Slatki Nagoveštaj- Sela Brejšn

Anci.sd&Laura

Anci.sd&Laura

Sela BrejĹĄn

Knjige.club

2

Anci.sd&Laura

Čvrsto se držeći za jedan od stubova na palubi luksuzne bele jahte, Tereza Redžinald se upinjala da bez bojazni posmatra obalu Palm Biča.

Jahta je lagano sekla talase nepunih stotinak metara od obale. Na toj udaljenosti dubina modrog okeana je bila nevelika, ipak, Tereza se nije usuđivala da priđe ogradi i pogleda preko nje, u penušave talase. Zenice su joj bile prikovane na mnoštvo usidrenih jahti u marini, kao i na samu obalu, koja joj je tada delovala kao magična zona bezbednosti. Lepota prizora je bila očigledna, ali njoj potpuno nedostupna, zbog činjenice da ju je lomio strah i izazivao potrebu za begom na čvrsto tlo.

- Baš je to neobično, draga moja...

- Tereza se naglo trgla, čuvši iza leđa glas svoje komšinice i prijateljice Anđelike Hamilton. - Živiš u Palm Biču, a imaš paničan strah od okeana. Zar nije vreme da ga prevaziđeš? Pa ti curo imaš već trideset godina!

- Trideset dve - ispravila ju je Tereza mrzovoljno, pokušavajući prstima da ukroti svoju razbarušenu, plavu kosu.

- Mislim da sam ti već predočila svoje razloge, zbog kojih oklevam sa preseljenjem u neki kontinentalni grad. Zašto me stalno provociraš da ti ih uvek iznova pojašnjavam?

- Zato što mi je tvoj strah od pramena smešan i potpuno neprimeren zrelim godinama - Anđelika joj je prišla i nežno je zagrlila. Hajde, opusti se. Pogledaj kako nam je ovde lepo. Sunce šija, nebo je vedro, duva prijatan vetrić, čuju se krici galebova. Zaustavila sam jahtu i bacila sidro. Ništa nam se ružno ne može dogoditi.

- Da, valjda... - promrsila je Tereza nepoverljivo i još jače obavila ruke oko stuba. - Kada ćemo se vratiti na obalu? Mislim da sam dovoljno iskušavala svoju hrabrost.

- Prvo ćemo se osvežiti ukusnom ledenom limunadom i izložiti naša divna tela blagotvornom uticaju sunca. Ha! Šta kažeš na to?

- Kažem da te mnogo volim - izjavila je Tereza ganuto, posmatrajući sa ljubavlju svoju najdražu prijateljicu.

- I ja tebe volim, dušo - uzvratila joj je Anđelika na isti način, pružajući ruku ka njoj. - Hajde, daj mi svoju gracioznu, negovanu ruku,

Knjige.club

3

Anci.sd&Laura

kako bih te povela do stola. Na njemu je već postavljeno sve što nam treba.

Tereza joj je pružila ruku sa poverenjem i dozvolila da je Anđelika provede tik pored ograde. Nije sačekala da joj ona ponudi stolicu, već je sama sela na nju, usput se instinktivno uhvativši za ivicu stola.

- Odlično! - Anđelika ju je potapšala po ramenu. - Tu ti je baš zgodno, zar ne?

- Nije mi zgodno! Mogla bih da pocrvenim pod ovako jakim suncem!

A onda ću se sva smežurati! Zar nemaš neki suncobran?

- Imam, dole u kabini. Odmah ću ga doneti.

Tereza je sa iskrenim divljenjem posmatrala svoju prijateljicu kako hitro utrčava u kabinu i odmah kreće da veselo pevuši. Anđelika je imala pedeset godina, ali one na njoj nisu ostavile previše traga. Još uvek je bila vitka i privlačna, sa izrazito crnom, dugom kosom i podjednako crnim očima. Oblačila se sportski, baš kako je i živela.

Redovno je održavala kondiciju trčanjem ili plivanjem, sama je upravljala jahtom, neustrašivo je izvozeći na samu pučinu. Odlikovala se neutoljivom potrebom da ulepšava stvarnost i život posmatra sa vedrije strane, zbog čeka ju je Tereza posebno volela.

Anđelika je čitavih dvadeset pet godina bila udata za mirnog i povučenog Bernija, sa kojim je imala troje dece. Deca su im bila rasuta po Americi, po najboljim univerzitetima, na kojima su uspešno studirala prirodne nauke.

- Evo! Sada ćemo ovom nevaljalom suncu da zabranimo da nam smežura kožu! - uzviknula je Anđelika sa blagom porugom u glasu, postavljajući suncobran tik pored Terezine stolice. - Da li si sada zadovoljna, draga moja?

- Bila bih još zadovoljnija, da nisam osetila tu ironiju u tvom glasu odvratila je Tereza nadmeno, podižući čašu sa limunadom do svojih lepih usana. - Ja sam zaista osetljiva na sunce. To sam ti napomenula već milion puta.

- Naravno da si osetljiva! Nije ni čudo, kada se nikada ne sunčaš.

Pogledaj se kako ti je koža bela!

- Prvo, moja koža je mlečno bela. Drugo, meni se dopada da izgledam ovako. Ne želim da budem dugonoga preplanula lepotica, koja će svoju preplanulost platiti u ranim četrdesetim godinama.

Knjige.club

4

Anci.sd&Laura

- Ponekad mi je stvarno dosta tih tvojih bezrazložnih strahova, Tereza - Anđelika joj se obratila ozbiljnim glasom, sedajući na mesto za stolom, koje je bilo izloženo suncu. - Plašiš se starosti, bolesti, gojaznosti, usamljenosti, bankrotstva, duboke vode, provalnika, ucenjivača, i ko zna čega sve još ne. Postala si paranoična, jednom rečju. A iznad svega si ostala tvrdoglava, jer ne prihvataš nijedan moj savet, o tome, kako da bezbrižno živiš.

- Lako je tebi da živiš bezbrižno! - brecnula se Tereza uvređeno. - Ti imaš Bernija i troje dece! Zašto bi se plašila usamljenosti, na primer?

Imaš odličan metabolizam, koji ti omogućuje da zadržiš vitkost! Imaš i ovu glupu jahtu, sa kojom možeš da pobegneš na kraj sveta, ako želiš! A ja? Ja nemam muža, nemam decu, moram da pazim šta jedem i ne smem da se izlažem suncu, jer lako izgorim! Imam ogromnu kuću, koju su već tri puta pokušali da opljačkaju! Imam dosta novca, ali mi on zadaje više problema nego zadovoljstva! A povrh svega toga, doživela sam da me u šesnaestoj godini otmu neki odvratni tipovi i da za mene iznude otkup od mog oca! Kako ja, pored svega toga, mogu da živim bezbrižno?!

Kako?

- Oh, bože... - Anđelika je duboko uzdahnula, hvatajući se za čelo. Ti si stvarno nepopravljiva... Stvarno nepopravljiva...

- Ne! Moje stanje je nepopravljivo! I moj život! Šta bih ja, do đavola, mogla da uradim da ga izmenim? Nemoj samo da mi kažeš da se udam i izrodim decu, kao što si ti učinila... Mislim, onda, kada je trebalo, je li...

- Ne, nisam to nameravala da ti kažem. Međutim, kada si to već sama spomenula, odgovori mi, zašto se ne udaš i ne izrodiš decu?

- Pogledaj me, Anđelika! - Tereza je pala u vatru. - Muškarci me se plaše! Plaše se mog dobrog izgleda, mog bogatstva, mog društvenog statusa! Muškarci ne vole žene, kojima je sve u životu obezbeđeno! Oni odmah pomisle da će moj novac ugušiti njihov ,,mačizam”i beže glavom bez obzira, tražeći neku siroticu, kako bi joj pružili materijalnu i emotivnu zaštitu!

Anđelika je umorno prevrnula očima. - Za razgovor sa tobom su zaista potrebni dobri živci, Tereza. Ti si najtvrdoglavije stvorenje na svetu. A to je ujedno razlog, zbog kojeg još uvek nisi udata.

- Tvrdoglavost? Gluposti, Anđelika!

- Da, draga. Veoma si tvrdoglava i odbijaš da vidiš koliko bi svaki pravi muškarac, u tvom slučaju, imao prostora da ispolji svoju mušku prirodu. Tebi je potrebno toliko ljubavi, da toga nisi ni svesna. Potrebna Knjige.club

5

Anci.sd&Laura

ti je zaštita, ali ne finansijske prirode. Potreban ti je neko ko će te izvesti na pučinu i prebaciti te preko ograde pravo u okean, da ti pokaže kako je on bezbedan i stvoren za višestruka uživanja. Sve dok se sa mnom budeš vozikala tik uz obalu, nikada nećeš spoznati lepotu duboke, prohladne vode, u kojoj možeš da se osetiš slobodnom i stopljenom sa prirodom. Naprotiv, nastavićeš da se bezrazložno plašiš i uskraćuješ sebi sreću plivanja u misterioznom plavetnilu.

- Baš me zanima kako su o tom misterioznom plavetnilu razmišljali brodolomnici i oni, koje je pojela ajkula?

Anđelika je podigla obe ruke uvis. - Odustajem! Sada stvarno odustajem! Molim te da pod hitno promenimo temu! Ne mogu više da se nosim sa tvojom paranojom!

- U redu - pristala je Tereza uvređeno. - Promenićemo temu.

- Dobro. A sada mi reci...

- Samo trenutak! - Tereza ju je usplahireno prekinula. - Pre nego što mi postaviš to pitanje, odgovori mi, da li si sigurna da u rezervoaru jahte imamo dovoljno benzina za povratak na obalu?

- Ne, nemamo! - Anđelika je, kao retko kada, izgubila pribranost. Ostaćemo ovde večno zarobljeni! Pregoreće nam koža, umrećemo od gladi i žeđi, napašće nas gusari i pobiti nas! Sve u svemu, gotove smo!

Da li je to ono, što si želela da čuješ?

Shvativši kako joj je bolje da ćuti, Tereza je oprezno uronila u stolicu, odlučivši da Anđeliku više ne provocira pitanjima, u kojima bi mogla da joj otkrije svoju uznemirenost.

*** Razgovor dve prijateljice se nastavio u neutralnom pravcu i tekao je prilično neusiljeno, ipak, Tereza je osetila istinsko olakšanje tek kada je Anđelika dovezla jahtu do kamenog mola i prikačila je užetom za mermerni stub. Glasno je odahnula i prišla ogradi, znajući da, na tom mestu, dubina vode ne prelazi njenu visinu.

Zadovoljna ukotvljenjem, razgledala je obližnje jahte i uživala u zvukovima koje su one proizvodile usled ljuljuškanja na talasima.

A onda je, na palubu obližnje jednostavne i nevelike jahte, izašao jedan muškarac i zaokupio svu njenu pažnju. Bio je krupan i izrazito masivan, tako da je nesvesno zadržala dah, posmatrajući strateške del ove njegovog korpulentnog tela. Jedina garderoba na njemu bio je Knjige.club

6

Anci.sd&Laura

sportski šorts, što je Terezi omogućilo da stekne kompletan uvid u njegovu građu, i da pri tom oseti snagu njegove preteće nagosti.

Imao je oko trideset pet godina, nosio je bradu, izrasla crna kosa mu je bila gusta i razbarušena, prošarana retkim sedim vlasima. Izrazito maljave grudi su doprinosile utisku njegove ukupne muževnosti i dodatno je naglašavale. Seksipilnost mu je izbijala iz svakog pokreta i širila se unaokolo, provocirajući niske strasti.

- Zar nije prava ikona erosa? - Tereza je, iza svojih leđa, čula Anđelikin glas prepun zanosa.

I ona je zadivljeno posmatrala bradatog muškarca, vidno impresionirana dimenzijama njegovog snažnog, preplanulog tela.

- Ikona erosa? - ponovila je Tereza zamišljeno. - Upravo tako. Taj opis mu baš pripada.

- Pogledaj ga samo - Anđelika je naslonila svoju bradu na Terezino rame, nastavljajući da zuri u nepoznatog. - Pogledaj to telo sa hedonističkim potencijalima. Vidi se da je stvoreno za primanje i pružanje uživanja svakakve vrste. Brrr, ne smem više da ga gledam stresla se i okrenula glavu ka obali.

Tereza, pak, nije mogla da skloni pogled sa bradatog muškarca. Kao ošamućena je pomatrala ležerne pokrete njegovih snažnih, mišićavih ruku, pitajući se kako je to biti obgrljen njima.

- Mmm... Potpuno se slažem sa tobom, Anđelika... Tip je sjajan...

Sjajan!

- I, nije oženjen, što je najvažnije!

Tereza se naglo okrenula ka Anđeliki.

- Otkud znaš? Zar ga poznaješ?

- Ne, ne... Ni blizu toga. Samo, nekoliko puta sam ga videla na toj jahti i svaki put je bio potpuno sam. Znaš, ja mislim da on tu živi.

- Svašta! Kako neko može da živi na jahti? Sumnjam u tu tvoju pretpostavku.

- Je li? A zašto mu se onda veš suši na razapetoj žici, ako ta jahta nije njegovo stalno prebivalište?

Tereza se pažljivije zagledala u jahtu i zaista otkrila žicu sa vešom, kao i mnoštvo drugih detalja, potrebnih za svakodnevni život. A onda se predmet njenog interesovanja protegao, nehotice joj skrećući pažnju na svoja ramena i grudne mišiće. Potom je mljacnuo i spustio se u jedan Knjige.club

7

Anci.sd&Laura

ligeštul, očigledno u nameri da se na duže vreme posveti izležavanju na suncu.

- Opasna zverka... Opasna... - mrmljala je Tereza, gotovo nesvesna svojih reći.

- Bogami, na njemu bi ti baš pozavidele one tvoje koleginice sa fakulteta!

U Terezinoj svesti su jako odjeknule Anđelikine reći. Zato se polako okrenula ka njoj i pogledala je sa zanimanjem.

- Baš čudno što si to rekla...

- Molim? Ne razumem te.

- Juče me je zvala Sindi Džons, jedna od tih koleginica.

- I? - Pozvala me je u goste, na zabavu, povodom petogodišnjice njenog, Merilinog i mog diplomiranja. Meril, ta druga koleginica je već obećala da će doći, tako da njih dve očekuju još jedino moj pristanak.

- Pa? Zar se dvoumiš oko toga?

- Naravno da se dvoumim! - Tereza je plačno izjavila. - Tačnije, odlučila sam da ne idem na tu zabavu! Eto! Anđelika ju je zbunjeno pogledala. - Zbog čega si donela tako glupu odluku? Pa one ne stanuju na udaljenom ostrvu, do kojeg se dolazi preko duboke vode! Obe žive ovde, u Palm Biču, koliko je meni poznato.

- Upravo tako! - Tereza je plačno izvila donju usnu. - Obe žive u Palm Biču, i obe su sveže udate! Kada se budemo srele, držače se za ručice sa svojim mužićima i pokazivati mi slike sa medenog meseca! A ja? Koga ja da držim za ruku?

- Tereza? - Anđelika joj se ozbiljno zagledala u lice. - Pa ti si ljubomorna! Ti zavidiš svojim koleginicama na njihovoj porodičnoj sreći!

- Ne, ne zavidim. Ja nisam ljubomorna na njih. Ali, one misle da jesam! One žele da ja budem ljubomora, zato što su oduvek osećale rivalstvo prema meni! Smetalo im je što sam mnogo imućnija od njih i što sam imala bolji prošek ocena na studijama! Oduvek su se takmičile sa mnom, a sada, kada su u nekoj životnoj sferi u prednosti u odnosu na mene, neće se ustručavati da me stalno upozoravaju na tu prednost.

U takvoj situaciji ja... ja... Oh, do đavola! - Tereza se tromo spustila na jednu stolicu. - U redu! Priznajem da sam ljubomorna! Priznajem da se osećam glupo što one imaju muževe, a ja nemam nikoga! Priznajem da Knjige.club

8

Anci.sd&Laura

sam se i ja, poput Meril i Sindi, odavno uplela u tu našu međusobnu trku za što uspešnijim životima! To je prosto jače od mene!

- Ja te ne poznajem takvu, Tereza - Anđelika ju je posmatrala zabrinuto. - Od kada si postala toliko zavidna?

- Od kada mi moje koleginice prkose svojim burmama i svojim muževima kao da su oni neki ratni trofeji! - uzviknula je jogunasto, ukrstivši ruke preko grudi. - Obe su tako podle! Sigurna sam kako bi volele da ja ostanem usedelica.

- Hm... Sve tri imate ozbiljnih problema - Anđelika se zamišljeno počešala po bradi. - Oni zahtevaju što hitnije rešenje, dušice moja. Ti, lično, imaš pred sobom dva zadatka. Prvi je da sebe izlečiš od zavisti, a drugi je da od iste izlečiš svoje koleginice.

Tereza je pokajnički slegla ramenima. - Kako da to učinim?

- Tako što ćeš promeniti način razmišljanja! Počni da voliš svoje koleginice, bez obzira na to šta ti one žele ili šta misle o tebi! I, iznad svega, prestani da se smatraš nesrećnom, zbog toga što nemaš muža.

Time im stalno daješ za pravo da ti prkose.

- To je divno što si rekla, ali, da bih se promenila u tom smislu, potrebno mi je puno vremena. A naša proslava godišnjice diplomiranja je u subotu, za pet dana! Na smem da odem na nju sama! Sindi i Meril će likovati i posmatrati me trijumfalno čitavo veče! Kako ću to da preživim?!

- Lako! Pronađi kavaljera za zabavu i predstavi ga kao svog ljubavnika. Vrlo prosto.

- Ha, ha... - Tereza joj se gorko narugala. - Već mesecima nisam dobila poziv ni za izlazak na piće. Nemam nijednog muškog prijatelja.

Oh, nije ni čudno što će Sindi i Meril da se prave važne preda mnom!

Imaće puno pravo na to! - zavapila je Tereza na kraju.

- Zašto, u tom slučaju, ne bi na zabavu povela ovog divnog bradonju sa sobom? Sigurna sam da bi se tvoje prijateljice, ugledavši ga, dobro preznojile.

Knjige.club

9

Anci.sd&Laura

*** Tereza je zapanjeno pogledala u Anđeliku, a onda joj se podsmehnula ironično. - Mislimo li na istog bradonju? Na ovog, koji se izležava u dva sata popodne i to radnim danom, koji pije već drugu konzervu piva i koji nosi pocepani šorts?

- Nažalost, šorts mu nije dovoljno pocepan... - promrsila je Anđelika nezadovoljno, uputivši ka bradonji dug, ispitivački pogled.

- Praviću se da to nisam čula - Tereza je odmahnula rukom. - A što se tiče tvog predloga, moram da ga odbijem. Jer, ti ne znaš kakve su muževe odabrale Sindi i Meril. Obojica su veoma uspešni i imućni, imaju svoje kompanije, na putu su da dobiju doktorate, a ambicije su im nesagledive. Oni u dva popodne sigurno ne leže u ligeštulu, sa konzervom piva u ruci. Ovaj tvoj bradati bi izgledao smešno, pored njih dvojice.

- Aha. A čime se bave ta dvojica?

- Berzanskim transakcijama.

- Jao! - Anđelika se uhvatila za glavu. - To su oni što nose digitron u jednoj, a mobilni telefon u drugoj ruci!

- Nose. Pa šta?

- Još mi reci da su ćelavi i dežmekasti!

- Nisu, ali su sasvim neprivlačni tipovi. Nikada se ne bih udala ni za jednog od njih. Međutim, moje koleginice ne misle tako. One veruju da su osvojile bračne premije i da ja nikada neću doživeti takvu sreću!

- Kao što sam rekla... - Anđelika je upalila cigaretu i sa strašću povukla dim u sebe. - Tvoje prijateljice bi se dobro preznojile, ako bi se pojavila pred njima, držeći bradonju za ruku.

- Ne razumem... Čime on može da parira njihovim muževima?

- Baš si naivna... - Anđelika je povukla Terezu sa stolice i naterala je da stane uz ogradu. - Pogledaj ga još jednom! Dobro ga pogledaj! Zar ne izgleda kao nevaljali, robusni pastuv? Zar ne izaziva moralno slepilo seksualnog nagona? Zar ti seksualna umešnost ne izgleda kao njegova prirodna predispozicija? I, na kraju, zar već nisi poželela da te ščepa i poklopi te onim svojim krupnim, maljavim telom?

Tereza je naglo pocrvenela i to je bio njen odgovor na Anđelikino pitanje. Oborila je glavu, stideći se svojih nestašnih misli. Za to vreme, Knjige.club

10

Anci.sd&Laura

bradati se još jednom protegao i podigao noge na ogradu jahte. Lenjo se počešao po ravnom i čvrstom stomaku, a onda nastavio da drema.

- Seks je nepogrešiv instrument moći, draga moja - nastavila je Anđelika da joj dodatnim argumentima obrazlaže svoju teoriju. - Za muškarce je on neumoljiva vokacija. Oni mogu da budu kraljevi i predsednici država, međutim, ako su neubedljivi u seksualnoj sferi, opašće im berzanska vrednost na tržištu života. U krajnjoj liniji, šta jedna žena ima od uspešnog muškarca, ako je on nahrani kavijarom, ali ne i strašću?

Nakon tih Anđelikinih reći, Tereza je polako počela da shvata da je njena prijateljica u pravu. Ideja da povede bradonju na proslavu, postajala je sve privlačnija, sve logičnija. Ipak, trebalo je otkloniti i poslednju dilemu. - Kako da znamo da su moje koleginice nezadovoljne svojim seksualnim životima?

- U to možeš biti potpuno sigurna, draga moja. Jer, onaj ko je istinski srećan i zadovoljan, nema potrebu da prkosi drugima. Sem toga, poznat mi je mentalitet tih berzanskih kalkulatora. Za njih je seks apstraktna kategorija, podvodljiva pod ekonomska merila. Toliko su zagriženi svojim poslom, da sopstvena tela tretiraju kao seksualne monete, a krevet kao teren za poprište bankarskih obračuna - Anđelika je tada Terezu potapšala po ramenu. - Ako želiš da natrljaš nos svojim koleginicama i izađeš sa proslave kao pobednik, povedi ovog erotičnog nomada sa sobom. To ti je moj savet.

- Prihvatam ga! - Tereza je naprasno odlučila, predosetivši da će Sindi i Meril zanemeti pred bradonjom. - Međutim, mislim da smo obe previdele jedan problem. Naime, kako ću naterati bradonju da me prati na proslavu i izigrava mog ljubavnika?

- Pa, to je bar prosto! Ponudi mu neki dolar! Više je nego očigledno sa mu je novac potreban!

Tereza je zadovoljno klimnula glavom. - To ću i da učinim. Već sutra. Nadam se da ću dobiti pozitivan odgovor, nakon čega ću u miru moći da čekam subotnju proslavu. Uh! Već sada mi je pao kamen sa srca.

Jer, osećam da me bradati neće odbiti.

- Naravno da neće - Anđelika ju je dodatno ohrabrila. - Videćeš da će sve biti u redu. A sada idemo kod tebe, da se bućnemo u bazen.

Može?

- Naravno - potvrdila je Tereza raspoloženo, osetivši u čitavom telu nalet energije nepoznatog porekla.

Knjige.club

11

Anci.sd&Laura

II Sutradan, uoči odlaska na jahtu kod bradonje, Tereza je čitavih sat vremena posvetila svom doterivanju. Dugo se tuširala, a potom premazala čitavo telo mirišljavim mlekom. Obukla je belu, kratku suknju, kao i belu majicu na bretele, koja je bila sasvim dekoltirana i pripijena uz grudi. Jedna od mnogobrojnih sobarica joj je pomogla oko kose, tako da joj je ona, inače duga i ravna, sada bila blago ukovrdžana i moderno isfenirana.

