno te{ke situacije izavane katastrofalnim poplavama u na{oj zemqi, Rotari Klub Beograd odri~e se proslave 22. godi{wice od svoga osnivawa.

Dragi prijateqi, Ako neko ima ro|ake, prijateqe, poznanike iz Obrenovca, sa decom, kod mene u vikendici u Surduku mo`e da se smesti jedna porodica, dok se ne ras~isti situacija za povratak.

Javite se slobodno ako nekoga znate, da mu treba pomo}, tamo je sve uslovno za `ivot i boravak...

Puno pozdrava, Ne{a (Nenad Sakovi}) Svaka ~ast prijatequ, dobra ideja za sve koji imaju vikendice.

Srda~an pozdrav, ^eda Petriwac Rotari klub Beograd je u celosti izmirio Distriktnu ~lanarinu za II polugodi{te u iznosu od 576.00 evra (Rsd 66.076).

U ime Rotari Kluba Beograd Distriktnom Fondu je na ime pomo}i postradalima upla}en iznos od Rsd 140.000 tako {to je: Rotari Klub Beograd uplatio Rsd 100,000 saglasno Odluci UO, i Miodrag Mi{ko Trpkovi}, Sekretar na{eg Rotari Kluba, uplatio je Rsd 40.000.

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA Po{tovani, @elimo da vas obavestimo o finansijskim odlukama o pomo}i koje smo na sastanku Rotari kluba Beograd Skadarlija doneli: 1.Kao klub }emo donirati 200 000 dinara na ra~un Distrikta

7

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

17:35

Page 5

2. Po ~lanu }emo donirati minimum 30 evra.

3. Po ~lanu Rotarakta Skadarlija }emo donirati po 10 evra.

4. Sa klubovima iz inostranstva sa kojima imamo dobru saradwu }emo svakako tra`iti pomo}.

Na ovaj na~in Distrikt u vrlo kratkom roku za pomo} u vanrednoj situaciji sa na{e strane mo`e o~ekivati oko 300 000 dinara. (s obzirom da imamo skoro 30 ~lanova kluba i 15 ~lanova Rotarakta bi}e verovatno i vi{e, ali treba imati u vidu da mo`da ne}emo biti u situaciji da prikupimo ba{ od svih ~lanova u narednih 10 dana).

Na{ ~lan \or|e Stevanovi} koji je preko LG-a obezbedio donaciju od 30 000evra za klime (koje su u procesu monta`e u de~ijoj bolnici u Vrawu) obezbedio je i 10 000 evra donacije ali }e ta sredstva biti upla}ena na ra~un Republike Srbije.

Pozdrav svima i za sve {to treba oko pomo}i, mo`ete ra~unati na nas i na{e ~lanove i Kluba i Rotarakta.

Po{tovani, `elim da vas obavestim da je danas na ra~un distrikta upla}eno 300 000 dinara u ime Rotari kluba Beograd Skadarlija.

Kada se i od ostalih ~lanova i od ~lanova Rotaracta skupe sve uplate obavesti}emo vas na vreme.

Srda~an pozdrav, Sr|an Vasi}

ROTARI KLUB BEOGRAD SAVA Dragi prijateqi, Povodom aktuelne nesre}ne situacije koja je zadesila na{u zemqu UO na{eg kluba je doneo slede}e odluke: 1. Stopiraju se sve aktivnosti i akcije kluba koje su bile planirane.

2. Sve {to je planirano za druge akcije se usmerava ka distriktnom Fondu, koji }e novac usmeriti gde je potrebno i o ~emu }e nas blagovremeno obavestiti.

3. Sav novac iz kase kluba koji je sakupqen i koji }e se sakupiti, a da ne ometa redovan rad kluba, ~lanarine ka RI i ka Distriktu }e biti usmeravan prema ta~ki 2, dok UO ne donese drugu odluku.

4. Novac koji je skupqen na zajedni~koj ~arter proslavi 69.500 dinara i 50 evra (u dogovoru sa ostalim prijateqskim klubovima: RK BGD-Dunav, RK BGD-Centar i RK BGDSkadarlija) }e se uplatiti u Fond.

5. Sav novac koji je skupqen za distriktni Fond od 30 evra po ~lanu }e se uplatiti u isti Fond.

6. Sredstva koja su u klubu sakupqena od ~lanarina }e se usmeriti tako|e ka distriktnom Fondu. Redovni sastanci kluba }e se odr`avati do kraja rotarijanske godine bez hrane ovim }emo {tedeti po sastanku oko 10.000-12.000 dinara.

7. ^lanarina ostaje ista (od ~ega }e ve}ina sredstava odlaziti u fond). Ukupno }emo uplatiti 680 evra (u dinarskoj protivvrednosti) i 124.400 dinara.

8. UO podsti~e i preporu~uje svim ~lanovima da humanitarne akcije rade preko na{eg kluba jer smo time sigurni gde }e sredstva oti}i.

9. Svako prema svojoj savesti i mogu}nostima mo`e da uplati na ra~un kluba novac kako na ime ~lanarine, distrikne jednokratne uplate i extra donacije (po `eqi) a. UO ne `eli nikoga da obavezuje na odre|enu sumu ili minimum uplate, jer kao rotarijanci poznajemo svoje limite i prema wima }emo i postupati.

UO tako|e podse}a ~lanove na rotarijanski moto „Pomo}i onima kojima je pomo} potrebna�.

Rotarijanski pozdrav!

ROTARI KLUB ]UPRIJA - MORAVA ]uprija, 18.05.2014.

Broj: UO-21/18-05-2014 Predmet: Obave{tewe Distriktu 2483 Srbija o situaciji na terenu i potrebama lokalnih zajednica nakon elementarne ne-

8

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

17:36

Page 6

pogode - poplave na teritoriji delovawa RK ]uprija-Morava i zahtev za pomo} Kome: RD 2483 Srbija Guverneru RD 2483 Srbija Sekretaru RD 2483 Srbija Po{tovani, S obzirom na doga|aje koji su potresli ~itavu dr`avu unazad nekoliko dana i na ogromne posledice koje je za sobom ostavila poplava i nevreme koje je u periodu od 14. 5. do 18. 5. 2014. godine pogodilo i na{ region, obave{tavamo Vas o slede}em: Nakon vi{emese~nog ki{nog perioda, po~etkom pro{le nedeqe nevreme i poplave su po~ele da nanose veliku {tetu u regionima centralne i zapadne Srbije. U ~etrvrtak, 14. 5. 2014. oko podne, i u na{em okrugu su po~ele naglo da nadolaze potoci i reke, {to se posebno odrazilo na grad Para}in (poplavqeno gradsko jezgro i zapadni deo grada, kao i sela u slivu reke Crnice i reke Velike Morave), ]upriju (poplavqeni delovi grada uz auto-put E-75), Despotovac (buji~ni vodotokovi odsekli grad od okoline i poplavili delove grada uz reku Resavu) i Svilajnac (reka Resava poplavila veliki deo grada koji je jo{ uvek bez srtuje, vode i hrane).

Narednih dana dolazi do naglog podizawa vodostaja reke Velike Morave koja je direktno ugrozila grad ]upriju (oja~avawem postoje}ih nasipa i kriti~nih ta~ki uz reku spre~ena katastrofa, ali podzemne vode u vi{e delova grada i okoline, ugrozile stambene i poslovne objekte, kao i poqoprivredne povr{ine i normalno snadbevawe vodom i protok kanalizacije), Para}in (ugro`ena i poplavqena sela uz Veliku Moravu i onemogu}ena sanacija ve} nastale {tete, {to je rezultiralo nedostatkom pija}e vode i normalno snadbevawe strujom) i Svilajnac (dodatno poplavqena podru~ja, onemogu}ena sanacija ranije nastale {tete, nedostatak pija}e vode i struje).

O~igledno je da je poplava nanela nesagledivu {tetu u svim privrednim i dru{tvenim segmentima `ivota i rada u na{oj sredini, a bi}e potrebno vreme da se {teta u potpunosti sagleda.

Pred nama je te`ak period oporavka koji }e od celokupne zajednice zahtevati dosta odricawa i odgovornog rada.

Trenutno, na{oj zajednici je neophodna pomo} u sredstvima za li~nu dezinfekciju i dezinfekciju prostorija i prostora, sredstvima za odr`avawe li~ne higijene i prawe, konzerviranoj hrani i pija}oj vodi. Stoga, molimo na{u bra}u u Rotariju, kao i sve qude dobre voqe da nam iza|u u susret i pomognu u prikupqawu potrebnih sredstava za ubla`avawe posledica poplave koja je zadesila ]upriju, Para}in, Despotovac i Svilajnac.

Broj `iro-ra~una RK ]uprija-Morava: Dinarska sredstva: 200-24221101033-77 Po{tanska {tedionica Devizna sredstva: Lica za kontakt: Zoran Mladenovi}, +381 60 6629 161, zoranmladenovic58¿Úahoo.com Vladan Cvetkovi}, +381 63 7490 535, vcvetkovic61¿gmail.com Predsednik RK ]uprija-Morava za 2013.-2014. godinu Zoran Mladenovi}

ROTARI KLUB LESKOVAC POMO] POPLAVLJENIMA Za po~etak, obezbedili smo sredstva za dezinfekciju iz asortimana Nau~no-tehnolo{kog parka DCA-laboratorije (,,99.99”antisepti~ki gel za tzv. suvo prawe ruku i ,,99.99”- antisepti~ki rastvor za dezinfekciju radnih

povr{ina. Pomenuto je odneto u Narodni muzej kao sabirni punkt Crvenog krsta kako bi {to pre stiglo onima kojima je potrebno.

Ovakvu „No} muzeja” pamti}emo svi du`e od mnogih prethodnih i budu}ih.

ROTARI KLUB KIKINDA Rotari klub Kikinda uz koordinaciju sa Rotari klubom Loznica, je 24. 5. 2014. g. poklonio dva kombija hrane, ode}e i sredstava za ~i{}ewe i dekontaminaciju, kao pomo} porodicama koje su pretrpele ogromnu {tetu od polave.

Jedan kombi je poklowen Osnovnoj {koli u Krupwu, koja }e izvr{iti distribuciju prema potrebama {kolama u okolini.

Domu zdravqa u Loznici , pokloweni su paketi za higijenu i sredstva za dekontaminaciju.

Lozni~kom kriznom {tabu od poplava u Sportskom centru Lagator donirana je hrana, bebi pelene i sredstva za higijenu.

Deo humanitarne pomo}i }e ~lanovi RK Loznica u narednoj nedeqi dostaviti porodicama u Malom Zvorniku, koji su tako|e imale velike posledice od poplava.

Glavni organizator pomo}i ispred Rotari kluba Kikinda je Milan Jovanovi}.

Obave{tavam Vas da je Rotari klub Kikinda 22. 5. 2014. godine uplatio 30.000,00 dinara na ra~un Distrikta na ime pomo}i za otklawawe posledica poplave.

Pozdrav iz Kikinde, Veselinka Veskov tehni~ki sekretar Kluba

ROTARI KLUB NOVI SAD Obave{tavam Vas da je Rotari klub Novi Sad uz logisti~ku pomo} Rotari kluba Sremska Mitrovica poklonio 500 kg konzervirane hrane u vrednosti od 214.000 dinara gradu Sremska Mitrovica kao pomo} za ugro`ene u poplavama na teritoriji grada Sremske Mitrovice.

S po{tovawem Sava Stojanov Sekretar RKNS

ROTARI KLUB PO@AREVAC VIMINACIJUM RK Po`arevac Viminacium, poklonio je humanitarnu pomo} de~ijem odeqewu Gradske bolnice u Po`arevcu /bebi opremu/ u iznosu od 100.000 dinara. Pomo} u hrani i sredstvima za higijenu Centru za socijalni rad op{tine Malo Crni}e i Svilajncu, a ode}u i obu}u Crvenom krstu u Po`arevcu.

Va{ u Rotariju dr Bo{ko Tadi}

IZVE[TAJ IZ NI[A BUGARSKI ROTARIJANCI POSLALI POMO] U ~etvrtak 22. maja 2014. godine u Ni{ je stigla humanitarna pomo} za ugro`ene u poplavama. [leper sa tovarom fla{irane vode ukupne te`ine 21,5 tona istovaren je u centralni magacin Crvenog krsta u Ni{u. Pomo} je upu}ena od strane rotarijanaca Bugarske - RID 2482.

U pratwi {lepera bili su na{i dragi prijateqi PDG i koordinator RF Zone 20B Kal~o Hinov i ADG Atanas Dinev.

Humanitarnu pomo} i drage goste na ni{kom aerodromu do~ekali su ARRFC Zone 20B Velimir Baltezarevi}, PP RK Ni{ Centar Sne`ana Jankovi} i sekretar RK Ni{ Centar Jelena \uki} Peji}.

Donacija je posredstvom Crvenog krsta usmerena za nastradale gra|ane iz ]uprije,Varvarina, Para}ina i okolnih ugro`enih mesta.

Prema re~ima Kal~e Hinova ovo je samo prva urgentna pomo}, a slawe novog kontigenta sledi po dogovoru kada se

9

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

17:38

Page 7

utvrde prioriteti od strane Crvenog krsta.

Va{ u Rotariju, ARRFC Zone 20B Velimir Baltezarevi}

ROTARI KLUB ^A^AK Rotari klub ^a~ak je realizovao dve akcije, pre dono{ewa odluka tima, ali posle ovih odluka pridr`ava}e se uputstava od strane D2483.

1. Zajedno sa RC Ajdov{~ina i Rotarakt klubom Ajdov{~ina - Logatec iz Slovenije, realizovana je akcija pomo}i za ^a~ak. Na{i prijateqi iz Slovenije su prikupili pomo} vrednu preko 50.000 evra, dopremqenu u dva velika kombija. Firma Unicommerce iz Logateca je donirala preko 20.000 evra u novoj HTZ opremi, a na{i prijateqi oko 30.000 pomo}i u hrani, kozmetici i garderobi.

Akcija je veoma brzo realizovana, za 48 sati je sve prikupqeno i krenulo za Srbiju.

2. Rotari klub ^a~ak, je od svojih sredstava pomogao {esto~lanoj porodici koja je dva puta nastradala od ovih poplava, tako {to je odneo pomo} u hrani i ode}i vrednu oko 20.000 dinara.

Klub prikupqa nov~ana sredstva u iznosu, minimum1200 dinara po ~lanu koja }e proslediti distriktu. ^ekamo naredna uputstva i akcije.

Srda~an pozdrav Nenad Tutunovi}, sekretar 2013/14

ROTARI KLUB BUDVA, CRNA GORA Rotari klub Budva je sakupio 3.200 evra u akciji POMO] POPLAVLJENIMA u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Hvala svim ~lanovima, kao i onima koji nisu ~lanovi, a pomo} su uplatili na ra~un RK Budva.

Polovina tog iznosa, 1.600 eura }e se uplatiti Rotari klubu ]uprija Morava, Srbija, a druga polovina Rotari klubu Doboj, Bosna i Hercegovina. Rotari klubovi }e usmjeriti pomo} gdje bude najpotrebnija.

Rotari klub Budva i daqe nesebi~no slu`i i pomo`e gdje je najpotrebnije. Po prispije}u prvih vijesti o katastrofalnim poplavama koje su zadesile Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, i ugrozile `ivote mnogih, Klub je odmah reagovao organizovawem prikupqawa finansijske pomo}i.

Svetlana Ivanovi}, tehni~ki sekretar RK Budva

ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR Rotari Klubovi iz Engleske su preko Rotari kluba „Chelwood Bridge” , u kordinaciji sa Rotari klubom Beograd Vra~ar, poslali zna~ajnu humanitarnu pomo} stanovni{tvu Srbije koje je ugro`eno u nedavnim poplavama. Radi se o velikoj po{iqci „Ýater Survival BoÚes”, koja sadr`i 220 paketa sa 5 mobilnih porodi~nih ure|aja za pre~i{}avawe vode u kriznim situacijama i 20 kompleta za pre`ivqavawe, koji se sastoje od pokretnih, porodi~nih aparata za pre~i{}avawe vode, sa dodatnom najnu`nijom opremom za doma}instvo za ~etiri osobe. Humanitarna pomo} je dopremqena u ponedeqak 02. juna 2014. godine i isporu~ena Crvenom krstu Srbije koji }e vr{iti distribuciju ugro`enom stanovni{tvu. Vrednost pomo}i je oko 30 000 evra.

10

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

17:39

Page 8

Rotari klubu Beograd Vra~ar je od strane donatora data i nadle`nost da prati realizaciju pomo}i i koordinaciju sa Crvenim krstom i bi}e obave{tavan o svakoj distribuciji i pozivan da joj prisustvuje sa predstavnicima Crvenog krsta Srbije.

Izra`avamo veliku zahvalnost Stevanu Popovi}u iz RC Surbiton iz Londona, Kancelariji Vlade Republike Srbije za pomo} i obnovu, Crvenom krstu Srbije i Ambasadi Republike Srbije u Londonu za pru`awe velike podr{ke ovom zna~ajnom poduhvatu. Predstavnici Rotari klubova iz Velike Britanije poru~ili su da je ova pomo} samo prva u nizu i da postoji spremnost i `eqa za nastavkom pru`awa pomo}i u ozbiqnijem obimu.

ROTARI KLUB BEOGRAD SINGIDUNUM U utorak, 3. juna 2014. godine je odr`an humanitarni koncert u Etnografskom muzeju u Beogradu. Nastupio je Duo Stojanovi} koji ~ine Radmila Stojanovi}, pijanistkiwa, ~lanica Innerwheel kluba Beograd Singidunum i Du{an Stojanovi}, violon~elista, ~lan i Sekretar Rotari kluba Beograd Singidunum. Organizaciju koncerta su zajedni~ki pomogli i Innerwheel i Rotari klub Beograd Singidunum.

Koncert je odr`an pred brojnom publikom koja je srda~no pozdravila umetnike, Duo Stojanovi} i wihove goste, violon~elistu Sr|ana Stani}a i kamerni sastav U~iteqskog fakulteta u Beogradu.

Koncert je najavio, kao doma}in, direktor Etnografskog muzeja, gospodin Miroslav Tasi}, ujedno i potpredsednik Rotari kluba Beograd Singidunum.

Dobrotom publike i ~lanova Rotari i InnerĂžheel kluba Beograd Singidunum sakupqena je donacija u iznosu od 62.000 dinara, koja }e, po `eqi umetnika, biti upla}ena na namenski ra~un za pomo} u sanirawu posledica od katastrofalnih poplava za potrebe op{tine Krupaw.

Gospodin Miroslav Tasi} je, na kraju koncerta, uru~io kovertu sa prikupqenim sredstvima gospo|i Jelici Ivi}, predsednici InnerĂžheel kluba Beograd Singidunum, koja }e izvr{iti uplatu na namenski ra~un.

Ovim putem se zahvaqujemo svim umetnicima, gostima programa, brojnoj publici i ~lanovima drugih Rotari klubova koji su svojim prisustvom i donacijama pomogli na{u skromnu akciju.

OBRENOVAC Obrenovac, grad na tridesetak kilometara od Beograda, postao je sinonim grada katastrofalno nastradalog od poplave. Prvobitno ime Obrenovca je bilo Pale`, {to, ko bi rekao, nema nikakve veze sa nekom paqevinom, ve} poti~e od latinske re~i palus, izvori{te, vodoplavno mesto.

Poplava Obrenovca 1937. godine i izgradnja nasipa u Sremskoj Mitrovici

Igrom slu~aja Pale`, dok se jo{ tako zvao, kao po nekom zloslutnom znamewu koje ipak sugeri{e i paqevinu, goreo je kada su ga 1815. godine spalili srpski ustanici u borbi protiv turske vlasti.

Na levoj obali Tamnave nikla je nova varo{ koja je 1836. godine postala sresko mesto.

Naziv Obrenovac varo{ je dobila 1859. godine, po prezimenu kneza Milo{a Obrenovi}a, prve godine wegove druge vladavine.

(Jovan ]irilov, Re~ nedeqe, NIN, 5. jun 2014.godine)

11

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

17:39

Page 9

KAKO NAM JE BILO U PRO[LOSTI Ekstremna atmosferska doga|awa u Srbiji zapisivali su i na{i kalu|eri. Velike su{e bile su 1358. i 1371. godine.

Krajem maja 1459.godine padao je sneg, a jula 1510. godine „bilo ga je i do ~etiri pedqa”.

Godinu 1579. obele`ili su su{a i suv, topao vetar, 1616. godine „od ki{e `ita nisu uzrila”, dok je obilna ki{a „40 dana i no}i” padala 1611. i 1694. godine. Avgusta 1716. godine sneg je padao pet dana i voda se ledila.

Tri decenije kasnije Bo`i} i Bogojavqewe su bili kao usred leta, a o Svetom Nikoli u Zvorniku qudi su brali jagode. Od 1813. do 1817. godine vladala je su{a, a novembra 1822. godine „pa{a Gli{a [pawin pregazio je Dunav kod Iloka, dubina je bila dve tre}ine stasa”. Od aprila do oktobra 1834. godine ki{a je pala samo dva puta.

Severnu Italiju 2011. godine zadesile su padavine od 500 litara po metru kvadratnom za nekoliko dana, {to je dva i po puta vi{e nego kod nas minulog meseca. Sli~no je bilo pro{le godine u ju`noj i isto~noj Nema~koj i ^e{koj. Zbog evropskog monsuna takve padavine mogu da se o~ekuju bilo gde na na{em kontinentu, pa i u Srbiji. ^ak i sneg u julu i avgustu. To se, evo, de{avalo i de{ava}e se.

Profesor dr Mla|en ]uri}

DOKTOR AR^IBALD RAJS O POPLAVAMA I SRPSKOJ NARAVI „Znam da }ete pokušati da naðete opravdawe i da }ete re}i da brana i odvodnjavanje skupo koštaju. Istina je da u ovaj poduhvat treba ulo`iti neki kapital.

Meðutim, zar ne mislite da }ete novac koji u to ulo`ite brzo povratiti i da }ete ga udesetostru~iti? Zemlja bi vam zasigurno odatle izvla~ila ve}u korist nego danas. I nemojte mi govoriti kako nemate novca potrebnog za izvoðenje takvih radova od dr`avnog interesa. Trošite ga na milione za politi~ke „agitacije” koje ne donose dobro, ve} zlo ovoj zemlji.” í Dr Ar~ibald Rajs, 1928. godine

12

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:06

Page 10

IVO ANDRI] naš pisac, nobelovac, rotarijanac (1892 – 1975)

VELIKI POVODAW ODLOMAK IZ ROMANA „NA DRINI ]UPRIJA” slavama i bo`i}ima ili u ramazanskim no}ima, sedi, ote`ali i bri`ni doma}ini `ivnuli bi i postali O razgovorni ~im bi do{ao govor na najve}i i najte`i doga|aj wihovog `ivota, na „povodaw”. Na odstojawu od petnaestak ili dvadeset godina u kojima je opet ponovo te~eno i ku}eno, »povodaw« je dolazio kao ne{to i stra{no i veliko, i drago i blisko; on je bio prisna veza izme|u jo{ `ivih ali sve re|ih qudi toga nara{taja, jer ni{ta qude ne vezuje tako kao zajedni~ki i sre}no pre`ivqena nesre}a. I oni su se ose}ali ~vrsto vezani se}awem na tu minulu nevoqu. Zato oni tako vole te uspomene na najte`i udarac koji ih je u `ivotu zadesio, i nalaze u wima zadovoqstva koja su mla|ima nerazumqiva. Wihova su se}awa neiscrpna a oni su u ponavqawu tih se}awa neumorni; dopuwuju se u razgovoru i podse}aju; pogledaju samo jedan drugom u stara~ke o~i sa skleroti~nom, po`utelom beowa~om i vide ono {to mladi ne mogu ni da naslute; zanose se sopstvenim re~ima; tope svoje sada{we svakodnevne brige u se}awu na ve}e koje su davno i sre}no pro{le.

Sede}i u toplim sobama svojih ku}a, preko kojih je nekad pro{la ta poplava, oni su sa naro~itom nasladom po stoti put prepri~avali pojedine dirqive ili tragi~ne prizore.

I {to je se}awe bilo te`e i mu~nije, to je prijatnost od pri~awa bila ve}a. Gledani kroz duvanski dim ili kroz ~a{icu meke rakije, ti su prizori bili ~esto ma{tom i daqinom izmeweni, uve}ani i doterani, ali to niko od wih nije prime}ivao i svaki bi se zakleo da su upravo takvi bili, jer su svi u tom nesvesnom ulep{avawu u~estvovali.

Tako je uvek `ivelo jo{ po nekoliko staraca koji su pamtili posledwi »veliki povodaw« o kome su uvek mogli da govore me|u sobom, ponavqaju}i mladima da nema vi{e starih nesre}a, ali ni nekada{weg dobra i blagoslova.

Jedna od najve}ih poplava uop{te, koja se desila u posledwoj godini 18. veka, naro~ito se dugo pamtila i prepri~avala. U tom nara{taju, kako su starci docnije pri~ali, nije bilo gotovo nikog ko se dobro se}ao posledwe velike poplave. Ipak su svi bili tih ki{nih jesewih da-

Vi{egrad, poplava 1896.

POD DRINOM ]UPRIJA Godine 1896. 11. novembra, reka Drina je poplavila Vi{egrad, izazvav{i ,,veliki povodaw” koji je u romanu ,,Na Drini }uprija” opisao Ivo Andri}.

Dan ranije iste godine nado{li Lim je odneo varo{icu Rudo. Reporter austrijskog lista ,,Nada” tada se zatekao u Vi{egradu i Rudom i napravio nekoliko antologijskih fotografija.

Na isti dan, 11. novembra, 2010. godine zbog velikih padavina prethodnih dana, reka Dri na poplavila je stubove mosta Mehmed-pa{e Sokolovi}a u Vi{e gradu. Tada je bio pove}an vodostaj Drine za 2,2 metra.

na na oprezu, znaju}i „da je voda du{manin”. Ispraznili su magaze najbli`e reci, obilazili su no}u, sa fewerom, po obali i oslu{kivali huk vode, jer su stari qudi tvrdili da se po nekom naro~itom zujawu vodene matice mo`e poznati ho}e li poplava biti jedna od onih obi~nih, koje svake godine pohode kasabu i nanose neznatne {tete, ili }e biti jedna od onih, sre}om retkih, koje preplave i most i varo{ i odnesu sve {to nije tvrdo zidano i utemeqeno.

Idu}eg dana videlo se da Drina ne raste i kasaba je te no}i utonula u dubok san, jer su qudi bili premoreni od nesna i uzbu|ewa pro{le no}i. Tako se desilo da ih je voda prevarila. Te no}i je naglo i nezapam}eno nado{ao Rzav i, crven od blata, zajazio i zaptio Drinu na u{}u. Tako su se obe reke sklopile nad kasabom.

13

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:07

Page 11

U Suqage Osmanagi}a, jednog od najbogatijih varo{kih Turaka, bio je tada ~istokrvan arapski kow alat velike vrednosti i lepote. ^im je suzbijena Drina po~ela da raste, na dva sata pre nego {to }e se razliti po sokacima, stala je wiska toga alata i nije umuknuo dok nije probudio momke i doma}ina i dok ga nisu izveli iz {tale koja je bila pored same reke. Tako je probu|en ve}i deo varo{i. Pod hladnom ki{om i besnim vetrom mrkle oktobarske no}i nastalo je be`awe i spasavawe onoga {to se dalo spasti. Samo napola odeven svet gazio je vodu do kolena, nose}i na le|ima probu|enu i rasplakanu decu. Stoka je blejala upla{eno. Svakog ~asa se ~ulo kako sa muklim praskom udaraju o stubove kamenitog mosta klade i pawevi koje Drina donosi iz poplavqenih {uma. ore na Mejdanu, dokle voda nikad i ni u kom slu~aju niG je mogla dopreti, svi su prozori osvetqeni i slabi feweri neprestano poigravaju i promi~u kroz tamu. Sve su ku}e otvorene i primaju postradali svet, pokisao i unezveren, sa decom ili najpre~im stvarima na rukama. I po pojatama gore vatre kraj kojih se su{i narod koji nije mogao da stane u ku}e.

