Srećna zvezda

Zvoncica&Foxy

~1~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Jessie Litto

Srećna zvezda

~2~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

I

Čitavo telo joj je drhtalo od uzbuđenja, znajući da će se njih dvoje za nekoliko sati ponovo sresti posle nekoliko godina razdvojenosti. Srce joj je kucalo brže nego obično, a dah joj je bio kratak i isprekidan.

Džejms... Od kada je saznala da stiže, Olivija je neprekidno razmišljala samo o njemu. Javio je Riku da će u Ostinu iznajmiti automobil i da će stići na „Zvezdu” u rano po podne.

Sa verande je pogledala prema travnatom dvorištu sa velikom kapijom. Iz te kapije je vijugao put koji je vodio preko potoka, prema planinama. Bilo je rano jutro i nebo je tek počelo da bledi na istoku.

Dan će biti topao, kao i dani onog leta pre nekoliko godina... Olivija je uzdahnula. Sećanje na to leto bilo je i lepo i bolno u isto vreme.

Možda bi bilo bolje da je otišla u „Lavigariju” kod Rika i Pamele, pomislila je.

Nebo je bilo sve bleđe. Olivija je kao omađijana posmatrala put, mada je znala da se Džejms neće pojaviti skoro. Naslonila se na ogradu verande. Bilo joj je hladno, ali ne zbog svežine jutra, nego zbog susreta koji je očekivala.

Nekoliko poslednjih noći provela je bez sna. Svako jutro bi dočekala šetajući po verandi, uz šolju kafe i sećanja na prošle dane.

Od sahrane je prošlo nedelju dana. Stara kuća je izgledala prazno bez čika Edvarda, ali je Olivija uprkos tome želela da ostane u njoj.

Ponekad bi joj se učinilo da je čula njegov smeh. Čika Edvard je imao osamdeset godina. Oduvek je govorio da ne bi želeo da bude na teretu drugima. Želeo je da umre sa čizmama na nogama.

Tako je i bilo. Jednog dana je došao kući posle završetka dnevnih poslova. Rekao je da je umoran i da mora ranije na spavanje. To je bio njegov poslednji radni dan. Oliviji je bilo drago što se našla uz čika Edija u njegovim poslednjim trenucima. Čuo se zvuk kipuće vode na šporetu i Olivija se prenula iz razmišljanja. Požurila je u kuhinju da zakuva kafu. Vrata su se zalupila za njom i ona je u mislima ponovo čula dobro poznat glas: „Ne lupaj tim vratima, Olivija!”

~3~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Oči su joj se ispunile suzama. Kako je volela čika Edija! Bio joj je dobar otac kao i svoj trojici njegovih sinova.

Olivijin otac je bio najbolji čika Edijev prijatelj. Kada je, zajedno sa Olivijinom majkom i čika Edijevom ženom poginuo u avionskoj nesreći, Olivija je imala samo šest godina i nije imala rođake kod kojih bi mogla da ode. U to vreme je bila na odmoru na „Zvezdi”. Čika Edi je primio u svoju porodicu i brinuo se o njoj kao da mu je kćerka. Nikada više se nije vratila u svoj dom u Ostinu, osim da uzme nekoliko neophodnih stvari.

Ponela je šolju sa kafom na verandu i zauzela pređašnji položaj.

Nastavila je da posmatra put. Sunce je sada blistalo na vrhovima bregova.

Nekoliko jazavaca je prešlo preko druma, kao da žele da dokažu da taj kraj nije tako beživotan kao što na prvi pogled deluje. Jato belih golubova zalepršalo je na nebu. Pored Olivijinih nogu mirno je prela mačka. Čika Edijev pas je uz glasan lavež utrčao u dvorište, uživajući u jutarnjoj gužvi. Za psom se pojavio jedan od radnika sa ranča, Brus.

Pozdravio je Oliviju, a onda se uputio prema džipu.

Olivija je sela na ivicu verande i pomilovala psa. Oči su joj i dalje bile uperene na put dok je osluškivala jutarnje zvuke, kao i svakog dana otkako je došla ovamo.

Do tada nije znala koliko joj je „Zvezda” nedostajala. Tokom proteklih nekoliko godina svega nekoliko puta je na kratko posetila farmu. Nikada se nije zadržavala dovoljno dugo, da bi je to mesto ponovo osvojilo.

Njen život se odvijao između dva međunarodna teniska turnira.

Osim toga, bilo je i drugih razloga zbog ko jih se Olivija nije duže zadržavala na farmi. Stare rane nisu zarastale brzo i Olivija se plašila novog bola.