Osim crvenog karmina, nikakva šminka joj nije bila potrebna.

Tereza je imala besprekorno čist i negovan ten. Krupne, plave oči sa gustim trepavicama, pravilan nos i lepa usta, činili su prirodne ukrase njenog lica. Izrazito vitko telo srednje visine kao i savršene građe, omogućavalo joj je da nosi minimalnu garderobu, što je ona i činila.

Jedino što je narušavalo njen gotovo savršen izgled, bio je hod, koji bi se teško mogao nazvati manekenskim. Naprotiv, hod joj je bio nesiguran i nimalo graciozan, a tu nezgrapnost je dodatno pospešivala obuća sa visokim potpeticama. Ipak, Tereza ju je obožavala, tako da se i za odlazak kod bradonje odlučila za bele sandale sa vratolomno visokim potpeticama. One su zaista naglasile lepotu njenih nogu, ali su je i naterale da pravi sitne i oprezne korake.

Tereza se do marine odvezla u belom rols-rojsu, unikatne izrade. Za volanom se nalazio njen lični vozač, zato što je ona izbegavala vožnju po gradu, plašeći se mogućih saobraćajnih nezgoda.

Kada je došla na željeno mesto, otpustila je vozača, u nameri da ne privuče previše pažnje. Ali, kada je kročila na popločani, mermerni dok, shvatila je da svi sa zanimanjem gledaju u nju, a pri tom i komentarišu nešto između sebe. Prekinuli su svoje poslove i čekali da vide kod koga će otići dugonoga plavokosa bogatašica.

Međutim, onaj, kod koga se Tereza uputila, nije davao ni pet centi na njenu glamuroznu pojavu. On je, baš kao i prethodnog dana, sedeo u svom ligeštulu i ispijao pivo. Samo se kratko osvrnuo preko ramena u Terezinom pravcu, a onda pogled ponovo usmerio ka pučini.

Ovo nije dobar znak, pomislila je Tereza, prilazeći bradonjinoj jahti.

Ni najmanje joj se nije dopalo saznanje da na njega nije ostavila nikakav Knjige.club

12

Anci.sd&Laura

utisak. To joj je, čak, vređalo i sujetu, jer, ona je navikla da izaziva pažnju muškaraca svojom atraktivnom pojavom. Možda niko od njih nije smeo da joj priđe, međutim, svi su je rado gledali i muškarci se, na taj način, naslađivali njenom lepotom.

Bradati, očigledno, nije ni pomišljao da se Tereza uputila kod njega, tako da se nije ni pomakao kada je ona stala pred prelazni most ka njegovoj jahti i značajno se nakašljala, želeći da skrene pažnju na svoje prisustvo. Nastavio je da zuri u nebo, vidno zanesen nekim dubokim mislima.

- Gospodine! - pozvala ga je konačno Tereza, osetivši nervozu zbog jakih sunčevih zraka, koje je dobro osećala na svojoj koži.

Bradati ju je ponovo pogledao preko ramena, ali ne bez preteranog interesovanja. - Šta vam treba?! - doviknuo joj je iz ležaljke, ne pokazujući nameru da ustane.

- Da li... - Tereza je sa strahom pogledala u prelazni most ka jahti, koji joj nije delovao naročito stabilno. - Da li možemo da razgovaramo?!

Osetila je kako je odmerava nehajnim pogledom i taj ju je pogled, uprkos tome što nije bio intenzivan, najednom pekao jače od sunca.

- Koga vi, u stvari, tražite, gospođice? - čula je njegovo pitanje, u kojem se mogao naslutiti bunt protiv uznemiravanja.

- Vas! - doviknula je odlučno. - Budite ljubazni i pomozite mi... pomozite mi da pređem ovaj most...

Bradati ju je tek tada pogledao sa pojačanim zanimanjem, a onda je polako ustao, i lenjim korakom joj krenuo u susret. Na sebi je ponovo imao samo šorts, ali sada plavi i nešto klasičnijeg kroja. Bio je bos i bez ikakvog nakita na sebi. Nije nosio čak ni ručni sat.

Videlo se da ni najmanje ne mari za tim kako izgleda, ipak, ogledao se kratko na staklu kabine, pre nego što je stao sa druge strane prelaznog mosta i pokazao rukom na njega. - Kakva vam je pomoć potrebna, gospođice, da biste prešli ovaj most? Još niko nije propao kroz njega.

Tereza je zaustila da se pobuni, kako je to činila pred Anđelikom ili svojom poslugom, na primer. Uzdržala se u poslednjem trenutku, shvativši da na bradonjino racionalno pitanje, nema dostojan odgovor.

Zato je oprezno zakoračila na most i istovremeno osetila da joj se čelo orosilo znojem. Nije imala nikakve dileme po pitanju toga da li deluje glupo ili ne. Bradati joj se još uvek nije smejao, međutim, bilo je Knjige.club

13

Anci.sd&Laura

pitanje trenutka kada će grunuti u smeh, zabavljen njenim bezrazložnim oklevanjem. Spas je videla u odluci da pretrči prelazni most, kako bi se što pre našla sa druge strane, na manje klizavom i manje trošnom terenu.

Usitnila je korake i povećala brzinu, ispuštajući pri tom zvuke slične onima, koje ispušta čovek pod mlazem ledene vode. Most je prešla bezbedno, ali se na jahti našla u nepredviđeno opasnoj situaciji. Jer, usled inercije sopstvenog tela, nije uspela da se zaustavi na kraju mosta već je svom snagom i ispršenim grudima udarila u bradatog, koji ju je mirno čekao na palubi!

On ju je odmah pridržao svojim snažnim rukama, zadržavši je, na trenutak, u svom medveđem zagrljaju. Tada se Tereza osetila ugroženom, kao da se nalazi na pučini, u svojstvu brodolomnika, koji pluta po uzburkanom moru u drvenom buretu. Tako je bar njeno telo reagovalo, registrujući snagu i seksipil drugog, muškog tela.

Tereza je bila impresionirana onim što je proživljavala u zagrljaju bradatog. Najpre je imala ukupan utisak lake uzbuđenosti, izmešanog sa neodređenim osećajem opasnosti. Potom je vrlo konkretno postajala svesna svoje zanetosti bradonjinim nabreklim mišićima, koji su odavali eksplozivnu snagu. Držala je svoje dlanove na njima i nesvesno ih stezala, zadivljena njihovom čvrstinom i konfiguracijom.

Sasvim ju je opio dodir sopstvene gole kože sa maljama na njegovim grudima, gustim ali mekim, kao i dodir njegove oštre brade na svom čelu. I konačno, bradonjin lični miris, pomešan sa mirisom tek popijenog piva i kvalitetnog duvana, zamutio joj je mozak i učinio kolena nestabilnim.

Upravo kada se, savladana svim tim utiscima, Tereza uplašila da će klonuti na pod jahte, bradati je to naslutio i svojim krupnim šakama joj je obuhvatio tanki struk i blago ga stegao, dajući joj neophodan oslonac.

Međutim, na Terezu je to delovalo kao dodir vatre i ona je brzo odgurnula njegove ruke od sebe, postiđeno obarajući glavu.

- Hvala vam... - promrsila je tiho, ne želeći da deluje kao neko, ko nije svestan ukazane predusetljivosti.

- Pa, po bontonu mi sleduje da kažem: molim, i drugi put - bradati se vedro nasmejao, prolazeći rukom kroz svoju dugu, razbarušenu kosu.

- Malo zbog bontona, a malo zbog sopstvene, hm, želje, eto, nudim vam pomoć pri prelaženju mosta i nekom drugom prilikom.

Knjige.club

14

Anci.sd&Laura

Tereza se tek tada usudila da ga pogleda u lice, nakon čega je otkrila da su mu oči sivo plave, da su nasmejane, otvorenog pogleda.

Koža mu je bila preplanula, zubi izrazito beli. Usne, gotovo sasvim skrivene u bradu i brkove, nazirale su se tek svojim rumenilom.

Tereza je snažno poželela da im oseti ukus.

Brzo je okrenula glavu i osvrnula se oko sebe. Jahta jc bila dugačka desetak metara, u potpalublju je mogla imati najviše dve sobe. Na prostranoj palubi je vladao red, na konopcu za veš se sušila posteljina.

Tereza je pogledom uporno tražila znakove ženskog prisustva: odeću, kozmetiku, časopise. Međutim, sve što je videla, služilo je isključivo za mušku upotrebu: odloženi pribor za pecanje, nekoliko konzervi jakog piva, kao i papuče zavidne veličine.

Kada je ponovo pogledala bradatom u lice, shvatila je da je on posmatra ljubopitljivo i da sa pravom očekuje objašnjenje o njenoj poseti.

- Oh, izvinite... - pokajnički se dodirnula po čelu. - Ja sam Tereza Redžinald. Izvinite što sam došla bez najave. Obećavam da vas neću previše zadržati.

Bradati joj je tada pružio ruku. - Ja sam Lukas Hejs. Ili ste možda taj podatak i znali, gospođice Redžinald?

- Ne, nije mi bio poznat taj podatak. I, zovite me po imenu, molim vas - uzvratila mu je rukohvat i potom mu se sasvim posvetila. Dopao joj se način na koji je njena šaka nestala u njegovoj. Dodir njihovih dlanova je bio prisan, to svakako nije ličilo na rukovanje dve nepoznate osobe, koje imaju nameru da to i ostanu.

- Hoću, ali pod uslovom da mi uzvratite na isti način... Tereza... Lukas je pozitivno odgovorio na Terezin predlog o neformalnom oslovljavanju i pri tom joj poklonio predivan osmeh.

Zbunio ju je tim osmehom i naterao je da ponovo sagne glavu. Znam da izgledam previše konvencionalno i da delujem kao osoba koja insistira na formi, ipak, potpuno mi je jasna njena nedelotvornost.

Drugim rečima, volela bih da moja pojava izaziva spontanost, nikako usiljenost.

- Uh, sada mi je stvarno laknulo! - Lukas se, u šaljivom gestu, uhvatio za grudi. - Već sam se brinuo čime da vas poslužim i kako da vas zabavim. S obzirom da priželjkujete spontan odnos, biću toliko slobodan da vas ponudim pivom i gledanjem video kaseta za starije od dvadeset jedne godine.

Knjige.club

15

Anci.sd&Laura

- Molim? - Tereza je na kratko nasela na Lukasovu šalu, a kada je to shvatila, morala je da mu čestita na duhovitosti.

- Biću zadovoljna i čašom hladne vode - veselo mu je uzvratila.

- U tom slučaju... - pokazao joj je rukom na sto koji se, srećom, nalazio ispod velikog suncobrana.

*** Umesto hladnom vodom, Lukas je Terezu poslužio ledenom limunadom, kao i kriškama sveže isečenog ananasa. Za sebe je otvorio konzervu piva, ali ga je, u čast svoje gošće, sipao u odgovarajuću kriglu.

Takođe, obukao je i majicu kratkih rukava, u znak pristojnosti. Kada je konačno seo za sto. nasuprot Tereze, oboje su se nasmejali glasno i bez razloga, što ih je navelo da razmene dug pogled.

Tereza je otpila gutljaj ukusne limunade da bi dobila na vremenu, zato što je bila više nego svesna neobičnosti razloga, zbog kojeg je došla Lukasu u posetu. Malo ju je hrabrila njegova otvorenost i očigledna širina pogleda na svet, osobine sa kojima je računala i uoči svog dolaska.

- Lukase... - oslovila ga je značajno, odgovarajući na njegov upitan pogled. - Bili ste u pravu, kada ste naslutili da mi je možda poznato vaše ime. Prirodno je što ste moj dolazak na jahtu povezali sa mogućnošću da znam nešto o vama, da nisam tek tako, sa ulice, svratila na limunadu.

- Oh, sada ste me stvarno razočarali! - Lukas je napravio snužden izraz lica. - Jer, ja sam sc potajno ponadao da ste upravo sa ulice došli na moju jahtu, kada ste osmotrili moje telo i shvatili da mu ne možete odoleti!

Ponovo su se slatko nasmejali, podjednako reagujući na bezazlenost upravo izgovorene šale.

- Bez namere da vas razočaram, Lukase, reći ću da je moj dolazak isplaniran. Vaše telo je, u tom smislu, imalo izvesnu ulogu, ali ne zbog svoje neodoljivosti, već zbog... prikladnosti.

- Sada mi je jasno! - Lukas je pljesnuo rukama, kao propratni gest novootkrivenog saznanja. - Došli ste da mi predložite poziranje za pornografski časopis?

Tereza je morala da se nasmeje kada je shvatila da Lukasovo pitanje nije bilo još jedna u nizu šala, već njegovo istinsko uverenje. - Ja nisam fotograf u potrazi za golišavim modelima - odmah je objasnila, obuzdavajući jači smeh. - Mada, rizikujući da budem Knjige.club

16

Anci.sd&Laura

pogrešno shvaćena, dodaću kako verujem da je vaša prikladnost, za poziranje u golišavom izdanju, više nego... očigledna.

- Pa, recimo da ste se ovom izjavom iskupili! - Lukas je u njenom pravcu podigao kriglu piva. - A sada mi otkrijte zašto ste danas ovde, kako više ne bih dolazio u situaciju da se nepotrebno produciram?

Tereza se, birajući reči, ugrizla za donju usnu. - Došla sam da vam ponudim jedan... poslovni aranžman. Pre nego što vam ga obrazložim, recite mi, da li ste raspoloženi da, na lak način, zaradite izvesnu sumu dolara?

Po načinu na koji ju je Lukas pogledao, Tereza je shvatila da ima svu njegovu pažnju i da je on zainteresovan da čuje kompletnu priču. Tu zainteresovanost je povezala sa njegovom potrebom za novcem, što ju je ohrabrilo da nastavi.

- Sve što je neophodno da uradite, je da budete moj pratilac na jednoj proslavi, sa veoma ograničenim društvom. Tačnije, sa još dva para.

Lukas je u izrazu čuđenja izvio obrve jer mu je, u Terezinom poslovnom predlogu, bar deset stvari bilo potpuno neshvatljivo.

Neznajući sa kojom dilemom bi započeo svoje informisanje, dugo i zamišljeno se češkao po bradi. - Priznajem da sam... iznenađen vašim predlogom, Tereza. Pre nego što vam odgovorim na njega, objasnite mi...

- Ne! - naglo ga je presekla. - Moj predlog je veoma... delikatan i prilično... kompromitujući po mene, Lukase - nastavila je mekše. - Zato je potrebno da mi date vašu načelnu saglasnost i pristanak, u protivnom, zadržaću sva dodatna objašnjenja za sebe.

- Razumem... - lagano je klimnuo glavom, a onda slegao ramenima. U redu. Imate moju načelnu saglasnost. Glupo je odbiti novac, koji se lako zarađuje, zar ne?

Zvučno je odahnula i udobnije se smestila na stolici. - Hvala na razumevanju i molim vas da u nastavku naše saradnje budete podjednako uviđavni. Možda nije preterano kolegijalno, ali, volela bih da mi ne postavljate suvišna pitanja. Već mi je i samoj dovoljno nelagodno, što sam prinuđena da na ovakav način obezbeđujem sebi društvo za proslavu. Vidite, ja...

U tom trenutku, u kojem je Tereza bila maksimalno koncentrisana na svoju priču i na nameru da je izloži što jasnije, nedaleko od stola je odjeknuo prasak, nalik na pucanj iz pištolja. Izbezumljena od straha, Knjige.club

17

Anci.sd&Laura

Tereza je vrisnula, skočila sa stolice i dotrčala do Lukasa. Uhvatila ga je za ruku i stegla je svom snagom, istovremeno se panično osvrćući svuda oko sebe.

- Umirite se, Tereza, molim vas - Lukas je obe njene šake prekrio svojima. - Niko nas ne napada. Pretpostavljam da je eksplodirao moj upaljač, koga sam verovatno ostavio pod direktnim suncem. Benzin se zapalio i, eto panike.

Tereza je naredila sebi da se umiri, međutim, podrhtavala je čitavim telom. Nevoljno se odvojila od Lukasa, da bi obazrivo sela u svoju stolicu. Nemirnim pogledom je osmotrila ulicu, pristanišni dok, okolne jahte. Sve je bilo regularno, niko nije čak ni gledao u njihovom pravcu. Posegnula je za čašom sa limunadom i ispila je u jednom gutljaju.

- Hoćete još jednu? - Lukas se već pridigao, spremajući se da ode u kabinu po novu limunadu.

- Ne - brzo je odvratila, ne želeći da na palubi ostaje sama. - Hvala vam.

Izvadila je maramicu iz torbice i obrisala znoj sa čela, praćena Lukasovim pomnim pogledom. On je odlično registrovao sve znake njene neprimereno velike panike, nakon čega mu je postala još više nedokučiva i čudna.

- Završiću vam svoju priču - Tereza je hrabro najavila nastavak svog izlaganja. - Dakle, u subotu je zabava kod moje koleginice sa fakulteta, Sindi Džons. Sindini gosti, kao i gosti njenog muža, ćemo biti Meril Robertson sa svojim suprugom i... i ja...

Uhvatila se za grlo i prokašljala se sa nelagodnošću. - Povod za zabavu je petogodišnjica našeg diplomiranja na ekonomskom fakultetu, ja bih... ja bih na tu zabavu želela da odem u muškom društvu. To je sve.

Lukas je klimnuo glavom sa razumevanjem i ukrstio ruke na grudima.

- Pa? - Tereza ga je pogledala upitno.

- Šta, pa?

- Imate li neko pitanje?

- Zar niste maločas zatražili od mene da ne postavljam nikakva pitanja?

Knjige.club

18

Anci.sd&Laura

- Ne, ja samo ne želim da odgovaram na pitanja tipa: zašto ne povedem na zabavu svog momka ili nekog prijatelja?

- To me ne interesuje.

- A šta vas interesuje?

- Zašto na zabavu vodite mene?

Knjige.club

19

Anci.sd&Laura

III Tereza se tada nervozno nasmejala, kratko slegnuvši ramenima. juče vas je, sasvim slučajno, ugledala moja prijateljica, dok ste se izležavali na svojoj jahti. Ona mi je preporučila da vam ponudim ovaj... aranžman.

- To još uvek nije dovoljno dobro objašnjenje - Lukas je pravilno prozreo. - Šta me je to preporučilo, za vašeg pratioca?

- Oh, pa... to je... to je... - Tereza je ubrzano treptala. - Mislim...

Anđelika, moja prijateljica, je pomislila kako vam je potreban novac i... kako imate slobodnog vremena. Eto, ništa više od toga.

- Aha... - Lukas je znao kako će morati da se zadovolji tim površnim i neubedljivim objašnjenjem. Zato je odlučio da više ne insistira na otkrivanju pravih razloga. - U kom svojstvu ću se pojaviti na toj zabavi, Tereza? Kao vaš...?

Ona je zinula zbunjeno, ni sama ne znajući šta da mu odgovori.

Ljubavnik, to je bila prava reč, ali se ona uzdržala da je izgovori. - Kao moj... - odugovlačila je, smišljajući prikladan odgovor.

- Verenik? - Lukas je sam ponudio odgovor.

- Molim?

- To je samo jedna ideja. Pala mi je na pamet, kada ste mi otkrili da obe vaše koleginice imaju muževe.

- Pa, u redu... - Tereza se pravila da nevoljno pristaje. Međutim, bila je iskreno oduševljena mogućnošću da Lukasa predstavi kao svog verenika. U mislima je već zamislila izraze lica svojih dveju koleginica, zbog čega je prasnula u zadovoljan smeh. - Oh, oprostite... - brzo se pribrala. - Nešto mi je palo na pamet, što nema veze sa vama.

- Kako bi bilo da prestanemo sa persiranjem? - predložio je Lukas iznenada. - Trebalo bi da se navikavamo na naše uloge zaljubljenih verenika.

- U pravu si - Tereza je odmah prihvatila taj predlog. - Do zabave je ostalo još samo četiri dana. Zaista bi bilo glupo da kod Sindi nehotice krenemo sa formalnim obraćanjem.

- A takođe bi bilo glupo i da na zabavu odemo kao potpuni stranci Lukas se dosetio novog problema. - Ne bi bilo loše da se malo bolje upoznamo. Ili bar da razmenimo neke biografske podatke.

Knjige.club

20

Anci.sd&Laura

- Da, naravno, naravno... - spremno je klimnula glavom, priznajući sebi da nije posvetila nijedan minut razmatranju svih okolnosti svog plana. Bilo joj je važno da obezbedi Lukasov pristanak, a potom i da likuje pred zavidnim licima Sindi i Meril. Nije joj padalo na pamet kako bi, između toga, trebalo izvršiti odgovarajuće pripreme. - Možda ću sada biti previše zahtevna, ali, šta misliš o ideji da me sutradan, oko podneva, posetiš u mojoj vili, Lukase? Tamo ćemo moći da razgovaramo, a takođe ćeš steći uvid i o tome gde ja stanujem.

- Meni odgovara svako vreme i svako mesto - odvratio je on nehajno, potpuno nesvestan dvosmislenosti svog odgovora.

Ipak, Tereza ju je naslutila, zbog čega su joj se usne izvile u zadovoljan osmeh. Moraću da sugerišem Lukasu da se češće izjašnjava ovako nestašno, naložila je sebi, nadajući se da on ima još lascivnih izjava u svom repertoaru.

- Hvala ti - rekla mu je, ustajući od stola. - Možda smo i sada mogla da obavimo naš razgovor, ali ja sam pomalo umorna, a pomalo i... uznemirena onom eksplozijom - pokazala je prstom na mesto odakle je odjeknuo prasak.

- Bolje da taj razgovor obavimo sutra - Lukas je takođe ustao i stao pred nju.

- Do tada ćemo smisliti sve što je potrebno da znamo jedno o drugom.

- Da, da... - ponovo ju je iznenadio svojom racionalnošću. Podigla je glavu i zagledala mu se u lice. - Divno je to što si prihvatio moj poslovni predlog.

Obećavam ti da zabava neće biti dosadna. Moje koleginice su veoma duhovite osobe, a njihovi muževi... Pa, rekla bih da su i oni zanimljivi...

- To kažeš samo iz pristojnosti, zar ne?

- Ne, ne - odmah se pobunila. - Samo, ne smatram ih za osobe sa kojima je lako razviti konverzaciju. Sem ako niste ekonomista i berzanski stručnjak.

- A oni to jesu?

- Da, i to veoma uspešni.

Lukas je oduženo zviznuo. - Vidim da ćemo morati da damo sve od sebe - vedro se nasmešio.

- Neee... - Tereza je namerno ironisala. Biće dovoljno da se pojavimo, ležalo joj je na jeziku. Ipak, ponovo joj je uspelo da na vreme Knjige.club

21

Anci.sd&Laura

ućuti, kako ne bi otkrila Lukasu pravi razlog, zbog kojeg ga je angažovala kao pratioca na zabavu. - Biće dovoljno da budemo spontani - konačno se izjasnila.

Na Terezino veliko iznenađenje, Lukas je tada podigao ruku i uklonio joj sa lica nekoliko pramenova, razbarušenih od vetra. Taj gest je obilovao neslućenom nežnošću, koja se teško dovodila u vezu sa Lukasovim krupnim, muževnim telom. Po onome kako je izgledao, priličilo mu je da se ponaša strastveno i dominantno, u skladu sa zahtevima svog nagona. Nežnost se nije lako dovodila sa njim u vezu.

- To je bilo spontano - meko je objasnio, povlačeći ruku sebi.