Prvi qudi iz ~ar{ije, po{to su smestili ~eqad po ku}ama, tursku po turskim, hri{}ansku i jevrejsku po hri{}anskim, sede, okupqeni u velikoj prizemnoj sobi u Haxi-Ristanovoj ku}i. Tu su muktari i kmetovi svih mahala, premoreni i pokisli dok su izbudili i posklawali sve svoje sugra|ane. Izme{ani Turci, hri{}ani i Jevreji.

Snaga stihije i teret zajedni~ke nesre}e pribli`ili su ove qude i premostili bar za ve~eras onaj jaz koji deli i jednu veru od druge i, naro~ito, raju od Turaka. Suqaga Osmanagi}, gazda Petar Bogdanovi}, Mordo Papo, pop Mihailo, krupni, }utqivi a duhoviti paroh, gojazni i ozbiqni Mula Ismet, vi{egradski hoxa, i Elias Levi, zvani Haxi Lia~o, jevrejski hamba{a, poznat i nadaleko izvan kasabe zbog svog zdravog suda i otvorene prirode.

Tu je jo{ desetina gazda; ima ih od sve tri vere, pome{anih. Svi su mokri, bledi, stegnutih vilica, ali naoko mirni; sede, pu{e i razgovaraju o onome {to je ura|eno na spasavawu i {to bi jo{ trebalo uraditi. Svaki ~as ulaze mla|i qudi sa kojih se cedi voda u mlazevima i koji javqaju da je sve `ivo izvedeno na Mejdan i za grad i tu sme{teno po ku}ama, turskim i hri{}anskim, a da voda dole jednako raste i osvaja sokak za sokakom.

Kako no} odmi~e – a odmi~e sporo i izgleda da je ogromna i da buja i raste neprestano kao voda u dolini – gazde i prvaci po~iwu da se zagrevaju uz kafu i rakiju.

Stvara se topao i uzak krug, kao jedna nova egzistencija, sva od stvarnosti a sama nestvarna, koja nije ni ono {to je bilo ju~e ni ono {to }e biti sutra; ne{to kao prolazno ostrvo u poplavi vremena. Razgovor raste i ja~a i kao po neizre~enom dogovoru mewa pravac. Izbegavaju da govore ~ak i o ranijim poplavama, poznatim samo po pri~awima, pri~aju o drugim stvarima koje nemaju nikakve veze sa vodom i sa nesre}om koja se u ovom trenutku de{ava.

O~ajni qudi ~ine o~ajne napore da bi izgledali mirni i ravnodu{ni, gotovo lakomisleni. Po nekom pre}utnom, sujevernom sporazumu i po nepisanim ali osve{tanim pravilima gazdinske pristojnosti i ~ar{ijskog reda, koji vladaju od starine, svaki je smatrao za du`nost da u~ini napor i u tom trenutku bar prividno prikrije svoje brige i bojazni, i da pred licem nesre}e, protiv koje se ne mo`e ni{ta, govori {aqivim tonom o dalekim stvarima. li upravo kad su qudi po~eli da se smiruju u tom razgovoru, da nalaze trenutak zaborava i u wemu odmor i snagu A koja }e im sutra biti tako potrebna, do|o{e neki i dovedo{e Kostu Baranca. Taj jo{ mladi gazda bio je potpuno mokar, kaqav do kolena i raspasan. Zbuwen od svetlosti i tolikog sve-

14

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:07

Page 12

ta, on je kao u snu gledao niza se i celim dlanom otirao vodu sa lica. Napravi{e mu mesta i ponudi{e ga rakijom koju nije uspevao da prinese usnama. Drhtao je celim telom.

Pro|e {apat da je hteo da sko~i u mra~nu maticu koja je sada tekla pe{~anom jalijom, upravo nad onim mestom gde su bili wegovi ambari i ka~are. To je bio mlad ~ovek, do{qak, koji je pre dvadesetak godina doveden kao {egrt u kasabu i tu se docnije pri`enio u jednu dobru ku}u i brzo zagazdio. Seqa~ki sin, koji se za nekoliko posledwih godina smelim i bezobzirnim potezima naglo obogatio i odjednom pretekao mnoge gazdinske ku}e, on nije bio navikao da gubi ni umeo da podnese nesre}u. I te jeseni on je bio zakupio velike koli~ine {qiva i oraha, daleko iznad svoje stvarne mo}i, i ra~unaju}i da }e zimus on odre|ivati cenu i suhoj {qivi i orahu i tako se razdu`iti i ste}i, kao {to mu je to pro{le godine uspelo. Sad je bio upropa{}en.

T

rebalo je opet da pro|e izvesno vreme pa da se izbri{e utisak koji je na sve ostavio pogled na ovog izgubqenog ~oveka. Jer, svi su oni, ko vi{e ko mawe, bili pogo|eni ovom poplavom i samo se iz uro|ene pristojnosti boqe savla|ivali nego ovaj skorojevi}. Najstariji i najugledniji qudi skrenu{e opet razgovor na bezazlene stvari. Otpo~e{e duge pri~e iz starih vremena, koje nisu imale nikakve veze sa nesre}om koja ih je ovde saterala i sa svih strana okru`avala. Pila se vru}a rakija. Iskrsavali su, u pri~awima, ~udni likovi iz davnih vremena, se}awa na kasabalijske osobewake i svakojake sme{ne i neobi~ne zgode.

Pop Mihailo i Haxi Lia~o su predwa~ili. A kad bi govor nehotice opet do{ao na ranije »povodwe«, pomiwali su samo ono {to je lako i {aqivo bilo ili bar tako izgledalo posle toliko godina, kao da vra}aju i prkose tako poplavi. Pri~alo se o popu Jovanu, koji je nekad bio ovde paroh i za koga su wegovi parohijani govorili da je dobar ~ovek, ali da »nije sevepli ruke« i da mu se molitva slabo kod boga prima. Za vrijeme letwih su{a koje ~esto upropaste celu `etvu, pop Jovan je redovno uzalud izvodio litiju i ~itao molitvu za ki{u, jer je posle toga obi~no nailazila jo{ ve}a su{a i pripeka. A kad je posle tako su{nog leta jedne jeseni stala ovako da nadolazi Drina i da preti op{ta poplava, izi|e pop Jovan na obalu, sakupi qude i po~e da ~ita molitvu da ki{a stane i voda odstupi. Tada mu neki Joki}, pijanica i besposli~ar, ra~unaju}i da bog {aqe obi~no obrnuto od onoga {to pop Jovan moli, vikne glasno: – Nemoj tu, o~e popo, nego onu qeto{wu, ki{nu, pa ja da pomogne da ova voda presu{i.

Puni i gojazni Ismet efendija pri~a opet o svojim prethodnicima i wihovoj borbi sa poplavom. Tako su za jedne davna{we poplave izi{la dvojica vi{egradskih hoxa da u~e dovu protiv te napasti. Jedan je hoxa imao ku}u u dowem delu kasabe, kome je pretila poplava, a drugi na bregu, gde poplava nije mogla da dopre. Najpre je u~io molitve ovaj hoxa sa brega, ali voda nije nikako odstupala.

Tada vikne jedan beli Ciganin ~ija je ku}a ve} po~ela da grezne u vodi: – Ama, qudi, dajte onoga hoxu iz ~ar{ije, kome je ku}a pod vodom kao i na{e. Zar ne vidite da ovaj s brijega u~i sa pola srca? Haxi Lia~o, rumen i nasmejan, sa bujnim kovrxama bele kose koje proviruju ispod neobi~no plitkog fesa, smeje se na sve to i dovikuje popu i hoxi:

– Nemojte mnogo pomiwati molitve oko povodwa, jer mogu ovi na{i da se sjete pa da nas svu trojicu isteraju da po ovom pqusku ~itamo molitve i vra}amo vodu.

I tako su se re|ale pri~e koje su, po sebi neznatne i drugima nerazumqive, samo za wih i wihov nara{taj mogle da imaju nekog zna~ewa; sve neka bezazlena ali wima znana i prisna se}awa jednoli~nog, lepog i te{kog kasabalijskog `ivota, wihovog `ivota; i sve to davno i izmeweno, u naju`oj vezi sa wima a ipak daleko od ove no}ne drame koja ih je sabila u ovaj fantasti~ni krug.

Tako su ugledni qudi o~vrsli i od detiwstva navikli na neda}e svake vrste, savla|ivali no} za »velikog povodwa« i nalaze}i u sebi snage da se prividno {ale, nao~igled nesre}e koja je nailazila, zavaravali bedu koju nisu mogli da izbegnu. li u du{i svi su oni bili te{ko zabrinuti i svaki je A ispod te {ale i toga smeha za nevoqu, kao ispod maske, preturao po pameti bri`nu misao i neprestano oslu{kivao huk vode i vetra odozdo iz kasabe u kojoj mu je ostalo sve {to ima. A sutra ujutru, posle tako provedene no}i, mogli su sa Mejdana da posmatraju u ravnici svoje ku}e pod vodom, neke do pola a neke do pod sam krov. Tada su prvi i posledwi put u `ivotu vidjeli i svoju kasabu bez mosta. Povr{ina vode digla se za ~itavih desetak metara, tako da su se {iroki i visoki lukovi zapu{ili i voda se prelivala preko mosta koji je i{~ezao pod wom. Samo ono uzvi{eno mesto na kome je kapija isticalo se iz ravne povr{ine mutnih voda i prelivano vodom str~alo kao mali slap. A dva dana docnije voda je naglo opala, razvedrilo se nebo i granulo sunce, toplo i bogato kako samo mo`e da bude za nekih oktobarskih dana u tom `upnom kraju. Varo{ je na tom lepom danu izgledala stra{na i `alosna. Ciganske i sirotiwske ku}e po jaliji bile su nagnute u pravcu matice, mnoge bez krova, sa wih su opali kre~ i ilova~a i ukazivao se crn pleter od vrbova pru}a, da su izgledale kao kosturi. U razgra|enim avlijama gra|anske ku}e su zijale razvaqenim prozorima; na svakoj je pruga crvenog muqa pokazivala dokle je bila poplavqena. Mnoge pojate su otplavqene, ko{evi izvrnuti.

U niskim du}anima je bio muq do kolena, a u tom muqu sva roba koja nije mogla biti na vreme iznesena. Po sokacima zaglavqena ~itava drveta, koja je voda odnekud doplavila, i naduveni le{evi stoke koja se podavila. To je bila wihova kasaba u koju je sad trebalo si}i i nastaviti `ivot. A izme|u tako poplavqenih obala, nad vodom koja se {umno vaqala, jo{ uvek mutna i bujna, stajao je most, beo i nepromewen, na suncu. Voda je dopirala do polovine stubova i most je izgledao kao da je zagazio u neku drugu i dubqu reku nego {to je ona koja obi~no ispod wega te~e. Na povr{ini, uz ogradu se zadr`ale naslage muqa, koje su se sada su{ile, ispucale na suncu, a na kapiji zaustavila i naslagala ~itava gomila sitnog grawa i re~nog taloga, ali sve to nije niukoliko mewalo izgled mosta koji je jedini preturio poplavu bez kvara i izronio iz we nepromewen. Sve se u varo{i odmah bacilo na rad i zaradu i popravqawe {tete, i niko nije imao vremena da razmi{qa o smislu i zna~ewu pobedni~kog mosta, ali idu}i za svojim poslom, u toj zlosre}noj kasabi u kojoj je voda sve bez izuzetka o{tetila ili bar izmenila, svaki je znao da u tom wihovom `ivotu ima ne{to {to odoleva svakoj stihiji i {to

15

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:08

Page 13

zbog neshvatqivog sklada svojih oblika i nevidqive, mudre snage svojih temeqa izlazi iz svakog isku{ewa neuni{tivo i nepromeweno. Zima koja je tada nastala bila je te{ka. Sve {to je bilo ve} sre|eno po avlijama i ko{evima: drvo, `ito, seno, odnela je poplava; vaqalo je opraviti ku}e, staje i ograde, i tra`iti na veresiju novu robu namesto one koja je uni{tena po magazama i du}anima. Kosta Baranac, koji je najvi{e postradao, zbog svoje suvi{e drske spekulacije sa {qivama, nije pre`iveo tu zimu; presvisnuo je ~ovek od `alosti i sramote. Ostala su sitna deca, gotovo siro~ad, i nevelika ali rasturena veresija po svima selima. Ostalo je i se}awe na wega kao na ~oveka koji je potegao iznad svoje snage. Ali ve} idu}eg leta, spomen na veliku poplavu po~eo je da prelazi u se}awe starijih qudi, gde }e `iveti jo{ dugo, a mlade` je, u pesmi i razgovoru, sedela na beloj, glatkoj, kamenoj kapiji, nad vodom koja je tekla duboko ispod wih i svojim {umom dopuwavala wihovu pesmu. Zaborav sve le~i, a pesma je najlep{i na~in zaborava, jer u pesmi se ~ovek se}a samo onoga {to voli. Tako se na kapiji, izme|u neba, reke i brda nara{taj za nara{tajem u~io da ne `ali preko mere ono {to mutna voda odnese. Tu je u wih ulazila nesvesna filozofija kasabe: da je `ivot neshvatqivo ~udo, jer se neprestano tro{i i osipa, a ipak traje i stoji ~vrsto „kao na Drini }uprija” í

KAKO JE FOTOGRAFU BRANKU BELI]U POPLAVA UNI[TILA 40 GODINA RADA U NIN-u Branko Beli}, fotograf i dugogodi{wi urednik fotografije NIN-a, iz poplavqenog Zabre`ja kod Obrenovca, iza{ao je samo sa onim {to je nosio na sebi.

I to {to je bilo na wemu nije bila wegova, ve} kom{ijska, pozajmqena ode}a i ~izme.

U UNS je do{ao da nam donese fotografije svoje ku}e, sada kada se voda iz we povukla. Ispri~ao nam je i kako je voda za sat vremena potopila pedantno ~uvanu i marqivo prikupqanu foto-arhivu nastalu tokom 40-godi{weg rada u nedeqniku NIN. „Pretekao je samo jedan fle{ i cvikeri. Bili su skroz gore na {tampa~u do kog je do pola stigla voda“. To je sve {to je ostalo pri~a nam Beli}.

Iako je Obrenovac u to vreme ve} bio poplavqen, Beli} nije o~ekivao da bi se to isto moglo desiti i Zabre`ju. ^ak je sat vremena pre tragedije obi{ao kriti~na mesta i utvrdio da nema opasnosti. „Tog petka oko 13 sati ~uo sam neki `amor. Plitka voda tekla je ulicom Ace Simovi}a, u kojoj je i moja ku}a.

Utr~ao sam da za{titim mawu ku}u u kojoj je moja 90-godi{wa majka. Punio sam vre}e peska. Za deset minuta voda je pre{la vre}e i izbila ulazna vrata. Ube|ivao sam majku da iza|e. Nije htela. Govorila je da se spasavam i da wu ostavim tu. Kada mi je voda do{la do grudi uspeo sam maj-

16

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:09

Page 14

Eksterijer

ku da prenesem u svoju, noviju ku}u, sagra|enu 1952. godine, misle}i da voda tu ne}e do}i. Pogre{io sam. Voda je sve br`e i br`e rasla. Video sam kom{ijin ~amac koji je ranije bio na suvom, u dvori{tu. Sada ga je voda digla metar i po od zemqe. Sve se de{avalo u pola sata. Dozvao sam kom{iju koji je uz nadqudske napore ~amac prevezao preko ulice do nas. Isprva ga je voda odnela 30 metara, a izme|u mene i wega je 10 metara. Tekla je stravi~nom brzinom. Posle toga sam spasavao kom{ije. Za sat vremena vi{e nije moglo da se u|e u moju ku}u. Voda je prekrila vrata i prozore“.

Beli} nam pri~a da je pomislio da }e biti evakuisani helikopterom. Me|utim, helikopter, koji se na kratko zadr`ao iznad wegove glave odleteo je. „Preno}ili smo kod kom{ije na spratu. Bilo nas je devetoro. Mokri. Ispod nas, na pola metra je bila voda.

Evakuisali su nas sutradan, u subotu, sa kom{ijine terase. Do{li su po nas ~amcima“. Ka`e nam da mu nije toliko `ao fotoaparata koji su potopqeni, koliko foto ar-

Enterijer

hive iz vi{edecenijskog rada u NIN-u. „Potopqen je moj 40-godi{wi rad u NIN-u. To su filmovi koji vi{e ne mogu da se spasu. Sve {to je slikano analogno, na filmu, propalo je. Poku{avam da spasim ono {to je u digitalnoj formi. Su{im dva hard diska koja sam uzeo pre dva dana.

U vodi su bila ~etiri dana. Ne znam ho}e li se tu ne{to mo}i spasiti“.

U Beli}evoj ku}i stradalo je nekoliko hiqada kwiga koju je planirao da pokloni biblioteci „Vlada Aksentijevi}“ u Obrenovcu. Stradala je i kolekcija umetni~kih slika na{ih najve}ih likovnih stvaralaca, me|u kojima su i dela 14 akademika.

O ponovnom `ivotu u istoj ku}i ne razmi{qa, jer, kako nam je objasnio, ne bi bilo bezbedno. Zidovi su popucali.

Jedino o ~emu mora da razmi{qa je kako da sazida novu ku}u. Do tada, tako|e mora da razmi{qa o privremenom sme{taju i da nastavi da radi í D.B. (Preneto sa sajta Udru`ewa novinara Srbije, 28. 5. 2014. godine)

POPLAVA I MUQ PROPAGANDE Za mawe sredine pogo|ene podivqalim rekama je bilo od vitalnog zna~aja da se probiju u velike medije, jer ko je daleko od medijskih o~iju, poput Krupwa, daleko je i od beogradskog srca oplava izbaci na povr{inu ono najboqe i ono najgore. Poplava je pro{la i mi se sada suo~avamo sa weP nim posledicama. Prebrojali smo `rtve i ra~unamo {tetu koju nam niko ne}e nadoknaditi. Svaka pomo} je dobrodo{la, ali pomo} je vi{e uteha no nadoknada za izgubqeno. Poplava je pokazala i kako mo`emo ako se ujedinimo oko ciqa, ali i kako sve stoji dok se qudi raspravqaju.

General Dikovi}, heroj odbrane [apca koji bi pao da on sa ekipom oficira i dobrovoqaca nije stigao na prvu liniju odbrane, sa odu{evqewem je pri~ao o mladosti na nasipu. Pokazalo se kao kqu~ni potez to {to je poslat na~elnik general{taba sa oficirima da organizuje neorganizovanu odbranu ovog strate{ki va`nog prostora.

Poplava je donela brojne `rtve i ogromnu {tetu koja je u poqoprivredi nenadoknadiva, ali i solidarnost i hrabrost mladih koji su pokazali da mogu i ho}e. oplava je donela i nove heroje spasioce koji su rizikovali svoje `ivote. Ne smemo ih zaboraviti, vi{e P zbog nas no, zbog wih. Poplava i sve ono oko we je u politi~kom smislu donela novi nivo solidarnosti i jedinstva oko vitalnih ciqeva, {to je kod nas izuzetna retkost.

Vlada na ~elu sa Vu~i}em se suo~ila sa prirodnom stihijom kako je znala i umela. Iako nisu imali formalna ovla{}ewa oni su rizikovali i preuzeli komandu u mo-

mentu kad su odgovorni predsednici op{tina bili nemo}ni ili u haosu. To je bilo neophodno uraditi. Posledica toga je novi vi{i nivo podr{ke javnosti koju ima ima Vu~i}eva vlada. a li smo kao dru{tvo bili nespremni? Za ovakvu kataD strofu niko nije bio spreman. Da li smo mogli biti spremniji? Naravno. Da li je dobar sistem u kome neki gradona~elnik ima ovla{}ewa da samovoqno opstruira odbranu od poplave? Naravno da nije. Da smo imali civilnu za{titu i brojniju vojsku situacija bi bila zna~ajno druga~ija. Civilna za{tita je kao sistem ukinuta u vreme Milo{evi}a, a vojska smawena u vreme vlasti D(O)S-a.

No, za onim ~ega nema ne vredi `aliti, iako bi u nekom modernom i mobilnom obliku bilo potrebno obnoviti civilnu za{titu u kojoj bi radili profesionalci za ovakve situacije. Kako su mediji ispratili ovu katastrofu?

Kad se shvatilo da je vrag odneo {alu svi su se uozbiqili i dali su svoj doprinos odbrani.

Medijski fokus je pokrivao gradove poput Obrenovca, koji je potpuno devastiran, ili drugih gde se nalaze energetska postrojewa ili su blizu Beograda, dok su neki daqi i „mawe bitni” bili na margini doga|aja. Za mawe sredine pogo|ene podivqalim rekama je bilo od vitalnog zna~aja da se probiju u velike medije.

17

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:09

Page 15

Jer ko je daleko od medijskih o~iju, poput Krupwa, daleko je i od beogradskog srca. Alternativni mediji na internetu poput sajtova i dru{tvenih mre`a su pokazali svoje janusovsko lice. Sa jedne strane je veliki pozitivan doprinos dru{tvenih mre`a, pre svega „tvitera{a”, u locirawu qudi koje treba spasiti. Oni su odradili velik i neprocewiv posao. a druge strane jedna mawina je koristila dru{tvene S mre`e da {iri konfuziju i izaziva tenzije {ire}i neproverene informacije i dezinformacije. Time su mogli napraviti neprocewivu {tetu da su se strah, ogor~ewe i panika pro{irili u ve}oj meri. Na svu sre}u pa je ve}ina te informacije prihvatala uslovno, iako je u momentu kad ne zna gde su mu bli`wi neko mogao napraviti sva{ta da je poverovao svemu {to je „~uo”.

Brutalan primer takve opasne rabote je {irewe neproverene informacije o stotinama ili hiqadama mrtvih u Obrenovcu. One se nisu pojavile samo na dru{tvenim mre`ama, wih su producirali i distribuirali i internet sajtovi koji imaju status medija ili su od ~itaoca do`ivqeni kao takvi. atim su internet grupacije preuzimale takve „vesti” Z pa su se one {irile kao lavina. Nadamo se da nije bila ni~ija namera da svesno {iri la`ne vesti o broju stradalih da bi se senzacionalizmom promovisao kao „borac za istinu” ili pak da bi vodio kampawu protiv vlade „koja krije istinu”.

To je zlo~in uznemiravawa javnosti uperen protiv svoje dr`ave. Ratna propaganda protiv svog naroda. Sve vlade u svetu se o{tro obra~unavaju sa smutqivcima i onima koji izazivaju haos i paniku u vreme krize. Osim u Srbiji, jer bi to ovde bilo okarakterisano kao kr{ewe medijskih sloboda. Poplava je izbacila na povr{inu ono naj~istije, ali i muq u nama í B. Radun (Preneto sa sajta Udru`ewa novinara Srbije, 28. 5. 2014. godine)

Tornado nad delom Ba~ke

18

AKTUELNOSTI

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:10

Page 16

ISOLA D’ ISCHIA D 2100 CALABRIA & CAMPANIA

THE 8 MULTI - CLUB ÝORKSHOP TH

3 – 7 September 2014.

Dragi Rotarijanci!

Doma}in ovogodi{njeg Multi-Club Ýorkshop bi}e Rotari klub Isola d’Ischia.

I Vi ste dobrodo{li!

Na sastanku odr`anom 2006. godine u Raveni izme|u italijanskih i {vedskih Rotarijanaca, Leonardo de Angelis, Rotari Klub Ravena, predlo`io je da se organizuje Multi-Club Ýorkshop.

Ideja je da se organizuje godi{nji sastanak koji bi razvio prijateljstvo me|u ljudima i podstakao pronala`enje zajedni~kih humanitarnih projekata. Leonardo je od ideje do{ao do realizacije zapo~inju}i koordinaciju godi{njeg Multi-Club Ýorkshop-a ~iji bi doma}in svake godine bio jedan Rotari klub.

Prvi Multi -Club Ýorkshop odr`an je 15. septembra 2007. godine u Stokholmu, [vedska.

Od ovog sastanka naredne radionice su organizovane u Bariju, Rigi, Raveni, Malmeu, Manfredoniji i Beogradu.

Od 2007. godine mnogi Rotarijanci, Estonci, Francuzi, Nemci, Italijani, Letonci, Makedonci, Rusi, Srbi, [panci i [ve|ani u~estvovali su na Multi-Club Ýorkshop-u.

Ciljevi Multi-Club Ýorkshopa su: Radionica: Mesto gde se sastaju Rotari klubovi i predla`u koje zajedni~ke projekte bi mogli da ostvare.

Zadovoljstvo: Razvoj prijateljstva i obilazak lokalnih atrakcija.

Svake godine, predstavnik kluba mo`e da prezentuje jedan projekat ostalim u~esnicima Rotarijancima, a njihov zadatak je da izaberu jedan ili vi{e projekata koje }e podr`ati sredstvima kluba, distrikta i Rotari fondacije. Izabrani projekti bi}e predstavljeni bordu, koji }e odlu~iti koji projekat ili projekti mogu da se odobre i kofinansiraju.

Zahvaljuju}i prethodnim 7 Multi-Club Ýorkshop-ova, Rotari klubovi u~esnici su implementirali ili implementiraju 20 projekata ukupne vrednosti cca US$ 800.000, {to je u proseku US$ 40.000 po projektu.

U prethodnih 7 Multi-Club Ýorkshop-ova, mnogi ljudi su se upoznali i u`ivali i lokalnim atrakcijama i gostoljubivim doga|ajima. Tokom ovih sastanaka, Rotarijanci su sigurno doprineli miru u svetu. Zahvaljuju}i podr{ci Distrikta 2100 (Campania e Calabria), ovogodi{nji Rotari sastanak }e se odr`ati na predivnom ostrvu Iskija.

Moto doga|aja je: Rotari projekti za mir u svetu!

Italijanski Rotarijanci }e videti svoje prijatelje iz Evrope i drugih zemalja.

Arrivederci a Ischia!

Luigi Mennella Predsednik 2013 - 2014. godine Antonio Starace Predsednik 2014 - 2015. godine

REGISTRACIONA FORMA (Registracije se ne primaju posle petka, 15. avgusta 2014. godine) _____________________________________________________________________________ Cognome – Prezime Nome – Ime _____________________________________________________________________________ Posizione nel RotarÚ – Trenutna pozicija u Rotariju _____________________________________________________________________________ Club/Città – Klub/Grad Paese – Dr`ava Distretto –Distrikt _____________________________________________________________________________ Consorte/Famigliare – Partner/Ro|ak Cognome – Prezime Nome – Ime _____________________________________________________________________________ Indirizzo – Adresa _____________________________________________________________________________ Codice Postale – Po{tanski broj Città – Grad Paese – Dr`ava _____________________________________________________________________________ Telefono – Telefoni E-mail

19

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:10

Page 17

Sme{taj u hotelu: Hotel Continental Terme Via Michele Mazzella, 70 80077 Ischia, Napoli Tel.: +39081 9036204 (Paola/Ester) - E-mail: paola¿nitrodiviaggi.it ÞÞÞ.hotelcontinentalischia.it (*) Za rezervaciju do 15. maja 2014. godine Posle ovog datuma cene rastu za 10%. _____________________________________________________ Dodatne mogu}nosti:

Prilikom rezervacije ne zaboravite da ka`ete da }ete prisustvovati doga|aju ,,ROTARÙ – 8th MCÝ”!

