Srpski rotar br 45 i 46

rot 01:rot 01.qxd

4.11.2014

19:40

Page 1

D-2483

IDU]' U^I, U VEKOVE GLEDA!

NOVEMBAR / DECEMBAR 2014. • GODINA IV (LææVI) BROJ 45 i 46 ISSN 2217-723æ Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org • E-mail: office¿rotarÚbeograd.org

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

5.11.2014

19:49

Page 1

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061.23(497.11) SRPSKI rotar. - God. 1(78), br. 1 (mart 2011) - Beograd: [Rotari klub Beograd], 2011(Beograd: Grafi~ki ateqe ,,Kum"). - 27 cm Nastavqa tradiciju ~asopisa Jugoslovenski rotar iz 1933. - Tekst }ir. i lat.

ISSN 2217-723H = Srpski rotar COBISS.SR-ID 187479052

Kad jedan pobednik napravi grešku, ka`e: POGREŠIO SAM i nau~i lekciju.

Kad jedan gubitnik napravi grešku, ka`e: TO NIJE BILA MOJA GREŠKA i optu`uje druge.

Pobednik zna da su izazovi najbolja škola.

Gubitnik misli da je `rtva pred izazovima.

Pobednik zna da rezultati najviše zavise od njega samog.

Gubitnik veruje da postoji loša sre}a.

Pobednik se puno trudi i dosta vremena posve}uje uspehu.

Gubitnik je uvek ,,jako zauzet’’ i nikad nema vremena.

IMPRESUM (latinski IMPRESSUM), {tampana stvar po zakonu obavezno ozna~avawe imena izdava~a i urednika odgovornih za sadr`inu

Pobednik rešava izazove jedan za drugim.

Gubitnik je okru`en izazovima i ne rešava ni jedan.

Pobednik dr`i do svoje re~i i ispunjava obe}anja.

Gubitnik obe}anja ne ispunjava, pa kad pogreši – samo se opravdava.

Pobednik ka`e: ja sam dobar, ali mogu i bolje.

Gubitnik ka`e: nisam tako loš kao drugi.

ISSN 2217-723æ

BROJ 45 i 46 NOVEMBAR / DECEMBAR 2014.

GODINA IV (LææVI)

POBEDNIK I GUBITNIK

Vigor Maji}

Pobednik sluša i odgovara.

Gubitnik ne ~eka da doðe njegov trenutak da govori.

Pobednik poštuje one koji znaju bolje i trudi se da od njih nešto nau~i.

Gubitnik se protivi svima koji znaju više i samo naglašava njihove nedostatke.

Ovaj ~asopis je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture.

Podr`ite ga.

Pobednik se ose}a odgovornim ne samo za sebe nego i za svoj posao.

Gubitnik nije odgovoran i uvek govori: radim svoj posao i to je dovoljno.

Distrikt 2483 guverner 2014–2015 Vigor Maji}

Hayi Du{an Glu{ac

Osniva~: Rotari klub Beograd

Pobednik uspeva da vidi šumu u celini.

Gubitnik gleda samo drvo koje treba posaditi.

Za osniva~a: Hayi Du{an Glu{ac Ýeb: ÞÞÞ.rotarÚbeograd.org E. po{ta: office¿rotarÚbeograd.org Mi smo uredili jesewi i zimski broj SRPSKOG ROTARA: Haxi Du{an Glu{ac Trivko Ti}a Savi} Nikola Mandi} Zaglavqe i dizajn naslovne strane: Haxi Du{an Glu{ac Elektronski prelom lista: Zorica Milo{evi} PIB 103557058 Ra~un 200-2716270101033-03 otvoren kod Po{tanske {tedionice

2

Pobednik ka`e: `elim da nau~im još bolji na~in za poboljšanje ne~ega.

Gubitnik ka`e: ovo je na~in na koji smo uvek radili i ne postoji drugi.

POBEDNIK JE DEO REŠENJA. GUBITNIK JE DEO PROBLEMA.

Nikola Mandi}, Haxi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi} Zorica Milo{evi}

Rot 02-03:Rot 02-03.qxd

5.11.2014

19:49

Page 2

PORUKA GUVERNERA D 2483 NOVEMBAR 2014.

Mesec Rotari fondacije

DRAGI ROTARIJANCI I ROTARAKTOVCI, POŠTOVANI PRIJATELJI U ROTARIJU Ušli smo u novembar koji je izabran za mesec Rotari fondacije. To je prilika da klubovi uvrste u svoje redovne programe informisanje o aktivnostima Rotari fondacije i da podstaknu svoje ~lanove da daju priloge za aktivnosti Rotari fondacije.

Podse}am klubove da je prose~no u~eš}e naših ~lanova za rad RF oko 8 evra godišnje, što je daleko ispod davanja Rotarijanaca u drugim distriktima. Rotari fondacija finansira mnoge kapitalne projekte širom sveta usmerene na podršku miru kroz poboljšanje zdravlja, obrazovanja i iskorenjivanju siromaštva.

Mo`da je najpoznatiji projekat „Polio Plus” gde su Rotarijanci tokom 35 godina iskorenili više od 99% ove neizle~ive i smrtonosne bolesti dece koja je do kraja 20. veka bila prisutna širom sveta. Rotari je neposredno pomogao da se dve milijarde dece vakcinišu i protiv de~je paralize, ali i protiv drugih fatalnih bolesti. Svi bi trebalo da budemo ponosni što smo i sami u tome u~estvovali, jer je deo naše ~lanarine iskoriš}en za ovu blistavu akciju. Iako `ivimo u teškom ekonomskom okru`enju gde su mnogi od nas prinu|eni da `ive skromnije nego ranije i da paze na svaki dinar, mi ne smemo samo ~ekati da nam drugi poma`u, ve} imamo moralnu obavezu da pomognemo u akcijama usmerenim na ljude i podru~ja koji su suo~eni sa neuporedivo te`im problemima i izazovima.

Apelujem na sve Rotarijance da se potrude da nivo davanja priloga za Rotari fondaciju podignemo na makar 15-20 evra po ~lanu godišnje. Odreknimo se jedne kafe ili soka mese~no i pomozimo vredne i dalekose`ne humanitarne projekte! O~ekujem da svaki klub organizuje barem jedno predavanje na temu rada i projekata Rotari fondacije.

Obilje korisnih podataka se mo`e na}i na sajtu Rotari organizacije, pa verujem da nije problem da neko od ~lanova pripremi zanimljivo i informativno izlaganje o tome. Pribli`avamo se i kraju kalendarske godine kada }e Rotari internacional objaviti statisti~ke podatke o ~lanstvu.

Potrudite se da vaš klub pove}a broj ~lanova primanjem novih ljudi koji }e oja~ati vaše mogu}nosti i osve`iti sastanke. U drugoj polovini meseca, 22. novembra, odr`a}e se distriktni seminar o ~lanstvu ali to ne zna~i da nove ~lanove ne mo`ete primati i pre toga!

Od predsednika i funkcionera svakog kluba o~ekujem da u~ine sve što je u njihovoj mo}i da u ovoj rotarijanskoj godini njihov klub postane ve}i, sna`niji i uspešniji.

OSVETLITE ROTARI – u~inite vaš klub vidljivim kao primer pouzdane organizacije koja gleda u budu}nost i koja neguje prijateljstvo i saradnju sa svim ljudima dobre volje!

Vaš u Rotariju, Vigor Maji} Guverner Distrikta 2483 za Rot. godinu 2014-2015 ROTARÙ INTERNATIONAL District 2483 Serbia and Montenegro Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora vigor¿petnica.rs

MESECOSLOV

NOVEMBAR 2014.

Ovo je mesec ROTARI FONDACIJE. Klubovi i Distrikti obra}aju posebnu pa`wu na programe Rotari Fondacije i ~esto prikupqaju dodatna sredstva za Fondaciju, promovisawem davawa priloga za PAUL HARRIS FELLONÝ’S.

2

1 ROTARI KLUB PROKUPQE ~arterovan 2008. godine.

DAN ~istog vazduha

3 4

1988. Na internetu se po prvi put u istoriji javio ra~unarski virus.

6 7

1946. Osnovan je UNESKO (Organizacija UN za obrazovawe, nauku i kulturu).

DAN urbanih regija

ROTARI KLUB ZREWANIN ~arterovan 1998. godine.

DAN nauke 1975. Svetska zdravstvena organizacija objavila je da su u Aziji, prvi put u istoriji, iskorewene velike bogiwe.

13

8 ROTARI KLUB ^A^AK ~arterovan 2002. godine.

17 20 27 29 30

DAN ekoloških pokreta

23 ROTARI KLUB VAQEVO ~arterovan 1996. godine.

DAN deteta

DAN uzdr`avawa od kupovine

DAN borbe protiv trgovine krznom

24 ROTARI KLUB BEOGRAD VRA^AR ~arterovan 2010. godine.

1939. SSSR izvršio invaziju na Finsku, ~ime je otpo~eo Zimski rat (1939–1940).

3

Rot 04-09:Rot 04-09.qxd

4 2

4.11.2014

19:49

Page 1

Rot 04-09:Rot 04-09.qxd

4.11.2014

19:49

Page 2

OVO O ROTARIJU MO@DA NISTE ZNALI Šta je Rotari?

To je meðunarodna organizacija profesionalaca i poslovnih qudi koji pru`aju humanitarnu pomo}, uva`avaju visoka eti~ka na~ela u svim profesijama i zala`u se za mir i dobru voqu u celom svetu.

Ko je odgovoran za predlagawe novih ~lanova?

Iako su svi rotarijanci odgovorni za predlagawe novih ~lanova, poseban zadatak ima odbor za širewe ~lanstva. Zadatak odbora je da preispita pregled profesija i predlo`i li~nosti koje mogu da popune otvorena mesta.

Šta je ciq Rotarija?

Spremnost na slu`bu u svakodnevnom `ivotu i to kroz: – negovawe prijateqstva kao otvarawe mogu}nosti da budemo drugima od koristi; – priznavawe visokih eti~kih na~ela u privatnom i profesionalnom `ivotu, kao i vrednosti svake delatnosti korisne za zajednicu; – pru`awe odgovorne i svesne podrške u privatnoj, poslovnoj i javnoj delatnosti svih rotarijanaca; – negovawe dobre voqe radi sporazumevawa i u slu`bi mira meðu svim narodima, kroz svetsku zajednicu muškaraca i `ena, sjediwenih u idealu slu`ewa drugima kroz svetsku zajednicu qudi, povezanih u idealu slu`ewa drugima.

Šta se podrazumeva pod principom klasifikacija?

Ako klub ima do 50 aktivnih ~lanova u aktivnom ~lanstvu kluba mo`e da bude najviše pet predstavnika jedne profesije - klasifikacije. Ukoliko klub ima više od 50 ~lanova broj predstavnika jedne profesije ne mo`e pre}i 10 procenata ukupnog broja ~lanova. Ovo pravilo se ne odnosi na predstavnike informativnih medija, diplomatske slu`be i religije.

Šta se podrazumeva pod ~etiri avenije Rotari slu`ewa?

Ciq Rotarija je unapreðivawe i produbqivawe ideala slu`ewa u ~etiri osnovna pravca, tj. slu`ewe u klubu, profesiji, zajednici i meðunarodnom slu`ewu.

Kako se Rotari postavqa prema politici?

Rotari klubovi bi trebalo da se klone izjava o diskutabilnim javnim merama i da ne diskutuju o izboru kandidata za javne funkcije. Nijedan klub ne bi trebalo da zauzima nikakve stavove u vezi sa meðunarodnom politikom niti da upu}uje bilo kakve sli~ne apele.

Ko mo`e postati aktivni ~lan?

Aktivni ~lanovi su lica koja odlikuje dobar karakter i profesija u poslovnom i profesionalnom `ivotu, lica koja su kao vlasnici, partneri, ~lanovi upravnih saveta ili rukovodioci aktivna u uva`enom i uglednom poslu ili profesiji, ona koja zauzimaju zna~ajno i samostalno mesto ili su lokalni predstavnici ili rukovodioci filijala i ako im je povereno samostalno rukovoðewe. Ta lica svoju poslovnu i profesionalnu delatnost, koju zastupaju u klubu, moraju obavqati li~no, a wihovo profesionalno ili li~no mesto boravka mora se nalaziti unutar teritorijalnih granica kluba ili u pograni~nom predelu nekog kluba u neposrednom susedstvu. Šta zna~i staro ~lanstvo?

Bivši aktivni ~lan kluba koji zbog napuštawa svoje profesionalne delatnosti izgubi aktivno ~lanstvo, mo`e kao stari ~lan biti primqen u svom ili bilo kojem drugom klubu. On mora dokazati najmawe tri godine ~lanstva u Rotari klubu ili mora imati više od 55 godina `ivota.

Ko su po~asni ~lanovi?

Onaj ko je na izuzetan na~in zaslu`an za podršku rotarijanskih ideala, mo`e kao po~asni ~lan biti izabran u klub. Po~asni ~lanovi ne pla}aju pristupnu taksu niti ~lanarinu; oni nemaju pravo glasa i ne mogu vršiti nikakvu funkciju u klubu. Oni ne predstavqaju nijednu profesiju i u tom smislu nemaju klasifikaciju. Meðutim, imaju pravo da u~estvuju na svim susretima i u`ivaju sve ostale privilegije ~lana kluba.

Da li postoje posebne pogodnosti za starije ~lanove Rotari kluba?

Aktivni ~lanovi kluba ~iji zbir godina `ivota i godina ~lanstva u jednom ili više rotari klubova iznosi 85 i više, imaju prava da odsustvuju sa redovnih sastanaka po svojoj `eqi pod uslovom da tu nameru u pisanoj formi prijava sekretaru kluba i da Upravni odbor, posle provere ~iweni~nog stawa, u tom smislu da saglasnost. Šta se podrazumeva pod slu`bom u klubu?

Slu`ewe u klubu su sve aktivnosti kroz koje rotarijanci doprinose uspehu i besprekornom funkcionisawu svog kluba (prisustvo, aktivno anga`ovawe u projektima, saradwa u upravnom odboru i klubskim komisijama, pla}awe ~lanarine, sudelovawe u rotarijanskim manifestacijama, itd.).

Ima li odredaba o prisutnosti ~lanova koje omogu}uju da rotarijanci iz zdravstvenih razloga ne moraju u~estvovati na sastancima?

Aktivni ~lan koji zbog trajne bolesti, drugih zdravstvenih razloga ili zbog više od dvonedeqnog boravka u dr`avi, u kojoj ne postoji Rotari klub, ne mo`e ispuniti svoju obavezu prisutnosti, mo`e da na svoj zahtev od predsedništva kluba tra`i da ga oslobodi te obaveze, pri ~emu wegovo odsustvo ne}e biti ukqu~eno u ra~unawe prisustva u klubu. Šta se podrazumeva pod profesionalnom slu`bom?

Obaveza svakog nosioca funkcije profesionalne klase u Rotariju je da drugima pribli`i svoj ideal slu`ewa u poslu i profesiji.

Zbog ~ega se profesionalna informacija smatra delom profesionalne slu`be?

Tako što rotarijanci razgovaraju sa mladim qudima zainteresovanim za svoju profesionalnu karijeru o svojim iskustvima, pa mogu isticati mogu}nost slu`ewa u svakoj profesiji.

Kako pojedinac Rotarijanac mo`e da sudeluje u profesionalnoj slu`bi?

Klasifikaciono predavawe, obilazak firme odnosno mesta delawa, predavawa orijentisana na pojedine profesije (problemi poslodavca, socijalnog osigurawa, penzijskog osigurawa, sindikalna pitawa, nezaposlenost, itd.). Šta se podrazumeva pod slu`bom prema zajednici?

Slu`ba prema zajednici obuhvata sve napore Rotarijanaca koji doprinose poboqšawu kvaliteta `ivota qudi u sopstvenoj

5 3

Rot 04-09:Rot 04-09.qxd

6

4.11.2014

19:49

Page 3

Rot 04-09:Rot 04-09.qxd

4.11.2014

19:50

Page 4

okolini. Ima klubova koji osnivaju pododbore za kvalitet `ivota, razvoj `ivota u zajednici, zaštiti ~ovekove sredine itd. Šta su rotarijanske smernice za `ivot u zajednici?

Klubovi bi trebalo da utvrde postoje}e probleme i potrebe za `ivotom u zajednici (bez ograni~ewa na podru~je kluba).

Ukoliko se nijedna druga organizacija ne bavi postoje}im problemom, onda klub treba da se prihvati tog problema i zapo~ne akciju u korist zajednice. Šta se podrazumeva pod meðunarodnom slu`bom-internacionalnim delatnostima?

Sve ono što Rotarijanci preduzimaju da bi olakšali sporazumevawe meðu narodima, dobru voqu i mir u svetu, tako što }e upoznati qude iz drugih zemaqa kao i wihovu kulturu, obi~aje, dostignu}a, nastojawa i probleme.

Koje meðunarodne odbore-slu`be predla`e Rotari Internacional? a) Svetska slu`ba za korist zajednice b) Meðunarodni projekti za mlade c) Rotari fondacija d) Razmena omladine e) Aktivnosti razvijawa drugarstva u svetu Šta je svetska slu`ba za korist zajednice?

Svetska slu`ba za korist zajednice je meðunarodna delatnost koja omogu}ava klubu da saraðuje sa jednim ili više klubova u nekoj drugoj zemqi kako bi dobio informacije, saznawa, personal, opremu ili nov~ana sredstva radi realizacije nekog rentabilnog projekta u svojoj slu`bi prema zajednici. Šta je Dan svetskog sporazumevawa i mira?

Dan osnivawa Rotarija 23. Februar, va`i kao dan svetskog sporazumevawa i mira. Tog dana klubovi treba da se posebno anga`uju u ciqu razvijawa sporazumevawa u svetu i tolerancije. Šta je ,,zemaqski odbor”?

Zemaqski odbor se sastoji od Rotarijanaca dve zemqe koje imenuje guverner Distrikta kako bi poboqšavali kontakte izmeðu klubova i pojedinih rotarijanaca u svojim zemqama i time aktivno doprineli boqem sporazumevawu i prijateqstvu meðu narodima. Zemaqski odbori poma`u i prilikom posredovawa ,,kontakt-klubova” i projekata meðunarodne slu`be? Šta su to aktivnosti razvijawa drugarstva u svetu?

Programom ,,Aktivnosti razvijawa drugarstva u svetu” ohrabruju se Rotarijanci sa zajedni~kim rekreacionim interesima, kao što su letewe, biciklizam, golf itd., da se udru`e i razvijaju drugarstvo u grupama. Šta se u rotariju podrazumeva pod slu`bom prema mladima?

Slu`ba prema mladima je sve ono što Rotarijanci sami ili zajedni~ki sprovode sa svojim klubom kako bi unapredili telesnu, duhovnu i duševnu dobrobit mladih u svom gradu i u svojoj zemqi. Delovawem u slobodnom vremenu, merama za spre~avawe kriminaliteta maloletnika i zloupotrebe droge, obu~avawe i savetovawe u izboru profesije, finansijskom podrškom studentima itd. trebalo bi da doprinesu tome da od mladih postanu dobri graðani. Rotari klubovi u svojoj zajednici aktivno poma`u ukqu~ewu mladih u svet Rotarija, doprinosima u formirawu Interakt i Rotarakt klubova. Šta je to Interakt?

Interakt je svetska organizacija mladih qudi koju nadzire Rotari, onih koji poma`u svojim sugraðanima i koji `ele da neguju meðunarodno sporazumevawe. ^lanovi Interakt klubova su u~enici i šegrti u dobi od 14 do 18 godina. Šta je to Rotarakt?

Rotarakt je svetska organizacija mladih odraslih osoba u starosnoj do-

bi od 18 do 29 godina koju podr`avaju Rotarijanci širom sveta i koja ima za ciq da podr`ava svest o odgovornosti i kvalitetima rukovoðewa kod svojih mladih sugraðana. Šta je to razmena mladih?

Razmena omladine je priznata delatnost Rotari Internacionala, u ~ijem se okviru u~enici upu}uju u druge zemqe kako bi tamo za vreme jedne školske godine ili za kra}e vreme pohaðali školu ili putovali i razvijali meðunarodno sporazumevawe i dobru voqu. Klubovi i distrikti organizuju razmenu i bri`qivo odabiraju u~enike za razmenu prema smernicama koje je izdao Centralni odbor RI. Šta je ,,Paul Harris FelloÞ”?

Osoba koja prilo`i 1.000 US dolara, odnosno protivvrednost u nacionalnoj valuti ili ona u ~ije ime se da taj doprinos, dobija titulu ,,Paul Harris FelloÞ”. Šta je Rotari Fondacija?

Rotari Fondacija je fondacija od opšte koristi koja poma`e realizaciji humanitarnih projekata namewenih qudima u nevoqi širom sveta i koja dodeqivawem stipendija posreduje u meðunarodnoj razmeni studenata, nastavnika i drugih profesionalaca. Ciq Fondacije jeste da takvim humanitarnim i obrazovnim programima doprinese sporazumevawu u svetu i svetskom miru.

Kako se finansira Rotari Fondacija?

Dobrovoqnim prilozima Rotarijanskih klubova, Rotarijanaca i drugih li~nosti.

U kojim oblastima deluje Rotari Fondacija? a) Stipendije (za studente na redovnim studijama, za profesionalno usavrašavawe, za novinare kao i nastavnike defektologe), b) Rotarijanci dobrovoqci, c) Razmena studijskih grupa, d) Prilozi za specijalne akcije, e) Prilozi za zdravstveni i humanitarni program odnosno program za qude pogoðene glaðu, f) Stipendije za usavršavawe univerzitetskih nastavnika g) Kampawa polio-plus, h) Rotarijanski forum mira. Šta predstavqaju stipendije Rotari Fondacije za studente na redovnim studijama?

Ove stipendije se daju izuzetnim studentima kako bi za vreme akademske godine mogli studirati na stranim univerzitetima. Svaki stipendista Rotari Fondacije preuzima pri tom dvostruku ulogu studenta i ,,ambasadora dobre voqe”. Od wih se o~ekuje da postignu izvanredne akademske rezultate i da istovremeno posreduju u sporazumevawu radi prijateqstva meðu qudima u svojoj domovini i zemqama u kojima gostuju. Stipendija pokriva troškove odlaska i povratka, smeštaja i ishrane, takse za školu i nastavni materijal kao i troškove putovawa i posebne izdatke u vezi s obavezama stipendiste kao ambasadora dobre voqe.

Kako funkcioniše razmena studijskih grupa?

Ovaj obrazovni program pospešuje meðunarodno sporazumevawe razmenu studijskih grupa, koje se sastoje od profesionalaca i poslovnih qudi, izmeðu distrikta-partnera u raznim zemqama. Svaku grupu prati jedan predstavnik guvernera distrikta a o wemu se za vreme od šest nedeqa brinu Rotari klubovi u distriktu u kojem se gostuje.

7

Rot 04-09:Rot 04-09.qxd

8

4.11.2014

19:50

Page 5

Rot 04-09:Rot 04-09.qxd

4.11.2014

19:50

Page 6

Da li roðaci Rotarijanaca imaju pravo da primaju stipendije Rotari Fondacije?

Stipendije ili doprinosi se ne mogu dodeqivati:Slu`benicima Rotarija, Rotarijancima, wihovim suprugama ili supruzima, roditeqima, dedama i bakama, deci (ukqu~uju}i usvojenu decu) kao i unucima ili wihovim bra~nim drugovima.

Ko rukovodi Rotari Fondacijom?

Rotari Fondacijom rukovode 13 kuratora koje uz saglasnost centralnog predsedništva R.I. imenuje predsednik. Šest kuratora su bivši predsednici R.I. Svih šest regiona R.I. moraju biti zastupqeni od strane najmawe jednog ~lana u kuratorijumu.

Da li aktivnosti Rotari Fondacije u`ivaju podršku?

Centralno predsedništvo R.I. preporu~uje da svaki guverner distrikta imenuje odbor distrikta za Rotari Fondaciju, pod predsedništvom jednog bivšeg guvernera distrikta ili nekog od iskusnijih Rotarijanaca. Mogu}i su pri tom i pododbori za unapreðewe Fondacije, za stipendije Fondacije, za razmenu studijskih grupa, za bivše stipendiste i u slu~aju potrebe za druge delove studijskog programa. Aktivni odbori Rotari Fondacije na klupskom nivou su takoðe bitni za ukupan uspeh Fondacije. Šta su obaveze odbora kluba prema Rotari Fondaciji?

Klupski odbori za Rotari Fondaciju propagiraju Fondaciju, unapreðuju podršku i ohrabruju u~eš}e rotarijanaca u programima Fondacije, ali ne na kraju - sakupqaju novac!

Kako je organizovan Rotari Internacional?

Vrhovni organ je Odbor direktora RI sa predsednikom, izabranim predsednikom (narednim predsednikom) i 15 ~lanova. Oni se imenuju prema statutu R.I. od strane klubova i biraju na godišwem kongresu (Convention of RI).

Kako se finansira R.I.?

Polugodišwim doprinosima svih klubova za svakog aktivnog ~lana priristupnim taksama novih klubova, oglasima u ~asopisu The Rotarian; kamatama na nov~ane uloge itd. Šta se u Rotariju podrazumeva pod Distriktom?

Rotari distrikt se sastoji od grupe klubova unutar ograni~ene teritorije koju u ciqu zajedni~ke uprave utvrðuje centralno predsedništvo. Distrikt se formira kad u jednoj regiji bude oko 70 klubova sa više od 2.000 ~lanova. Izuzetno se mo`e odobriti da se u nekoj regiji formira Distrikt i sa mawim brojem klubova. Tako je 1999. godine formiran Distrikt u Rumuniji sa 25 klubova. Pre Drugog svetskog rata Kraqevina Jugoslavija je imala svoj Distrikt (Distrikt br. 77) u kome je bilo 34 kluba. Šta je Skupština Distrikta?

To je skup novih predsednika, sekretara i drugih nosilaca funkcija svih Rotarijanskih klubova Distrikta sa guvernerom Distrikta i drugim rotarijancima koje on imenuje, koji se susre}u da bi se dogovorili o upravi klubova i wihovih delatnosti. Skupština Distrikta upoznaje sve nove nosioce funkcija sa wihovom delatnoš}u. Ona posebno daje priliku da se nosioci funkcija susednih klubova upoznaju meðusobno.

jama o pitawima kluba u Distriktu i u R.I. uopšte. Na društveni deo pozivaju se i dame. Šta je meðunarodna Skupština (International AssemblÚ)?

To je godišwi susret nosilaca funkcija u Rotari Internacionalu, budu}ih guvernera Distrikta, predsednika odbora R.I. i drugih rotarijanaca. Ciq Skupštine je dogovor i priprema delatnosti R.I. i wegovih klubova za slede}u godinu. Svim prisutnim se pored drugarstva pru`a i prilika da se upoznaju sa rotarijanskim iskustvima i na~inom uprave u R.I Kada je osnovan prvi Rotari klub u nas?

Prvi Rotari klub u nas osnovan je 1928. godine u Beogradu.

Godine 1939, u Kraqevini Jugoslaviji delovalo je 34 kluba, od kojih 15 na teritoriji današwe Srbije. Zbog tako velikog broja klubova, od 1932. godine Jugoslavija je imala poseban Distrikt (tj. teritorijalnu organizaciju sa odreðenom samoupravom), a dva naša istaknuta rotarijanca (dr Milan Stojadinovi} i ing. Edo Markovi}) su bili i direktori meðunarodne Rotari organizacije. Pri tome dr Milan Stojadinovi} je bio ~lan Odbora direktora RI u rotarijanskoj 1934/35 godini.

Kako je zamrlo rotarijanstvo u nas?

Marta 1941. godine oceweno je da razbukatavawe rata u Evropi više ne omogu}ava regularno delovawe Rotari klubova, pa je doneta odluka o obustavqawu rotarijanskih aktivnosti . Posle rata, iako rad Rotari klubova nije nikada formalno bio zabrawen, ostalo je veoma malo `ivih predratnih rotarijanaca, a izvesni elitizam koji je ovoj organizaciji pripisivan, nije bio u skladu sa tada va`e}om ideologijom i demagogijom novog društva.

Kada je po~ela obnova rotarijanstva u Jugoslaviji?

Godine 1989. formiran je u Beogradu Inicijativni odbor za reosnivawe Rotari kluba Beograd ~iji je predsednik bio Dragan Brajer, a sekretar dr Petar Rakin. Rotari klub Beograd je primqen u meðunarodnu organizaciju Rotarija 8. maja 1992. godine, u okviru Distrikta 1910 koji je obuhvatio ju`ne regione Austrije, Maðarsku, Sloveniju, Hrvatsku i SR Jugoslaviju. Prva polovina 1994. godine donela je bitnu izmenu utoliko što je Jugoslavija izdvojena iz dotadašweg Distrikta, i proglašena Specijalnom zonom širewa rotarijanstva, pod direktnom ingerencijom Predsednika meðunarodne organizacije rotarijanaca, za ~ijeg je predstavnika imenovan ugledni švajcarski rotarijanac g. Jorg ~op. Time je ubrzana procedura ozvani~ewa reosnivawa Rotari klubova Zemun i Novi Sad, a sve~anost dodele «^artera» je obavqena 24. i 25. februara 1995 godine u Beogradu za sva tri kluba istovremeno. To je bila formalna potvrda obnove rada ovih klubova i wihove bogate tradicije. Odlukom Odbora Direktora R.I. i verovatno `eqom novog predsednika R.I. Karla Ravice (1999/2000) ukinute su sve specijalne oblasti širewa rotarijanstva (SEA) zakqu~no sa 30.junom 1999. godine.

Rumunija sa svojih 25 klubova dobila je svoj Distrikt, a ostale SEA su ,,stavqene na led”, tj. uveden je moratorijum na širewe rotarijanstva u wima. To se odnosi i na našu oblast širewa koja je do sada obuhvatala Jugoslaviju (Srbija i Crna Gora), Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Jugoslavija je zate~ena sa svojih 12 Rotari klubova, 2 kluba u osnivawu (provisional) i 4 Rotarakt kluba í

Šta je to Guverner Distrikta?

To je nosilac funkcije u Rotari Internacionalu kojeg imenuje Distrikt i koji se bira na godišwem kongresu (District Assembly). On mora biti afirmisani ~lan jednog od Rotari klubova u svom distriktu, a u trenutku preuzimawa svoje funkcije mora imati najmawe sedam godina ~lanstva i iza sebe funkciju predsednika kluba u punom trajawu. Šta je Konferencija Distrikta?

To je godišwi skup koji se odr`ava u svakom Distriktu.

Wegova svrha je unapreðivawe rotarijanskih dostignu}a i ideja negovawem drugarskih odnosa, razgovorima i diskusi-

9

Rot 10-17:Rot 10-17.qxd

4.11.2014

SEMINARI D 2483

19:54

Page 1

ROTARI FONDACIJA UPRAVLJANJE PROJEKTIMA

subotu 27. septembra 2014. u vremenu od 10:30 do U 18:00 ~asova u Hotelu ,,M Best Ýestern” u Beogradu (Bulevar osloboðewa br. 56a, nekadašwi hotel ,,Mladost’’), odr`an je kombinovani seminar o Rotari Fondaciji i upravqawu projektima.

Svrha ovog seminara je upoznavawe sa programima Rotari Fondacije i osposobqavawe klupskih lidera da konkurišu, prate i kontrolišu projekte za koje koriste sredstva drugih klubova, Rotari Fondacije i/ili Distriktnog fonda (Global i District Grants).

Seminar je bio obavezan za predsednike klubova i predsednike klupskih RF komiteta, jer se samo klubovi ~iji su rukovodioci pohaðali ovaj seminar mogu kvalifikovati za Global i District Grantove.

Pored klupskih lidera seminar su pohaðali i drugi zainteresovani Rotarijanci – budu}i predsednici, sekretari i novi ~lanovi.

Prisutne u~esnike pozdravio je Had`i Dušan Glušac, Predsednik Rotari kluba Beograd u ovoj rotarijanskoj godini i po`eleo uspešan rad, jer su Rotari klub Beograd (Nikola Mandi}), Rotarakt klub Beograd (mlade dame na ~elu sa Nevenom Markovi}) i Inervil klub Beograd (dame na ~elu sa ~arter predsednicom Vesnom Brajer) pru`ili zna~ajnu organizacijsku i tehni~ku podršku, kako bi Seminar u potpunosti ispunio svoj ciq.

Na po~etku seminara uvodne napomene dao je Dragan Brajer, predsednik Distriktne Rotari Fondacije i organizator ovogodišweg seminara, dok je o aktivnostima D 2483 na sanaciji poplava u Srbiji prisutne u~esnike pozdravio i obavestio Guverner Vigor Maji}.

Teme na seminaru su bile podeqene u dva bloka predavawa, a govorili su:

SEMINAR O ROTARI FONDACIJI: – Rotari Fondacija – ju~e, danas, sutra – DGE Dejan ^ikara – Rotari Fondacija i Zona 20 Velimir Stefanovi} ARRFC Zone 20 B – Rukovode}i tim Distrikta 2483 za Rotari Fondaciju i grantove – DRFCC PDG Dragan Brajer (Rotari klub Beograd) – Iskorewivawe de~je paralize (Polio Plus) – Zoran Bulatovi} (Rotari klub Novi Sad) – Prikupqawe sredstava i priznawa – Zoran Mati} (Rotari klub Kruševac) i Svetislav Gonci} (Rotari klub Beograd Singidunum) – Globalni Grantovi – Branislava Radovi} (Rotari klub Beograd Centar) – Distriktni Grantovi – Vitomir Ðorðevi} (Rotari klub Beograd ]uprija Morava)

SEMINAR O UPRAVLJANJU PROJEKTIMA: – Kvalifikacije (distrikta i klubova) – Radiša Sre}kovi} (Rotari klub Vaqevo) – Dizajnirawe (ili razvoj) projekata – Reqa Burzan (Rotari klub Subotica)

10 2

– Aplicirawe i implementacija grantova – Dušan Rai~evi} (Rotari klub Bar, Crna Gora) i Vladimir Malbaši} (Rotari klub Sremska Mitrovica) – Upravqawe, pra}ewe, nadzor i izveštavawe – Branislav Ðurkovi} (Rotari klub Beograd Singidunum) í Rotari Fondacija je osnovana 1917. godine prema zamisli tadašweg predsednika R I Ar~a C. Klamfa kao zadu`binski fond sa zadatkom ,,to do good in the Þorld’’. Ovo je neprofitna organizacija koja podr`ava napore Rotari Internacionala da ostvari meðunarodne humanitarne, obrazovne i kulturne programe. Podr`ana je iskqu~ivo od dobrovoqnih priloga Rotarijanaca i prijateqa Fondacije koji dele Rotari viziju boqeg sveta.