Tereza se kratko nasmejala, pomislivši kako bi se oboje začas našli u kabini, ako bi se ona povinovala svojim spontanim porivima. Ništa drugo nije ni mogla da poželi, pred tom masom nabreklih mišića pred sobom, pred Lukasovom napadnom telesnošću i njegovom vrištećom erotičnošću.

Taj čovek je rođen za ljubav, fizičku ljubav, zaključila je Tereza sa uzdahom, odmičući se od njega. Krenula je ka prelaznom mostu i - stala.

Međutim, Lukas ju je bez reči uhvatio pod ruku i preveo je preko mosta bez ikakve dramatike ili ubeđivanja.

Za to nije ni bilo potrebe. Jer, Tereza se pored Lukasa osećala stoprocentno bezbedno.

- Hvala ti - rekla mu je zaneto, čim je kročila nogom na mol.

Mahnula je svom vozaču i sačekala da on doveze limuzinu do njih. Tada je spustila ruku u torbicu i izvadila nekoliko novčanica od sto dolara. Izvoli. Ovo je samo prvi deo. Izvini što za stolom nismo razgovarali o novcu, ali on neće predstavljati nikakav problem.

- Hm, to mi je jasno - zaključio je Lukas, gledajući Terezin sjajni, beli, rols-rojs. Istovremeno je odgurnuo njenu ruku od sebe. - Nema potrebe da me sada isplaćuješ. To možeš da učiniš i nakon proslave. Ako budeš zadovoljna mojom ulogom, naravno.

- Ne sumnjam da će sve proći u najboljem redu - izjavila je Tereza samouvereno, vraćajući novac u torbicu. Potom mu je pružila svoju vizit kartu, sa odštampanom adresom i brojem telefona. - Izvoli. Ovo je moja adresa. Uzmi je za svaki slučaj, a ja ću sutra poslati ovu limuzinu po tebe. Da li ti odgovara da vozač dođe u podne?

- Da, to je u redu - prihvatio je Lukas bez dvoumljenja.

- Do tada, zdravo! - Tereza se spustila na zadnje sedište i odande mahnula Lukasu. Knjige.club

22

Anci.sd&Laura

Hvala, još jednom!

- Zdravo! - Lukas je uzvratio pozdrav i pogledom ispratio limuzinu, sve dok ona nije nestala sa vidika.

*** - Ti, podli srećniče! - čim se ponovo vratio na palubu, Lukas je čuo poznati glas svog prijatelja, Meta Brodina, čija je jahta bila ukotvljena tik do njegove.

- Kako ti samo polazi za rukom da ti najlepše žene uskaču u naručje pravo sa ulice?!

- U tome bar nema nikakve misterije!

- Holi, Metova supruga je stala do njega i čežnjivo odmerila Lukasa.

- Kada se ti, dragi moj mužu, budeš transformisao u ovakav primerak muškog roda animalne privlačnosti, možda će se i tebi posrećiti da ti razvijene plavuše uskaču u naručje!

- Meni je dovoljna i jedna crvenokosa - izjavio je Met zaneto i privio Holi na svoje grudi. - Plavuše ostavljam našem prijatelju. Red je da i on već jednom pronađe ženu za sebe, kako me više sve naše poznanice ne bi saletale sa molbom da ih upoznam sa njim.

- Zar te saleću? - začudio se Lukas, prilazeći bliže ogradi.

- Ha! Još pitaš?! Svaki put kada te u neko društvo povedem sa sobom, naredna dva dana moram da odgovaram na telefonske pozive žena, kojima si slomio srce!

- Pa, zašto im ne daš moj broj telefon?

- Lukas se lukavo nasmejao.

- Zato što ne želim da budem odgovoran za njihova samoubistva, jednoga dana, kada ih budeš ostavio!

- Pusti sada te priče! - Holi je odmahnula rukom. - Reci nam, Luk, šta je ona plavuša želela od tebe?

- Oh, to je malo duža priča. Dođite kod mene na jahtu. Imam hladno pivo i napravljenu limunadu.

- Šta će nam limunada? - upitala je vragolasto Holi, već trčeći ka Lukasovoj jahti.

Bračni par Brodin je već sedeo za stolom, kada je Lukas izneo tri konzerve hladnog piva. Podelio je svojim prijateljima po jednu i seo na Knjige.club

23

Anci.sd&Laura

stolicu, nakon čega je sa olakšanjem skinuo majicu sa sebe. - Ne moram više da budem fini - prokomentarisao je svoj gest.

- Moraš! - dobacila mu je Holi, gledajući u impresivne konture njegovih ramena i grudi. - Molim te, obuci tu majicu, da se ne bih zadavila ovim pivom.

Met ju je, nakon tog komentara, uvređeno ćušnuo, dodatno joj pripretivši prstom. - Pričaj nam, Luk. Šta je ona platinasta bogatašica želela od tebe?

- Nećete mi verovati, kada vam budem ispričao! - Lukas je počeo glasno da se smeje. - Tereza Redžinald, tako se bogatašica zove, je došla sa predlogom da u subotu, na nekoj proslavi, glumim njenog verenika!

Ona je taj predlog nazvala poslovnim i ponudila mi je gomilu dolara! Zar to nije neverovatno?!

- Bogami, jeste - potvrdio je Met. - Bogami, nije! - odvratila je Holi. - Da nisam udata i da mi je potreban pratilac za neku zabavu, i ja bih angažovala tebe, Luk! - Slušaj, draga... - Met se sa ljutito skupljenim usnama okrenuo ka svojoj supruzi. - Još jedan komentar te vrste i vodim te kući. Jasno?

Holi mu se tada mazno privila na grudi. - Baš si ti neki naivko, dušo.

Da imam neke skrivene primisli prema našem prijatelju, ja bi ih čuvala samo za sebe. Pošto su sve moje misli o njemu dovoljno bezazlene da budu javne, usuđujem se da ih izgovorim pred tobom! To bi i ti mogao lako da razumeš, da nisi toliko ljubomoran.

- Dosta vas dvoje! - Lukas ih je strogo opomenuo. - Pozvao sam vas da mi pomognete da razrešim dilemu o Terezi Redžinald. Ta cura mi nimalo nije jasna.

- Oh, nemoj mene ništa da pitaš! - Met je spremno odmahnuo rukama, - ja sam u braku već deset godina i nisam neki ekspert za žene!

- Pitaj mene! - ubacila se Holi, sa mangupski izvijenim obrvama. - Ja sam žena!

- U pravu si. Dakle, Tereza ima dve koleginice, tačnije, dve udate koleginice, koje su diplomirale ekonomiju istovremeno sa njom. Sada jedna od njih, neka Sindi Džons, pravi zabavu u čast tog datuma. Zabava se organizuje samo za dva para i... i za Terezu. Očigledno je da joj je potreban pratilac, ali mi nije jasno zašto je izabrala baš mene da glumim njenog lažnog verenika?

- Aha - Holi mu se lako podsmehnula. - A šta ti tu nije jasno?

Knjige.club

24

Anci.sd&Laura

- Prvo, Tereza ne zna ništa o meni. Videla me je juče na ovoj jahti i pomislila kako sam idealan za njenog pratioca. Moglo je da se dogodi i da sam sveže otpušteni pacijent iz psihijatrijske bolnice, ona to ne bi znala. Drugo, svi prisutni će biti ekonomisti, sem mene. Ako je već želela da se uklopi u društvo, zašto za svog pratioca nije izabrala takođe ekonomistu?

- Ko ti kaže da je želela da se uklopi? - upitala ga je Holi, sa sveznajućim izrazom na licu.

- Zar nije?

- Naravno da nije! Ta Tereza je želela da šokira svoje koleginice!

Nikako da pokaže kako im je slična!

- Da ih šokira? Čime?

- Tobom, glupane! - Holi se protegla preko stola i udarila Lukasa po čelu. - Bože, stvarno si zarđao u onoj tvojoj firmi. Dobro je što si je napustio.

- Hm... - Lukas se zamišljeno počešao po bradi. - Ti misliš da me je Tereza odabrala zbog mog izgleda?

- Pa, sam si rekao da ona nije znala ništa o tebi! Znači, nije te odabrala zbog tvojih intelektualnih i moralnih kvaliteta! Nije te odabrala ni zato što smatra da bi bio prijatan sagovornik njenim prijateljicama! Nju nije zanimalo da proveri čak ni da li si odbegli pacijent iz bolnice, niti da li si pismen, i da li uopšte umeš da se ponašaš u društvu!

Nakon kraćeg razmišljanja, Lukas je konačno klimnuo glavom. Biće da je sve to tačno. Zaista, Tereza me je samo jednom videla na jahti i već me je procenila kao podobnog, za ulogu njenog verenika.

- Ispravka, druže! - Holi je značajno podigla prst uvis. - Tereza te je videla nagog na jahti. To je velika razlika. Velika ...

- Baš je luckasta - procedio je Lukas prezrivo. - Zar nije mogla na tu proslavu da pozove nekog prijatelja ili poznanika, nekog, za koga je sigurna da je neće obrukati?

- Kladim se da ta cura nije razmišljala dalje od trenutka, kada će tebe suočiti sa svojim koleginicama - razmišljala je Holi.

- I to je tačno. Kada sam joj skrenuo pažnju kako bi trebalo bolje da se upoznamo uoči odlaska na proslavu, bila je vidno iznenađena dosetio se Lukas.

Knjige.club

25

Anci.sd&Laura

- Eto, sada je sve jasno - zaključila je Holi. - Gospođica Tereza Redžinald prosto želi da se malo pohvali pred svojim koleginicama, kako je pronašla zgodnog verenika. Još ako se pokaže da njihovi muževi nisu ni približno zgodni kao ti, Luk, njen trijumf će biti kompletan.

- Nikada neću razumeti vas žene - Lukas je, negodujući, odmahivao glavom. - Zašto jedna drugoj prkosite? Uostalom, zar je moj izgled garancija za sreću nekoj ženi?

- Ha! Dobro pitanje! - Met se ubacio oduševljeno, pronalazeći u Lukasovoj dilemi dosta argumenata za sebe, s obzirom da se nije odlikovao ubedljivom fizičkom privlačnošću.

- Tvoj izgled je garancija da se ti, Luk, i tvoja partnerka dobro provodite u krevetu - Holi mu se ponovo narugala zbog toga što ne uviđa ono što je očigledno. - To je karta, na koju će igrati ta Tereza, tvoja lažna verenica. Ko će je, nakon prvog utiska o vašem burnom seksualnom životu, uopšte pitati da li je srećna? Uostalom, vi ćete na zabavi i glumiti srećnike. Sigurno je da se nećete ponašati snuždeno.

- Tako znači... - Lukas se vidno namrštio. - Biću upotrebljen kao hodajuća seks-mašina?

Met i Holi su prasnuli u glasan smeh, kojeg dugo nisu mogli da obuzdaju. Kada ih je Lukas ljutito pogledao, istovremeno su ustali od stola i krenuli sa jahte. - Ostavljamo te da se uživiš u ulogu potentnog verenika! - dobacio mu je Met sa prelaznog mosta. - Predlažem ti da večeras posetiš neke svoje bivše ljubavnice. Tek vežbe radi!

- Odlazi, Met! - Lukas je prema njemu bacio praznu konzervu piva. Ako još nešto budeš rekao, pogodiću te punom konzervom! Od pet decilitara!

- Hej, Luk! - Holi mu je maknula sa bezbedne udaljenosti. - Nešto sam se dosetila da te upitam. Zašto si uopšte prihvatio ponudu te Tereze?

- Imam neke svoje razloge - uzvratio je Lukas tajanstveno. - Sem toga, priznajem da mi je dotična gospođica zatalasala adrenalin.

Zainteresovala me je kao žena, eto!

- Onda ste na istom! - kao po dogovoru, Holi i Met su uzviknuli usaglašeno, nakon čega su razmenili sportske pozdrave dlanovima i otišli na svoju jahtu.

Lukas je ostao da zamišljeno stoji na palubi, pogleda uprtog u horizont, što je redovno činio kada je imao nekih dilema. Znao je da će, Knjige.club

26

Anci.sd&Laura

pre odlaska na zabavu, morati da pronađe pravi recept za ulogu lažnog verenika, recept koji će ga zaštititi od Terezine manipulacije, ali koji će ujedno zaštititi i nju samu od sopstvene potrebe za prkošenjem.

*** Po povratku iz posete Lukasu, Tereza je, umesto u svoju kuću, otišla pravo do Anđelike. Bila je zadovoljna ishodom posete, a to joj se i videlo na licu.

- Kakav preokret! - povikala je još sa vrata, utrčavajući u Anđelikin salon. - Još juče sam strahovala za ishod Sindine proslave i smišljala izgovore da je izbegnem. A sada? Sada sam nestrpljiva da ta proslava što pre dođe, kako bih svojim prijateljicama pokazala Lukasa! Ne sumnjam da će pasti u nesvest kada ga budu videle! Pa to se umalo i meni dogodilo!

- Znači, bradati se zove Lukas? - Anđelika je mirno odložila novine i pokazala Terezi na fotelju do svoje.

- Da! Čak mu je i ime neobično, zar ne?

- I? Tip i izbliza dobro izgleda?

- Vau! Još pitaš! Stvarno je fantastičan! Uostalom, izgleda bar dva puta bolje od Sindinog i Merilinog muža! Oh, kako će njih dve loše podneti Lukasovo pojavljivanje i moju informaciju da sam verena sa njim! Odmah će ispustiti ručice svojih mužića i prestade da me gledaju trijumfalno! To će biti istorijski trenutak! Istorijski!

- Verena? Zar ćeš svojim prijateljicama reći da ti je Lukas verenik?

- Nego? Utisak mora da bude kompletan.

- Da to nije malo preterano? - Anđelika je sumnjičavo žmirnula. Mislim, bilo je dovoljno da ga predstaviš kao ljubavnika.

- Slažem se, međutim, Lukas je sam predložio da glumimo verenike.

- Izgleda da je on i lako i brzo pristao na tvoj predlog?

Tereza je oduševljeno klimnula glavom. - Aha! Pretpostavljam da mu je potreban novac.

- Reci mi još nešto o njemu. Da li ima neke skrivene adute ili je zaista samo obični besposličar, koji se izdržava pecanjem?

- Bojim se da ništa od toga nisam saznala. Međutim, Lukas dolazi sutra kod mene u posetu, tako da ćemo razmeniti važnije biografske podatke jedno o drugom. Ali, čak i ako to ne uradimo... - Tereza je naglo Knjige.club

27

Anci.sd&Laura

zaćutala i ugrizla se za usnu. Izraz lica joj je na trenutak postao sanjalački, što je Anđelika dobro uočila. - Ne mogu to da objasnim. Rekla bih da smo usaglašeni i da bismo na proslavu mogli da odemo i bez nekog ozbiljnijeg upoznavanja. Lukas je veoma spontan, on je jedan od onih ljudi koji insistiraju na prirodnosti i ležernosti. Samo u početku mi je bilo nelagodno pred njim, ali posle... Posle mi je bilo žao što moram da idem.

- On ti se baš dopao, zar ne? - Anđelika je mudro prozrela.

Tereza je gotovo stidljivo skupila ramena. - Pa, da, da! Dopao mi se!

Lukas je potpuno drugačiji od svih muškaraca koje poznajem. On odskače od svakog stereotipa, to je prvo što se uočava kod njega.

Anđelika se počešala po čelu i prigušeno se nasmejala. - Tek sada mi je postalo jasno koliko ti je stalo da ostaviš utisak na svoje koleginice sa studija. Tačnije, tek sada mi se vaše suparništvo otkrilo u punoj meri. Čim proslava prođe, moraćeš pod hitno da se pozabaviš svojim ozdravljenjem od toga.

- Hoću, obećavam! Sada mi je važno samo da se proslava dobro završi.

- Ne vidim šta bi tu moglo da krene naopako. Posebno kada se uzme u obzir tvoja i Lukasova usaglašenost. Šta god da se dogodi neplanirano, uspećete zajedničkim snagama da se izvučene iz neugodne situacije.

- Divno, sve je divno - izjavila je Tereza zaneto, ustajući iz fotelje. Sada idem kući, kako bih pripremila spisak pitanja za Lukasa, na koja bih trebalo prirodno da znam odgovor. Od tebe mi, draga Anđelika, treba još jedna sugestija. Naime, ne znam šta bi bilo prikladno da Lukas obuče?

- Nešto što se lako skida, ha, ha, ha!

- Anđelika nije mogla da odoli svojoj potrebi da u svakoj prilici naglasi fenomen Lukasove seksualne privlačnosti.

- Šalim se, naravno. Predloži mu da obuče nešto neformalno, nešto, što će odudarati od garderobe predviđene za zvanične prilike, kakva je ta subotnja.

- Da mu predložim? Ha! - Tereza je nadmeno podigla glavu. - Ne želim toliko da rizikujem. Već popodne ću otići u kupovinu i lično ću odabrati ono što bi Lukas trebalo da nosi u subotu.

- Znači, ništa ne prepuštaš slučaju?

- Ništa! Moj uspeh mora biti kompletan.

Knjige.club

28

Anci.sd&Laura

Anđeliki se oteo podsmešljiv osmejak i ona je pokajnički stavila ruku preko usta.

- Hajde, reci to što misliš! - Tereza ju je podstakla da govori. - Sve ću lakše podneti od tog tvog osmeha.

- Samo sam pomislila kako bi tvoj uspeh bio kompletan jedino u slučaju da je Lukas zaista tvoj pravi, a ne lažni verenik, koga ćeš isplatiti na kraju večeri. Ali, izgleda da tebe takav scenario uopšte ne interesuje.

- Varaš se, Anđelika - priznala je Tereza skrušeno. - ja samo ne mogu da razmišljam o tome, jer sam pod utiskom odlaska na proslavu.

Kada ona prođe onda ću... onda ću se posvetiti razmišljanju o nekakvom drugačijem scenariju.

- Dobro, dušice... - Anđelika je krenula da isprati Terezu. - Želim ti svu sreću. A, iznad svega, želim ti da svoje koleginice počneš da gledaš kao prijateljice, a ne kao suparnice.

- To onda moraš i njima da kažeš.

- I hoću. Samo ako ih budem srela.

- Za pet godina je moj red da pravim proslavu. Tako smo se dogovorile poslednjeg dana studiranja.

- Do tada ćeš i ti biti srećno udata, pa ćete sve tri biti na istom!

Iz Terezinih grudi se oteo dubok uzdah, odraz njenih težnji za skorim pronalaženjem životnog saputnika. - Nadam se da si u pravu, Anđelika. Nadam se da si u pravu...

Knjige.club

29

Anci.sd&Laura

IV Još pred kapijom Terezine kuće, dok je sa zadnjeg sedišta rols-rojsa posmatrao kako vozač prolazi složeni proces identifikacije, Lukas je znao u kakvu je kuću došao. Bila je to kuća sa visokom ogradom, istreniranim pripadnicima obezbeđenja, sa mnoštvom najsuvremenijih i ekstremno skupih alarma i, iznad svega, kuća u koju se odavno uselio strah. Osetio ga je svakim svojim nervom i odmah ga je prezreo.

Strah ima moć da kontroliše život, a on je svoj radikalno izmenio, kako bi ga se oslobodio. Sada se ponovo našao na terenu na kojem je taj nepoželjni osećaj dominantan, na kojem je sve podređeno njegovom prisustvu.

Mirno je podneo dok su ga nabildovani momci pretresali, nije se obazreo ni na podozrive poglede posluge kada je uveden u kuću. Samo je želeo da što pre ode odatle, pre nego što se u punoj meri priseti kako je nekada i sam živeo u sličnom zatvoru, pre nego što ga je, uz mnogo žrtvovanja, menjao za slobodu.

Tereza ga je čekala u prostoriji koju mu je sobarica naznačila kao beli salon.

I zaista, soba je bila sva u belom. Nameštaj, zavese, tepisi, sve je blještalo od beline i čistote. Čak je i Tereza bila obučena u belo, u komotne lanene pantalone, kao i u adekvatnu bluzu bez rukava. Izgledala je lepo, ali previše sterilno, previše gospodstveno.

Nedostajalo joj je malo ležerne ženstvenosti, ili čak ponešto od izgleda javnih žena.

Umesto srdačne dobrodošlice, Lukas je doživeo da ga Tereza uplašeno pogleda i da se čak bojažljivo povuče jedan korak unazad. - Ko ste vi? - upitala je usplahireno, mereći prostor od sebe do prvih vrata. Kako ste ušli ovamo?

- Zar me ne prepoznaješ? - Lukas je miroljubivo raširio ruke. - Samo sam se obrijao i ošišao. Sve ostalo je isto, kao i juče.

Tereza mu se tada oprezno približila, kao da ne veruje svojim očima. - Lukase? Pa ti... Ti izgledaš potpuno drugačije!

- Bolje ili gore? - upitao je on mangupski, ne skidajući osmeh sa usana.

Knjige.club

30

Anci.sd&Laura

Bolje, Lukas je definitivno izgledao bolje, to je i Terezi bilo više nego jasno. Nestalo je nešto od njegove izvorne privlačnosti, ali mu je lepota očiju i čitavog lica došla do punog izražaja.

Stajao je raširenih ruku, izložen njenom pogledu i čekao na odgovor. Međutim, Tereza nije bila spremna da mu ga pruži, bar dok se ne nagleda njegovih čulnih usana i muževnih kontura četvrtaste vilice.

Pogled joj je kliznuo niže, na Lukasovu figuru, i odmah joj se nervoza uvukla u telo. Snežno bela košulja je činila idealan kontrast preplanuloj boji njegove kože, a svetlosive, sportske pantalone nudile nagoveštaj uzanih kukova i čvrstih bedara. Čitavoj slici je nedostajala samo provokativna garderoba, kupljena juče u tržnom centru, pa da utisak bude kompletan.

- Baš si neobičan, tako golobrad - izrekla je konačno komentar neutralne sadržine. - Prosto ne ličiš na sebe.

- A ti izgledaš prelepo - uputio joj je iskreni kompliment. - Biće mi čast da barem na jedan dan glumim tvog verenika.

- Čast pripada meni - nadovezala se zadovoljno i pokazala Lukasu na ogromnu fotelju, presvučenu mekom, belom kožom, koja je svojim izgledom obećavala udobnost. - Izvoli, sedi. Odmah ću pozvati nekog da nas posluži pićem.

Otišla je do elegantnog radnog stola u uglu i pritisla neko dugme.

Već sledećeg sekunda, u sobu je ušao uniformisani batler i uvaženo joj se poklonio.

- Lukase, šta želiš da popiješ? - Tereza ga je podstakla da naruči piće. - U baru imam zaista mnoštvo najrazličitijih vrsta pića, međutim, ako želiš, bićeš poslužen pivom. Juče si pio „Badvajzer”, koliko se sećam?

- A sa istim bih nastavio i danas, ako nemaš ništa protiv.

- Ne, naprotiv, pivo se već čitavo jutro hladi specijalno za tebe spontano mu se nasmešila i kratko pogledala u batlera. - Meni donesite đus sa votkom. Hvala, Tompsonu.

Batler se diskretno povukao, da bi doneo naručena pića, a Tereza i Lukas su odmah razmenili poglede. Bili su to otvoreni pogledi, u kojima se nije krilo nikakvo kalkulisanje. Jednostavno, oboje su bili svesni kako im je, iz nepoznatih razloga, pošlo za rukom da ostvare prisan odnos, a to je bilo nešto što su želeli da sačuvaju, nezavisno od njihovog poslovnog aranžmana.

Knjige.club

31

Anci.sd&Laura

- Nisi se predomislio, nadam se? - upitala ga je Tereza sa dozom straha u očima.

- Ne, nisam. Zar moj dolazak to ne potvrđuje?