Podaci bankovnog ra~una:

Za sve rezervacije: paola¿nitrodiviaggi.it

00000040008 Nitrodi Viaggi S.r.l. € (Euro) IT20Z010303974000000040008 PASCITM1N9 Monte dei Paschi di Siena ...........00 € (*) Avansno pla}anje od M. (RC ……………………………) za zajedni~ke tro{kove vezane za 8th Multi-Club Ýorkshop.

Causale: Anticipo del Sig. ………………………………….............................……………….

(RC ………………………………..) per le spese comuni relative all’8° Multi-Club Ýorksop.

Va`na informacija!

(*) € 150 po osobi ili €300,00 za dve osobe i tako dalje.

Za participante koji dolaze u Napulj autombilom ^uvani parking u Napuljskoj luci – Via Ammiraglio F. Acton – Molo Beverello – 80133 Naples €15,00 / danu Transfer do hotela Continental Terme Ischia & povratak Brod, no{enje, pomo}, transfer €38/osobi ili hidrogliser, no{enje, pomo}, transfer €55/osobi Za participante koji dolaze u Napulj vozom ili avionom Transfer do hotela Continental Terme Ischia & povratak Autobus, hidrogliser, no{enje, pomo}, transfer €98/osobi (minimum 2 osobe) ili €118 (samo 1 osoba)

Zahvaljuju}i iskustvu sa prethodnih MCÝ,zajedni~ ki tro{kovi (vodi~ i, brod, autobusi, sala za sastanke) su bazirane na slede}em: Minimalno u~ e{}e 30 osoba na svakom doga|aju; Minimalno u~ e{}e 60 osoba u oficijelnom danu, {to je subota, 6. septembar.

U slu~ aju mogu}ih otkazivanja u poslednjem momentu, u~ esnici treba da snose deo nepokrivenih zajedni~ kih tro{kova.

U cilju ubla`avanja ovog rizika, avansno pla}anje od € 150 (stopedeset evra) /osobi treba da se izvr{i do 15. avgusta 2014. godine.

20

Ovaj iznos }e biti prenet na bankovni ra~ un turisti~ ke agencije ,,Nitrodi Viaggi”.

Ostatak iznosa }e biti pla}en po dolasku na Iskiju.

Povra}aj se ne izvr{ava posle 15. avgusta, 2014. godine.

Broj ra~una./Conto No.: Naziv / Titolare del conto: Valuta /Valuta del conto: IBAN: BIC/SÝIFT: Banka/Bank: Iznos/Importo: Predmet pla}anja:

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:11

Page 18

AKTIVNOSTI KONFERENCIJA 2014 - D 2483 U Somboru je u subotu, 31. maja ove godine, odr`ana Distriktna Konferencija uz u~e{}e vi{e od 100 delegata iz 50 Klubova.

Izdato je slede}e SAOP[TENJE U subotu, 31. maja 2014. godine u Somboru je odr`ana redovna godi{nja Konferencija Rotari Distrikta 2483 – Srbija i Crna Gora. Po odluci Velimira Stefanovi}a, guvernera, doma}in Konferencije bio je Rotari Klub Sombor, a organizaciju je koordinirao Veljko Suzi}, sekretar Distrikta. Osim predstavnika predsednika RotarÚ International i Rotari klubova iz Srbije i Crne Gore, u radu Konferencije su u~estvovali Rotarijanci iz Rumunije i Italije. Konferencija je imala me|unarodni karakter. ^injenica, da RotarÚ Internenational broji oko 34 hiljade klubova, i oko million i 300 hiljada rotarijanaca u 200 zemalja sveta, govori o zna~aju ovog skupa.

Nakon pozdrava u ime doma}ina Konferenciju je otvorio Velimir Stefanovi}, Guverner 2013-14. Poruku predsednika RI preneo je Corneliu Dinca, predstavnik predsednika Me|unarodne Rotari organizacije, Ron Burtona. U ime Grada Sombora i gradona~elnika Konferenciju je pozdravio zamenik gradona~elnika Sombora, Vladislav @ivanovi}, istakav{i zna~aj aktivnosti Rotarija, Rotari kluba Sombor i svih RotarÚ klubova u na{oj zemlji.

U katastrofi, koja je usled poplava zadesila Srbiju i zemlje regiona, akcenat Konferencije je bio na aktivnostima koje }e Rotari Internacional, Rotari Distrikt i Rotari klubovi iz Srbije i Crne Gore, u saradnji sa bratskim klubovima iz inostranstva, preduzimati u cilju pomo}i `rtvama katastrofe. Na zvani~nom sajtu Rotari Distrikta 2483, nalazi se apel za pomo} – SERBIA NEEDS URGENT HELP (Srbiji je potrebna hitna pomo}).

21

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:13

Page 19

Guverner Distrikta, Velimir Stefanovi}, rekao je da je iz fonda Distrikta 2483, odmah nakon katastrofe, na ra~un Vlade Srbije upla}eno million dinara za hitnu pomo} ugro`enim podru~jima, te da }e sve planirane aktivnosti u narednom periodu biti odlo`ene, i preusmerene za pomo} poplavljenim podru~jima i `rtvama poplava.

Do sada je Rotari Distrikt Srbija i Crna Gora dao, u novcu i u hrani, vodi, ode}i, lekovima i ostalim potrebnim stvarima,

preko 50.000 evra pomo}i, zahvaljuju}i saradnji sa bratskim Rotari klubovima iz Slovenije, Ma|arske, Francuske, Austrije, Rumunije, Italije, Velike Britanije, [vajcarske, Nema~ke, Makedonije, Turske i drugih zemalja. Pomo} }e iz dana u dan biti sve zna~ajnija.

Izve{taje o aktivnostima, preduzetim odmah nakon katastrofalnih poplava, podneli su past guverner Dragan Brajer, Rotari klubovi: Zemun, Kraljevo, ^ukarica, Novi Sad Dunav, [abac, ]uprija Morava, Beograd, Sremska Mitrovica, Kragujevac [umadija, Ni{ Centar, Valjevo i Podgorica. Guverner, Velimir Stefanovi}, i budu}i Guverner Distrikta 2483, za 2014-15, Vigor Maji}, istakli su da }e u narednom periodu aktivnosti Rotari klubova biti usmerene na sanaciju posledica poplava i u doma}instvima i kod infrastrukturnih objekata. Jedan od ciljeva u nastupaju}oj rotarijanskoj godini, koje je Vigor Maji} istakao, je da Rotari, kao organizacija, mora da postane vidljivija u javnosti, radi jo{ boljeg slu`enja zajednici, te da me|unarodnu saradnju treba podi}i na jo{ vi{i nivo.

Skupu su se obratili Dejan ^ikara, izabrani Guverner za 2015-2016. godinu i Velibor Zolak, izabrani Guverner za 2016-2017. godinu.

Nakon Konferencije odr`ana je aukcija slika, nastalih u kolonijama koje je organizovao Rotari Klub Sombor, na kojoj su prikupljena zna~ajna sredstva, koja }e biti usmerena za pomo} postradalima od poplava í

AKTIVNOSTI SKUP[TINA D 2483 ZA IZABRANE PREDSEDNIKE I SEKRETARE KLUBOVA ZA 2014 -2015. GODINU U nedelju 15. juna u Beogradu sa po~etkom u 10.00 ~asova u hotelu „IN“ na Novom Beogradu je odr`ana ovogodi{nja Skup{tina Distrikta 2483.

Na Skup{tini je bio obra|en jedan broj tema va`nih za uspe{an rad klubova i funkcionisanje Distrikta.

Osnovna tema je bila ^LANSTVO! PROGRAM Skup{tine bio je ovakav: 10.00 Otvaranje Skup{tine.

Himne.

10.30 PRIORITETI U RAZVOJU DISTRIKTA U NOVOJ ROTARIJANSKOJ GODINI – Vigor Maji}, Guverner Distrikta za Rotarijansku godinu 2014 -2015.

10.50 NOVI ^LAN – IZBOR I UKLJU^IVANJE U KLUPSKE AKTIVNOSTI – ADG Ka}a Lazarevi} (Rotari klub Beograd Singidunum) ^lanstvo Rotarija danas: oko 1 220 000 Rotarijanaca u svetu organizovani u 34 Zone

22

530 Distrikata 34.501 Klubova U na{em D 2483 ima 1400 Rotarijanaca, 64 Kluba, 28 Rotarakt Klubova U svetu ima 200.169 Rotaraktovaca (od 18 do 30 godina) uklju~enih u 8.703 Rotarakt Kluba kao i 311.788 Interaktovaca (od 14 do 18 godina) uklju~enih u 13.556 Interakt klubova; 11.10 ADG Ra{a Elekovi} (Rotari klub Zrenjanin) je imao vrlo nadahnuto izlaganje sa dosta primera:

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:13

Page 20

KAKO DO NOVOG ^LANA - veselo da bude na sastanku - sve`a krv je neophodna - vi|eni dovode vi|ene - kloniti se velikih tro{kova - ne preterivati sa ube|ivanjem - baviti se sopstvenim ~lanovima u Klubu; 11.30 Guverner D2483 u godini 2015 – 2016 Dejan ^ikara (Rotari klub Beograd Dunav):

23

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:14

Page 21

AKTUELNOSTI

KAKO SMANJITI OSIPANJE ^LANSTVA; 12.00 Pauza 12.30 Predsednik Distriktne Fondacije Dragan Brajer DRFCC je imao izlaganje o Rotari Fondaciji i predstavljanje Pravilnika o Distriktnim grantovima i mogu}nostima kori{}enja sredstava za Grantove, kroz iznete primere; 13.00 Sekretar D2483 Sr|an Janev (Rotari klub Valjevo) – janev¿petnica.rs

- OBAVEZE KA R I – ^LANSTVO - KOMUNIKACIJA. 13.30 Zatvaranje skupa – Vigor Maji}, DG 2014-2015. godinu.

Prisustvo Skup{tini Distrikta za nastupaju}e predsednike Klubova i Sekretare bilo je obavezno.

Ovogodi{nja Skup{tina je u potpunosti bila radnog tipa. Na Skup{tini nije bilo registracije niti kotizacije, niti je planiran zajedni~ki ru~ak í

BEOGRAD

PRIMOPREDAJA DU@NOSTI PREDSEDNIKA Ni utorkom, ni petkom, ni sredom, ni subotom, ni nedeqom, ponedeqkom, ne, ne, ne, ~etvrtkom samo, ~etvrtkom samo, `elimo da se upoznamo, ceo svet i ja...

Svakog ~etvrtka, ovom pesmicom – {picom su Dragan Lakovi} i de~ji hor „Kolibri” jo{ davne 1968. godine u organizaciji Redakcije „Susreti ~etvrtkom”tada{weg Doma pionira Beograda, po~iwali u velikoj sali Doma sindikata Jugoslavije susrete s decom.

Svakog ~etvrtka, evo, ve} dvadeset dve godine, (od 1992. godine) ~lanovi Rotari kluba Beograd sastaju se s ve~eri ovog dana u novobeogradskom hotelu HÙATT, na svojim redovnim sastancima u DRU@EWU I SLU@EWU velikoj Rotari ideji humanosti.

U ~etvrtak, 19. juna ove, proste, 2014. godine u sali „Budva” pomenutog hotela, ~lanovi i prijateqi Rotari kluba Beograd su na svom redovnom sastanku obavili sve~anu primopredaju predsedni~kih du`nosti.

24

Predsednik Rotari kluba ^edomir Petriwac otvorio je sastanak udarcem ~eki}em o rotarijansko zvono. Podneo izve{taj o radu u minuloj godini. Zatim je usledio prvi sve~ani deo ve~eri. Dodela Pol Haris priznawa na{im dragim ~lanovima Nenadu Sakovi}u i Sr|anu Milinkovi}u, koji su iskreno zaslu`ili ovo zna~ajno priznawe u Rotariju za svoj sveukupni rad i doprinos ideji Rotarija da – treba dati da bi najvi{e dobio!

I onda ono najva`nije, najsve~anije – predaja predsedni~kog lanca novom Predsedniku Haxi Du{anu Glu{cu.

Na wegov {ezdeset {esti ro|endan.

Novi Presednik, vidno uzbu|en, pozdravio je prisutne i odmah predstavio ~lanove novog Upravnog odbora Rotari kluba Beograd ili – Vladu rotarskog klupskog spasa, kako je nazvao tim svojih prijateqa sa kojima }e raditi u nastupaju}oj godini. Svakom je udelio i odgovaraju}u zna~ku s nazivom du`nosti koju }e obavqati u Odboru, a zatim je pro~itao kra}u besedu (u prilogu). Na kraju, za uspomenu, upravo odlaze}em Predsedniku ^edi Petriwcu

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:16

Page 22

poklonio je sliku – svoj kola` koji ve} tradicionalno poklawa svakom odlaze}em Predsedniku Kluba.

A zatim se za re~ javio Dragan Brajer koji je sve prijatno iznenadio kada je ^edi Petriwcu poklonio zna~ku i priznawe Pol Haris za wegov celokupni rad u Rotariju.

Ina~e, ^edi je ovo druga Pol Haris medaqa.

Tokom ve~eri na platnu su se smewivale fotografije iz `ivota i rada ~lanova Rotari kluba Beograd u protekle 22 godine od reosnivawa Kluba, koje su prisutni s pa`wom gledali i prepoznavali prijateqe i scene sa doga|awa i akcija u Rotariju.

Ove junske ve~eri s nama su bili prisutni i Mina Vasovi}, predsednica Rotarakt kluba Beograd koja je ukratko iznela utiske s upravo zavr{enog puta po SAD sa gru-

25

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:17

Page 23

pom na{ih Rotarijanaca. Prisutan je bio i Milorad \ukanovi}, sekretar Rotari kluba Beograd Dunav.

Klub je dobio i nekoliko ~estitki prijateqa (Qubomir Haxi \or|evi}, Aleksandar Sa{a Spasi}, Slobodan Boba Mani}, Olivera Stevanovi}) koji su na putu u inostranstvu, pa nisu mogli da u`ivaju u zajedni~kom dru`ewu.

Tako se ovo ve~e zavr{ilo sa `eqom da se na jesen ponovo okupimo na istom mestu, a s ovim rastankom po~iwe „letwa {ema” dru`ewa ~lanova na{eg Kluba i prijateqa u Rotariju í

26

1.7.2014

18:17

Page 24

Fotografije: Trivko Ti}a Savi}

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

27

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

28

1.7.2014

18:21

Page 25

Rot 04-29:Rot 04-29.qxd

1.7.2014

18:21

Page 26

ROTAR U KLUBU – 23. PUT (PRO^ITANO NA SASTANKU PRILIKOM PRIMOPREDAJE DU@NOSTI PREDSEDNIKA)

MAGIJSKI, BO@ANSTVENI, SAVR[ENI BROJEVI 23. decembra minule godine pre`iveo sam 40. godina braka; 25. januara ove godine list POLITIKA slavila je svoj 110. ro|endan; 23. februara ove godine Rotari je obele`io svoj 109. ro|endan; 28. februara ove godine list POLITIKIN ZABAVNIK napunio je 75. godina; 42 je godine od kako `ivim sa ovim akrostihom: Zbri{em dosadu gumicom radoznalosti.

Atlas stavqam pod glavu da bi se svako jutro budio na drugom kontinentu.

Bunim se protiv svakog popovawa.

Amrel otvaram, ~im dune jak vetar, mo`da }e me odneti na moju planetu.

Volim to dete koje svaki ~ovek nosi u sebi. Trudim se da Nikad ne pi{em iskvarenim jezikom okorelih administrativaca i malogra|ana.

Idem u svet ma{te, slobodno, ne ~ekaju}i ni~iju dozvolu.

Kora~am lakim korakom u pravcu svetlosti koja ja~a qudski duh.

Naime, 1984. godine glavni i odgovorni urednik lista POLITIKIN ZABAVNIK postao je Vladimir Bulatovi} VIB, na{ sjajni pisac i aforisti~ar koji je ponajboqe utvrdio namere i ciqeve ,,POLITIKINOG ZABAVNIKA'' stvoriv{i ovaj akrostih.

8. maja ove godine Rotari klub Beograd obele`io je 22. godine od reosnivawa; danas, 19. juna ove godine po~ela je moja 66. godina u ovom Vremenu, a ve~eras, istog, 19. juna godine koja traje, izabran sam za predsedavaju}eg, 35. Predsednika po redu u Rotari klubu Beograd, odnosno, 23. Predsednika u na{em reosnovanom Rotari klubu, a 25. godina }e biti kako je u posledwoj nedeqi septembra 1989. godine odr`an sastanak u advokatskoj kancelariji Dragana Brajera u Kursulinoj ulici broj 14.

Poga|ate, tu je tada nastala ideja o osnivawu Rotari kluba Beograd i donet je niz odluka vezanih za reosnivawe i rad na{eg Kluba, dok }e 28. juna ove godine biti mojih prvih 8 godina u Rotariju, a 86. godina }e biti 15. oktobra, kako je 1928. godine u ekskluzivnom beogradskom hotelu SRPSKI KRAQ u Pariskoj ulici odr`an osniva~ki sastanak Rotari kluba Beograd...

29

Rot 30-36:Rot 30-36.qxd

1.7.2014

18:29

Page 1

(odlomak iz nezavr{ene pri~e i ciklusa TRAJALICE): ON ZA POQE VI[E NIJE, ON JE ZA VRT – oslu{kujem, odjekuje dok prilazim hotelu...

Mene zatim uzimaju vrata ove zgrade, pa me vrte kao ~igru.* Tri ulaza, (i izlaza), dva sa strane i glavni, u sredini.

Okrugao. Vrata se okre}u ~im se u|e. Tehnika danas.

Kroz jedan ulaze svi oni dragi koji do|u i ostaju {to du`e mogu. Sa strane oni drugi, tre}i, {to jo{ br`e izlaze, ne nalaze}i {to su o~ekivali.

I ova okrugla vrata kroz koja ulazim sam, svojom voqom, okre}u se...Zastajem... Oslu{kujem: Puno gledaj, malo pitaj, vi{e slu{aj!

Da, slu{am...

Poznati glas. Otac moj. Koliko sam puta ~uo ovu re~enicu.

Oslu{kujem...

Protiv gordosti – smirewe, Protiv gnevqivosti – krotkost, Protiv malodu{nosti – trpqewe!

Jednom prilikom mi je rekao: Tvoja je du{a ne`na.

Bi}e{ plemenit ~ovek. Ako. Neka.

Majka moja je govorila: Dobro je da nisi `ensko ~eqade!

Nau~iti o sebi – biti popustqiv, tolerantan, verovati, biti ponizan!

Izlazim. Okrugla vrata...Osvr}em se pri izlasku.

Isto kao u PE]INI RO\EWA u Vitlejemu ~ija je crkva imala tri glavna ulaza, dva su sazidana i danas se ulazi kroz centralna vrata koja su napravqena 1500. godine, i ovaj ulaz je najmawi i mora se dobro sagnuti prilikom ulaza, a ~uvari stalno opomiwu da se pazi na glavu.

Ulaskom (i izlaskom) kroz ova Vrata smirewa ose}awe sre}e i spokoja.

Zar to nije ciq qudskog roda i `ivotna te`wa?

Moj skromni otac i moja dobra majka `iveli su ba{ tako, skromno, bili su plemeniti.

I znali su dokle mogu i znali su {ta je wihovo. I bili su sre}ni. Uglavnom. ^ovek koji uobra`ava da zna sve, stoji ispod onoga koji ne zna ni{ta!

Od{etah u svetlost grada, ovog leta u no}i punog Meseca... * Kao kod Crwanskog – Kod Hiperborejaca. (leta 2014. godine)

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE; 3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

30 2

AKTUELNOSTI

Rot 30-36:Rot 30-36.qxd

1.7.2014

18:30

Page 2

3. KADA pro|e ,,letwa {ema'' dru`ewa u Klubu, po~iwe..?

BEOGRAD 5 PITAWA ZA HAXI DU[ANA GLU[CA dvadeset tre}eg predsednika Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 2014 – 2015. godini

1. KO }e biti predsednik na{eg Kluba kroz budu}ih dvadeset tri godine?

Novo vreme tra`i nove qude. Svaka nova rotarijanska godina tra`i nove lidere, ~lanove u Klubu koji su u prethodnom periodu ostavili zna~ajan trag u svom radu i oni zaslu`uju da budu predsednici Kluba. Ovo je ozbiqno vreme, puno izazova i nepredvidivih situacija i Rotari je tu da uvek bude u prvim redovima kako bi pomogao.

Vreme nam nije nakloweno i trebamo biti spremni, da kao ~lanovi najve}e nevladine organizacije u svetu pomognemo, koliko mo`emo i kako mo`emo.

SLU@EWE I DRU@EWE je moto Rotarija od po~etka, a u ovoj godini je to lep slogan OSVETLIMO ROTARI. Rotari klub Beograd, prvi, najstariji u na{oj zemqi, trudi se da u ovo te{ko vreme sa~uva ~lanove, koji kroz svoj Upravni odbor uspevaju da odgovore svim izazovima koji se naj~e{}e, nenadano pojave.

Veliki potop u maju je bila provera Rotarskog postojawa.

Svi su bili jedno. I veliki i mali. I stari i mladi. Mladi Rotaraktovci, sjajni qudi, puni odli~nih ideja koje uspe{no realizuju – eto nama podmlatka u Rotariju, u Rotari klubu Beograd, eto nama lidera i u narednih dvadeset tri godine.

I daqe.

U idu}oj Rotarijanskoj godini bi}e to na{ prijateq Trivko Ti}a Savi}, a one tamo godine... Odgovor }e do tada dati ~lanovi na{eg Kluba i sam Ti}a.

2. GDE }e biti Rotari na ovim prostorima u narednom periodu?

Verujem da }e Rotari pokret biti va`an deo na{eg dru{tva, jer je u wemu elita, u wemu su lideri koji su potrebni na{oj zemqi. Dela koja Rotarijanci ostavqaju dru{tvu, pomo} koju ~ine u svakolikom smislu moraju se prepoznavati vi{e od strane dru{tva. Uostalom, trebamo samo pogledati {ta zna~i Rotari i koliko je prepoznatqiv u drugim zemqama, a to se mo`e videti, jer na{i qudi putuju po celom svetu i vide te tragove humanosti i taj prepoznatqivi Rotari to~ak na podignutim {kolama, obdani{tima, ambulantama, igrali{tima.

Da, ,,letwa {ema”... Ove godine }e i ona biti radna, jer }emo u susretima na raznim prijatnim mestima i s prijateqima, razgovarati i razmewivati nove ideje, kako i koliko, gde i kad da pomognemo u nesre}i koja je zadesila Srbiju. Mislim da je ovo danas najpre~e.

Dr`ava se trudi da pomogne koriste}i svoje mogu}nosti, obaveze, instrumente, a mi ~lanovi Rotari klubova u na{em Distriktu, uz pomo} prijateqa u svetu imamo te`ak i istorijski zadatak da poku{amo da re{imo jedan od velikih problema koje je priroda napravila i ostavila, jer smo je previ{e potcenili. Ili precenili.

Veliki POLIO PLUS program Rotarija u svetu je, na sre}u, pri kraju. Da li je pomo} srpskom narodu i zemqama regiona novi zadatak Rotarija u svetu?

4. KAKO vidim sebe i svoj rad u Klubu tokom nove rotarijanske godine?

LIGHT UP ROTARÙ! OSVETLI ROTARI! Prava poruka za vreme u kome `ivimo. Poruka koju je (o)smislio novi Predsednik RI Geri Huang, inspirisan u~ewem kineskog filozofa Konfucija: ,,Boqe je upaliti jednu sve}u, nego sedeti i prokliwati tamu".

Prvo {to treba ~initi je ja~awe Rotarija na klupskom nivou, kroz pove}awe ~lanova u Klubu.

Verujem da }emo raditi da se ostvari Plan rada novog klupskog rukovodstva. Postoji ve} nekoliko pametnih ideja, ali samo kroz dogovor u radu Upravnog odbora mo}i }emo da najboqu od ideja i ostvarimo. @eqa mi je da pove}amo u~e{}e ostalih ~lanova Kluba u radu, kroz Komitete, da pove}amo broj me|usobnih Klupskih dru`ewa ~lanova, da napravimo zajedni~ke me|uklupske Komitete, zbog lak{eg realizovawa ideja i projekata. Poja~a}emo saradwu sa Klubovima iz drugih Distrikata, koji su nam se javili, uputili pomo} kad je bilo najte`e.

Takvi se prijateqi prepoznaju i treba da ih sa~uvamo – da nam du`e traju!

Treba da jo{ vi{e podr`imo Rotari Fondaciju, i Klupsku i Distriktnu, jer samo zajedni~ki mo`emo da ostvarimo ideju koja se poka`e realnom u ovom vremenu.

Imamo sre}nu okolnost da je Predsednik Distriktne i Klupske Fondacije na{ ~arter Predsednik Kluba Dragan Brajer, pa, otuda i razlog mom optimizmu.

Evo, ve} dvadeset i tri godine se dru`imo i slu`imo u Rotariju, u onim Jugoslavijama i ovoj nam jedinoj Srbiji, a da jo{ nismo organizovali i odr`ali parastos svim na{im pokojnim Rotarijancima. Mislim da je red. Hri{}anski. Qudski. Rotarijanski.

Idu}e godine, 23. februara, u svetu }e biti proslavqeno 110. godina Rotarija.

To je zna~ajan datum i trebamo ga dostojno obele`iti.

Rotari klub Beograd, prvi, zajedno sa ostalim.

31

Rot 30-36:Rot 30-36.qxd

1.7.2014

18:30

Page 3

Tako|e, o~ekujem, stalno o~ekujem, da odnekud iz Guvernerskog okru`ewa ~ujemo glas koji }e na{ Klupski ~asopis SRPSKI ROTAR prevesti kao Distrikno glasilo. U redu, dogovor ku}u gradi, mo`e on da se zove i ROTAR, va`no je da ostane zabele`eno da je osniva~ Rotari klub Beograd!

I na kraju, ako uspem da ostvarim li~nu ideju, bi}u BA[ sre}an Rotarijanac, jer vidim koliko su Rotarijanci u drugim gradovima sre}ni zbog u~iwenog.

Naime, `eqa mi je da svome prestonom gradu i gra|anima, Rotari klub Beograd podigne i pokloni jednu javnu ~esmu!

Jer, ^ESME SU SIMBOL PROTOKA VREMENA KOJE SPAJAJU PRO[LOST, SADA[WOST I BUDU]NOST! Eto, malo li je za jednu prostu, Rotarijansku godinu koja traje i traja}e u na{im slo`enim `ivotnim uslovima!

Svakako, ne trebamo zaboraviti da poruka Rotarija, prvi put pomenuta u Detroitu, SAD, 1950. godine, a 1989. godine je postala glavna poruka svetskog Rotarija, SERVICE ABOVE SELF – NESEBI^NO SLU@ITI, u potpunosti mo`e da se nastavi na poruku Predsednika RI Gerija Huanga: - Postoji toliko mnogo problema u svetu, i mnogi qudi kojima je potrebna pomo} drugih qudi koji govore: ,,Ne mogu ni{ta da uradim." Oni sede ne rade}i ni{ta.

U me|uvremenu sve ostaje u mraku’’! ZatoOSVETLIMO ROTARI! 5. ZA[TO nas dobra voqa i prijateqstvo ne okru`uju u svakodnevnom dru`ewu i slu`ewu u Rotariju?

Zato {to `ivimo u vremenu koje nam nije uvek blagonaklono. @ivot je jedna ~udnovata pojava.

Rotarijanci imaju pozitivnu energiju, deluju pozitivno na okolinu, a oni koji nas takvim ne do`ivqavaju, nisu nas prepoznali, kratko se zadr`e u na{oj blizini. Ili, taman dovoqno dugo, da poku{aju da nas uozbiqe.

