Bogdan Glogovac
Sanja Drakulić
Чим се нађе у мраку шеширном, сусрете се са још једним сном.
Био једном један мишић Јова. Сањао је и по 10 снова
Šešir snova i miš Jova Autor: Bogdan Glogovac Ilustratorka: Sanja Drakulić
Bogdan Glogovac
Ilustrovala Sanja Drakulić
Bio jednom jedan mišić Jova. Za noć snevo’ i po deset snova.
Jednog dana dok je jeo sir, na glavu mu pade ĹĄeĹĄir.
Čim se nađe u mraku šeširnom, susrete se sa još jednim snom.
Sada Jova sa šeširom šeta, i pozdravlja otmenoga sveta. Ide Jova operu da gleda, puštaju ga proći preko reda.
Na stolici komad sira čeka, i mišica što ga okcem šmeka!
Sede Jova, al ne lezi vraže, skinuti mu šešir ljudi traže. „Nije lepo”, viknuo je jedan, „od šešira ne mogu da gledam!”
Скини шешир, викнуо је неко, „Skini šešir”, viknuo je neko, немој da да сам реко! „nemoj sam двапута dvaputa ти ti reko!” Поцрвени Јова сав од стида, и Pocrvene Jova sav od stida, поче шеширић да скида. i poče’ šeširić da skida.
Čim ga skinu nestade i pira, probudi se u mraku šešira. Brže bolje Jova šešir stavi, da osmotri još jedared stvari.
Al opera beše sad pri kraju, mesto ljudi, mačke mjaukaju. Ukoči se Jova sav od straha, ma nije ni stigao do daha, uze jedan macan da ga ćuška, da ga bocka i nervozno njuška.
„Slušaj mali”, reče ljuti mačak, ”od šešira ne vidim ni tračak! Bolje bi ti bilo da ga skineš, inače ćeš mnogo da se brineš!” „Nemoj maco, ne razumeš stvari, ja ga moram nositi na glavi. Ako li ga skinem sada tebi, snova mojih više bilo ne bi.”
U tom času mišica se stvori, iza leđa mačku progovori: „Puštaj Jovu da ne zovem kera, taj će s tobom znati šta da smera! ” Uplaši se macan na te reči, pa preplašen tad glasno zaječi: „Biću dobar, samo ću da predem, baš sam kren’o nešto da pojedem.”
Ode mačak, mišica i Jova podeliše isti šešir snova.
Odjednom se začu izdaleka, pa sve bliže kako stiže deka. Uze šešir, Jovi nežno reče: „Opet sanjaš, a nije ni veče!”
Jova poče da se izvinjava, al’ šta vredi, opet mu se spava...
U san Jova ponovo je pao, da nastavi gde je ono stao.