- Da, naravno - rekla je, odahnuvši, i zauzela fotelju preko puta njegove.

- Ipak, priznajem kako se ne bih previše iznenadila i da si danas došao sa namerom da me odbiješ. Moj jučerašnji predlog je zaista neobičan i malo koji muškarac bi pristao na njega.

- Malo koji? Ja imam upravo suprotno mišljenje. Naime, verujem kako bi svi muškarci bili presrećni, kada bi došli u priliku da te prate na neku proslavu, još u svojstvu tvog verenika.

- Nadam se da sve ovo laskanje nije samo tvoja vežba pred odlazak na proslavu? - morala je da ga upita, kako bi bila sigurna u njegovu iskrenost.

- Ne, nije. Kada budem počeo da vežbam, staviću ti to do znanja.

- Ah, dobro - prihvatila je ona radosno, a onda odgovorila na batlerovo kucanje, pozivajući ga da uđe i posluži ih pićem.

*** - Ne želim da budem ljubopitljiv, međutim, čini mi se logičnim da otpočnemo naše upoznavanje sa pitanjem o poreklu ovog bogatstva kojim si okružena - Lukas je odložio čašu sa pivom na sto i sasvim ulegao u fotelju, raširivši ruke po njenim obodima.

Tako opušten, sa široko razmaknutim nogama, sa zasenjujućom muškom lepotom i vrištećom erotičnošću, pretio je da ukine sve Terezine misli i svede ih na ogoljeni nagon, lišen svake racionalnosti.

Nije morao da izgovori nijednu reč, nije bilo potrebno da učini nijedan gest. Njegov izgled je govorio sam za sebe i preporučivao ga u najboljem mogućem smislu. Onom, koji je podjednako očigledan i za žene i za muškarce.

Tereza je čitavim bićem primala signale, koje je emitovalo Lukasovo telo. Ono ju je uznemirevalo, remetilo joj dah, teralo je da nervozno krši prste. Bilo je to prvo muško telo, sa moćima da, čak i na udaljenosti od nekoliko metara, probudi njeno telo.

- Moj otac je vlasnik ,,Nort-Western banke - odgovorila je konačno na Lukasovo pitanje, nakon što je ukrotila grleni uzdah, negde u dubinama svojih grudi.

Knjige.club

32

Anci.sd&Laura

- Zaista?! - Lukas je bio prijatno iznenađen. - Čestitam! To je najpoznatija banka na Floridi, a može se reći i na većem delu Istočne obale.

- Sasvim sigurno - potvrdila je bez očekivanog ponosa. - Banku je osnovao moj deda, pre gotovo sedamdeset godina, i od tada ona posluje po istovetnim principima, koje je on uspostavio. Tu principijelnost osećaju i poštuju svi naši klijenti, zbog čega nam ukazuju veliko poverenje.

- A ti? Da li si i ti zaposlena u porodičnoj banci? Završila si ekonomiju, zar ne?

- Tačno. Ekonomija je moja velika ljubav, baš koliko i bankarsko poslovanje. Trenutno radim na mestu zamenika generalnog direktora, odnosno, na mestu očevog zamenika.

To mesto nije previše obavezujuće, s obzirom da je moj otac još uvek vitalan čovek i da sa lakoćom nosi teret upravnika svih naših ekspozitura.

- Jednoga dana ćeš ga naslediti, pretpostavljam?

- Hoću. Ali, pre toga... - zaćutala je i ugrizla se za usnu.

Oklevala je da prizna Lukasu kako je njen primami cilj da se uda i oformi sopstvenu porodicu. Osećala je snažnu potrebu za prisustvom muškog partnera u svom životu. Takođe je sebe doživljavala kao osobu zrelu za materinstvo, kome je beznadežno težila već nekoliko godina.

- Pre toga želiš da se udaš i izrodiš decu - Lukasu je bilo lako da prozre Terezine planove. - To je prirodna želja većine devojaka u tvojim godinama - izjavio je sa razumevanjem. - Ta želja je ljudska i veoma nesebična. Znam mnogo svojih prijateljica koje bi, na tvom mestu, posvetile život trošenju novca i sebičnom uživanju u ovolikom bogatstvu.

Znam mnogo svojih prijateljica... Te reći su izazvale pravu pometnju u Terezinim mislima. Nimalo joj se nisu dopale. Iritirale su je i bučno joj odzvanjale u svesti.

- Te tvoje prijateljice... - morala je da sazna ono, što ju je najednom snažno interesovalo. - Postoji li među njima neka kojoj bi mogao da zasmeta naš plan... za subotu?

- Ako me pitaš da li sam trenutno u nekoj vezi, odgovor je ne Lukas nije mogao ni da sluti koliko je olakšanje, kod Tereze, izazvao svojim odgovorom. - Međutim, čak i da postoji neka žena u mom životu, lako bih joj objasnio da je naš plan, za subotu, isključivo poslovne prirode.

Knjige.club

33

Anci.sd&Laura

Bila je to precizna, ali veoma gruba kvalifikacija, onoga, što je trebalo da se odigra među njima dvoma. Iako je u startu znala kako ne može da računa na elemente romantike u Lukasovom ponašanju i ophođenju, Terezi je najednom bolno zasmetalo saznanje o bezličnosti njihovog odnosa. Žalila je što će se sve relacije među njima svesti na elemente poslovnog aranžmana, bez primesa intimnosti i prisnosti.

Lako je uzdahnula i ženstveno prekrstila noge, i sama ulegnuvši u udobnu fotelju. - Čime se ti baviš, Lukase? - upitala ga je jednostavno, krijući razmere svoje radoznalosti - Da li je tvoja jahta samo paravan, iza koga se krije jedan potpuno drugačiji Lukas Hejs?

Lukasov pogled se naglo skupio i on je zamišljeno nakrivio glavu ustranu. - To je veoma neobično gledište, moram priznati - nesigurno se nasmejao. - Odakle ti takva ideja?

- U pitanju je prosto rezonovanje, ništa drugo - nemoćno je slegla ramenima. - Vidiš, ja znam kako stvari funkcionišu u ovom gradu. Ovde te život prosto samelje, ako se drzneš da odstupiš od njegovih pravila.

Izgubiš li samo jedan korak, prinuđen si da potom potrčiš iz sve snage, kako bi povratio izgubljeni ritam.

- Potpuno si u pravu - saglasio se Lukas sa uzdahom. - Ja sam na vreme osetio prisilu tog nametnutog ritma i odbio sam da ga sledim.

Zato živim na jahti i prihvatam najraznoraznije poslove, kako bih preživeo.

- Kakve poslove prihvataš? - Tereza je morala precizno da zna.

Lukas je izvio donju usnu. - Razne... Uglavnom zanatske prirode...

Razne popravke i slično...

- Ah, tako... - Tereza je primetila oduženo. Bilo joj je sasvim svejedno šta će Lukas navesti kao svoje zanimanje. Mogao je da bude čak i besposličar, ona bi sasvim hladnokrvno primila tu informaciju. Koga poseduješ od porodice? - interesovala se dalje. - To je svakako jedno od pitanja, koje ne smemo da preskočimo.

- Naravno. Dakle, moji roditelji su još uvek živi i stanuju ovde, u Palm Biču. Mlađi brat je okeanograf, oženjen je i ima slatke blizance. Živi u Majamiju i rukovodilac je jednog instituta za ispitivanje morskih dubina.

Na pomisao o morskim dubinama, Tereza se stresla sa nelagodnošću, dobivši paničnu želju da pod hitno skrene misli na drugu temu. - Oduvek sam želela da imam brata ili sestru - primetila je setno. Knjige.club

34

Anci.sd&Laura

Mrzela sam svoj status mažene i pažene jedinice, kojoj se sve podređuje. Želela sam da uzvratim nekome tu veliku količinu akumulirane ljubavi. Mislim da zbog toga imam potrebu za sopstvenom decom...

- Nešto mi nije jasno, Tereza... - Lukas se blago nagnuo ka njoj. Kada govoriš o deci deluješ gotovo tužno, kao da ne veruješ da ćeš u budućnosti ostvariti svoje potomstvo. Otkud toliko pesimizma u tebi?

Da li si doživela neko razočarenje, ili...

- Ne, nisam - odmah ga je razuverila.

- Jednostavno, ne želim da rađam decu sama, bez odgovarajućeg bračnog partnera. A to je već životna sfera, u kojoj mi nedostaje optimizma.

- Zar u ovom gradu nema muškaraca, dostojnih da postanu tvoji bračni partneri?

- Verovatno ih ima - kratko je slegla ramenima. - Međutim, ja ih još uvek nisam upoznala.

- A tvoje prijateljice? Mislim na one sa studija. Kakvi su njihovi muževi?

Terezine oči su tada borbeno usplamtile, bilo je dovoljno samo prisećanje na Sindi i Meril, u njihovim prkosnim bračnim kombinacijama, pa da je celu obuzme razdražljivost. - Kakvi su? ponovila je ironično, ali i sa osetnom dozom gorčine. - Ne znam kakvi su. Znam samo da ih moje prijateljice predstavljaju u najlepšem mogućem svetlu. Kada su mi prvi put pričale o njima, pomislila sam da su neki Supermeni ili Betmeni. Naravno, to su bile priče samo za moje uši. Sindi i Meril ni za milion godina ne bi, preda mnom, otkrile neku manu svojih muževa ili bračnog života uopšte!

- Aha - Lukas je neodređeno konstatovao. - Ne bih da se mešam, ali, voleo bih da mi objasniš kako to da Sindi i Meril smatraš svojim prijateljicama, kada one ne mogu čak ni da ti se požale na muževe ili bračne probleme?

Knjige.club

35

Anci.sd&Laura

V Poražena surovom, ogoljenom logikom Lukasovog pitanja, Tereza je ćutala, ne znajući šta da odgovori. I sama je bila svesna nakaznog karaktera prijateljstva, kojeg je gajila prema svojim koleginicama sa fakulteta. Ono je odavno prestalo da služi za primer, naprotiv, predstavljalo je sažetu sliku svih ženskih slabosti, ispoljenih u formi ružnog rivalstva.

Međutim, ono je bilo toliko izraženo i dominantno, da je Tereza verovala kako bi se, sa njegovim nestankom, izgubio i svaki razlog za održavanjem kontakata između nje i njenih koleginica.

- Taj odgovor ćeš morati da potražiš od Sindi i Meril, Lukase... Tereza je pronašla neubedljiv odgovor. - One su krive što favorizuju svoje bračne statuse i odriču se mogućnosti da mi povere svoje probleme.

- A ti? Da li ti njima poveravaš svoje probleme?

- Naravno da ne poveravam! Pa one bi likovale i naslađivale se time.

A to ne mogu da dozvolim. Jednostavno ne mogu.

Lukas je umorno preklopio kapcima i još više se nagnuo napred. Samo mi potvrdi da li sam dobro razumeo sledeće: dakle, ti i ja smo se tek juče upoznali, a već danas si mi poverila kako su brak i deca ono čemu najviše težiš. Međutim, to isto ne možeš da poveriš svojim prijateljicama, koje poznaješ najmanje...

- Deset godina - dopunila ga je Tereza porazno.

- Pa? - upitno je izvio obrve. - Zašto si jednom strancu otkrila svoje želje, a istovremeno ih uskratila svojim prijateljicama? I ne samo da si im uskratila poverenje, ti si odlučna da pred njima glumiš srećnu verenicu!

Tereza je naglo ustala iz fotelje, osetivši se veoma nelagodno. Žustro je odšetala do zida salona i ponovo se vratila do svoje fotelje. Vidim da ne razumeš prirodnu ženskih odnosa i možda bi bilo bolje da više ne insistiraš na tome! - predložila je zahtevno, uz odsečan pokret rukom. - Mi smo sklone uzajamnom takmičenju i ja u tome ne nalazim ništa loše. Šta više, to rivalstvo ponekad deluje stimulativno i podsticajno!

- Na šta te je, konkretno, podstaklo rivalstvo sa Sindi i Meril? Na to da pronađeš lažnog verenika?

Knjige.club

36

Anci.sd&Laura

- Možda nisam bila dovoljno jasna, Lukase... - Tereza je zvučno zaškrgutala zubima, nemoćna da prihvati Lukasove oštroumne primedbe. - Nisam te angažovala da budeš moj moralni savetnik. Potreban si mi kao pratnja na jednog zabavi, čiji karakter ne bi trebalo previše da te interesuje. Stoga bih te zamolila da se držiš one uloge, za koju ćeš dobiti mnogo više novca, nego što bi zaradio popravljajući sudopere. U redu?

- Nije u redu. Sagledaj malo moju poziciju, Tereza. Ja ću biti onaj, zbog kojeg će se pospešiti neprijateljstvo tri koleginice. Biću direktan uzročnik novog talasa sulude ljubomore u vašim poremećenim odnosima.

- Pa? - ugao usne joj se izvio u izraz podrugljivosti. - Zar će ti to ugroziti san?

- Ne, samo, ja sam navikao da mirim ljude, nikako da ih još više okrećem jedne protiv drugih.

- O, obećavam ti da će se Sindi i Meril, kada te budu ugledale, pouzdano umiriti! Bar će se umiriti njihovi lajavi jezici! Više me neće pitati jesam li spremna da ostarim kao usedelica!

- To nije efekat mirenja, na koji sam maločas mislio.

- Šta si ti, dobri Samarićanin? - Tereza je nabusito ukrstila ruke preko grudi. - Baš nemaš osećaj za biznis. Nudim ti hiljadu dolara za jedan dan, Lukase - naglasila je svaku reč. - Zar u toj cifri ne možeš da pronađeš sve odgovore? Uostalom, kada kreneš da otpušiš neki sifon za bednu dvadeseticu, da li pitaš svoje nalogodavce kakvo su đubre sipali u sudoperu?

- Naravno da se detaljno raspitam o onome, što se od mene očekuje.

I, verovala ili ne, u stanju sam da odbijem posao za koji procenim da je neprihvatljiv, nezavisno od iznosa ponuđenog novca.

- Još mi samo reci da se u mladosti nisi takmičio sa drugarima oko toga ko je bolji sportista ili koje osvojio najlepšu devojku, i prihvatiću da si svetac, slučajno nastanjen u Palm Biču umesto u nekom budističkom hramu.

- Tereza... - Lukas ju je toplo oslovio.

- Tačno je da sam se takmičio sa drugarima oko devojaka ili broja postignutih koševa. Ali, to sam radio kao tinejdžer. Sada, u ovim zrelim godinama, osećam zadovoljstvo kada čujem za uspeh svojih prijatelja ili poznanika. Ne dozvoljavam da zavist ovlada sa mnom, kao što si ti sebi dopustila.

Knjige.club

37

Anci.sd&Laura

- U redu, stari... - Tereza ga je ironično oslovila titulom budističkog sveštenika. - Nazovi me zavidnom, ljubomornom, nezrelom, svadljivom ili kako god već želiš. Smatraj me za najbedniju ličnost na južnoj strani zemljine hemisfere. Tretiraj me kako god želiš, samo se pojavi sa mnom na zabavi, molim te!

- zavapila je nestrpljivo.

Lukas je lagano zaklimao glavom. - To ti je toliko važno?

- Jeste! To je nešto što ti ne možeš da razumeš i zato ti preporučujem da ne zalaziš dublje u suštinu onoga, što očekujem od tebe. Mogu samo da ti kažem da te neću izložiti prevelikoj žrtvi. Na zabavi ćemo malo proćaskati sa dva srećna bračna para, po njenom završetku ću ti isplatiti hiljadu dolara, nakon čega ćeš se neokaljana obraza vratiti svom čednom i moralno čistom životu! - završila je sa osetnom dozom sarkazma u glasu.

Lukas ju je mimo posmatrao, odlično razumevajući logiku, kojom se ona rukovodila. Njeno razmišljanje je bilo obojeno onim, što je smatrala primamim u životu: težnjom ka zaradi, ka lakoj zaradi. U takvoj psihologiji, svaka moralna dilema se doživljavala kao suvišna, svako osećanje kao balast.

Tereza je bila tipičan predstavnik onih ljudi, koji su njega, Lukasa, naterali da, od rođenog konformiste, postane običan mornar, sveden na elementarni život. Ti ljudi su dugo zagađivali njegov život, terajući ga da se ponaša u skladu sa opšte važećim, tržišnim vrednostima. Da bi zadovoljio nametnute standarde, potrošio je mladost upinjući se da bude uspešan, imućan i prilagođen visokom društvu.

U Terezinom svetu standardi su bili slični njegovom, ali su joj, kao ženi, dodatno nametnuli obavezu da bude udata, srećno i adekvatno. Sa te strane, mogao je da razume zašto se ustezala da javnosti izloži svoju devojačku usamljenost. Ono što mu je bilo neprihvatljivo, ticalo se njene namere da izmišljenim vereništvom prkosi svojim prijateljicama i time pokuša da pobedi sopstveno osećanje i zavisti prema njihovoj sreći.

- U redu, Tereza - Lukas je konačno sa težinom u glasu izrazio svoju saglasnost. - Savršeno mi je jasno ono, što se od mene očekuje. Ići ću na tu zabavu u svojstvu tvog verenika i pretvarati se kako sam veoma srećan zbog toga.

Obećavam da te više neću zamarati nepotrebnim pitanjima.

Knjige.club

38

Anci.sd&Laura

- Odlično! Drago mi je da si prihvatio moje sugestije! - pohvalila ga je kao nekog primerenog školarca. - A sada! - značajno je podigla kažiprst uvis. - Sada želim da još nešto učiniš za mene!

Otrčala je do komode i iz jedne od gornjih fioka izvadila poveću papirnatu kesu. Oči su joj zaverenički sijale, dok ju je pružala Lukasu i čekala na njegovu reakciju, povodom onoga što je bilo sadržaj kese.

Baš kao da je precizno predvideo novu Terezinu smicalicu, Lukas se nije previše iznenadio ugledavši farmerice od svetlog teksasa i košulju na kopčanje od istog materijala. Odmah mu je bilo jasno da je to njegova odeća za zabavu i to odeća manja za dva broja.

Namrštio se, pogledavši broj farmerica na njihovoj etiketi. - Ovo nije moja veličina - rekao je tek onako, unapred predviđajući da se uzalud žali, da je presuda o nošenju pretesnih farmerica već doneta.

- Sigurna sam da će ti biti taman - Tereza mu je nehajno uzvratila očekivani odgovor. - Sada bi morao da probaš košulju - predložila je euforično. - Moram da proverim dužinu rukava.

Shvativši da nema kud, Lukas je krenuo da raskopčava košulju u kojoj je došao, ne shvatajući da Terezin pogled, sa svakim njegovim otkopčanim dugmetom, postaje sve užareniji. Njen pogled je zaista bio kao prikovan za Lukasovu zategnutu i preplanulu kožu prekrivenu finim maljama, za obrise njegovih nabreklih grudnih mišića, kao i za ravninu stomaka, koji je u svom dnu krio slatki nagoveštaj.

Pljuvačni sokovi su joj šiknuli kao gejzir u ustima, onoga trenutka, kada je Lukas svukao košulju sa svojih ramena i odbacio je na fotelju.

Nesvestan utiska koji izaziva na svoju domaćicu, protegao se da uzme teksas košulju, ne bi li udovoljio njenoj zapovesti. Nije ni slutio kako bi ona najviše želela da on još malo paradira polunag pred njom, sve dok joj ne omogući da se dovoljno nagleda njegove muževne lepote.

Tereza je panično tražila način da se izbori sa Lukasovim seksipilom. Osećala se prosto napadnuta njime. Savladao ju je začas, pre nego što je stigla da osmisli strategiju samoodbrane.

Zato je sada snosila posledice, ozbiljne posledice. Morala je da prigušuje uzdahe, da kroti uzdrhtale prste i da sklanja pogled ustranu. A samo je ona znala koliko je to bilo teško!

Lukasu nije ni padalo na pamet šta ona proživljava. Mimo je obukao košulju i krenuo da zakopčava dugmad, čineći pravi zločin time što pod tkaninom skriva svoju nagost, svoju istinsku lepotu.

Knjige.club

39

Anci.sd&Laura

- Izgleda da su mi rukavi pomalo kratki - prokomentarisao je nezadovoljno, osećajući se nelagodno u pretesnoj košulji.

Tereza je nečujno progutala pljuvačku, duboki uzdah prikrila kašljucanjem, a izdajnički užarene ženice do pola prekrila kapcima. - U pravu si - složila se, oprezno mu prilazeći. - Odmah ćemo rešiti taj problem.

Pre nego što je Lukas stigao da reaguje, Tereza je svom snagom povukla nadole levi rukav, koji je odmah popucao po šavovima. Isto je učinila i sa desnim, nakon čega je sa zadovoljstvom odmerila Lukasove ogoljene mišice impresivnih oblika i dovoljne lepote da svakoj ženi zavrte mozak. Iz popucalih šavova su virili končići, ali čak su i oni davali izvestan šarm čitavoj slici. Terezi nije padalo na pamet da ih uklanja.

- Eto! - oduševljeno je pljesnula rukama. - Rešili smo problem prekratkih rukava!

*** Idiot je bila blaga reč za ono, čime je Lukas sebe tada smatrao.

Stajao je pred ushićenom Terezom u košulji sa iscepanim rukavima i pitao se kako ona misli da impresionira svoje koleginice, čiji su muževi, pouzdano, i u slobodno vreme paradirali u skupim i Armiranim odelima.

Uputio joj je dug pogled, upinjući se da pravilno protumači razloge njenog oduševljenja. Tada je primetio rumenilo na njenim obrazima, čvrsto ukrštene prste i neobično blještav pogled. To ga je nateralo da još jednom odmeri svoje telo u poluraskopčanoj košulji, ispod čijih krajeva su virile njegove maljave grudi, kao i gole mišice, svesno raskrinkane atribute muževnosti.

Nema sumnje, Holi je bila u pravu, kada je tvrdila da ga je Tereza odabrala ne zbog njegovih intelektualnih i moralnih kvaliteta, već isključivo zbog fizičkih. Sada je i njemu bilo jasno kako Tereza igra na kartu njegove potencijalne seksualne umešnosti, čime bi pouzdano doskočila svojim koleginicama, za čije muževe pretpostavlja da su previše opterećeni poslom, a premalo izvršavanjem bračnih obaveza.

- U subotu ćeš još obući te farmerice i, bićemo potpuno spremni za zabavu! -

Knjige.club

40

Anci.sd&Laura

Tereza je zapljeskala dlanovima kao u transu. - Tako mi je drago što sam pogodila tvoj broj, Lukase! Nema sumnje da ti sve stoji kao saliveno!

- Košulja mi je tesna, a ne sumnjam da će mi farmerice biti još tešnje - obavestio ju je bezvoljno, svestan da uzaludno protestuje.

- Varaš se - hladno mu je uzvratila. - Veruj mi na reč.

- Ja bih da odmah probam farmerice, kako bi se ti i sama uverila da ne mogu da uđem u njih - ne čekajući njen odgovor, krenuo je da otkopčava kaiš na pantalonama.

- Ne! - panično je ispružila ruke ispred sebe. - Za tim nema potrebe!

Isprobaj farmerice kod kuće! Videćeš da će ti biti taman.

- A hoću li moći da dišem u njima ili ti odgovara da na zabavu odem modar, zbog nedostatka vazduha? - upitao ju je ironično.

- Ma, hajde, čemu toliko negodovanje oko tesnih farmerica - blago mu se rugala. - One su jedno vreme bile u modi. Zar ih nikada nisi nosio?

- Ovaj broj sam nosio u srednjoj školi!

- Eto vidiš, to i nije bilo tako davno!