Godine 1928. nov~ani fond zadu`bine narastao je na više od 5.000 USA dolara i preimenovan je u Rotari Fondaciju kao novi i najzna~ajniji entitet unutar R I. Posle smrti osniva~a Rotarija Pola Harisa, R I je doneo odluku da formira Pol Haris Memorijalni fond za izgradwu Fondacije u koji su se slivali svi prilozi koji su po~eli da pristi`u.

Od prve donacije od 26,50 USA dolara 1917. godine, Fondacija je primila priloge u ukupnom iznosu preko jedne milijarde USA dolara!

Do danas više od milion osoba postali su nosioci Pol Haris medaqe – qudi koji su dali 1000 USA dolara za Godišwe programe Fonda.

Takva sna`na podrška zajedno sa Rotarijancima anga`ovanim u celom svetu, osigurava sigurnu budu}nost Rotari Fondacije i ona nastavqa svoj neprestani rad na meðunarodnom razumevawu i miru u svetu.

Rotari Fondacija je svetski lider u naporima da iskoreni de~ju paralizu kroz partnerstvo sa Svetskom zdravstvenom organizacijom, UNICEF-om, Centrom za kontrolu i prevenciju bolesti SAD, Fondacijom Bil i Melinda Gejts.

Od 1985. godine do danas vakcinisano je preko 2,5 milijarde dece u svetu, gde je Rotari ulo`io više od jedne milijarde USA dolara, a pojava de~je paralize smawena je za 99 odsto.

Danas je ova bolest prisutna samo u tri zemqe – Avganistanu, Pakistanu i Nigeriji í

Rotari Distrikt 2483 Srbija i Crna Gora, pripadaju Zoni 20b Rotari Internacionala koju još ~ine: Al`ir, Jermenija, Azerbejd`an, Bahrein, Kipar, Egipat, Gruzija, Gibraltar, Gr~ka, Jordan, Kazahstan, Kosovo, Kirgistan, Liban, Mauritanija, Maroko, Palestina, Sudan, Tad`ikistan, BJR Makedonija, Tunis, Turska, Ujediweni Arapski Emirati í

PRINCIPI ROTARI FONDACIJE su: - Distrikt mora biti kvalifikovan da bi dobio sredstva iz Rotari Fondacije za svoje projekte; - Klub koji `eli da konkuriše za Global grantove takoðe mora biti kvalifikovan; - Proces kvalifikacije omogu}ava Distriktu i Klubu da razumeju finansijske odgovornosti, ukqu~uju}i upravqawe projektima i da se pripreme za to; - Kvalifikacija se mora obnavqati svake godine í

Šta je STJUARDŠIP? Stjuardšip je etika i skup aktivnosti koje obezbeðuju odgovorno planirawe i upravqawe resursima.

U Rotari Fondaciji uloga stjuardšipa je nadzor nad projektima i grantovima sa ciqem da sredstva Rotari Fondacije budu namenski upotrebqena í

4.11.2014

19:55

Page 2

Foto: Hayi Du{an Glu{ac i Velibor Zolak

Rot 10-17:Rot 10-17.qxd

11 3

Rot 10-17:Rot 10-17.qxd

12

4.11.2014

19:55

Page 3

Rot 10-17:Rot 10-17.qxd

4.11.2014

19:57

Page 4

13

Rot 10-17:Rot 10-17.qxd

14

4.11.2014

19:57

Page 5

Rot 10-17:Rot 10-17.qxd

4.11.2014

19:58

Page 6

15

Rot 10-17:Rot 10-17.qxd

16

4.11.2014

19:58

Page 7

Rot 10-17:Rot 10-17.qxd

4.11.2014

20:05

Page 8

17

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

18 2

4.11.2014

20:09

Page 1

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:09

Page 2

FORMIRAN PR KOMITET D 2483 Dragi prijateqi u Rotariju, na ovaj na~in vas obaveštavam o sastavu PR Komiteta: 1. Dr Aleksandar Luj Todorovi} – Rotari klub Beograd Singidunum 2. Mr Zvonko Damjanovi} – Rotari klub Bor 3. Sawa Grebenarovi} – Rotari klub Beograd Centar 4. Ana Lali} – Rrotari klub Novi Sad Dunav 5. Hayi Dušan Glušac – Rotari klub Beograd 6. Trivko Ti}a Savi} – Rotari klub Beograd 7. Qiqana Sokolova – Rotari klub Sombor Hvala na saradwi i poverewu, Vaš u Rotariju Radovan Tipsarevi} Rotari klub Kraqevo Predsednik PR komiteta D2483 2014 – 2015.

DEKLARACIJA ROTARIJANACA U POSLU I PROFESIJI 1. SVOJU PROFESIJU KORISTIM KAO JO[ JEDNU MOGU]NOST ZA SLU@EWE; 2. PO[TUJEM PRAVILA I ETI^KE NORME MOJE PROFESIJE, ZAKONE MOJE ZEMQE I MORALNE STANDARDE MOJE ZAJEDNICE;

Rotari klub Budva – test 4 pitawa (gore) Velibor Zolak u o~ekivawu sku{a (dole)

3. ^INIM SVE [TO JE U MOJOJ MO]I DA SE MOJA PROFESIJA PO[TUJE; 4. PO[TEN SAM PREMA SVOM POSLODAVCU, ZAPOSLENIM I KOLEGAMA; 5. PO[TUJEM SVE PROFESIJE KORISNE ZA ZAJEDNICU; 6. PRENOSIM SVOJE ZNAWE I ISKUSTVO MLA\IMA; 7. PO[TEN SAM U OGLA[AVAWU I PREZENTACIJI SVOG ZANIMAWA U ZAJEDNICI; 8. NE TRA@IM NITI DAJEM KOLEGI ROTARIJANCU PRIVILEGIJE ILI PREDNOSTI KOJE NE BIH INA^E DAO DRUGIMA U POSLU.

JA TEBI – TI MENI? Sedeli smo u restoranu i ru~ali kada nam je prišao konobar i rekao da mladi}i, koji su sedeli za drugim stolom, `ele da nam plate pi}e ili neki kola~.

Profesor Vladeta Jeroti} je qubazno odbio, izmeðu ostalog i zato što je skroman ~ovek, rekavši: ,,Mi smo ve} naru~ili pi}e, a jedno smo popili i kod wega ku}i, da mu po`elimo dobro zdravqe, roðendan mu je, pa smatram da je to dosta, i da bi sve preko toga bilo nalivawe!”

Kasnije nam je taj mladi}, ~ija je ideja bila da nas ~asti, prišao, predstavio se i rekao profesoru da je `eleo da mu plati pi}e zato što je on toliko toga za we-

ga u~inio! Kako je rekao, wemu su Jeroti}eve kwige i emisije mnogo pomogle u `ivotu. Jeroti} se ponovo qubazno zahvalio, a onda mu je rekao ono što `elim da podelim sa vama: ,,Nemojte uvek da ~inite po principu ja tebi, ti meni!

Ja sam nešto, kako Vi ka`ete, u~inio Vama, i Vi sada ho}ete meni da vratite. Kada Vama neko u~ini nešto, Vi u~inite nekom drugom, on neka u~ini nekom tre}em, jer tako se pravi krug dobrih dela!

Ina~e, to - ja tebi, ti meni je odraz plemenske svesti i osnov korupcije.

Zato ja ka`em da je za plemenske narode, u koje ubrajam i Srbe, korupcija nešto prirodno.

Ipak, ne treba zaboraviti da smo mi pozvani da budemo hriš}ani, a to zna~i da se izdi`emo iznad svoje prirode!” í

19 3

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

20

4.11.2014

20:10

Page 3

AKTUELNOSTI

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:10

Page 4

BEOGRAD STARI GRAD 5 PITAWA

ZA SVETISLAVA MILOVANOVI]A 1. KO ?

Svetislav Milovanovi}, dugogodišwi sudija, Osnovnog, Okru`nog i Vrhovnog suda Srbije. Meðunarodni stru~wak za savremene hartije od vrednosti i wihove zloupotrebe, puteve tokova novca, sa elementima krivi~nog prava EU, liderstvo i lobirawe.

Nacionalni koordinator ICC komiteta RID za Srbiju i Crnu Goru.

Napisao i objavio više kwiga i ~lanaka iz stru~nih oblasti, meðu wima i kwige: ,,Savremene hartije od vrednosti, zloupotrebe i pravna zaštita” (1999), ,,Leadership - netÞorking, education and lobbÚng” (2012).

Osniva~ Institucija-Beograd, Strasburg, Trst, Vice President of Gotrugli Business School, istra`iva~ na projektu EU o zloupotrebama hartija od vrednosti – KP Evropske Unije.

Pored svoje profesije, zaqubqenik u arhitekturu. Rotari smatra na~inom povezivawa najboqih iz svojih profesionalnih oblasti.

2. GDE? Odrastao sam u Beogradu, na Sewaku, kod danas aktuelnog Beograda na vodi. Išao u OŠ ,,Radojka Laki}’’, u Sarajevskoj ulici, jednostavno re~eno rastao, da ka`em sa lokalnim mangupima, mada je to za mene bilo prirodno okru`ewe i to nikada nisam tako ose}ao. Mo`da sam zbog toga i imao nadimak Sveta Ðavo!

Bavio sam se raznim sportovima i postao vrhunski (npr. u košarci) kao mladi} sam postao predsednik Saveza košarkaških sudija Jugoslavije, ~lan Predsedništva Košarkaškog saveza Beograda, itd.

Zna~i, Sarajevska ulica, sportski duh za pobedom, ali i poštovawe boqeg u fer sportskoj borbi, kao dodatni motiv za dostignu}e kvaliteta i znawa da pobediš. Te`wa ka znawu i ravnote`i u prirodi pravde i znawa me je usmerila da ushi}eno završim prava. Po završetku Pravnog fakulteta u Beogradu, zaposlio sam se u sudstvu u Beogradu, gde sam radio preko 20 godina. Posledwih nekoliko bio sam sudija Vrhovnog suda Srbije, kao vrhunac u profesionalnoj karijeri. Tek tada sam osetio da sam dostigao potreban kriterijum za ,,vrhunski u svojoj profesiji”, ili istinski kvalifikovan za visoko društvo Rotarija.

Porodica, supruga Nina – filozof, rekao bih zaqubqenik i vrhunski znalac umetnosti, u mnogom oboga}uje

i oslobaða moju nezaustavqivu avanturisti~ku prirodu, stalno `eqna novog u~ewa i osvajawa slobode.

I dru`ewa, razmene novih znawa na izvorištima tamo gde su mo`da malo boqa nego kod nas (npr. Francuska, Italija...). Vaqda zaslugom Višwega dobijamo malog diva Lava, oni zajedno stvaraju moje potpuno druga~ije vizije budu}nosti i upotpuwavaju moje sasvim nove poglede na svet. Verujte, da je mom sveobuhvatnijem do`ivqaju `ivota u mnogome doprineo nesebi~an pristup davawu, koji je, po mom mišqewu zapravo glavna misija Rotarija.

Danas naj~eš}e boravim i radim, osim u Beogradu, u Italiji i Francuskoj.

Rotarijanski po~etak sam sa radoš}u zapo~eo u osniva~kom Rotari klubu, prvom koji je reosnovao Rotari kod nas, to je Rotari klub Beograd, gde sam bio predstavqen na mom prvom sastanku 1993. godine, u prisustvu vrhunskih qudi i profesionalaca u to vreme. Tada mi se posebno dopao gospodski pristup i pozitivno izra`avawe tada predsedavaju}eg Dragana Brajera. Zbog ukupnog uglaðenog tona, osetio sam da je to ono što nam nedostaje – jedno novo graðansko društvo.

I da nekako svako od nas, ko sebe smatra za misle}eg, treba i li~no i zbog strategije budu}nosti da u tako prefiwenoj atmosferi u~estvuje i da se potrudi da je neguje.

Da li smo u tome uspeli, pokaza}e vreme.

Prisustvovao sam i bio i ostao ponosan što sam bio u društvu vrhunskih profesionalaca, qudi dobre voqe i na prvoj ^arter proslavi u reosnovanoj Rotari organizaciji na ovim prostorima, koja je odr`ana 1995. godine.

Zbog ovih ~iwenica se ose}am kao osniva~ Rotari pokreta, voðen divnim ose}ajem da u~estvujem u stvarawu istorije davawa i dobrobiti za sve.

3. KADA? Pre nekoliko godina, jedan dogaðaj me je naveo na još jedno promišqawe: Smatram velikom nepoznanicom, a isto tako i kvalitetom celog sistema Rotari pokreta ~iwenicu da su predsednik Hrvatske g. Josipovi} i tadašwi predsednik Slovenije g. Pahor bili prisutni prilikom dobijawa svojih samostalnih Distrikta 1011, kad smo i mi to dobili, kao pokroviteqi proslave tom prilikom i izjavili da je Rotari peti stub wihove dr`ave i društva.

Siguran sam da razlog nije taj što osniva~ko poreklo Rotarija pripada razvijenoj zapadnoj dr`avi, ve} zato što je to vremenom, od 1905. godine postala jedna od najzna~ajnijih, najuticajnijih i najorganaizovanija, sa svojim ciqevima najjasnija nevladina organizacija, od hiqade drugih, koje postoje u svetu.

Posebno što Rotari ima svoje predstavnike – posmatra~e u UN i to govori o wegovoj snazi, po meni najzna~ajnije, a retko ko to isti~e i podvla~i, da su zapravo dvadeset i nekoliko qudi u svakom od naših klubova u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Budvi i drugim gradovima, jedini suvereni da primaju i da iskqu~uju ~lanove iz Rotarija.

Ho}u da istaknem jednu neverovatnu pravnu ~iwenicu da nikakve centrale iz bilo kakvog centra mo}i, makar to bio i ^ikago ili Minhen, nemaju zna~ajnu, ve} tako re}i samo tehni~ku ulogu primawa i iskqu~ivawa i skoro nikakav uticaj na klubove i wihovu samostalnost, osim privremeno skidawe sa lista, ako se ne plati ~lanarina, koja iznosi 1 evro godišwe po ~lanu.

Da, deluje neverovatno, ali vrhunski profesionalci na ovim prostorima su se udru`ili u jedan organizovani si-

21

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

22

4.11.2014

20:10

Page 5

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:11

Page 6

stem vrednosti, dobili za prijateqe isto tako vrhunske znawa”, a dana{wi lider ~ovek multidisciplinaran, a qude u celom svetu, postali ravnopravni deo tog sistema, to je i logi~no s obzirom na to da je informacija najgde mogu da prisustvuju svakom sastanku tog sistema ve}i kapital novog vremena. Potreba za konstantnom širom planete, kao ravnopravni ~lanovi, za 1 evro go- edukacijom postajala je oduvek i postoji i danas u svim dišwe! Zar to nije najboqa kupovina znawa i pameti, ko- oblastima i svim delatnostima qudskog dru{tva. Ako ju smo mogli da dobijemo, mi kao pojedinci i bar malo da je lider onaj koji stoji ispred sledbenika, ma koliko prenesemo na lokalnu sredinu i zajednicu u kojoj delujemo. sledbenici bili edukovani, svak u svojoj oblasti, on moPored humanitarne aktivnosti, gde smo sigurno neko- ra da uz ciq, viziju, energiju, ima i ukupno znawe o svim liko miliona evra svi zajedno poklonili u Rotariju za strukama svojih sledbenika, kako bi mogao da ih vodi. ove 23 godine, koliko postojimo, negovawe visokih Ne samo da je potrebno da lider bude obrazovan u raeti~kih na~ela kojima stremimo (naravno, to ide teško u znim sferama, potrebno je da bude obrazovan i kao linedovoqnom razumevawu sredine u kojoj se nalazimo) der. Smatram Rotari liderskim pokretom. To je razummo`da najve}i benefit je zapravo to zajedni~ko delovawe qivo, ima ideju, ciq, misiju, viziju i okupqa najboqe iz kvalitetnih qudi, zajedno sa svim Rotarijancima sveta profesije, struke, a smatram i intelektualno i moralkao krajwi ciq, a po mom no utemeqene li~nosti. Filomišqewu najva`niji u ovim zofija liderstva, sa svim podDeo oficirskih du`nosti koje sam obavqao vremenima: negovawe mira u svegranama kao što su psihologii obavqam u Rotariju: tu, a i taj detaq je gotovo neprija liderstva, sociologija li- Assistant Public Image Coordinator ZONA 20 B metan u našim aktivnostima. derstva, antropologija lider- ADG RID 2480 Ponovimo, Rotari klub je nustva i mnogim drugim oblasti- ADG RID 2481 kleus i samostalan je u svim elema nije dovoqna. Svi teorij- ADG RID 2483 mentima Rotari pokreta, a sve - Co-President legislativ the Committe RID 2480 ski pristupi mali su i nedoostalo je kreacija, u~ewe da- ^lan LEADERSHIP Team RID 2480 2006/07 voqno u~e lidera onome što - ^lan LEADERSHIP Team RID 2481 2007/08 vawa, slu`ewa i naravno, vrlo je najva`nije, a to su liderska - ^lan LEADERSHIP Team RID 2481 2009/10 bitan socijalni aspekt, koji je i ume}a, odnosno veštine ruko- ^lan LEADERSHIP Team RID 2481 2010/11 mene delimi~no promenio i voðewa. Sam termin lider - ^lan LEADERSHIP Team RID 2483 2011/12 obogatio, a to je - stalno druipak pripada svetu mo}i. Po- ^lan LEADERSHIP Team RID 2483 2012/13 `ewe i osmesi novih, divnih stoje priznati lideri, ali po^lan LEADERSHIP Team RID 2483 2013/14 prijateqa koje sam stekao. stoje i potencijalni. Poten- National Coordinator RID 2483 cijalni su oni koji mogu da se Serbia&Montenegro 2013 -2016 4. KAKO? regrutuju iz krugova sledbeni- Past President RK Beograd - Stari Grad (Vice PreRotarijem sam se bavio ka, ali to mogu biti i qudi sident i druge funkcije u svojim Klubovima) i dr. ozbiqno. Za mene je bilo va`no kod kojih su izra`ene sve lida ga sagledam sa svih aspekata. derske osobine i znawa, pa kaKada deo `ivota i sopstvenog vremena ne~emu posvetite, da ovladaju veštinama i zaokru`e svoju edukaciju, mogu onda to ima smisla ako se sveobuhvatno upustite u pro- da uðu u svet liderstva sasvim drugim putem. Svet je mišqawe i to iz raznih uglova. uvek bio i harmoni~an i haoti~an. Qudi su uvek bili i U kwizi ,,Liderstvo” veliki deo posvetio sam netÞor- dobri i loši. Tako je bilo oduvek i tako }e biti zaukingu (umre`avawu) i sa aspekta povezivawa u Rotariju. vek. Mewaju se samo okolnosti, stilovi, mode, ali ^ovek je bi}e komunikacije. Mre`e i povezivawe su veli- su{tina ostaje ista. Dok god je ~ovek u stawu da stvori ka tema našeg veka, pa se uticaj svakog pojedinca, ali i dobru mre`u kontakata, da stvara pristalice a ne samo mo}ne organizacije, multiplikovao. Danas je teško re}i ko pratioce, dok god ume da pregovara, a ne samo da se bori sve ima mo}. Društvene mre`e na internetu rezgranate su i dok sti~e mo} strategijom a ne manipulacijom, bi}e u do te mere da su mogu}i najrazli~itiji društveni uticaji stawu da rukovodi. Liderski pokret Rotari, kao i svanajrazli~itijih grupa. Kada govorimo o liderstvu mo`e se i kog pojedina~nog Rotarijanca treba, po mom mišqewu, mora govoriti o raznim vrstama povezivawa. Li~no povezi- ~itati u tom kqu~u. Na kraju, treba imati na umu da svavawe qudi, istomišqenika oko zajedni~ke ideje, svakako je ki lider, tj. voða mora da ume sebe da vodi kroz `ivot. najinspirativnije. Ipak, izvesno je da su zna~ajne organizo- Istina je da onaj ko ne ume da izbalansira sopstveni vane mre`e jer je bitno da povezivawe bude i organizovano `ivot, ne}e umeti da vodi ni tim, ni svet. Uostalom, i institucionalizovano, odnosno da ima legitimitet. šta }e nam sve sposobnosti i veštine ako u bilo kom trenutku shvatimo da smo pametni, pa ~ak i uspe{ni, a 5. ZAŠTO ? nismo sre}ni.

Pol Haris, osniva~ Rotari pokreta, napisao je jedLider mora da bude sre}an! nom: ,,Neznawe je pretwa miru”. Dana{wi svet je ,,svet

23

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

24

4.11.2014

20:11

Page 7

4.11.2014

20:12

Page 8

BEOGRAD LETWA ŠEMA

KLUB KOŠUTWAK – JP ,,SRBIJAŠUME’’ Kao i u prethodnih nekoliko godina, u okviru ,,letwe šeme” našeg Kluba, u ~etvrtak 28. avgusta na programu je bilo dru`ewe u ,,Klubu Košutwak” koji dr`i JP ,,Srbijašume” Restoran je poznat po lepoj i senovitoj bašti, a još više po odli~nim specijalitetima od divqa~i. Iako

vreme nije bilo idealno pa smo bili u sali umesto u bašti, sastanku je prisustvovalo 17 prijateqa. Pored osam ~lanova Kluba i dva gosta, bilo je i sedam ~lanova Rotari kluba Beograd – ^ukarica. U odsustvu Hayi Dušana, Nikola Mandi} je pozdravio prisutne, a posle

toga su nam se predstavili i gosti. Ivona, prijateqica našeg Dušana Joksimovi}a, je profesorka biologije na Univerzitetu u Vankuveru a upravo privodi kraju i drugi doktorat. Voli da se dru`i sa nama i ovo je ve} naš drugi letwi susret. Potom se sa nekoliko re~enica predstavila i Nina Obradovi}, koju ve} svi dobro poznajemo jer je ~esto sa nama. Objasnila nam je ~ime se bavi na Tehni~kom Institutu SANU i po`elela još puno ovakvih susreta. Kako je Vlada Mati} primetio, da nam se toplo predjelo, supa od fazana, ne bi hladila, prešli smo odmah na ve~eru koja je bila pravo zadovoqstvo za qubiteqe divqa~i. A poslu`eno je: glavno jelo: srne}i paprikaš, srne}i medaqoni ili kobasice od divqa~i (divqa sviwa) po izboru; salata: sezonska; desert: pita od lešnika; doma}a pi}a.

Uz ovakav meni nastavili smo da se dru`imo do kasnih sati. Ve}ina prisutnih se nadala da ne}e ,,naleteti” na neku saobra}ajnu patrolu jer posle nekoliko rakija ,,biqarica” i više ~aša vina to ne bi bio prijatan susret. O~igledno smo svi dobro prošli jer su sve ,,voza~ke” na broju!

Od naših ~lanova bili su prisutni Pavle Bani}, Quba Hayi Ðorðevi}, Joca Ili}, Dušan Joksimovi}, Nikola Mandi}, Srðan Milinkovi}, ^eda Petriwac i Leka Rankovi} í

AKTIVNOSTI

AKTIVNOSTI

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

BEOGRAD LETWA ŠEMA

ponovo Ovaj ~etvrtak je zapravo bio upra`wen pa je izbor opet pao na prijatan restoran ,,Sveti Nikola” u Bloku 45 na Novom Beogradu. Zanimqivo je da smo u tom restoranu i

25

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

26

4.11.2014

20:12

Page 9

4.11.2014

20:12

Page 10

AKTIVNOSTI

zapo~eli našu ,,letwu šemu” tako da smo simboli~no na istom mestu i završili naša dru`ewa tokom ovog leta.

Kako je u ~etvrtak uve~e, 4. septembra minulog leta bilo prohladno i kišovito vreme to nismo mogli da sedimo u prelepoj senovitoj bašti, ali nam to nije smetalo da se lepo dru`imo i u`ivamo u dobroj ponudi pi}a i hrane.

Svi prisutni sa prvog sastanka bili su zadovoqni ambijentom, ponudom hrane i pi}a, verujemo da je i ovaj sastanak protekao u dobrom raspolo`ewu. Istina, nije bilo odli~ne doma}e ,,~a~anke” koja je najavqena ali se i „duwa” odli~no pokazala tako da su svi prisutni bili zadovoqni. Dobra i obilna hrana je samo pomogla da sastanak i dru`ewe bude iskoriš}eno za dogovor oko nastavka našeg dru`ewa. Iako je bilo predloga da se „letwa šema” produ`i za još jednu sedmicu, ve}ina je bila za to tako da se zapo~nu redovni sastanci Rotari kluba Beograd u hotelu HÚatt.

Bio je ovo dobrar odziv iako su mnogi odsutni: Hayi Dušan (na Halkidikiju), Miško Trpkovi} (na Rodosu), Pavle Bani} (u Be~u)...

Uz malu pomo}, Neša, Lela i Quba Hayi Ðorðevi} su pronašli restoran, a ostali su ovde ve} „doma}i”.

Od naših ~lanova bili su prisutni Quba Hayi Ðorðevi}, Joca Ili}, Nikola Mandi}, ^eda Petriwac (sa suprugom Draganom), Leka Rankovi} (sa suprugom Gordanom) i Neša Sakovi} (sa suprugom Lelom).

Bilo je vrlo prijatno tako da se još jednom pokazalo da „letwa šema” ima svoje opravdawe í

Reporta`u Radio Televizije Vojvodine mo`ete videti na slede}em linku: http://ÞÞÞ.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/rotari-klub-pomogao-pozoriste_516716.html Srda~an pozdrav, Dejan Ilin~i} Sekretar Rotari kluba Novi Sad Alma Mons 2014/2015

AKTIVNOSTI

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

BEOGRAD „FOREæ – BERZA - EDUKACIJA”

U ~etvrtak 25.septembra 2014. godine odr`an je 13. sastanak Rotari kluba Beograd u ovoj rotarijanskoj godini.

Prisutni su bili i gosti predavaèi Karoq Kunoš i wegov kolega i prijateq (u ulozi prevodioca sa maðarskog jezika) Goran Jovanovi} iz firme ,,ForeØ – Berza – Edukacija”.

Karoq Kunoš je in`ewer i menayer, po zanimawu berzanski trgovac i predava~, ali… pre svega trader. 12 godina se profesionalno bavi trgovawem na berzi, ima šest godina iskustva u edukaciji za poslovawem na berzi.

NOVI SAD ALMA MONS ,,POHVALA SNEGU’’

Dragi Prijateqi u Rotariju, Proslava osnivawa Rotari kluba Novi Sad - Alma Mons obele`ena je 6. septembra na terasi kluba ,,Giardino” u Novom Sadu. U prelepom ambijentu i mnoštvu rotarijanaca iz Niša, Sombora, Zrewanina, Kikinde, Beograda, ^a~ka, Kraqeva, Novog Sada, kao i poznatih lica iz sveta kulture, predstavnika dr`avnih institucija i biznisa iz naše zemqe i inostranstva, sve~anom ceremonijom uru~ena je poveqa o osnivawu ~etvrtog Rotari kluba u Novom Sadu.

Preko 300 gostiju odazvalo se pozivu i time doprinelo prvoj akciji u organizaciji Rotari kluba Novi Sad - Alma Mons. Tom prilikom su prikupqena sredstva namewena nezavisnom de~jem pozorištu ,,Novosadski Novi Teatar” iz Novog Sada.

Ukupan iznos prikupqenih sredstava iznosi 200.000,00 dinara i ona su namewena realizaciji wihovog najzna~ajnijeg projekta do sada, predstavi ,,Pohvala snegu”. Dolaskom na ~arter proslavu našeg Kluba, gosti su direktno pomogli da se ovaj projekat uspešno realizuje.

Sve~ana premijera predstave odr`ana je u 18h, 26. septembra u Novosadskom Novom Teatru u amfiteatru gimnazije ,,Laza Kosti}” na Telepu. Ovom prilikom se zahvaqujemo donatorima koji su pomogli organizaciji proslave: Multikom Group, Rad, Saga, Europrima, Mond, M&I SÚstems Co., Pin Computers, Navigator, NS Plakat, Levi 9 Global Sourcing, 4EØpand.

Ovaj zanimqiv kratki kurs je po~eo pitawem: Zbog ~ega je korisno da nau~ite da poslujete na berzi? - mo`ete da upoznate najboqe pla}enu profesiju na svetu,- mo`ete da savladate jedan zanimqiv, uzbudqiv i raznolik na~in sticawa prihoda, - mo`ete da ostvarite natprose~nu zaradu, a na osnovu toga,- ima}ete više vremena za va`ne stvari…za svoje voqene.

27

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

28

4.11.2014

20:13

Page 11

4.11.2014

20:13

Page 12

Fotografije u ORAŠCU snimili: Stojadin Mirkulovski i ^edomir Petriwac

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

AKTIVNOSTI

Investirawe na berzi pru`a odli~ne mogu}nosti za sve preduzetnike, bilo da profit koji ostvaruju kao preduzetnici samo `ele da ulo`e na odgovaraju}e profitabilan na~in, bilo da - pored trenutnog - `ele da pronaðu nove izvore prihoda. Ciq ovog mladog berzanskog predava~a je prenošewe prakti~nog znawa, a ne edukovawe stru~waka teoreti~ara, ve} onih koji }e znati da zarade novac na berzi i na foreÚ tr`ištu í

BEOGRAD ^UKARICA BEOGRAD PRIJATNO VE^E U ,,ORAŠCU’’ I – ŠVEDSKOJ

U ~etvrtak, 2. oktobra ove godine, u hotelu ORAŠAC blizu Filmskog grada, od 20 ~asova, sastanku Rotari kluba Beograd ^ukarica prisustvovali su i prijateqi iz Rotari kluba Beograd: Dragan Brajer, Hayi Dušan Glušac, Nenad Sakovi}, Miško Trpkovi}, Nikola Mandi}, ^eda Petriwac, Vlada Mitrovi}, kao i Miroslav Šovran i Stojadin Mirkulovski.

Na susretu prijateqa, koji je postao tradicionalan, Vlada Mati} i Miroslav Šovran re~ju i fotografijama ,,podneli’’ su izveštaj sa minulog boravka u Švedskoj i Danskoj: Shodno dogovoru koji je postignut prilikom boravka u Beogradu naših prijateqa iz Rotari kluba StaffanstorpStanstorp iz Švedske od 26.-31. marta 2014. godine ~lanovi našeg Kluba su boravili u uzvratnoj poseti Švedskoj od 19.-24. septembra 2014. godine. U delegaciji našeg Rotari kluba Beograd ^ukarica bili su: predsednik Nenad Ðurovi} sa suprugom Natašom, ~arter predsednik Vladimir Mati} sa suprugom Jadrankom, potpredsednik Ðorðe Jovi~i}, Sava Manojlovi} i Diana Paunovi} ~lanovi Rotarakt kluba ^ukarica i Miroslav Šovran iz Rotari kluba Beograd koji je ranije vodio naš tim iz GSE u Švedsku. Realizuju}i dogovor oko razmene sredwoškolaca u periodu od 15.-21. septembra 2014. godine u Švedskoj

29

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

30

4.11.2014

20:14

Page 13

4.11.2014

20:14

Page 14

su boravili i šestoro ðaka iz 13. beogradske gimnazije sa profesorom Aleksandrom Peruni~i}em koji su imali veliki broj kontakata sa svojim vršwacima iz privatne škole ProCivitas i najstarije škole Katedralskolan iz Lunda kao i izvrsne muzi~ke škole Lars-Erik Larsson. Takoðe, obišli su i veliki broj kulturno-istorijskih znamenitosti u Malmeu i Lundu a jedan dan su proveli u obilasku Kopenhagena. Naša delegacija je takoðe imala bogat i raznovrstan program. Va`no je ista}i da smo imali i dva izvanredna sastanka u Rotari klubu StaffanstorpStanstorp i Malme International na kojima smo dogovorili veliki broj projekata. Naši doma}ini su nam organizovali bogat i raznovrstan program od posete botani~koj bašti, najbogatijoj opštini Loma, univerzitetskom gradu Lundu, ~uvenoj katedrali, nacionalnom muzeju, istorijskom nalazištu Uppakra, ~uvenom zamku Osterien na jugu oblasti Skanedo, poseti Kopenhagenu u Danskoj.

U nastavku izveštaja su fotografije o poseti rotarijancima u Švedskoj:

AKTIVNOSTI

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

BEOGRAD BEOGRAD ^UKARICA BEOGRAD STARI GRAD KAO NEKAD...

Nas nekolicinu starijih ~lanova ovaj sastanak je podsetio na to kako su nekada izgledali sastanci našeg Kluba. Sve je bilo kao prvih godina pa se…

Kao nekad, tra`ila stolica više… jer je ovom sastanku prisustvovalo 13 aktivnih ~lanova Kluba, 2 kandidata, 12 ~lanova RK Beograd – ^ukarica, 2 gosta iz RK Beograd – Centar i jo{ 2 gosta; Kao nekad, napravila se u`urbana, sve~arska atmosfera puna `agora, veselih dosetki i dobrog raspolo`ewa, pa su bila potrebna tri konobara da nas slu`e i u~ine da svi prisutni budu zadovoqni; Kao nekad, gost – predava~ (ovoga puta g. Luka Mijatovi}) je okupirao pa`wu svih prisutnih zanimqivim i elokventnim izlagawem, pobudivši puno pitawa i `iv razgovor na nekoliko tema; Kao nekad, naši ~lanovi (Nenad Sakovi}) su pokazali inicijativu u predlagawu dobrotvorne akcije za pomo} onima u nevoqi; Kao nekad, naši ~lanovi su pozitivno reagovali pa je Dragan Brajer odmah prilo`io 120 evra, Nenad i Dušan po 20 evra, a Vlada Mati} (Rotari klub Beograd ^ukarica) je poklonio 50 evra - kao podršku projektu ~ija }e realizacija, verovatno, zahtevati da se organizuje Grant; Kao nekad, ovo je bio sastanak za primer í

LUKA MIJATOVI] srpski novinar, roðen 1951. godine, najnagraðivaniji novinar u istoriji profesije U ~etvrtak, 9. oktobra ove godine, na zajedni~kom sastanku Rotari kluba Beograd, Rotari kluba Beograd ^ukarica i Rotari kluba Beograd Stari Grad bio je gost Luka Mijatovi}, novinar i urednik u RTS, Radio Beogradu, programu Beograd 202.