Jer - samo hleb, ode}u, cipele i mr`wu ~ovek je kadar da tro{i u velikim koli~inama! í

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

TRAGOM DOKUMENTA IZ 1939. GODINE Na ovom dokumentu se mo`e pro~itati kakva je bila saradwa izme|u Rotari klubova i dr`avnih institucija u Kraqevini Jugoslaviji.

32

1.7.2014

18:33

Page 4

Naime, na ovom dokumentu Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu upu}enom Histolo{kom institutu mo`e se pro~itati da svi Rotarijanci koji putuju na Distriktnu konferenciju dobijaju potrebno otsustvo koje se ne}e ra~unati u godi{wi odmor, odnosno...

Histolo{kom Institutu Dekanat je dobio akt Rektorata br. 5530 od 3 maja 1939. godine slede}e sadr`ine: Rektorat je dobio od Ministarstva prosvete akt I. Br. 13332 od 25 aprila 1939. godine slede}e sadr`ine: U vezi sa aktom Pretsedni{tva Ministarskog saveta Ad. Br. 2124 od 13 aprila 1939 godine, a na osnovu paragrafa 87 Zakona o ~inovnicima, gospodin ministar Ministarstva prosvete pod I. Br. 13332 od 25 aprila 1939 godine odlu~io je: Da se svima dr`avnim ~inovnicima u resoru Ministarstva prosvete, koji `ele uzeti u~e{}a na DISTRIKTNOJ KONFERENCIJI JUGOSLOVENSKOG DISTRIKTA ROTARI INTERNACIONAL u Qubqani od 5 do 7 maja teku}e godine, mo`e odobriti potrebno otsustvo, ukoliko se to otsustvo mo`e dovesti u sklad sa potrebama slu`be.

Ovo otsustvo NE]E SE RA^UNATI U GODI[WI ODMOR, a odobrava}e ga nadle`ne prosvetne vlasti po pojedina~no podnesenim i propisno taksiranim molbama, s tim da stare{ine nadle{tava naknadno dostave Ministarstvu prosvete spiskove lica kojima su otsustva odobrena.

Predwe se dostavqa radi znawa.

Br. 58 5. V. 1939. godine Ovaj zna~ajan dokument za istoriju Rotarija u na{oj zemqi dobili smo dobrotom dr Du{ana Gledi}a, uglednog profesora Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, u penziji.

Kluba sa 856 ~lanova, od toga samo u Srbiji ima 15 Rotari klubova sa 347 ~lanova.

Oko Rotari ideje okupio se veliki broj zna~ajnih li~nosti iz svih oblasti politi~kog, privrednog, kulturnog, nau~nog i umetni~kog `ivota Kraqevine Jugoslavije kao {to su: Frawo Bajloni, poznati vlasnik pivare, Ferdinand Granberg, vlasnik ,,Sartida'' i suvlasnik borskog rudnika, Quba Stanojevi}, glumac, Mihajlo Petrovi} – Mika Alas, matemati~ar, Vlada Teokarevi}, industrijalac, Brana Vojinovi}, upravnik Narodnog pozori{ta u Beogradu, Dragutin Prica, admiral i komandant mornarice, Milan Radosavqevi}, guverner Narodne banke, Dobrivoje Sto{evi}, ministar prosvete, Viktor Ru`i}, ministar pravde...

Od 2. januara do 12. aprila 1939. godine, ~lan Rotari kluba Beograd bio je i kwi`evnik Ivo Andri} í

AKTIVNOSTI

Rot 30-36:Rot 30-36.qxd

SMEDEREVO

p.s.

Predsednik Rotari kluba Beograd u rotarijanskoj 1938 – 1939. godini bio je dr Sima Ili} (prvi i drugi Sekretari Kluba bili su Dragomir Pavlovi} i Gojko \ermanovi}), a u rotarijanskoj 1939 – 1940. godini Predsednik je bio Stevan Vagner, a prvi i drugi Sekretari su bili \or|e Miji} i in`. Karlo Pol. U to vreme, zna~ajna je me|unarodna aktivnost doktora Milana Stojadinovi}a, dugogodi{weg ministra i predsednika Vlade Kraqevine Jugoslavije (koji je postao ~lan Rotari kluba Beograd krajem 1929. godine, a rotarijanske 1930 – 1931. godine postaje predsednik Kluba, guverner Distrikta 77 postaje 1933 – 1934. godine, a iste godine postaje ~lan Evropskog ekonomskog savetodavnog odbora, i predstavqa sve Rotari klubove na Kongresu Rotari Internacionala u Detroitu, dok rotarijanske 1934 – 1935. postaje ~lan Borda direktora Rotari Internacionala i do danas je ostao jedini sa ovih prostora na tako visokoj funkciji u Rotariju.

Rad u Evropskom komitetu Rotari Internacionala u Londonu, u~inili su da u godinama pred Drugi svetski rat bude jedna od najcewenijih li~nosti evropskog rotarijanstva.

U periodu od 1931. do 1939. godine osnovani su Rotari klubovi u Pan~evu (1931), Zemunu (1934), Ni{u (1936), a u periodu od 1937. do 1940. godine osnovani su Rotari klubovi u Leskovcu, Kikindi, Zrewaninu, Be~eju, Vr{cu, Somboru, Ba~koj Topoli, Kawi`i, Jagodini, Para}inu, ]upriji.

Do kraja 1940. godine, Rotari pokret u Kaqevini Jugoslaviji ima stabilan razvoj, a zabele`eno je da rotarijanske 1939 – 1940. godine, distrikt 77 ima 34

Na fotografijama je Slobodan Boba Mani}, rotarijanac, ~lan Rotari kluba Smederevo, juna 2014. godine.

33

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

1.7.2014

18:34

Page 1

103 godine

34 2

1912.

1912.

1918.

1923.

1929.

1933.

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

1.7.2014

1934.

18:35

Page 2

1936.

MAHATMA GANDI VELIKA DU[A 1943.

1950.

1946.

1965.

Kada je Gandi studirao pravo na koled`u u Londonu, imao je profesora ~ije je prezime Piters, koji je ose}ao animozitet prema Gandiju, a Gandi nikada nije spustio glavu pred njegovim (profesorovim) „argumentima” koji su bili veoma ~esti!

Jednog dana, gospodin Piters je ru~ao u trpezariji Univerziteta i Gandi je do{ao sa svojim poslu`avnikom i seo pored profesora.

Profesor je u svojoj aroganciji , rekao: „Gospodine Gandi, vi ne razumete, svinja i ptica ne sede zajedno da jedu”, na {ta mu je Gandi odgovorio: „ne brinite profesore, ja }u odleteti”, i oti{ao je i seo za drugi sto.

Gospodin Piters, zelen od besa, odlu~uje da se osveti na slede}em testu, ali Gandi reaguje i sjajno odgovara na sva pitanja. Zatim mu gospodin Piters postavlja slede}e pitanje: „Gospodine Gandi, ako hodate ulicom i na|ete paket u kome je vre}a mudrosti i drugu torbu u kojoj je novac, koji }ete od njih uzeti?”

Bez ustezanja, Gandi je odgovorio, „Onaj sa novcem, naravno”.

Gospodin Piters, nasmejan, re~e: „Ja, bih na tvom mestu, pre uzeo onu vre}u u kojoj je mudrost, zar ne?” „Svaki ~ovek uzima ono {to nema”, odgovorio je Gandi ravnodu{no.

Gospodin Piters, ve} histeri~an, pi{e na ispitnom listu re~ „idiot” i daje ga Gandiju.

Gandi uzima ispitni list i sedne.

Nekoliko minuta kasnije, Gandi odlazi do profesora i ka`e: „Gospodine Piters, vi ste potpisali test, ali mi niste dali ocenu” í

35

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

1.7.2014

18:36

Page 3

DU[KO RADOVI] na{ novinar i pisac (1922 + 1984)

92 GODINE OD RO\EWA 30 GODINA OD ODLASKA @ivot je lep! Mnogo lep{i nego {to ste zaslu`ili!

U`ivajte u `ivotu, kad ste ve} imali sre}e da se rodite! Tako ste slu~ajno i lako do{li do `ivota, a toliko ste mu prona{li mana! Ko ume da se raduje – ima ~emu da se raduje! A ko ume da pati - ~esto pati i bez razloga! Ako vas novac opseda, ako patite zbog toga {to niste bogati, izra~unajte i sami: koliko miliona dolara vredi samo jedno va{e oko!

Sram vas bilo!

Stra{no ste glupi i nezahvalni! Nemojte mi samo pri~ati o tome - {ta ste sve zaslu`ili a niste dobili. Jer }u vam ja lako prona}i - {ta ste sve dobili a niste zaslu`ili! @ivite i u`ivajte, kad ve} niko ne pravi pitawe od toga! ^uvajte se na pe{a~kim prelazima. Ima voza~a kojima je dojadio `ivot, samo jo{ ne znaju ~iji.

Istina ima mnogo i raznih, dovoqno da svaki ~ovek bude u pravu.

Ima nepodmitqivih qudi. To su oni od kojih ni{ta ne zavisi.

Potrebni smo jedni drugima. Lak{e je nama kad znamo da i vama nije dobro.

Tucite decu sve dok vam ne priznaju za{to ste ih tukli.

Fudbal okupqa dve vrste mu{karaca: one koji nemaju devojke i one koji imaju `ene.

Stra{no je to kad imate da ispri~ate ne{to va`no a nemate kome. A jo{ je stra{nije kad imate kome, a nemate {ta.

Dobro je imati oca i majku, ali je jo{ boqe imati }aleta i kevu. Svi o~evi i majke masiraju svoju decu i i`ivqavaju se na wima, ali se samo sa }aletom i kevom mo`e iskreno razgovarati o tome.

U `ivotu je dovoqno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimawe i bra~nog druga.

Ko oba puta proma{i, mora biti pametan celog `ivota.

Samo siroma{ni znaju da ima i siroma{nijih od wih.

Bogati vide samo bogatije od sebe.

Ula`ite u stomak! To ulagawe daje brze i vidqive rezultate.

Ulagawe u glavu je dugotrajno i neizvesno.

36

Rot 34-35:Rot 34-35.qxd

1.7.2014

18:39

Page 4

MESECOSLOV

avgust 2014.

Avgust je mesec ^LANSTVA i [IREWA ROTARIJA, vreme u kome se aktivnosti usmeravaju ka stalnoj potrebi Rotarija za nala`ewem novih ~lanova i osnivawem novih klubova.

1

1864. Osnovano je Srpsko u~eno dru{tvo.

Knez Milan Obrenovi} sve~anim aktom osnovao je ovu prete~u Srpske kraqevske akademije, odnosno SANU, a wegov prvi predsednik bio je Jovan Gavrilovi}

[VAJCARSKA OSNIVAWE KONFEDERACIJE (1291.)

2

BJR MAKEDONIJA – ILINDEN (1903.)

3 ROTARI KLUB LOZNICA je ~arterovan 2010. godine

1864.

Potpisana je @enevska konvencija o za{titi rawenika u ratu, {to je prethodilo osnivawu Crvenog krsta.

1217.

U manastiru @i~i krunisan je prvi srpski kraq Stefan Nemawi} (Prvoven~ani).

12 17

17

MA\ARSKA (naziv od 1. 1. 2012.) – DAN SVETOG STEFANA (National DaÚ)

REPUBLIKA INDONEZIJA - DAN NEZAVISNOSTI (1945.)

Me|unarodni DAN mladih

22

8

24

UKRAJINA – DAN NEZAVISNOSTI (1991.)

ROTARI KLUB JAGODINA je ~arterovan 2004. godine

27

REPUBLIKA MOLDAVIJA – DAN NEZAVISNOSTI (1991.)

28

ISTO^NA REPUBLIKA URUGVAJ – DAN NEZAVISNOSTI (od Brazila 1828.)

ROTARI KLUB SOMBOR je ~arterovan 1999. godine

29 1991.

Sovjetski parlament suspendovao je Komunisti~ku partiju SSSR.

31 ROTARI KLUB BEOGRAD STARI GRAD je ~arterovan 1999. godine

Evropska no} slepih mi{eva (klizni datum avgust – septembar)

DE^IJI BISERI (prvi deo) Deca su uvek divna, wihova logika je neponovqiva. Ovo je, ka`u, zabele`ila jedna dobra u~iteqica koja je umela da razgovara sa decom o svemu, sada u penziji. Ba{ ima ~ega da se se}a.

- VI[E VOLIM TATINU SESTRU NEGO SVOJU. TATINA SESTRA MI JE TETKA, A MOJA MI NIJE NI[TA! - MOJA MAMA IMA BEBU U STOMAKU, ALI NE ZNAM KAKO JU JE PROGUTALA. - KADA SE DVOJE ZAQUBQENIH PRVI PUT POQUBI, ODMAH SE SRU[E I NE USTAJU NAJMAWE SAT VREMENA, A I VI[E. - BAKA JE DEBELA ZATO [TO JE PUNA QUBAVI. - JA BI TAKO RADO IMALA JO[ JEDNOG BRATA, ALI MOJA MAMA KORISTI TAMPONE.

37

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:41

Page 1

DRUGI PI[U SA CRNOGORSKO – HERCEGOVA^KE GRANICE

BALADA O „JE@EVIMA” Bio jednom jedan narod, u nekoj kamenitoj i vrletnoj zemqi. @ivio kraj ponornica sanobola, imao svoje ^emerno, pometna gumna i viline pe}ine, `ivio od jarma volova do bitaka i buna... bi, mo`da, mogla po~eti neka nova bajka o Hercegovini i Hercegovcima.

TUako ramu za takvu bajku vekovima `ive Hercegovci, narod koji sebe Serbima smatra. Tanani i vitki, dovoqno lukavi da su i mudri, premalo da bi bili dvoli~ni, vekovima preskromni da budu gladni, siroma{ni da bi bili siti. Odlazili u svet nose}i u torbi bra{nanicu, kao porodi~nu tajnu – vra}ali se ku}i pe{ke da ne bi pla}ali voz. Dvorili Tur~ina, ali samo dok na obraz ne udari, tukli prste sitne}i stanac za Frawinu `eleznicu, kopali beskrajno duge konavovske vinograde i od srca qubili svoj ~asni post...

Dodvoravali se komunistima i bili skojevci dok se moralo, nosili u krvotoku kraqa i Otaxbinu dok se moglo. ^amili sa ostalom bra}om na nekom dalekom ostrvu u Jadranu. Ti Hercegovci {to misle da su Serbi.

Hercegovina, tako od Boga stvorena, nau~ila ih da u lavirintu brda sviju beskrajno predivo gange, da vazda daqe bace kamena s ramena, da budu Hercegovci i ostanu Serbi.

Ali jedno nikada, ili nisu mogli ili nisu hteli da znaju: gde stvarno prestaje Hercegovina a po~iwe Crna Gora.

Ono {to ih vekovi nisu uspeli nau~iti na o~igled im je. ^eli~ne rampe i ,,je`evi’’ na Krstcu, Vilusima i Vra}enovi}ima, grani~nim prelazima izme|u dve dr`ave, stavqaju jasno do znawa dokle je Hercegovina a odakle po~iwe Crna Gora. apravqeni od nekada{wih `eleznih {ina sa davno izbrisane pruge uskog koloseka, koju su sedamdesetih N ostavili bez `ivota u ime vi{ih dr`avnih interesa, sa simetri~no okrenutim {iqcima prema nebu, pore|ani na cik – cak po crnom platnu asfalta, neumitno su podsetili na neke druge pri~e.

Ovi isti ,,je`evi’’ delovi su one iste `utomonarhisti~ke `eleznice o kojoj je u svoje vreme kao o crnoj guji kroz Hercegovinu govorio Mato Glu{ac, poznati prorok...,,Dugo }e je biti, pa je ne}e biti, ali }e narodu podapiwati nogu mnogo kasnije weni ~lanovi’’, ka`u da je govorio tada Mato... o ovim istim `eleznim ,,~lenovima’’ Mata Glu{ca, uz neP ponovqivi vrisak ,,}ire’’ odlazili su Hercegovci u belosvetske nevidike i vazda se lagodnije ose}ali kad bi lewa ma{ina krenula ka Crnoj Gori nego niz Popovo poqe.

Ovaj gor{tak ispri~a nam kako dobro pamti kad mu je zadimqena garava kompozicija odvezla oca sa bile}ke stanice u Dubrovnik na ,,vapor’’, odatle }e u svet da zaradi deci hleba. ,, Otac je dugo stajao na uskom prozoru kupea, jednom rukom kao nehoti~no mahao a drugom pridr`avao crnogorsku kapu za vratu’’.

Nije se nikad vratio, ka`e drhtavim glasom starac, ,,ali ne mogu nikada zaboraviti taj prizor iz detiwstva. I sve dok nisu skinuli {ine, nadao sam se tajno da }e otac do}i.

Danas mi ka`u da su ovi {iqci napravqeni od wih...’’

Negde pred Prvi svetski rat, na Grabu na Zupcima, do{la neka starica da kupi ne{to potrep{tina kod I}ka u du}an. Dok je pla}ala, mesto austrijskog novca izvadi crnogorski perper. ,,Ne ide ti to’’, re~e podrugqivo I}ko (Latinin odnekud iz Primorja). ,,I}i }e ako Bog da’’, re~e starica i vrati perper pa`qivo u rubac.

38 2

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:41

Page 2

Malo posle po~e rat i [vabe uhvati{e mnoge vi|ene Trebiwce da narod ne bune i osudi{e ih na ve{awe. U tu`noj koloni za ve{awe na Gori~kom poqu na{la se i baba Janica Vukalovi}. [pijao je I}ko vlastima. Prestravqeni svet doveli da gleda koliko ko{ta qubav prema Crnoj Gori i izvede naravu~enije. [vapskom xelatu baba Janica re~e: ,, Pusti me, du{e ti o~ine, da jo{ jednom pogledam prema Crnoj Gori’’...

Negde u isto vreme neki katili su sudili i Bile}anima za saradwu sa Crnogorcima. U redu za ve{awe bio je i Pero Pare`anin. Neko od wegovih podmitio Austrijance da ga puste. Kada je do{ao red na Pera, sudski slu`benik glasno upita: ,,Nijesi li ti, Pero, sara|ivao sa Crnogorcima?’’ ,,Jesam, gospodine!’’ ~u{e svi odgovor. ,,Zna~i nijesi, je li tako’’, poku{a jo{ jednom islednik. ,,Ma, jesam, gospodine,’’ re~e otresito Pero i zakora~i na stolicu pod ve{alima. Sve je zanemelo. vako je na svoj na~in duboko u du{i osetio da je veliSTako ka monarhija izgubila rat jo{ u samom po~etku. su umirali i `iveli Hercegovci, s ube|ewem da su utoliko ve}i Srbi koliko im je vi{e na ~elu Crna Gora.

I danas, dok nedaleko od ru{evina austrijske postaje stoje nove granice, ti qudi koji }utke prolaze i popreko gledaju ~eli~ne prepreke opet ne}e da shvate dokle je Hercegovina a gde po~iwe Crna Gora.

Tvori se nova balada – balada o ,,je`evima’’ i tra`i mesto u pesmi rugalici í Nikola Asanovi}

10 AFORIZAMA Bla`a Papovi}a Ro|en je 1958. godine u selu Kazanci na hercegova~ko crnogorskoj granici, op{tina Nik{i}. @ivi u Nik{i}u.

Zavr{io je elektrotehni~ki fakultet. Objavio je zbirku aforizama i satiri~nih pri~a ,,Kwiga koju ne}u izdati''.

1. Mi iz STARE HERCEGOVINE nijesmo daleko od MLADE BOSNE. 2. Znam neke Srbe koji ne kriju da se osje}aju kao Crnogorci.

A i da ho}e, ne mogu to sakriti jer se osje}aju.

3. U jednoj srpskoj porodici se rodio Crnogorac.

Ka`u da je nalik na unuka.

4. Iz ekspozea: ,,Je{}emo hranu od ju~e bez obzira da li smo je pojeli ju~e.''

5. – Ne lezi vra`e, ja }u – re~e Crnogorac.

6. Ve`i kowu, gdje ti gazda ka`e!

7. – Srbija se sagiwati ne}e!

– I ne mora, ima i drugih poza.

8. Ostavio sam `ene i alkohol.

Kad sam se vratio, `ene su bile pijane.

ISTINA, BA[ ^ISTA

ABE NI[LIJE...

Familijo... ro|aci... bra}o... deco moja...

Pa zar nam je malo, ratova, ubijawa, bele kuge...

Zar }emo na kraju i me|usobno da se tamanimo... Ubijamo se automobilima... alkoholom... drogom... no`evima... {ipkama... pi{toqima... Ako vi, deco moja, tako nastavite... ko }e unuke da nam pravi... Na koga testament da naslovimo?

Boqi si od wega?... Zajebi no`, zajebi {ipku... uzmi gitaru.. uzmi reket... doka`i da si boqi... Nervira te?... Odli~no... Zavr{i {kolu.. otvori frmu... A, tog {to te nervira zaposli kao portira u svojoj firmi... neka stoji mirno, svaki put kad pro|e{ pored wega. Voli{ da se bije{?... Super... Uzmi rukavice pa u ring... u tri runde... mazni zlato... Mrko te pogledao?... Ispri~aj mu neki fazon... Nasmej ga... Ose}aj se super... To mora{ da mi veruje{, sinak... Ja se celog `ivota trudim da nasmejem druge...

Ose}aj je fenomenalan...

A mi matorci... drtine pokvarene... Sve radimo da decu {to boqe pokvarimo... Dok se drugi jebu za potomstvo... nama se jebe za na{e potomke... Upropastili smo obrazovawe, kulturu, zdravstvo, pravosu|e... sistem... Sistem, koji kod nas jo{ funkcioni{e je... sistem za varewe.

Vaspitavamo pokoqewe preko qubi~astih rialiti {oova: – gde pobe|uju oni najpokvareniji, najpodmukliji, sva|alice, silexije, – gde se trpawe ispod jorgana, predstavqa kao qubav, – gde retardirani Ekremi i maloumne starlete, postaju superheroji.

Na TV-u ve}u medijsku pa`wu izaziva na{krabani perverzni grafit, nego nova napisana pesma ili kwiga. Ve}u minuta`u u vestima ima i{vrqani spomenik NN lica, nego nagrada mladog slikara.

E, bre, matorci... sve smo pokvarili, za {ta smo se uhvatili... Od demokratije napravili politi~ki kupleraj. Od radnih mesta... socijalne ustanove. Od prirode... deponiju... Ne dirajte vi{e ni{ta... dosta smo zasrali...

Mo`ete jo{ samo jedno...

Da se prisetite nekih starih srpskih zaboravqenih re~i... kao {to su ,,izvini” i ,,hvala”... Pa po~nete da ih primewujete... Prvo... prema svojoj deci, a onda {irite daqe...

Evo... ja }u da dam primer...

IZVINITE, svi Vi koje sam ovim tekstom mo`da uvredio. HVALA na pa`wi!

Miroqub Nedovi} Riki glumac Narodnog pozori{ta u Ni{u

IZREKE Ovo si treba ~itati sa pravi naglasak iz Ni{ i okolinu Osim hrane i temperamenta, Ni{lije su poznati i po samo wima svojstvenim izrazima.Nemogu}a pore|ewa, fascinacija Romima i Vlasima, mu{katlama (?) i zadwicom su samo mali deli} wihove neverovatne frazeologije.

9. Mo`da bi nam Bog dao da budemo sre}ni, ali mi smo rekli – ne daj Bo`e.

Kad te ja...

10. Bog zna koji je |avo s nama.

Kad te udarim }e ti mucaju deca do osmi razred!

Sad }u ti poka`em od koje se drvo pravi Pinokio.

39

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:42

Page 3

]u te slomim ko ma~e mu{katlu! ]u te zalepim ko muvu na mu{emu!

Pore|ewe Al si dosadan ki kratko }ebe! ]e izginemo ko Vlasi na ringi{pil. Utego se ko ,,Fi}a’’ pred tehni~ki. (pregled) Izmrzosmo ko mu{katle. Smeje se ko dupe u nove ga}e. Nemoj da cvr~i{ ko mekika na zejtin.

Razbac'o se k'o gram sira na 'ektar gibanice. [ta se trese{ ko trovan mi{? Lupa{ ko prazna vodenica!

Soitije [ta se gubi{ ko nevinost na ekskurziju? ]u te iscepim ko pivo ispred zadrugu! ]e te razbucam ko bugarsku skup{tinu! [ta si se uvatio za men' ko prizetko za testament. ]u te icepim ko sviwa {u{ku![ta si se oznojio ko kurva u manastir? ]e te i'cepam k'o nepismen ~itanku! Napalio se k'o dabar na kubik drva. Napalio se ko vepar na tarabu.

Datumi razarawa Beograda

1941 – 6. april Bombardovawe starog aerodroma

1941 – 6. april – Palata Albanija

NATO 1999.

– „Milosrdni an|eo” – Zgrada General{taba

SVETSKA PRESTONICA KOJA JE NAJVI[E PUTA RU[ENA Turisti~ki vodi~i po Beogradu u svojim prezentacijama pomiwu podatak da je Beograd svetska prestonica koja je najvi{e puta razarana u istoriji sveta.

Ne}emo i}i u daleku pro{lost ve} od Hristovog ro|ewa kada je Beograd pod vla{}u varvarskog plemena Singi.

91 godine Singidunum je rimski vojni logor sa IV Flavijevom legijom.

441. Huni ru{e Singidunum. posle 450. Singidunum je pod vla{}u Sarmata.

Oko 470. Isto~ni Goti proteruju Sarmate iz grada.

488. Gepidi osvajaju Singidunum.

504. Goti zauzimaju grad, ali mirovnim ugovorom 510. grad pripadne Vizantiji.

535. Vizantijski car Justinijan I obnavqa Singidunum.

584. Avari osvajaju i razaraju anti~ki Singidunum.

592. Vizantija ga je povratila.

596. godine Avari ru{e bedeme grada, ali je vizantijska vojska zadr`ala grad.

40

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:42

Page 4

Oko 630. Sloveni osvajaju Singidunum.

827. Bugari preuzimaju vlast nad tvr|avom.

878. Javqa se grad sa slovenskim imenom – BEOGRAD. 896. Ugarska vojska napada Beograd.

971. Vizantija osvaja Beograd, a od Vizantije, 976. godine preuzima ga car Samuilo.

1018. Car Vasilije II ru{i makedonsko carstvo i Beograd opet postaje vizantijski.

1071. Ugarska opseda Beograd.

1072. Vizantija preuzima Beograd.

1096. Ugarska vojska razara Beograd ali ga je Vizantija zadr`ala.

1127. Ma|arski kraq Stevan II ru{i Beograd i wegovim kamenom gradi Zemun.

1154. Vizantijski car Manojlo I uzvra}a istom merom. Ru{i Zemun i beogradskim kamenom ponovo gradi Beograd.

1182. Ugarska napada i pqa~ka Beograd.

1185. Vizantija je povratila Beograd - diplomatskim putem.

1230. Beograd je u sastavu Bugarske.

1232. Grad pripada Ugarskoj.

1284. Srbski kraq Dragutin dobio je od ugarskog kraqa vlast nad Beogradom, i tako Beograd po prvi put postaje srbski.

1316. Kraq Milutin oru`ano osvaja Beograd.

1319. Ugarski kraq osvaja i spaquje Beograd.

1382. Protivnici ugarske krune - bra}a Horvati osvajaju Beograd.

1386. Ugarska je povratila Beograd.

1403. Despot Stefan Lazarevi} dobija od ugarskog kraqa vlast nad Beogradom.

Obnovio je tvr|avu i gradsko naseqe i u~inio ga SRBSKOM PRESTONICOM. 1427. Ugarska preuzima Beograd.