Lukas je ljutito izbacio vazduh kroz nozdrve, osećajući kompletnu nemoć pred Terezinom namerom da ga pošalje na zabavu u onome, u čemu je naumila. Svukao je teksas košulju sa sebe i vratio je u kesu.

Potom je užurbano uronio u komotnu širinu svoje bele košulje, meškoljeći se zadovoljno u njenoj udobnosti.

- Zabava počinje u subotu u šest sati popodne - objavila je Tereza sa olakšanjem, srećna zbog činjenice da je odolela svim iskušenjima, vezanim za Lukasovu nagost. - Ponovo ću poslati vozača po tebe. Da li ti odgovara da to bude u pet sati i trideset minuta?

- Da li mi to vreme odgovara? - ponovio je Lukas začuđeno. - Pravo pitanje je da li tebi odgovara!

Ona je kratko odmahnula glavom. - Ne razumem...

- Zar ne misliš da bi trebalo još malo da se upoznamo?

- Kako to? Pa danas smo jedno drugom poverili sve važnije biografske podatke!

- Da, međutim, nismo razgovarali o onim suptilnim životnim pitanjima, kao što su ljubavi,'strasti, tuge, razočarenja, planovi, navike!

Ne znam ništa o tvom ukusu za film, literaturu, muziku! Ne znam kako se tešiš kada ti je teško i kako se raduješ kada ti je lepo!

Knjige.club

41

Anci.sd&Laura

Tereza bi bila ganuta Lukasovim interesovanjem, pod uslovom da je ono bilo iskreno, a ne iznuđeno nametnutim okolnostima. Zato je samo nehajno odmahnula rukom. - Dovoljno znamo jedno o drugom. U subotu nas niko neće testirati, niti će proveravati koliko se poznajemo.

Samo će pretpostaviti da nam je seks dostojan zavisti i to će ih ućutkati, dovršio je Lukas u mislima Terezinu izjavu.

- Ako je tako... - poraženo je slegnuo ramenima. - Vidimo se u subotu.

- Naravno! - još jednom je pljesnula rukama. - jedva čekam! - nije ni pokušala da sakrije svoje nestrpljenje.

Lukas je brzim pogledom odmerio čitavu njenu figuru, nakon čega je uzeo kesu sa odećom pod mišku i uputio se ka izlazu iz salona. Dok je koračao ka vratima, na sebi je osećao Terezin pogled i naglo se okrenuo, kako bi otkrio njegovo svojstvo.

Nasmešio se zadovoljno, izlazeći u hodnik. Jer, otkrio je da je Terezi žao što on odlazi.

Knjige.club

42

Anci.sd&Laura

VI Subota je osvanula kao vedar i sunčan dan, sa vremenskom prognozom koja je garantovala Lukasu da će mu biti prijatno u košulji bez rukava. To je ujedno bila i jedina pogodnost odeće u kojoj je trebalo da se pojavi na zabavi. Sve drugo je bilo na granici podnošljivosti, ali i na granici dobrog ukusa. Jer, farmerice su mu bile toliko tesne, da su u njih mogli da gledaju samo oni, koji su odavno pregrmeli svaki stid.

Tako utegnut, najviše je strahovao od mogućeg susreta sa bračnim parom Brodin i zato je oprezno izvirivao glavu u pravcu njihove jahte, nadajući se da su oni taj vikend odlučili da provedu u svojoj kući, u centru grada. Odahnuo je, otkrivši da je jahta pusta i da sa nje ne dopiru zvuci karipske muzike, koju su Brodinovi redovno puštali sa kasetofona.

Bilo je pet sati popodne, što je značilo da mu je ostalo još trideset minuta da uvežba spuštanje u sedeći položaj, iz koga ne bi proisteklo pucanje farmerica po šavovima, ili gubitak daha. Košulju je raskopčao do polovine grudi, znajući da Tereza to očekuje od njega. Kosu je namerno raščupao, a lice je, posle brijanja, poprskao najjeftinijim losionom, kojeg je pronašao u obližnjem supermarketu.

- Biće dobar za odbranu od moljaca - rekao je tada glasno, odlažući losion u dno ormana.

Terezin vozač u belom rols-rojsu je došao po njega tačno u pet i trideset, po unapred ugovorenom planu. Lukas je želeo da pretrči razdaljinu do otvorenih vrata limuzine, kako bi izbegao susrete sa poznanicima iz obližnjih jahti, ali mu pretesne farmerice to nisu dozvolile. U njima je mogao da pravi kratke korake i da se kreće usporeno.

Pozdravio je vozača i krenuo da izvodi manevar sedanja u automobil, kada su do njega doprli zvižduci i povici odobravanja. Znao je od koga ti povici dolaze, a takođe je znao i kako bi bilo najpametnije da se baci u sedište i naredi vozaču da pritisne papučicu za gas svom snagom. Ipak, hrabro se uspravio i još hrabrije se izložio pogledima svojih prijatelja.

Bračni par Brodin mu je prišao na biciklima, a čim su se zaustavili pred njim, Met je rukom prekrio Holine oči.

- Zabranjujem ti da ga gledaš, draga - rekao je ozbiljno, odmeravajući Lukasa sa potencijalnom eksplozijom smeha u očima. Knjige.club

43

Anci.sd&Laura

Naš prijatelj ne predstavlja baš najadekvatniji prizor za uzorne supruge, kakvom te ja smatram.

- E, pa, pogrešno si me procenio! - Holi mu je odgurnula ruku, nakon čega je ushićeno odmerila Lukasove muževne linije, jasno ocrtane u pretesnom džinsu. - Vau! - uzviknula je širom rastvorenih usta. - Mete, želim razvod!

- Gde si pošao, Luk? - oslovio ga je Met sarkastično. - Na snimanje porno-filma?

Lukas je iznervirano prevrnuo očima i naslonio se leđima na limuzinu. - Idem na onu prokletu zabavu sa Terezom. Ova odeća je njena zamisao. Tačnije, ona mi ju je i kupila.

- Odmah da ti kažem da bi nag bio manje upadljiv i provokativan Met je nastavio da ga zadirkuje. - Pogledaj se samo! Tvoju pojavu bi trebalo cenzurisati!

- Prva bih se pobunila protiv toga...

- mrmljala je Holi, ne prestajući da se naslađuje obrisima Lukasovog tela.

- Mada, priznajem da u tvojoj pojavi, Luk, ima malo elemenata pornografije - zadržala je na trenutak pogled ispod njegovog pojasa. Pa, rekla bih malo više...

- Ta žena je zaslužila da dobije dobru lekciju... - procedio je Lukas besno više za sebe, ukrštajući ruke preko grudi. - Mislim da znam kako da je naučim pameti. Više joj nikada neće pasti na pamet da se šepuri sa lažnim verenicima u pretesnim farmericama.

- Šta ćeš da učiniš? - interesovao se Met. Holi je zabacila glavu unazad i grohotom se nasmejala. - Ha! Baš si naivan, dragi! Kakvu lekciju možeš da pružiš zgodnoj ženi, sem da je dobro isprevrćeš po krevetu?!

Lukas se tada nagnuo ka Holi i kažiprstom joj dodirnuo bradu. Nisam rekao da ću je nagraditi za njeno šepurenje, draga prijateljice.

Tereza je zaslužila pravu kaznu i dobiće je. Kao jedna nevaljala udavača, koja je izgubila kompas na otvorenom moru i sada je treba usmeriti ka luci.

- Nagrada? - Holi je gotovo zacvilela.

- Hoćeš li da ti izribam palubu jahte, dok si ti na zabavi sa dezorijentisanom udavačom?

Knjige.club

44

Anci.sd&Laura

- Holi! - Met joj je uputio opominjući pogled. - Prestani da se namećeš Luku u mom prisustvu! Nikada ne znam da li se šališ ili si ozbiljna!

- Eh! - Holi je uzdahnula neodređeno, ostavljajući svog muža da se i dalje guši u dilemama.

- Moram da idem, društvo! - Lukas im je kratko mahnuo, nakon čega je oprezno seo u automobil, praveći razne grimase.

- Bogami, ako budeš popio čak i gutljaj piva, oprosti se od tog dugmeta na pojasu farmerica - primetio je Met, sumnjičavo se češkajući po bradi.

- A ako ti Tereza bude ponudila pivo, znaj da je i to deo njenog plana - ubacila se Holi. - Da ostaneš bez dugmeta!

- Šta će dotična gospođica da obuče?

- Met se dosetio da upita. - Neće valjda sebi priuštiti komotnu i ležernu garderobu, dok se ti presuješ u tom uzanom džinsu?

- Da, zaista, zar i Tereza neće biti u tesnom džinsu, kako biste delovali još skladnije kao par? - Holi je nadgradila pitanje svoga muža.

- Vidite, nisam razmišljao o tome... - Lukas se zamišljeno počešao po bradi.

- Ipak, ta ideja, o usklađenoj garderobu, uopšte nije loša, Holi...

Uopšte nije loša...

- Pa, ja ću uvek biti ovde, Luk, za sve što ti treba! - izjavila je Holi vragolasto, još jednom uzdahnuvši pri pogledu na Lukasovo telo.

- Vozite me pravo u robnu kuću „Berlouz”! - Lukas je neočekivano dao vozaču nalog o pravcu, kojim je želeo da krene.

- Tamo ću pronaći ono što mi treba!

Odmah je zatvorio vrata limuzine, ne uputivši bračnom paru Brolin čak ni pozdrav. U glavu mu se usadila samo jedna zamisao i bio je sav usredsređen na priliku da je sprovede.

*** Mlada sobarica, koja je Lukasu otvorila vrata Terezine kuće, sva je pocrvenela, suočivši se sa njegovom utegnutom pojavom. Još kad ju je zapahnuo oštar miris njegovog losiona, umalo se nije srušila pred njim.

Gledala ga je kao da je nestvaran, kao da je fiktivni lik, izronjen iz redova nekog od jeftinih erotskih romana.

Knjige.club

45

Anci.sd&Laura

Pomerila se u stranu i rukom mu pokazala na prijemni salon, u kojem se nalazila njena gazdarica.

Tereza je slično reagovala na Lukasovu pojavu. Umalo se nije zagrcnula i prestala da diše, sva obuzeta brojnim utiscima, koji su iz sekunda u sekund podizali nivo njenog uzbuđenja.

Dlanovi su joj se sasvim oznojili i ona ih je nesvesno obrisala o bluzu. A ta bluza je koštala više od sveg inventara na Lukasovoj jahti!

Bila je sašivena od zmijske kože i nosila se u kompletu sa kratkom suknjom istog materijala, kao i sa dubokim čizmama. Taj komplet jeste bio tesan i pripijen uz Terezino vitko telo, ali mu je dozvoljavalo lakoću pokreta.

Izgledala je sjajno, upravo sjajno u zmijskoj koži i Lukas se na trenutak pokolebao po pitanju svoje namere da joj nametne drugu odeću. Bluza joj se kopčala rajfešlusom, a on je, zatvoren do kraja, skrivao njen dekolte, ispod koga su se uzdizale bujne, jedre grudi.

Jedino su joj noge od polovine butina do kolena bile ogoljene, ali je njihova belina čudno odudarala od boje suknje i čizama.

Za razliku od Lukasa, mirisala je fantastično, kosa joj je bila brižljivo raščešljana i rasuta po ramenima, delovala je ženstveno, ali ujedno i moćno, superiorno. Sa nakitom i onim što je nosila na sebi, mogla je ponosno da paradira pred svojim prijateljicama, jer je svaki detalj na njoj bio dokaz bogatstva i dobrog ukusa.

- Koliko je reptila pobijeno, Tereza, da bi ti mogla da nosiš tu odeću? - Lukas joj je, umesto pozdrava, uputio zajedljivo pitanje.

- To nije važno, sve dok izgledam ovako dobro - uzvratila je ona bez trunke krivice, dodatno se isprsivši pred njim, svesna svoje atraktivne spoljašnjosti.

- A ja? Zar ja nisam dostojan nekog odranog krokodila ili gmizavca?

Zar sam dovoljno dobar samo za džins?

Terezin pogled je još jednom, toga puta lagano, skliznuo niz Lukasovo telo. - I ti izgledaš dobro u tome... - priznala je kroz grcavi šapat. - Nisu ti potrebni odrani reptili.

- A ja mislim da bi tebi, baš kao i meni, bolje pristajao džins! izjavio je Lukas neočekivano i na Terezino veliko iznenađenje bacio u njenom pravcu kesu iz robne kuće „Berlouz”. - Probaj ih! Garantovano su tvoj broj!

- Šta... šta je unutra? - jedva je uspela da izusti, dok je panično rastvarala kesu.

Knjige.club

46

Anci.sd&Laura

- Farmerke - mirno je uzvratio, sa mangupski izdignutom obrvom. Siguran sam da će ti odlično pristajati.

- Molim?! - zablenula se u njega. - Šta ovo treba da znači? Ko si ti da mi kupuješ farmerke? I, uostalom, odakle ti ideja da želim da ih nosim?!

To nije garderoba za mene! Ko ti je dao za pravo da odlučuješ o tome šta ću ja da obučem?!

- Ostani u toj bluzi i čizmama - hladnokrvno je prečuo sva njena pitanja. - Slagaće se sa farmerkama.

Tereza je bila iznervirana Lukasovim rečima i ponašanjem u tolikoj meri, da nije bila u stanju da ispusti nijedan glas iz sebe. Samo je nemo stajala pred njim, šišteći kroz stegnute zube i sevajući očima ka njemu.

- Da li je moguće da ti toliko teško pada osuda na nošenje farmerka?

- upitao ju je Lukas ozbiljno. - Brineš se kako će tvoja slatka zadnjica, naviknuta na svilu i kožu reptila, da se oseća u jeftinom džinsu?

- Ne, ne brinem se za svoju... - zaćutala je i jogunasto ispućila usne. Samo ne mislim da je džins ono što se vodi kao moj stil.

- To ne mislim ni ja za sebe, ali si me opet primorala da ga nosim.

- Da, ali ću ti pritom i platiti za isto - doskočila mu je Tereza lucidno.

Lukas je tada bez najave stao tik pred nju i nežno joj dlanovima obuhvatio laktove. - Pogledaj nas, Tereza... - šaputao je mazno. - Zar ovako ličimo na par? Ako i ti obućeš farmerke delovaćemo daleko skladnije. Ha? Šta misliš o tome?

U tom trenutku, Tereza nije mogla da mislio ni o čemu, a posebno nije bila u stanju da se suprotstavi Lukasu, ma o kakvom se predlogu radilo. Bila je kao hipnotisana blizinom njegovog tela, kao i iritirajućim mirisom losiona, koji je pojačavao ukupan utisak njegove sirove i prenaglašene muževnosti.

Bez reči je uzela farmerke, otišla u susednu prostoriju i poslušno ih obukla. Osećala je da su prilično uzane, ali je nije interesovalo da proveri kako joj stoje. Odmah se pridružila Lukasu, čiji ju je magnetizam neumoljivo privlačio.

- Možemo li sada da krenemo? - upitala ga je bez daha, ne usuđujući se da predugo zadržava svoj pogled na njemu.

- Polako... - promrmljao je Lukas, nežno joj prstima obuhvatajući članak.

Postavio ju je ispred sebe i odmerio njen novi izgled u uzanim farmericama. Zadovoljno je klimnuo glasom, a oči su mu naglo Knjige.club

47

Anci.sd&Laura

bljesnule. - Moja ti je preporuka da prepustiš sirote krokodile njihovim močvarama, Tereza. Džins ti definitivno bolje stoji od prerađene kože neke ubijene životinje.

- Zar si ti član društva za zaštitu životinja? - upitala ga je ironično, držeći zatvorene oči, kako bi se lakše izborila sa njegovom napadnom seksualnošću.

- Nisam - toplo joj je uzvratio, bez tragova uvređenosti u glasu. - Ja sam samo muškarac, koji ume da proceni šta jednoj ženi dobro stoji. A tebi definitivno dobro stoje farmerice. Trebalo bi češće da ih nosiš.

- Čak i ako u budućnosti budem prihvatila tvoju sugestiju, ti nećeš biti tu da se u to uveriš - prkosila mu je zajedljivim glasom i izdignutom bradom, ali je to bio samo njen način da se zaštiti od sopstvene nemoći, koju je izazivala opasna blizina Lukasovog tela.

On je nabrao čelo i odmahnuo glavom. - Znači, bićeš lepa za nekog drugog srećnika? - uzdahnuo je duboko i slegnuo ramenima. - Život je težak, šta da se radi? - smireno je konstatovao.

- Za početak, mogli bi da krenemo na zabavu, jer već uveliko kasnimo - predložila je Tereza, bacivši brz pogled na skupoceni ručni sat.

- Slažem se. Međutim, pre toga moram da učinim još nešto...

Ton njegovog glasa naprasno je postao hrapav, zbog čega se Tereza umirila, iščekujući da vidi šta će se dogoditi. Poslednje što je očekivala, bilo je da Lukas polako podigne ruku do visine njenog grla, uzme među prste metalnu pločicu u vrhu rajferšlusa sa njene bluze, i krene da je lagano povlači nadole.

Rajfetšlus se lagano rastvarao, a sa njim i krajevi Terezine bluze.

Oboje su tada prestali da dišu, savladani napetošću koja ih je začas ispunila. Tereza je poželela da se pobuni, ali je znala kako na to nema nikakvo pravo. Tik pred njenim očima, stajao je Lukas u košulji, duboko raskopčanoj po njenom nalogu. Shodno tome, imao je sve pravo da učini isto sa njenom bluzom.

Lukasu je zadrhtala ruka kada su se, ispod Terezinog dekoltea, pojavili obrisi njenih grudi. Jedva je obuzdao svoje prste da ih ne dodirnu, da joj ne pomaže kožu.

Među njima dvoma su tada zavladali čarobni trenuci. Oboje ih je zahvatila lagana ljubavna groznica, koja im je stavila do znanja da joj se moraju povinovati. Tresla ih je, i istovremeno rušila sve barijere među njima, dozvoljavajući emocionalnoj punoći da se ispolji u punoj meri.

Knjige.club

48

Anci.sd&Laura

Teško su odolevali želji da se poljube. Ali, ona im se čitala u pogledima.

- Pa, pretpostavljam da će ovo biti sasvim dovoljno - promrmljao je Lukas tiho, polako povlačeći ruku sebi.

- A ja mislim da će biti i previše - nadovezala se Tereza jogunasto, želeći da svojim neprijateljskim tonom otera zbunjenost, kojom je sva bila ispunjena.

Povukla je rajferšlus naviše, nakon čega je ratoborno pogledala u Lukasa.

- Kao što sam rekla, ja sam ona koja plaća, a samim tim i ona koja postavlja uslove.

Lukas nije mogao da protumači Terezino ponašanje na pravi način, zbog čega su mu se usne razvukle u ironičan osmeh. Zaobišao ju je u širokom luku i ka izlaznom holu krenuo sa visoko podignutom rukom i stegnutom pesnicom.

- Pravac zabava! - povikao je sa iskarikiranim ushićenjem, kao da najavljuje polazak u neku bitku. - Sindi i Meril, dobro se držite! Stižu verenici u tesnim farmerkama!

Knjige.club

49

Anci.sd&Laura

VII Kuća Sindi i Tomasa Džonsa nalazila se u Zapadnom Palm Biču, u predivnoj aveniji, poznatoj po nizovima raskošnih vila, čiji su stanari bili uspešni i dobro situirani. Međutim, iako impozantnih dimenzija i opremljena svim elementima koji garantuju komfor, kuća Džonsovih nije mogla da se poredi sa Terezinom palatom. Razlika je bila očigledna već na prvi pogled i, u tom domenu, donosila prednost Terezi.

Njen beli rols-rojs, još jedan dokaz nedostižne prednosti, bešumno se zaustavio pred kućom Džonsovih. Iako je dan prilično poodmakao, kuća se kupala pod jakim zracima sunca. Ono je zalazilo tek oko devet sati, a ni tada se temperatura nije spuštala niže od dvadeset petog podeoka.

Lukas je prvi izašao iz limuzine, ne čekajući da mu vozač otvori vrata. I, tada je primetio da se ispod haube pojavljuje beličasti dim, kao znak mogućeg požara ili pregrejanosti motora. Obavestio je o tome vozača, nakon čega su njih dvojica otvorila haubu i zainteresovano se nagnuli nad mehaničko srce moćne mašine.

- Hej! - doviknula im je Tereza ljutito, izlazeći iz automobila. - Šta bi ja sad trebalo da radim?

- Budi ljubazna i uđi sama kod svojih koleginica - nehajno joj je uzvratio Lukas, predviđajući da će vozaču biti potrebna njegova pomoć, oko popravke kvara. - Ja ću ti se pridružiti za nekoliko minuta.

Tereza je u glavi odvrtela potencijalni scenario te ideje, nakon čega joj je sinulo kako ta ideja uopšte nije loša. Zadovoljno je poskočila u mestu i sama krenula ka kapiji Džonsovih. Otvorila ju je i produžila pravo do ulaznih vrata, osećajući pravu erupciju nestrpljenja u svojim grudima.

Pritisla je zvono i podbočila ruke o bokove, u stavu nekoga ko ulazi u ring kao favorit. Sindi Džons, koja joj je otvorila vrata, odmah je osetila taj stav, ali nije mogla da mu otkrije razlog, s obzirom da je Tereza na tremu stajala sama.

- Zdravo, Sindi! - oslovila ju je Tereza veselo, ne dozvoljavajući joj da se ona, kao domaćica, prva oglasi. - Drago mi je što te vidim!

- Pa, dugo smo čekale na ovaj susret - Sindi je razmenila sa Terezom mlak zagrljaj i površne poljupce. - Kada smo se poslednji put videle? Pre godinu dana?

Knjige.club

50

Anci.sd&Laura

- Da, čini mi se da je prošlo toliko - potvrdila je Tereza nehajno, ne prikrivajući svoj zainteresovani pogled, dok je pažljivo razgledala figuru svoje prijateljice.

Sindi je bila od onih žena koje ni za šta na svetu ne bi dozvolile da dobiju neki suvišni kilogram. Zato je i tada, u trideset drugoj godini života, imala figuru tinejdžerke, koju je istakla smelom haljinom boje vina. Kosu je oduvek farbala u čudnu boju, nalik boji zrele šargarepe, ali joj je ona odrično pristajala. Kratka i moderno podšišana, davala je mladalački izraz njenom licu.

- Još uvek dobro izgledaš, Sindi - pohvalila ju je Tereza iskreno. Pretpostavljam da i dalje ne propuštaš nijedan jutarnji džoging?

- Pa, propuštam ga... Ponekad... Kada se Tomi ranije probudi i... znaš već... - namerno se glupirala, u želji da istakne svoju bračnu idilu.

- Šta? Onda zajedno čitate berzanske izveštaje? - Tereza se namerno pravila kao da je nije razumela.

- Ma, ne, ludice - Sindi ju je saosećajno potapšala po mišici. - Nije to u pitanju.

- O, nije? A šta onda jeste?

- Videćeš kada se udaš. Ako se ikada udaš... - dodala je poluglasno, poguravši je ka zadnjim vratima na kući. - Hajde, idemo pozadi, u vrt.

Tamo je već ostatak društva.

Meril, Tomas i Brenton Robertson su zatapšali, ugledavši je pored Sindi. Odmah su joj prišli i propisno je izljubili, izražavajući joj dobrodošlicu, kao i radost zbog ponovnog susreta.

- Oh, još ću pomisliti da i nije tako loše što se ovako retko srećemo izjavila je Tereza veselo. - Tada se više uželimo jedni drugih.