31

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

32

4.11.2014

20:15

Page 15

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:15

Page 16

Sastanak je odr`an u novobeogradskom hotelu HÙATT, od 20 ~asova. Gost na ovoj izuzetno dobro organizovanoj ve~eri bio je i Rodoqub Nikoli}, biznismen (i poznavalac mnogih Rotarijanaca) iz Be~a. Sala ,,Beograd’’ bila je mala za tridesetak prijateqa Rotarijanaca koji su došli da u dru`ewu provedu prijatno oktobarsko ve~e.

Luka Mijatovi}, ugledno ime našeg novinarstva, govorio je o istinskom zna~ewu re~i „KOLOVENI – SLOVENI (RasSija – KoloVenija, najstarija civilizacija i weni ~udotvorci’’*, zanimqivoj temi kojom se ve} dugo godina bavi profesor dr Bo`idar Mitrovi}. Luka je uz pomo} kolora ilustrovao svoje predavawe, a onda su postavqana pitawa. Kako je Luka roðen u Qubqani, odli~no govori slovena~ki, na molbu Nikole Mandi}a, recitovao je jednu pesmu France Prešerna. Naravno, na slovena~kom.

Prisutnima su se obratili i predsednici Rotari klubova: Nenad Ðurovi} (Rotari klub Beograd ^ukarica) i Miodrag Miloševi} (Rotari klub Beograd Stari grad).

Posle ve~ere dru`ewe je proteklo u iskrenom, prijateqskom }askawu sa predava~em koji je ispri~ao puno zanimqivih detaqa iz svog voditeqskog i novinarskog zanimawa.

Ovo je kratak pregled duge i bogate profesionalne biografije Luke Mijatovi}a: Obavqao poslove: - urednik jutarweg programa i servisne redakcije Beograda 202 i ,,Beogradskog dnevnika” od 1976. do sredine ’80-tih godina; - urednik: ,,Krugova 202”, No}nog programa Beograda 202; - autor: ,,Krugova 202’’, emisija o turizmu, No}nog programa (gotovo 20 godina – delom na Prvom, a ostalo na

programu Beograd 202 ), emisija o likovnoj i primewenoj umetnosti ,,U Galeriji 202” (više od 10 godina ), dokumentarnih reporta`a; - govori: slovena~ki, engleski i ruski jezik, sporazumeva se na ~eškom.

U enciklopediji ,,Qudi i dogaðaji koji su obele`ili istoriju ~ove~anstva” Luka Mijatovi} je upisan u rubrici 03. februar kao: ,,srpski novinar, roðen 1951. godine, najnagraðivaniji novinar u istoriji profesije.’’

U gotovo 35 godina rada, koliko se bavi novinarstvom, više od ~etvrt veka je posvetio marketingu i propagandi i osmišqavawu, pripremawu i realizaciji velikih programskih akcija na otvorenom u funkciji propagande naših prostora (BLP 202 na Adi Ciganliji, koncerti u galerijama Beograda i u Knez Mihajlovoj ulici), akcijama „Ulica otvorenog srca” i „Grad otvorenog srca”, do~ek Nove Godine na Trgu Republike u Beogradu, prvi koncert pravoslavne duhovne muzike o Bo`i}u, na otvorenom prostoru u Beogradu – na Trgu Republike; 65 radijskih emisija, u trajawu od po ~etiri sata, pred brojnim auditorijem ,,u`ivo” (iz gradova nekadašwe Jugoslavije i Evrope...).

Svojevremeno postavio je koncept RADIO JAT-a, koji je bio jedna od najslušanijih radio-stanica i bio autor emisije u No}nom programu Radio JAT-a.

Uradio je na stotine dokumentarnih radijskih, televizijskih i novinskih reporta`a, intervjua i zapisa, za Radio Beograd i Udru`ene radio stanice Srbije, i za Televizije: Beograd, Zagreb, Sarajevo, Qubqana.

Profesor Ruske akademije pravosuða Bo`idar Mitrovi}, doktor pravnih nauka, je izneo dokaze istinitog zna~ewa re~i «Sloveni» - KoloVeni (Sunca Rod) i istiniti naziv Vin~anske civilizacije – RasSija.On je istra`ivao anti~ke izvore prava i freske: Srbski ~udotvorci, Sveti Sava Srpski i Sveti Car Lazar Srpski u Arhangelskom saboru Moskovskog Kremqa, otkrio je istinsko zna~ewe re~i «Sloveni». Ime profesora Mitrovi}a je Bo`idar, ali je bilo potrebno (kako je govorio wegov oficijalni oponent profesor Mihail Ring, kada je ovaj srpski nau~nik štitio doktorsku disertaciju ,,Reklamaciono pravo” na Pravnom fakultetu MGU im. M.V. Lomonosova) imati ne samo ime Bo`idar, ve} i istinski bo`iji dar, da bi dešifrovao anti~ku grafemu, iz koje je pro~itana re~ «Sloveni». Ali, profesor Mitrovi} skromno napomiwe, da je za to bilo pre svega neobhodno znati istoriju dr`ave – SERBiJA i `ivotopis Svetog Save, sastavqa~a prvog graðanskog kodeksa Srbije, Rusije i Bugarske, koji je pod nazivom «Korm~ja kwiga» bio proglašen u 13. veku.U svim kwigama, uybenicima i katalozima o Rusiji i Moskovskom Kremqu ukazano je, da je Arhangelski sabor Moskovskog Kremqa izgradio italijanski arhitekta ili «arhitekta iz Italije», iako je taj hram podignut u periodu od 1505 do 1508 godine (16. vek), a Italija oformqena tri veka posle toga - 1861 godine (19.vek).To nije samo logi~ka, nego i gruba istorijska greška. Mi nemamo pravo da sadašwe geopoliti~ke pojmove primewujemo pri razmatrawu najstarije istorije. RasSijski (ruski) carevi Ivan III i Ivan IV (Grozni - neprijateqam slovenskim) rukovodili su se idejom objediwewa svih rassijskih zemaqa. Zbog toga je ruski car pozivao u Rusiju za gradwu Arhangelskog hrama arhitektu, ne iz Italije (pošto

33

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

34

4.11.2014

20:15

Page 17

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:16

Page 18

Italije uopšte nije bilo), ve} iz Venecije. Do dana današweg u severnom delu Apeninskog poluostrva o~uvala se oblast Veneto i grad Venecija.U Veneciji, i u ta sredwevekovna vremena `iveo je narod, koji su drugi narodi nazivali ,,veneti” ili ,,vendi”. No sam sebe taj narod je nazivao ,,RasSeni” kako u tom periodu, tako i u periodu do Rimske imperije, kada su RasSene (RasSijane) drugi narodi zvali - Etrusskie. Oni su se nazival veneti, ili vendi. Vladalo je mišqewe da to poti~e od slovenskog bo`anstva Vida i slovenskom mirovozrewiju - pogledu na svet, koje je bilo objediweno u ,,slavenskim” Vedama (vvedewiju - uvodu u znawe). Osnov tog mirovozzrewija bila je AzBoukeVid (odakle i poti~e re~ Bog) - Poslanica (koja veli~a dohriš}ansko slovensko bo`anstvo Vida kojeg nam daruje Sunce) u vidu akrostiha, prva slova, kojeg su i tada i danas ~inila azbuku koja oli~ava po~etak po~etka wihovog - našeg jezika, odakle je takav pogled na svet i dobio naziv ,,jezi~estvo”:Az JaBuke BogVedi VidGlagoqu GovorimDobro DobroEst Je`ivete `iveti .......AzBouka sama po sebi je potvrda da su Sloveni imali svoje pismo i pre Kirila i Metodija jer je o~igledno da oni kao hriš}ani ne bi veli~ali prehriš}ansko bo`anstvo.Profesor Mitrovi} tvrdi: ,,Mudri ruski narod, kao kolektivno se}awe u formi naziva sopstvene dr`ave zapamtio je istinu o najstarijoj civilizaciji, ime koje je ne Vin~anska civilizacija ve} RasSija».Centralni deo serbske sredewevekovne dr`ave imao je naziv Raška (Raska - ruska, kako nas ispravno u~i Sv. Nikolaj Velimirovi}). 1389 godine serbska vojska štitila je u bici na Kosovom poqu od turske armije ne samo hriš}anstvo, Evropu i serbski narod, nego i sveti za sve SloVene grad Ras. Iako Srbi bitku nisu izgubili, Turci su u toku slede}eg veka zaposeli Serbiju i druge serbske zemqe. SERBiJA je obnovqena 1804. godine s po~etkom Prvog serbskog ustanka pod voðstvom Ðorða Petrovi}a (Karaðorða). Serbija - to nije samo naziv dr`ave, to je najstarija zakletva svih Rusa «serb i ja» (Srbin sam i ja), a i svih Srba, koja otkriva anti~ku istoriju Rusije...

Na radnom mestu – u studiju Radio Beograda

Luka Mijatovi} je bio i jedan od dvojice scenarista de~ije TV serije, koja je trajala godinu dana; rediteqa Jovana Risti}a, urednika Donke Špi~ek, realizovane u TV Beograd; kojoj je osnovna namera bila da govori o gradovima Srbije - o wihovom kulturnom blagu, istoriji, prirodnim i turisti~im lepotama.

Luka Mijatovi} je tokom svoje profesionalne karijere intervjuisao desetine qudi iz zemqe i sveta, politi~are, umetnike, nau~nike, koji su na razne na~ine obele`ili istoriju: Rayiv Gandi, Seku Ture, Silvio Berluskoni, Hajder, Leonid Bre`wev i više od 20 dr`avnika prisutnih sahrani Josipa Broza Tita, patrijarsi Pavle i German, Mi}a i Kolege umetnici – sa Milo{em [obaji}em

Quba Popovi}, Jovan Oto Logo, Dado Ðuri}, Dimitrije Popovi}, Zoran Radmilovi}, Bata Stojkovi}...

NAGRADE I PRIZNAWA, DOSTOJNO POMIWAWA TRI GODIŠWE NAGRADE RTS: - za voditeqstvo; - za informativno-politi~ku emisiju; - za dokumentarnu reporta`u; - prva nagrada za novinsku reporta`u; „SLAVHRAN ‘99”; - „Turisti~ki cvet” Turisti~ke organizacije Srbije; - „Zlatna zna~ka” Kulturno-prosvetne zajednice Srbije; - drugo mesto u kategoriji dokumentarnog programa na JRT festivalu „Zlatna amfora”; - „Zlatno pero” SACEN-a, kao najboqi turisti~ki novinar u zemqi; - „Poveqa zahvalnosti”, DP ,,Vrelo” Bujanovac povodom kampawe tokom koje su prikupqena sredstva za obnovu manastira Prohor P~iwski…

Zna~ajniji poslovi Luke Mijatovi}a su i u~eš}e u stvarawu reklama, spotova i kampawa: „Beobanka”, „Invest banka”,„Kredibel banka”, „Cepter banka”, „Union banka”, „Generaleksport” („Geneks”), „Grme~”, Robne ku}e „Beograd”, „Pekabeta”, „Soko Štark”, „Shipons”, „Riborn”, Robna marka Rojal (kraqevska vina, pivo i kisela voda sa pravima princa Tomislava Karaðorðevi}a) LIV. 52 biqni preparat za zaštitu i regeneraciju jetre; propaganda za šahovski me~ Fišer - Spaski, kampawe „Jugoskandika”, predsedni~ka kampawa J. Vasiqevi}a, „Ðuki}” - trikota`a, „Potens”, propaganda za konak manastira Prohor P~iwski, stvarawe novog izgleda i kompletan marketinški program za „Juhor” iz Jagodine, redizajn znaka i izrada plakata za „Jugofund” Beograd; kampawa i slogani za vodu „Milan Toplica”, kampawa za „Ledda – vodda”; slogani radio, TV i kampawa u medijima i na bilbordima za „BAR-KOD” Podgorica; promocija i kampawa za Hotelski sportsko-rekreativni centar „Babe”- Kosmaj, Sopot; slogani, publikacije, katalozi, radio i TV reklame za „JOLLÙ TRAVEL”...

Luka Mijatovi} je 10 puta izlagao svoje slikarske radove na kolektivnim i jednom na samostalnoj izlo`bi (Meðunarodni PRESS-centar TAWUGA).

Luka je majstor karatea, igrao je profesionalno rukomet, leteo zmajevima, planinario, obilazio zemaqsku kuglu, jedri, šeta, bavi se fotografijom i slika, a završio je pisawe kwige „Srbija za poneti”.

Evo Vam do`ivqaja Krfa iz budu}e kwige reporta`a iz sveta:

KRF Mnogi se osmele da boravak na Krfu iskoriste kao dobru priliku za „dobro” jedrewe. U~inili smo to i mi, jedrewakom dugim 17 i po metara i teškim 28 tona. Naskok do Brindizija u Italiji a zatim povratak. Vetar staje. Ni zastavica ne leprša. A onda, „uhvatite vetar” i pomislite kako se sjajno kre}ete. Krenu tada talasi, i more koje vaqa!

Neko je ušao u teritorijalne vode Albanije. Upozorewe sa wihove strane dobro pratimo svi, i udaqavamo se! Na domak Krfu smo najbli`e Albaniji; udaqeni smo od we tek koji kilometar. Vide se gradi}i, naseqa, ku}e. Pre toga prošli smo Fanu i Eurikozu! I, evo ga - ciq ! Stigli smo do Krfa, plove}i samo na jedra! ^im smo uplovili u Kraqevsku marinu skre}u nam pa`wu: „Do not mÚ alcohol and Þater, it doesn’t good!”, a zatim nastavqaju: ,,Radite isto ono što rade i Grci”. I, vi ne budete lewi, a oni vas upuste u avanturu ,,meze u tri kruga”. Jednostavno je. Prvo se meze kobasice, potom komadi sira, a zatim umaci i gr~ka salata, a sve to ,,zalivate” vinima Demestika ili Retsina, mada nisu ,,s’ rakida” ni Boutari ili Kaliga. ^im ste to probali, jelo i pi}e, qubazni doma}ini otkri}e vam da imaju Aquamaniu, svojevrstan

35

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

36

4.11.2014

20:16

Page 19

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:16

Page 20

Svetski putnik

Diznilend sa vodenim kanalima, toboganima, bazenima i inim sadr`ajima i upu}uju vas u imena pla`a i delova ostrva: Glifada, Acharavi, Roda, Aghisa Gordios, Pelekas, Mirtiotissa, Argirades i skre}u vam pa`wu da morate da vidite Arheološki muzej, pa Muzej papirnog novca – jedini u svetu u kojem su pohrawene i retke nov~anice, zatim Muzej vizantijske umetnosti, Solomos muzej – posve}en `ivotu i radu poete Dionisa Solomosa, prvog pesnika koji je pisao Demotik gr~kim, jezikom glavne populacije i Kapodistrias Muzej. U wemu, smeštenom na tri kilometra od Potamosa, kraj sela Evropouli, ~uva se uspomena na Yona Kapodistriasa, doktora i prvog predsednika moderne Gr~ke.

NIMFINO OSTRVO Svesni wegove pojavnosti, stari Grci su, ovom ostrvu u Jonskom moru, dali ime po nimfi iz gr~ke mitologije Kerkira. Homer piše da se Odisej, posle mnogih lutawa, iskrcao i našao spasewe upravo na Krfu. Stigao je do Sherije (današweg Krfa), u domovinu kraqa Alkinoja.

Tu ga je pronašla Alkinojeva k}i Nausikaja, a potrajalo je dok ga nisu primili i sam kraq i wegova `ena Areta.

Najviše blagodare}i Alkinojevoj dobroti i wegovim laðama, Odisej je odavde stigao i do rodne Itake...

Jedna od legendi ka`e da su do ovih jonskih uvala, posle povratka iz Kolhide, gde su pošli u potragu za ,,zlatnim runom”, stigli i vešti moreplovci i ratnici Argonauti.

Ovde je obavqeno i ven~awe Medeje i wihovog predvodnika Jasona. Pred namernikom se i ovde smewuju predawa. U najstarijem se ka`e – Krf, Korfu, kako ga zovu Grci, je ustvari Kronov srp, kojim je on onesposobio Urana. Lepotu Krfu daju `ivopisni zalivi i brojni vrtovi citrusa i više od pet miliona stabala maslina, a u starom jezgru uske i tesne ulice. Re~ je o jednom od najzelenijih gr~kih ostrva. Flora je bila mo`da nešto izdašnija jedino prema Zakintosu u Jonskom i Tasosu, u Egejskom moru.

pred palate, kriket je igrao i Mejyor. Medeni mesec na Krfu je proboravila }erka bivšeg ameri~kog predsednika Niksona, sa svojim suprugom - unukom Dvajta Ajzenhauera.

Desetak kilometara od grada, na bre`uqku koji nadvisuje more, nalazi se i Dvorac carice Elizabete - Ahilion, u kojem je u`ivala sa wenim suprugom Frawom Josifom. Boravio je tu i Viqem II, a ,,filmayije” snimale dogodovštine Yemsa Bonda. Na Krfu se, pri pohodu prema Istoku zadr`ao i Ri~ard Lavqe srce! Obale su mu na~i~kane peskovitim pla`ama. Meðu najlepšim je Sidari, na severnom i Glifada, na zapadnom rubu ostrva, a u wenoj neposrednoj blizini, ispod bedema manastira Mirtiotis, nekada se nalazio i najprostraniji kutak krfske obale namewen nudistima. Turisti gotovo po ~itav dan krstare motorima ili u automobilima, po ~itavom ostrvu, upoznaju}i tako wegove gradi}e i stvarno samo jedan ve}i grad - Krf, u kojem `ivi više od tre}ine od 140 hiqada stanovnika ostrva. Na Krfu, i danas, voze fijakeri sa nakinðurenim kowima; koji su svojevremeno ovde bili glavno prevozno sredstvo; i pored visoke cene nisu izgubili bitku. Cena najma na dan košta}e vas 100 evra.

VIDO NIJE NA PRODAJU! U pri~i o Krfu su nezaobilazne ona o našoj ku}i na ostrvu, u kojoj je i Muzej i o malom ostrvu - Vido, koje je udaqeno svega dva kilometra od luke. U mauzoleju hiqadu dve stotine trideset i dve kamene plo~ice, utisnute u zidovima. Uz ime ponegde bi i naziv jedinice ili odakle je po~ivši ratnik. Dugi spisak po~iwao je sa tri Avramovi}a - Petar, Simeun i Stjepan... Nedaleko je „Plava grobnica”, u koju su na ve~ni po~inak wih, trideset ili i više u jednom danu, odvo`eni, koje li simbolike, ribarskim brodi}em „Haron”, ili kako grci ka`u „Haros”. Kada su pre dvadesetak godina dva princa hteli da zakupe Vido, na pedeset godina, i da ga pretvore u turisti~ku oazu, Krfqani su rekli: ,,Ne, to ostrvo, zajedno sa Plavom grobnicom treba da zauvek ostane i mesto jednog tu`nog podse}awa”í Subota, 11. oktobar 2014. godine: Poštovani i dragi prijatequ i Br.: Hayi Dušane, Hvala Ti na ~asti koju si mi ukazao da budem gostom na Vašem okupqawu.

Prijao mi je svaki tren našeg dru`ewa, razgovori pre i posle moje besede, pitawa...

Hvala Tebi i Vama još jednom za ~ast koju ste mi ukazali i predivne trenutke koje sam proveo sa Vama.

Prenesi moje najiskrenije i najtoplije pozdrave Tvom Rotari klubu Beograd.

Bratski Te pozdravqam, Luka Mijatovi}

Vodi~i }e vam, prepri~avati pri~u o krfskim devojkama koje su i po dvadeset godina ostajale verenice, ili bi ostajale usedelicama, pošto nisu mogle da dobave miraz. Bez miraza nije bilo udaje, a jedini koji je pomagao u nevoqi i ~inio ~uda je bio krfski svetac Spiridon. U znak zahvalnosti pre 400 godina ovde su mu sagradili crkvu, a snimke litija koje i danas organizuju; ~etiri puta godišwe, iznose}i mu mošti u zlatnom kov~egu; na}i }ete na mnogim razglednicama ili na privatnim fotografijama. Naseqe su, ina~e, osnovali Korin~ani 734. godine pre naše ere, a sve do 1864. godine smewivali su se ovde, vladaju}i wime: Siraku`ani, ilirska vladarka Teuta, sve do Britanaca. Krf zovu ,,najevropskijim gr~kim ostrvom”! Mle~ani su wime vladali ~etiri veka i za sobom ostavili venecijanski tip crkava, italijanske kampanile i tvrðavu. Francuzi su ostavili „Esplanadu”, tipi~ni francuski park i kafane du` promenade. Posle Engleza Krf krase: kolonijalna palata, do koje je stigao i Jeqcin, i tradicija igrawa kriketa, kao što to rade i sada svakog dana muškarci obu~eni u belo. Ovde, is-

AKTIVNOSTI

KRF I SVETAC SPIRIDON

BEOGRAD SKADARLIJA PODR@ANA DONACIJA ROTARI KLUBA SKOPQE

Dana 10. septembra 2014. godine u Skopqu je organizovana primopredaja donacije Rotari kluba Skopqe Urgentnom centru Univerzitetske bolnice za de~ije bolesti.

37

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

38

4.11.2014

20:17

Page 21

4.11.2014

20:17

Page 22

Donirana su ~etiri monitora za brzu i ta~nu dijagnostiku, dve pumpe za infuziju i ostala prate}a medicinska oprema u ukupnoj vrednosti od 32.000 USD. Finansijsku podršku pored Rotari kluba Beograd Skadarlija koji je poklonio 1.000 USD, pru`ili su i Rotari klubovi iz Oklahome i Budimpešte. Ceo dogaðaj bio je medijski zabele`en í

POMO] GRADSKOJ BOLNICI U VRAWU U sredu, 24. septembra 2014. godine ~lanovi Rotari kluba Beograd Skadarlija pomogli su Gradskoj bolnici u Vrawu da dobije novi klimatizacioni i ventilacioni sistem, a vrednost opreme je oko 30.000 evra í @eqko ]uzovi}

AKTIVNOSTI

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

BEOGRAD ,,ŠKORPION’’ U VIP IZDAWU

Uz dopis u kome se zahvaquje na izvanrednom gostoprimstvu i vrlo prijatnom prethodnom sastanku Nenad Ðurovi}, Predsednik Rotari kluba Beograd – ^ukarica, je saopštio da ne mogu da se dru`e na splavu ,,Škorpion”, iako je to bilo odavno dogovoreno, zbog obaveza oko pripreme svog ~artera i dru`ewe je odlo`eno za skori i novi dogovor.

Tako su se ~lanovi Rotari kluba Beograd u ~etvrtak, 16. oktobra ove godine od 19 ~asova okupili na splavu ,,Škorpion” na kraju novobeogradskog Bloka 45 i u`ivali u dobrom društvu, ribqoj ~orbi i odli~noj re~noj ribi.

Ovaj svojevrsni sastanak Rotari kluba odr`an je na novom VIP splavu i doma}ini Boban i sin mu @eqko ugostili su: Dragana Brajera, Hayi Dušana Glušca, Nikolu Mandi}a, Dušana Joksimovi}a, Ti}u Savi}a, ^edu Petriwca, Miška Trpkovi}a, Ugqešu Pavi}evi}a i Sawu Paweskovi}.

Dolazak do splava je odli~no organizovao Nikola i svojim ,,mercedesom’’ prevezao prijateqe s obzirom na do-

39

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

40

4.11.2014

20:18

Page 23

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:18

Page 24

AKTIVNOSTI

gaðawa i gu`vu u gradu posle sve~ane vojne parade ,,Korak pobednika’’ i posete predsednika Rusije Vladimira Vladimirovi~a Putina.

Dru`ewe je proteklo u razmewivawu rotarijanskog iskustva, misli, ideja, gde je Dragan predwa~io, kao prvi i iskusniji Rotarijanac... í

BEOGRAD BEOGRAD VRA^AR NAS JE 10 ODSTO

Zajedni~ki sastanak prijateqa dva Rotari kluba je odr`an u ~etvrtak, 23. oktobra ove godine u hotelu HÚatt RegencÚ. Okupqawe uz pi}e dobrodošlice po~elo je od 20,00h a sastanak je po~eo u 20,30h. Obla~ewe je kao i uvek formalno.

Ovim susretom nastavqeno je dru`ewe sa prijateqima iz Rotari kluba Beograd – Vra~ar, koji su nam došli u uz-

vratnu posetu. Zajedni~ki sastanak je bio prilika da se još boqe upoznamo i da razmenimo informacije o aktivnostima naša dva Kluba. ^lan Rotari kluba Beograd i predsednik Kluba u idu}oj rotarijanskoj 2015 – 2016. godini Trivko Ti}a Savi} doveo je gosta Dejana Nikoli}a, novinara i reportera Radio Beograda, a takoðe i saradnika – urednika TV emisije „NAS JE 10 ODSTO”.

Uz odgovaraju}u video projekciju govorili su o problemima sa kojima se sre}u invalidni ðaci tokom školovawa.

Zajedni~ki su prezentovali jedinstvenu TV emisiju posve}enu hendikepiranim licima, kojih kod nas ima više od 10%. Do sada su snimili i prikazali više od 25 emisija. Takoðe, sa nekoliko primera iz emisija pokazali su sa kakvim se sve problemima sre}u invalidna lica i koliki je borbeni duh u tim malim hendikepiranim licima.

Razgovarano je sa `eqom da se animiraju ~lanovi naših Klubova da pokrenemo akciju sa Klubovima u Beogradu pa i na nivou Global granta za pomo} hendikepiranoj deci u Novom Beogradu, (primer je iz OŠ „Branko Radi~evi}”) koja su onemogu}ena da nastave školovawe posle ~etvrtog razreda ako su u invalidskim kolicima.

Ovo je CV u malom našeg gosta Dejana Nikoli}a: Roðen 1972. godine u Po`arevcu, osnovnu i sredwu školu završio u Smederevskoj Palanci. Studirao Pravni fakultet u

41

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

42

4.11.2014

20:18

Page 25

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:19

Page 26

Trenutno je autor TV emisije NAS JE 10 ODSTO, koja promoviše osobe sa invaliditetom.

AKTIVNOSTI

Da se ne zaboravi - na meniju za ve~eru je bilo slede}e: glavno jelo: jagwe}i kari sa pirin~em i povr}em; dezert: sutlijaš sa kokosom; pi}e + kafa i ~aj, za laku no}!

Ukoliko je neko izri~ito tra`io, za glavno jelo mogao je dobiti biftek (sa odgovaraju}im prilozima) ili losos (sa grilovanim povr}em) í

BEOGRAD KUMOVI NISU DUGME

U ~etvrtak, 30. oktobra ove godine, prisutni ~lanovi na sastanku Rotari kluba Beograd imali su zadovoqstvo da ugoste bra~ni par Stojanis – gospodin Jorgo i supruga Lica došli su iz Soluna, Gr~ka, i kumovi su Dragana i Vesne Brajer. Dragan nam je predstavio svoje goste i ku-

Beogradu, a trenutno je diplomac na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi.

Novinarstvom je po~eo da se bavi 1984. godine u Radio Jasenici (Smederevska Palanka), a zatim je bio novinar ,,Politike Ekspres’’ i radija Studio B, da bi 1996. godine po~eo da radi u sportskoj redakciji Prvog programa Radio Beograda.

Kao sportski komentator pratio je velike dogaðaje: Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo u fudbalu, kao i evropska i svetska prvenstva u rukometu, vaterpolu i košarci.

Pratio je naše fudbalske i rukometne klubove na meðunarodnoj sceni.

Koautor je TV emisije POLISPORT,koja se emitovala na RTV Studio B, a autor je TV emisije RUKOMET PLUS, koja je imala više od stotinu polu~asovnih epizoda.

move, a bilo je zanimqivo kasnije slušati kako Jorgo objašwava aktuelnu situaciju i sveukupni `ivot u svojoj zemqi, za~iwen sa dosta zanimqivih podataka i situacija iz `ivota, jer je Gr~ka ~lanica EU, pa su se i pitawa vrtela oko ove teme.

Pre sastanka odr`ana je druga sednica Upravnog odbora Kluba gde se radilo u plenumu, što je za ne verovati, s obzirom na neke ranije sednice i sastanke. Doneto je nekoliko va`nih odluka, a ve} su po~ele i pripreme za obele`avawe godišwice Rotarija u svetu i našoj zemqi, kao i planirano ureðewe i štampawe posebnog izdawa ~asopisa „Srpski Rotar” povodom petogodišwice izla`ewa, u martu 2015. godine í

43

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

44

4.11.2014

20:19

Page 27

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:20

Page 28

ROTARI DISTRIKT 2484 -GR^KA

45

AKTUELNOSTI

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:20

Page 29

LESKOVAC STRATEGIJA JAVNOG ZASTUPANJA VIŠENAMENSKOG SISTEMA DUNAVMORAVA-VARDAR-EGEJSKO MORE „Kad Dobra Uprava i Plemenita Veština Pru`iše ruke jedna drugoj, Nastade ovaj krasni most…”

Ovi Andri}evi redovi iz „Mosta na @epi” najbolje ilustruju suštinu Strategije javnog zastupanja Višenamenskog sistema Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more koju smo, kao doma}ini Prve konferencije Meðudr`avnog komiteta Makedonija-Srbija, u formi nacrta predstavili 18. 10. 2014. u Skoplju na Drugoj konferenciji.

EPPUR SI MUOVE! (Objavu videlo 6.500 FB-korisnika!)

NACRT STRATEGIJE I. VIZIJA Vrednosti – Suo~avanje s najve}im izazovima – Partnerstvo – Društvena odgovornost – Zajednica dugoro~nih interesa – Globalna konkurentnost Svrha Ostvariti društveni doprinos da donosioci odluka budu uspešni u razvoju i realizaciji višenamenskog sistema Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more (dalje u tekstu: VS DMVE).

Najve}i izazovi – Iskoristiti šanse koje pru`a stvaranje globalnih infrastrukturnih pretpostavki za razvoj globalnog tr`išta; – Stvoriti uslove za relevantan dijalog unutar ekspertske zajednice te uvesti razmatranje ideje o VS DMVE u nacionalne politi~ke agende; – Izboriti se da VS DMVE dobije odgovaraju}i tretman javnosti; – Uspostaviti multisektorsko partnerstvo za realizaciju VS DMVE; – Obezbediti dobro upravljanje razvojem i realizacijom VS DMVE. II. MISIJA Biti lider društvenog modeliranja u procesu razvoja i realizacije VS DMVE III. SÝOT analiza Šanse – Ulaganje u razvoj globalne infrastrukture; – Kontinuitet meðunarodnih finansijskih institucija u podršci nerazvijenima, posebno realizaciji VS DMVE;

46

– Dinamiziranje razvoja globalnog tr`išta; – Dinamiziranje ekonomskog rasta svetske ekonomije; – Dobra iskustva sa funkcionisanjem sli~nih projekata u svetu (Rajna-Majna-Dunav, Volško-donski kanal, Kineski Grand kanal itd.); – Poboljšanje meðudr`avnih odnosa izmeðu zemalja na trasi plovnog puta i u okru`enju; – Nau~no-tehnološki razvoj, posebno u oblasti vodoprivrede, elektroprivrede i graðevinarstva; – Ja~anje uloge javno-privatnih partnerstava; – Sinergija sa efektima povezanih globalnih politika (podsticanje preorijentacije na jeftinije vrste transporta, smanjenje energetske potrošnje itd.); – Ja~anje uloge lokalnih samouprava i regiona u globalnom razvoju; – Primena koncepta „good governance”.

Pretnje – Svetska recesija – Promena prioriteta u politici podrške meðunarodnih finansijskih organizacija; – Ratni sukobi u svetu, posebno raspirivanje sukoba na podru~ju Zapadnog Balkana; – Porast centralizma, nacionalizma i dr`avnog intervencionizma u svetu; – Pogoršanje meðudr`avnih odnosa izmeðu zemalja na trasi plovnog puta i u neposrednom okru`enju; – Ekonomska zatvorenost i izolacionizam; – Nametanje dnevno-politi~kih kratkoro~nih interesa i razvojnih kriterijuma u voðenju razvojnih politika na nacionalnom i ni`im nivoima odlu~ivanja; – Politizacija ekspertske zajednice; – Su`avanje medijskih sloboda; – Birokratizacija javnog odlu~ivanja;

– – – –

Snage – Vrednosti na kojima je Rotari organizacija izgraðena; – Kredibilitet i uticaj Rotari organizacije u svetu i na nacionalnim nivoima; – Iskustvo i rezultati organizacije u suo~avanju sa najve}im izazovima; – Izgraðeni odnosi izmeðu klubova na trasi plovnog puta; Kapaciteti organizacije da uklju~i sopstveni ekspertski potencijal; Finansijski kapaciteti za podršku projektima od šireg društvenog interesa; Zastupljenost ~lanova organizacije u strukurama javnog odlu~ivanja na svim relevantnim nivoima; Formirano funkcionalno jezgro za ostvarivanje uloge društvenog moderatora u razvoju i realizaciji VS DMVE.