Ovoga puta je došla da provede novogodišnje praznike na farmi. Želela je da porazgovara sa čika Edijem o svojim planovima za budućnost. Bilo joj je drago što joj se konačno pružila takva prilika. Čika Edi joj je bezbroj puta pomogao da donese važne životne odluke. Pored njega, jedina osoba koja je u svakom trenutku bila spremna da pomogne bio je njen trener, Fred. Njemu je rekla samo da želi da napusti tenis. Ostalo je zadržala za sebe.

Naravno, Fred je pokušao da je ubedi da odustane od te namere.

Očekivala je njegov poziv i nova ubeđivanja.

~4~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Odjednom je postala svesna zvuka automobilskog motora i nekog kretanja na putu. Zaklonila je oči rukom, da joj sunce ne bi zaklonilo vidik i zagledala se u daljinu. Nije bila sigurna da li je u pitanju bilo priviđenje, ih je zaista ugledala automobil. Srce joj je snažno zakucalo.

Znala je da Džejms neće doći tako rano. Verovatno je to bio Rik koji dolazi na farmu zbog nekog posla. Što se automobil više približavao, Olivija je bila sve sigurnija da to nije bio Rik. Njena intuicija joj je govorila da je to zaista bio Džejms.

Odjednom je shvatila da je bila čupava i da je obukla stari bademantil, ispod kojeg se videla spavaćica.

Ne mogu ovako da ga dočekam, pomislila je.

Brzo je ušla u kuću i požurila u spavaću sobu.

Nije imala vremena da se istušira. Jedva je stigla da obuče kratke pantalone i majicu.

Napravila je grimasu kada je ugledala sopstveno lice u ogledalu.

Nekoliko puta je prošla češljem kroz kosu, koja je bila još svetlija zbog sunca. Obrazi su joj bih rumeni zbog Džejmsovog dolaska.

Kada se vratila na verandu, automobil je već bio u dvorištu.

Sada je Olivija sasvim jasno videla da je u kolima bio Džejms. Srce joj je zakucalo divljim tempom, kao pred važan teniski meč. Čim bi igra počela, Olivija bi se smirila i krenula u pohod. Ovog puta nije bila sigurna da će uspeti da savlada uzbuđenje.

Najzad se automobil zaustavio pred samom verandom. Pas je glasno zalajao, kao da nije bio siguran da li je pridošlica bio prijatelj ih stranac. Olivija je nepomično stajala na verandi.

Džejms je izašao iz automobila i osvrnuo se oko sebe. Najzad je primetio Oliviju. Nekoliko trenutaka je zurio u nju, a onda je krenuo.

- Livi! - zastao je desetak koraka daleko od nje, odmeravajući je pogledom.

Nije mogla da se pomeri. Držala se čvrsto za ogradu verande, kao da se plaši da će joj se tlo pod nogama izmaći. Mada je Džejms stajao pred njom stvarniji nego ikad, imala je utisak da je to bio duh iz daleke prošlosti.

Bio je visok i snažan, širokih ramena. Mada mu je lice izgubilo onu grubost koju je donosio boravak na suncu i čistom vazduhu, Džejms ni najmanje nije ličio na gradskog čoveka.

~5~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Lice mu je potamnelo od sunca, ali koža nije bila onako glatka i zategnuta kao nekad. Oko usana i u uglovima očiju Olivija je primetila bore koje nije pamtila od ranije. Kosa mu je bila sasvim kratka i vešto podšišana.

Izgledao je umorno i bio je neobrijan. Olivijin pogled se na trenutak zadržao na njegovim usnama. Setila se njegovih poljubaca.

- Zdravo, Džejmi - najzad je uspela da progovori.

Sopstveni glas joj je delovao strahovito izveštačeno.

Džejms se popeo na verandu i zastao pred njom. Njegove tamne oči potražile su Olivijine. Oboje su spustili pogled. Sve je ličilo na susret dvoje stranaca.

Olivija je zaboravila koliko je Džejms bio visok. Stajao je pred njom oslanjajući se rukama o bokove. Njegove duge noge prešle bi tenisko igralište u svega nekoliko koraka, pomislila je. Zapravo, Džejms je bio njen prvi trener.

Jutro je postajalo sve toplije. Na verandi je i dalje bilo sveže, ali je u vazduhu vladala napetost kao pred letnju oluju. Olivija je dobro znala da vrelinu na njenoj koži nije izazvala toplina sunca, već Džejmsova blizina.

Nije mogla da poveruje da je tako snažno privlačio i posle toliko vremena. Nadala se da će se dogoditi čudo i da će otkriti da je imuna na njegovu snagu. Pokušavala je sebe da ubedi da je sve to bila mladalačka zanesenost.

Sada, kada je Džejms stajao pred njom, Olivija je drhtala kao i pre nekoliko godina kada bi se našla u njegovoj blizini.