1440. Turska napada Beograd, ali }e grad (uz velika razarawa) biti odbrawen.

1456. Ugarska i krsta{ka vojska odbrani}e Beograd od turske vojske. Grad je razru{en.

1521. Ugari predaju Beograd Turcima.

1688. Austrija preotima Beograd od Turaka.

1690. Turci isteruju Austrijance iz Beograda.

1717. Austrijska vojska osvaja Beograd.

1739. Turci vra}aju Beograd.

1789. Austrijanci su ponovo u Beogradu, ali ga 1791. ustupaju Turcima mirnim putem.

1806. Srbski ustanici zauzimaju Beograd koji postaje centar nove Srbije.

1813. Turci ponovo zauzimaju Beograd.

1830. Sultanov hati{erif o autonomiji Srbije.

1867. Mihailu Obrenovi}u predati kqu~evi Beograda.

1878. Na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost Srbije.

1882. Srbija postaje Kraqevina, a Beograd prestonica.

1914. Austrijska vojska ulazi u Beograd i ostaje samo tri meseca, da bi oktobra 1915. ponovo u{la i ostala tri godine.

1918. prvog novembra Beograd opet postaje srbski, ali decembra iste godine postaje jugoslovenski.

1941. Nemci bombarduju Beograd, otvoreni grad,

6 i 7. aprila, i 12. aprila ulaze u razru{eni i nebraweni grad.

1944. Amerikanci bombarduju Beograd na Vaskrs.

1992. Beograd postaje glavni grad Savezne Republike Jugoslavije.

1999. NATO u akciji „Milosrdni an|eo” bombarduje Beograd i druge gradove u Srbiji.

2003. Beograd postaje glavni grad Dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore.

Od 21. maja 2006. godine Beograd je ponovo glavni grad Srbije í ................................................................................................

Osta zapisano kako despot Stefan Lazarevi} re~e: ,,[TA ]E S NAMA BITI DO PO[QETKA’’ So~iwenije: hayi Milan Arsenovi}

Pi{e Oskar Frajzinger

O SRBIJI, BEOGRADU ko bi Srbija sutra morala da priA stupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za ~ove~anstvo. Tako bi

Oskar Frajzinger je politi~ar i pisac.

Poslanik je Narodne partije u švajcarskom parlamentu. U svojoj domovini Oskar Frajzinger je prava politi~ka zvezda. Zahvaquju}i svojim principijelnim i hrabrim istupima, stekao je veliki broj poštovalaca u Švajcarskoj, ali još više protivnika u politi~kom i medijskom establišmentu.

Autor romana „Spirala šaha”, zbirke pripovedaka „Lomqivi svetovi”, zbirke pesama „Outre-pensées“ i više dramskih dela.

se izgubio jedan na~in `ivota gde su ~asovnici mek{i nego na Dalijevim slikama, gde `ene vi{e saware od gospo|e Bovari, gde su mu{karci hrabriji od vuka uhva}enog u kqusu koji sebi otkida {apu da bi se oslobodio.Osim stalnih susreta sa starim prijateqem Srbinom, moj prvi pravi kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udru`ewa kwi`evnika Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon {to je {vajcarsko udru`ewe odbilo da me primi u svoje redove. To je bio izvanredan potez. Dakle, jo{ postoji zemqa na svetu gde se qudi podsmevaju slici serviranoj u svetu o wima, zemqa u kojoj se qudi anga`uju za unapred izgubqene stvari i negativce poput mene, ne haju}i za potencijalne reakcije; dakle, izvan [vajcarske jo{ postoji zemqa koja pru`a otpor!

Bilo je to dovoqno neuobi~ajeno da me nagna da postanem ~lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Otad, Srbija i ja ~inimo jedan neobi~an par. Par vezan uzajamnom fascinacijom, u kojoj svako predstavqa u o~ima onog drugog ne{to {to nikad ne}e biti.

MELANHOLIJA I PRENATRPANOST ako sam se jednog dana obreo u Beogradu. Prepe{a~io sam taj pomalo siv grad, koji je sav neodre|eno mirisao na ugaq i na kuhiwska isparewa. [etao sam Knez-Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao sam sa tvr|ave kako proti~u Sava i Dunav, i zate~en obi{ao vojni muzej gde su, na panoima po`utelim od vremena, do najsitnijih detaqa opisane epizode otpora protiv turskog osvaja~a. Na kraju sam proveo nekoliko sati u neverovatnom zoo-vrtu koji krasi obode tvr|ave.U o~ima `ivotiwa prona{ao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom i dubokom pogledu predivnih `ena koje {etaju trotoarom, kao bogiwe nebeskim podijumom. Melanholija: to je kqu~na re~. Ona vlada svuda, u vazduhu, zidovima, licima, i pokretima qudi. Kao da ne{to satire grad i

T

41

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:43

Page 5

wegove stanovnike. Ne{to {to ne mo`e izdr`ati jedno qudsko bi}e, jedan narod, jedna zemqa. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas. Istra`uju}i dubqe, otkrivao sam uzrok te melanholije. To je ose}aj onih koji posmatraju kako reka te~e i kako vreme prolazi, i pri tom ostaju ube|eni da ni{ta ne}e izmeniti wihovu sudbinu, da ih niko ne}e osloboditi kobi koja im se obru{ila na ramena. Prolaze}i kroz Beograd, frapirani smo zgradama koje jo{ nose o`iqke rata sa NATO-om, ali naro~ito mnogobrojnim zgradama na~etih vremenom. Ovde je sve otpor, otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi. Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulice, radwe, arhitektura, saobra}ajne ose, sve je haoti~no, prezagu{eno, iracionalno. Ovde vlada za~u|uju}a predispozicija za snala`ewe, za bavqewe svim i sva~im. Kao da je svemu tome ciq da se eventualni osvaja~ izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi posle beskrajnog kru`ewa izgubio i `equ za osvajawem.Melanholija i pretrpanost: to su moji najsna`niji utisci o ovom malom balkanskom narodu dok gazim po wegovom tlu. Wegova istorija je po~ela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, pridaju}i mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni identitet.

UHRAWENI ROB U EVROPSKOM KAZAMATU krutni vekovi su doveli osvaja~e sa svih strana, sa severa, juga, pa ~ak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi protutwali su ovim prostorima jure}i u rat na severu ili jugu. Ti gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojawa srpskog naroda, sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to ~inili sve ~e{}e, da bi potvrdili svoje postojawe i prikazali se svetu kao narod: ispre~ili bi im se na putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice, radwe, glavu, ~ak sebe samog optere}uje sobom. Zbog toga se ~ini da je sve u ovoj zemqi u radovima i u i{~ekivawu, uprkos wenoj dugoj pro{losti i bogatoj kulturi. Srbin je otpora{, {ampion Pirovih pobeda, naro~ito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzvi{enosti, nesalomive voqe da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna. Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje uzvi{en. Volim ovaj narod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje proti~e, samom sebi. Volim tu melanholiju u o~ima qudi koji, znaju}i da ne mogu iza}i kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad lepote samog gesta, zarad rehabilitacije ~ina slobodne voqe, plemenitosti uzaludnog. Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za ~ove~anstvo. Tako bi se izgubio jedan na~in `ivota gde su ~asovnici mek{i nego na Dalijevim slikama, gde `ene vi{e saware od gospo|e Bovari, gde su mu{karci hrabriji od vuka uhva}enog u kqusu koji sebi otkida {apu da bi se oslobodio. Srbija je oduvek u ratu sa neprijateqem koji se nalazi unutar wenih zidina i zaposeda `ivot, nevidqiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj tvr|avi, i Srbin se nada najgorem i najboqem {to mu mo`e do}i spoqa. Ali donekle je svestan da ono {to ga ti{ti le`i duboko u wemu samom, i da mu ne mo`e ute}i. Kao uzvi{eni osu|enik, pose`e za drugim zatvorima, {irim, svetlijim, ~istijim.

Evropska unija mu jedan takav zatvor predstavqa u lepom svetlu, pod finansijskom podr{kom Centralne evropske banke, ure|enog tako zato {to su Nemci po`eleli da postanu Evropqani, da ne bi bili upam}eni kao potomci nacista. Ako bi Srbija prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos budza{to, stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, {ablonski prostor, bez optere}ewa, u kojem bi ostala anonimna. U wemu bi stekla status dobro uhrawenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i korene, a ponajvi{e du{u Ă­ Pripremila Biqana @ivkovi}

O

42

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:43

Page 6

^EGA SE SRBI PLA[E ad je, onomad, u [vedskoj nestalo struje, pa je nije biK lo par dana, vest je, kao bomba, obi{la svet. I mi smo se nasla|ivali na kraju Dnevnika gledaju}i kako babe i ostalu neja~ umotavaju u }ebad i doturaju im hranu, dok ovi samo trep}u upla{enim o~ima, kao srna pred gorskim lavom. Sa takvim uzbu|ewem, kod nas se reklamira jo{ samo pojava deteta sa dve glave, ili susret sa vukodlakom, negde u Vla{koj. A i to, samo kad ponestane nadra`aja u svakodnevnom `ivotu... Ali, u ovom delu pri~e, nismo bitni mi. Bitni su [ve|ani. Mora da su se, u susretu sa prekida~em za svetlo koji im, po prvi put u istoriji, otkazuje poslu{nost, na`vatali straha za ceo `ivot. Jer, ka`u stru~waci, qudi se najvi{e pla{e nepoznatog. A {ta zna [ve|anin {ta je raspad sistema...

I Srbi bi se pla{ili nepoznatog – kad bi tako ne{to postojalo. Oni su, me|utim, imali retku privilegiju da im se sve no}ne more i ostvare, tako da nije ostalo mnogo novotarija za i{~ekivawe. [to ne zna~i da se Srbi ni~ega ne pla{e.

Srpski strahovi su ne preterano brojni, ali probrani i originalni. Stvar dodatno komplikuje neobi~an na~in na koji se Srbi hvataju u ko{tac sa svojim strahovima.

Metodologija je, zar treba re}i, atipi~na, a rezultati sasvim logi~ni.

Uzmimo jedan vrlo jednostavan primer. Iz `ivota je poznato i lako proverqivo da se Srbi, na primer, stra{no pla{e da ih ne uhvati ki{a. Ne zato {to se pla{e ki{e kao ki{e, nego zato {to ne vole da budu uhva}eni i o{i{ani kao mladi majmuni, ni od koga, pa ni od glupe ki{e. [ta onda Srbi rade? Obavqaju opse`ne pripreme ne bi li ki{i doakali. Kako? Tako {to iz dana u dan, iz ve~eri u ve~e, ne propu{taju ni jedno izdawe vremenske prognoze. Grdno se varaju svi koji misle da Srbi gledaju tolike vesti na televiziji da bi se izlagali ispirawu mozga, ili zato {to ih politika mnogo interesuje. Bo`e sa~uvaj! Srbi gledaju vesti da bi ~uli kakvo }e vreme biti sutra!

Kad se one devojke isprse ispred karte sa ciklonima i anticiklonima, u svakoj srpskoj ku}i nastaje tajac. Ako neko od uku}ana slu~ajno zine da ne{to ka`e, doma}in cikne kao guja: ,,]uti, da ~ujem vreme!”

Ako se nesmotreni gosti, u nevreme, zanesu u razgovoru, gazda daqinskog upravqa~a poja~ava ton do maksimuma, {ibaju}i ih mra~nim pogledima, dok ovi ne umuknu. Ako `ena, bez ose}aja za tajming, promoli glavu iz kujne sa beslovesnim pitawem – {ta }e ko za ve~eru – Srbin }e je sase}i sa par skra}enih psovki i urlikom: ,,Je l’ vidi{ ti da ja slu{am vreme?!”

Kad Srbin, posle desetih vesti (deset vesti, a sve iste), utvrdi gradivo i do|e do podatka da }e sutra biti provala oblaka, protegne se i spokojan legne da spava. ^im ujutru otvori o~i, sko~i do prozora, pogleda oblake otegnute do zemqe i zna {ta mu je ~initi. Ono {to niko ne bi. Jer, tu dolazi do fantasti~nog srpskog obrta.

Ne, Srbin u toj situaciji ne pose`e za ki{obranom i kabanicom. Ne da se on tako lako prevariti o~iglednim ~iwenicama. On tada okrene le|a prozoru, opsuje la`qive meteorologe i gologlav i goloruk, kre}e u natu{teni svet: ,,More, ovi pojma nemaju! Koja ki{a, koji pqusak, koj’ moj!”

U SRBIJI SU I BUDALE MUDRACI @ena ga, na pragu, raspaquje glupim pitawem (jer srpska `ena nema onako bogatu imaginaciju, samosvest i unutra{wi `ivot kao srpski mu{karac). Glupo pitawe glasi:

,,Jesi li poneo ki{obran? Rekli su da }e ki{a...”

Razgoli}eni srpski mudrac zastaje na pragu, osvr}e se u gnevu, i dobacuje glupa~i: ,,Dakle, kol’ko si ti glupa, to nije normalno! Pa, je l’ ti, budalo, veruje{ u sve {to ~uje{ na televiziji! Koja, bre, ki{a, sve la`u...!”

Pun sebe, srpski Sidarta izlazi na svetlost dana. Kora~a i razmi{qa u sentencama: ,,Bi}e ki{e, ali sutra malo! Ki{a nikad ne pada kad izgleda da }e da pada i kad ovi udare u talambase. Ki{a pada kad se niko ne nada...”

Kod posledwe re~i, a u pola misli, ve} ga hvata provala oblaka pra}ena gradom veli~ine jajeta i naletima olujnog vetra. Pokisao kao mi{, Srbin se quqa kao slamka me|u vihorove, ali se i daqe ne da. Naravno da nije on pogre{io. Desilo se: ,,Vidi, majku mu, ovi pogodili! I }orava koka na|e zrno...”

Srbin tr~i koliko ga noge nose, nabacuje kesu na glavu, prite`e neadekvatnu garderobu oko ozeblog tela, prokliwe glupa~u koja mu nije spakovala ki{obran i moli boga da mu se do ve~eri – ne spusti na plu}a. Tako ulazimo u novi krug srpskog straha. A to je – strah od bolesti.

U Srba je veoma izra`en strah od bolesti. Od bolesti, Srbi priznaju samo dve, osnovne vrste: prehladu i rak. Ova prva, ipak, ima prvenstvo, i smatra se izvorom svih ostalih. Do tog saznawa, Srbi su do{li potpuno samostalno, preuzimaju}i na sebe i breme medicinskog istra`ivawa, dijagnostike i le~ewa. Jer, prema boga-

OD [INA DO ZADWICE Za one koji ovo nisu znali: Razmak izme|u `elezni~kih {ina u SAD je ta~no 1,4351 m.

Za{to toliko?

Zato {to je toliki razmak izme|u `elezni~kih {ina britanske `eleznice. Budu}i da su `eleznice u SAD po~eli graditi Englezi, upotrebili su i u Americi istu meru.

A za{to u Engleskoj upotrebqavaju tu meru?

Zato {to su prvi vagoni u Engleskoj izra|eni u radionici koja je pre izrade vagona proizvodila ko~ije.

Za `elezni~ke vagone su upotrebili isto podvo`je koje su pre koristili za ko~ije.

Za{to su za podvo`ja ko~ija upotrebqavali ba{ tu meru (1,4351 m)?

Zato {to je razmak to~kova na ko~ijama bio prilago|en starim evropskim putevima koji su imali tu {irinu.

Za{to su putevi imali ba{ tu {irinu?

Zato {to su puteve napravili stari Rimqani tokom svojih osvaja~kih pohoda. Wihove dvokolice sa kowskom zapregom imale su tu meru.

A za{to su rimske dvokolice imale ba{ tu meru?

Zato {to su zapregu konstruisali tako, da je bila {iroka ta~no onoliko koliko su zahtevale dve kowske guzice.

Kona~no: Ameri~ki ,,Space shuttle’’ ima dva rezervoara za gorivo (SRB - Solid Rocket Booster), koje izra|uje firma ,,Thiokol’’ u saveznoj dr`avi Juta. In`eweri koji su projektovali rezervoare hteli su napraviti {ire, ali su bili ograni~eni {irinom `elezni~kih tunela, kojima je prolazio voz sa rezervoarima. [irina tunela je odre|ena razmakom {ina.

Zakqu~ak: Najnapredniji primer ameri~ke tehnologije je zasnovan na temequ {irine guzice rimskog kowa! í

43

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:44

Page 7

tom srpskom iskustvu, ne samo da meteorolozi pojma nemaju, nego ga nemaju ni doktori. Zato su Srbi prinu|eni da sami otkrivaju bolesti, eskiviraju ih i tra`e lek.

To je uklesano u ~uvenom, srpskom principu samole~ewa, koji glasi. ,,Znam ja, vaqda, najboqe {ta mi je!”

Po{to doktori, koji veze nemaju, poprili~no zanemaruju te`inu bolesti zvane prehlada, Srbi su, logi~no, zakqu~ili da je re~ o veoma te{koj bolesti, jednom od najve}ih, tradicionalnih, neprijateqa srpskog naroda. Taj neprijateq vreba na svakom mestu i u svakoj prilici. Posebno je podmukao u vozilima gradskog prevoza, nalaze}i verne sluge i revnosne saradnike u kondukterima i pojedinim putnicima, koji u sred leta, {irom otvaraju prozore. Oni naro~ito perfidni, ~ak, otvaraju i {iberdah, i to onako opasno, ukoso, da hladan avgustovski vazduh, udari Srbe pravo u glavu! Spasavaju}i `ivu glavu od prehlade, Srbi stupaju u lukavo dejstvo. Znaju oni da sa neprijateqem ne vredi qudski i otvoreno: mo`e budala i da udari, ili da se demago{ki pozove na vru}inu i smrad. Zato Srbi mudro sa~ekaju da kondukter odmakne do predwe platforme, ve{to se privuku {iberdahu i brzinom muwe ga hermeti~ki zatvore. Ako se neki izrod me|u putnicima pobuni, Srbi posegnu za istorijskim argumentom: ,,Kad me NATO-bombe nisu dokusurile, tebe }u da pustim da me promajom uni{tava{!? Ne prilazi {iberdahu, ruke }u ti otkinuti!” [tite}i se od ove opake bole{tine, Srbi veliku pa`wu poklawaju odgovaraju}em odevawu. Osnovni moto je: ne dozvoli da ti ikada bude hladno, niti da ti ozebu le|a.

Samo budale, po starom srpskom verovawu, misle da im se u julu ili avgustu to ne mo`e desiti. Srbi, skloni filozofskom promi{qawu `ivota, znaju da |avo nikad ne spava i da alaud`a mo`e da udari u svako doba. A kad udari, udari pravo u krsta, koja su, posle glave, najrawivija srpska ta~ka. Zato je logi~no {to u sred leta mo`ete sresti toliko Srba utegnutih u ko`ne jakne, kaftane i vunene prsluke. Nisu oni blesavi, oni su samo oprezni. Muka ih nau~ila.

Ko ne poznaje dobro Srbe, bi}e zbuwen naizgled paradoksalnom ~iwenicom, da u zimskim mesecima oni, gotovo stoprocentno, hodaju gologlavi. Razlog za to je dvojak: prvo, {to Srbi veruju da sve nevoqe dolaze od nogu (tre}a srpska slaba ta~ka), koje vaqa utopliti ne bi li se sa~uvala glava (a ako se noge ne utople, iz razloga `urbe, nedostatka novca, ili ~ega god, onda je uzaludno utopqavati i glavu, po{to je sve ionako unapred propalo); a drugo, sme{teno u metafizi~kim dubinama srpskog bi}a i sa`eto u principu: ,,Ne}e mene!”

To {to bolest Srbe najvi{e kosi upravo tada, ni na koji na~in ne uti~e na to da oni ne{to koriguju u sopstvenim uverewima ili praksi: da porade na direktnoj za{titi glave, gu{e ili ruku. Ne, to samo u~vr{}uje wihov originalni stav – da od prehlade nema podlijeg neprijateqa koji, eto, nasr}e i na goloruke i gologlave, ~ak i na temperaturi od minus 10! [to propusti u julu, sa~eka u januaru. Tu, negde, me|utim, Srbe savlada fatalizam `ivota.

Ne mogu Srbi da odigraju dva poluvremena, pa to ti je.

D`aba ti borba, kad }e biti ono {to mora. Onda se Srbi razdrqe, bace {al~e i rukavice i polete u susret me}avi.

Pa, ko `iv, ko mrtav. Na isti na~in, i na istim temeqima, Srbi se rvu i sa strahovima od ostalih, sekundarnih bole{tina, te nema potrebe da ih posebno obra|ujemo.

SRBIN JE SRBIN SAMO U NEVOQI Ova dva primera (strah od ki{e i strah od prehlade) uvode nas u tre}i, vi{i nivo srpskih strahovawa. Tu je sme{ten jedan od najva`nijih i najop{tijih srpskih strahova, a to je strah od nevoqa. Srbi, kao jedan doma}inski

44

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:44

Page 8

i normalan narod, ma {ta ko o tome mislio, gaje ozbiqan i dubok strah od toga da ne zapadnu u bilo kakve nevoqe, neda}e i nesre}e. Smejte se vi koliko ho}ete, ali Srbi najvi{e vole da sve bude u redu i da nema nikakvih problema. Da se qudi vole, da nema rata i da Alka Vujica slobodno peva u Beogradu. (Obi~no im, zlatna ribica, od ove tri, ostvari samo tre}u). Sve }e Srbin u~initi da tako i bude. [to u `ivotu, obi~no, ispadne druga~ije, to je ve} sudbinska enigma!

Cinici, me|utim, smatraju da Srbi, sistematski, sebi i drugima, proizvode nevoqe, da se strmoglavquju iz jedne u drugu, da ih uporno izazivaju i za~ikavaju. To je potpuno pogre{no razmi{qawe. Srbi, zaista, sve {to rade rade iz najboqe namere i po sopstvenoj pameti, sa `eqom da izazovu sre}an kraj, ali nepredvi|ene okolnosti, obi~no, poteraju srpsku barku u desetom smeru. Kad se to desi, Srbi se iskreno na|u u ~udu, i pomisle, kr{e}i ruke: ,,Kako, majku mu, pa nije trebalo ovako da ispadne !?”

Evo jednog konkretnog primera o tome kako je sudbina, u stvari, surova kad joj Srbi padnu u {ake.

Subota uve~e, porodi~na ve~era kod Srbinovog brata.

On i supruga, kolima (ovo je bitno za pri~u), putuju u naseqe nadomak grada. Sve vreme, sa suvoza~kog mesta, `ena mu drobi: ,,Nemoj da pije{, ko boga te molim. Budi ~ovek bar jednom. Nemoj kad vozi{, zaustavi}e nas policija, skinu}e nam ko`u s le|a!”

Srbin }uti, smrknut, i seva o~ima. I samo procedi kroz zube: ,,Umukni. Ti }e{ da me u~i{...”

Ste`e volan dok mu zglobovi prstiju ne pobele. Samo naizgled je miran i stamen. U wemu, me|utim vri. Od nemo}nog besa i prastarog straha. Rutinskim nagva`dawem, `ena mu pokre}e talase drevne strepwe: da ga policija ne presretne kad se mrtvosan od pi}a bude vra}ao sa bratovqevog slavqa! Toga se pla{i najvi{e na svetu. Ni lud joj to ne bi priznao. Ni sebi. Zato, ~vrsto ponavqa: ,,]uti. Znam {ta radim.”

Tim re~ima po~iwe svaka srpska katastrofa.

Dok seda za carsku trpezu, Srbin istinski veruje da }e je ovog puta mudro izbe}i. Ne trpezu. Katastrofu. Brat mu, me|utim, prile}e sa fla{om. ,,Ne}u”, ka`e Srbin, – ,,vozim. Daj mi, snajka, jednu kafu.”

Stvarno veruje u to {to govori, i re{en je da to i ostvari. Okolo ga, me|utim, do~ekuju salve smeha. Brat mu se, zacewen i pripit, unosi u lice: ,,’Ajde, ne zajebavaj. Mo`e doma}a, tatina? Vidi venac!”

Srbinova `ena izgovara fatalne re~i: ,,Ne}e. Vozi.”

Srbin, koji se u sebi jo{ bori sa uniformisanim i brkatim demonima koji }e ga sa~ekati negde na mra~nom putu, kona~no kida okove straha i veselo upire o~i u brata: ,,Sipaj, bato!”

Do kraja ve~eri, Srbin je ve} komiran. Kako se ~as povratka bli`i, hvata ga alkoholi~arska melanholija i povremeni odbqesci straha od sudbine koja ga ~eka u nekom plavo-belom kecu, lukavo sakrivenom u krajputa{kom `buwu. Ali, samo na momente. Mnogo ~e{}e, zapquskuju ga talasi samopouzdawa i ose}aj da je gospodar svoje sudbine. Seda za volan, siguran da }e joj, ovog puta doakati. ,,Sedaj, `eno, zna{ da najboqe vozim kad popijem.”

Dok pali motor, Srbin je ve} veseo, uveren u sopstveni uspeh. ,,[ta si se, bre, smrkla. Imam plan!”

Ovo posledwe nije po~etak – to je pe~at svake srpske katastrofe.

Srbin zaista ima plan. Pun entuzijazma, ulazi u avanturu unapred izgubqene bitke. Plan je lukav: da zavara

trag. Da ne ide glavnim ulicama, nego sporednim. Policiji, smatra Srbin, to ne}e pasti na pamet. Lukav je on.

Oni imaju silu, a on pamet. ,,Mene”, strasno {apu}e Srbin, ,,nikada ne}ete uhvatiti!”

Zavla~i se u mra~ne sokake, upada u rupe, luta, izvla~i se, grebe krila, odvaquje branike, putuje du`e nego da je krenuo na letovawe. I u najmra~nijoj ulici, ostvaruje se wegova najgora no}na mora. Jedna ruka nare|uje – stop. ,,Dobro ve~e. Voza~ku, saobra}ajnu. Jeste li ne{to pili?”

Srbin umoran, s tragovima vedrine, izlazi na sastanak sa sudbinom. Glumqenom sigurno{}u, odgovara: ,,Nisam. Mo`da samo jedno pivo...”

Ovo je, ve}, epilog svake srpske katastrofe. Detiwastim poricawem o~iglednog po~iwe srpska agonija...

Sve ostalo je istorija. Scenario poznat: kukwava, rastezawe, ube|ivawe, pretwe, moqakawa, opet ube|ivawe, oduzimawe dozvole, borba oko dozvole, ipak oduzimawe.

Sutradan, mamurno i pani~no tra`ewe veze. Prekosutra, skru{eno ~ekawe pred {alterom i {ikana od strane {alterske opajdare. Jednom re~ju, gordo posrtawe, sa fatalnim posledicama... I tako, vi{e puta...

Posle solidne koli~ine nevoqa koje mu, u buqucima, ule}u u `ivot, Srbin stavqa prst na ~elo i postavqa kqu~no pitawe – za{to? [ta je bogu zgre{io da mu se sve to de{ava? Za{to ba{ wemu? Ima onih koji misle da Srbin srqa i ne misli ni{ta. Ne. Nije Srbin marioneta koju vihorovi istorije bacaju tamo, ‘vamo, i razbijaju o hridi, bez da je on promislio svaki svoj potez. Naprotiv, kao {to rekosmo, za sve je imao plan. A kad se plan izjalovi, Srbin, opet, ne propu{ta priliku da se upita – za{to.

Nije Srbin srqao dok je donosio odluke, niti je pu{tao mozak na otavu. Ne. Dvaput je merio a jednom sek’o. I posle svake se~e, onako prebijenim prstima, po{teno proveravao ra~un. To izgleda, otprilike, ovako: ,,[ta ovo bi, crna `eno? Jesmo li, lepo, sve bacili na papir? Jesmo. Jesmo li prodali ku}u u Le{tanima,

VI[E SMEHA, MAWE SUZA Deco, {ta nam daje koko{ka?

- Jaja.

- Bravo. A {ta jo{ drugo?

- Jo{ jaja.

- Dobro, a na ~emu ti spava{?

- Na krevetu.

- A {ta ti je pod glavom?

- Ruke.