Slabosti – Finansijska ograni~enja Rotari organizacija sa trase plovnog puta; – Nedovoljna izgraðenost za primenu projektnog pristupa u koriš}enju postoje}ih mogu}nosti; – Nedovoljno oslanjanje na ~lanove Rotarija na meðunarodnom nivou – autoritete za pojedina pitanja iz ove problematike; – Nedostatak kontinuiteta u delovanju na ostvarivanju uloge društvenog moderatora; – Nedovoljno iskoriš}eni kapaciteti ~lanstva i njegovog socijalnog kapitala za povezivanje donosioca odluka i zainteresovanih društvenih aktera u funkciji usaglašavanja ocena i stavova po pitanju VS DMVE; – Nedovoljno izgraðene planske pretpostavke za efikasno

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:20

Page 30

ostvarivanje uloge društvenog moderatora (nedovoljno identifikovana ciljna publika, nedovoljno izgraðene poruke javnosti itd.); – Slaba razmena informacija o stanju i problemima koji prate sadašnju fazu u razvoju VS DMVE. IV. STRATEŠKI CILJEVI 1. Afirmisati i promovisati Rotari i partnerske organizacije kao efektivnog društvenog moderatora u procesu razvoja i realizacije VS DMVE; 2. Izgraditi Rotari strukturu za javno zastupanje VS DMVE; 3. Stvoriti finansijske pretpostavke za rad na javnom zastupanju; V. STRATEŠKI PRIORITETI 1.1. Izgraditi zajedni~ku platformu za delovanje u procesu javnog zagovaranja; 1.2. Uspostaviti tematsku saradnju sa klju~nim društvenim akterima; 1.3. Obezbediti kontinuiranu dostupnost podataka i informacija, uklju~uju}i povratne; 2.1. Oja~ati Koordinaciono tim za pra}enje i usmeravanje aktivnosti na javnom zagovaranju; 2.2. Osna`iti kapacitete nosilaca zagovara~kog procesa; 2.3. Uspostaviti partnerstvo sa zainteresovanim akterima iz civilnog i javnog sektora; 3.1. Obezbediti da podrša javnom zagovaranju ima tretman jednog od prioriteta prilikom usvajanja godišnjih buyeta zainteresovanih organizacija; 3.2. Obezbediti dodatne izvore finansiranja na projektnoj osnovi VI. AKCIONI PLAN ZA REALIZACIJU STRATEŠKIH PRIORITETA U PERIODU 2015-2017. GODINA 1.1.1. Zadatak: Izrada analiti~kog uvida u dosadašnje rezultate i mogu}nosti za razvoj i realizaciju VS DMVE, sa preporukama (predlog platforme); Nosilac: Radna grupa sastavljena od stru~njaka iz zainteresovanih klubova; Rok: Mart 2015.

1.1.2. Zadatak: Upoznavanje ~lanstva Rotarija sa platformom, animiranje onih koji mogu da doprinesu uspehu akcije i evidentiranje zainteresovanih; Nosilac: Koordinacioni tim uz u~eš}e volonterske mre`e; Rok: Stalni zadatak.

1.2.1. Zadatak: Izrada i sprovoðenje Programa organizovanja javnih dogaðaja (konferencije za novinare, tribine, predavanja, okrugli stolovi, meðunarodna konferencija) za period 2015-2017; Nosilac: Koordinacioni tim; Rok za izradu: Jun 2015.

1.2.2. Zadatak: Lobiranje za razvoj i realizaciju ideje o VS DMVE, na svim nivoima javnog odlu~ivanja; Nosilac: ~lanovi Rotarija sa odgovaraju}e Liste za lobiranje; Rok: Stalni zadatak.

1.2.3. Zadatak: Mobilizacija lokalnih zajednica na trasi plovnog puta; Nosilac: Koordinacioni tim i klubovi du` trase; Rok: Stalni zadatak 1.2.4. Zadatak: Uklju~ivanje javnosti Nosilac: Autori poruka za javnost, autori stru~nih tekstova na temu VS DMVE (sa odgovaraju}e Liste za podršku); Rok: Stalni zadatak.

1.2.5. Zadatak: Uklju~ivanje VS DMVE u planove i razvojne politike na svim nivoiima javnog upravljanja; Nosilac: Realizatori javnog zagovaranja; Rok: Stalni zadatak.

1.3.1. Zadatak: Izrada web-sajta i stranica na društvenim mre`ama;

Nosilac: ^lanovi volonterske mre`e – programeri; Rok: Do kraja 2014.

1.3.2. Zadatak: Izgradnja mre`e za podršku; Nosilac: Koordinacioni tim i klubovi du` trase uz podršku stru~njaka u obezbeðivanju povratnih informacija; Rok: Stalni zadatak.

1.3.3. Zadatak: Organizovanje internet foruma o VS DMVE; Nosilac: Koordinacioni tim i Grupa operatera – volontera Rok: Septembar 2015.

2.1.1. Zadatak: Donošenje Odluke o proširenju sastava i preciziranju nadle`nosti Koordinacionog tima (ciljevi i zadaci funkcionisanja, broj ~lanova, kriterijumi za izbor ~lanova, na~in rada); Nosilac: ICC Makedonija-Srbija i klubovi koji su pristupili asocijaciji; Rok: Do kraja 2014.

2.1.2. Zadatak: Izbor ~lanova Koordinacionog tima i donošenje Programa rada za period 2015-2017; Nosilac: Kao pod 2.1.1.

Rok: Januar 2015.

2.2.1. Zadatak: Izrada odgovaraju}e liste zainteresovanih za pojedine aktivnosti javnog zastupanja (lista za lobiranje, lista predava~a, lista radioni~ara, lista saradnika na umre`avanju, lista volontera); Nosilac: Koordinaciono telo; Rok: Mart 2015.

2.2.2. Zadatak: Organizovanje on-line, ili na drugi odgovaraju}i na~in, obuke zainteresovanih za lobiranje, mobilizaciju itd.

Nosilac: Koordinacioni tim, uz anga`ovanje specijalista-volontera; Rok: Septembar: 2015.

2.3.1. Zadatak: Uspostavljanje novih i konsolidacija postoje}ih tematskih partnerstava sa organizacijama civilnog i privatnog sektora, širenje kruga tematskih saradnika; Nosilac: Klubovi uz usmeravanje Koordinacionog tima; Rok: Stalni zadatak.

2.3.2. Zadatak: Stvaranje koalicije za razvoj i realizaciju ideje VS DMVE, tj.organizovanje zajedni~kih akcija sa saradnicima i partnerima iz civilnog i privatnog sektora, u skladu sa Programom iz ta~ke 1.2.1.

Nosilac: Koordinacioni tim u saradnji sa klubovima; Rok: Stalni zadatak 3.1.1. Zadatak: Izrada preporuke za klubove sa trase plovnog puta da u okviru svojih godišnjih buyeta prioritetno sagledaju podršku javnom zastupanju; Nosilac: Koordinacioni tim Rok: Do kraja 2014.

3.1.2. Zadatak: Izrada preporuke ICC Makedonija-Srbija da u okviru sopstvenog i povezanih buyeta obezbedi podršku aktivnostima javnog zastupanja; Nosilac: Telo koje usvaja ovaj dokument; Rok: Prilikom usvajanja dokumenta.

3.2.1. Zadatak: Formirati projektni tim sa zadatkom da sa~ini projekat sa kojim }e se konkurisati za fondovska sredstva Rotarija; Nosilac: Telo koje usvaja ovaj dokument; Rok: Prilikom usvajanja ovog dokumenta.

3.2.2. Zadatak: Sagledavanje mogu}nosti za konkurisanje i konkurisanje, na projektnoj osnovi, kod drugih ~lanova donatorske, ili meðunarodne zajednice; Nosilac: Koordinacioni tim, uz podršku organa sa autoritetom i stru~njaka odgovaraju}ih specijalnosti; Rok: Stalni zadatak í (Predstavljeno na Drugoj konferenciji Meðudr`avnog komiteta Makedonija-Srbija u Skoplju 18. 10. 2014.)

47

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:21

Page 31

JEDNA SLIKA – HILJADU RE^I

INTER COUNTRU COMMITTEE SERBIA & MACEDONIA SKUP ROTARIJANACA POSVE]EN EKONOMSKOJ SARADNJI OD 17. DO 19. OKTOBRA 2014. GODINE U SKOPLJU

Nikola Mandi} sa ~lanicama RK Leskovac na izletu do kawona reke Matke.

Za govornicom doma}ina – Guverner Vigor Maji}... ... i PDG Dragan Brajer predsednik ICC SERBIA & MACEDONIA ZA SRBIJU

Nikola, Vigor (DG), Stojan (Predsednik RK Leskovac) i Dragana PPr (RK Leskovac) na sve~anoj ve~eri, hotel „Stone Bridge” u Skoplju, 19. 10. 2014.

Odmor pre povratka

48

Rot 18-49:Rot 18-49.qxd

4.11.2014

20:21

Page 32

UTISCI Dora Zorica Kljaji}

CRNA LEPOTICA knjiga muzej kafana Veliki Jarmut, Engleska

alena, tiha, dostojanstvena, smestila se ,,Crna lepotica” na platou ispred crM kve Svetog Nikole u Velikom Jarmutu, na isto~noj obali Engleske. Prkosi vremenu i traje u novom milenijumu kao ne`ni poetski odbris Ane Sevil. Godine nisu uzele ništa od wene lepote. Snagom svog karaktera i duhovnom dimenzijom koju nosi, poput stare rusti~ne skriwe, ,,Crna lepotica” ne dozvoqava da nestane u zaboravu.

U no}i prepunoj misti~ne izmaglice, kroz koju se jedva naziru zvezde, šušte haqine Ane Sevil, dok pri igri senki i svetlosti sve}e na wenom licu, ona ispisuje stranice svoje kwige ,,Crna lepotica”. Op~iwena prirodom udahnula je `ivot svom prelepom crnom kowu, koji je nastavio da jezdi vremenskim distancama i onda kada Ane Sevil davno više nema.

A

na Sevil je engleska kwi`evnica, roðena u Velikom Jarmutu, 1820. godine koja se proslavila de~ijom kwigom o prelepom crnom kowu. Nije ni slutila da }e mnogo godina posle wene smrti simbol crnog kowa, ostati da traje ne samo kao personifikacija qubavi kwi`evnice za prirodu i wen `ivi svet ve} i kao savremeni logo jednog restorana.

Kwigu ,,Crna lepotica” je objavio ,,Yerods i sinovi’’, 1877. godine.

Ana Sevil, iako veoma bolesna `ivela je ,,dovoqno” dugo da do`ivi po~etak velikog uspeha svoje kwige.

,,Ne postoji religija bez qubavi i qudi mogu pri~ati koliko god `ele o svojoj religiji, ali ako ih ona ne u~i da budu dobri i qubazni prema `ivotiwama i biqkama isto onako kao i prema drugim qudima, onda je bi trebalo da je se stide’’. ,,Crna lepotica ‘’ (,,Black beautÚ”), poglavqe 13, posledwi stav).

Osim kwige, ,,Crna lepotica” je i prelepa, malena ku}a , u kojoj se Ana Sevil rodila. Ona je do danas ostala onakva kakvu ju je Ana Sevil ostavila kada je išetala u aprilsku no} bez povratka. Ku}a je bila muzej dugi niz godina. U woj ste mogli da osetite ~udesnu magiju i lepotu emocionalnog strvaralaštva Ane Sevil. li da stvari nisu uvek onakve kave bi mo`da A trebale da budu, ~ak i u tradicionalnoj zemqi poput Engleske, govori da su u novoj tehnološkoj eri i potroša~kom društvu, qudi namenili ,,Crnoj lepotici” Ane Sevil, sudbinu da bude kafana.

U ku}i sada zveckaju kašike i viquške, širi se miris hrane i pi}a. ^uje se smeh i `agor qudi. Duhovno i materijalno ovaplo}eno je u jedno sazvu~je. Ana Sevil jezdi na svojoj Crnoj lepotici kroz nebesku maglinu. Ko zna šta }e godine koje dolaze nameniti wenoj ,,Crnoj lepotici”?

mrla je jednog aprilskog dana 1878. godine dok je crna U lepotica ve} uveliko osvajala srca qudi, nose}i poruku na Sevil joj Ane Sevil kroz vreme: je udahnula A `ivot na najlepši mogu}i na~in pisawem, nošena idealima, a ona neka traje, neka galopira ka ve~nosti nošena tom va`nom idejom za sve nas i za sva vremena: da je ~ovek bio i ostao samo integralni deo prirode, a ne wen neprikosnoveni gosopodar í

49

4.11.2014

20:35

Page 1

BAWA LUKA

GREŠKA JE NENAMERNA, ISPRAVKA NAMERNA 10. oktobar 2014. 22.11, Zoran Pejašinovi} je napisao: Poštovani g-dine Glušac, ja sam Zoran Pejašinovi}. @ivim u Bawoj Luci, gdje sam prof. istorije i direktor Gimnazije. Od proqetos sam predsjednik Rotari kluba Bawa Luka. Elem, zanima me da li ste Vi potomak dr Vase Glušca, poznatog istori~ara i nacionalnog radnika?

Za sada toliko.

Zoran Pejašinovi} 15. oktobar 2014. 21.51, Zoran Pejašinovi} je napisao: Dragi prijatequ u Rotariju, hvala veliko za brz i ~estit odgovor. Iskreno, pomalo sam zate~en i obimom i qepotom odgovora. Drago mi je zbog svega toga.Vidim da imam posla sa posebnom (umjetni~kom) dušom. I to me raduje.

Fali nam autenti~nih qudi. Glušci me zanimaju. Bavio sam se `ivotom dr Vase Glušca. Nešto sam i napisao a imam `equ da jednog dana napravim ozbiqan `ivotopis tog ~ovjeka. On je bio vrlo ~estit (svi Glušci su takvi?).

Ostavio je lijepa traga u Bawoj Luci. Bio je i profesor a kasnije direktor Gimnazije (dakle, moj slavni prethodnik), Ko~i}ev kum itd. Ima i ulicu u Bawoj Luci. Prije nekoliko godina priredio sam jedan wegov rad kao kwi`icu. Ta kwi`ica se mo`e pogledati na sajtu Gimnazije http://ÞÞÞ.gimnazijabawaluka.org/publikacije/pub14.pdf. Jedan moj kolega, prof. fizike mu je daqi rod... Što se ti~e Rotarija - PRIHVATAM SARADWU I TO ODMAH! Uostalom, vi ste naši kumovi.

(Primjedba/pitawe: u vašoj monografiji na strani 10 pomiwete klubove ~ijem ste (re)osnivawu kumovali. Bawe Luke nema! Zbog toga u prilogu šaqem fotografiju zvona i plo~ice koja to (do)kazuje.

Rotari klub Bawa Luka u subotu, 6. decembra 2014. godine slavi 80 godina od osnivawa starog kluba i 15 godina reosnovanog kluba. Do tada }emo - ako Bog da - završiti i monografiju o našem klubu. (Ja sam uradio dio o starom klubu a prijateq iz kluba završava drugi dio, o reosnovanom klubu.) Neki prijateqi iz kluba su privat-

50 2

no ve} pozvali neke rotarijance iz Beograda (Brajer, ^ikara....).

Ovo pismo JE POZIV SVIM ^LANOVIMA KUMOVSKOG KLUBA da doðu na našu proslavu.

Ovih dana }emo poslati i formalnu pozivnicu. Planiramo veliku feštu. Mi, naime, ve} 12 godina za redom, prve subote u decembru pravimo Rotari bal. Na ovogodišwem humanitarnom balu o~ekujemo nekoliko stotina prijateqa, 10-15 guvernera (bivših, aktuelnih i dolaze}ih...)....

Sve u svemu, bi}e to - vjerujem - lijepo dru`ewe sa novim poznanstvima i prijateqstvima. Pozdravi sve prijateqe u klubu. Ako se ne vidimo prije toga u Beogradu (Sajam kwiga...), dru`imo se u Bawoj Luci.

Iskreno se radujem tome.

Zoran Pejašinovi}

TRAGOM PISMA

TRAGOM PISMA

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd

BEOGRAD DUNAV SA NASLOVNE STRANE

O SPOMENIKU DOSITEJU Idu}’ u~i, u vekove gleda!

Uredni~e, svi mi imamo svoje misli... a, ja, samom sebi nikad nisam dosadan i imam jednu ideju i rado }u jedno svoje mišqewe da podelim sa tobom.

Evo o ~emu se radi.

U Univerzitetskom parku (Studentski park) na Studentskom trgu, ina~e zamišqenom da bude pravi Park za u`ivawe, koji ima svoje radno vreme, pa se lepo vrata Parka ujutru otvore, a uve~e, u smiraj dana zatvore-divno, zar ne. E, u tom Parku postoje tri spomenika. Gledano od ulaza (odozgo sa Studentskog trga) levo (prema Etnografskom muzeju) nalazi se divan spomenik Josip(f)u Pan~i}u iz 1897. autora Ðorða Jovanovi}a. Veliki serpski vajar. I spomenik Pan~i}u je divan, jer je to jedinstven spomenik gde ~ovek (Pan~i}) dr`i u ruci CVET-pazi, Pan~i} zagledan u cvet, kakva tema! U sredini se nalazi spomenik Jovanu Cviji}u, autora Ota Loga; i, na desnoj strani, nalazi se spomenik Dositeju Obradovi}u, autora Rudolfa Valdeca. Ovaj Dositejev spomenik ima predivnu dinamiku, pokret. Ko je ~itao i poznaje Dimitrija u monaštvu nare~enog Dositeja jasno mu

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd

4.11.2014

20:35

Page 2

je da je vajar Rudolf Valdec uhvatio pravi momenat Dositeja Obradovi}a - velikog svetskog putnika kojem vetar duva u prsa i zadi`e kaput; a, Dositej u evropskom odelu... Ina~e, ovaj spomenik je otkriven na Kalemegdanu 1914. godine pa je kasnije premešten u Studentski park. Ta~no se vidi da Dositeju nije mestu tu gde je sada... vaqa ga vratiti na wegovo staro mesto ili mu na}i neko mesto u Knez Mihailovoj ulici gde hodoqubci stalno nekud jure i `ure od Moskve, preko Albanije do Gr~ke (kraqice) pa do Uš}a.

Tri godine su se dogovarali od 1911-1914. gde da smeste spomenik Dositeju. Tri godine! Što zna~i, nije bilo lako na}i pravo mesto za velikog srpskog prosvetiteqa. I, našli su mu mesto preko puta ,,Srpske krune’’. Kasnije, posle Drugog svetskog rata, premestili su Dositeja u Akademsko – Univerzitetsko -Studentski park!

Mi volimo rubriku MIRIS BELOG GRADA u našem ~asopisu. Prijateqi zato i postoje da ka`eš šta misliš. Vaqa popri~ati podeliti mišqewe sa pametnim stru~nim urbanistima, arhitektima (mi u Klubu nemamo takvijeh profila) šta oni misle i da li sve ovo sve ima smisla (sa izmeštawem Dositeja).

Prof. Dr Jovo Medojevi} Rotari klub Beograd Dunav Spomenik je podignut zalagawem Jovana Skerli}a, najve}eg poštovaoca Dositeja Obradovi}a krajem 19. i po~etkom 20. veka, i Srpske kwi`evne zadruge. Ideja o podizawu spomenika javila se sredinom 19. veka, a ponovo je postala aktuelna 1909. godine, kada su pokrenute aktivnosti povodom obele`avawa stogodišwice Dositejeve smrti 1911. godine. Tim povodom, oformqen je Odbor za proslavu na ~elu sa Stojanom Novakovi}em i Jovanom Skerli}em, koji je, pored niza sve~anosti, planirao da se u Beogradu podigne spomenik ovoj znamenitoj li~nosti. Poduhvat je podr`ala Beogradska opština, koja je prikupila deo finansijskih sredstava i raspisala konkurs za podizawe spomenika velikom srpskom prosvetitequ na kojem su pravo u~eš}a imali svi jugoslovenski umetnici. Odbor za proslavu odredio je uslove javnog konkursa, prema kojima je spomenik trebalo da predstavqa Dositejevu figuru u punoj veli~ini. Konkursnu komisiju ~inili su: Quba Davidovi}, predsednik Beogradske opštine, Bogdan Popovi}, Andra Stevanovi} i Bogdan Gavrilovi}, profesori Univerziteta, Vladimir R. Petkovi}, pomo}nik direktora Narodnog muzeja, i Leger, šef opštinskih graðevinara. Na konkurs se odazvalo dvanaest umetnika ~iji su prispeli modeli bili izlo`eni u osnovnoj školi kod Saborne crkve (danas Osnovna škola „Kraq Petar Prvi“). Komisija je za tri prvonagraðena rada izabrala modele Rudolfa Valdeca, Tome Rosandi}a i Simeona Roksan-

di}a, a za najboqi je proglasila rad Rudolfa Valdeca, kome je bila i poverena izrada spomenika. U tekstu povodom izlagawa modela prispelih na konkurs, u ~asopisu Nova iskra, o Valdecovom projektu se ka`e: „Dositej je zamišqen kao putnik, koga neka natprirodna sila, što se probudila u wemu, smelo pokre}e napred.

O~i su mu upravqene uzvišenoj meti, kojoj trebaju da ga odnesu wegove noge. Kwige pod pazuhom i pero u ruci ukazuju na plemenitu misiju wegovu. Ose}a se, da put, koji on pred sobom kr~i, vodi slavi i ve~nosti”.

Iako je prvobitno planirano da spomenik bude sve~ano otkriven 1. septembra 1911. godine, usled odabira lokacije za wegovo postavqawe, ovaj dogaðaj se odigrao tri godine kasnije. Odbor za proslavu je u svom proglasu navodio da }e on biti postavqen „na jednom od najlepših mesta u Beogradu”.

Jedan predlog je bio da spomenik bude podignut „na preureðenim Terazijama”, drugi na skveru u Makedonskoj ulici, meðutim, ove ideje su ubrzo odba~ene. Spomenik je sve~ano otkriven 27. maja 1914. godine na skveru ispred hotela „Srpska kruna”, kao pandan spomeniku Karaðorðu, otkrivenom godinu dana ranije na kraju glavne kalemegdanske aleje, du` koje su bile postavqene biste mnogih znamenitih Srba. Na taj na~in je Dositej doveden u direktnu vezu sa voðom Prvog srpskog ustanka. Skulptura je postavqena na visokom pravougaonom postamentu, na ~ijoj je predwoj strani isklesana posveta „Dositeju Obradovi}u zahvalni srpski narod”, a na zadwoj piš~ev moto preuzet iz Pisma Haralampiju: „Ja }u pisati za um, za srce i za naravi ~love~ke, za bra}u Srbqe kojega su god oni zakona i vere”. Bronzana figura Dositeja Obradovi}a prikazuje prvog srpskog prosvetiteqa kao „heroja pera, koji putuje svetom u potrazi za znawem”. Dositej je predstavqen u pokretu, sa šeširom, kwigama i štapom u ruci, dok su na dowem delu postamenta ispisane wegove re~i: „Idu}’ u~i, u vekove gleda!”.

Sve do kraja tre}e decenije 20. veka, spomenik se nalazio na prvobitnoj lokaciji, na skveru ispred hotela „Srpska kruna”, kada je, prilikom formirawa Akademskog parka na mestu nekadašwe Velike pijace, premešten u ovaj park kao pandan spomeniku posve}enom velikom srpskom nau~niku Josifu Pan~i}u. Spomenik Dositeju Obradovi}u jedno je od najzna~ajnijih dela izvedeno u punoj plastici i najistaknutiji javni spomenik u okviru stvarala~kog opusa Rudolfa Valdeca. Predstavqa redak primer javnog spomenika u našoj sredini s po~etka 20. veka posve}en istaknutoj li~nosti iz nacionalne istorije izveden u vidu cele figure. Podizawem ovog spomenika u prestonici srpski narod se odu`io ovom velikom i istaknutom prosvetitequ.

Spomenik Dositeju Obradovi}u proglašen je za spomenik kulture 1967. godine (Rešewe Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda br. 1031/1 od 20. 12. 1967).

51 3

4.11.2014

20:36

Page 3

Rudolf Valdec (Krapina, 8. mart 1872. – Zagreb, 1. februar 1929.) zna~ajan je predstavnik hrvatskog vajarstva na prelazu iz 19. u 20. vek. Umetni~ko obrazovawe je zapo~eo u Obrtnoj školi u Zagrebu, a nastavio u Be~u i Minhenu. Zajedno sa Belom ~ikošem Sesijom i drugim hrvatskim umetnicima bio je utemeqiva~ Akademije likovnih umetnosti u Zagrebu, gde je tokom svoje umetni~ke karijere bio profesor.

Najboqa ostvarewa dao je u oblasti portreta i medaqarstva (Štrosmajer, F. Ra~ki, I. Ma`urani} i dr.).

Izveo je brojne javne i nadgrobne spomenike (F. Ra~kog i S. Mileti}a u Zagrebu, S. Kraw~evi}a u Sarajevu, D. Obradovi}a u Beogradu, P. Karaðorðevi}a u Zrewaninu i Bijeqini itd.), a wegovi radovi iz oblasti arhitektonske plastike nalaze se na pojedinim zdawima u Zagrebu.

Dositej Obradovi} (svetovno ime Dimitrije) (^akovo, 1739, 1742. ili 1744. – Beograd, 28. mart 1811.) je bio srpski prosvetiteq i reformator revolucionarnog perioda nacionalnog buðewa i preporoda. Roðen je u rumunskom delu Banata tadašwe Austrije. Školovao se za kaluðera, ali je napustio taj poziv i krenuo na putovawa po Evropi, gde je primio ideje evropskog prosvetiteqstva i racionalizma.

Ponesen takvim idejama radio je na prosve}ivawu svog naroda, prevodio je razna dela meðu kojima su najpoznatije Ezopove basne, a potom je i sam pisao dela, prvenstveno programskog tipa, meðu kojima je najpoznatije „@ivot i prikqu~enija”.

Dositej je bio prvi pope~iteq prosvete u Sovjetu i tvorac sve~ane pesme „Vostani Serbije”. Wegovi ostaci po~ivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je wegova izri~ita `eqa bila da bude sahrawen pored Hajdu~ke ~esme u beogradskom Košutwaku í

TRAGOM PISMA

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd

BEOGRAD DUNAV

HOTEL MA@ESTIK Tokom zlo~ina~kog bombardovawa Beograda, u nedequ, na Vaskrs, 6. aprila 1941. godine od strane fašisti~ke Nema~ke, jedna od bombi, teška 250 kilograma prosvirala je kroz ekskluzivni beogradski hotel MA@ESTIK u centru grada i zarila se u prizemqe jedne od sala. Nije eksplodirala.

Stru~waci su je demontirali i odneli, a to mesto je obele`eno mozaikom i natpisom 6. IV. 41 / 250 K. Ovu zanimqivost iz istorije prestonog nam grada poslao je naš vredni Rotarijanac Prof. Dr Jovo Medojevi}, ~lan Rotari kluba Beograd Dunav koji svoje sastanke odr`avaju utorkom uve~e u jednoj od prijatnih sala ovog vremešnog hotela.

Jer, hotel MA@ESTIK je izgraðen 1938. godine po zamisli autora Milana Mini}a koji je bio i vlasnik hotela. Posle Drugog svetskog rata kada je hotel nacionalizovan, wegov autor i vlasnik je u wemu i stanovao na šestom spratu gde mu je dozvoqeno da ostane.

Odmah po otvarawu hotel je postao elitno mesto za izlaske, imao je svoju pekaru, restoran sa pokretnim krovom

52

Rot 50-53:Rot 50-53.qxd

4.11.2014

20:36

Page 4

(koji je uništen rekonstrukcijom šezdesetih godina), akvarijume sa slatkom i morskom vodom.

Zanimqivost je da iz tog predratnog vremena postoji sa~uvana fotografija mladolikog liftboja koji je upravqao liftom, baš kao i u svetu toga vremena i – bio je crnac!

Hotel MOSKVA i hotel MA@ESTIK bili su jedini hoteli visokog, elitnog ranga u Beogradu. Posle su nicali, otvarali se i primali goste METROPOL, JUGOSLAVIJA, PRAG, EKSCELSIOR, KASINA, BRISTOL... í

SLOBODAN BOBA MANI], ^LAN RK SMEDEREVO

E-mail: office¿rotarÚbeograd.org DE^IJI BISERI (tre}i deo) Deca su uvek divna, wihova logika je neponovqiva. Ovo je, ka`u, zabele`ila jedna dobra u~iteqica koja je umela da razgovara sa decom o svemu, sada u penziji. Ba{ ima ~ega da se se}a.

16. 08. 2014 - Podgorica ali spomenik made in Smederevo

18. 08. 2014 - Prvi dan godi{weg odmora

FINI MANIRI ZA STOLOM

- RAZLIKA IZME\U SELA I GRADA JE TA [TO JE TRAVA NA SELU IZ JEDNOG DELA, A U GRADU JE ISPREKIDANA. - Ne znam koliko imam godina, to se stalno mewa.

- Svi psi vole vodu. Neki ~ak toliko da u woj i `ive.

To su morski psi.

- Akvarijum je malo stakleno more gde `ive doma}e ribe.

- Papa `ivi u Vakumu.

- Sve ribe nose jaja, a ruske ~ak i kavijar.

- Krave NE SMEJU da brzo tr~e da ne bi prosule mleko.

- KOD NAS SE MU[KARCI MOGU O@ENITI SAMO S JEDNOM @ENOM. TO SE ZOVE MONOTONIJA. - Ne razumem za{to se mama toliko quti {to smo razbili vazu. Ionako nije bila na{a, nego stara i kineska!

- Moja sestra je opet polo`ila razred s odli~nim uspehom, sve same petice. Ona to meni namerno radi!

- BAKA NAM JE OTI[LA NA ONAJ SVET. SAD I MI IMAMO NEKOG U INOSTRANSTVU!

53

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd

5.11.2014

19:59

Page 1

IN MEMORIAM ZDRAVKO RANKOVI] U Vaqevu je u no}i izmeðu subote i nedeqe (16. – 17. 08.), posle duge i teške bolesti preminuo Zdravko Rankovi}, jedan od najpoznatijih vaqevskih novinara i publicista, osniva~, vlasnik i urednik Izdava~kog društva „Kolubara”, nekadašwi direktor Radio Vaqeva i Novinske i radio ustanove „Napred”.

Zdravko Rankovi} je roðen 2. septembra 1944. godine u Sankovi}u kod Mionice.

Osnovnu školu je u~io u Sankovi}u i Mionici, Vaqevsku gimnaziju završio 1963, u Beogradu studirao kwi`evnost, prava i istoriju umetnosti. Novinar Radio Vaqeva je postao u maju 1969. godine. U prole}e 1983. imenovan je za direktora i urednika programa Radio Vaqeva, da bi tri godine kasnije postao direktor Novinske i radio ustanove „Napred” i na toj du`nosti ostao do 1990. godine. Od 1990. do 1992. godine bio je direktor Radio Vaqeva. Jedan je od trojice osniva~a Agencije „Vaqevac” i bio je urednik wenih izdawa od 1992. do 1996. U januaru 1996. osnovao je Izdava~ko društvo „Kolubara”.

Autor je kwiga „Vek vaqevskog štamparstva” (1985), „Biblioteke u vaqevskom kraju” (1989), „Vaqevski kraj u 20. veku” (2002), „Vaqevske gimnazije 18692004” (2004) i mnogih drugih. „Kolubara” je pod wegovim rukovodstvom izdala ukupno 59 kwiga, a Rankovi} je posebno bio ponosan na dve posledwe - drugo izdawe „Vaqevki” i „Prvi vaqevski gimnazijalci”. Bio je urednik Kalendara „Kolubara” (do sada izašlo 25 kwiga) pokrenutog 1991. godine u Radio Vaqevu, urednik Revije „Kolubara” koja izlazi od 1. maja 1994, a na po~etku se zvala Revija „Vaqevac”, „Biografskog leksikona vaqevskog kraja” (izašle tri kwige), godišwaka „Selo Sankovi}”.

Bio je jedan od osniva~a Rotari kluba Vaqevo (1996) i wegov ugledni ~lan.

Dobitnik je nagrade Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu za izveštavawe sa vojne ve`be „Podriwe 74”, glavne nagrade Festivala Udru`enih radio stanica Srbije 1981. godine, kao i nagrade Opštine Mionica 2003. i godišwe nagrade Opštine Vaqevo za novinarstvo 2007. godine.

Slava mu í

MIODRAG MIŠA BOGOJEVI] ^lan od osnivawa Rotari kluba Pan~evo i predsednik kluba u rotarijanskoj 2010/2011. godini, umro je 30. septembra 2014. godine posle teške bolesti u 68. godini. Miša Bogojevi} je roðen 1947. godine u Splitu. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao diplomirani mašinski in`ewer tokom karijere radio je veoma posve}eno svojoj profesiji obavqaju}i razne poslove u struci, od in`ewera pripravnika, preko projektanta u Tehni~kom birou, rukovodioca Sektora mašinskog odr`avawa, zamenika direktora Odr`avawa, rukovodioca projekta, pomo}nika direktora Sektora za investicije, tehni~kog direktora Rafinerije nafte Pan~evo, pomo}nika direktora Rafinerije i direktora Rafinerije nafte Pan~evo. Osim u svojoj profesiji, Miša Bogojevi} }e ostati upam}en kao zapa`en pregalac u javnom delovawu, gde se istakao u humanitarnom, sportskom i kulturnom anga`ovawu.

Pamti}emo ga po neiscrpnoj energiji i duhovitosti, osmišqavawu i realizaciji brojnih klupskih aktivnosti, uvek nasmejanog i dobro raspolo`enog í

54 2

Ivan V. Lali} (Beograd, 8. 6. 1931 — 28. 7. 1996)

PLAVA GROBNICA (odlomak) Stojte galije carske!

Sputajte mo}ne krme, Gazite tihim hodom!

Opelo neko šap}em u podne puno srme Istopqene nad vodom.

Tu gde na dnu škoqke, kako re~e pesnik, San umoran hvata, le`i brat do brata, Le`e zlatne senke, znakovi udesni Jednog davnog, nikad dopevanog rata.

Zar ne ose}ate kako more mili Ovde gde se Sizif sa Sizifom grli?

Dok u podnevnoj sumaglici ~ili Trajekt što bez `urbe prema kopnu hrli.

Tu gde besposleni turist snima barke, Sa slamnim šeširom spuštenim na ~elo Hram nazirem, stvaran ispod letwe varke Mora što treperi dok šap}em opelo. Šap}em ga u sebi, da ne budem smešan U oku vodi~a što rutinski brbqa O Nausikaji – sasvim neumešan U moje opelo i hud udes Srbqa.

Stojte galije carske!

I vi gliseri bu~ni Vozite s pola gasa.

Misao jednu gorku ho}u da razobru~im Makar u pola glasa.

Sahraweni tu su nekadašwi venci I prolazna radost celog jednog roda...

Samo da unuci u wihovoj senci Krvare zbog istog, nedohvatnog ploda.

Rot 54-55:Rot 54-55.qxd

5.11.2014

20:03

Page 2

MESECOSLOV

DECEMBAR 2014. 20

1522. Opsada Rodosa u kojoj Sulejman Veli~anstveni dozvoqava vitezovima Rodosa da se smeste na Malti, gde postaju poznati kao Malteški vitezovi.