- A pritom je to i dovoljno dug period, da nam se izdešavaju razne stvari u životu! - Meril je već krenula sa svojim zadirkivanjem. - Šta ima novog kod tebe, draga moja koleginice? I, nemoj mi reći da nema ništa šaljivo joj je pripretila prstom. - Pomislićemo da sa tobom nešto nije u redu.

Tereza je osetila kako se u njoj sve podiže od besa, kojeg je isprovocirao Merilin komentar. Bio je to jarosni, nemoćni bes, prepun ozlojeđenosti i jadikovanja nad sopstvenom sudbinom.

Međutim, pomisao na Lukasa i njihovu malu zaveru, začas je uneo mir u njeno telo, baš kao i u njen um. Samouvereno je odmerila Meril koja, za razliku od Sindi, nije mogla da se pohvali vitkošću. Imala je Knjige.club

51

Anci.sd&Laura

nekoliko kilograma viška, ali je zato njen zlatni nakit bio za nekoliko karata jači od Sindinog. Nosila je bezličnu frizuru i oblačila se staromodno. Videlo se da prosto sija od sreće što je udata i što sada ima svu moguću slobodu da se opusti i ne pazi na sebe.

- Nisam se udala, ako to očekujete da čujete - izjavila je Tereza glasno, bez osećanja krivice, sa kojim je do tada govorila o svom devojaštvu. - Ipak, i dalje sebe smatram za osobu sa kojom je sve u redu.

- Mi ti samo želimo da budeš srećne, kao nas dve! - gotovo uglas u izjavile Sindi i Meril, a onda su, kao po komandi, sele u krilo svaka svom mužu, odakle su Terezi uputile trijumfalni pogled.

Tomas i Brenton, dva muža nesvesna igara svojih žena, instinktivno su ih obgrlili rukama, zbog čega su se one zadovoljno zakikotale. Uprkos skladnosti slike, koju su sačinjavala četiri zaljubljena lica, Tereza je odmah uvidelo ono, na šta joj je Anđelika ukazivala. Na licima bračnog para Džons i Robertson lako se čitalo uzajamno poštovanje, razumevanje i dobro supružničko funkcionisanje. Čitala se tiha i mirna bračna sreća, kao i radost zajedničkog življenja. Ono što je svima nedostajalo bio je izraz strasti na licima, dokaz o raspusnim bračnim noćima, koje bi počinjale onda, kada bi poštovanje i razumevanje izrodilo želju, a želja erotiku.

- Pa, poznavajući sve Tomasove i Brentonove kvalitete, bojim se da toliko srećna nikada neću biti - Tereza se upinjala da joj glas zvuči što bezbojnije. - Vas dve ste ugrabile dobre prilike i sada možete da zadirkujete ostatak ženskog sveta, koji čeka da se pojavi neko sličan vašim muževima.

- U pravu si, Tereza - Sindi je sočno cmoknula svog muža Tomasa u obraz. - Ovakvu priliku više nećeš pronaći.

- Možeš da čekaš do smrti - nadovezala se Meril, podarivši Brentonu takođe jedan poljubac. - Uzalud - dodala je, uz zlobno kikotanje.

- Ah, izgleda da mi jedino preostaje da vam zavidim - poručila im je Tereza podsmešljivo, nakon što je začula zvono na ulaznim vratima. - Ja ću otvoriti! - povikala je na iznenađenje svojih domaćina, koji nisu stigli da je preduhitre.

Tereza je otrčala do vrata, širom ih otvorila, a onda ščepala Lukasa za ruku, tresući se od slatkog iščekivanja trenutka, u kojem će ga predstaviti svojim prijateljicama. Vukla ga je sve do izlaznih vrata koja

Knjige.club

52

Anci.sd&Laura

su vodila prema vrtu, gde je namerno zastala, kako bi bar delimično savladala svoje ushićenje.

Lukas je teškom mukom obuzdavao smeh, posmatrajući Terezu kako se upinje da deluje normalno i nonšalantno, dok je u njoj sve kiptelo od želje za slatkom osvetom. Dozvolio joj je da ga teatralno uvede u vrt, kao da je jedini preostali živi primerak neke retke i ugrožene životinjske vrste. Tako ga je posmatrala i takvog je želela da ga predstavi svojim prijateljicama.

Dok su ih četiri para očiju zapanjeno posmatrali, Tereza je sa nadmenim izrazom likovanja na licu pogledala u Lukasa i ispružila ruku ka njemu. - Narode, dozvolite mi da vam predstavim Lukasa Hejsa... Mog verenika!

*** Po izrazu lica, koji su Sindi i Meril napravile, Lukas je lako zaključio kako bi obe lakše podnele da im je neko objavio rat, nego činjenicu da im je Tereza predstavila svog verenika. I to kakvog verenika!

Proždirale su ga očima, haotično istražujući svaku reljefastu izbočinu, jasno ocrtanu ispod njegove pretesne garderobe. Istovremeno su napustile udobna krila svojih muževa i prišle Lukasu kao privučene magnetom, ali magnetom koji blokira razum, a provocira seksualni nagon. Posmatrale su ga kao da je biće sa druge planete, kao da nije muškarac od krvi i mesa, muškarac koji je u službi neke žene.

Smatrale su pravom izdajom sudbine otkriće da je taj muškarac vanplanetarnog seksipila u službi Tereze Redžinald, žene nad čijom su samoćom likovale, jer joj nisu mogle doskočiti ni na jednom drugom planu. Sada im se njihova zloba narugala u lice, sada su im usta zapušena, a bračni statusi se sveli na puku činjenicu, nikako na prednost.

Da bi još više pospešio Terezin osećaj apsolutnog preimućstva, Lukas ju je nežno i posednički obgrlio rukama oko struka, prisno je naslonio uz sebe i spustio mek poljubac na njenu kosu. Taj njegov gest je izazvao očekivani efekat, jer je bilo više nego očigledno da su Sindi i Meril dobile smrtni udarac pravo u metu.

Ali, umesto zadovoljstva zbog Lukasovog efektnog gesta, Tereza je, u njegovom zagrljaju, osetila pravu navalu prijatnosti, kakvu nikada pre nije upoznala. Tog trenutka, nije joj ni najmanje bilo važno što stoji pred Knjige.club

53

Anci.sd&Laura

svojim pobeđenim koleginicama, baš kao što joj nije bilo važno ni šta one misle o svemu. Promeškoljila se kao mače i prislonila glavu na Lukasovo rame, uživajući u blizini i čvrstini njegovog snažnog, privlačnog tela.

- Pa, Tereza... - Sindi je prva povratila glas, nervozno se češući po vratu. - Sada si nas baš... iznenadila... Ali, drago mi je zbog tebe... mucala je, gledajući u Lukasa sa izrazom koketnosti u pogledu.

Nasuprot njoj, ješna Meril je posmatrala Lukasa kao da je komad dobre, sočne i mirisne šunke, i to one visoko kalorične. Grčila je prste u pesnice, kao da se obuzdavala da njima ne nasrne na sočnu poslasticu, čiji je izgled garantovao uživanje bez kraja.

- Upoznaj nas, draga... - zatražila je Meril, opasno im se primičući. Ne plašiš se valjda konkurencije, zar ne?

- Naravno da se ne plašim! - izjavila je Tereza samouvereno, osetivši da u Lukasu ima apsolutnu podršku.

Upoznala je svog lažnog verenika sa dva bračna para, sve vreme ga držeći pod ruku i kikoćući se razdragano, ne želeći da sputava u sebi osećanje apsolutne pobede, apsolutnog trijumfa. Tomas i Brenton, dva izgladnela i neprivlačna muškarca u skupocenim odelima, odmerili su Lukasa sa poštovanjem, prepuštajući mu prednost bez borbe. Oni su, baš kao i njihove supruge, osetili njegovu mužjačku superiornost, izraženu u tolikoj meri, da su svi njihovi atributi, kojima su se inače ponosili, padali u vodu. Niko i ništa nije moglo da zaseni Lukasa i utisak, koji je ostavljao svojom sirovom erotičnošću.

I, što je bilo još važnije po Terezu, njih dvoje su, stojeći jedno pored drugog, mladi, lepi i zgodni, zaista odavali utisak para sa burnim seksualnim životom! Ta pomisao se neminovno nametala Sindi i Meril, ma koliko su one pokušavale da je ospore. Tereza je jasno videla gnev u njihovim očima i tada je shvatila kako je njen plan apsolutno uspeo, kako je njen uspeh kompletan.

- Ja se izvinjavam, ali, moraću da vas napustim na pet minuta Lukas je prvi prekinuo napetu tišinu, tokom koje su ga svi netremice posmatrali. - Automobil nam je ostao u kvaru pred kapijom, vozač i ja pokušavamo da ga popravimo.

- O, da li vam je potrebna pomoć? - Tomas Džons je odmah domaćinski reagovao.

- Da, ako se razumete u auto-mehaniku.

Knjige.club

54

Anci.sd&Laura

Tomas je navukao svoje naočare na vrh nosa i zbunjeno slegnuo ramenima. - Nažalost, ne znam ništa o tome.

- Nema problema, pozvaćemo šlep-službu, ako ne budemo uspeli da ga osposobimo za vožnju - Lukas se tada okrenuo ka Sindi i poklonio joj dražestan osmeh. - Mogu li od ljubazne domaćice da dobijem flašu vode?

- Možeš da dobiješ sve što poželiš - izjavila je Sindi brzopleto, ne uspevajući da obuzda svoj jezik.

Muž ju je zapanjeno pogledao, ali, ona kao da nije marila za tim.

Mazno se osmehnula Lukasu i krenula ka kuhinji, pozivajući ga rukom da je sledi.

Pre nego što je pošao za njom, Lukas je još jednom prisno zagrlio Terezu i spustio kratak poljubac na njen obraz. - Odmah dolazim, srce.

Neću ti previše nedostajati, zar ne?

- Naprotiv, hoćeš - uzvratila je ona, više zbog stvarne potrebe za njim, nego zbog glume.

- To sam želeo da čujem - promrljao je Lukas zavodljivo, a onda ju je, na njeno veliko iznenađenje, muški pljesnuo po zadnjici i dodatno je pomazio po lepo oblikovanim poluloptama, koje su se savršeno isticale ispod pripijenog teksasa.

*** Bio je to deo predstave, ipak, Tereza je sva pocrvenela, što zbog besa, što zbog probuđenog uzbuđenja. Lukasova drskost joj je dobro protresla nerve, baš koliko i čula, čineći je svu ustreptalom i na trenutak rastrojenom.

- Gde si pronašla ovo... ovo... ovo muško čudovište?! - upitala ju je Meril ostrašćeno, čim su se vrata za Lukasom zatvorila.

- Na jahti - odgovorila je Tereza nehajno, praveći se kao da je najnormalnija stvar to što je verena za nekog, koga smatraju muškim čudovištem. - Moja komšinica, Anđelika, ima zakupljen prostor u marini, nedaleko od mesta na kojem Lukas parkira svoju jahtu. Ugledali smo se jednog sunčanog podneva preko mnogo užadi i jarbolskih stubova, i, rođena je ljubav na prvi pogled.

- Tako znači... - primetila je Meril oduženo, ne uspevajući da prikrije svoju zlovolju. - Jednog sunčanog podneva... - ponovila je kroz stegnute zube.

Knjige.club

55

Anci.sd&Laura

- Gde si pronašla ovu seks-mašinu?!

- prodrala se Sindi grleno, istrčavajući iz kuće u vrt. Bila je sva zajapurena i očigledno pod snažnim utiskom upoznavanja sa Lukasom.

- Na jahti - odgovorila je Meril umesto nje. - Ugledali su se preko mnoštva užadi i jarbolskih stubova.

- Kada ćete se venčati? - interesovala se dalje Sindi, izbečenih očiju.

- Datum još uvek nismo stigli da isplaniramo - Tereza se strasno izmotavala.

- Kad god smo zajedno, retko kad uspevamo da neki razgovor dovedemo do kraja.

- Je li? A zašto? - Sindi je glupo upitala.

Tereza ju je pogledala sa izrazom blage ironije na licu. - Pa, ako to sada ne razumeš, sumnjam da ćeš ikada moći - nehajno je odmahnula rukom. - Znači, Lukas vam se dopada? Mislite da smo nas dvoje dobar par?

Sindi i Meril su poraženo ćutale, ali je zato Tomas odlučio da preuzme rizik na sebe. - Želimo vam svu sreću, Tereza. Po svemu što smo videli, nema sumnje da ćete je lako i ostvariti. A sada mi reci šta ćeš da popiješ?

- Sačekaću da dođe Lukas - izjavila je u maniru žene sklone simbiotičkim vezama, čije namere ne vrede ni pet para, ako nisu realizovane u društvu njihovih partnera.

- Evo me, srce - Lukas se, kao po porudžbini . pojavio iza njenih leđa. Odmah joj je rukom posednički obgrlio struk i muški je cimnuo ka sebi. - Bila si dobra devojčica u mom odsustvu, zar ne?

- meko je prošaputao, osećajući kako se Tereza topi od miline.

- Čak ni piće nije htela da uzme bez tebe! - obavestila ga je Sindi zlurado, s mukom zadržavajući pogled na zagrljenom paru. - Nije valjda da joj ne dozvoljavaš da pije?

- U našoj vezi je sve dozvoljeno - Lukas je spremno uzvratio. - A naročito one stvari koje su nedozvoljene - dodao je mangupski, okrećući Terezu ka sebi.

- Da li sam u pravu, ljubavi?

Ona ga je gledala bez treptaja, bez daha. Nije ni mogla da mu odgovori na postavljeno pitanje, jer, njegove usne su krenule da se spuštaju na njene. Poljubio ju je meko i kratko, znajući da bi je drugačiji poljubac oborio na pod. Toliko je podrhtavala u njegovim rukama, Knjige.club

56

Anci.sd&Laura

da mu je postalo savršeno jasno u kakvom stanju se ona nalazila i kolika je njegova moć nad njoj.

- Predlažem da svi pređemo za sto - Tomas Džons je rukom pokazao na predivno aranžirani ovalni sto, koji se nalazio u dnu vrta, pod stilski sagrađenom, drvenom nastrešnicom - Tamo će nam biti prijatnije.

Svi su krenuli napred, samo je Lukas zaostao. - Moram da operem ruke. Odmah ću vam se pridružiti - obavestio je društvo i krenuo u kuću.

Tereza je odmakla samo par koraka od njega, kada je primetila da prema njoj trči ogroman rotvajler. Vilica mu je bila otvorena i ona je jasno videla njegove zube, kao i ispleženi jezik. Vrisnula je iz sve snage, ali nije mogla da se pomeri s mesta, jer je bila paralisana strahom.

Prekrila je rukama glavu, kao da je želela da je zaštiti, i čvrsto zatvorila oči, iščekujući da pas nasrne na nju i raskomada je. - Lukase!!!

- vrisnula je očajno iz sveg glasa, potpuno nesvesna da ga doziva, da od njega očekuje zaštitu.

Njemu je bio dovoljan delić sekunde da shvati šta se dešava. Odmah je pravilno procenio kako veliki rotvajler žli samo da se poigra sa nepoznatom pridošlicom, nikako da je povredi. Takođe je uvideo da je Tereza van sebe od straha iracionalne prirode, sličnog onom, kojeg je ispoljila prelazeći preko mosta njegove jahte, kao i prilikom eksplozije upaljača.

Nije se previše dvoumio šta da učini. Pritrčao joj je i zaštitio je od psa svojim telom, a potom je snažno privio sebi i svu je obgrlio svojim rukama. - Sve je u redu, Tereza... - brižno ju je umirivao, milujući je po leđima. - Sve je u redu. Nemaš čega da se plašiš. Pas je želeo samo da se poigra sa tobom. Samo to...

Na Lukasovo veliko iznenađenje, Tereza ga je stegla svom snagom i gorko zaplakala na njegovim grudima. Bila je kompletno razgaljena pažnjom koju je Lukas ispoljio prema njoj, i ganuta njegovim brižnim, zaštitničkim stavom. Jecala je poput deteta koje se, nakon dugo vremena, vratilo u bezbedno naručje svoje majke. Šta se dešava sa ovom devojkom, upitao se Lukas, ne prestajući da je miluje po leđima i utešno ljubi po kosi. I on se osećao veoma čudno držeći je privijenu uz sebe, i njemu su emocije nekontrolisano nabujale, čineći ga ranjivim.

Knjige.club

57

Anci.sd&Laura

Pas otrgnut sa lanca je privukao pažnju dva para, što je Lukas iskoristio da se sasvim posveti Terezi. Pažljivo ju je odvojio od sebe da bi joj pogledao sebe i uverio se u stepen njene mirnoće.

Nežno joj se osmehnuo, ugledavši, umesto suza, zanos u njenim očima. Pre nego što su mogli da razmisle o svom postupku, usne su im krenule u susret i strasno se spojile u gladnom poljupcu. Taj poljubac mu je bio deo glume, deo pripremljenog scenarija. Bio je intiman, samo njihov, rukovođen naglo probuđenom željom. I, bio je neizmerno sladak, baš koliko i strastan.

Oboje su nezadovoljno uzdahnuli kada im se Sindi obratila i naterala ih da se razdvoje. - Hajdete, zaljubljeni golupčići, pas je zavezan i sada je teritorija bezbedna!

Dugo su se nemo posmatrali, osećajući se kao da su sami na svetu.

Nisu hajali za tim što ih Sindi radoznalo gleda, spremna da im svim sredstvima naruši idilu i vrati ih u stvarnost.

- Zar još uvek patiš od onih svojih fobija, Tereza? - namerno ju je upitala, želeći da je ponizi. - Sada bar nemaš fobiju da ćeš ostati usedelica. Jedan strah manje, zar ne?

- Kako se zove tvoj pas, Sindi? - Lukas je namerno prešao preko Sindinih grubih pitanja, upućenih Terezi.

- Zove se Arči. Zašto pitaš?

- Zato što ćemo Tereza i ja sada da se upoznamo sa njim - mimo je objavio, uhvatio Terezu za članak i poveo je ka kućici za pse.

Ona je poslušno koračala za njim, znajući da je on neće izložiti nikakvoj opasnosti. Po njegovom nalogu, mimo je stala pred psa i podmetnula mu ruku pod njušku, kako bi je ovaj omirisao. Kada je pas prijateljski mahnuo repom, usudila se čak i da ga pomazi po glavi.

- Razlozi straha su uvek u nama, nikako u čeljusti pasa ili u bilo čemu drugom - rekao joj je Lukas nežno, ponovo je uzimajući za ruku, da bi je odveo za sto.

Knjige.club

58

Anci.sd&Laura

VIII Naredna dva sata protekla su u prijatnom ćaskanju trojice muškaraca i neprijateljskom nadmudrivanju tri žene. Točio se šampanjac, jela se ukusno pripremljena hrana. Redali su se vicevi, kao i dogodovštine iz studentskih dana. Da nije bilo napetosti između nekadašnjih koleginica sa studija, atmosfera bi se mogla nazvati ležernom i opuštajućom.

Zatrovane uzajamnom zavišću i ljubomorom, Sindi, Meril i Tereza su koristile svaki trenutak u dijalogu da doskoče jedna drugoj, ali na suptilan način, koji ne bi bio previše očigledan. Stvari su se otimale kontroli, Lukas je to dobro osetio. Baš kao što je predvideo prilikom skorašnjeg razgovora sa Terezom, postao je uzročnik još većeg razdora među koleginicama, koje su nekada delile radosti i tuge zajedničkog studiranja. Želeo je to da prekine, bar za to veče, a već je, uoči polaska na zabavu, smislio i kako. Znao je da će time osujetiti Terezin plan i napraviti je budalom pred celim društvom, ali je takođe odlično znao i da će to učiniti samo za njeno dobro.

Pomalo ju je i žalio, s obzirom da je slutio kako je čeka pad sa velike visine.

Ona je zaista čitave večeri bila odlično raspoložena, smejala se razdragano, pričala anegdote, šalila se na sopstveni račun. Uzvraćala je verbalne pecke svojim koleginicama, ali ih nije dodatno provocirala.

Ipak, vidno je uživala u svojoj nadmoći nad njima, uživala je u činjenici da je Lukas glavna zvezda za stolom, da su njihovi muževi samo njegove blede senke.

Previše kruti i bez smisla za humor, lako su prepustili Lukasu ulogu glavnog animatora, onom, kome je dozvoljeno da upućuje lascivne komplimente čak i njihovim suprugama. Taj njegov način komunikacije prosto im se slagao sa njegovim izgledom robustnog ljubavnika, smatrali su da pati od viška testosterona u krvi. Doživljavali su ga kao neukrotivog osvajača i tolerisali mu što je prilično opušten u izražavanju i ponašanju. .

Terezi je imponovao Lukasov slobodni rečnik, kao i njegova blaga razmetljivost. Ona je to, uostalom, i očekivala od njega. Sa izrazom beskrajnog zadovoljstva je posmatrala svoje prijateljice, kada bi Lukas izjavio nešto u mačo stilu, što nije bilo prikladno za uši puritanaca.

Knjige.club

59

Anci.sd&Laura

Primetila bi kako se one sa nelagodnošću meškolje na stolicama i bacaju besne poglede na svoje neubedljive muževe, sa kojih je odavno nestao svaki trag seksipila. Njega su verovatno izgubili u svojim zagušljivim kancelarijama, u koje su preselili dobar deo života, dok su u bračne postelje, u kojima je trebalo da caruje taj izgubljeni seksipil. preselili probleme iz kancelarija.

Tomas i Brenton, dvojica vrhunskih stručnjaka iz oblasti ekonomije, našli su se u senci jednog zanatlije sa iscepanom košuljom i bestidno tesnim farmerkama.

U devet sati uveče, neposredno po zalasku sunca, Tereza je odlučila da zada finalni udarac svojim koleginicama, koje su već pokazivale sve simptome pravedno poraženih rivala. Uhvatila je Lukasa za ruku i pogledala ga značajno, ispod poluspuštenih kapaka. - Šta misliš o tome da krenemo kući, dragi? - upitala ga je mazno, sugestivnim tonom, pućeći pritom svoje lepe usne ka njemu.

On joj je uzvratio vatreni pogled i kratko izvio obrve. - Kako ti kažeš, srce... Učiniću sve što želiš...

- Zašto ne ostanete još malo? - predložila je Sindi, koja je čitavo veče smišljala kako bi, u novim okolnostima, mogla da doskoči Terezi. Mogli bi da pređemo u kuću, ako vam je napolju hladno.

- Mislim da ćemo odbiti tvoju ljubaznu ponudu, Sindi - Tereza se arogantno isprsila. - Za ovo veče imamo još neke, hm, planove.

- U svakom slučaju, drago nam je što ste bili naši gosti - Tomas je bez protivljenja usvojio Terezino objašnjenje. - Lukase, nisi nam rekao da li si uspeo da popraviš automobil. Ako nisi, insistiram da vas ja odvezem kući.

- Hvala ti, Tomase, na ljubaznoj ponudi, međutim, vozač je obećao da će nas čekati ispred kapije tačno u devet sati. Sa limuzinom je sve u redu, samo je motor malo prokuvao - objasnio je Lukas strpljivo.

- A kako si ti to nameravao da ih prevezeš kući, dragi, kada su ti pre neki dan oduzeli vozačku dozvolu? - Sindi se zajedljivo brecnula na svog muža, očigledno ljuta na njega zbog te okolnosti.

- Oh, bože... - Tomas se pokajnički udario po čelu. - Na to još uvek ne mogu da se naviknem.

- Šta se dogodilo? - interesovao se Brenton. - Kakav si saobraćajni prekršaj načinio?