- Hmm... Da probamo druk~ije. Na ~emu spava tvoj tata?

- Na mami.

- A kad ti mama nije tu?

- Na kom{inici.

- A kad nema kom{inice?

- Tad nema ni tate.

- Jaooo... Aj’mo ovako... Na ~emu spava tvoj deda?

- Na krevetu.

- I {ta stavqa pod glavu?

- Jastuk.

- Ako udarimo jastuk, {ta dobijemo?

- Pra{inu!

- A ako ga udarimo ja~e?

- Va{ke!

- A ako uzme{ no` i ise~e{ jastuk, {ta dobije{?

- Batine od dede!

- Dobro batine, {ta jo{?

- Perje.

- E-e-e, kona~no! I zna~i, {ta nam daje koko{ka?

- Pa rekao sam vam, jaja! í

45

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:44

Page 9

za marke? Jesmo. Jesmo li oti{li u podstanare? Jesmo. Nije bilo lako, ali, ko velim, da se pomu~imo malo, pod stare dane, pa da posle u`ivamo... Jesmo li, lepo, sve pare odneli kod Dafine? Jesmo. Dobar dan, dobar dan. Izvol’te pare. Fala lepo. Je l’ rekla da je stvar sto posto sigurna? Jeste. Pa, kako ovako ispade, crna drugo?!”

Po sto puta Srbin pretresa tragi~ni epilog svog briqantnog plana i prirodno zakqu~uje da nema wegove gre{ke. Sve ~isto ko suza. I opet nevoqa na nevoqu. Ni u tom logi~kom }orsokaku, Srbin ne odustaje od iskrene analize. Za{to, pa za{to? Nije to bez vraga. Zna Srbin da nevoqe ne dolaze bez veze. Kao {to zna da nije on kriv.

I onda shvati... Vi{a sila. Ne jedna. Milioni. A sve crne. I sve na wega... I zaledi se od straha.

NISU SRBI UVEK LUD NAROD Sada ve} govorimo o ~etvrtom, paklenom krugu srpskih strahova. Re~ je o strahu od crne magije! Veoma je rasprostrawen me|u Srbima. Crna magija je ta koja hara Srbijom, i pravi r{um u `ivotu wenih `iteqa. Gde ona pro|e, tu trava ne raste. Ne moraju Srbi ni da se privatavaju za zelen bor – unapred znaju {ta }e da bude. Propast. O razmerama crne magije u Srbiji, slikovito govori proporcionalan broj belih magova i zlatom okovanih vra~ara, upregnutih u pionirsku misiju da sa napa}enog srpskog tela skinu nepravedna prokletstva. Sipaju melem na srpsku ranu. Srbi, obamrli od straha, sipaju marke. Nema~ke. Ako je ne{to preteklo od prethodnih dobrotvora.

Znaju Srbi, sve se pla}a. I spas, naravno. Najboqe u markama. A debela spasiteqka, samo veze, kao da gleda direktno u du{u. Sve poga|a.

– Tebi je, du{o, mnogo te{ko, ko da ti je kamen na srcu. Je l’ tako?

– Jeste, jeste.

– Znam da jeste. Ni{ta ti, du{o moja, ne ide od ruke.

Je l’ istina?

– Jao, istina je...

– Ko da su se i nebo i zemqa, nesre}nice moja, zaverili protiv tebe. Je l’ dobro pri~am?

– Dobro, dobro, nego {ta...

– Ima{, srce moje, finansijskih problema. Je l’ ima{?

– Imam, imam...

– Mnogo se, lutko moja, sekira{. Sva si se iskidala.

Jesam li u pravu?

– Jao, jeste...

– Ni sa zdravqem nisi najboqe. To zna{?

– Znam, znam...

– Jedna crna `ena ti dolazi u ku}u. Je l’ tako?

– Pa, dolazi...Vi{e je sme|a...

– To ti ka`em, du{o, sme|a. E ta, {to se pravi da ti je prijateq, ta ti baca crnu magiju. Lopatom, du{o...

Sva si mi crna od wene magije, ko ugarak...

– Jaoooo... To mi je sestra.

– Znam da ti je sestra, ali je ne~ovek. Teraj to iz ku}e. I ni{ta nemoj da brine{. Do|i kod mene u kabinetu i ima da ti skinem svu magiju. Ko nova }e{ da bude{, du{o moja.

– Jao, hvala vam, po sto puta vam hvala...

Povremeno, dakle, Srbima po|e za rukom da na|u qutu travku za qutu ranu. Lakne im kad uvide da ima ko da se postara za wih. Da neko brine. Da ima lek. Da zna znawe. Da uvi|a problem. Onda se Srbi opuste i uhvate malo vazduha. ^im se opuste i do|u do daha, Srbi se prepuste svojoj omiqenoj disciplini – dubokoj filozofskoj introspekciji. Inventari{u}i svoje muke i svoje juna~ko no{ewe s wima, dolaze do zakqu~ka – da takvog naroda i takvih qudi, kao {to su oni, nigde nema! I, bogami, bude im lepo na du{i. Prisete se onih tu`nih [ve|ana koji zamalo {to ne pocrka{e od jed-

46

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:45

Page 10

nog iskqu~ewa struje. Prisete ih se, jadnih, pa da puknu od smeha! Jedni su Srbi, pomisle Srbi! To majka vi{e ne ra|a!

U ovom prijatnom, omamquju}em ose}awu, otkriva se, zapravo, drugo lice petog srpskog straha. To je strah da neko slu~ajno ne pomisli da su Srbi qudi kao i svi ostali. Za Srbe, to je najve}a uvreda na svetu. I strah nad strahovima. Boqe da im baci{ sodu u o~i nego da im ka`e{, ili samo pomisli{, da su kao drugi. Obi~ni.

Qudi ko qudi. Ni{ta ekskluzivno, konfekcija. Samo to ne. Ne misle Srbi, pri tom, da su boqi ili pametniji od drugih, niti tra`e da im se to govori. Ne. Srbi samo ne}e da budu spakovani u main stream. Pa da mo`e da ih razume svaka budala s pola mozga... Srbi ra~unaju da su ~ista alternativa. Andergraund. Drum and base. Recite Srbima, slobodno, da su otka~eni, da su nenormalni, da takvih ludaka na svetu nema – i dobi}ete wihovu do`ivotnu qubav. A samo im recite da se, u osnovi, ne razlikuju od drugih, makar vi mislili sve najlep{e – i slomi}ete im srce.

Zato su Srbi, kao redak melem na svoju du{u privili onu usputnu re~enicu pokojnog Jovana Ra{kovi}a – da su Srbi lud narod. Iako izgovorena u sasvim prakti~nom kontekstu, bez dalekose`nih ambicija, od Srba je bila primqena kao orden sa zlatnim vencem. Trijumf pravde i istine. Pravili su se da se, kao, qute, vrtuckali repom, ali im se srce radovalo. Lud narod, nego {ta.

Svako mo`e da se nau~i pameti, razmi{qali su Srbi ponosno, ali se lud ra|a. To se ne u~i. To je taj put kojim se re|e ide. Staviti glavu tamo gde drugi ne bi ni nogu – to je idealni srpski manifest.

Javio bi se, dodu{e, vo vremja, poneki slabiji glasi}, nedorastao istorijskom trenutku, sa pitawem: – A {to, qudi, da stavqamo glavu tamo gde se ne me}e ni noga...?

Srbi bi bi ga samo o{inuli vrelim pogledom i odrezali: – ‘Ajde, }uti tamo. [ta se ti pravi{ pametan!? ^vrsta vera u to da si lud, dakle ekskluzivan, druga~iji, unikatan, grejala je srce dok su Srbi, ludiraju}i se, pouzdano propadali. Da ne bude zabune, nisu Srbi imali iluzija u vezi sa propa{}u: bilo im je jasno {ta im se de{ava, i bilo im je te{ko zbog toga. Jedino olak{awe donosila im je lu~a ludosti. I stvarno: mnogo je lep{e kad veruje{ da propada{ zato {to si lud. A ne zato {to si glup...

Natankovani, do vrha, tim ekskluzivnim turbo-gorivom, Srbi su leteli nebu pod oblake... Dr`e}i se zubima za krilo aviona. Kao Dragoqub Aleksi}. To je idealna slika koju su Srbi `eleli da ostave za sobom. Da ih drugi vide i pamte tako: kako se zubima dr`e za avion i – lete. Kome bi to jo{ moglo pasti na pamet i za{to? Nikome i ni zbog ~ega. Samo Dragoqubu i wima. Srbi da lete, sko~awenog tela, utrnulih zuba, a ovi dole, obi~ni, da gledaju. Da gledaju, dok im se vratovi ne uko~e, i da crknu od zavisti. [to to nikada ne bi mogli ni da smisle ni da urade. Ni na pamet da im padne. A Srbi da pquckaju odozgo... Nevoqa je {to, kad pqucne{, mora{ da pusti{ krilo aviona, pa poleti{ dole, kao kamen. Pravo na ledinu.

Ni to Srbima nije bilo te{ko. Da se pqucne, pa da se padne. Nije Srbima bilo te{ko da plate. Pa su pla}ali i pla}ali. Onoj dosadnoj kelnerici koja se zove sila gravitacije i koja ne propu{ta ni jednu mu{teriju. A one najlu|e najvi{e voli. ,,Ma{i ru~icama, ma{i !” komandovao je vo|a puta, ali uzalud. Ma{u, Srbi rukama, ali ne vredi. Jedan za drugim, samo lupaju o ledinu. Prava meteorska ki{a.

A ona be{tija, prebacila pe{kir~e preko ruke, izvadila tefter i samo recituje: ,,Da naplatim, molim!”

DU[AN KOVA^EVI]

KLAUSTROFOBI^NA KOMEDIJA odlomak MILICIONER: [ta radi{ to, Savo?

SAVA : Skupqam stari hleb. Za sviwe.

MILICIONER: Dr`i{ sviwe?

SAVA: Ne dr`im, izdr`avam ih. Posle prodaje izdr`avaju one mene.

Tako, izdr`avamo se.

MILICIONER: Hm... Mala ti plata, Savo?

SAVA: Mala... Poma`em sina, k}erku, sestru, brata i majku.

MILICIONER: Puno ih je.

SAVA: Nije wih puno, moj Vule, nego je mene malo. Da me ima vi{e, bilo bi mi lak{e.

A wih hvala bogu, nikad previ{e.

.....................................................................................................

MILICIONER: Da... a ja mislio, ti si iza{’o da baci{ |ubre, pa se ba{ obradovao {to te vidim.

SAVA: Pre pola godine sam prestao da pla}am komunalno. Kad su me tu`ili, rekao sam sudiji: Ne}u da pla}am, jer ja nemam {ta da bacim... A malo~as se ne{to mislim da sam, ipak, pogre{io. Morao bi da im pla}am, ali ne zato {to ne bacam, ve} za ono {to uzimam.

A tebi je malo krivo {to vidi{ da skupqam stari hleb za sviwe?

MILICIONER: Jeste... I da zna{, ima da ti pomognem... Ima da pre|e{ da radi{ kod mene.

SAVA: Mator sam ja za tu uniformu.

MILICIONER: Ne}e{ ti meni da prekopava{ tu|e |ubre.

SAVA: Sve zavisi, moj Vule, {ta je |ubre... Jedan moj kom{ija, ina~e ba{ gospodin ~ovek, doktor, po{’o uo~i Nove godine da baci |ubre. Lift se zaglavio, a ovi {to ga odglavquju oti{li na do~ek.

Kad su ga oslobodili posle dva dana, ~ovek pojeo sve {to je poneo da baci.

MILICIONER: \ubre?

SAVA: Bilo |ubre dok nije ogladneo. Sutradan, po zaglavqivawu, po~eo da prebira po kesama: ovo jo{ mo`e da se jede, ovo nije |ubre, ovo jeste, ovo nije... Prvi dan. Drugi dan sve pojeo. Na{li ga s praznim kesama.

Jo{ se izvikali na wega: [to si po{ao da baci{ kad nije bilo za bacawe! Voza{ se liftom iz luksuza!

Morao ~ovek da im se izviwava {to je dva dana proveo u liftu i jeo |ubre.

MILICIONER: Da... svega ima.

SAVA: A jedan moj drugi kom{ija, pesnik, kad je ~uo ovo, rekao mi je: Zna{, {ta Savo, neko jede |ubre

47

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:46

Page 11

u zaglavqenom liftu, a ve}ina nas u zaglavqenoj dr`avi.

Veli, dok nam ne oslobode dr`avu, siti }emo se najesti |ubreta." .....................................................................................................

Legendarna predstava u izvo|ewu Zvezdara teatra.

Premijera-praizvo|ewe ove predstave bila je u Zvezdara Teatru, 6. novembra 1987. godine. ,,Klaustrofobi~na komedija’’ je i jugoslovenski film iz 1990. godine. Re`irao ga je Andrija \uki}, a scenario je tako|e pisao Du{an Kova~evi}.

Uloge: Danilo Bata Stojkovi} - Sava oya~ar Danilo Lazovi} - Vule milicioner Sofija Zugi} – Nina Herbet Mihailo Mi{a Janketi} – Jago{a Kraj @arko Radi} – Teja Kraj Jelisaveta Sabli} – Vesela Kraj Qubi{a Nikoli} – Leopold Vazik Vawa Janketi} – Gospodin Grabiwski Jovo Bukumirovi} Qubo Bujisi} Tomo Komatina Bogdan Te{ovi}

Kako im se navrzla na le|a, jednom, dvaput, sto puta, tako je Srbima ogadila let... Pa su, tako, batalili letewe na zube. Ateriralo se prili~no tvrdo... A be{e lepo dok je trajalo...

KARLA DEL PONTE JE NOVI CAR MURAT Primetili ste, verovatno, da se Srbi uglavnom pla{e pojava, a qudi slabo. To govori o autenti~nom juna~kom karakteru Srba. Nekih qudi se, ipak pla{e. Zanimqivo je videti – kojih. I ovaj, {esti srpski strah, ima originalnu fizionomiju. Srbi se nikada nisu preterano pla{ili onih qudi koji su imali najve}i kapacitet mogu}nosti i sredstava da im od `ivota naprave pakao. Nikakvih careva, kraqeva, sultana, dr`avnih sekretara...

Ovi podviknu, a Srbi ni pet para... O predsedniku Amerike da i ne govorim. Wega su se pla{ili ko lawskog snega. Mogao je, predsednik Amerike, da se obu~e u smrtonosno nind`a-odelo i da sko~i na sred Trga Republike, sa sve marincima, Srbi ne bi ni trepnuli. Nema straha, pa nema. A za{to? E, odgovor na to pitawe je ne{to slo`eniji.

Srpski politi~ki i li~ni `ivot je, kao {to smo ustanovili, veoma slo`en i te`ak. Ipak, Srbin, kao ~ovek {irokog spektra, sve to dr`i pod kontrolom. O svemu razmi{qa i o svemu brine. Ne samo o svojim sitnim stvarima, nego i o dr`avnim i svetskim. Svaki Srbin, bez razlike. U|e u kujnu, potpali {poret, pa na plotnu pore|a {erpe, velike i male. Ovamo unutra{wa politika, ovamo spoqna, tu nacionalno pitawe, tu vojno, ovde {erpica sa ro|enim `ivotom, tamo `ena i deca. I onda, Srbin, kako najboqe ume, uhvati da me{a, kuva, nadgleda, soli i dosoqava, sve po doma}oj recepturi. Sam je smislio, nikom je ne otkriva.

U jednom trenutku, iz one najve}e {erpe (svetske sile i me|unarodna politika) krene da kipi, pi{ti i {i{ti. Predsednik Amerike odande zaurlava, kol’ko ga glas nosi, preti, kune, `iv-nedokuvan da isko~i iz {erpe. Prosipa se sve po plotni, gori, ku}a puna dima. Srbin, priseban, hvata {erpu golim rukama – i prsti mu gore. Onaj iz {erpe – ni za jotu da popusti. Vidi Srbin da stvar ne}e i}i lako. Ne mo`e{ urazumiti predsednika Amerike, tvrdoglav ko mazga... Bori se Srbin, kao lav – ovaj ko gluvo ku~e. Okolo gori sve vi{e, prst pred okom se ne vidi. Srbin – dr`` za jednu {erpu, dr`` za

48

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:46

Page 12

drugu. I one plamte. Srbin, na pravdi boga, sav znojav i nagaravqen. Da li se pla{i? Ne. On nema vremena da se pla{i! Gleda onog silnika koji se sav raspalio u nameri da ga upropasti, gleda tu`ne izgorele {erpe, ~udu se ~udi, i uzima tajni srpski lek za kriti~ne situacije, zapisan u re~ima: ,,More, jednom se `ivi. Kud ode june, nek ide i u`e...”

Pali cigaru i, opu{ten, posmatra globalno bezumqe.

Osmu|en, ali oslobo|en straha. Vrti glavom, u neverici: ,,[ta ovo bi s ludacima, majko bo`ija?”

Strah mu se uvla~i u kosti, tek kad se, u neko doba, priseti da mu je registracija kola istekla i da }e morati do MUP-a. Tu ga ~ekaju one od kojih bi i ruski car i predsednik Amerike imali {ta da nau~e. I Murat i Ferdinand.

I Klinton i Karla del Ponte. Tu ga ~eka Fredi Kruger u `enskom obli~ju. Umno`en u vi{e izdawa. Osobe kojih se Srbin pla{i najvi{e na svetu su: a) {alterske slu`benice u MUP-u (registracija, li~ne karte, paso{i) b) medicinske sestre u Domu zdravqa v) bankarske slu`benice ({alter – teku}i ra~uni) Tako dolazimo do zanimqivog saznawa da se Srbi najvi{e (tojest, jedino) pla{e: 1. Srba (jer re~ je iskqu~ivo o pripadnicama doma}e populacije) 2. Prominentnih osoba `enskog pola ({ta }ete, kad su wima prepu{tena strate{ka {alterska mesta).

Odnos izme|u Srba i ovih ~uvarki reda i poretka je strogo definisan, nepromenqiv i ima odlike ritualnog.

Od Srbina se, pred {alterom, o~ekuje slede}e: 1. Da strpqivo ~eka. Najstro`ije je zabraweno da pita za{to ~eka i dokle }e. Nikada ne sme postaviti neko od pitawa: – za{to slu`benica MUP-a telefonira kumi (,,Pri~aj slobodno, nisam u poslu!”) dok on pred {alterom cepti od straha da je nekim slu~ajnim, o{trijim pogledom, ne iznervira; – za{to sestra u Domu zdravqa prepri~ava drugarici prethodnih {est epizoda ,,Strasti i ~e`we” dok on pada u penicilinski {ok?

– za{to primopredaja blagajne u banci, izme|u prve i druge smene, traje du`e od primopredaje dr`avnog trezora u Americi, posle izbora?

To Srbin, niti sme, niti mu pada na pamet da ne{to pita. Wegovo je da }uti, i on to po{tuje.

2. Kad mu se pru`i prilika da progovori, obavezan je da bude qubazan, nasmejan, skru{en i koncizan. Uz to, jo{ i samokriti~an i kooperativan: – Ma, nije mi te{ko da uzmem i potvrdu o pla}enom grobnom mestu... Nego nisam znao da i to treba za registraciju kola.... Sad }u ja...

– [ta sam uradio? Napravio u{i na priznanici? Jao, kad ~ovek omatori i odrtavi treba ga odmah ubiti! Ma na sebe mislim, gospo|o, na koga bih? Gde na vas, daleko bilo...

– Samo jedan ~ek bih molio... Da, da, znam da sam u minusu... Ma razumem ja vas, normalno, {ta bi bilo od dr`ave kad bi svi tako... Fala bogu, reda mora da bude...

Samo jedan, ako mo`e...Samo ovaj put... Ma ne zameram, znam ja {ta je finansijska kontrola... Taman posla vas da jure... Nema problema, da do|em sutra?

3. Kreativno ulizivawe mo`e dati solidne rezultate.

Ne uvek i ne obavezno. Ipak, vredi poku{ati. [to Srbi, kao izraziti kreativci, redovno ~ine: – Jao, gospo|ice, {to vam je divna bluzica! [to je leglo to krzno na ~ipku, nemate pojma... Evo, evo, tu mi je potvrda o dr`avqanstvu... Divno vam stoji, nekako vas otvara u struku... Na buvqaku? ... Ne mogu da verujem...

Ja sam mislila u nekom butiku... Izvolte kr{tenicu...

Ali, da vam ka`em, gospo|ice, to treba i umeti nosi-

ti... Ne ume to svako... Ne, nemam formular.... Nisam znala... Dobro, sutra, nema veze...

– Ja se vama divim kako imate `ivce sa ovim nenormalnim narodom. Izdra se na vas ona budala iza mene, kao da ga `ivog deru... Ludak, nego {ta je... Mnogo ima poreme}enog sveta, verujte mi... Ko da ste mu vi krivi {to mora da ~eka... ^ekam i ja od pola sedam, pa {ta... ‘de `urim... Pa normalno da morate da doru~kujete... I vi imate du{u...

– Evo, malo da se po~astite sa koleginicama... Stigla penzija... Ma {ta, nije trebalo... Znam ja za red... Ne radi stawe? Ne, mari... [to bi mi bilo te{ko da do|em za dva sata...? Tu sam, blizu, ni pola sata autobusom... ‘ajd, u zdravqe...

Za{to se Srbi pla{e ovih `ena? Pobogu, zar i to treba obja{wavati? Pla{e ih se zato {to su stra{ne. Zato {to su tako stra{ne...

ZA SRBE JE NENORMALNO SVE [TO JE ZA DRUGE NORMALNO Retki su mu{karci kojih se Srbi pla{e. Ipak, ima i takvih. Opet, me|u Srbima. Sa~iwavaju ubedqivo mawinski deo populacije, i tim su stra{niji. Isteruju ove, ve}inske Srbe iz pameti i uteruju im strah u kosti. To su, takozvani, fini qudi. Fini qudi su u stawu da normalne Srbe, svojim delawem, dovedu do ludila. Od straha, normalno. Prosto ih raspame}uju svojim nenormalnim pona{awem. Ni{ta {to Srbi od wih, u odre|enim situacijama, o~ekuju, ovi ne rade. Nego, sve suprotno. Time potpuno parali{u Srbe. A gubitak kontrole nad situacijom je ne{to ~ega se Srbi, navikli da dr`e sve konce u rukama, najvi{e pla{e.

Imamo dva primera. Primer A: normalno pona{awe.

Primer B: nenormalno. Zastr{uju}e.

Primer A: Gu`va u rano popodne. Srbin se o{tro probija i, odjednom, neko ga zaka~i ramenom. Slu~ajno, ali otkud to Srbin zna. A i da zna, je l’ treba da trpi da ga ~epi kako ko stigne? Srbinu padne mrak na o~i i on vrisne: – Kud si navro, vole? Je l’ na pojilo, sunce li ti seqa~ko?

Kako to izgovori, Srbin zastane o~ekuju}i da mu ovaj uzvrati dogovorenom lozinkom. Pre}utno i tradicionalno dogovorenom. Preno{enom, s kolena na koleno. Naj~e{}e je i do~eka. Javka sti`e, brzinom svetlosti: – Sad }e vo da ti poka`e, magar~e bezobrazni! Do|i da ti poka`em gde sam krenuo, majku li ti j....?

Srbin mu onda, s olak{awem, (jer vidi da ima posla s normalnim ~ovekom), uzvrati, pa ovaj wemu, i tako redom.

Potraje to neko vreme, onako rutinski, s razumevawem, pa se tako i zavr{i. Odigraju lepo svoj ro|a~ki ples, i svako ode na svoju stranu. Nema gre{ke.

Primer B: [ta se de{ava kad se Srbin, u gu`vi, o~e{e o finog ~oveka? Nastaje drama sa nesagledivim posledicama. Srbin, normalno, krene sa svojom uvodnom replikom. ^isti srpski haiku: – Kuda vole ...?

Onaj fini ga, na najboqem mestu, prese~e: – Izvinite, gospodine, molim vas!

Boqe da mu je so sipao na ranu! Sve je Srbin o~ekivao, samo to ne. Ukopa se, kao da ga je udarilo 220 volti. Poku{ava da se pribere: – Je l’ ti to mene zajebava{?

A onaj, samo sipa uqe na vatru: – Oprostite, molim vas, zaista nije bilo namerno!

Vidi Srbin da ima posla s opasnim ludakom. Nit’ se vodi, nit se tera. Ni{ta ko ~ovek da mu odgovori, samo – izvinite, pa izvinite. Lepo ga izaziva da poludi... Poku{a Srbin jo{ jednom da ga uvede u normalu: – A kako bi bilo da ti ja do|em, pa da ti slu~ajno zavrnem tu pedersku {iju, majmune!

49

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:46

Page 13

Fini ~ovek, onim mirnim glasom za raspame}ivawe normalnog naroda, samo veze goblen sa Srbinovim `ivcima: – Smirite se, gospodine. Nemojte da se vre|amo. Svi smo nervozni, gu`va je...

Srbin, duboko uvre|en, pose`e za finalnim argumentom: – E , sad }u da te polomim! Ti }e{ meni du{u da jede{...!

Taman Srbin zamlatara rukama, kad ga stra{na misao prese~e u pola pokreta. Ludak }uti i gleda kroz prozor.

Ne odgovara! ,,Jao”, pomisli Srbin, ,,mo`da ima pi{toq! Samo ~eka da me izre{eta, ni krivog ni du`nog. Mami me, |ubre.

Kud se, i ja, ka~im s ludacima!”

Tu`an i skrhan, izvla~i se iz gu`ve. Sa sigurne razdaqine, opsuje jo{ jednom zlikovca. Reda radi. Bez voqe i bez strasti. ,,Eee, Srbijo”, pomisli, ,,kukala ti majka. Normalnog ~oveka, sve}om da tra`i{... Sve go manijak...”

A onda je Bog pogledao Srbe. Ba{ nekako u ono vreme, kad su Srbi re{ili da batale aeromitinge sa zubima.

Znate ve}: Srbi lete, CNN prenosi akrobacije za debele pare, a babe po belom svetu gledaju i u`ivaju. Kokice u krilo, pivo, pa zevaj! Red Homera, red lete}ih Srba. ,,E, ne}e vi{e mo}i”, reko{e Srbi, privijaju}i obloge na bolna mesta. Tako su Srbi, istorijskog 5. oktobra, odlu~ili da se vrate zemnom `ivotu.

Novi Srbi, pripravqeni za remont, re{ili su se, za tili ~as, ogromnog broja starih strahova. Kako do{li, tako i oti{li. A onda se pojavio jedan novi. Veliki strah, ali konstruktivan. Da neko, slu~ajno ne uradi ne{to, a da ih nije pitao. Lepo su Srbi izvadili blok~e, podvukli crtu i sve~ano izjavili: dosad se mo`da, }utalo i trpelo, ali nema vi{e. Narod ima da se pita, a naro~ito, radni~ka klasa. Jer, kako se, u Srbina, probudio Zapad, tako je zarudeo i Istok. A drug Tito, sa oblaka, o~inski {apu}e: –Ne dajte se, drugovi, se}ate li se kako je bilo...!?

Srbi, ganuti i razne`eni, odgovaraju: – Se}amo se, kako se ne bi se}ali...!”

Sede Srbi, okupani, presvu~eni, o~e{qani, sede i ~ekaju da – da ~ika bonu. Da neko iza|e i pita, lepo, qudski: – Treba li, narode moj, para?

Lepo bi mu i odgovorili: – Treba. Sipaj!

A ovi, ni{ta. Onaj mali, pritego {tampariju u Top~ideru, onaj drugi, `utokqunac, stis’o kesu. A \in|i}, par~e leda umesto srca. Samo ponavqa ko papagaj: – Da zaradimo, da zaradimo.

Srbi sko~e na noge lagane. Koji strah, koji bakra~i.