Decembar je mesec posve}en PORODICI.

1 5 6

DAN borbe protiv side

DAN volontera

22 ROTARI KLUB NIŠ CENTAR ~arterovan 1995. godine.

15 ROTARI KLUB PODGORICA ~arterovan 1998. godine.

16

ROTARI KLUB KRAGUJEVAC ~arterovan 1997. godine.

ROTARI KLUB SUBOTICA ~arterovan 1997. godine.

9

16

ROTARI KLUB BIJELO POQE ~arterovan 2008. godine.

10 11

Meðunarodni DAN qudskih prava (1948.)

ROTARI KLUB BEOGRAD SKADARLIJA ~arterovan 2007. godine.

12

23 24

Uo~i Bo`i}a 1984. godine zna~ajan broj poznatih muzi~ara, rok i pop sastava iz Engleske i Irske, snimili su pesmu ,,Do TheÚ KnoÞ lt’s Christmas?’’ pod voðstvom Boba Geldofa. Zarada od izvoðewa pesme (i spota) bila je namewena gladnima u Etiopiji. Poduhvat je bio više nego uspešan. Singl je za nedequ dana prodat u milion primeraka. Pet godina kasnije, nova i još ve}a postava pop i rok muzi~ara ponovo je otpevala istu pesmu.

ROTARI KLUB PQEVQA ~arterovan 2008. godine.

SRE]NA VAM I OVA GODINA NOVA!

ROTARI KLUB NIŠ – KONSTANTIN VELIKI ~arterovan 2006. godine.

1827. U Zagrebu je umro Maksimilijan Vrhovac, veliki hrvatski biskup i slobodni zidar, pravi narodni prosvetiteq, koji spada u red sa Grgurom Ninskim, Svetim Savom, Jurjem Kri`ani}em, Stevanom Stratimirovi}em, Josipom Jurjem Štrosmajerom, kao jedan od najdostojnijih narodnih prvosveštenika, koji su savršeno znali da spoje religiju i patriotske du`nosti.

DAN planina

27

1958. Umro je srpski nau~nik svetskog glasa Milutin Milankovi}.

Umro je Slobodan Jovanovi}, srpski pravnik i istori~ar, profesor Beogradskog univerziteta predsednik Srpske kraqevske akademije, predsednik emigrantske jugoslovenske Vlade u Londonu.

1882. Ukazom kneza Milana Obrenovi}a o odobrewu Trgovinskog sporazuma i Konzularne konvencije sa SAD, uspostavqeni su diplomatski odnosi Srbije i SAD.

19

1845. U Zaje~aru je roðen srpski dr`avnik i politi~ar Nikola Baja Paši}.

55 3

Rot 56-59:Rot 56-59.qxd

5.11.2014

19:09

Page 1

MIRIS BELOG GRADA

TERAZIJE nastavak iz prošlog broja

O BELOM GRADU Te, 1868. godine, kada je osnovano Narodno pozorište u Beogradu, Srbija je jedva imala nešto preko milion i dve stotine hiqada stanovnika. Celokupna srpska prosveta je raspolagala sa 423 u~iteqa muških i 54 „u~iteqke” `enskih osnovnih škola. Beograd je tek prešao cifru od

adašwi vlasnik zgrade je postala firma ZEPTER S koja u potpunosti mewa enterijer da bi uskoro na ovoj adresi bio otvoren još jedan hotel na Terazijama.

Hotel }e biti sa pet zvezdica, na sedam spratova i 34 luksuzna apartmana, od toga ve}ina }e biti apartmani sa jednom ili dve prostrane spava}e sobe, dnevnom sobom, dva kupatila i kuhiwom í

25.000 `iteqa koji su stanovali u 3.444 ku}e. Na jednog ~inovnika dolazilo 68 stanovnika, na jednog nastavnika 262, na jednog lekara 442, a na jednog advokata 1481 stanovnik. Šezdesetih godina 19. veka Beograd je jedno veliko selo na pola puta od otomanske ka evropskoj civilizaciji.

25. avgusta 1892. godine u Budimpešti se prvi put pojavila Monografija o Beogradu.

Stari dvor, palata srpske dinastije Obrenovi}, sagraðen je izmeðu 1882. i 1884. godine po projektu Aleksandra Bugarskog u maniru arhitekture akademizma 19. veka.

re pedeset godina na Terazijama glavna atrakcija bio je srebrnasti, duga~ki italijanski troliš ANSALP DO INOæ, „srebrna strela” na tri osovine, jedini takve vrste u gradu. Vozio je na liniji broj 11 za Crveni krst.

Na fotografiji se vidi kako stoji na stanici ispred zgrade broj 10 na Terazijama í

Od 1903. do 1914. godine Stari dvor je rezidencija dinastije Karaðorðevi}. Od 1919. do 1920. godine u wemu su se odr`avale sednice privremene Narodne skupštine, a sve vreme do 1941. godine, dvorske zabave i prijemi visokih stranih gostiju. Preureðivawe po završetku Drugog svetskog rata trajalo je do 1947. godine, a od tada su u Dvoru bili Prezidijum Narodne skupštine, zatim Vlada FNRJ, Savezno izvršno ve}e, a od 1961. godine Skupština grada Beograda.

Na Novom Beogradu je do Drugog svetskog rata bio jedan od najva`nijih aerodroma u Evropi. Hangar-radionica za reviziju i popravku aviona, koja je napravqena prema projektu Milutina Milankovi}a, danas predstavqa jedini sa~uvani objekat prvobitnog aerodromskog kompleksa. Pristanišna zgrada, smeštena u civilnom delu

56 2

Rot 56-59:Rot 56-59.qxd

5.11.2014

19:13

Page 2

aerodroma prema pruzi, sve~ano je osve}ena na praznik Svetog Ilije, 2. avgusta 1931. godine.

Posle Prvog svetskog rata i okupacije od strane Austro-Ugarske i nema~kih trupa, Beograd je do`iveo brz razvoj i zna~ajnu modernizaciju kao prestonica nove Kraqevine Jugoslavije. Malo je poznata ~iwenica da je Beograd tada imao jedan od prvih budisti~kih hramova u Evropi.

Stadion Partizana je objekat sa najdu`om sportskom tradicijom u Jugoslaviji. Nalazi se na mestu koje je oduvek bilo središte najva`nijih fudbalskih zbivawa u zemqi. Tu je pre Drugog svetskog rata bilo igralište i dom slavnog šampiona BSK-a – Beogradskog Sportskog Kluba. Neposredno po završetku Velikog rata, a poštuju}i sportsku tradiciju, zapo~eta je izgradwa novog stadiona baš na tom mestu. Devetog oktobra 1949. godine je na wemu odigrana prva utakmica, megdan su podelile Jugoslavija i Francuska (1:1) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

U Beogradu su 3. septembra 1939. godine vo`ene prve i jedine trke tadašwih bolida Formule 1.

Pre 75 godina, u ~ast roðendana kraqa Petra Drugog Karaðorðevi}a, odr`ane su na stazi oko Kalemegdana pr-

Osniva~ka skupština FK ,,Crvena zvezda” odr`ana je 4. marta 1945. godine u zgradi starog DIF-a u Deligradskoj 27. Na osnovu se}awa osniva~a, sala u kojoj je odr`ana Osniva~ka skupština bila je sa polomqenim staklima na prozorima, dok su se u daqini i daqe ~uli topovi sa

ve beogradske Meðunarodne automobilske i motociklisti~ke trke. Pred oko 75.000 gledalaca (od kojih 5.700 na tribinama) izvezeno je pet motociklisti~kih i ~etiri automobilske trke.

Sremskog fronta. Glavna diskusija se povela oko dodele imena budu}em sportskom „~edu”. Postojali su brojni predlozi: Mladost, Udarnik, Torpedo, Dinamo, Lokomotiva,… Meðutim kao kumovi zvani~no se vode Slobodan ]osi} i Zoran @ujovi}. ]osi} je dao predlog: - Da naše društvo nazovemo „Zvezda”? Na taj predlog reagovao je @ujovi}: - Odli~no. Samo kada je Zvezda, neka bude Crvena zvezda! I tako je roðen sportski kolektiv koji je danas bez premca u ovom delu Evrope. Još istog dana, fudbalska sekcija odigrala je i svoju prvu utakmicu.

Protivnik je bila ekipa Prvog bataqona Druge brigade KNOJ-a, a Crvena zvezda je slavila rezultatom 3:0. Prvi strelac za novonastali klub bio je Kosta Tomaševi}, koji je na tom susretu postigao ukupno dva pogotka, dok je jednom strelac bio Pe~en~i}. Crvena zvezda je svoj prvi susret odigrala u sastavu: Golubi~i} (Popadi}), Stankovi}, Filipovi}, Jovanovi}, P. Veli~kovi}, Šapinac (Stoki}), Spasojevi}, Tomaševi}, Pe~en~i} i Horvatovi}. Istovremeno fudbalskoj sekciji je dodeqen i stadion predratnog kluba SK Jugoslavija.

Dobitnik Nobelove nagrade za kwi`evnost, 1961. godine, Ivo Andri} je napisao svoja najpoznatija dela: „Na Drini }uprija” i „Prokleta avlija” u Prizrenskoj ulici u Beogradu.

Na Novom Beogradu nalazi se Park prijateqstva. Od 1961. godine uveden je obi~aj da svaki ugledan gost dr`ave i grada posadi po jedno drvo, u znak prijateqstva i svog gostovawa ovde.

U prole}e 1961. godine osnovan je prvi beogradski fe-

57 3

Rot 56-59:Rot 56-59.qxd

5.11.2014

20:07

Page 3

stival zabavne muzike – Beogradsko prole}e.

•ZAŠTO BI SE IZLAGALI MAMURLUKU? OSTANITE PIJANI. •NEKAD SAM BIO NEODLU^AN...

A MO@DA I NISAM.

Marta 1972. godine Beograd je bio centar posledwe epidemije velikih bogiwa u Evropi.

•OPREZNOST JE MAJKA MUDROSTI. •NIJE TA^NO. DA JE BILA OPREZNA NE BI BILA MAJKA. •MINERI, PADOBRANCI I DEVICE GREŠE SAMO JEDNOM.

Beogradska „Arena” jedna je od pet najve}ih dvorana u Evropi.

Graðena je od 1991. godine, da bi upotrebnu dozvolu dobila 1. oktobra 2007. godine. Danas je poznata kao Kombank arena.

•NE BUDITE PRAZNOVERNI. TO DONOSI NESRE]U. •NAJBOQI SLIKAR MRTVE PRIRODE JE INDUSTRIJA. •BOQE VRABAC U RUCI NEGO BELA FLEKA NA RAMENU. •BOQE IMATI U@ASAN KRAJ, NEGO U@ASE DO KRAJA. •INFORMACIJA JE UŠLA U WEGOVU GLAVU I O^AJNI^KI TRA@I MOZAK. •GREŠITI JE QUDSKI. BACITI KRIVICU NA DRUGE JE JOŠ QUDSKIJE. •DANAS JE SVE TE@E BITI IDIOT. KONKURENCIJA JE SVE JA^A. •KO RADI TAJ I GREŠI, RE^E PETAO I SIÐE S PATKE. •CEV JE ŠIPKA KROZ KOJU JE PROVU^ENA RUPA.

•DOBRA VILA MI JE ISPUNILA DVE @EQE. TRE]I PUT NISAM MOGAO. •MO@EMO LI PRE]I SA VI NA TEBE? •IMAO SAM DOBRU IDEJU, ALI JE NISAM SPROVEO U TELO. •DA BOG POSTOJI, NA CRKVAMA NE BI BILO GROMOBRANA. •KADA DEVOJKE OBUKU MINI SUKWE, MLADI]I POSTAJU STIDQIVI: STALNO OBARAJU POGLED.

•OVA PLANETA JE O^IT DOKAZ DA BOG IMA SMISLA ZA HUMOR.

•BRAK JE ONO ŠTO DOLAZI POSLE @IVOTA, A PRE SMRTI.

•@ENSKI POKRET JE PRAVA STVAR, NARO^ITO KAD JE RITMI^AN.

•OPREZAN JE ONAJ KOJI PRE GRMQAVINE OPERE KOSU ŠAMPONOM OD KOPRIVE.

•@IVI KAO DA TI JE SVAKI DAN POSLEDWI, I JEDNOG ]EŠ DANA BITI U PRAVU.

•REKLA MI JE KAKO SE ZOVE I SAD BAR ZNAM NA ^EMU SAM.

•QUBAV JE SLEPA. ZATO SE ZAQUBQENI TOLIKO PIPAJU.

•^OVEK JE NAŠE NAJVE]E BLAGO. RE^E QUDO@DER.

58

•MEWAM SOBNU LAMPU ZA DVOSOBNU. •NIKAD NE PIJEM, OSIM KAD SAM SAM ILI U DRUŠTVU.

•BOQE ŠEST SATI U ŠKOLI, NEGO NE SPAVATI UOPŠTE. •MODERNA ALGEBRA JE KAD U 4 UJUTRO VADIŠ KOREN IZ NEPOZNATE.

Rot 56-59:Rot 56-59.qxd

5.11.2014

20:07

Page 4

•VIŠE NISAM UOBRA@EN. SAD SAM SAVRŠEN. •NEVERSTVO JE KAD DVE POGREŠNE OSOBE RADE PRAVU STVAR. •MEWAM DVA KANARINCA ZA JEDNU DOBRU Š(EVU).

•KO IMA PRIJATEQE KAO JA - ŠTA ]E MU NEPRIJATEQI. •NEKI PIJU OD RADOSTI, NEKI OD TUGE, A NEKI OD JUTRA. •AKO NOVAC ZAISTA NE DONOSI SRE]U, ONDA MI GA VRATITE. •BILA JE DOBRA CURA, SVI SU JE VOLELI. NEKI I VIŠE PUTA. •BIRALI STE POGREŠAN BROJ. MI UOPŠTE NEMAMO TELEFON. •@ENA JE ZA MENE ZAKON. ŠTO VOLIM RUPE U ZAKONU. •STALNO PADAM NA ISPITIMA. PROKLETE STOLICE.

NEBO JE NAD BEOGRADOM PROSTRANO I VISOKO Nebo je nad Beogradom prostrano i visoko, promenqivo a uvek lepo; i za zimskih vedrina sa wihovom studenom raskoši; i za letwih oluja kada se celo pretvori u jedan jedini tmurni oblak koji, gowen ludim vetrom, nosi kišu pomešanu s prašinom panonske ravnice; i u prole}e kad izgleda da cvate i ono, uporedo sa zemqom; i u jesen kad ote`a od jesewih zvezda u rojevima. Uvek lepo i bogato, kao naknada ovoj ~udnoj varoši za sve ono ~ega u woj nema i uteha zbog svega što ne bi trebalo da bude. Ali najve}i raskoš toga neba nad Beogradom, to su sun~evi zalasci. U jesen i u leto oni su prostrani i jarki kao pustiwske vizije, a zimi prigušeni tmastim oblacima i rujnim maglama. A u svako doba godine vrlo su ~esti dani kad se ogaw toga sunca koje zalazi u ravnici, meðu rekama pod Beogradom, odbije ~ak gore u visokoj kupoli neba, i tu se prelomi i prospe kao crven sjaj po razasutoj varoši. Tada sun~ano rumenilo oboji za trenutak i najzaba~enije uglove Beograda i odblesne u prozorima i onih ku}a koje ina~e slabo obasjava.

Ivo Andri} Ivo Andri} – ,,Gospoðica”

•POJEDI @IVU @ABU I CEO DAN TI SE NE]E DESITI NIŠTA GORE. •NE PQUJ PO PODU. PQUVA^KA TI MO@E ZA NEKOGA ZATREBATI. •BUDI KREATIVAN, SMISLI NEKU NOVU SVIWARIJU. •KO PRE UMRE, DU@E JE MRTAV. •BAŠ JE DOBRO ŠTO PIVO NE OSTAVQA MRQE OD KAFE. •AKO ME VOLIŠ, ZAŠTO SE NE SKINEŠ.

•VADI RUKU IZ MOJIH GA]A. BROJIM DO STO HIQADA. Klupa u Pionirskom parku

•VITKA SI K'O SRNA - ILI KAKO SE VE] ZOVE ONA @IVOTIWA SA SURLOM. •DR@ITE PIŠTOQE U FRI@IDERU. ZA HLADNO ORU@JE NE TREBA DOZVOLA. •SVIM REVOLUCIJAMA JE CIQ OBORITI NEŠTO STARO. JEDINO JE SEKSUALNOJ CIQ OBORITI NEŠTO MLADO. •BITI ZLOBAN ZNA^I OSVETITI SE UNAPRED. •SVI GREŠIMO, NEKI VIŠE, NEKI STALNO?

SA^UVAJ NAS, BO@E, OD OSTVAREWA SNOVA Takav je `ivot da ~ovek ~esto mora da se stidi onoga što je najlepše u wemu i da upravo to sakriva od sveta, pa i od onih koji su mu najbli`i.S godinama po~iwu i u najburnijem ~ove~jem `ivotu da se ustaquju i prime}uju izvesne pojave koje se simetri~no i ravnomerno ponavqaju.

I duh koji `ivi veoma malo svesno i voqno ne mo`e da ih ne primeti. Tako ~ovek gleda svoj `ivot unapred. Zna se šta nosi oktobar: sluti se mart i predose}aju letwi meseci. I tu ne poma`e nikakva higijena duha ni profilaksa (i na to se s godinama dolazi!), niti ima be`awa niti mo`e biti zaborava. Najve}i napori voqe uzaludni su ili poma`u vrlo malo. Najopre~nija duhovna stawa: strah ili opasna radost ili plodan mir, smewuju se u ~oveku gotovo kalendarskom stalnoš}u i javqaju se neminovno, uporedo sa promenama na zemqi. Dok je ~ovek plen svojih strasti, rob ~ula i igra~ka mašte, dotle su i svaka tajna muka i gor~ina razumqive i lakše, jer su zaslu`ene, kao prirodno nali~je nedostojna `ivota. Ali kad se i docnije, kao gospodar svoje sebi~nosti, sav predan radu, `ive}i za druge, uvidi da je ta ista gor~ina na kraju svakog puta, onda zaista ~ovek ne zna šta da misli i nema ~emu da se nada. Ostaje, ponekad, svetla nada, ne trajnija od bleska muwe, da sve ovo nije prava stvarnost. Misao – da }emo se probuditi, jecaju}i. Sa~uvaj nas, Bo`e, od ostvarewa snova. Udaqi od nas ono što je predmet naših `eqa, jer telo naše `eli svoju sopstvenu smrt.

Ivo Andri}

59

Rot 60-65:Rot 60-65.qxd

5.11.2014

20:09

Page 1

^UDESNI NAROD HUNZA

Dolinu reke Hunza, na granici Indije i Pakistana, zovu ,,oaza mladosti”. @ivotni vek stanovnika ove doline je 110 - 120 godina! rema legendi, ovu malenu planinsku dr`avu, osnovala je grupa vojnika Aleksandra Velikog* tokom indijskog poP hoda. Oni su naravno, uspostavili tu strogu vojnu disciplinu takvu da su stanovnici sa ma~evima i štitovima morali da spavaju i jedu, pa ~ak i igraju!

Oni se skoro nikada ne razboqevaju i izgledaju mladoliko.

Zna~i, postoji neki na~in `ivota, pribli`an idealnom, kada se qudi ose}aju zdravi, sre}ni, ne stare, kao u drugim zemqama ve} od 40-50 godina starosti. Zanimqivo je da stanovnici doline reke Hunza, za razliku od susednih naroda, izgledaju sli~no Evropqanima (kao Kalaši, koji `ive u blizini).Hunze se sa ironijom odnose prema tome da ih još uvek neko u svetu zove gorštacima. Pa, u stvari, nije li o~igledno da s pravom to ime treba da nose qudi koji `ive u blizini ~uvenog ,,stecišta planina” - mesta gde se spajaju tri najve}a planinska sistema u svetu: Himalaji, Karakorum i Hindu Kuš. Od 14 vrhova na planeti koji su preko osam hiqada, pet su u blizini, ukqu~uju}i i drugi vrh posle Everesta K2 (8,611 metara), ~ije se osvajawe u planinarskom društvu ceni ~ak i više nego osvajawe ^omolungma (Mont Everest). A šta re}i o ne mawe proslavqenoj ,,planini ubici” Nanga Parbat (8126 metara), na kojoj je sahrawen rekordan broj planinara?

Pro}i kroz ove kamene masive nije mogu}e, ako niste sportista svetske klase. Mo`ete se samo ,,provu}i” uskim prevojima, klisurama, stazama. Od davnina, te retke staze kontrolisale su kne`evine, koji su oporezivali sve prolaze}e karavane.

Smatra se da su Hunze meðu wima jedni od najuticajnijih. U svetu ovaj

60 2

,,Izgubqeni svet” je malo poznat, ne samo zbog geografskog razloga, ve} i politi~kog: Hunze, zajedno sa nekim drugim narodima u dolini Himalaja, nalaze se na teritoriji na kojoj se skoro 60 godina vodi spor izmeðu Indije i Pakistana.

Hipici Smatra se da su Hunze ponovo otkrili Zapadu upravo hipici, koji su lutali 70-ih godina Azijom u potrazi za istinom i egzotikom. Štaviše, popularisali su ovo mesto toliko da ~ak i obi~ne kajsije Amerikanci danas zovu Hunza kajsije. Meðutim, „decu cve}a” ovde nije privukla samo istina i egzotika, ve} i indijska konopqa.

Jedna od glavnih atrakcija Hunza je lednik koji se širokom hladnom rekom spušta u dolinu. Na mnogim terasastim poqima, uzgaja se krompir, povr}e i konopqa, koju ovde ne samo da puše ve} je dodaju kao za~in jelima od mesa i supama.Što se ti~e mladih dugokosih momaka sa natpisom Hipi na majicama - to su ili pravi hipici, ili retro fanovi - oni u Karimabadu uglavnom jedu kajsije. Kajsija je nesumwivo glavna vrednost vrtova Hunza. Ceo Pakistan zna da samo ovde raste ,,plod Hunza” iz kog izbija mirisni sok još na drve}u.

Zdravqe Hunze se kupaju u ledenoj vodi, ~ak i na temperaturi 15 stepeni ispod nule, sa sto godina igraju, a ~etrdesetogodišwe `ene izgledaju kao devojke, sa 60 godina imaju skladnu i savršenu figuru, sa 65 godina raðaju decu. Leti jedu sirovo vo}e i povr}e a u zimskom periodu

Rot 60-65:Rot 60-65.qxd

5.11.2014

20:09

Page 2

- sušene na suncu kajsije, proklijale `itarice, ov~iji sir. Interesantno, postoji još jedna stvar: Hunze imaju period kada vo}e još nije zrelo - taj period zovu ,,gladno prole}e”, on traje od dva do ~etiri meseca. U ovim mesecima, oni skoro ništa ne jedu, samo jednom dnevno piju napitak od suve kajsije. Ovaj post je kod wih uzdignut do kulta i strogo se poštuje. Škotski lekar Mek Harison, koji je prvi opisao sre}nu dolinu, naglašavao je da je upotreba proteina kod wih na najni`em normalnom nivou, ako se uopšte on mo`e nazvati normalnim.

Dnevno Hunze unose u proseku 1933 kalorije koje sadr`e 50 g proteina, 36 g masti, 365 g ugqenih hidrata. Škot koji je `iveo u neposrednoj blizini doline Hunza 14 godina, došao je do zakqu~ka da je ishrana glavni faktor dugove~nosti ovog naroda. Ako se ~ovek ne hrani pravilno, od bolesti ga ne mo`e spasiti ni planinska klima. Stoga ne iznenaðuje da komšije Hunza koji `ive u istim klimatskim uslovima, stradaju od najrazli~itijih bolesti. Wihov `ivotni vek je dva puta kra}i.

Mek Harison, po povratku u Englesku, napravio je zanimqiv eksperiment na velikom broju `ivotiwa. Jedna grupa `ivotiwa se hranila normalnom hranom londonske radni~ke porodice (beli hleb, haringa, rafinisani še}er, konzerve i kuvano povr}e).

Kao rezultat toga, kod ove grupe su po~ele da se pojavquju razli~ite ,,qudske bolesti”. Druge `ivotiwe koje su hrawene hranom Hunza tokom eksperimenta bile su savršeno zdrave. U kwizi ,,Hunza - qudi koji ne znaju za bolesti” R. Bircher isti~e slede}e veoma zna~ajne karakteristike modela ishrane u ovoj zemqi:- pre svega, on je vegetarijanski;- velika koli~ina sirovih namirnica;- u ishrani dominiraju vo}e i povr}e;- prirodni proizvodi, bez ikakve primene hemije i pripremqeni uz o~uvawe svih biološki vrednih materija;- alkohol i slatkiše upotrebqavaju izuzetno retko; - veoma umereno upotrebqavaju so; - proizvode uzgajaju samo na svom porodi~nom zemqištu; - redovan period gladovawa. Uz to treba dodati i druge faktore koji doprinose zdravom starewu. Ali na~in ishrane ovde ima nesumqivo, veliki zna~aj, presudan.Godine 1963, Hunze je posetila francuska medicinska ekspedicija. Kao rezultat wihovog popisa, utvrðeno je da je prose~ni `ivotni vek Hunza 120 godina, što je duplo više nego kod Evropqana. U avgustu 1977. godine, u Parizu, na meðunarodnom kongresu o kancerogenim oboqewima je izjavqeno: ,,U skladu sa podacima geokancerologije (nauka za istra`ivawe raka u razli~itim regionima sveta) potpuno odsustvo raka javqa se samo kod naroda Hunza.”.

U aprilu 1984. godine, jedan ~asopis u Hong Kongu je saopštio slede}i neverovatan dogaðaj. Jedan od Hunza, po imenu Said Abdul Mobuda, koji je stigao na londonski aerodrom Hitrou, zbunio je radnike emigracione slu`be kada je pokazao pasoš. Prema tom dokumentu, on je roðen u 1823. godini i imao je 160 godina. Pratilac Mobuda, Mulla rekao je da se wegov šti}enik smatra svetim u zemqi Hunza, koja je poznata po svojoj dugove~nosti. Mobuda je odli~nog zdravqa i razuma.

On pamti dogaðaje od 1850.godine. Za svoju tajnu dugove~nosti meštani ka`u jednostavno: budi vegetarijanac, stalno radi fizi~ki, uvek se kre}i i ne mewaj ritam `ivota, tada }eš `iveti od 120 do 150 godina. To su obele`ja svih Hunza, naroda,

koji ima ,,dobro zdravqe”. Visoka radna sposobnost u najširem smislu re~i, kod Hunza se manifestuje kako pri radu, tako i tokom plesova i igara. Za wih je pro}i 100 - 200 kilometara, isto što i za nas prošetati oko ku}e. Oni se izuzetno lako pewu uz strmu planinu da bi preneli neku vest, i vra}aju se ku}i sve`i i veseli. @ivotna radost - Hunze se stalno smeju, oni su uvek dobro raspolo`eni, ~ak i ako su gladni i ako im je hladno. Izuzetna spokojnost - ,,Hunze imaju jake `ivce, kao od konopa, ali suptilne i tanke, kao strune - pisao je Mek Harrison - Oni se nikada ne qute, ne `ale se, nisu nervozni, ne ispoqavaju nestrpqewe, ne svaðaju se meðusobno i sa potpunim duševnim spokojem prevazilaze fizi~ku bol, nevoqe, buku, itd” í Prevod s ruskog Beba Mur * Aleksandar Makedonski (Vasileus Makedonije, Hegemon Helenskog saveza, Šahanšah Perzije, Faraon Egipta i kraq Azije:Aleksandar III, isto tako poznat kao Aleksandar Makedonski ili Aleksandar Veliki, (356. p.n.e. - 11. 6. 323. p.n.e.), je makedonski kraq poznat po tome što je osvojio ve}inu poznatog sveta za Grke u svoje vreme, te se smatra jednom od najva`nijih i najuticajnijih li~nosti u celoj istoriji.

* 327. p. n. e.: Ugušene posledwe bune u Sogdijani. Ulazak u Indiju. Napredovawe u dva pravca prema reci Ind. 326. p. n. e.: Prelazi reku Ind. Teška i krvava bitka kod Hidaspa i pobeda nad kraqem Porusom. U bici gubi svog legendarnog kowa Bukefala, po kome naziva lokalni grad. Na reci Hifaz (Bias) dolazi do pobune wegovih vojnika, nareðuje povratak. Spušta se niz reku Ind. Pobeda nad Malijcima. 325. p. n. e.: Odseda u Patali (Hiderabad) u delti Inda. Gradwa brodova i luke. Kraterov pohod preko Bolanskog prelaza i Kandahara.

Nearh plovi pored obale prema Persiji. Povratak u Persiju. 323. p.n.e.: ^uveni vladar i vojskovoða, koji je pokorio teritorije od severne Gr~ke do severa Indije, umro je u 33. godini posle 12-dnevne agonije, za koju mnogi istori~ari veruju da je bila izazvana groznicom. Istra`iva~i sumwaju da je vino koje je Aleksandar Veliki pio tokom sve~anosti u Vavilonu bilo za~iweno biqkom koja usled fermentacije postaje smrtonosna. Dr`ava koju je Aleksandar osvojio nije se odr`ala, raspala se na gr~ko-makedonski svet, Egipat i Aziju.

61 3

Rot 60-65:Rot 60-65.qxd

5.11.2014

20:10

Page 3

Evo i teksta od Nikole Vujoševi}a o plemenu Hunza, gde je dao osvrt na razne (ne)istine koje se šire u vezi naroda Hunza.

Dolina Hunza nalazi se na severu Pakistana blizu granice sa Kinom. Pru`a se izmeðu dva najviša planinska masiva na Zemqi: Hindukuša i Karakoruma. Ova oblast je veoma bogata rekama, pritokama reke Inda, koje obrazuju duboke doline. Ovo je udaqena, zagonetna i op~iwavaju}a oblast, kako zbog lepote svojih pejza`a, tako i zbog izrazite dugove~nosti svojih `iteqa. Politi~ki gledano, dolina Hunza je najseverniji deo Pakistana, a weni stanovnici su ve}inom muslimani. Narod doline Hunza, koji se druk~ije naziva narod Burušaski, danas broji oko 87.000 duša. Sve do 1947. godine, kada su pripojeni Pakistanu, Burušaski su `iveli samostalno u okviru male autonomne himalajske kraqevine u okviru britanske imperije. Na ~elu kraqevine nalazio se mir (lokalni naziv za vladara), koji je 1947. svoju zemqu stavio pod okriqe Pakistana. Do doline Hunza se sti`e dugim i starim putem koji polazi od Islamabada.

Zdrave navike Hunza Geografska izdvojenost omogu}ila je stanovnicima doline Hunza da o~uvaju prirodne `ivotne navike tokom nekoliko hiqada godina. Dugove~nost i izuzetno zdravqe `iteqa ove doline privukli su pa`wu raznih istra`iva~a. Za Hunze je starost od 90 godina uobi~ajena, dobar deo wih `ivi 100 godina ili više, a vitalnost je i u toj `ivotnoj dobi znatno o~uvana. Dugo se mislilo da je ta neobi~na dugove~nost posledica genetskih faktora.

Meðutim, istra`ivawa su pokazala da faktori okru`ewa igraju va`niju ulogu od nasleða. Ovi faktori su: ishrana, koja se prvenstveno temeqi na namirnicama biqnog porekla i jednostavan, prirodan, na~in `ivota sa puno fizi~ke aktivnosti. Dugove~nost i izuzetno zdravqe `iteqa ove doline privukli su pa`wu raznih istra`iva~a. Istaknuti ameri~ki kardiolozi, lekari Tumi i Vajt posetili su ovu oblast 1964. godine i izvršili razna istra`ivawa koja su bila objavqena u ~asopisu ,,Ameriken Hart Jurnal’’ (E. G. ToomeÚ, P.Ý. Ýhite, „A brief surveÚ of the heart of aged Hunzas“, American Heart Journal, 68:842, 1964.), jednom od najpoznatijih specijalizovanih ~asopisa posve}enih bolestima srca i krvnih sudova. Pošto su ispitali 25 qudi starosti od 90 do 110 godina, ova dva lekara došla su do zakqu~ka da su svi ispitani imali normalan krvni pritisak, nivo holesterola i rad srca. Narod Hunza ne zna za rak, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i prerano starewe. Oni su utvrdili da narod Hunza ima jednostavan re`im ishrane zasnovan na sve`em i suvom vo}u, orašastim plodovima, mahunarkama i `itaricama. Oni troše mleko u jako malim koli~inama, a najve}i broj wih svega jedanput do dvaput godišwe okusi meso.Treba naglasiti da Hunze konzumiraju svega dva obroka dnevno, doru~ak i ru~ak, uprkos oštrim klimatskim i geografskim uslovima u kojima `ive. Preskakawe ve~ere poma`e ovom narodu da na po~inak ode lakog stomaka i da u toku sna snagu namewenu obnovi organizma ne koristi za varewe.

62

hleba, sadr`i klicu i omota~ ili mekiwu. Klica je posebno bogata vitaminom E, koji predstavqa sna`an antioksidans i na taj na~in zna~ajnu antikancerogenu materiju.

Jedan od recepata za proizvodwu „~apati“ hleba glasi: - 2 šoqe brašna od celog zrna pšenice samlevenog na kamenom mlinu (pošto ve}ina nas nema mogu}nosti da brašno dobije slu`e}i se kamenim mlinom mo`emo upotrebiti integralno brašno koje nam je na raspolagawu) ili mešavina od više vrsta brašna dobijenih od celog zrna; - 1 ~ajne kaši~ice soli od povr}a (mi se mo`emo poslu`iti morskom soqu) – so od povr}a dobija se na taj na~in što izaberemo neko povr}e (naj~eš}e korenasto), recimo celer, operemo, oquštimo i narendamo ga, a zatim pomešamo sa morskom soqu u zapremini 1:3 i stavimo u posudu sa poklopcem da odstoji 20 sati; potom, mešavinu istresemo u tepsiju, stavimo u pe}nicu i sušimo na temperaturi od 80 stepeni, sve dok ne o~vrsne; osušenu mešavinu izvadimo, prohladimo i što sitnije sameqemo; ~uvamo u dobro zatvorenoj staklenoj tegli;- do 1 šoqe hladne vode. Pomešati brašno i so. Dodati vodu i mešati dok se ne napravi kruta jufka. Malo pobrašwaviti površinu za mešewe i mesiti dok jufka ne postane glatka i elasti~na. Pokriti mokrom krpom i ostaviti da odstoji 30 minuta. Nakon što je odstojala, jufku kidati i oblikovati loptice veli~ine 2-3 cm. Loptice razvu}i oklagijom tako da se dobiju tanki krugovi, ~iji pre~nik mo`e da iznosi i do 18 cm. U blago zagrejanu pe}nicu krugove poreðati na pleh ili rešetku, koje treba prethodno malo nauqiti (mo`emo se slu`iti i papirom za pe~ewe). ^esto okretati. Od jedne jufke dobija se oko 20 „~apatija“.