Knjige.club

60

Anci.sd&Laura

- Pomalo me je stid, međutim, ovde sam među prijateljima, pa valjda mogu da priznam svoj greh - Tomas je duboko uzdahnuo, a potom je sa izrazom krivice u očima odmerio sva lica, prisutna za stolom. - Naime, nakon jedne proslave u kompaniji, tokom koje sam popio nekoliko viskija, zaustavila me je saobraćajna policija i... i naterala me da duvam u balon, kako bi ispitali nivo mog pijanstva. Na nesreću, on je bio toliko visok, da su me smatrali opasnim po ostale učesnike u saobraćaju, zbog čega su me sproveli u... u pritvor, kako bih se tamo otreznio.

- Šta?! - Meril je u tome videla svoju šansu. - Zar si bio uhapšen?

- Pa, recimo da sam priveden u stanicu bez lisica... - objasnio je Tomas skrušeno.

- Užas jedan! - prosiktala je Sindi, okrećući svom mužu leđa.

- I ja sam mnogo puta imao lisice na rukama - izjavio je Lukas nonšalantno, nakon čega su ga svi zgranuto pogledali. - Ali, nijednom nisam bio uhapšen - dodao je potom, i prasnuo u gromoglasan smeh.

Tereza je bila oduševljena tim komentarom i podelila je svojim ljubomornim prijateljicama slavodobitne osmehe. Lukasovo priznanje da je sklon egzibicionom seksu, bilo je i više od onog, što je ona očekivala od dolaska na zabavu.

Sindi i Meril su gledale Lukasa sa otvorenim ustima, i videlo se kako su spremne da sa njim igraju igru tamničara i zatvorenika, bez obzira na to koju bi ulogu on izabrao. Prihvatile bi da budu njegove robinje, ali se ne bi bunile ni ako bi on postao njihov rob.

Tomas i Brenton su oborili glave, svesni da o svom arsenalu seksualnih egzibicija nemaju da kažu ništa senzacionalno.

- Nažalost, tih slatkih detalja sa ušicama i ostalim rekvizitima, sada mogu samo da se sećam - saopštio je Lukas neočekivano, ispuštajući iz grudi dubok i težak uzdah.

Tereza je osetila kako joj se nevolja približava munjevitom brzinom. Sva se ukočila, ne usuđujući se ni da pogleda u Lukasa.

- Zašto to kažeš, Lukase? - Sindi je odmah živahno poskočila i sama predosetivši da će čuti nešto, što će veoma prijati njenim ušima. - Zašto su te slatke nevaljalštine sada deo tvoje prošlosti?

- Pa... - Lukas je počeo sa snebivanjem, a potom je, baš kao i Tomas maločas, svima za stolom za kratko pogledao u lice. - Kao što je Tomas

Knjige.club

61

Anci.sd&Laura

rekao, ovde sam među prijateljima i mogu da vam odam svoju tajnu.

Naime, ja sam, od pre nekoliko godina, potpuno... impotentan!

*** Sleđena od užasa, Tereza je pomislila da će joj ubrzo pouzdano zatrebati aparat za reanimaciju, kako bi je vratio u život. U najboljem slučaju, bilo joj je potrebno veštačko disanje. Jer, potpuno je prestala da diše i lice joj je začas pomodrelo.

Postiđena i izigrana, oborila je glavu, ne usuđujući se da pogleda u lica Sindi i Meril. Mogla je da pretpostavi koliko su oduševljenje onim što su čule, s obzirom da je to predstavljalo svojevrsnu kompenzaciju za njihovu podređenu ulogu tokom čitave večeri.

Pre nego što je bilo ko za stolom reagovao na Lukasovo priznanje, on ju je obgrlio rukom oko ramena i prislonio svoju glavu uz njenu. - Ne možete ni da zamislite koliko sam srećan što sam upoznao Terezu, kojoj taj moj problem uopšte ne smeta. Ona je jedina osoba, kojoj je važna moja ličnost, ono, kakav sam ja istinski, a ne kakav mi je učinak u krevetu. Seks je nazvala prolaznim, kratkotrajnim zadovoljstvom, bez kojeg bi lako mogla da živi. Doduše, malo se pokolebala kada je čula da seks odlaže stvaranje bora i utiče na nestanak celulita, a onda se dosetila kako je razumevanje dve srodne duše važnije od tamburanja po krevetu, ma kakvo dejstvo ono nosilo sa sobom.

Ubiću ga, Tereza je donela definitivnu odluku. Zaista je verovala kako Lukas ništa drugo ne zaslužuje, sem da bude ucmekan. To je smatrala jedinom adekvatnom kaznom za izdajnike i prevarante. Sve drugo, bilo bi preblago.

- Naš odnos je poetski, a ne seksualni! - nastavio je Lukas da objašnjava, iako mu je smrtna presuda već bila potpisana. - Nama su važni srce i duša, a ne reproduktivni organi! Oboje znamo da procenimo razliku između osećanja i telesnog zadovoljstva, dajući prednost osećanjima. To je ono što našu vezu čini stabilnom.

- Blago vama - narugala se Meril podrugljivo, jedva se obuzdavajući da ne zapeva od sreće.

- Da, zaista, vaš... odnos je za svaku pohvalu - dodala je Sindi ironično, takođe kipteći od zluradosti.

Tomas i Brenton su se nesvesno isprsili, zamerajući sebi što su čitavo veče verovali da su, kao muškarci, u podređenom položaju u Knjige.club

62

Anci.sd&Laura

odnosu na Lukasa. Sada su ga gledali sažaljivo i sa izrazom muške saosećajnosti.

- Da li je sa tobom sve u redu, Tereza? - upitala ju je Sindi sumnjičavo, posmatrajući njeno pomodrelo lice.

- Da, sve je u redu - slagala je bez dvoumljenja, ustajući iz stolice. Ja bih da krenem kući... dragi - Tereza je gotovo režala na Lukasa.

- Nema problema, ljubavi - odvratio je on, i sam ustajući od stola.

- Samo trenutak! - Meril ih je zadržala. - Brenton i ja sledećeg vikenda pravimo proslavu druge godišnjice našeg srećnog i uspešnog braka! Hoću da mi svi sada obećate da ćete doći.

- Podrazumeva se da ćemo doći - Sindi je odmah prihvatila poziv, prislonivši se uz Tomasa. - Jedva čekamo da se malo zabavimo.

Svi su tada pogledali u Terezu i ona je morala kiselo da se osmehne.

- I nas dvoje ćemo sigurno doći. Hvala na pozivu - promrsila je polurazumljivo, a onda bez osvrtanja krenula ka izlaznoj kapiji.

Uložila je svu snagu dok se na ulici rukovala i pozdravljala sa Džonsovima i Robertsonovima. Koštao ju je svaki nerv mahanje iz automobila i upućivanje zahvalnih reći za divno provedeno veče.

A kada je limuzina krenula i ona ostala sama sa Lukasom na zadnjem sedištu, iscrpla je iz sebe i poslednji atom energije, dok se obuzdavala da skoči na njega i počne da ga davi golim rukama.

Umesto toga, naložila je vozaču da stane na prvoj krivini, a kada je ovaj to učinio, kratko je naložila Lukasu da izađe napolje.

On je pogledao u njen bledi profil, ne shvatajući toliku količinu ozlojeđenosti.

- Zar ne želiš da čuješ zašto sam ono rekao? - tiho ju je upitao, plašeći se da povisi glas i time je još više iznervira.

- Znam zašto si ono rekao - Tereza se konačno okrenula ka njemu, uputivši mu pogled prepun nemog optuživanja.

- Zato što je to najverovatnije istina. A sada te molim da izađeš napolje. Ne mogu više ni sekund da provedem u tvom društvu, uprkos svoj lepoti tvoje ličnosti - završila je sarkastično i iznova pogled usmerila ispred sebe.

Lukasu je bilo savršeno jasno kako ga Tereza, ma šta joj on tada rekao, ne bi uopšte čula. U stanju u kojem se nalazila, nije bila sposobna za normalnu komunikaciju. Zato je udovoljio njenoj želji i bez reči izašao iz automobila, bešumno zatvarajući vrata za sobom.

Knjige.club

63

Anci.sd&Laura

IX Čitavu noć i naredno jutro, Tereza je provela u suzama, plačući više zbog Lukasove izdaje, nego zbog blamaže, doživljene u domu Džonsovih. Bolelo ju se prisećanje na trenutak u kojem je njen i Lukasov dogovor pao u vodu, u kojem ga je on izigrao.

Izneverena i osuđena na sram, nije bila u stanju da racionalno razmišlja.

Tek što bi se upitala za razloge Lukasove izdaje, počinjala bi snažno da ga osuđuje, ne dozvoljavajući sebi da ga opravda, da pronađe razloge za njegovo ponašanje.

Uporedo sa prisećanjem na trenutak užasa, u kojem je bila raskrinkana, Tereza se jasno prisećala i sopstvenog zadovoljstva doživljenog u Lukasovom zagrljaju, još uvek je na svojim usnama osećala otisak njegovih. Kada bi misli zaokupila tim sentimentalnim detaljima iz prethodne večeri, još teže joj je padala činjenica da ju je Lukas izneverio, da joj je okrenuo leđa u najvažnijem trenutku. . Osećala se predivno tokom večeri, verujući da ga ima na svojoj strani, da je on uz nju, onako nežan i brižan, pravo otelotvorenje muškog zaštitnika. Kada je to najmanje očekivala, doživela je hladan tuš, doživela je da je Lukas ostavi na cedilu i da pritom drsko misli kako je to učinio za njeno dobro.

Iznurena od besa i očajanja, Tereza je panično potražila Anđeliku, vapeći za njenim društvom, za njenom utehom. Pozvala ju je telefonom već oko devet sati ujutro, naloživši njenoj sobarici da je probudi. Kada je Anđelika došla kod nje, dugo joj je i detaljno pričala sve šta se dogodilo prethodne večeri, ne ustežući se da pominje Lukasa u najgorem mogućem kontekstu, da ga proklinje i naziva pogrdnim imenima.

- Ali, on sigurno ima neko objašnjenje za svoje ponašanje! pokušala je Anđelika da je urazumi, nakon što je čula ćelu priču, od početka do kraja. - Zašto mu nisi dozvolila da ti ga saopšti?

- Zato što me ne interesuje njegovo bedno objašnjenje! - uzvratila je Tereza besno, ali je to bio gorak bes, ispunjen delimično i osećanjem sopstvene krivice. - Nisam ga povela na tu prokletu zabavu da bi mi udarao hladne šamare, a posle mi stavljao obloge na obraz! On je imao Knjige.club

64

Anci.sd&Laura

jasno zaduženje i nije ga ispunio! Naprotiv! Učinio je upravo ono što nije trebalo!

- Priznajem da Lukas nije mogao da učini ništa gore - saglasila se Anđelika sa teškim uzdahom. - To je bilo prilično podlo sa njegove strane, međutim, to je ujedno bilo i veoma poučno.

- Poučno?! - Tereza je siktala razjareno. - Da li ti izgledam kao neko ko je dobio poučne lekcije? Ne, draga moja! Ja sam tamo potkradena, a ne poučena, jer Lukas nije učinio ono, za šta sam ga platila!

- Kada si već pomenula novac, reci mi koliko si ga platila? interesovala se Anđelika.

Tereza je napregla svoj izmučeni mozak, tek da bi se setila kako Lukasu još uvek nije dala nijedan dolar. - Oh, do đavola... - opsovala je razdraženo i sručila se u fotelju. - Potpuno sam zaboravila da mu dam novac...

- Po svemu onome što znam o njemu, mogu da se opkladim kako on neće ni prihvatiti tvoj novac.

- Je li? A zašto je onda pristao na svu ovu ujdurmu?

- To moraš njega da pitaš, draga moja. Ne mene.

- Pitaću ga, ako pre toga ne umrem... - gunđala je Tereza umorno, protežući se do telefona, da bi od svojih kuvarica naručila još dve gorke kafe.

Glava ju je užasno bolela i ona je bezuspešno masirala slepoočnice.

Ništa joj nije moglo pomoći, verovala je kako je osuđena na dugoročnu glavobolju, od koje nema spasa.

Jedna od sobarica je unela poručene kafe, ali je imala i obaveštenje za svoju gazdaricu. - Gospođice Redžinald, pred kapijom stoji neki nepoznati gospodin i uporno odbija da se predstavi. Insistira da razgovara sa vama lično.

Tereza je instinktivno osetila da pred kapijom stoji Lukas, i sva se uznemirila, pitajući se za razlog te posete. Žudela je da ga vidi, međutim, nije imala nimalo snage niti volje da razgovara sa njim.

- Recite tom gospodinu da nisam kod kuće - saopštila je sobarici naizgled mirnim glasom, dok se sve u njoj pokretalo zbog saznanja da je Lukas u blizini. Čestitala je sebi na hrabrosti da odbije njegovu posetu, odlično znajući kako ne bi trebalo da ga vidi pre nego što im se glave ohlade, pre nego što uspe da mu oprosti izdajstvo.

Knjige.club

65

Anci.sd&Laura

Ona i Anđelika su u tišini otpile nekoliko gutljaja kafe, kada se sobarica ponovo vratila. - Gospodin odbija da poveruje da niste kod kuće i insistira da dobije novac, koji mu dugujete.

- Molim? - Anđelika je odmah odložila svoju šolju na stakleni stočić.

- Zar je to Lukas došao po novac? Ne verujem, to ne liči na njega.

- Šta hoćeš da kažeš, Anđelika? - Tereza ju je uvređeno upitala. - Da je Lukas pošteni heroj i dokazani delilac lekcija, a da sam ja neka džangrizava i nepravedna strina?

- Ne, ja samo...

- Uvedite tog gospodina! - presekla ju je Tereza uvređeno, dajući nalog sobarici da uvede Lukasa. - Sada ćeš da vidiš, Anđelika, koje od nas dvoje heroj, a ko strina!

*** Sva se tresući od nagomilane frustracije, Tereza je ustala iz fotelje i odmarširala do komode, odakle je uzela već pripremljeni koverat sa deset novčanica od po sto dolara. Ostala je da stoji pored komode, lupkajući stopalom o tepih i izbacujući vazduh kroz nozdrve.

Kada je Lukas ušao u sobu, grešno lep i obarajuće privlačan, uspeo je donekle da je razoruža utiskom koji je ostavio na nju. A kada ju je još i pogledao, blago i prijateljski, naterao ju je da se sasvim umiri i svede svoj bes na minimum. Nije protekao ni sekund, a već je zaboravila sve što se dogodilo prethodnog dana, u njoj je samo rasla želja za njegovim zagrljajem i toplim usnama.

- Dobar dan - Lukas se kratko naklonio Anđeliki, da bi se potom iznova zagledao u Terezu. - Nadam se da ćeš mi sada dozvoliti da razgovaram sa tobom - meko joj se obratio. - Veoma mi je važno da pristaneš na to.

Trepnula je nekoliko puta, boreći se da savlada svoju žudnju prema njemu, kao i potrebu da bez oklevanja prihvatio sve ono, što bi tražio od nje. - Čini mi se kako si rekao da si došao po novac?

- Ne, nisam. Da si dva puta razmislila o tome što sam rekao, shvatila bi da sam to iskoristio samo kao način da dođem do tebe.. Nijednog trenutka nisam nameravao da uzmem tvoj novac, a pri tome ostajem i sada.

- O čemu... O čemu želiš da razgovaramo? - upitala je bojažljivo.

Knjige.club

66

Anci.sd&Laura

- Dozvolite mi da se udaljim - Anđelika je ustala iz fotelje i krenula ka vratima, ne želeći da bude svedok Terezinog i Lukasovog razgovora.

Međutim, Lukas je naglo podigao ruku u njenom pravcu i naterao je da se zaustavi. - Vi ste Anđelika, zar ne? Terezina prijateljica koja je učestvovala u razradi plana za zabavu kod Džonsovih?

- Da - Anđelika je nevoljno i sa uzdahom priznala, predosetivši kako je došlo vreme da ispašta za počinjenu glupost.

- U tom slučaju, insistiram da ostanete sa nama, gospođo, kako biste od mene čuli sve ono, što je trebalo da vi kažete svojoj prijateljici.

Nakon kratkog pogleda, upućenog u Terezinom pravcu, Anđelika se zaista vratila na svoje mesto i upitno se zagledala u Lukasa, sa spremnošću da prihvati zasluženu lekciju.

- Ja nisam nikakav svami, kako si me jednom nazvala, Tereza počeo je Lukas svoje izlaganje. - Međutim, - i sam sam nekada bio deo sveta, sličnom ovom, kojim si ti sada okružena. Bio je to svet u kojem je carovala zavist i potreba da se unište neprijatelji, a još više prijatelji. To iskustvo me sada preporučuje da ti kažem šta mislim, a takođe me je i nateralo da sinoć uradim ono, što sam uradio.

I Tereza i Lukas su tada istovremeno uzdahnuli, na isti način, sa istom težinom i osećajem teskobe. Anđelika ih je iznenađeno pogledala, osetivši kako ih je neprijatan događaj iz prethodne večeri, više zbližio nego razdvojio. Kada je to shvatila i ona je zadovoljno uzdahnula i ulegla u naslon fotelje.

- Nije važno ko sam bio i šta sam radio - nastavio je Lukas - važno je samo da sam bio uključen u tu suludu trku sa uspehom, za srećom, trku tokom koje neminovno povređujemo jedni druge. Nikada nisam bio zavidljiv, ali sam postao žrtva zavisti i zato znam ponešto o njoj.

Zastao je na trenutak i progutao vazduh, nagomilan u grlu. - Zavist je višestruko opasna osobina ljudskog karaktera, Tereza. Ona nas truje i unižava, čini nas ružnima i nesrećnima. To je neproduktivna i destruktivna emocija, koja uništava i osakaćuje život. Sprečava nas da izrazimo naše istinske kvalitete, čovekoljublje, iznad svega. Razara nam svaku plodnu misao i čini nas nepodobnima za ostale ljude, za učestvovanje u bilo kom obliku društvene zajednice - lagano joj se približio na nekoliko koraka i ozbiljno je pogledao.

- Pratiš me, zar ne?

Ona je samo potvrdno klimnula glavom, nemoćna da izgovori ni reč.

Knjige.club

67

Anci.sd&Laura

- Možda mi nećeš verovati, ali, mene je bolelo ono tvoje sinoćno besmisleno šepurenje kao zadovoljne žene. Kako tvoje, tako i tvojih prijateljica. Bolelo me je to što sam otkrio da nijedna od vas nije srećna, da nijedna nije ispunjena ljubavlju. Jer, kada bi to bio slučaj, svaka od vas bi želela istu sreću onoj drugoj, istu ljubav.

- To sam joj i ja rekla! - Anđelika nije odolela da se ubaci, kako bi bar delimično opravdala svoju nečasnu ulogu u čitavom planu.

- Ali, zašto to Tereza nije usvojila? - interesovao se on. - Zar je to toliko komplikovano? Zar nikada ranije nisi volela, Tereza?

Zaćutao je, videvši kako joj brada podrhtava i kako je sekunde dele od brizganja plač.

- Onaj, čije je srce ispunjeno ljubavlju, ima moć da u to srce primi čitav svet. Svako živo biće, pa i ono, koje je do juče želelo da zaseni nekom prednošću - nastavio je da joj priča blagim i nežnim glasom. Ljubav ima moć da se umnožava, da prenosi na sve oko sebe.

Njen karakter je produktivan, iz nje se rađaju samo pozitivne emocije.

Ona naše prijatelje obogaćuje, a ne povređuje. Ljubav nije odnos prema objektu koga volimo, već predstavlja našu ukupnu orijentaciju i stav prema svetu. Ako istinski nekoga volimo, onda volimo i sve ljude, čitav svet, sam život. Tek tada postajemo srećni i tek tada smo u stanju da tu sreću poželimo i drugima, jer smo osetili njenu blagotvomost, jer nas je oplemenila.

Shvativši da se Tereza izborila sa trenutnom slabošću, Lukas joj je prišao i dodirnuo je po kosi. - Nadam se da si me razumela. A ako jesi, idi kod svojih koleginica i priznaj im da si ih lagala. Potrudi se da im budeš prijatelj koji će ih podstaći da se razviju na isti način, koji će unaprediti njihove ličnosti i ukupno ih uveličati, nikako uniziti.

Video je kako joj oči sijaju jače od bilo koje zvezde, zbog čega se i u njegov pogled uselio blistavi sjaj. - Znam da si sposobna za ljubav gotovo joj je tepao. - Takođe znam i da te strah blokira da je osetiš.

Pobedi ga upravo onim, što ti je sve ove godine uskraćivao.

Lagano joj je prešao palcem po donjoj usni, gledajući je sa neizmernom količinom topline u očima. Nakon toga se okrenuo i izašao iz sobe bez osvrtanja.

Knjige.club

68

Anci.sd&Laura

*** Da se nije u poslednjem trenutku uhvatila rukom za ivicu komode, Tereza bi pouzdano pala na pod, savladana količinom utisaka, koje je Lukas probudio u njoj. Ovako, samo je tiho kriknula i svom težinom se oslonila na komodu.

Anđelika joj je hitro pritrčala i pomogla joj da otkorača do sofe. Sele su jedna pored druge i duge ćutale, držeći se za ruke.

- Mislim da sam zaljubljena u njega - Tereza je prva prekinula tišinu, priznanjem svoje ljubavi prema Lukasu. - To mi je još sinoć postalo jasno, samo, bila sam previše gorda da to priznam, nakon onoga što mi je učinio.

- Lukas je učinio najbolju moguću stvar po tebe, Tereza, i to u najboljem mogućem trenutku - saopštila joj je Anđelika, masirajući joj dlanove. - Postupio je zaista viteški, osramotivši te na onaj način, jer si to zaista i zaslužila.

- Da - potvrdila je Tereza sa uzdahom.

- Tačno je da sam zaslužila kaznu zbog svoje zavisti i zbog namere da doskočim Sindi i Metil. Sve vreme sam osećala nelagodnost, planirajući prevaru, međutim, dozvolila sam da me savlada glupost i pomuti mi razum.

- Ništa nije učinjeno, što se ne može ispraviti - tešila ju je Anđelika. Kao što je Lukas i rekao, otići ćeš kod svojih prijateljica i objasniti im čitavu situaciju.

- To je zaista lakši deo raspleta ove bizarne priče - Tereza je prstima dodirnula čelo, da bi potom i tiho zaplakala.

- Pitanje je da li nešto mogu da učinim sa Lukasom... On me sigurno prezire i misli da sam užasna osoba.

- Ne! - Anđelika ju je uhvatila za ramena i dobro ih prodrmala. Neću ti dozvoliti da to misliš! Zar bio on danas došao ovde, da mu nije stalo do tebe?! Želeo je da ti ispriča svoje iskustvo i to je i učinio. Ali, to nije učinio tek priče radi. Namera mu je bila da ti prenese poučnu poruku, da ti pomogne da se očistiš od svih negativnih emocija i ispuniš srce ljubavlju.

- Moje srce je već ispunjeno ljubavlju... Prema njemu...

- Utoliko bolje! Oh, mila moja... - Anđelika ju je majčinski privila sebi. - Tako mi je drago zbog tebe... Zaista si dugo čekala pravog Knjige.club

69

Anci.sd&Laura

muškarca... A Lukas ne može biti bolji nego što jeste. On je pravi, punokrvni muškarac, oličenje zaštitnika i duhovnog partnera.

Razgaljena toplinom zagrljaja istinske prijateljice, kao i njenim rečima, Tereza je tek tada gorko zaplakala, svom snagom. - Lukas jeste pravi muškarac, ali nije moj! Nije moj! - bolno je zavapila, uranjajući lice u Anđelikino rame.