Kad su onoga slistili (posle samo 13 godina), od ovoga }e da drhte! Prvo u {trajk, a onda u lice. Odbruse mu: – Da zaradimo, da zaradimo! To smo, bato, znali i bez tebe. Je l’ mo`e{ ti ne{to boqe da smisli{, doktore i filozofe?!

Nek’ se quti kol’ko ho}e, boli ih uvo. [to da mu ne ka`u. Dosta je bilo.

On, me|utim, ni da trepne. U o~i ih gleda i ka`e: – Ne mogu.

Oni, u{ima da ne veruju: – Pa, jesmo li se za to borili!?

Ovaj ni{ta konkretno ne odgovara. [ta bi? Mrsi opet :da se radi, da se zaradi...

Srbima, te{ka guka pada na prazan `eludac, a strah se uvla~i u srce: ,,Jao, majko mila, nije vaqda dotle do{lo...?” í (2001. godine) Tekst: globalna mre`a internet

50

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:47

Page 14

Glava 1.

Solomunova PJESMA NAD PJESMAMA

Jerusalim – kraq Solomon

PESMA NAD PESMAMA Glava 4.

Lijepa ti si, draga moja, lijepa ti si, o~i su ti kao u golubice izme|u kitica tvojih: kosa ti je kao stado koza koje se vide na gori Galadu...

PESMA NAD PESMAMA pripada hagiografskom delu Starog zaveta i mnogi je smatraju najlep{im qubavnim stihovima u svetskoj kwi`evnosti. Weno autorstvo pripisuje se mudrom jevrejskom caru Solomonu koji je `iveo u desetom veku pre na{e ere.

Me|utim, polemika o poreklu ove poezije i wenom pravom autoru, kao i tuma~ewa wenih alegorijskih pretpostavki traju do na{ih dana.

Na latinskom jeziku nazvana CANTICUM CANTICORUM, PESMA NAD PESMAMA se obi~no ~ita subotom uo~i prole}nog praznika Pesah (Pasha) u sinagogi ili u drugim sve~anim prilikama i predstavqa jednu od pet megila (svitaka) koje se nalaze u hagiografskom delu Biblije.

Prema lingvisti~koj osnovi smatra se da je ova kwiga pisana hebrejskim jezikom, kakav se govorio u Galilu, sa primesama aramejskog, ali i persijskog jezika, pa filolozi zakqu~uju da je zabele`ena u kasnom persijskom ili ranom gr~kom periodu.

PESMA NAD PESMAMA sadr`i 117 stihova, svrstanih u osam poglavqa - strofa. Glavnu okosnicu rabinskih rasprava ~inio je sekularni sadr`aj ovih stihova koji nisu li{eni ni erotskog naboja. Osnovno pitawe bilo je – mo`e li se poezija ovakvog stila uvrstiti u biblijski kanon?

Prema zna~ajnom rabinskom i talmudskom komentatoru iz severne Francuske Ra{iju (11. vek), autor PESME, car Solomon, bio je nadahnut svetim Duhom dok je pisao o Izraelu koji predstavqa personifikaciju voqene dragane, a Bog je onaj koji ju je odabrao i svoju qubav joj namenio.

Stoga, u PESMI NAD PESMAMA nije re~ o zanosu dvoje mladih i zaqubqenih, o ~e`wi za susretom i dodirom, ve} o isku{ewima izabranog naroda koji luta dijasporom i koga }e Gospod vratiti domovini. Za svaki stih ponaosob rabinski komentatori daju tuma~ewa, {to je poslu`ilo kao opravdawe sastavqa~ima Starog zaveta da unesu qubavnu poeziju me|u kanonske kwige.

Car Solomon je, prema legendi, PESMU NAD PESMAMA napisao u mladosti, oko 3.000 alegorijskih pri~a u zrelom dobu, a Svete kwige – Eklesiastes – u starosti.

Car Solomon se smatra i jednim od deset autora psalama, a pripisuje mu se da je razumevao i jezik ptica i `ivotiwa.

Mada je \ura Dani~i} (1825 + 1882.) preveo Stari zavet sa nema~kog i ruskog jezika, koji su, pak, bili prevodi sa gr~kog, dakle na{a – srpska verzija je ~etvrta, ta~nost i lepota originala, sem u detaqima, nisu izgubqene.

2. Da me ho}e poqubiti poqupcem usta svojih! Jer je tvoja qubav boqa od vina.

3. Mirisom su tvoja uqa prekrasna; ime ti je uqe razlito; zato te qube djevojke.

4. Vuci me, za tobom }emo tr~ati; uvede me car u lo`nicu svoju; radova}emo se i veseli}emo se tobom, spomiwa}emo qubav tvoju vi{e nego vino; pravi qube te.

5. Crna sam, ali lijepa, k}eri Jerusalimske, kao {atori Kidarski, kao zavjesi Solomunovi.

Kako je za na{eg ~itaoca hebrejski jezik stran i veoma ga malo qudi zna, poku{a}emo da u nekoliko stihova prve glave bar pribli`no transkripcijom omogu}imo da se pro~ita i do~ara zvuk PESME NAD PESMAMA. Hebrejski jezik ~ita se, kao i ostali semitski jezici, sa leva na desno. To je konsonantno pismo, ali se vokali koji se iznad i ispod slova pi{u u obliku ta~kica i crtica, stavqaju u svete kwige i poeziju, dok se, recimo, proza i novine pi{u samo suglasnicima.

U hebrejskoj azbuci nema velikih slova. Ili malih.

[IR HA[IRIM {ir ha{irim a{er le{lomo: ji{akeni mine{ikot pihu kitovim dodejha mijajin: 3. lerejah {emanejha tovim {emen turak {meha al-ken alamot ohevuha; 4. ma{heni aharejha naruca havidni hameleh hadarav nagila vnismeha bah nazkira dodejha mijajin maj{arim ohevuha; 5. {hora ani venava bnot jeru{alajm kedhalej kedar kiriot {lomo í Ana [omlo

23 STVARI KOJE NISMO ZNALI

O PIVU

Da li znate kako je izgledala najstarija reklama za pivo, gde se nalazi najstarija pivara, ko su najve}e pivopije kao i za{to je pivo dobro za na{e zdravqe?

1. ,,Pivo je dokaz da nas Bog voli”, izjavio je Bend`amin Frenklin.

2. Zitologija je nauka o pivu i proizvodwi piva, ukqu~uju}i i ulogu koju pojedini sastojci imaju u proizvodwi.

3. Najstariji pisani zapis o proizvodwi piva star je oko 5.000 godina, a napisan je na kamenoj plo~i u obliku pesme.

51

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:47

Page 15

4. Najstarija reklama za pivo ima velike sli~nosti s dana{wim. Iako je nastala 4000 godina pre nove ere, prikazuje `enu velikih grudi koja dr`i dva pehara i tvrdi: ,,Pijte Ebla pivo – pivo sa srcem lava”.

5. Prvi profesionalni pivari bile su – `ene.

6. Devoj~ice od 8 do 10 godina kod starih Inka `vakale su kukuruz i pquvale ga u velike kotlove pune tople vode, gde bi posle nekoliko nedeqa nastalo pivo.

7. Proizvodwa piva je nekada smatrana izuzetno va`nim i ~asnim zanimawem za `ene, a u Peruu, samo su najlep{e i najuticajnije `ene mogle biti izabrane za taj posao.

8. U anti~kom Egiptu postojao je zakon koji je mu{karcima branio prozivodwu i prodaju piva.

9. Isto tako, vavilonske `ene mogle su da budu utopqene ako bi poslu`ile lo{e pivo.

10. U 19. veku dojiqe su morale dnevno da popiju bar sedam krigli piva jer se smatralo dobrim za mleko.

11. Prvi pijani voza~ zabele`en je jo{ u staroegipatskoj mitologiji. Legenda govori o ko~ija{u koji je pijan pregazio slu{kiwu bogiwe Hator pa je nakon toga bio prikovan za vrata pivare gde se opio. Wegovo telo je tamo ostavqeno dok ga nisu dovr{ili le{inari.

12. Kada su britanski pivari odlu~ili da prodaju pivo Indijcima, otkrili su da se isto kvarilo tokom puta.

Tako su dodavali alkohol koji poma`e o~uvawu i nastalo je posebno indijsko svetlo pivo.

13. Najstarija pivara je ,,BaÚerische Staatsbraueire Ýeihenstephan” blizu Minhena, osnovana 1040. godine.

14. Prve limenke proizvedene su 1935. godine a izra|ivale su ih pivare kao ,,pivo za poneti”.

15. Najvi{e piva po stanovniku popije se u ^e{koj, a zatim u Kini i SAD. 16. Postoji vi{e od 400 vrsta piva, a najvi{e registrovanih marki ima Belgija.

52

1.7.2014

18:48

Page 16

17. Najskupqe pivo je ,,Vielle Bon Secours”. Boca ko{ta oko 1000 dolara a prodaje se samo u Birdromeu u Londonu.

18. Studija objavqena u ~asopisu ,,NeÞ England Journal of Medicine” otkriva da umerene koli~ine piva podi`u dobar (HDL) holesterol, sni`avaju rizik od sr~anih bolesti i poboq{avaju funkcionisawe mozga.

19. Pivo sadr`i sve minerale koji su nam potrebni za pre`ivqavawe. U sredwem veku ~ak su i deca pila pivo kako bi pre`ivela glad.

20. Pivo {titi kosti i poboq{ava apsorpciju kalcijuma.

21. Isto tako, svaka fla{a piva smawuje mogu}nost nastanka bubre`nog kamenca za ~etrdeset odsto.

22. Biqka hmeq koja se nalazi u pivu je iz iste porodice kao i marihuana.

23. Cenosillicaphobia (kenosilikafobija) je strah od prazne pivske ~a{e í

Milorad Pavi} PREDEO SLIKAN ^AJEM (Prosveta, Beograd, 1989. godine)

[ALA O FJODORU ALEKSEJEVI^U RAZINU odlomak

P

lakao je u snu za svojim sinom kojeg nikada nije video, iako ga je imao. O~igledno, jo{ uvek snovi i suze dolazili su iz wegovog biv{eg `ivota, kasnili su. A potom je ustao i hteo da se lati lopate.

Ali tog jutra nisu mu je dali. Zadr`ali su ga u baraci. Do{ao je da ga vidi jedan mlad ~ovek. Krajevi obrva i brkova pa`qivo su mu bili zavu~eni pod {al kojim je uvijao glavu. Wegov pogled pade po licu Fjodora Aleksejevi~a kao pra{ina, mladi} skide jednoprstu rukavicu i u ruci mu se pojavi upaqena cigareta. Stavio je cigaretu u usta, izvadio no` o{tren za levaka i komad slanine, odsekao levom rukom par~e, pru`io ga Fjodoru Aleksejevi~u i odmah pre{ao na stvar.

Ugled najboqeg radnika koji u`iva Aleksej Fjodorovi~ (tako se Razin prijavio u svom novom mestu i tako su ga zvali) obavezuje sve, pa i samog Alekseja Fjodorovi~a. Treba zato da u|e u komunisti~ku partiju. I to neodlo`no. To bi imalo veoma dobar odjek i izvan mesta, {ire gledano...

Razin se sledio kada je ~uo ovaj predlog i mozak mu je po~eo raditi brzo, ali on ~u kako se u prozor zaka{qa vetar, pa odustav{i od razmi{qawa re~e: - Ali, dragi dru`e, pa ja sam nepismen, kako mogu biti takav u partiji?

- Ni{ta zato, Alekseju Fjodorovi~u, ni{ta. Imamo mi jo{ takvih kao {to si ti. Natalija Filipovna Skargina wima lepo slovca pokazuje, te~aj za nepismene vodi i vas }emo tamo sa ostalim bezgramotnima, pa kad izu~ite, po~e}ete i na sastanke dolaziti, a dotle jedno mesec dana ne}emo te uznemiravati.

I tako Fjodor Aleksejevi~ ode Nataliji Filipovnoj. Na{ao se u lepoj drvenoj zgradi, u hodniku zatekao gomilu lopata i 24 para ~izama. Izuo se i sam i u{ao u neverovatno nisku odaju punu skamija. U wima su sedela 24 polaznika kursa Natalije Filipovne, pu{ili su se onako mokri, grizli krajeve olovaka i pisali po diktatu same Skargine slovo i: kosa tanka, uspravna debela...

Pe} je pocupkivala u uglu i prosipala vodu pristavqenu za ~aj, Natalija Filipovna je sedela iza stola i obratila se radosno novodo{av{em, koji je grbinom odirao tavanicu: - Pogiwe{, pogiwe{ glavicu! Tako i treba pred nastavnicom. Zato se odvajkada niska, {to ni`a tavanica udara, da se ne ko~operite. I posadila je Fjodora Aleksejevi~a, ponudila ga ~ajem, pri ~emu se videlo da je Natalija Filipovna Skargina u stvari stajala iza svog ugla i da je takvoga rasta da izgleda kad sedi kao da stoji. Potom se okrenula tabli, iz uha izvukla komadi} krede i po~ela ~as matematike.

- Jedan plus jedan – pisala je i naglas sricala Natalija Filipovna – jedan plus jedan jesu dva! I to i u ponedeqak i u utornik, upamtite. I ju~e su bili i bi}e vo vjek i vjekov dva i samo dva.

U sobi je bilo toplo, pe} je po~ela da {eta ko pu{tena s lanca, svi su sricali: jedan plus jedan jesu dva, Fjodor Aleksejevi~ i sam je uzeo plajvaz

da pribele`i ono sa table i tada ne izdr`a. On tek sada shvati da se, otkad je uzeo lopatu da ~isti sneg, ne znoji vi{e i da sve to neisce|eno mora nekud da iz wega napoqe. I prvi put za sve ove godine ne izdr`a. Ustao je odlu~no, odmah udario glavom o tavanicu, izi{ao na tablu, obratio se svojim pre|a{wim samouverenim glasom Nataliji Filipovnoj koja je nemo gledala u wega i rekao na zaprepa{}ewe svih prisutnih: - To je matematika 19. stole}a, draga Natalija Filipovna. Dozvolite da to primetim. Dana{wa, moderna matematika druga~ije gleda na stvari.

Ona zna da jedan i jedan ne moraju uvek biti dva. Dajte mi tu kredu za ~asak, pa }u vam odmah dokazati.

I Fjodor Aleksejevi~ je po~eo uro|enom brzinom ispisivati po tabli brojeve. Jedna~ina za jedna~inom se re|ala, u prostoriji je vladao tajac, profesor je prvi put posle toliko godina ponovo radio svoj posao, dodu{e onako pognut nije imao najboqi pregled brojki, kreda je ~udno nekako {kripala i odjednom rezultat je ispao sasvim protiv o~ekivawa Fjodora Aleksejevi~a opet 1+1=2.

- Trenutak! – uzviknuo je Fjodor Aleksejevi~ – ne{to nije u redu, samo trenutak, odmah }emo videti gde je gre{ka – a po glavi mu se motala besmislica: Sve izgubqene partije karata ~ine celinu!

I od we nije mogao da ra~una. Misli su grmele u wemu i grmqavina misli zaglu{ivala je sve ostalo. Ali, wegova besprimerna ume{nost i{la mu je naruku, on je odmah znao gde }e na}i oma{ku i poleteo kredom po redovima ispisanih brojeva, sa kojih se ve} krunio beli prah.

I u tom ~asu ceo razred, wih dvadeset ~etvorica, svi sem Natalije Filipovne Skargine, po~eli su uglas da mu {apu}u re{ewe: - Plankova konstanta! Plankova konstanta!* *1900. godine svetlost dana ugledala je kvantna teorija Nema~ki fizi~ar Maks Plank (MaØ Karl Ernst LudÞig Planck, (23. april 1858 – 4. oktobar 1947. godine) objavio je, 14. decembra 1900. godine ,,kvantnu teoriju”, po kojoj energija radijacije poti~e iz nevidqivih deli}a, ,,kvanta” i nije kontinuirana, kako se ranije mislilo.

Na osnovu istra`ivawa fenomena zra~ewa crnog tela Plank je zakqu~io da se svetlosna energija isporu~uje u paketima, tj. ,,kvantima”. Takoðe je matemati~ki izra~unao emitovanu energiju kao direktan proizvod frekvencije i odreðene konstante. Ova konstanta je nazvana Plankova konstanta, ozna~ena je sa h i u fizici se koristi za opisivawe veli~ine kvanta. Meðutim, Plankova teorija nije odmah prihva}ena. Do tada se verovalo da je energija kontinualna, pa je wegova teorija izgledala pomalo neverovatno.

Ipak kada je Ajnštajn dao objašwewe fotoelektri~nog efekta 1905. godine, primewuju}i Plankovu teoriju, a zatim i Nils Bor objasnio atomsku strukturu 1913. godine, koriste}i ovu teoriju, Plankova teorija je postala razumqivija i prihvatqiva. Plank je ubrzo prihva}en kao jedan od najboqih nema~kih fizi~ara i dobio je Nobelovu nagradu za fiziku 1918. godine.

Proporcionalnost konstante povezane sa energijom koju nosi foton do svoje frekvencije.

Plankova konstanta ima vrednost

h Divna Miloševi}

AKTIVNOSTI

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

BEOGRAD I NA SAMOM KRAJU ROTARI GODINE PO^IWE ,,LETWA [EMA’’

Ovo je bio posledwi redovni sastanak Rotari kluba Beograd u ovoj Rotarijanskoj godini, a pre po~etka uobi~ajene ,,letwe {eme”.

Sastanak je odr`an u ~etvrtak, 26. juna u prostorijama Kluba u ul. Kursulinoj br.14 odnosno, u kancelariji advokata i na{eg ~arter predsednika i Guvernera Dragana Brajera. Okupqawe ~lanova po~elo je od 20,00h.

53

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:48

Page 17

Prisutni su bili pored doma}ina Vesne i Dragana i predsednik ^eda Petriwac, budu}i predsednik Hayi Du{an Glu{ac, sekretar Mi{ko Trpkovi}, izvr{ni sekretar Nikola Mandi}, rizni~ar Du{an Joksimovi}, nominovani predsednik za 2015 – 2016 godinu, Trivko Ti}a Savi}, kao i dva mlada prijateqa iz Rotarakt kluba Beograd Centar, Sa{a Grujovi} i Vuk Vojinovi} koji su nas pozvali da u nedequ, 29. juna prisustvujemo Bake DaÚ (Dan kola~a) u ,,Irskom pabu’’ gde uz pozivnicu koja je ko{tala 500 dinara (pomo} za poplavqene) se dobijaju doma}i slatki{i, kola~i koje }e zgotoviti devojke, majke, `ene na{ih mladih prijateqa u Rotaraktu. Naravno, kola~i se probaju uz pi}e i pop i rok svirku, od 14 do 20 ~asova.

Na{ Klub je odmah preuzeo nekoliko pozivnica.

Sastanak je bio posve}en neobaveznim konsultacijama oko definisawa sadr`aja na{ih sastanaka tokom ,,letwe {eme” kao i temama zna~ajnim za budu}i rad Rotari kluba Beograd, a prisutni ~lanovi dali su svoje predloge. Tako|e, razgovaralo se i o tome {ta bi se moglo preduzeti na poboq{awu rada Kluba pa su prisutni novi – stari ~lanovi UO izneli svoje predloge.

54

Rot 38-39:Rot 38-39.qxd

1.7.2014

18:50

Page 18

Dru`ewe je proteklo u prijatnoj atmosferi, uz i}e (izdvajamo poznatu Vesninu gibanicu) i pi}e, jer izvesno je da su doma}ini Vesna i Dragan Brajer sjajni doma}ini, kao uvek do sada! í

PRIMOPREDAJA U ROTARI KLUBU BEOGRAD JUNA 2014.

^ESTITKE I @EQE Dragi Dušane, Uz ~estitke za preuzetu du`nost pozdravqam te i `elim ti svako dobro.

Sr|an Janev Sekretar D 2483 za 2014 / 2015 Dragi Dušane, moje ~estitke na inauguraciji na mesto predsednika Rotari kluba Beograd pozdrav Petar Vugdragovi} Dragi moj, ba{ lepo ti stoji onaj lanac! @elim da ga sa lako}om nosi{ u narednoj rotarijanskoj godini.

C M O K! Mirjana Milivojevi} Dragi Hayi, ^estitam, divno mi izgleda{ na slikama. Lepa sve~anost i `elim ti inspirisanu, kreativnu i punu zadovoqstva rotari godinu.

Vesna Davidovi}, Italija

Nema{ pojma koliko sam se obradovala i koliko sam ponosna na tebe!

Dora Zorica Kqaji} El Presidente ~estitke! @ivi bili Maja Dabi} i Nikola ^olovi} Dragi Du{ane, ~estitamo ro|endan, dobro zdravqe i uspe{no predsednikovawe:) Srda~no Jasminka i Vlada DRAGI MOJ PRIJATEQU, @ELIM TI OD SRCA SVE NAJBOQE U VO\EWU ROTARI KLUBA.

SIGURAN SAM DA ]E[ DATI VELIKI DOPRINOS IAKO JE OVO TE[KA GODINA, ALI SA KULTUROM SE @IVI LAK[E TAKO DA VERUJEM DA ]E[ USMERITI NEKE AKCIJE U TOM PRAVCU. ^UJEMO SE I SA PONOSOM NA SVOG DRUGA, PRIJATEQA ^OVEKA, KOLEGE I ROTARIJANCA. POZDRAV OD TVOG PRIJATEQA DU[ANA JOVANOVI]A, RIMINI, ITALIJA FACEBOOK DRAGI PRIJATELJU, BRATE U ROTARÙ, ZELIM TI SRECNU, USPESNU I KREATIVNU GODINU. KAO PREDSEDNIK KLUBA SIGURNO CES DATI VELIKI DOPRINOS NA POLJU KULTURE I UCVRSCIVANJU ROTARIJANSKOG PRIJATELJSTVA. POZNAJEM TE CEO ZIVOT, JOS KAO DECACI IZ LIKOVNE SEKCIJE KOD SANE I LELE U KNEZ MIHAILOVOJ ULICI I ZNAM DA KAO COVEK PRIJATELJ I DRUG ZASLUZUJES OVO POCASNO MESTO. S R E C N O! Tvoj u RotarÚ Dusan Jovanovic, RC RICCONE CATTOLICA, D 2070, Rimini, Emilia – Romagna, ItalÚ

Dragi Hadzi Dusane, nijedna primopredaja predsednistva RK nije me tako prijatno obradovala kao ova tvoja. Steta sto RK ima tu „komicnu” odredbu da se dobri i plemeniti ljudi kao ti menjaju na godinu dana. Ja sam za tebe, jednom predsednik uvek predsednik. Kad je mogao jedan bravar da to bude 20 milionima ljudi, zasto ne bi i ti mogao. Izgledas vrlo dostojanstveno i „skrojen” za predsednika. Koja je to dama koju si tako nezno zagrlio?

Cestitam ti na novoj duznosti i mnogo, mnogo te pozdravlja Dr Pešic C. Milan, Rotarijanac iz Bad Harzburga u Nemackoj

55

Rot 56-58:Rot 56-58.qxd

1.7.2014

18:54

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

SREBRNO JEZERO

brojnih vrsti ptica. Sedamnaest kilometara uzvodno je stari grad Ram, dok se 18 kilometara nizvodno nalazi tvr|ava Goluba~ki grad, tako da turisti lako mogu da vide i ova dva zna~ajna istorijska spomenika. Po Srebrnom jezeru je zabrawena vo`wa motornih ~amaca, tako da apsolutnu ti{inu ove mirne dunavske luke mo`da ponekad poremetisamo neki drekavac koji `ivi na obalama svih jezera, pa i Srebrnog. Svakako je poznata da je kolevka svakojakih mitskih bi}a kod nas isto~na Srbija, naro~ito delovi oko Dunava í

PRIBOJSKA BAWA elika evropska plava reka ~ini razne vragolije od [varcvalda do Crnog mora i mo}no sebi kr~i put V kroz najtvr|e planine. Vodena grdosija, znana kao Dunav, posebno je raspolo`ena za igrariju kada u|e u na{u zemqu i iza|e iz Panonske nizije. Posle blagog skretawa kod Rama, deo svojih talasa razlila je u krivudavi rukavac i sakrila ih me|u plodne wive Stiga, od sela Zatowe do Velikog Gradi{ta. U tom rukavcu je vekovima ~uvala rezervnu snagu za udar u litice Karpata i Homoqa, na ulazu u jednu od velikih svetskih klisura. Ali, qudi su

anastir u nasequ PribojM ska Bawa posve}en

re{ili da pregrade rukavac na obe strane i iskoriste prirodne blagodeti za u`ivawe i odmor. Dunav se zbog toga mnogo ne quti jer mu je sporedni tok sada potpuno za{ti}en, a ponekad, u smiraj osun~anog dana, zastane da pogleda odraz beli~astih topola na povr{ini zaspale vode, koja tada izgleda kao topioni~arski kalup prepun plemenitog metala, pa otuda i dobi ime - Srebrno jezero. Zahvaquju}i ure|enim pe{~anim pla`ama, hotelu i kampu pored jezera, postalo je jedno od najpose}enijih i najpoznatijih izleti{ta u zemqi. Srebrno jezero ima povr{inu 280 hektara, duga~ko je 14 kilometra, {iroko oko 300 metara. Prose~na dubina je izme|u osam i devet metara, pa je idealno za kupawe i ribolov. U bistroj vodi lovi se {aran, amur, som, {tuka, smu| i bela riba, a me{tani s ponosom pri~aju da je ovde uhva}en {aran od 44 kilograma i da je zbog svoje te`ine u{ao u Ginisovu kwigu rekorda. Srebrno jezero je izuzetno povoqno i za razvoj sportova na vodi, tako da se ve} nekoliko godina na wemu odr`avaju takmi~ewa vesla~a i skija{a na vodi. Jezero je tri kilometra udaqeno od centra Velikog Gradi{ta, mirne varo{ice u severoisto~noj Srbiji, pored same obale Dunava. Odmah tu je i u{}e reke Pek, a posle izgradwe hidrocentrale „\erdap” podigao se nivo Dunava, tako da je nastao dosta {irok zaliv, koji je ubrzo postao stani{te

56 2

je svetom Nikoli Dabarskom. Nije poznato kada je osnovan, ali je postojao u 12. veku, jer se pomiwe u Studeni~kom tipiku, kada je iguman iz Bawe u~estvovao u izboru studeni~kog igumana. Od 1220. godine postaje sedi{te Dabarske episkopije, zbog ~ega dobija naziv sveti Nikola Dabarski, a kasnije postaje sedi{te Dabrobosanske episkopije, koju je osnovao Sveti Sava. O zna~aju manastira sve do pada srpske dr`ave svedo~e grobovi najistaknutijih vlastelinskih porodica iz vremena vladavine careva Du{ana i Uro{a, a jedno vreme crkva je bila mauzolej mo}ne vlastelinske porodice Vojnovi}. Dana{wu crkvu podigao je kraq Stefan De~anski 1329. godine, a oko 1570. godine zna~ajno je obnovqena, jer je stradala u turskim razarawima. Manastirski kompleks ~ine crkva Svetog Nikole, mawa crkva Uspewa, dozidana uz ju`ni zid Nikoqske crkve i temeqi crkve svetog Nikole.

Crkva ima osnovu u obliku upisanog krsta sa polukru`nom apsidom i dve polukru`ne ni{e na istoku, sa pripratom i prostranim otvorenim tremom na zapadu. Konstruktivni sklop hrama ~ine dve kupole nad sredi{wim prostorom naosa i priprate.