Vo}e i povr}e

Ishrana Hunza – `itarice

Redovni deo ishrane naroda Hunza predstavqaju vo}e i povr}e. Oni se naj~eš}e konzumiraju u presnom ili sirovom obliku. Ukoliko se neka namirnica termi~ki obraðuje, to je naj~eš}e povr}e, koje se kuva vrlo kratko. Od vo}a, Hunze najviše jedu: kajsije, jabuke, kruške, breskve, trešwe, dud, kupine i gro`ðe. Kajsija se najviše uzgaja, a jede se u sve`em i osušenom obliku.Takoðe, konzumira se osušeno jezgro kajsije. Hunze koriste sve`e jezgro kajsije za dobijawe uqa. Jezgro se meqe na kamenom mlinu, a zatim se dobijena masa pritiska izmeðu ru~nog kamena i ravne kamene plo~e da bi se dobilo uqe. Ovo uqe se koristi za kuvawe ili kao preliv za salatu od zelenog povr}a. Ono slu`i i kao losion za lice i kosu.

Meðutim, wegova upotreba nije ~esta. Kajsija slu`i za pripremu okrepquju}eg napitka na taj na~in što se u sve`em stawu, nakon što se rase~e i ukloni koštica, potopi u vodu da omekša, a zatim se izvadi i sameqe ili narenda i ponovo pomeša sa vodom. Prilikom pripreme slatkih jela oni uopšte ne troše še}er, a poznato je da je vo}e bogato slo`enim ugqenim hidratima, koji za razliku od rafinisanog belog še}era, deluju blagotvorno na qudski organizam. Povr}e koje Hunze najradije upotrebqavju u ishrani: pasuq, grašak, leblebije, šargarepe, paštrnak, krompir, bundeva, zelena salata i spana}.

Zna~ajan deo ishrane Hunza ~ine `itarice: je~am, proso, pšenica i heqda. Od celog zrna ovih `itarica pravi se brašno.

Ono se koristi za izradu beskvasnog hleba zvanog „~apati”, koji Hunze obavezno jedu uz svaki obrok. Hleb od celog zrna, pored skroba, koji predstavqa glavni sastojak belog brašna i

Od orašastih plodova najviše troše orahe, a u mawoj meri lešnike i bademe. Hunze od badema prave uqe, po recepturi koja se prenosi sa kolena na koleno, koje koriste za kuvawe.

Orašasti plodovi

Rot 60-65:Rot 60-65.qxd

5.11.2014

20:10

Page 4

Kao obroci ~esto se javqaju kombinacije vo}a ili salata sa orašastim plodovima. Orašasti plodovi sadr`e polinezasi}ene (linolinska i linoleinska) i mononezasi}ene (oleinska) masne kiseline koje su zdrave i neophodne u ~ovekovoj ishrani, ali ih treba trošiti umereno. Nasuprot wih nalaze se zasi}ene masne kiseline, kojima obiluju namirnice `ivotiwskog porekla, koje su nepotrebne i ~esto štetne po qudski organizam.

Namirnice `ivotwskog porekla Mora se priznati da Hunze nisu strogi vegetarijanci.

Meðutim, upotreba namirnica `ivotiwskog porekla jako je štedqiva. Meso se gotovo iskqu~ivo jede za praznike, poput Kurban bajrama, i nekih proslava, poput roðewa ili ven~awa.

U tim retkim prilikama kada se jede meso, ono se slu`i u skromnim porcijama, ise~eno na male komade i prethodno dugo kuvano u kqu~aloj vodi. Budu}i da su ve}inom muslimani, Hunze slede religijsku zapovest da ne konzumiraju krv sadr`anu u `ivotiwskom mesu. Ova zapovest poti~e iz Biblije, a Bog ju je preko Mojsija dao i jevrejskom narodu. Muslimani su ovu zapovest prihvatili, jer Mojsija (Musu) smatraju Bo`jim prorokom. ^iwenica je da `ivotiwska krv i mast sadr`e štetne materije za ~ovekovo zdravqe: ureinsku ili mokra}nu kiselinu, zasi}ene masne kiseline, holesterol, štetne bakterije i viruse, kao i razne parazite.

Od mesa, Hunze naj~eš}e konzumiraju piletinu, mada su sa uzgojem kokošaka kasno otpo~eli, zatim ov~etinu, a najreðe govedinu. Kao goveðe meso, koristi se meso jaka. Razumqivo je da se goveðe meso retko koristi jer u ovim planinskim predelima goveda predstavqaju pravo blago, kao tegle}a marva.

Religijska zapovest Hunzama zabrawuje konzumirawe sviwetine. Brojne nau~ne studije pokazale su da sviwsko meso predstavqa jedno od najnekvalitetnijih i po ~ovekovo zdravqe najopasnijih vrsta mesa. Ve}ina Hunza konzumira meso samo za vreme religijskih praznika. Mali deo Hunza konzumira meso jednom u toku nekoliko meseci ili jednom mese~no, a najreði su oni koji to ~ine jednom nedeqno. Upotreba jaja je veoma štedqiva. Jaja se najviše koriste prilikom pripreme nekih varijanti „~apati“ hleba. Od mle~nih proizvoda naj~eš}e troše malo kozjeg mleka i sira, a jako retko maslac. Takoðe, Hunze pripremaju i mle~ni napitak sli~an jogurtu, slu`e}i se tradicionalnom recepturom. Poput upotrebe jaja, konzumirawe mle~nih proizvoda je štedqivo. Hunze koje ~eš}e konzumiraju namirnice `ivotiwskog porekla to ~ine gotovo iskqu~ivo u toku zimskih meseci, i daqe u srazmerno malim koli~inama. Hunze troše vrlo malo soli, a ~esto se spremaju jela u kojima ona uopšte nije sadr`ana, izuzev „~apati“ hleba. Takoðe, poznati su po tome što temeqno `va}u hranu i ne jedu izmeðu obroka.

Fizi~ka aktivnost Hunza Peša~ewe do organskih „terasa-bašti”, odlazak u prirodu i po~inak u sumrak na terasastom zemqištu planinskih padina, Hunze gaje vo}e, `itarice i povr}e. Kre}u}i se od ku}e do plodnih „terasa-bašti“ Hunze ~esto moraju dugo da peša~e.

Pored napornog fizi~kog rada, koji iziskuju poqoprivredni radovi, Hunze pronalaze vreme da peša~e kroz himalajske krajolike, osamqeni ili u grupama, i u`ivaju u wihovoj izuzetnoj lepoti. Stanovnik doline Hunza neretko dnevno preðe 15-20 km pešice. Nau~no je dokazana ~iwenica da peša~ewe poseduje izuzetno blagotvorno dejstvo na ~ovekov organizam, a istovremeno predstavqa najlakši i jedan od najefikasnijih vidova telesne ve`be. Himalajski visovi Hunzama omogu}avaju da udišu ~ist vazduh. Dolina Hunza nalazi se na nadmorskoj

visini od preko 2.500 metara. Qudi koji `ive na velikim nadmorskim visinama ~esto poseduju ve}i broj crvenih krvnih zrnaca, koja su zadu`ena za razmenu gasova u našim plu}ima, posebno za prenos kiseonika, koji je neophodan za normalan rad naših }elija i kqu~an za `ivot organizma u celini. Ne moramo se popeti na Himalaje da bismo udisali sve` vazduh, ve} mo`emo sa porodicom ~eš}e odlaziti na izlet u prirodu, peša~iti parkom ili hodati kraj reke, redovnije pose}ivati rodbinu ili prijateqe koji `ive na selu. Obavezno moramo iza}i iz zatvorenog prostora i makar protegnuti noge. Dobro bi bilo da postepeno produ`avavamo boravak na otvorenom prostoru, a blagotvorno bi bilo da dnevno prepeša~imo 10 km ili preðemo još ve}u razdaqinu.

Obrada zemqe i uzgoj poloprivrednih kultura na „terasama-baštama“ u celosti su organski. Hunze ne koriste nikakva vešta~ka ðubriva ili vešta~ke pesticide. Oni se slu`e kompostom i `ivotiwskim ðubrivom. Kompostiraju se otpaci od povr}a i vo}a, pepeo od drva koja slu`e za kuvawe i ogrev, drvenasti delovi biqaka i liš}e. Zemqu navodwavaju uz vešto osmišqen sistem kanala i velikih kamenih plo~a. Otopqeni sneg i voda iz pritoka Inda, koja je alkalna i odlikuje se sve`inom i ~isto}om, sakupqaju se u kanalima. Oni sa sobom nose muq koji spiraju sa planinskih padina. Ovaj muq sadr`i crnkast pesak koji je bogat mineralnim materijama, a poti~e od stena koje voda lagano ispira. Dva puta godišwe uklawaju se kamene plo~e i voda zajedno sa muqem iz glavnih kanala plavi „terase-bašte“. Sledi obrada zemqe, zatim ðubrewe kompostom i `ivotiwskim ðubrivom, a potom dolaze na red setva i sadwa. Useve su od korova i napasnika štitili mešavinom vode i pepela od raznog drve}a i biqa.

Mir je, 60-ih godina 20. veka, na zahtev Pakistana, koji se plašio da }e sever zemqe pogoditi razne bolesti poqoprivrednih kultura i na taj na~in izazvati glad i nemire, pokušao da primora Hunze da upotrebe vešta~ke pesticide ali u tome nije uspeo, iako je u kraqevini i daqe na snazi bila aposolutna monarhija. Hunze su ipak ostale verne tradicionalnom na~inu zaštite svojih useva. D`erom Irving Rodejl, ameri~ki publicista, pionir pokreta za povratak organskom baštovanstvu i poqoprivredi i zagovornik prirodne medicine, smatrao je da je organski na~in uzgoja `ivotnih namirnica u velikoj meri odgovoran za izuzetno zdravqe i dugove~nost Hunza (G.I. Rodale, „The HealthÚ Hunzas“, Rodale Press, Emmaus, PennsÚlvania, 1948).

Radni dan Hunza Radni dan za Hunze po~iwe u pet ~asova izjutra. Za vreme rada Hunze ~eš}e prave pauze da bi se odmorili i duboko udahnuli vazduh. Za vreme ovih pauza ne zapo~iwu razgovor, ve} posmatraju bogatstvo prirode koja ih okru`uje. Dobro je na kratko odmarati se od rada kojim smo zaokupqeni, jer na taj na~in pru`amo našim miši}ima priliku da se opuste, ubla`avamo psihi~ki zamor do kojeg dovodi prenapregnuta pa`wa, koju posve}ujemo trenutnoj aktivnosti. Jednom re~ju, oslobaðamo svoj organizam od stresa kojem je izlo`en. Qudi koji `ive u gradovima i ~esto obavqaju poslove povezane sa sedela~kim na~inom `ivota treba da prave ~eš}e pauze. Pri tom je po`eqno da se istegnu malo i naprave nekoliko brzih koraka, kao i da stalno imaju dotok sve`eg vazduha. Ako je mogu}e, treba da dr`e makar odškrinut prozor na radnom mestu.

Hunze le`u rano Sa prvim sumrakom Hunze se ve} pripremaju za po~inak.

Medicina danas zna da naš organizam izmeðu 21 i 23 ~asa lu~i hemijsku supstancu koja izaziva pospanost, a posle 23 ~asa

63

Rot 60-65:Rot 60-65.qxd

5.11.2014

20:14

Page 5

on prestaje sa lu~ewem ove supstance i tada je teško zaspati ili je san ~esto nekvalitetan. Takoðe, nau~no je dokazana ~iwenica da se od 21 ~as pa sve do izlaska sunca u našem telu lu~i melatonin, biohemijska supstanca neophodna za obnovu }elija. Qudi u tzv. razvijenim društvima ovu ~iwenicu ozbiqno prenebregavaju. Na taj na~in dovode svoj organizam u stawe dugoro~ne psihofizi~ke iscrpqenosti koji neizbe`no dovodi, ako ne odmah do te`ih bolesti, onda bar do raznih zdravstvenih tegoba. Još jedna odlika „visokocivilizovanih“ naroda je preterana (zlo)upotreba vešta~kog osvetqewa koje organizam dr`i na neprirodan na~in budnim i izmeðu ostalog doprinosi razvoju degenerativnih bolesti vida (kratkovidost, dalekovidost, o~ni pritisak, itd.). Alen I. Benik, ameri~ki oftalmolog-optometri~ar, putovao je u dolinu Hunza sa namerom da pregleda vid najstarije populacije ovog naroda. Svoj izveštaj sumira slede}om re~enicom: „Ispitao sam vid najstarijih graðana Hunze i utvrdio da se nalazi u odli~nom stawu“ (A. E. Banik, „The Hunza Land“, Ýhitehorn Publishing Co., Long Beach, California, 1960). Dobar deo Hunza, ~ak ni danas, ne upotrebqava vešta~ko osvetqewe.

Infektivne bolesti Ve}ina Hunza ni danas ne boluje od degenerativnih bolesti. Naj~eš}e bolesti od kojih su nekada oboqevali su infektivne prirode, izazvane štetnim mikroorganizmima (bakterije i virusi) i parazitima. Meðu infektivnim bolestima posebno su bili zastupqeni malarija, oboqewa uzrokovana stafilokokama (bakterije koje naj~eš}e izazivaju bolesti disajnih organa i ko`e) i dizenterija.

Treba napomenuti da su u pojedinim delovima doline Hunza nalaze bare, koje predstavqaju plodno tle za razvoj malari~nih komaraca. Takoðe, ta~no je da su Hunze kao ðubrivo, pored komposta i `ivotiwskog gnojiva, koristili qudski izmet, koji se prethodno razgraðivao šest meseci, i da stanovnici pojedinih sela nisu prali vo}e i povr}e, a verovatno ni druge namirnice, pre konzumirawa i nisu mnogo marili za telesnu higijenu.

Kao posledica ove nehigijenske prakse naj~eš}e su se javqali dizenterija i razne ko`ne bolesti. Meðutim, `iteqi ovih sela su od strane drugih Hunza prekorevani zbog ne~isto}e i neurednosti. Pošto su muslimani, od Hunza se zahteva, kao i od Jevreja, telesna ~isto}a i ~isto}a ode}e da bi mogli da pristupe obaveznim dnevnim molitvama. Ove religijske zapovesti spasile su zna~ajan deo wih od dizenterije i brojnih drugih infektivnih oboqewa. Naravno, qudi pre mawe od jednog i po veka nisu znali ništa o patogenim organizmima. U prošlosti, nehigijenski uslovi `ivota bili su vode}i uzrok smrti ve}eg dela ~ove~anstva, u tom pogledu Hunze nisu predstavqale izuzetak. Takoðe, ni suša ni glad, koja bi za wom usledila, nisu bile strane Hunzama.

U ovim periodima, kao posledica neuhrawenosti uglavnom su zabele`eni slu~ajevi tuberkuloze i skorbuta (javqa se usled nedostatka vitamina C koji je obilno prisutan u sve`em vo}u i povr}u, a u zanemarqivim koli~inama u pojedinim vrstama mesa i mle~nim proizvodima), a u mawoj meri i drugih oboqewa.

Ukoliko osoba usvoji zdrav na~in `ivota to ne zna~i da više nikada ne}e bolovati ili da je ne}e zadesiti neka mawa zdravstvena tegoba. Prirodan na~in `ivota omogu}ava vam da se lakše izborite sa boleš}u i doprinosi da bolest kra}e traje, dok vas istovremeno štiti od degenerativnih bolesti (koje

64

su gotovo iskqu~ivo povezane sa stilom `ivota i od kojih naro~ito oboqevaju oni koji `ive u tzv. „razvijenim“ zemqama).

Meðu tim bolestima su najrasprostrawenije: bolesti srca i krvnih sudova (visok krvni pritisak, infarkt, šlog, itd. U osnovi ovih bolesti nalazi se arteroskleroza koja predstavqa su`avawe i za~epqivawe krvnih sudova naslagama holesterola i zasi}enih masnih kiselina, kao i krvnim ugrušcima koji nastaju usled wihove visoke koncentracije u krvi). Druge rasporostrawene bolesti „razvijenog sveta“ su: rak (odlikuje se nekontrolisanim rastom }elija koje kradu hranqive materije od okolnog zdravog tkiva i na taj na~in `estoko iscrpquju i razaraju organizam), dijabetes (naro~ito še}erna bolest tipa II ili adultni dijabetes, koja nastaje usled visoke koncentracije holesterola u krvi koji spre~ava insulin da potpomogne glukozi da prodre u }elije našeg organizma), artritis (nastaje usled poja~ane koncentracije ureinske ili mokra}ne kiseline u krvi usled obilne konzumacije namirnica `ivotiwskog porekla, pogotovu mesa).

Alkohol Mir Muhamed Yamal Kan, vladar Hunza od 1945. do 1974. godine, verovatno je odgovoran za tvrdwe da Hunze konzumiraju alkohol, ali i za neka druga uvre`ena mišqewa koja uglavnom ne odgovaraju istini. Naime, Yamal Kan je oftalmologa Alena Benika, koji je istra`ivao zdravqe Hunza, poslu`io vinom „prijatnog i blagog ukusa“, proizvedenog od gro`ða. Nakon što je popio dve ~ašice. Benik je upitao Mira da li wegov narod pije „pani“, kako je vladar ovo pi}e nazvao, a što u prevodu zna~i „voda“, u ve}im koli~inama i dobio potvrdan odgovor. Kan je ~ak tvrdio da za vreme praznika svaki stanovnik popije po jednu bocu ovog napitka, a da on nema nikakvog opijaju}eg dejstva na wih. Istina je da Hunze piju napitak spremqen od gro`ða, ali u kojem nije došlo do procesa vrewa ili bar ne u zna~ajnoj meri, koje je sli~no biblijskom „tirošu“, sve`e isceðenom gro`ðanom soku. Poznato je da je muslimanima strogo zabrawena konzumacija alkohola. Sam mir Yamal u razgovoru sa Benikom nije nikada spomenuo alkohol, a koji su bili wegovi motivi da na ovakav na~in obmane ameri~kog oftalmologa ostaje nejasno. Mogu}e je da Kanov motiv le`i u wegovoj potrebi da se prika`e kao osoba sklona modernizaciji. Tako je nastala legenda o „hunza-pani“, alkoholnom pi}u koje navodno konzumiraju stanovnici ove doline.

Slobodnije `ene Mirova sklonost ka preterivawu ogledala se i u wegovoj tvrdwi da su `ene Hunza slobodnije nego u drugim muslimanskim zemqama i da on ne vlada apsolutisti~ki kraqevinom.

Istina je druga~ija, `ene Hunza odlikovale su se stidqivoš}u i ~ednoš}u, ~ime bi i današwe `ene trebalo da se odlikuju, i nisu bile odvojene od tradicionalnog polo`aja koje su `ene zauzimale u muslimanskom društvu. Što se ti~e mirove vladavine, ona je bila apsolutisti~ka. On je sa malim brojem seoskih starešina, koji su ~inili durbar (savet i sud koji je pomagao vladaru u vršewu wegovih du`nosti), upravqao nad skoro svim aspektima `ivota ovog himalajskog naroda. Ta~no je da narod nije bio uvek spreman da ispuni sve prohteve svog vladara.

Meðutim, vredno je svake pohvale da su i za vreme vladavine

Rot 60-65:Rot 60-65.qxd

5.11.2014

20:11

Page 6

Yamal Kana ubistvo, predbra~ni odnosi i homoseksualizam bili strogo zabraweni, najoštrije su se ka`wavali, i da nisu ni postojali meðu Hunzama.

La`ni starci od 150 godina Iz severnih delova Pakistana dolazili su nekoliko puta qudi koji su pozirali pred fotoaparatima i tvrdili da su stari 150 godina. Ovi pojedinci nisu pripadali narodu Hunza. Da li su oni to ~inili uz blagoslov mira? To nije poznato. Same Hunze su tvrdile da su retki pojedinci iz wihovog naroda u prošlosti do`iveli 130 godina, a da se samo za jednu osobu veruje da je umrla u 145 godini.

Postoje tvrdwe da su muškarci Hunza u stawu da u 90-oj godini za~nu potomstvo. Takoðe, za ovu tvrdwu ne postoje pouzdani izvori. Meðutim, ove tvrdwe nisu nemogu}e, mada je starost muškaraca Hunza koji su u stawu da u poznim godinama dobiju potomke verovatno nešto mawa. U našim planinskim krajevima, pogotovu u delu Crne Gore koja se naziva Brda, muškarci su neretko `iveli preko 90 godina. Poznato je da su u stara~kom dobu bili u stawu da izrode naslednike.

Telesne ve`be sli~ne jogi Popularne su tvrdwe da Hunze upra`wavaju odreðene telesne ve`be i ve`be disawa koje svoje izvorište imaju u jogi.

Ovakve tvrdwe nisu istinite. Po~evši od 60-ih godina 20. veka na Zapad su sve sna`nije prodirale ideje i na~in `ivot isto~wa~kih kultura. Jedna od prikrivenih opasnosti koje su stizale sa Istoka bila je joga. Strogi muslimani, kao i Jevreji, danas su uglavnom zatvoreni za ovakve uticaje. U prošlosti je ta zatvorenost bila još izra`enija. Najve}i broj Hunza su strogi muslimani. Mo`e se re}i da je mir kumovao i ovim glasinama vezanim za ve`be disawa. Ta tvrdwa ne ~udi, jer su vladari Hunza, pored kineskih careva, sebe smatrali za najvrednije vladare na svetu.

Bolesti i kratak vek ~lanova vladarske porodice Mnogi postavqaju pitawe: kako to da je posledwi mir umro u 69 godini? Kraqevska porodica i jedan deo seoskih starešina hvalili su se i ponosili dugove~noš}u svog naroda, ali se nisu pridr`avali wegovih zdravih navika. Zna se da su u velikoj meri trošili namirnice `ivotiwskog porekla i `iveli prete`no sedela~kim na~inom `ivota. Kraqevska porodica je bila poznata po tome što je u velikoj meri trošila jaja, koja obiluju holesterolom, ~ak ih je za svoje potrebe uvozila, a nije zaostajala ni za potrošwom mesa. Ova ocena se nije u velikoj meri razlikovala od `ivota koje je plemstvo vodilo u ve}em delu ostalog sveta.

Dugove~nost i zdravqe Bilo je kritika na ra~un dugove~nosti i zdravqa Hunza. Najpoznatija je kritika D`ona Klarka, ameri~kog geologa, koji je proveo 20 meseci u kraqevstvu Hunza (J. Clark, Hunza – Lost Kingdom of the HimalaÚas, Funk and Ýagnalls CompanÚ, NeÞ York, 1956). On je govorio o velikom broju Hunza koje je le~io, o uzrocima wihovih bolesti i smrtnim ishodima, a posebno se osvr}e na broj smrtnih slu~ajeva ~lanova porodice ili roðaka devet ðaka koje je podu~avao u okviru mirovog dvorca. Meðutim, gotovo sve bolesti koje je le~io su infektivne prirode ili su posledica gladi. Opisao je, izmeðu ostalog, da je u „~apatiju“ pronalazio dlake ili izmet `ivotiwa. ^iwenica je da su Hunze koristile `ivotiwe za odvajawe zrna od slame `itarica, tako što su `ivotiwe gazile `itarice. To je dovodilo do toga da `ivotiwska dlaka ili izmet ponekad, usled nepa`we, završe u brašnu, a potom u hlebu. Kritikovao je obi~aj nekih Hunza da jedu neoprano vo}e i povr}e. Tvrdio je da u toku sezone rasta Hunze rasprostiru sve`e `ivotiwsko gnojivo, kao i qudski izmet, po „terasama-baštama“. Mogu}e je da je ova praksa bila uobi~ajena kod retkih Hunza.

Povrh toga, nijedan drugi istra`iva~ nije u svojim spisima pomenuo da su Hunze upra`wavale ovakav vid poqopri-

vredne prakse. Takoðe, Tejlor je dao vaqanu kritiku mirovog apsolutizma i uo~io wegovu sklonost ka preterivawu. ^esto se za istra`iva~e Hunza tvrdi da su u ovoj himalajskoj kraqevini boravili svega nekoliko dana, i to iskqu~ivo kao mirovi gosti, te da nisu imali neposredan uvid u `ivot i rad naroda.

Istra`iva~i potvrðuju istinu o Hunzama Meðutim, to nije ta~no za sve istra`iva~e. Robert Mek Karison, škotski lekar i jedan od naj~uvenijih nutricionista i pionira pokreta za povratak organskoj poqoprivredi, boravio je sedam godina na planinskom vencu Karakorum, istra`uju}i `ivotne navike wegovih stanovnika, ukqu~uju}i tu i Hunze (R. Mc Carrison, „FaultÚ Food in Relation to Gastro-Intestinal Disorders”, Journal of the American Medical Association, 7. JanuarÚ 1922. R. Mc Carrison, „Nutrition and National Health”, Faber and Faber, London, 1944). On je imao priliku da neposredno i detaqno prou~i `ivotne navike Hunza, a posebno wihovu ishranu. Mek Karison je 1926. godine sproveo istra`ivawe na laboratorijskim miševima sa ciqem da uporedi dejstvo ishrane Hunza i drugih naroda sa severa Britanske Indije, koja se temeqila uglavnom na biqnoj ishrani, sa dejstvom zapadwa~ke ishrane, koja se temeqila na rafinisanim namirnicama i proizvodima `ivotiwskog porekla (R. Mc Carrison, „A Good Diet and the Bad One“, The British Medical Journal, 23. October 1926).

Došao je do zakqu~ka da je prete`no biqna ishrana daleko superiornija u pogledu hranqivih materija u odnosu na ishranu koja obiluje preraðenim namirnicama i namirnicama `ivotiwskog porekla, te je kao takva ne samo neophodna za o~uvawe zdravqa ve} i poseduje i blagotvorno dejstvo u le~ewu bolesti koje su se u organizmu ve} razvile. Eksperimentalno je dokazao da ishrana bogata proteinima i mastima ubrzava nastanak bolesti, uglavnom bolesti degenerativne prirode, i osna`uje wihovo razorno dejstvo po organizam. Takoðe, on je potvrdio istinitost glasina o dugove~nosti Hunza, koje `ive i preko 100 godina, i o wihovom izuzetnom zdravqu, ~ak i u stara~koj dobi.

Iskustvo sli~no Mek Karisonovom imao je Yej F. Hofman, ameri~ki lekar, koji je, kao predstavnik Nacionalnog gerijatrijskog društva SAD, 60-ih godina 20. veka boravio u ovom himalajskom kraqevstvu i neposredno se uverio u prirodne i zdrave `ivotne navike Hunza, koje se nisu odnosile samo na ishranu ve} i na wihovu poqoprivrednu praksu (J. F. Hoffman, „Hunza – Secrets Of The Ýorld’s Healthiest And Oldest Living People”, NeÞ Ýin Publishing, 1996, originalno izdawe objavqeno 1968).

Hunze opstaju uprkos „blagodetima” moderne civilizacije Na `alost, zdravqe Hunza se posledwih godina pogoršava jer su „blagodeti“ savremene civilizacije stigli i do wih: hrana u konzervama, slatkiši od belog še}era i brašna i ostali rafinisani industrijski proizvodi prezasi}eni raznim hemijskim dodacima (poja~iva~ima ukusa, vešta~kim aromama i bojama, konzervansima, itd.). Prime}eni su u~estali slu~ajevi karijesa, degenerativne bolesti organa za varewe, kao i druge bolesti vezane za na~in `ivota koje su im ranije bile nepoznate.

Vešta~ko osvetqewe, radio i televizija su prisutni, ali nisu još uvek široko zastupqeni. Oni skra}uju boravak Hunza u prirodi, na sve`em vazduhu i suncu, vezuju}i ih za zatvoreni prostor, i izla`u ih stresu, pogotovu savremeni mediji koji obiluju scenama nasiqa i razvrata, kao i brojnim drugim sadr`ajima koji podrivaju tradicionalne moralne vrednosti i agresivno promovišu materijalizam. Istovremeno, oni narušavaju prirodnu naviku Hunza za zdravim snom. Meðutim, i pored svih pomenutih „blagodeti”, tradicionalni na~in `ivota je još uvek jak i zahvaquju}i wemu Hunze su još uvek jedan od najdugove~nijih naroda na Zemqi í Autor Nikola Vujoševi}

65

Rot 66-67:Rot 66-67.qxd

5.11.2014

20:15

Page 1

NA SVE ^ETIRI STRANE • Ser Vinston ^er~il postao je 1963. godine prvi po~asni graðanin SAD. • Sovjetski pilot i kosmonaut Jurij Gagarin bio je visok samo 1,57cm, što je presudno uticalo da bude izabran za prvog ~oveka koji je u „Vastoku I” 12. aprila 1961. godine boravio u svemiru 1 sat i 48 minuta.

• Temuyin, Tumur – Yi, Tumušen, su imena Yingis – kana.

• Nemac Johanes Gutemberg, metalski radnik, zlatar, pisar, je pronalaza~ tehnike štampawa metalnim pomi~nim slovima. Ne postoje wegove autenti~ne fotografije.

• Za Wutnov zakon gravitacije „kriva” je jabuka sorte floÞer of kant (cvet kenta), koju je 1666. godine nau~nik ugledao kako pada, dok se odmarao u dvorištu roditeqske ku}e.

• Slavni španski slikar Pablo Ruis Pikaso je najplodniji umetnik svih vremena. Po Ginisovoj dokumentaciji napravio je oko 13.500 slika, 100.000 crte`a, 34.000 ilustracija za kwige i 300 skulptura.

• Puno ime slikara Pabla Pikasa je: Pablo Diego Jose Francisco de Paula Juan Nepomuceno Maria de los Remedios Cipriano de la Santisima Trinidad MartÚr Patricio Clito Ruiz Ú Picasso.

• Kada je 1911. godine iz pariskog Luvra ukradena poznata slika „Mona Liza” Leonarda da Vin~ija, meðu prvima je u policiju na ispitivawe priveden i slikar Pablo Pikaso.

• „Bitka na Neretvi” je jugoslovenski film iz 1969. godine. Scenarista i rediteq je bio Veqko Bulaji}.

Smatra se najboqim i najskupqim filmom snimqenim u socijalisti~koj Jugoslaviji. Bio je nominovan za ,,Oskara” 1969. godine u kategoriji za najboqi strani film i imao najve}u gledanost u bivšoj SFRJ sa oko 4,5 miliona gledalaca, dok ga je u više od osamdeset zemaqa sveta videlo 350 miliona gledalaca.

• Jugoslovenski film „Bitka na Neretvi” prikazan je u Jugoslaviji u trajawu od 175 minuta, Nema~koj 142 min, Italiji 134 min, i u SAD 102 minuta.

• Scena rušewa pravog mosta preko Neretve (izgraðen bio je dug 82 metra, na visini od 42 metra) u jugoslovenskom filmu „Bitka na Neretvi” snimala se 18. decembra 1968. godine, ali nijedan kadar nije ušao u film, jer se po minirawu mosta podigla velika prašina od koje nije moglo da se snima, kada se ~etiristo tona metala sru~ilo u 12,50 ~asova u zelenu Neretvu. Ova scena je kasnije ponovqena na maketama u jednom ~ehoslova~kom studiju.

• Slavni španski slikar Pablo Ruis Pikaso uradio je samo dva filmska plakata u karijeri.

Jedan je bio za jugoslovenski film „Bitka na Neretvi”.

• Poznati ameri~ki glumac, rediteq i scenarista Orson Vels, imao je ulogu ~etni~kog vojvode Dušana u ameri~koj radio – drami od 15 min. „^etnici”, 1942. godine, a u jugoslovenskom filmu „Bitka na Neretvi”, rediteqa Veqka Bulaji}a, igrao je ~etni~kog komandanta.

• Lik Vlade u filmu „Bitka na Neretvi” tuma~io je ameri~ki glumac Jul Briner koji je zasnovan na stvarnoj li~nosti, in`eweru Vladimiru Smirnovu. Glumac Orson Vels je u istom filmu imao ulogu ~etni~kog komandanta.

Jul Briner i Orson Vels su umrli istog dana, 10. oktobra 1985. godine.

H. D. G.

66 2

Rot 66-67:Rot 66-67.qxd

5.11.2014

20:16

Page 2

KRHKO JE ZNAWE... PROVERITE GA

NIJEDAN ^OVEK NIJE OSTRVO 1

Bacaju}i opšti pogled na istoriju ruske kwi`evnosti i ruske umetnosti 19. veka pisao je: ,,Kolos Puškin – naš najve}i ponos i najizrazitije oli~ewe duhovnih snaga Rusije, a pored wega ~arobni Glinka i divni Brjulov, nemilosrdan prema sebi i drugima Gogoq, ~e`wivi Qermontov, setni Turgewev, gnevni Wekrasov, veliki buntovnik Tolstoj i naša bolesna savest – Dostojevski; Kramskoj, Rjepin, nedosti`ni Musorgski...i, na kraju, veliki liri~ar ^ajkovski i ~arobwak jezika Ostrovski, koji svi li~e jedan na drugog, kako to samo mo`e biti kod nas u Rusiji...

Sve ovo, tako ogromno, stvorila je Rusija mawe nego za sto godina. Radosno, do bezumnog ponosa uzbuðuje ne samo obiqe talenata koje je rodila Rusija u 19. veku, nego i wihova zapawuju}a raznolikost, raznolikost kojoj istori~ari naše umetnosti ne poklawaju zaslu`enu pa`wu”.