- Gluposti, mila! Naravno da Lukas može biti tvoj. To mi je postalo jasno istog trenutka, kada sam shvatila kako te gleda, kada sam čula boju glasa, kojim ti se obraćao. On je daleko od toga da te smatra užasnom osobom, baš kao što je daleko i od toga da je ravnodušan prema tebi, kao ženi.

- Nisam ti nešto ispričala, Anđelika... - Tereza je šmrcnula i uspravila se na sofi. - Lukas me je sinoć poljubio... To nije učinio zbog uloge koju je igrao, već se dogodilo spontano... I bilo je divno, predivno!

To je bio najlepši poljubac u čitavom mom životu!

- Ne sumnjam da je tako, malena. Uopšte ne sumnjam u to.

- Takođe me je zaštitio od jednog psa, za koga sam verovala da će me napasti. Svi su mi bili bliži od Lukasa, međutim, ja sam nesvesno pozvala baš njega, jer sam osećala da me jedino on može zaštititi.

- Što je on i učinio?

- Bez oklevanja je dotrčao do mene i svu me obgrlio, kao da je želeo da me zaštiti od svih nevolja, ne samo od jednog psa. U tim trenucima... Terezin izraz lica je postao pun zanosa. - U tim trenucima sam se osetila tako bezbedno, tako slobodno. Zaboravila sam na sve svoje fobije i bila spremna da im se narugam u lice.

- Eto, Lukas je ipak u pravu, kada kaže da je ljubav lek za strahove.

- Naravno da je u pravu - potvrdila je Tereza sa osmehom. Obrisala je suze i još jednom se nasmejala, toga puta glasno. - Za sve je ispao u pravu! Zato sam ga toliko i zavolela!

- A ja sam mislila da si ga zavolela zato što je onako zgodan! našalila se Anđelika, brišući joj suze svojom nadlanicom.

- Oh, da i zbog toga, ali više zbog... Kucanje o vrata ju je sprečilo da završi rečenicu. - Napred! - javila se, brišući i poslednje tragove suza.

U sobu je ponovo ušla devojka, koja ih je maločas poslužila kafom.

U rukama je držala poveći paket, umotan u šareni papir i ukrašen velikom crvenom mašnom. Na licu joj je igrao zagonetni osmeh, a pogled bio neprestano prikovan na paket. - Gospođice Redžinald, ovaj Knjige.club

70

Anci.sd&Laura

paket vam je ostavio onaj gospodin, koji vam je maločas bio u poseti.

Dao ga je pri odlasku jednom članu obezbeđenja, kada ga je ovaj ispratio do kapije.

Paket joj je naglo poskočio u rukama, od čega su se sve tri žene iznenađeno trgle.

- Oh, znala sam da je unutra nešto živo! - povikala je sobarica sa nelagodnošću. - Odneću ga vašem telohranitelju, gospođice Redžinald, da proveri njegov sadržaj.

- Ne, nema potrebe to da uradite- Tereza ju je odvratila od te namere. Odmah je ustala iz sofe, sa poverenjem prišla paketu i krenula nestrpljivo da razmotava mašnu, baš kao i ukrasni papir.

Kada je otvorila poklopac kartonske kutije, ugledala je na njenom dnu maleno štene rotvajlera, staro svega nekoliko nedelja. Bila je kompletno oduševljena tim prizorom, baš koliko i Lukasovim gestom.

Odmah je izvadila štene iz kutije i prinela ga na svoje grudi, krećući da plače i smeje se istovremeno. Plakala je od sreće, smejala se od radosti.

Poljubila je malenog psa u glavicu, a on ju je odmah pogledao zaljubljeno, osetivši da je pronašao svog doživotnog gospodara.

- Ljubav rađa ljubav, sada bi Lukas rekao, da je ovde - izjavila je Tereza razgaljeno, pokazujući psa Anđeliki. - Već sutra idem da mu kažem kako sam naučila svoju lekciju. A ako on bude osetio moju ljubav...

Nastavak rečenice se izgubio u Terezinom uzdahu prepunom nade i slatkog iščekivanja novog susreta sa voljenim čovekom.

Knjige.club

71

Anci.sd&Laura

X Baš kao Tereza prethodnog dana, Lukas je, u ponedeljak ujutru, prepričao svojim prijateljima, bračnom paru Brodin, sve što se dogodilo u subotu, na zabavi. Nije propustio ni da im prenese sve detalje iz jučerašnje posete Terezi, smatrajući je odlučujućom za dalji tok njihovog odnosa.

- I tada, sada čekam neki znak od nje, dokaz da je razumela ono što sam joj rekao, kao i ono što sam uradio u subotu - završio je Lukas svoju priču, ne prestajući da, zajedno sa Metom, razmotava ribarsku mrežu, spremnu za ribolov.

- Kakav znak bi uopšte želeo da dobiješ od nje? - interesovala se Holi, povremeno se uključujući u razmotavanje mreže. - Drugim rečima, koliko ti je stalo do nje?

- Mnogo - uzvratio je Lukas kratko, želeći da sačuva intimnost svojim osećanjima.

- Zar nisi razočaran u nju? - upitao ga je Met. - Mislim, posle sveg tog glupiranja oko zabave?

- Nisam. Tereza nije loša osoba, njena zavist prema bračnoj sreći svojih prijateljica se nije izrodila kao znak skrivene i nezadovoljene sujete, ili mišljenja da njoj treba da pripadne više nego drugima. Njena zavidljivost je samo odraz jačine potrebe da bude voljena, da bude srećna. Pritom je, zbog nekih svojih mentalnih blokada, bila onemogućena da slobodno voli, što je prvi uslov da se privuče ljubav neke druge osobe.

- Na šta konkretno misliš, Luk? - Holi je zatražila objašnjenje. - Šta je to, što ju je sprečavalo da voli?

- Neki iracionalni strahovi. Ne znam ni sam. Uglavnom, više je nego očigledno da njen život ne protiče u znaku bezbrižnosti.

- Ja mislim da... - zaustila je Holi, ali je naglo zaćutala, ugledavši beli rols-rojs kako se zaustavlja na molu, tik ispred prelaznog mosta ka Lukasovoj jahti.

Sve troje su prekinuli posao i uspravili se, napeto iščekujući da vide šta će se dogoditi. Znali su da će iz automobila izaći Tereza, ali je isto tako moglo da se dogodi da napolje izađe i njen vozač sa psom, kojeg je nameravao da vrati Lukasu, kao znak neprihvatanja poklona.

Knjige.club

72

Anci.sd&Laura

Kada je vrata limuzine otvorila Tereza, držeći u ruci samo svoju torbicu, sve troje su zvučno odahnuli. Met i Holi su tada istovremeno potapšali Lukasa po ramenu, spremajući se da napuste jahtu.

- Srećno, druže... - šapnuli su mu u znak pozdrava, dodatno mu namignuvši u navijačkom maniru, kao znak podrške.

Prolazeći pored Tereze, klimnuli su glavom u njenom pravcu, a onda se ukrcali na svoju jahtu. Ona je ostala da stoji pred prelaznim mostom, ali ne zato što se plašila da ga pređe, već zbog toga što nije znala da li je dobrodošla na Lukasovu jahtu. Sa mesta na kojem je stajala, poslala mu je upitni pogled, prepun nade i neme molbe.

On ju je odmerio zadivljeno, s obzirom da je zaista predivno izgledala, obavljena tek dvema šarenim maramama, koje je zavezala oko struka i grudi. Raspuštena kosa joj se mrsila na blagom vetru, oči su joj sijale, lice bilo ozareno. Činilo mu se da u tom trenutku blista jače i od samog sunca, toliko je njena sreća bila očigledna, toliko ju je ispunjenost ljubavlju ulepšala.

Pročitavši u Lukasovim očima poziv, Tereza je bez ustezanja prešla most, zaboravljajući da je taj čin za nju nekada predstavljao problem.

Koračala je opreznim korakom po palubi, još uvek ne znajući na kakav će prijem naići.

Kada je stala pred Lukasa, hrabro ga je pogledala, spremna da prihvati svaku njegovu odluku, ma kakva ona bila. - Zdravo - nežno ga je pozdravila, topeći se od miline što je pred njim, što je ponovo u prilici da uživa u njegovom društvu.

Baš kao i ona sama, i Lukas je bio oprezan, ne znajući da li je Terezina poseta samo hir razmažene bogatašice, ili zaista odraz onoga, što joj je čitao u očima. - Zdravo - pomalo uzdržano joj je uzvratio pozdrav, odlučivši da sačeka na njen prvi korak.

- Imaš li vremena da razgovaraš sa mnom? - upitala ga je Tereza napeto, strepeći od odrečnog odgovora.

- Upravo sam krenuo na pučinu, u ribolov - odvratio je on nehajno. Ako želiš, možeš da se izvezeš sa mnom i sačekaš da bacim mrežu. Tada ću imati vremena za razgovor.

Ona je usmerila paničan pogled prema pučini, najednom sva prebledevši. U svakoj drugoj prilici, glatko bi odbila ponuđeni predlog, međutim, izazov da razgovara sa Lukasom bio je preveliki, da bi ga strah od otvorenog mora mogao nadvladati.

Knjige.club

73

Anci.sd&Laura

- Zar nisu za popodne najavili oluju? - pokušala je da zaigra na poslednju kartu.

- Jesu, ali, biće to oluja malih razmera. Moja jahta i ja smo ih mnoge preživeli, ne vidim zašto bi ovoga puta bilo drugačije.

- Pa, onda pristajem da se izvezem na pučinu sa tobom - odlučila je Tereza naprečac, zaključivši kako bi, sa Lukasom, bez straha krenula i u predvorje samog pakla.

*** Sat vremena kasnije, usidrena jahta se mimo ljuljuškala na nevelikim talasima, sa svih strana okružena dubokim okeanom. Obala Palm Biča se nazirala u daljini, baš kao i tamni oblaci, koji su dolazili iz suprotnog pravca.

Tereza je imala mnoštvo razloga za padanje u histeriju najtežih razmera. Ipak, ona je bila čudno mirna, osećajući jedino strah od Lukasovog odbijanja. Sačekala je da on baci ribarsku mrežu i pridruži joj se za stolom na palubi, da bi otpočela razgovor sa njim.

- Sinoć sam organizovala viđenje sa Sindi i Meril - prva je otpočela razgovor, vrteći među prstima čašu sa rashlađenom limunadom, koju je Lukas napravio za nju. - Sele smo u jedan restoran i ja sam im priznala sve ono što se dešavalo uoči, za vreme i posle subotnje zabave. Sve sam im otkrila, nisam želela da prećutim ni jedan detalj, ma koliko on bio diskriminišući po mene.

Lukas je klimnuo glavom, podstičući je da nastavi sa svojim izlaganjem.

- Moje priznanje je proizvelo pravo čudo, ali znam da se ti time ne bi previše iznenadio - uputila mu je pogled prepun poštovanja. - Umesto likovanja, moje prijateljice su izrazile žaljenje zbog našeg besmislenog uzajamnog rivalstva i odmah mi uzvratile priznanja slične vrste. Više od toga, obe su mi otkrile svoje bračne i životne probleme, osetivši pritom veliko olakšanje, što se izjadaju nekome ko će ih razumeti i ko se neće maliciozno radovati njihovim nedaćama.

- U pravu si, to me zaista ne iznenađuje - ubacio se Lukas, podigavši konzervu piva u Terezinom pravcu i nazdravljajući njenoj hrabrosti da prizna sopstvenu glupost. - Iskrenost, poverenje i ljubav su pozitivne emocije, na koje niko ne ostaje imun. One uvek izazivaju povratne reakcije istog sadržaja.

Knjige.club

74

Anci.sd&Laura

- Dugujem ti veliku zahvalnost, što si mi pomogao da to spoznam i razumem, Lukase - Terezine oči su se lagano punile suzama, dok je sa obožavanjem gledala u voljenog čoveka. - Iznad svega ti dugujem zahvalnost, što si mi omogućio da te životne istine dokažem i u praktičnom smislu, jer sam ja... jer ja...

Naglo je zaćutala, ugrizavši se za gornju usnu. Bila je veoma uzbuđena u tim trenucima i zato onemogućena da govori. - Izvini... promrsila je jedva čujno, nakon čega je ustala od stola i odšetala do ograde jahte, kako bi se umirila van domašaja Lukasovog pogleda.

Nije očekivala da joj on odmah priđe i pokuša da je zagrli.

- Molim te! - brzo se odmakla od njega, sa izrazom samoprekora u očima.

- Imaš sve pravo da me se gnušaš, Lukase! Mora da ti izgledam kao velika glupača, koja ni posle tridesete godine nije naučila osnovne stvari o životu!

- Baš si šašava... - Lukas joj se nežno narugao. - Znaš li šta se smatra najtežim za ljude naše generacije?

- Ne, ne znam.

- Najteže nam je da se promenimo, da priznamo greške, da primenimo nova saznanja. A pogledaj sebe! Ti si sve to učinila munjevito, bez opiranja i ugađanja sopstvenoj sujeti!

- Bilo mi je lako da to učinim, Lukase - priznala je Tereza, gordo izdigavši glavu. - Ljubav prema tebi mi je dala snagu i volju da postanem bolja, da se očistim od zavisti, od strahova. Ne kažem ovo ga bih izazvala bilo kakvu tvoju reakciju. Kažem jer sam srećna što te volim, nezavisno od toga šta ti osećaš prema meni.

- Fino... - Lukas je lagano zaklimao glavom. - još mi samo reci da li bih ja, ipak, smeo da reagujem na tvoje priznanje?

- Ne znam na šta misliš...

- Na ovo... - promrmljao je hrapavim glasom, pre nego što ju je uzeo u zagrljaj i prekrio njene usne strasnim poljupcem.

Padajući u bezdan ljubavnog uzbuđenja, Tereza je odmah obavila ruke oko Lukasovog vrata, rastvarajući usne i uzimajući učešća u poljupcu. Stezala ga je i ljubila neumorno, boreći se sa naletima sreće i požude, osećajući kako joj čulna napetost u telu raste, tražeći olakšanje.

I Lukas je proživljavao slične čulne senzacije, zbog kojih je morao da prekine poljubac i odmakne se od Tereze. - Dalje od mene, ti šašava Knjige.club

75

Anci.sd&Laura

devojko, inače ću morati da skačem u ledeno more! - obratio joj se šaljivo, obuzdavajući ubrzani dah.

- Mislim da za tim neće biti potrebe, s obzirom da počinje kiše odvratila mu se Tereza zaneto, iznova mu se primičući i nudeći mu svoje usne.

Poljubila ga je gladno, na način koji je nudio sve ostalo. Lukas ju je pogledao zamućenim očima, i drhtavim prstima joj dodirnuo bradu. - Da li si sigurna? - tiho ju je upitao, ne želeći da započinje nešto, što ona nije spremna da dovrši.

- Voliš me, zar ne? - uzvratila mu je mazno, privijajući mu se na grudi.

- Naravno da te volim - potvrdio je nadahnuto. - To si do sada već mogla da shvatiš.

- Malo sam se ponadala kada sam juče dobila tvoj poklon, ali sam sada sigurna.

- Zbog čega si sada sigurna?

Ona mu se nasmešila vragolasto i smelo ga pomazila na intiman način. - Pa, recimo da sam se uverila kako je ona izjava, kod Džonsovih zaista bila izmišljotina.

- Ali, ti si mi rekla kako veruješ da je ona istinita!

- Htela sam da te iznerviram, to je sve!

- Platićeš mi za to! - najavio je Lukas strasno, hvatajući je za ruku i vodeći je za sobom u kabinu.

*** U nastavku dana i tokom nastupajuće noći, oluja je carevala okeanom, a strast telima dvoje nerazdvojnih ljubavnika. Voleli su se dugo i neumorno, goreći na vatri čiste čulnosti i udovoljavajući žudnji kojom su im tela bila ispunjena.

Tereza je pobedila strah od nevremena, tako što se stopila sa njim.

Dok je vodila mahnitu ljubav sa Lukasom, prozori na kabini su stenjali pod naletima vetra, baš kao štuje ona ječala pod ljubavnim naletima Lukasovog tela. On je pratio ritam udaranja talasa o bokove jahte, prilagođavajući im ritam svoje ljubavne igre. Talasi plime su šamarali daleku obalu, dok su talasi zadovoljstva vodili dvoje ljubavnika

Knjige.club

76

Anci.sd&Laura

ka čestim ljubavnim vrhuncima. Tada bi se njihovi krici ispunjenja mešali sa potmulom grmljavinom i time joj iskazivali svoj prkos.

Narednog jutra se sve stišalo, ali samo privremeno. To su znali i Tereza i Lukas, jer su se čežnjivo gledali, pripremajući se za povratak na obalu. Njihova tek probuđena telesna glad je bila daleko od zadovoljenja i tražila je svoj danak u mnogim strasnim noćima.

- Ovo je prvi put da se nalazim na otvorenom moru - priznala je Tereza Lukasu, stojeći tik uz ogradu jahte i hrabro se naginjući preko nje, kako bi osmotrila modre dubine okeane. - Možeš li u to da poveruješ?

- To je zaista neobično za nekoga, ko živi u Palm Biču - prišao joj je sa leđa i obema rukama joj obgrlio struk. - Šta ti se činilo toliko strašnim na pučini, ljubavi?

- Neizvesnost... Mogućnost da se dogodi nešto nepredviđeno... Ne znam ni sama...

- A šta te je, onda, ohrabrilo da dođeš ovde?

Ona se slatko nasmejala i pomazila mu nadlanice. - Ti, Lukase. Ti si to učinio. Ti si mi ulio hrabrost i oterao strah.

- Sigurno ti je bilo teško svih ovih godina?

Tereza se gorko osmehnula, uranjajući glavom u Lukasovo rame. Ne možeš ni da zamisliš koliko... Plašila sam se svega i svačega od kada... od kada sam doživela da budem oteta, da bi moj otac platio otkup...

- Žao mi je što to čujem - Lukas joj je bradom pomilovao teme. Kada se to dogodilo?

- Odavno. Uglavnom, srećno se završilo, jer je moj otac pristao na učenu i platio veliki novac za moju slobodu.

- Nisi bila povređena, tada?

- Ne. Same na smrt preplašena. Imala sam šesnaest godina.

- Strah je najgori podstanar naših duša - izjavio je Lukas sa uzdahom. - Obećao sam sebi da mu nikada više neću dozvoliti da se useli u mene.

Tereza se tada okrenula licem ka njemu i nežno mu polegla po grudima. - Juče si rekao da si bio žrtva tuđe zavidljivosti...

- Da - Lukas je umorno preklopio kapcima, prisetivši se svoje bliske prošlosti. - ja sam arhitekta po struci i imao sam studio za projektovanje i izgradnju objekata različite namene.

Knjige.club

77

Anci.sd&Laura

licu.

- Oh, znala sam da nisi zanatlija! - Tereza ga je šaljivo pljusnula po

- Učinio sam fatalnu grešku, dozvolivši jednom svom starom prijatelju da mi se priključi, kao ortak - nastavio je Lukas svoju ispovest.

- Nije bio toliko dobar ni traženi arhitekta kao ja, zbog čega je osećao suludu zavist. Iskoristio je prvu priliku da, u mom odsustvu, ponudi jednom klijentu loš projekat i proglasi ga mojim delom.

- To je tako strašno... Šta se onda dogodilo?

- Sa profesionalne strane, nije se dogodilo ništa strašno. Stigao sam na vreme da ponudim klijentu ispravan postupak i time osujetim plan svog ortaka. Lično, bio sam veoma povređen. Uglavnom, to iskustvo me je povelo da prihvatim učešće u tvom planu, ljubavi. Znao sam kako se osećaš i poželeo sam da ti pomognem.

- Da li još uvek poseduješ svoj projektni studio?

- Ne! Prodao sam ga, baš kao što sam prodao i kuću i automobil i sve ostalo.

- Zbog čega si to uradio?

- Smučilo mi se da projektujem kuće, u kojima će ugradnja alarmnog sistema biti važnija od boje fasade ili ostalih dekorativnih detalja. Svi moji bogati klijenti su bili uplašeni za svoju ličnu bezbednost i tražili su od mene da im projektujem nedodirljive domove.

Svakodnevno sam se susretao sa takvim zahtevima. Sem toga, primetio sam da, što sam bivao bogatiji i uspešniji, više sam se plašio za svoje bogatstvo i strepeo od bankrotstva, baš kao i moji klijenti. Odluka da napustim takav život donela mi je veliko olakšanje.

Tereza je tada duboko i bolno uzdahnula. - Potpuno te razumem. I meni moje bogatstvo predstavlja sličan teret. Odavno više ne uživam u njemu - podigla je glavu i zagledala se u Lukasovo lepo i drago lice. Divno je to što si slobodan, Lukase. Vidim koliko ti prija bezbrižan život, rasterećen straha od gubitka novca ili imovine. Deluješ kao da je komfor za tebe odavno izgubio svaku vrednost.

- Pa, i jeste - potvrdio je on bez oklevanja. - Najvažnije mi je da se osećam opušteno u sopstvenoj koži, a to sam i postigao.

- Zavidim ti - izjavila je Tereza nadahnuto, a onda prasnula u smeh.

- Ali time ne mislim ništa loše, zaista! Samo želim da doživim isti osećaj slobode, kao i ti! To je sve!

Knjige.club

78

Anci.sd&Laura

Lukas je prešao dlanovima po celoj dužini njenih leđa i još prisnije je privukao sebi. - Put do slobode je obično dug i naporan. Međutim, ja ti nudim da do nje stigneš prečicom.

- Da? - Tereza se gotovo zagrcnula, predosetivši pravac Lukasovih misli.

- Dođi da živiš ovde, sa mnom - predložio je strasno. - Udaj se za mene!

Jedva se uzdržala da ne zavrišti od sreće. - Zaista to želiš?! Da postanem tvoja žena?!

- Naravno. Zar je to nešto neobično? Pa nas dvoje smo već vereni! mangupski joj je namignuo.

- Oh, Lukase! - uzviknula je Tereza srećno, obavijajući mu ruke oko vrata. - Ništa više ne želim od toga! Volim te, ljubljeni moj! Ti i ne znaš koliko te volim!

- Znam, ali ne mogu da verujem da ćeš se zaista svega odreći.

- Sve što posedujem u životu, ne vredi koliko jedna tvoja reč, ljubavi! - Tereza je nekontrolisano stezala Lukasa, dajući time oduška svojoj radosti. - Ti si moja najveća vrednost, najvažniji posed! Sa tobom bih mogla da živim i pod vedrim nebom, i tada bih bila najbogatija osoba na svetu!

- Najdraža moja... - mrmljao je Lukas, ljubeći Terezino čelo. - Ti si ono, što je nedostajalo mom bezbrižnom i lagodnom životu. Sada si ga malo poremetila, ali...

- Kako to misliš? - Tereza se uplašeno odmakla od njega.

- Prosto. Sada više nisam bezbrižan. Bojim se da ćeš jednoga dana prestati da me voliš.

- Nikada! - obećala je Tereza strasno i iznova uronila u Lukasov zagrljaj. - Zauvek ćeš biti srećan i voljen, Lukase! Ja ću se pobrinuti za to! Obećavam!

- Pa, bilo bi ti pametnije da ostvariš svoje obećanje, draga - počeo je Lukas šaljivo. - Jer, ako ga prekršiš, otići ću kod Sindi i Meril i reći im da imam, hm, izvesne probleme...

- Mmm, vidim da mi ne preostaje ništa drugo, sem da ispunim obećanje i poklonim ti svoju večnu ljubav... - zaključila je Tereza srećno, nudeći svoje usne Lukasu, kao dokaz da će se do kraja života pridržavati date reči.

KRAJ Knjige.club

79