U oltaru i naosu sa~uvana su dva sloja fresaka, stariji iz 14. i mla|i iz 16. veka, a u priprati postoji samo sloj `ivopisa iz 16. veka. Stariji `ivopis predstavqa onaj deo srpskog slikarstva nastalog napu{tawem klasicizma renesanse Paleologa. Mla|e freske delo su nepoznatih slikara pe}ke slikarske radionice i stilski i ikonografski ponavqaju stariji `ivopis í

Rot 56-58:Rot 56-58.qxd

1.7.2014

18:54

Page 2

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

KOZNIK

oznik je utvr|ewe sme{teK no na vrhu brda,

osam kilometara zapadno od Aleksandrovca. Smatra se da je to bio posed ~elnika Radi~a Postupovi}a, koji je u prvoj polovini 15. veka vladao tim krajem.

Cela oblast oko Koznika naziva se Rasina, zbog ~ega se i utvr|ewe povezuje sa Radi~em, kome je na Rasini despot Stefan izdao dve poveqe. U narodnoj poeziji Postupovi} je nazivan Rade Obla~i} ili Rajko od Rasine, {to ga opet vezuje za Koznik.

Grad je poligonalne osnove, sa bedemima oja~anim ~etvorostranim, kvadratnim kulama. Ispod ju`ne strane grada, najverovatnije se prostiralo predgra|e u kome se mogu nazreti ostaci jedne kule. Glavna kapija je bila blizu severoisto~ne kule, na severnom bedemu, dok su kao pomo}ni izlaz slu`ila vrata na severozapadnoj kuli. Ima indicija da je postojala jo{ jedna kapija na ju`nom bedemu, po{to na jednom mestu postoji pravilna rupa u zidu.

Tri kule na isto~nom bedemu ne{to su mawe nego tri, koje se nalaze na ju`nim i zapadnim zidinama. Dve kule od kojih je jedna don`on na severnom bedemu zna~ajno su ve}e od ostalih. U najvi{oj ta~ki grada, na oko 920 metara nadmorske visine, na sredini severnog bedema, sme{tena je glavna ili don`on kula. Ona je ~etvorostrana s pravilnom kvadratnom osnovom, ~ije su stranice su duga~ke 9, a debele oko 2 netra. U najve}u kulu se ulazilo s ju`ne strane. Unutar gradskih bedema prona|eni su ostaci nekoliko zgrada sme{tenih uz isto~ni i zapadni bedem í

UVAC

oskudnim izvoU rima nalazimo ga pod imenom Vu-

vac, a danas ga znamo kao Uvac. To je jedan od nepristupa~nijih sredwovekovnih manastira kod nas. Svojevrsno carstvo kamena i zmija nalazi se na obali istoimene reke. Sa severoisto~ne strane {tite ga obronci Zlatibora, dok ga sa jugozapada zaklawa pribojski Crni vrh. Do manastira se, prakti~no, sti`e samo pe{ice, na kowu ili traktorom. Mi smo, verovali ili ne, do crkve do{li malim „reno kliom”. Silazak niz strmu kamenitu padinu izgledao je stra{no, ali je povratak bio neuporedivo gori. Verovatno je na ovom mestu, na granici izme|u despotovine i sredwovekovne Bosne, davno bila podignuta mala crkva kao odbrana od bogumilske jeresi i nadiru}eg islama. Kasnije je ekonomski oja~ano bratstvo pro{irivalo skromni hram i po~etkom 17. veka, u vreme patrijarha Pajsija, to je bio monumentalni manastirski kompleks sa svim prate}im objektima. Sama crkva je bila dogra|ena i pro{irena, sa velikim pravougao-

nim pevnicama, po uzoru na carske lavre sa kojima je imala veze. Manastir Uvac nije sasvim nepoznat na{oj kulturnoj istoriji. Zabele`eno je da su ga u vreme najve}eg uspona pose}ivali mnogi putnici i visoki crkveni dostojanstvenici. Zna se da je nekoliko puta ru{en i paqen, ali se ne zna kada je do`iveo posledwu kataklizmu. Najstariji pisani trag o Uvcu nalazimo na stranicama jedne kwige iz 1622. godine, ali slede}i iz 1664. pru`a vi{e podataka Tada je stare{ina bio izvesni kir Gerasim koji je verovatno doprineo zna~ajnom usponu manastira. Tokom celog 18. veka o Uvcu se ne zna ni{ta. Tridesetih godina dvadesetog veka, u Uvac dolazi znameniti istra`iva~ na{ih starina, prota Jevstatije Karamantijevi}, u potrazi za legendarnom crkvom Jawom u Starom Vlahu. Veruju}i da takva crkva zaista postoji, da je iz sredweg veka i da je po bogatstvu nadaleko poznata, on je u Uvcu video tu staru zadu`binu koju su gradili Nemawi}i. Najve}a vrednost Karamantijevi}evog rada jeste u tome {to je predano bele`io sve legende i predawa o manastiru, wegovoj gradwi, ru{ewu i obnavqawu.

Pi{u}i o nepristupa~nom mestu gde je manastir podignut, prota Karamantijevi} govori o veli~anstvenim ostacima hrama i drugih gra|evina, {to je, po wemu, svedo~ilo da je ovde nakada bujao silan hri{}anski `ivot.

Narodno predawe, tako|e je odgonetalo tajnu poru{enog manastira. Epski tuma~i, koji su posebno u Starom Vlahu odr`avali istorijsku svest, smatrali su da je ba{ manastir Uvac ona crkva Jawa u Vlahu Starome o kojoj kazuje narodni peva~. Treba re}i da se samo na Starom Vlahu nalazi pet crkava za koje narod veruje da su posve}ene mitskoj ~udotvorki. Narodno predawe tvrdi da je Uvac zadu`bina Nemawi}a, koju su oni u starovla{koj zabiti podigli da se u woj zamona{i i provede ostatak `ivota wihova sestra Jawa. Kada su se sa zlatiborskih padina spu{tali ka Uvcu preko kr{evitih uskih staza i kada je Jawa videla gde su je bra}a zato~ila, ka`u da se okolnim brdima zaorila wena kletva. Mo}ni hram u pitomoj dolini nije bilo lako sru{iti. Turci su to vi{e puta poku{avali i ka`u da je uvek neko od ru{iteqa stradao. Onda su saznali da samo Srbi mogu da ga sru{e. Prona{li su neke doseqenike koji su crkvu lako poru{ili i dobili bogatu nagradu, ali ih je pratilo ve~ito prokletstvo da im potomstvo ostane siroma{no, bez mu{kog poroda i da uvek budu ispod puta. I dok monah u manastiru, pokazuju}i na podu grb Nemawi}a, pri~a posetiocima o Nemawinoj sestri Jawi, kojoj su bra}a ovde podigla crkvu, etnolozi se pitaju ko je u stvari svetiteqka Jawa kojoj su Srbi, posebno u ovom kraju posve}ivali crkve? Da li weno poreklo treba tra`iti u ostacima slovenskog paganskog mita ili je Jawa hri{}anski simbol? U jednu stvar ne treba sumwati: Uvac je bio impozantan duhovni i ekonomski centar celog kraja, o ~emu svedo~e i ostaci, mestimi~no dobro o~uvanih zidina utvr|ewa, koje je mo`da starije i od samog manastira í

57 3

Rot 56-58:Rot 56-58.qxd

1.7.2014

18:55

Page 3

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

KWIGOHRANILI[TE U SAVAMALI, A DULCIMER U KAFANI

1

Karoši je:

2

Sajga je:

3

U Srbiji je ,,kwigohranilište’’ bio naziv za:

A) smrt zbog predozirawa poslom B) smrt od ritualnog uboda otrovne strele plemena koje `ivi u bolivijskoj yungli V) teška zarazna bolest

6

Dulcimer je:

7

Koliko je bilo glavnih bogova u mitologiji stare Gr~ke?

A) muzi~ki instrument B) student zavr{ne godine studija V) drugi naziv za oldtajmer

A) vrsta antilope B) naziv za malu tajgu V) vrsta kre~wa~ke sige

A) školu B) biblioteku V) u~ionicu

A) jedan B) tri V) dvanaest

8 4 5

A) Borisava Peki}a (1930 – 1992) B) Slobodana Seleni}a (1933 – 1995) V) Danila Kiša ( 1935 – 1989)

Savamala, deo Beograda izme|u ulica Kara|or|eve i savskog pristani{ta dobio je naziv po: A) reci Savi B) Savi Tekeliji V) Svetom Savi Koliko je kafana imao Beograd 1875. godine kada je Srbija postala kwa`evina (kne`evina): A) 80 B) 130 V) 250

,,GODINE KOJE SU POJELI SKAKAVCI’’ je ~esto citirana re~enica, ali je ovo i naziv dela našeg poznatog pisca:

9

Najstrmija `elezni~ka pruga na svetu vijuga kroz: A) Nepal B) Meksiko V) Švajcarsku

10

Ovaj srpski pesnik napisao je malo, svega oko pedeset pesama i rano je prestao da pi{e. Ro|en je u Beogradu, 1876. godine, akademik, skoro ceo radni vek bio je u diplomatskoj slu`bi Kraqevine Jugoslavije u inostranstvu. On je: A) Branislav Petronijevi} B) Stevan Rai~kovi} V) Milan Raki}

I AN TR

AS

N WA

58 [E

RE

61

Rot 56-58:Rot 56-58.qxd

1.7.2014

18:55

Page 4

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

HAXI DU[AN GLU[AC

MALA PRI^A O VELIKOJ QUBAVI (A U AVGUSTU)

Lindos. Malo mesto na gr~kom ostrvu Rodosu sa duga~kom, prelepom, pe{~anom pla`om iznad koje su nanizane ku}e sa ravnim krovovima, bele boje, koje su bogati kapetani zidali jo{ krajem 17. i u 18. veku.

Na vrhu brda iznad mesta nalazi se tvr|ava koju su podigli vitezovi Hospitalci, poznatiji kao ,,Nezavisni Vojni Bolni~ki Red svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa - Vitezovi sa Rodosa’’ i ~ije sredwovekovne zidine se smatraju najve}im i najboqe sa~uvanim na svetu!

Tvr|ava ima nekoliko pila – ulaza, a unutar we, na vrhu, nalazi se izvanredno o~uvan Akropoq posve}en Apolonu.

Na renovirawu i restauraciji ovog lokaliteta koji traje ve} nekoliko godina rade arheolozi i stru~waci iz celog sveta…

epa vila – letwikovac, ACHILLION koja je pripadaL la staroj i bogatoj italijanskoj porodici Battaglia u Lindosu, nalazi se malo izdvojena od ostalih ku}a obojenih u belo, u podno`ju brda.

Vila je ogra|ena niskom belom kamenom ogradom koju je na mnogim mestima prekrio `bun hibiskusa i nara kojih na ovom ostrvu ima posvuda.

Samo dvori{te vile li~i na prekrasan park u ~ijem sredi{tu dominira predivna fontana, ~iji `ubor vode remeti drhtavi mir skore avgustovske ve~eri i ispuwava srebrno nebo punog Meseca.

Sunce je ve} jako nisko, bije ta~no u o~i. More joj je tako blizu i zato mo`da ve} vi|eno, a naro~ito je odbija gu`va. Ali, sad je ono avgustovsko, toplo, zrelo i najlep{i deo leta.

Miris soli i mora {irio se ACHILLIONOM …

Du{a je sedela u ispletenoj stolici kraj {irom otvorenih vrata balkona, s pogledom na more i pu~inu.

Na kraju horizonta se tamno plavilo more. Ili je tu po~iwalo nebo?

Duvao je vetar, prijatan tokom vrelog dana, ali sada, na wegovom kraju, postaje hladwikavo.

Ili je to onaj vetar koji ima ja~inu o{trog morskog vetra, onog daha koji je pesnik uneo u stih krilat kao taj dah: ,,MAL^ICE OD ONOG VELIKOG ZEFIRA KOJI DU[E KOD SALAMINE’’… stade i ve} obu~ena u {arenu kratku haqinu krenu doU le u mesto, da se raspita i preuzme automobil koji bi iznajmila dok boravi u ovom mestu i lokalitetu na kom treba da radi, istra`uje...

Hodala je sporo uzanom i strmom uli~icom i zagledala gaze}i preko kuklakija – kamen~i}a koji su znala~ki, umetni~ki oblikovani i nalaze se posvuda na ovom ostrvu Sunca. Nije ni primetila da je iza{la na asfaltni put spu{taju}i se ka tavernama, radwama prepunih suvenirima, pro{la pored lokalnih vodi~a koji sa magarcima ,,voze’’ do vrha i tvr|ave.

Odlutala je na drugu stranu puta, prema severu, idu}i po tu|im livadama uokvirenih visokim stablima lovora, u hladu maslina obraslih zelenim grawem, nalik na br-

{qan, presekla stazom kroz poqe sparu{ene trave, a tigrasti leptiri posvuda su nisko leteli, tra`e}i mesto za po~inak u smiraj dana.

Shvatala je pomirqivo da je sada ovo weno najbli`e srcu dru{tvo – biqke i `ivotiwe...

Opet je iza{la na put. Ulazila je u mesto i ve~erwu gu`vu koju nije volela. Jo{ samo da preuzme automobil i vrati}e se...

Kasno primeti i gotovo nalete na mali crni automobil koji se zaustavi pored we.

- Dobra ti ova no}, dobra Du{o moja!

Tr`e se, prepoznav{i ovaj glas. Preplanuo ~ovek joj se osmehivao izlaze}i iz crnog „smarta”.

- Otkud...Odakle... Kako ti ovde i sad? – pitala je poluglasno.

Nisu se videli jo{ iz Turske, gde su zajedni~ki tragali sa Edenskim vrtom, ali je ona morala ranije da krene i napusti lokalitet. @urila je u Gr~ku. Tra`ili su je da bude ovde. Razi{li su se gotovo bez pozdrava. io je to ~ovek na po~etku svojih zlatnih {ezdesetih.

B Pro}elav, sa gustom i dugom, belom bradom. Visok.

Arheolog i novinar. Prvi put su se upoznali u Atini, na kraju studija, kada je do{ao da tra`i mlade saradnike – arheologe, za put u Egipat. Gorwi i dowi Nil, faraoni, carstva i kraqevstva, sve joj se tada sme{alo, kada joj je du`e no ostalima zadr`ao ruku prilikom upoznavawa i pomilovao je po kosi. Nije oti{la na taj put. Vratila se ku}i da sa mamom podeli radost svr{etka studirawa. Negde usput joj je i pomenula ovaj kratki susret i opisala ~oveka.

- Ka`e{, bele brade?...E...Belobradi!

- Molim, mama?

Setila se da je i mamin prijateq koji je sa~ekao one ve~eri iz autobusa na Slaviji i koga je poqubila, prenose}i pozdrav, imao gustu, belu bradu...

- Dobro, ho}emo li ovde stajati ~itavu ve~nost? Vreme je, mo`emo odmah i na ve~eru! – predlo`i joj.

- A, ne, si{la sam samo da sredim i preuzmem automobil i odmah se vra}am. Ve~era}u kasnije! – odgovori mu.

59

Rot 56-58:Rot 56-58.qxd

1.7.2014

18:57

Page 5

- Automobil ve} ima{, voza~a tako|e, i ve~era mo`e... kasnije!

- Poziva{ li me da te otpratim, da ti pravim dru{tvo?

– upita je.

- Pa... a kako si znao da...?

- Pri~a}emo! Nego, da krenemo...gore! – re~e i uhvati je za ruku. Drugom je ukqu~io alarm na automobilu koji je upravo zakqu~ao.

I{li su pe{ice, sporo hodaju}i, jer je ulica bila strma, a uskoro izbi{e na malenu stazu, ostavqaju}i gu`vu i prolaznike. Peli su se stazom izme|u kiparisa koji kao nekakvi stra`ari, u {paliru, propu{taju ih. Samo wih dvoje. Ispod je hu~alo more. Bili su sami. Na vite{kim anti~kim obalama... ro{li su kroz stazu vrta, gaze}i preko kuklakija koP ji predstavqaju inicijale vlasnika vile i ispod kro{wi kiparisa u{li u vilu.

Uzdrhtalo ga je vodila u salon. ^inio joj se kao mamin Basti. Poslu{no je seo na divan i gledao je sa neodre|enim izrazom koji je ona tuma~ila strahom {to tako brzo podle`e svim wenim dotada{wim zahtevima.

Ona ga uvede u poluosvetqenu sobu punu mirisa. Svilene zavese sa {arama koje su predstavqale motive sa anti~kih vaza i prostirke sa sli~nim motivima istorije drevne Helade ukra{avale su mali salon, neku vrstu budoara.

Pri{la je ormanu, zastrtom biqurnim staklom, uzela iz wega bocu sa metaksom i dve kristalne ~a{e i sela u fotequ prekrivenu somotom boje starog zlata.

- Salute! – Du{a mu nazdravi.

- Za na{u qubav, Psiho!

Nazvao ju je tim starim anti~kim imenom qubavnice i `ene boga qubavi Erosa, koje je ~udesno pristajalo wenoj klasi~noj lepoti.

- Za nas, vrli Erosu!

Znala je kako da mu odgovori.

Polako su pili metaksu.

Po{to se Du{a iskreno interesovala za anti~ke, posebno za vizantijske starine Lindosa i Rodosa, lako su prona{li temu koja ih je, na izgled, vezivala.

Slu{aju}i weno briqantno obrazlagawe kvaliteta ovda{weg Akropolisa, jednog od najstarijih spomenika anti~ke kulture, koji se nalaze unutar zidina tvr|ave Vitezova Svetog Jovana… Wenu `equ da ovde boravi i nastavi istra`ivawa...

FINO A ÛUANDO, CATILINA, ABUSERAI DELLA NOSTRA PAZIENZA?* Divio joj se jo{ vi{e. Jer kada je `enska lepota udru`ena sa blistavim umom i obrazovawem, ona dobija vred-

60

nost dijamanta kome je savr{eno bru{ewe podiglo sjaj do krajwe mogu}ih granica.

Seo je pored we dr`e}i je za ruku i zanosno i odu{evqeno po~eo da joj govori o svojoj qubavi. Wena lepa plava glava, koja je tako mnogo li~ila na maj~inu, bila je obasjana svetlom porcelanske lampe i ~inila se jo{ privla~nijom i tajanstvenijom.

Pila je svoju metaksu sa zami{qenim izrazom lica i u tom trenutku mu se u~ini lep{om i pomamnijom nego do sada. Zatim je pri{la toaletnom sto~i}u i ogledalu, skinula {nale iz kose i potok svilenih vlasi je potekao po ramenima. Primetio je kako joj ~e{aq podrhtava u ruci.

Sporo je zabacivala kosu sa lica gledaju}i ga iza sebe sve dok je on nije obgrlio oko struka i po~eo strasno da joj qubi usplamtele obraze… osle tre}e, ne, ~etvrte ~a{ice metakse, privu~e je k P sebi qube}i je po`udno u vrat i o~i. Ona se gipko izvijala kao Freja koja dopu{ta da je miluju, ali ne i da je gwave.

Ruka mu se s kose koju joj je milovao spustila na wen meki vrat, pa na oblo i glatko rame glade}i wene uzdrhtale obline.

Dodir wenog tela raspaqivao je u wemu ogaw i on se sav rastapao u po`udi, `ednoj u`ivawa.

On je ose}ao veliku `equ da ovoj devojci opet padne pred noge i zaspe je poqupcima.

Sav je ustreptao kada mu je pri{la i brzo sela na kolena, obavila mu ruke oko vrata i ludo pritisnula svoje u`arene usne na wegove. Ose}ao je wene ~vrste, polunage dojke na svojim grudima, dok su weni tanki prsti vr{qali po wegovoj kosi, bradi...

Ona mu zatvori usta novim poqupcima. Bio je uveren da je kona~no wegova. Podigao je na ruke i poneo prema divanu. Dopustila mu je da je razgoliti i da upije usne u mirisnu ko`u wenog mladog tela. Zubi su im se sudarali, a vatreni dah me{ao. Omamqena sna`nim mu{kim milovawem ona duboko i divqe ustrepta.

Ta `ena je zaista odgovarala wegovoj najsmelijoj viziji. Grudi su joj se dizale od uzbu|ewa, a mala ruka koju je dr`ao podrhtavala je u wegovoj ruci.

Dopustila mu je da joj qubi razgoli}ena ramena i dojke. Sav je obamirao od strasti i slasti i luda~ki je stezao uz sebe pola`u}i je na divan. Ona se slabo branila dok su joj wegovi prsti raskop~avali haqinu. Telo joj se treslo i treperilo, a qubavna jeza obuzimala je celo weno bi}e. Ona ga je sve vi{e grlila i sve vi{e pripijala telo uz wega – gr~evito mu pritiskivala svoje zadihane polugole mandarinaste dojke, tako da je pri

Rot 56-58:Rot 56-58.qxd

1.7.2014

18:57

Page 6

svakom vrelom poqupcu izgledalo da joj se usne rastapaju.

On je milovao zanosno i strasno – qubio joj usta, ramena, grudi, ruke, stomak, pupak… @eleo je jednim poqupcem da izqubi celo to lepo telo, koje se gotovo stapalo s wegovim… alaksali od telesne, pusto{ne qubavi, le`ali su M jedno pored drugog u polutami. Wemu se ~inilo da ga obavija wena kosa miri{qava i laka kao svila. Ona je {iroko otvorenih o~iju zurila u tavanicu razmi{qaju}i o wemu.

Dala mu se br`e nego {to je `elela i umesto da ga u~ini svojim poslu{nim robom, ona ga je ve} volela do patwe…

Pokorna i tiha, naslonila je glavu na wegove grudi i prigu{eno zaplakala…

- Ti si vrlo mlada, Du{o!...

- ARS LONGA, VITA BREVIS! ** .......................................................................................................... * Ciceron: DOKLE ]E[ ZLOUPOTREBQAVATI MOJE STRPQEWE, KATILINO? ** Hipokrat: UMETNOST JE DUGA, @IVOT JE KRATAK!

RE[EWE KVIZA: 7 V Dvanaest bogova (Dvanaestoro sa Olimpa) su bili, po redosledu: 1. Zevs ili Dias – najviši bog starih Grka, gospodar neba i zemqe, otac bogova i qudi, utemeqiteq i zaštitnik bo`anskih i qudskih zakona, sin titana Krona i Reje 2. Hera – zaštitnica porodice i udatih `ena, k}i titana Krona i Reje, sestra i `ena boga Zevsa 3. Atina – bogiwa mudrosti, zaštitnica pravnog poretka, 2 A Sajga (Saiga tatarica) je danas umetnosti, k}i Zevsa (...bez majke) vrlo ugro`ena vrsta antilope koja 4. Posejdon – bog mora i okeana, `ivi u ruskoj stepi u Kazahstanu. jedan od najpoštovanijih bogova Olimpa, sin titana Krona i Reje 3 B Prilikom osnivawa Velike 5 V Beograd je po popisu kafana i 5. Demetra – bogiwa plodnosti, {kole 1808. godine, Dositej mehana za period od 1875. godine (kad majka zaštitnica `itnih poqa, Obradovi} je predlo`io da se u je Srbija postala kwa`evina – k}i titana Krona i Reje beogradskoj varo{i otvori kne`evina) do 1881. godine (kada je 6. Apolon ili Foibos – bog ,,Kwigohranili{te’’ ili postala kraqevina) imao 250 kafana, svetlosti, muzike i proricawa, Biblioteka varo{i beogradske. i taj popis kafana po beogradskim ~uvar `ivota i poretka, brat kvartovima izgleda ovako: Artemidin 4 V Postoji predawe, legenda da - u kvartu Varo{kom bilo je 29 7. Artemida – bogiwa meseca i lova, Sveti Sava nije spaqen na mestu gde - u kvartu Savamalskom 51 roðena istog dana kao i wen brat je danas Hram; i da je tokom vremena - u kvartu Terazijskom 39 Apolon, k}i Zevsa i titanke Lete do{lo do zamene toponima Vra~ar.

- u kvartu Dor}olskom 26 8. Hermes – bog trgovine i Naime, topografski posmatrano, - u kvartu Vra~arskom 38 proricawa, pismonoša bogova i Vra~arsko poqe je poqe od Crkve - u kvartu Palilulskom 67 pratilac duša u podzemni svet, bog svetog Marka pa sve pravcem hodo~asnika, putnika, atleta, dana{weg Bulevara kraqa 6 A Dulcimer (psalterion, varalica i lopova, sin Zevsa i Aleksandra (Smederevski drum). timpanon, cimbalon) je instrument Plejade Maje Utvr|ivawem ta~nog mesta koji ima upotrebu u popularnoj i 9. Afrodita – bogiwa lepote i spaqivawa mo{tiju Svetog Save folklornoj muzici, a tako|e je qubavi, najlepša bogiwa anti~kih bavili su se istori~ari od vremena rasprostrawen u isto~noj Evropi, spaqivawa mo{tiju (1594.godine) do severnoj Africi, centralnoj Aziji, mitova 10. Ares ili Arej – bog rata, sin dana{wih dana; u tome su posebno Indiji, Koreji i Kini.

Zevsa i Here predwa~ili istori~ari iz vremena 1 A Karoši (kah – roe – she), ili u prevodu – smrt zbog predozirawa poslom. Prvi karoši slu~aj obelodawen je 1969. godine kada je 29 godina star radnik zaposlen u najve}em japanskom izdava~kom listu, umro na poslu. Karoši je re~ koja ne postoji u engleskom jeziku. U Koreji ovaj fenomen ima ,,svoje’’ ime – gwarosa. U Kini je naziv – gualosi.

(Podaci uzeti iz kwige TUÐI QUDI autorke Vesne Baltezarevi})

Kara|or|a Petrovi}a i Milo{a Obrenovi}a. Malo je poznato, da je Milo{ Obrenovi}, ta~no odredio mesto spaqivawa mo{tiju, i to mesto obele`io; to je otprilike na mestu gde se danas nalazi kafi} ,,Kod posledwe {anse" na Ta{majdanu. Tu je po predawu nekada bila i Srpska mahala koja se po Svetom Savi nazvala Savina mahala, a narod je to (ne po Vuku, ve} po sluhu) skratio na Sava-mala, kada su Turci srpsko stanovni{tvo iselili sa ovog mesta prema reci Savi, a Srbi tu istu novonastalu mahalu prozva{e Savamala!

11. Hefest – bog vatre, zanatstva, metalurgije i umetnosti, oru`ar bogova, sin Zevsa i Here 12. Hestija – bogiwa porodi~nog mira i ogwišta, k}i titana Krona i Reje 8 A ,,GODINE KOJE SU POJELI SKAKAVCI’’ je delo našeg pisca Borisava Peki}a posve}eno uspomenama na one „koji nisu bili nevini”. Te zatvorske uspomene (1948 – 1954) mogao je da napiše, i sve te silne torture da opiše samo veliki pisac. Peki} natenane opisuje dolazak u zatvor, isleðewe na Obili}evom vencu, islednike, provokatore, doušnike, zatvorski ku}ni red, a posebno je uzbudqiv deo o istoriji srpskog zatvorskog društva u doba revolucije.

9 V Najstrmija `elezni~ka pruga na svetu vijuga kroz Švajcarsku i pewe se na planinu Pilatus (više od 2000 m). Uspon traje 30 minuta, a spuštawe 40 minuta. Nagib je maks.

48%, a prose~an 38%. Da bi to~kovi izdr`ali nagib, po sredini osovina ugraðen je i sredwi to~ak sa zup~anicima. Ovom prugom je prošao prvi voz sa lokomotivom na paru 1889. a na struju 1937. godine.

10 V Milan Raki}. Napisao je zbirke PESME (1904), NOVE PESME. Zna~ajnije wegove pesme su: NA GAZI-MESTANU, JEFIMIJA, SIMONIDA, DOLAP.

61

1.7.2014

18:57

Page 1

Fontana dela Piwa u Riminiju, Italija, podignuta po nacrtu Leonarda da Vin~ija

Rot 62:Rot 62.qxd

^ESME SU SIMBOL PROTOKA VREMENA KOJE SPAJAJU PRO[LOST, SADA[WOST I BUDU]NOST.

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?