6

Osniva~ mongolske dr`ave, vladar, vojskovoða, osvaja~ najve}eg kopnenog carstva u istoriji, od `utog mora do Kaspijskog jezera je: A) Yingis - Kan B) Atila -Hunski ili Bi~ Bo`ji V) Tamerlan

7

Wegova slika „Poqubac” (Kiss) je amblem secesije. „Svako ko `eli da nešto sazna o meni- kao umetniku, što je jedino va`no – treba pomno da gleda moje slike”, rekao je: A) Oskar Kokoška B) Gustav Klimt V) Antoni Gaudi

8

A) Marija Antoaneta B) Margareta Gertruda Zele, poznatija pod umetni~kim imenom Mata Hari V) Madam de Pompadur

A) Vladimir Nabokov B) Aleksej Maksimovi~ Peškov - Maksim Gorki V) Mihail Afanasijevi~ Bulgakov

2

Prvi evropski košarkaški as koji je prešao u NBA ligu je: A) Krešimir ]osi} B) Darko Mili~i} V) Vlade Divac

Volela je rokoko enterijer, poznavala je Voltera. Bila je kurtizana i qubavnica francuskog kraqa Luja HV. Ona je:

9

Bio je poznati ameri~ki arhitekta 20. veka. Wegovo posledwe delo je Gugenhajm muzej u Wujorku (1959. godine): A) Frenk Lojd Rajt B) Ludvig Mies van der Rohe V) Luis Henri Saliven

3 4

Dromedar je: A) magarac B) mazga V) kamila

5

Radwa romana „Za kim zvono zvoni” Ernesta Hemingveja dogaða se u vreme: A) Prvog svetskog rata (Velikog rata) B) Španskog graðanskog rata V) Drugog svetskog rata

10

Babirusa je: A) `ivotiwa B) vrsta jela u dalekom Sibiru V) naziv najmawe zvezde u Mle~nom putu

Decidofobija je A) strah od donošewa odluka B) strah od prqavih ruku V) strah od dr`awa govora

REŠEWA NA STRANI

72 67 3

Rot 68-69:Rot 68-69.qxd

5.11.2014

20:22

Page 1

[ETA(J)MO SRBIJOM

STARA PAVLICA aška i wena okolina imaju bogato kulturno-istorijsko nasleðe, koje svedo~i o intenzivnom i kontinuiR ranom prisustvu civilizacije na ovom podru~ju. Na`alost mnogi lokaliteti još uvek su neistra`eni. Meðu wima je i mnoštvo crkava i manastira iz ranog sredweg veka, što uz sve prirodne lepote ovog kraja, mo`e biti dodatni, ~ak i preovlaðuju}i motiv da se Raška poseti.U wenom bli`em i daqem okru`ewu, ali ne daqem od 50 kilometara, smešteni su biseri srpske sredwovekovne arhitekture i umetnosti: manastiri Studenica, Gradac, Stara i

Drenova u Makedoniji imaju sli~an plan kao Pavlica, ali je teško ovaj spomenik hronološki dovesti s wima u vezu. Izvesna pojednostavqena rešewa i lako}a u konstrukciji ukazuju na zavisnost Pavlice od poznatije carigradske arhitekture. Istorija ovoga kraja vezana je za bra}u Musi}e, wihovog oca Musu i majku Draganu, sestru kneza Lazara. Musa je bio ~elnik cara Dušana i kako je zapisano, po odobrewu cara Uroša, trampio je Zve~an i Zve~ansku `upu za Brvenik i Brvenicku `upu. u toj razmeni dobio je pored ostalih sela i zaselaka i ,,Pavlovu crkvu i zaselak Orah’’. I danas u Pavlici postoji zaselak takvog imena, a pomenuta crkva je najverovatnije današwa Stara Pavlica, ~iji se ostaci uzdi`u na visu iznad Ibra i mogu se videti s puta, koji se u tekstu pomiwe.

Kao crkva iz prednemawickog doba pomiwe se i u delu ,,Kraqevstvo Slovena” Mavra Orbina, gde se govori o zarobqavawu Nikole Altomanovi}a, u U`icu. Pretpostavqa se da se Altomanovi} skrivao u tada muškom manastiru Stara Pavlica. Sli~ni podaci mogu da se naðu i u nekim drugim srpskim letopisima. Posledwi put ova crkva i ~elnik Musa pomiwu se pri darivawu poklona manastiru Sveti Pantelejmon na Svetoj gori. Ostaci manastira Stara Pavlica, bez obzira s koje se strane gledaju deluju impresivno. Smešteni na vrhu stene, ostaci crkve i daqe streme u visine, kao da opomiwu, govore}i o minulim vremenima i svedo~e}i o sjaju i vrednostima stare srpske dr`ave, ali i o sredwovekovnim borbama i trvewima. Sve što je ostalo od ovog ,,manastira na steni’’ sada je konzervisano i sa~uvano od propadawa. Tek kad se stane pred vrata napuštene crkve i pogleda na sve ~etiri strane, mo`e da se shvati zašto je podignuta baš na tom mestu, odakle oko ne mo`e da se odvoji od pogleda prema zatalasanim bregovima, dolini Ibra ili visovima Kopaonika. Isto kao Petrova crkva i Stara Pavlica, ~ak i ovakva razrušena i napuštena, spada u spomenike koji na posetioca ostavqa veoma jak utisak, ~ak ja~i od mnogih velelepnijih i novijih hramova í

NOVA PAVLICA anastir Nova Pavlica nalazi se na Ibru u Brveniku. Crkva je posve}ena Vavedewu Presvete BogoroM dice i podigli su je krajem 14. veka vlastelini Musi}i, Stefan i Lazar, sinovi ~elnika Muse i `ene mu Dragiwe, sestre kneza Lazara, koja je tu i sahrawena kao monahiwa Teodosija, pored svojih sinova izginulih na Kosovu. U ovoj crkvi preno}ilo je telo kneza Lazara prilikom prenosa sa Kosova u Ravanicu 1392. godine.

Posle smrti ~elnika Muse, wegovi sinovi Stefan i Lazar, sa majkom Draganom zapo~eli su izgradwu nove crkve, u blizini Stare pavlice. Nema ta~nih podataka o Nova Pavlica, Nikoqa~a, Petrova crkva, Ður|evi stupovi, Sopo}ani, Crna Reka...

Na stenovitoj zaravni u ibarskoj dolini sa~uvani su ostaci crkve Stara Pavlica. Kao muški manastir i metoh manastira Studenice pomiwe se u darovnoj poveqi kraqa Stefana Prvoven~anog. Iako se crkva na stenovitom bre`uqku desne obale Ibra, u neposrednoj blizini Nove Pavlice, pomiwe u kraqevskoj poveqi iz 12. veka, prošlost ovog spomenika malo je poznata. Nije utvrðeno kada je nastao niti je poznato ko je bio ktitor. Nastala je svakako, pre epohe Nemawi}a, najkasnije u prvoj polovini 12. veka. Neki istra`iva~i smatraju da je i znatno starija graðevina. Po arhitektonsko-prostornoj i konstruktivnoj koncepciji Stara Pavlica je jedinstveni hram u Srbiji. Ne postoje sa~uvani objekti koji bi mogli biti uzor i na osnovu kojih bi se utvrdilo vreme nastanka.

Mnogo starije crkve, kao što je Sveta Sofija u Solunu i

68 2

Rot 68-69:Rot 68-69.qxd

5.11.2014

20:22

Page 2

prilagoðena terenu na kojem je nastala.Putniku-namerniku, verniku ili radoznalom ~oveku koji danas poseti ovaj hram na zaravni ispod sela Pavlica ukaza}e se skoro nestvarni prizor bele crkve okru`ene zelenilom. Ne zna se da li je lepša kada se gleda sa dolaze}eg puta, izbliza, sa ostacima nekadašweg manastirskog kompleksa, ili kada se u tišini i spokoju razgledaju freske iz davno prošlih vremena í

\UR\EVI STUPOVI urðevi stupovi su zadu`bina velikog `upana Stefana Nemawe. Hram je posve}en svetom Ðorðu i jedan je Ð od najstarijih srpskih manastira. Nalazi se na brdu iznad Novog pazara, u Starom Rasu. Gradwu je Nemawa po~eo odmah po stupawu na presto, a završio 1171. godine. Crkva je oslikana oko 1175. Manastir koji postoji više od osam vekova pod zaštitom je UNESKA i na listi svetske kulturne baštine, a danas je dobrim delom obnovqen. O posebnom zna~aju manastira, osim starih tekstova, govori I wegov izuzetan polo`aj, podignutog na samom vrhu isvremenu gradwe, ali se na osnovu zapisa na ktitorskoj kompoziciji zakqu~uje da je to druga polovina ~etrnaestog veka. Novi hram, Nova Pavlica, verovatno po `eqi majke Dragiwe, postao je `enski manastir, a ona sama posle završetka radova na crkvenom `ivopisu, zamonašila se i tu provela ostatak `ivota kao monahiwa Teodosija.

Danas se u svetogorskom manastiru Vatoped, ~uva krst od kiparisa, poklon bra}e Musi} povodom smrti wihove majke. Krst je samo jedan od darova manastiru Nova Pavlica, a u darivawu je u~estvovao i tre}i brat, mitropolit topli~ki Jovan. Musi}i su za manastir sagradili konake, trpezariju i snabdeli ga svim potrebnim stvarima za `ivot monahiwa i obezbedili stalne prihode. Postoji mogu}nost da su u crkvi sahrawena oba roditeqa bra}e Musi}. Za ovaj hram vezane su i neke druge osobenosti. To je jedini spomenik ovog dela Srbije gde sa ktitorima nije pretstavqen i vladar, a bra}a Musi} ne dr`e model hrama, niti postoje likovi ostalih ~lanova porodice.

Objašwewe se tra`i u ~iwenici da je `ivopis ove crkve nastao u vreme uobli~avawa `ivopisawa moravskih hramova. Sa~uvani podaci o ovom manastiru mogu se na}i i u ’Povesnom slovu o knezu Lazaru’, srpskog patrijarha Danila III, gde se govori o prenosu moštiju kneza Lazara iz crkve Vaznesewa Hristovog u Prištini, u wegovu zadu`binu, Ravanicu. Mošti kneza Lazara, koji je prethodno bio kanonizovan, prenete su od Prištine dolinama Sitnice i Ibra, do Pavlice. Tu je telo ’prepo~inulo’, a zatim nastavilo put preko Kopaonika, dolinom Rasine, preko Kruševca, do Ravanice. U tom delu govori se o Brveniku i `enskom manstiru, sa prekrasnom crkvom posve}enoj Vavedewu Presvete Bogorodice, koju je podigla Lazareva sestra sa svojim sinovima.Kasnija istra`ivawa potvrdila su da je Nova Pavlica grobna crkva bra}e Musi}ima, koji su sahraweni ispod svojih portreta u crkvi.

Bra}a Musi} ostali su zapam}eni u narodu po svojoj tragi~noj sudbini i velikom junaštvu.Posle pada Brvenika i wegove `upe u rurske ruke, manastir je pqa~kan, rušen i obnavqan, o ~emu govore o~uvani zapisi. Kasnije, crkva se pomiwe u turskom, zvorni~kom defteru iz koga se vidi da je manastir aktivan i da se manastirsko imawe obraðuje. Izvesno vreme u Novoj Pavlici boravio je i radio vladika jegarski Jefrem Bawanin, koji je tu i sahrawen.

Po nekim dokumentima iz osamnaestog veka Nova Pavlica, Paulovica ili Pauli}, bila je metoh manastira Studenice.Posle obimnih arheoloških istra`ivawa i restauratorskih radova danas se mo`e rekonstruisati manastirski kompleks iz sredweg veka kao skladna celina

taknutog uzvišewa. I osobena arhitektura crkve Svetog Ðorða, sa dve kule, stolpa to jest stupa, koji su dali kasniji naziv i crkvi i manastiru. Prema pisawu Stefana Prvoven~anog, Nemawinog sina i biografa, Nemawa se zavetovao da }e izgraditi manastir posve}en svetom Ðorðu, dok je bio zatvoren u jednoj pe}ini. Po oslobaðawu, sazidao je manastir na krunskim posedima i on je, u 13. veku, spadao u kraqevske manastire i raspolagao znatnim posedima, a wegov iguman imao je istaknuto me-

69 3

Rot 68-69:Rot 68-69.qxd

5.11.2014

20:23

Page 3

sto na dvoru. Drugi ktitor Stupova bio je kraq Dragutin, koji je dogradio manastirsku crkvu i oslikao wenu pripratu. Dragutin je iz Srema, gde je `iveo, prenet u Ðurðeve Stupove i tamo sahrawen. Manastir je zapusteo posle Ugarsko - turskog rata, kada ga jenapustilo posledwih 16 monaha pred turskom najezdom. Tokom naredna dva veka Ðurðevi Stupovi su postali ruševina koju su ratovi još više razarali. Tek je u drugoj polovini 20. veka po~elo da se radi na istra`ivawu i obnovi manastira. Ðurðevi Stupovi izgraðeni su karakteristi~nim stilom, koji predstavqa jedinstvenu sintezu dve graditeqske koncepcije sredweg veka: isto~ne i zapadne, vizantijske i romanske. Kao prva graðevina kojom zapo~iwe ta stvarala~ka epoha, crkva Svetog Ðorða ima zna~ajno mesto u formirawu sredwovekovne arhitekture u Srbiji, poznate kao Raška škola. Ðurðevi Stupovi su graðevina sa nizom arhitektonskih i graditeqskih inovacija. Tu spadaju karakteristi~ne kule – stupovi, bo~ni vestibili, elipsasta kula, nepravilan oblik oltarskog prostora i specifi~no rešewe centralnog kupolnog i crkvenog prostora. Od prvobitnog `ivopisa u crkvi je ostalo veoma malo, ali o wemu se zna sa starih fotografija koje su nastale izmeðu dva Svetska rata. Posle Drugog svetskog rata, deo fresaka i dekoracije je skinut i prenet u Narodni muzej u Beogradu í

MILEŠEVA anastir Mileševa nalazi se u neposrednoj blizini sredwovekovnog puta, koji je povezivao primorske oblasti sa M središwim delovima dr`ave i išao daqe na istok. Wime se odvijala `iva karavanska trgovina izmeðu primorja i zaleða. To je jedan od razloga što se rano u sredwem veku, nadomak Mileševe, razvijao manastirski trg, današwe Prijepoqe, koje se s takvom namenom pomiwe 1343. godine. Put je u sredwem veku vodio desnom obalom reke Mileševke, izmeðu Zlatara i Jadovnika, a ostaci tog puta prekrivenog kaldrmom sa~uvani su i do

danas. Mileševu je osnovao kraq Vladislav, sin kraqa Stefana Prvoven~anog, a unuk Nemawin. Vreme podizawa mileševske crkve nije precizno odreðeno. Stari biografi ka`u da je Vladislav po~eo da zida svoj manastir odmah po stupawu na presto, to jest posle 1234. godine. Neke pojedinosti koje mogu da se uo~e u samoj crkvi, na freskama, svedo~e da je Mileševa mogla da bude sazidana i desetak godina ranije, u vreme kada je Vladislav bio samo kraqevi} i upravqao `upom Crna stena, na ~ijem se podru~ju manastir nalazi. U svakom slu~aju crkva je podignuta izmeðu 1219. i 1235. godine, Vladislav je crkvu podigao u raškom stilu, kao svoje grobno mesto, po ugledu na ranije vladarske zadu`bine @i~u i Studenicu. Mileševa je jedan od najzna~ajnijih srpskih duhovnih i umetni~kih centara. Veliku zna~aj u narodu stekla je pošto je kraq Vladislav preneo Savine mošti iz Trnova u Mileševu, gde je po~ivao više od tri ve-

70

ka. Tada je Vladislav dozidao spoqnu pripratu s bo~nim kapelama i u woj polo`io Savine mošti. Iz tog vremena je i `ivopis spoqne priprate. Svi zidovi bili su prekriveni scenama strašnog suda, a centralna scena, Deizis, nalazila se na isto~nom zidu, na `utoj pozadini. Freske su radili doma}i autori po uzoru na starije slikarstvo naosa. Mileševske freske su vrlo visokog umetni~kog kvaliteta.

Slikari koje kraq Vladislav pozvao da `ivopišu crkvu, bili su Grci, školovani u nekom velikom centru Vizantije, gde je negovan rad u mozai~koj tehnici. Slike u naosu i oltaru raðene su po `eqi svetog Sav, po svoj prilici ranije. Freske Mileševe ubrajaju se u najboqa evropska ostvarewa 13. veka, a od wih je najpoznatiji Beli anðeo. Osim te slike postoje idruga remek dela, kao što su ktitorska kompozicija sa porteroteom kraqa Vladimira iBogorodica iz blagovesti. Mileševi je 1377. Tvrtko 1. Kotromani} krunisan za kraqa Srbije i Bosne, jer se u to vreme hram nalazio na teritoriji wegove dr`ave, a 60 godina kasnije u Mileševi se Stefan Vuk~i} Kosa~a proglasio Hercegom od svatog Save, po ~emu je Hercegovina dobila ime. Mileševa

Rot 68-69:Rot 68-69.qxd

5.11.2014

20:23

Page 4

je rušena više puta. Prvi put krajem prve polovine trinaestog veka, kada je u napadu Kumana stradao i manastir sveta Petra u Bijelom Poqu. Arheološka iskopavawa su pokazala da je u Mileševi, verovatno u to vreme, znatno ošte}en bedem du` severne strane monaškog naseqa. Velika razarawa zadesila su manastir ve} sa prvim prodorima Turaka. U vreme pada srpske sredwovekovne dr`ave, 1459. godine, popaqeni su i porušeni delovi zidova. Ubrzo je manastir obnovqen i u wemu je nastavqen `ivot. U VI veku Mileševa je dostigla najve}i uspeh. Bila je ugledni manstir, veoma bogat i sa velikim brojem monaha. Dobri prihodi u du`em periodu omogu}ili su da se tu razvije raznovrsna kulturna i zanatska delatnost, kao i da se preduzmu obimnije popravke manastira. Uz crkvu su dodati novi prostori, ponovo su oslikani delovi naosa, a zgrade monaškog naseqa su obnovqene ili ponovo sazidane. U manastiru su propisivane, povezivane, ali i štampane kwige. Poznate su dve mileševske štamparije: prva je radila 1544. i 1545. godine, a druga 1557. godine. Izgleda da su iz okoline Mileševe bili i bra}a Sokolovi}, od kojih je potur~eni Mehmed postao veliki vezir, a drugi, mileševski ðak Makarije, prvi patrijarh obnovqene Pe}ke Patrijaršije. Pošto je zbog groba svetog Save, Mileševa postala mesto hodo~aš}a i ohrabrewa porobqenog naroda, Turci su krajem 16. veka odneli Savine mošti u Beograd i spalili ih na Vra~aru. Mileševa je imala dve velike obnove: prvu u vreme patrijarha Makarija. A drugu u æIæ veku, kada je crkva dobila današwi izgled í

SVETI AHILIJE U ARIQU riqe je najpoznatije po crkvi svetog Ahilija koju je kao A svoju zadu`binu, podigao kraq Dragutin 1296 godine.

Ariqska crkva posve}ena je malo poznatom episkopu Ahiliju iz Larise, u Gr~koj, u~esniku prvog Vaseqenskog sabora u Konstantinopoqu 325. godine. Uzdignut u svojoj nestvarnoj belini i vitkosti, hram i danas dominira jezgrom zapadnosrpske varošice Ariqe. Duga i zagonetna istorija crkve pro`eta legendama i stradalništvom monaha i naroda ovog kraja, sa~uvala se u fragmentma ošte}enog `ivopisa s kraja æIII veka, u ostacima sredwovekovnog utvrðewa i mnostvu kostiju mu~enika rasutih u danaswoj porti, ali bez i najmaweg pisanog dokumenta iz vremena svog nastanka. Arheološka nalazišta svedo~e da je plodna zelena dolina u slivovima nepredvidqive Moravice i kristalno ~istog Rzava, gde stoji crkva Svetog Ahilija, bila naseqena još u anti~ka vremena. Kada i kako su na Ariqsku visoravan stigli prvi gr~ki monasi iz velikog i blistavog carstva Vizantijskog teško je re}i. Ukoliko posveta crkve Svetom Ahiliju datira iz wihovog vremena to je moglo biti krajem æ i po~etkom æI veka kada je i u Makedoniji podignut jedini o~uvani hram koji slavi istog zaštitnika. Ne treba sumwati da je prvobitni vizantijski hram postojao i u vreme kada je sveti Sava, po povratku iz Nikeje osnovao Srpsku

autokefalnu crkvu i uspostavio dvanaest episkopskih sedišta u grani~nim oblastima ondašwe srpske dr`ave. Kakva je sudbina prvobitnog vizantijskog hrama i kakve je radove na wemu obavio sveti Sava pretvorivši ga u sedište episkopije u Moravici, pitawa su na koja još uvek nema vaqanih odgovora. U znatno ošte}enom zapisu sa kraja æIII veka, koji se nalazi visoko u prstenu kupole, stoji da je po zapovesti kraqa Dragutina, a u vreme kraqa Milutina, 1296 godine `ivopisan hram svetog Ahilija u Ariqu. Dragutinov ktitorski portret sa modelom hrama u rukama, na ju`nom zidu unutrašwe priprate nesumwivo ukazuje da je on preduzeo obimne radove na crkvi, ali to nipošto ne zna~i da je on zidao iz temeqa. U vreme kada je `ivopisan hram Svetog Ahilija u Ariqu, bra}a Dragutin i Milutin `ivela su u slozi. Na ju`nom delu unutrašwe priprate, iznad miroto~ivog groba mlaðeg Dragutinovog sina Uroši}a, kao nedvosmisleni dokument kraqeve ktitorske aktivnosti i ilustracija uzajamnog uva`avawa, nalazi se jedan od najpleših idealizovanih portreta vladarske bra}e, Milutina i Dragutina u pratwi `ene, ugarske princeze Kateline. Ariqska crkva prema svojim arhitektonskim svojstvima pripada Raškoj stilskoj grupi koja je obele`ila æIII vek, koherentnim spojem Romani~ke obrade spoqašnosti i Vizantijskog prostornog koncepta.

To je jednobrodna, jednokupolna graðevina sa spoqnom i unutrašwom pripratom, naosom, bo~nim pevnicama i tro~lanim oltarskim prostorom ~ija se apsida završava polukru`no. Kupola se oslawa na lukove nošene pilastrima uzidanim u bo~ne zidove naosa. ~ak i sa naknadno, najverovatnije u æIV veku, dozidanom pripratom hram Svetog Ahilija u Ariqu ima osnovu u obliku slobodnog krsta u krugu, misti~nog simbola koji je obele`io graditeqstvo srpskog æIII veka. Ono što Ariqski hram nedvosmisleno izdvaja od ostalih zadu`bina Nemawi}a nastalih u istoj epohi jeste, osim wegove zna~ajne visine, nedostatak kule zvonika nad spoqnom pripratom što je karakteristika svih episkopskih sedišta. Za razliku od ostalih crkvi Nemawi}a graðenih u æII i æIII veku, koje nisu bile katedralni hramovi nameweni velikom broju vernika, crkva u Ariqu sazidana je na uzvišewu sa kog je bila vidqiva iz daleka, kao vodi~ slu~ajnom prolazniku.

Takav izgled i polo`aj hrama morao je u posmatra~u, ma iz kog pravca dolazio, da izazive ose}aj neponovqivog bogoboja`qivog divqewa i ushi} uju}ewa. Sredina æIæ veka predstavqa u svakom pogledu prekretnicu u trajawu Ariqskog hrama, u~iwene su mnoge popravke i izmewena je kupola. Ove opravke u~inile su da crkva potraje, ali ne i da vrati stari sjaj.

Tek sredinom ææ veka stru~waci Republi~kog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije uspeli su da i, pored nedostatka izvornih dokumenata, vrate dobrim delom nekadašwi izgled episkopske crkve. Hram Svetog Ahilija u Ariqu, sedište nekada{we episkopije na nemirnoj granici, pretrajao je najve}a iskušewa nose}i kroz vekove poruku princa-monaha Save Nemawi}a í Foto: Hayi Du{an Glu{ac i Trivko Ti}a Savi}

Foto: Nela Bebler

UMESTO VAS [ETA(LA) DUDA SAVI]

71

Rot 72-73:Rot 72-73.qxd

5.11.2014

20:26

Page 1

REŠEWE KVIZA: 1B Aleksej Maksimovi~ Peškov (Ni`wi Novgorod, 28. mart 1868 – Moskva, 18. jun 1936), poznatiji kao Maksim Gorki, bio je sovjetski pisac, osniva~ kwi`evnog metoda socijalisti~kog realizma i politi~ki aktivista.

– Karl Pavlovi~ Brjulov – ruski slikar akademizma, prvi stekao slavu izvan ruskih granica; – Ivan Kramskoj – ruski slikar i likovni kriti~ar; – Iqa Rjepin – ruski slikar i vajar; – Modest Musorgski – ruski kompozitor; – Nikolaj Aleksandrovi~ Ostrovski –pisac sovjetskog realizma i dramaturg.

2V Vlade Divac je ve}i deo karijere (16 godina) proveo u NBA ligi igraju}i za LA Lejkerse, Šarlot Hornetse i Sakramento Kingse. Prvi je igra~ koji se rodio i trenirao izvan SAD, a igrao je preko 1000 utakmica NBA lige. Divac je takoðe i jedan od šest igra~a u istoriji ove lige koji je postigao 13.000 poena, imao 9.000 skokova, 3.000 asistencija i 1.500 blokada. Divac se ~esto spomiwe kao najve}i majstor iznuðivawa faulova (engl. flopping). Wegov saigra~ iz Sakramento Kingsa, Peða Stojakovi}, nazvao ga je „ocem iznuðivawa faulova”. Vlade Divac je takoðe ušao i u ol – star selekciju NBA lige.

Meðu je 50 qudi koji su najzaslu`niji za razvoj košarke u Evropi. Od 2009. godine je Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije. Divac je i veliki humanitarac. Godine 1997. osnovao je fondaciju ,,Divac Omladinski Fondovi”, a sa @arkom Paspaqem, Aleksandrom Ðorðevi}em, Predragom Danilovi}em, Zoranom Savi}em, Dejanom Bodirogom i @eqkom Rebra~om osnovao je humanitarnu organizaciju „Grupa 7”.

Osnivawem Fondacije „Ana i Vlade Divac” 2007. godine, prikupqena su zna~ajna sredstva za stambeno zbriwavawe izbeglica u Srbiji i unapreðewe polo`aja dece i mladih.

Divac je zbog svog humanitarnog rada postao ambasador dobre voqe Ujediwenih nacija.

Od 11. aprila ove godine ime Vlada Divca je na novom ERBAS A320 avionu ER Srbije. (Novak Ðokovi} je prva `iva legenda naše nacionalne aviokompanije.)

3V Jednogrba kamila (lat. Camelus dromedarius) je velika `ivotiwa iz

72 2

reda papkara kojanaseqava severnu i isto~nuAfriku i Bliski istok.

Jedina populacija koja `ivi izvan prirodnog staništa je ona u Australiji koju su uveli qudi oko 1840. godine sa Kanarskih ostrva.

Zapravo, jednogrbe kamile se više ne smatraju divqim `ivotiwama jer su „istrebqene” iz svog prirodnog staništa pre 2000 godina, i jedino `ive kao pripitomqene.

4A Za neke je proces donošewa odluka problemati~an jer su uvek u strahu da }e doneti pogrešnu odluku.

5B Ernest Miler Hemingvej (engl.

Ernest Miller HemingÞaÚ, Ouk Park, 21. jul 1899 Ket~um, 2. jul 1961), roman „Za kim zvono zvoni” (engl. For Ýhom the Bell Tolls), napisao je na Kubi 1939. godine, a objavio 1940. godine. Jedno od najpopularnijih kwi`evnih dela je istorijsko – qubavni roman koji govori o do`ivqajima ameri~kog profesora španskog jezika Roberta Yordana, koji u~estvuje u Španskom graðanskom ratu kao dobrovoqac protiv fašista generala Franka, a na strani komunista. Sam roman pisac je napisao po svojim iskustvima borave}i u Španiji tokom rata.

Naslov za ovaj roman je zapravo slede}i citat iz zbirke pesama „Meditacije” pesnika Yona Dona iz Londona koji je `iveo u 16. veku: „Nijedan ~ovek nije ostrvo, sam po sebi celina; Svaki je ~ovek deo kontinenta, deo Zemqe; Ako komad Zemqe odnese more, Evrope je mawe, Kao da je odnelo neki rt, Kao da je odnelo posed tvojih prijateqa ili tvoj; Smrt ma kog ~oveka smawuje mene, jer ja sam obuhva}en ~ove~anstvom.

I zato nikad ne pitaj za kim zvono zvoni; Ono zvoni za tobom”.

6A Yingis-kan (ili ^ingiz ili ^ingis; pravim imenom Temuyin; Tumur-Yi – oštar ~elik, Tumušen – najviši sin ~ovje~iji; 1162 – 18. 08. 1227) je osniva~ mongolske dr`ave, vladar, vojskovoða, osvaja~ i utemeqiteq najve}eg kopnenog carstva u istoriji.

7 B „Sva umetnost je erotska” govorio je Gustav Klimt (Baumgarten, 14. jul 1862 – Be~, 6. februar 1918). Bio je austrijski simbolisti~ki slikar i jedan od osniva~a Be~ke secesije. Wegovi radovi obuhvataju slike, murale, crte`e i druge umetni~ke discipline, naro~ito primewene umetnosti. Danas su ve}im delom izlo`eni u Be~koj secesionoj galeriji. Klimtov primarni subjekt bilo je `ensko telo, i wegovi radovi su pro`eti erotizmom. Veliki broj wegovih crte`a su u privatnim kolekcijama be~kih kolekcionara koji ih ~uvaju kao najve}e blago.

8V Madam Pompadur (Pariz, 29. decembar 1721 –Pariz, 15. april 1764) je bila dobro poznata kurtizana i ~uvena qubavnica francuskog kraqa Luja æV. Roðena je kao @ana Antoaneta Puason. Imala je ogroman uticaj na kraqa Luja æV, toliko da se mešala u veliki broj tema, od vojnih pitawa do spoqwih poslova. Smatrali su je odgovornom i zbog Sedmogodišweg rata.

9A Frenk Lojd Rajt (Ri~land Center, 8. jun 1867 – Feniks, pustiwa, 9. april 1959) je bio najpoznatiji ameri~ki arhitekta prve polovine 20. veka.

– Ludvig Mies van der Rohe (Ahen, 27. mart 1886 – ^ikago, 17. avgust 1969.) roðen je kao Marija Ludvig Mihael Mies, naj~eš}e su ga zvali samo Mies, po prezimenu. Nema~ki i ameri~ki arhitekta, uz Valtera Gropijusa i Le Korbizijea, najpoznatije ime u stvarawu moderne funkcionalne arhitekture.

– Luis Henri Saliven ( 3. septembar 1856. Boston, Masa~usets – 14. april 1924. ^ikago, SAD), bio je ameri~ki arhitekt, jedna od najve}ih li~nosti ~ikaške škole arhitekture.

10 A Babirusa (BabÚrousa babÚrussa) je sisar iz porodice jelenolikih sviwa (Suidae). To je neobi~na vrsta sviwe koja naseqava indone`ansko ostrvo Celebes. Poznata je po velikim kqovama. Ova „sviwa – jelen” ako kroz svoje redovne aktivnosti ne sameqe svoje kqove, one }e vremenom rasti sve dok ne proðu kroz bazu lobawe!

Wihov broj danas se procewuje na oko 4.000 do 5.000 `ivotiwa.

Rot 72-73:Rot 72-73.qxd

5.11.2014

20:26

Page 2

NA[A PRI^A VA[E ^ITAWE

SE]AW

Pisao Vladimir Lakšin

VEŠTICA MARGARITA SA AZAZELOVOM POMADOM

E

ve} za vreme bolesti koja ga Jonaednom, je odnela, videvši kako se i koliko mu~i s wim i po`elevši da je ma-

nije poznavala s Mihailom Afanasjevi~em. I evo kakav je wegov utisak iz tih davnašwih dana: bilo razgali, Bulgakov ju je zamolio da la je to vesela, koketna osoba ne sedne na ivicu posteqe i rekao joj je: baš besprekornog ukusa, koja se ,,Qusja, ho}eš li da ti ispri~am šta na nekakvoj ve~erinki zavla~ila }e se desiti? pod sto i koju su svi zvali LenkaKada ja umrem (na~inio je gest koji narednik. Nema sumwe da je to je onemogu}avao wen pokušaj da mu se sušta istina, ali ja nemam prava usprotivi), dakle, kada ja umrem, ubrda je zamislim takvu. Godine 1962. zo }e po~eti da me objavquju. ^asopisi sam se upoznao, i ~ak mogu re}i }e se svaðati zbog mene, pozorišta }e sprijateqio s damom sasvim druotimati jedno drugom moje komade. I ga~ijom – srda~nom i besprekorno tebe }e svuda po~eti da pozivaju da izodnegovanih manira, prora~unanosiš svoja se}awa na mene. Iza}i tom i neodoqivo štedrom, vese}eš na scenu u crnoj somotskoj haqini lom i tu`no-pronicqivom, koja je s lepim izrezom na grudima, krši}eš povrh svega nosila laki veo inruke i re}i }eš dubokim tragi~nim fernalnosti, da budem kra}i, sa glasom, u~enom vešticom, iskusnom ~aro- „Odleteo je moj anðeo”… bnicom i vra~arom. Ali zar su „I oboje smo”, pri~ala je Jelena va`ni moji subjektivni utisci, Sergejevna, „neodoqivo po~eli da se ako je 1943. godine u Taškentu, kasmejemo: ~inilo nam se sve to tako neda ju je sudbina vezala za Ahmatostvarno. A, eto, ostvarilo se. I kada vu, ova svojim darom prepozname pozivaju, se}am se re~i Mihaila vawa odmah uspela da je odgonetne, Mihail Afanasijevi~ Bulgakov (Kijev, posvetivši joj stihove pune Afanasjevi~a i nisam u stawu da govo15. maj 1891. – Moskva, 10. mart 1940) je bio zna~ewa: Pre mene `ivela jedna: rim”. ruski pisac i dramaturg. Po završetku medi- U toj sobi vra~ara je Sen joj se još eðu zakonima stvaralaštva koje cine radio je kao lekar u malim mestima. vidi Pred mlad mesec i sad. Sen Godine 1923. prelazi u Moskvu i zapo~iwe navode istori~ari kwi`evnosti `ivot profesionalnog kwi`evnika. Pisao je joj stoji jošte Pred visokim prapostoji jedan ~ija priroda do dana da- pripovetke, drame i romane. Dela koja nisu gom. I neodreðeno i strogo Ona našweg nije razjašwena do kraja: de- odgovarala vladaju}oj politici nisu bila ni me posmatra. Ja sama nisam od lovawe dela na samog stvaraoca i na objavqivana. Bulgagov je tra`io da se takav onih Što podlo`ni su tuðim ono što ga okru`uje. Dešava se da de- postupak prema wemu objasni ili da mu se do- ~arima, Ja i sama sam ...Ali, uolo stvara oko sebe ~udesnu auru, pusti da ode u emigraciju. Na intervenciju sa- stalom, tek tako Tajne ne odajem volšebnu zonu disperzije u kojoj su mog Staqina zaposlen je kao dramaturg u svoje.

Po~ela je Ahmatova od Jelene mogu}i najneo~ekivaniji preobra- Moskovskom teatru, no i daqe nije mogao objavqivati svoja dela. Prvi wegov roman „Bela `aji. ^iwenica da je Mihail Afana- garda” objavqen je prvo u Francuskoj (I, 1925, Sergejevne, ali se na kraju ove sjevi~ Bulgakov upoznao ne~istu silu, II, 1929), a u Sovjetskom Savezu u celini tek raskošne i u emotivnom pogledu da je uz to nije uvredio ve} ju je smi- 1966. godine. Napisao je dramu „Dani Turbi- tako `enske pesme nalaze ve} dve rio, pripitomio i uzeo za saputnika, nih” (dramatizacija romana „Bela garda” veštice i vra~are jedna pored kao Korovjeva koji se ve~ito podsme- (1926)), komediju „Zojkin stan” (1926), drame druge, suo~ene i spremne da odmeva, drskog Azazela ili bezobzirnog „Beg” (1927), „Posledwi dani ili Puškin”, re svoje snage. Pa ipak, to je liteMa~ora, preuredila je svakodnevicu i „Robovawe licemera ili Molijer”, „Priglu- ratura. A ja pomalo poznajem Jelena~in `ivota, qude i okolnosti, koji pi @urden”, „Ivan Vasiqevi~” (groteskna ko- nu Sergejevnu sa strane, da tako medija iz 1935). su ga okru`ivali. ^ak se i Jelena SerWegova drama „Beg” skinuta je sa scene jer ka`em, golgote i po utiscima iz gejevna Bulgakova, koja je celom svetu je Staqin imao nepovoqno mišqewe o woj, a `ivota. Upita}e me kako sam to poznata kao Margarita (kada je dopu- ve} skinuta sa scene „Dani Turbinovih”, za- mogao da vidim ili pogodim, ~ime tovala u Maðarsku, u novinama se poja- hvaquju}i Staqinu vra}ena na scenu. Za to mogu da doka`em? E, u takvim vio ~lanak »Margarita u Budim- `ivota pisca objavqeni su samo prvi deo ro- stvarima dokazi nisu najva`nija pešti«), uz Mihaila Afanasjevi~a mana „Bela garda”, ciklus pri~a „Beleške stvar. Va`an je wuh, intuicija. postepeno preobrazila u stvorewe – mladog lekara” (1925-1928), i novinski feq- Jer, ~im biste prekora~ili prag bojim se i da izgovorim, fuj, fuj!.. . – toni. Ostala dela objavqena su posthumno pe- malenog stana kraj Nikitskih desetih i šezdesetih godina 20. veka: „Majno, recimo tako, delimi~no okultne stor i Margarita”, „@ivot gospodina de Mo- vrata, koji je svojim stra`wim vrste. Lako je mogu}e da se ona nije ro- lijera” (1962), nezavršen „Pozorišni ro- prozorima gledao u crkvicu Fjodora Studita što se krila u dvodila kao veštica, i ko zna da li je od man” (1965). rištu, mnogo je postajalo jasno. roðewa imala bar majušni repi}. Ali Kako su tu do~ekivani i usluona se prevaspitala u ~arobnicu, i za to postoje autoritativni kwi`evni dokazi. Bulgakov- `ivani gosti, kako je stan bio namešten, kako je izgledaqev dugogodišwi prijateq S. A. Jermolinski je pozna- la doma}ica – sve su to bila, verujte, ðavolska posla. vao Jelenu Sergejevnu kao sasvim mladu `enu, dok se još ^esto sam bio kod Jelene Sergejevne i u prazni~ne i u

M

73 3

Rot 72-73:Rot 72-73.qxd

5.11.2014

20:27

Page 3

radne dane, ali su mi se sada svi oni slili u se}awu u nekakav dugi, veseli praznik.

ošinula ga crnom rukavicom po zamišqenoj ruci! I tako, ja sam se pozdravqao s doma}icom, a iz kuhiwe je u tom trenutku izlazio sivi ~upavi... ko? Pas? Tele? Medved spod ogledala u predsobqu nalazili su se cve}e i ra- star godinu dana? Buqka, Bulat, neobi~no stvorewe, ~iji znobojne uvijene sve}e, ve} zapaqene, ali ne i ras- se intelekt grani~io sa qudskim razumevawem. Da i ne paqene, koje bi najednom buknule od povetarca, kada su se govorim o tome da je bio lepo vaspitan. Dešavalo se da je pred gostom otvorila ulazna vrata; svetlost je odlazila jeo za zajedni~kim stolom, va`no sede}i na podu – za wenekud u beskrajnu perspektivu trostrukih ogledala. No- govu visinu stolica mu nije bila potrebna. Wegova sio sam kao poklon doma}ici saksiju sa crvenom alpskom wuška se malo uzdizala iznad tawira u kome mu je serviqubi~icom. Ona je radosno udarila dlanom o dlan i, kako ran pirog sa kupusom. On ga je uzimao sa tawira mekanom mi se u~inilo, sa iskrenim oduševqewem uzviknula: wuškom i jeo ga pod stolom, a potom se wegova ogromna »Hvala vam, dragi, kakva je to sre}a! Još jedna uz moje – i kudrava glava dobro}udnog lendlorda ponovo pojavqivaista nijansa!« Uzela je cve}e od mene, otvorila vrata so- la nad praznim tawirom, dostojanstveno o~ekuju}i da za be i – ja sam za`murio: na velikom pisa}em stolu crvene- stolom ima još nekoga ko ne bi imao ništa protiv da mu lo se pedesetak saksija sa qubi~icama, daju}i sobi izgled se ponudi još koji komad piroga.

S Bulatom je Jelena Sergejevna vodila duge razgovore, procvetale alpske livade. Sve je bilo ~udesno i puno zna~ewa u tom domu i, što je najva`nije, u svemu se koje su samo oni mogli da shvate. A jedne novogodišwe ose}alo Bulgakovqevo prisustvo. Kada je ~ovek dospevao no}i, kada se ispostavilo da su sredstva radio i tele-tehovamo prvi put, i nehotice je otvorenih o~iju posmatrao nike paralizovana u ku}i (da to nije bilo mo`da zbog prisustva nekakve druge sile sa onoga portrete Mihaila Afanasjevi~a. Mlasveta?) i kada se nije moglo sa sigurdi Bulgakov sa povezom na ~elu i pronoš}u re}i kada }e do}i Nova godina, dornim, bistrim, plavim vragolastim Jelena Sergejevna je predlo`ila da je o~ima – portret Ostroumove-Lebedeve. do~ekamo »po Bulatu«, po~ela da se o I Bulgakov u ku}nom kaputu, ostareo, ne~em sašaptava s wim i kada su se kabolestan, koji u plavi~astom sumraku zaqke na satu poklopile na brojci 12, stoji na vratima svoje sobe – prvoklaispod stola je ujedna~eno i zvonko odsna studija slikara Dmitrijeva. I vejeknuo sve~ani lave` — ta~no dvanaest liki ovalni Bulgakovqev portret u puta. Kucnuli smo se ~ašama sa šamstarinskom ramu, i posmrtna maska u pawcem. A vi me još pitate odakle ormanu meðu izdawima wegovih kwiga... znam da je ona veštica! U leto 1938. goI ako bi ve} ~ovek gledao u zidove, nidine, završivši u rukopisu posledwe kako nije mogao da mimoiðe starinsku poglavqe romana, Bulgakov je do`iveo mapu dve hemisfere sa sredwovekovnim ose}awe sre}ne iscrpqenosti, osloobrisima kontinenata i natpisima na boðewa i tuge, koje je poznato svakom stranim jezicima – Bulgakov, koji niumetniku i koje je genijalno izrazio kada nije bio u dalekim zemqama, imao Puškin: je slabost prema geografskim kartama.

Tren o~ekivani nasta: završen moj A nad stolom u kuhiwi, razume se, moradugi je rad.Zašto me neshvatqiva tuga li biste da zapazite jeftini plakat, tajno uznemirava? ... koji je Mihail Afanasjevi~ strgao s Ana Andrejevna Ahmatova Tog junskog dana on je napisao Jeleni nekog plota. Na plakatu je bila nacrtaSergejevnoj koja se brinula za sudbinu na prekri`ena boca od pola litra, a pored we se nalazila nova nov~anica od sto rubaqa. Nat- romana: »Šta }e biti? – pitaš? Ne znam. Verovatno }eš pis je glasio: »Votka je – neprijateq, štedionica – pri- ga strpati u bife ili orman... i ponekad }eš ga se se}ati. jateq!« U svemu se ovde video i ~uo Bulgakov – wegov hu- Uostalom, mi ne znamo svoju budu}nost. Svoj sud o tom delu ve} sam izrekao, i ako mi poðe za rukom da kraj u~inim mor, ukus, simpatije.

Ali najpotpunije je to ose}awe wegovog tajnog prisu- sve~anijim, smatra}u da delo zaslu`uje korekturu i da bustva zra~ila sama doma}ica. Jelena Sergejevna je do~eki- de strpano u pomr~inu fioke. Sada me interesuje tvoj vala goste u nekakvoj istovremeno sve~anoj i doma}oj pri- sud, a da li }u saznati sud ~italaca, to nikome nije znajatnoj ode}i do peta, izvezenoj zvezdama, koju bih nazvao no.« (15. juna 1938. godine). ku}nom haqinom, kada ta vulgarna re~ ne bi smetala da se zamisli sva lepota wene ode`de. Imala je lepu i urednu d tog dana su prošle nepune dve godine. Bulgakov je frizuru, nosila je zlataste cipelice bez potpetica, i sve nastavio da doteruje i dopuwuje rukopis na pragu u svemu bila je mlada, lena, wen smeh je odjekivao zvonko smrti, umiru}i u mukama od nasledne kobne bolesti – i uzbudqivo, a duboki Margaritin glas sa padovima svako skleroze bubrega. Ve} je samo s naporom mogao da bi odmah prepoznao. Mlada? Da nisam pogrešio kada sam prošap}e nešto svojim pobelelim usnama kada se ona to rekao? Ona je tada imala... delikatnost mi ne dozvoqa- nagnula nad wegovu postequ i najednom shvatila: »Majva da ka`em koliko je u to vreme imala godina. stor? Da?« On je jedva primetno klimnuo glavom, zadoAli po suvoparnom matemati~kom prora~unu, koji nije voqan što je pogodila. »Kunem ti se«, rekla je i prekrpodnosila, ispadalo je da je roðena još u prošlom sto- stila se, »objavi}u ga. «Jelena Sergejevna je kasnije le}u, i to ne pri wegovom kraju. Samo, bog neka vas pri~ala da je pokušala to da u~ini – svaki put za inat sa~uva, nemojte misliti da je u svemu tome postojala neka- okolnostima i za inat zdravoj logici – šest ili sedam kva crta starosti koja se podmlaðuje. Ona je imala svoje puta. I ono što je bilo nemogu}e za bilo kog drugog, odnose sa godinama, koje je i odista, a ne samo u svojoj uo- ostvareno je snagom wene vernosti. »To je sre}a, ne mogu braziqi, pobedila. Lako je mogu}e da je u celoj toj stvari da verujem u wu«, govorila je, dr`e}i u rukama qubi~asti va`nu ulogu odigrala Azazelova pomada, ali u te detaqe broj ~asopisa »Moskva« s prvom kwigom romana. »Jer, jedse ne usuðujem da ulazim. Ipak, nikada ne}u zaboraviti nom sam se teško razbolela i najednom uplašila da }u kako je sa šarmantnim jedom rekla o ~oveku petnaest go- umreti. Uplašila sam se zato što ne}u ispuniti ono što dina mlaðim od sebe: »Dojadio mi je taj starac!« – i sam obe}ala Miši.« Znala je kako je teško savladati

I

O

74

Rot 72-73:Rot 72-73.qxd

5.11.2014

20:27

Page 4

urok koji je le`ao na Bulgakovqevom rukopisu, ali se nije predala i pobedila je. A nije uvek lako `ivela. Bez obzira na sve wene ~ari, wen dom je u mnogo ~emu oskudevao.

Pravila je cve}e za damske šešire i prekucavala rukopise na mašini. Kasnije, u boqa vremena, prevela je jednom za seriju »@ivot znamenitih qudi« kwigu Moroa »@or` Sand«. Kwiga je do`ivela dva izdawa. Ali o tome nije volela da govori, saznao sam za to sasvim slu~ajno, iz druge ruke, kao i to da je jednom uspela da dešifruje Puškinovo pisamce, nad kojim su niz godina lupali glavu puškinisti. »Da, bilo je i toga«, potvrdila je Jelena Sergejevna i u}utala. To nije bilo predmet wenog ~astoqubqa. Bila je Bulgakovqeva udovica.

Ali oni koji su je pose}ivali za teških, gladnih godina, govorili su da je isto onako gorela ogromna lampa sa aba`urom na ovalnom stolu (»Nikada ne skidajte aba`ur s lampe, nikada nemojte kao pacovi be`ati od opasnosti«, upozoravao je autor »Bele garde«) i isto su onako veselo cvr~ali na tigawu tanki komadi}i crnoga hleba, i isto je onako lepo poslu`ivana na prazan sto malena šoqica crne kafe. Da, ona je vra~ala. I malo je ko od onih koji su je poznavali uspeo da se spase tih ~ini. Ali ako još uvek sumwate u magi~nu, onostranu prirodu wenog bi}a, mo`da }e vas pre ubediti nekakvi sitni, ~isto svakodnevni slu~ajevi i ~iwenice, koji je odaju od glave do pete. Gospode, pa ja sam im neposredni svedok! Ispri~a}u još jednu malenu epizodu, uzgrednu, ali tipi~nu.

lo ju je o~ekivati tek kroz ~etrdeset minuta ili ta~nije kroz jedan sat, zakqu~io sam, i udubio se u ~itawe korekture, izra~unavši unapred kada treba da izaðem napoqe i sa~ekam je.

Prošlo je pet do sedam minuta. Neko je zakucao na vratima. Digao sam pogled s revizije... Na pragu je stajala Jelena Sergejevna, u prole}nom crnom kaputu, sa šeširi}em, sa velom, elegantna, lepa, smeškaju}i mi se s praga. »Kako?!« povikao sam. »Pa kako ste...« – »Na metli« – priznala je nimalo zbuwena i radosno se nasmejala mojoj nesnala`qivosti. I tako sam ja, ~ovek kome su tuði svaka mistika i okultne nauke, spreman da pod zakletvom potvrdim da je tog dana ona odabrala upravo takvu vrstu prevoza, jer ~ak i najjednostavniji prora~uni vremena iskqu~uju svaku drugu mogu}nost. Uostalom, te wene vragolije me nisu iznenadile, jer sam ve} bio pomalo pripremqen na wih ~itawem Bulgakova, a i pri~ama Jelene

ilo je to ovako: Putovala je Jelena SerB gejevna u Pariz, u koji je toliko `eleo i nije uspeo da dospe Bulgakov. Šetala je po Parizu i govorila sebi: »Mišo, ja vidim sve, sve što si ti hteo da vidiš.« Izmeðu ostalog, zamolila je da je odvedu do Molijerovog vodoskoka; u~inio joj se siromašniji, dosadniji nego iz daqine posmatran, preobra`en Bulgakovqevim nadahnu}em... Ali, nisam hteo o tome da pri~am. Iz Pariza je od Elze Triols donela kwigu za A. T. Tvardovskog, antologiju ruske poezije, u kojoj su se nalazile wegove pesme koje je prevela Februar 1940. godine – posledwa fotografija Eliza. Za Jelenu Sergejevnu to je bio odavno o~ekivani povod da se upoznas Tvardovskim, i ona me je zamolila da joj, kada u redakciji ne bude gu`ve, Sergejevne o wemu. Wene pri~e su bile ili smešne, iz kada Tvardovski bude sam i pristane da je vidi, telefoni- svakodnevnog `ivota – o Bulgakovu-preduzima~u, ~oveku koji nije pla}ao porez, ili su bile vezane za nešto tajanram, pa }e odmah do}i.

Takav dan i ~as je vrlo brzo došao. Otišao sam u kabi- stveno, polumisti~no. Se}ala se jedne ve~eri maja 1929. net Aleksandra Trifonovi~a i upozorio ga da `eli da ga godine (upoznali su se u februaru) kada ju je Bulgakov, o poseti i preda mu kwigu Bulgakovqeva udovica. Odmah je punom mesecu, poveo u sumrak Patrijaršijskih prudova, i pristao da je primi. Ja sam istog ~asa telefonirao Jele- lako pridigao zavesu nad zamišqenim romanom: »Zamini Sergejevnoj da mo`e da doðe. Radosno je odgovorila: sli. Sede, kao mi sada, na klupi dva kwi`evnika, a sa susedne klupe ustaje i sa u~tivim pitawem obra}a im se »Kada?« »Odmah.« »^ekajte me«, rekla je i spustila slušalicu. Jelena neobi~ni gospodin sa sivom beretkom naherenom na uvo i Sergejevna nije bila nikada u redakciji »Novog sveta«, i sa štapom pod miškom...« Ispri~ao joj je zaplet budu}e ja sam odlu~io da je sa~ekam na ulazu, otpratim do svog ka- kwige, a potom je poveo u nekakav ~udnovati stan, tu, na bineta na prvom spratu kako bi malo predahnula, i da je Patrijaršijskim prudovima. Tamo su ih do~ekali nekatek posle toga odvedem Tvardovskom. Izra~unao sam ko- kav starac u ogrta~u, ogromne bele brade, i mladi} od otliko }e joj za to biti potrebno vremena i, znaju}i kako se prilike dvadeset pet godina. Dok su tra`ili stan, kucaJelena Sergejevna pedantno priprema za svaki izlazak, li na vrata, Jelena Sergejevna je neprestano pitala: došao sam do zakqu~ka da }e sti}i najmawe kroz jedan »Mišo, kud me to vodiš?« Na to joj je on odgovarao samo sat. Moj telefonski poziv ju je sigurno zatekao nesprem- »Pssst...« – i prinosio prst usnama. U nekoj sobi sa kaminu, u jutarwoj ku}noj haqini... Trebalo je da se obu~e, nom, u kojoj nije bilo svetlosti ve} su samo plameni jeo~ešqa, zatim da naðe taksi, što nije baš uvek lako u zi~ci igrali po zidovima, bio je postavqen za to vreme kraju gde je bio wen dom, ili da se vozi tri stanice tro- raskošan sto: riba, kavijar... Nejasno je re~eno da se stalejbusom, onda malo da propeša~i i pronaðe naš Mali rac vra}a odnekud izdaleka, da je putovao preko AstrahaPutinkovski, da se popne uza stepenice... Ukratko, vaqa- na. Posle su sedeli kraj kamina, prevrtali ugqevqe. Sta-

75

Rot 72-73:Rot 72-73.qxd

5.11.2014

20:27

Page 5

rac je upitao: »Mogu li da vas poqubim?« Poqubio ju je, pogledao u o~i i rekao: »Veštica.«»Kako je pogodio?!« – uzviknuo je Bulgakov. »Kasnije, kada smo ve} po~eli da `ivimo zajedno, ~esto sam pokušavala da saznam od Miše ~iji je to bio stan, ko su bili ti qudi. Ali on je uvek odgovarao samo ,,Pssst ...’’ i prinosio prst usnama.

Drugi put je Jelena Sergejevna pri~ala o Pre~istenki.

Tako se u to doba zvao kastinski i pomalo ubuðali profesorsko-intelektualni krug, koji je Bulgakova smatrao svojim glasnogovornikom i piscem. Jedno vreme je Bulgakov nameravao da napiše komediju o Pre~istenki. »Pre~istenka je `elela od wega da napravi raspetog Hrista«, govorila je Margarita, qutito sevnuvši o~ima. »Ja sam ih zbog toga mrzela, o~i sam mogla da im iskopam... I kopala sam ih...« dodala je Jelena Sergejevna sa smehom, promislivši i prisetivši se ne~ega. Svoju ulogu Bulgakovqevog anðela-~uvara Jelena Sergejevna je dobro poznavala, nijednom nije posumwala, u teško doba ni~im nije odala svoj zamor. Podr`avala je wegovu snagu i voqu za rad svojim oduševqewem koje nije znalo za sumwu, neopozivom verom u wegov talenat. »Kada smo Mihail Afanasjevi~ i ja po~eli da `ivimo zajedno«, se}ala se Jelena Sergejevna, »jednom mi je rekao: ,,Protiv mene je bio ceo svet – i ja sam bio sam.

Sada smo dvoje, i ni~ega se ne bojim.’’ wihovom domu nije mogao da se nastani U duh nerada i sete: s Bulgakovom nikada nije bilo dosadno. Jelena Sergejevna je volela da pri~a o mistifikacijama, Bulgakovqevim artisti~kim vragolijama. Evo kako je, po wenim re~ima, bio otpo~et »Pozorišni roman«: Jedne ve~eri (sude}i po belešci u radnoj svesci, to je bilo 26. novembra 1936. godine) Bulgakov je seo za sto lukavog izraza i po~eo nešto, ne prekidaju}i, da piše u svesku. Pisao je jedno dve ve~eri, a onda je rekao: »Napisao sam nešto, daj da pozovemo Kaluške (Olga Sergejevna Bokšanska, sekretar direkcije MHAT-a, sestra Jelene Sergejevne, bila je udata za glumca J. V. Kaluškog — V. JT.). Pro~ita}u im ovo, samo }u im re}i da si to ti napisala.« Umeo je da tera šegu s najozbiqnijim izrazom lica. Jelena Sergejevna je, po wegovom scenariju, trebalo da to pori~e i da se zbuwuje. Došli su Kaluški, ve~erali, po~eli da piju ~aj. Bulgakov }e kazati: »A znate li ~ime se moja Quska bavi? Roman piše. Oteo sam joj ovu svesku.« Razumqivo je da mu nisu poverovali, po~eli su da mu se podsmevaju. Ali on je tako istinito pri~ao kako je posumwao da se u ku}i pojavio još jedan pisac i kako joj je oduzeo tajnu svesku, a Jelena Sergejevna se pri tom tako prirodno qutila, crvenela i smejala, da su gosti na kraju poverovali. »A o ~emu je roman?« – U tome je i stvar što je o našem pozorištu.« Kaluški su po~eli da zbijaju šalu s Jelenom Sergejevnom, kao vele šta je to ona mogla tamo da napiše. Ali, kada je otpo~elo ~itawe, u}utali su zbuweno: bilo je napisano odista izvanredno i celo pozorište kao da je bilo na dlanu. A Bulgakov se stalno qutio što je zaka~ila toga i

76

toga, i što se obra~unala s nekim drugim. Vešto je, ali dobi}e ve} ona svoje od tih li~nosti! Bila je prošla pono}, Kaluški su otišli, Jelena Sergejevna se ve} spremala na po~inak kad je najednom, negde oko dva izjutra, zazvrjao telefon, J. V. Kaluški je zvao Bulgakova: »Mišo, ne mogu da zaspim, priznaj da si to ti napisao ...«Roman o pozorištu, o kome je Bulgakov razmišqao još krajem dvadesetih godina, posle te ve~eri je po~eo da piše brzo, strastveno. Bulgakov je poglavqa te kwige u svom domu ~itao Moskvinu, Ka~alovu, Litovcevoj, Markovu. Jelena Sergejevna se prise}ala da su se na jednom takvom ~itawu svi veoma smejali, a Ka~alov se najednom rastu`io i rekao: »Smejemo se. A naj`alosnije je što je to odista naše pozorište, i što je sve to istina, istina ...

«Jelena Sergejevna nipošto nije pristajala da govori o Mihailu Afanasjevi~u javno, s govornice, i ja nisam mogao odmah da shvatim zašto, jer je toliko volela svaki pomen wegovog imena i sve nas nagovarala da nastupamo.

Na jednom takvom ~itawu omladina je Jeleni Sergejevnoj priredila prave ovacije. Zamolili su je da ka`e bar dve re~i, ali je ona odbila. »Glupan« – neo~ekivano oštro je rekla o jednom u~esniku te ve~eri. »Zašto je kazao publici da sam ovde. Ja ne mogu da govorim o Miši.« A kod ku}e, za vreme ve~ere, pošto se smirila i razveselila (»Imamo najboqu kr~mu u Moskvi« – ponavqala je Bulgakovqeve re~i), Jelena Sergejevna je pri~ala.

Jednom, ve} za vreme bolesti koja ga je odnela, videvši kako se i koliko ona mu~i s wim i po`elevši da je malo razgali, Bulgakov ju je zamolio da sedne na ivicu posteqe i rekao joj je: »Qusja, ho}eš li da ti ispri~am šta }e se desiti? Kada ja umrem (na~inio je gest koji je onemogu}avao wen pokušaj da mu se usprotivi), dakle, kada ja umrem, ubrzo }e po~eti da me objavquju. ^asopisi }e se svaðati zbog mene, pozorišta }e otimati jedno drugom moje komade. I tebe }e svuda po~eti da pozivaju da iznosiš svoja se}awa na mene. Iza}i }eš na scenu u crnoj somotskoj haqini s lepim izrezom na grudima, krši}eš ruke i re}i }eš dubokim tragi~nim glasom, – ,Odleteo je moj anðeo’... I oboje smo«, pri~ala je Jelena Sergejevna, »neodoqivo po~eli da se smejemo: ~inilo nam se sve to tako nestvarno. A, eto, ostvarilo se. I kada me pozivaju, se}am se re~i Mihaila Afanasjevi~a i nisam u stawu da govorim.« Od svih sposobnosti kojima su nadareni magovi i ~arobwaci, najprostiji i naj~eš}i dar je dar proricawa.

Uz to, proricawe je – omiqena tema poezije. Bulgakov je pravilno zakqu~io da rukopisi ne gore, i ta~no je prorekao budu}nost i sebi, i svojim kwigama. e znaju svi pri~u o Bulgakovqevom grobu u NovodeN vi~jem manastiru. Ispri~a}u i tu neverovatnu, ali potpuno istinitu pri~u. Poznato je da je Bulgakov ose}ao strahopoštovawe prema Gogoqu. Sudbina ga je vezala za wega i posle smrti. Razmišqaju}i o Gogoqu, Bulgakov je u jednom od svojih pisama uzviknuo: »U~itequ, pokrij me svojom tu~anom kabanicom!« Tako je i bilo. Bulgakov je umro marta 1940. godine. Wegovo telo je spaqeno, a urna sahrawena u višwiku Novodevi~jeg manastira,

Rot 72-73:Rot 72-73.qxd

5.11.2014

20:27

Page 6

LISTA FOBIJA meðu grobovima najstarijih glumaca Hudo`estvenog teatra. Dugo na grobu nije bilo ni krsta ni kamena – samo trava u obliku pravougaonika sa nezaboravkom i mladice, posaðene na ~etiri ugla nadgrobne humke. Jelena Sergejevna je `elela da spomenik Bulgakovu bude skroman i dugove~an, a ništa što bi tome odgovaralo nije mogla da naðe. U potrazi za plo~om ili kamenom Jelena Sergejevna je navra}ala u šupu kod kamenorezaca i sprijateqila se s wima. Jednom je meðu komadima mermera starih spomenika ugledala kako u dubokoj jami mra~no svetluca ogromni crni šupqikavi kamen. »A šta je ovo?« – »Golgota.« – »Kakva Golgota?« Objasnili su joj da se na Gogoqevom grobu u Danilovom manastiru nalazila Golgota s krstom, simboli~ni kamen, koji je podse}ao na mesto na kome je pogubqen Hristos. Taj kamen, crnomorski granit, našao je negde na Krimu jedan od bra}e Aksakova, i dugo su ga kowima prenosili u Moskvu da bi ga stavili na Gogoqev grob. (Drugi takav kamen }e Aksakovi dopremiti za velikog glumca Š~epkina – on i sada mo`e da se vidi na Pjatwickom grobqu.) Gogoqevi posmrtni ostaci su još tridesetih godina preneseni na Novodevi~je grobqe, a za naredni jubilej je vajar Tomski na~inio Gogoqevu bistu, koja je zamenila Aksakovqev posledwi poklon. A Golgota s krstom, potisnuta stubom s bistom od belog mermera, više nije bila potrebna. Ba~ena je u jamu. eto, taj kamen te`ak nekoliko tona jedva su uspeli da I izvuku s mesta na kome je le`ao, pomo}u drvenih oblica su ga dovukli do Bulgakovqevog groba, gde se duboko zario u zemqu nad grobom. Gogoq je ustupio svoj kamen s krstom Bulgakovu. Desilo se upravo kako je re~eno: »U~itequ, pokrij me svojom tu~anom kabanicom!« Sad su na nadgrobnoj plo~i dva imena. Pod istim kamenom se nalazi i urna s posmrtnim ostacima Jelene Sergejevne. Onoga dana, kada sam je video posledwi put, bila je uzbuðena, uznemirena a u isti mah i vesela. Išli smo u filmski studio da pogledamo radni materijal filma »Bekstvo«.

Na Borodinskom mostu nas je uhvatila nepogoda. Krupna kiša je po~ela da dobuje po krovu kola kao grad. Nad Moskvom je blesnula muwa i prolomio se grom. Jelena Sergejevna se promenila u licu: »Loš predznak.« Skupivši se u uglu zadweg sedišta »volge«, stalno je ponavqala: kada su Bulgakovu nešto zabrawivali, kada se primicala neo~ekivana nesre}a, uvek je otpo~iwala nepogoda. @ena i ja smo pokušavali da je razuverimo, ali se ona qutila: »Kod Miše je to bio sigurni predznak.« Po~ela je da se prise}a da se tako desilo i s posledwim komadom. ^etiri diskusije i – prosto smešna preciznost: ~etiri puta je bila nepogoda. Izašli smo iz kola dok je pquštala kiša, tri sata proveli u filmskoj sali, a kada smo se ponovo našli na ulici, kroz proreðene oblake se probilo sunce, para se dizala nad asfaltom. Jeleni Sergejevnoj se film dopao. Ta~nije, ona je unapred `elela da joj se film dopadne, pa je i sebe i nas ubeðivala: »Vide}ete, to }e probiti put Bulgakovu.« Rastali smo se, ali samo što sam stigao ku}i, ~uo sam wen glas u telefonskoj slušalici: `elela je da nekom saopšti svoje, ve} sreðene utiske, da upita za moje mišqewe. Nameravala je da detaqno porazgovara s rediteqima. Oprostili smo se do ponedeqka – odlazio sam van grada.A nevreme nad Borodinskim mostom nije badava zapo~elo. Dan kasnije je Jelena Sergejevna umrla – iznenada i neprimetno, kao da je odletela.

Bilo je ve~e s purpurnim odsjajem nad Vitewevskim zalivom, s crvenim suncem kroz ve~erwu izmaglicu na istoku sjajnog julskog dana, kada sam za to saznao. Za mene se u tom svetlom rumenilu zalaze}eg sunca ona zauvek i istopila í *Tekst preuzet iz kwige „Se}awe na Mihaila Bulgakova” (Beograd, Narodna kwiga, 1985); prevod Milivoje Jovanovi} i Milan ^oli}

DO SADA REGISTROVANIH U PSIHIJATRIJI Ablutofobija - od kupawa agateofobija - od ludila agirofobija - od ulica i raskrsnica agrafobija - od seksualnog zlostavqawa agrizofobija - od divqih `ivotiwa ajibofobija - strah od palindroma algofobija - bola aliumofobija - od belog luka alektrofobija - pili}a alodoksafobija - od mišqewa agorafobija - otvorenih prostora aerofobija - letewa akvafobija - vode akrofobija - visine aliurofobija - ma~aka amaksofobija - vozila, vo`we ambulofobija - od hodawa angrofobija - od qutwe androfobija - muškaraca ankraofobija - od vetra antofobija - cve}a antropofobija - qudi apeirofobija - od beskona~nosti arakibutirofobija - da se buter od kikirikija ne zalepi za nepce arahnofobija - paukova aritmofobija - od brojeva astrafobija - grmqavine, muwa aspidofobija - od zmija atelofobija - od nesavršenosti aurofobija - od zlata autofobija - od samog sebe apeirofobija - od beskraja Baizofobija - od pada balistrofobija - projektila batrahofobija - od `aba belomofobija- od igle bibliofobija - od kwiga blenofobija - od neugodnih te~nosti, sluzi bromidofobija - od telesnih mirisa brontofobija - nevremena, grmlqavine Colourofobija - od klovnova Dadaskalienofobija - od odlaska u školu dementofobija - ludila dendrofobija - drve}a dentofobija - od zubara decidofobija - od donošewa odluka dikefobija - od pravde dipsofobija - od pijewa dismorfofobija - sopstvene pojave distihofobija - od nesre}a dorafobija - od krzna `ivotiwa doksofobija - od primawa pohvala dromofobija - prelaska ulica Efebiofobija - od tinejyera eisoprofobija - od ogledala i videti sebe u ogledalu ekofobija - od sopstvenog doma eleuterofobija - od slobode eklesiofobija - od crkava emetofobija - povra}awa enisofobija - od kritika i priznawa greha entomofobija - insekata Nastavi}e se

77

Rot 78:Rot 78.qxd

5.11.2014

18:58

Page 1

ŠETA(J)MO SRBIJOM!

STARA PAVLICA manastir na steni

Foto: Hayi Du{an Glu{ac

Da li je ISTINITO? Da li je PO[TENO prema svima?

Da li }e proiste}i DOBRA VOQA i PRIJATEQSTVO? Da li }e biti KORISNO za sve?