Setila se dana kada se vratila kući posle dve godine koje je provela u školi tenisa i otkrila ljubav...

Tog leta, ljubav se probudila u njoj poput snažne oluje. Kasnije je otkrila da je ona za Džejmsa bila samo prolazna avantura. Njeni snovi su se raspršili kao mehur od sapunice.

- Rano si se probudila - rekao je Džejms svojim dubokim glasom.

Morala je sebi da prizna da je taj čovek i dalje imao ogromnog uticaja na njena osećanja. Privlačio je istom snagom kao i ranije. Čak ni njegov.i izdaja nije mnogo toga promenila.

- Mislili smo da ćeš doći tek po pod ne - teško je prepoznavala sopstveni glas.

~6~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Džejms je prekrstio ruke na grudi ma i neko vreme je nemo posmatrao Olivijino lice, kao da je pokušavao da joj pročita misli. Najzad je progovorio: - Rekao sam Riku da ću se malo zadržati u Ostinu, ali sam se predomislio. Odmah sam produžio dalje. Vozio sam čitave noći, jer je danju suviše toplo.

Olivija je samo klimnula glavom.

- Nisam očekivao da ću nekog zateći ovde. Pretpostavio sam da si ti posle sahrane otišla kod Pamele i Rika - nastavio je Džejms, kao da mu se činilo da je Olivija očekivala objašnjenje.

- Želela sam da ostanem ovde. Zapravo, odbila je Pamelin poziv da se preseli na njihov ranč, jer je želela da ostane ovde sama i da na miru razmišlja o svojim uspomenama. Ta kuća je nekada bila njen dom.

Ipak, to nije mogla da kaže Džejmsu.

- Jesi li za kafu? Upravo sam je pripremila. - Trudila se da joj glas zvuči što prirodnije. - Jesi li već video Rika?

Osmeh je zatreperio na njegovim usnama.

- Nisam. Hteo sam prvo da dođem kući.

Olivija je shvatila da mu je njeno prisustvo pokvarilo to zadovoljstvo. Došao je ovamo ranije, da bi mogao da bude malo sam na „Zvezdi”.

Ta farma je bila njegov dom, čak više nego njen. Bio je to i Rikov i Raselov dom. Bilo je sasvim prirodno što je Džejms došao prvo ovamo, radije nego da se uputi kod brata.

Sigurno je patio što nije uspeo da stigne na sahranu, pomislila je Olivija. Setila se čika Edijevih reči da ni Džejms tokom proteklih godina nije mnogo dolazio kući.

- Izvini... Trebalo je da se setim toga.

Još uvek nije bilo kasno da ode. Njih dvoje nisu mogli da ostanu zajedno u toj kući. Ipak nije ništa rekla. Nije želela da Džejms zaključi da je njoj još uvek bilo stalo do njega, čak i posle toliko godina.

Prošao je prstima kroz kosu.

- Mogao bih da popijem malo kafe - na usnama mu se ponovo pojavio osmeh koji je Olivija tako dobro pamtila.

~7~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Izgledaš umorno. Zašto se ne istuširaš? Za to vreme, ja ću spremiti doručak. Mora da te je zamorilo dugo putovanje avionom primetila je Olivija.

Osmeh je i dalje lebdeo na njegovim usnama. Olivija je bila svesna da nikada neće moći da mu oprosti... ni da zaboravi...

Obuzela je gorčina koju Olivija nije želela. Obećala je sebi da neće biti nepravedna prema Džejmsu. Prošlost je bila prošlost. Ništa se više ne može promeniti.

Dobro je znala da će susret sa Džejmsom posle čika Edijeve smrti biti neminovan. Bila je sigurna da se pripremila za to. Otkako je Džejms stigao, ona je sve manje bila sigurna u svoju samouverenost. Na sreću, Džejms neće ostati dugo, pomislila je.

Ostaće na imanju svega nekoliko dana da bi sredio čika Edijeve papire i da bi se video sa ostalim članovima porodice. Rik joj je rekao da se Džejms upravo pripremao za turneju po Americi, Pred njim je bila promocija njegove najnovije knjige.

Džejms je u nekoliko gutljaja ispraznio šolju.

- Ima li još kafe? - upitao je. Klimnula je glavom.

- To putovanje me je zaista umorilo. Proveo sam trideset sati u avionu. Posle toga sam čitavih deset sati vozio bez prestanka. Nikakvo čudo što se osećam tako bedno. Mrzim putovanja avionom!

- Rik mi je rekao da si bio u Velikoj Britaniji zbog promocije svoje najnovije knjige - rekla je Olivija.

- Bio sam na polovini turneje kada mi je Rik javio za tatinu smrt.

Došao sam što sam brže mogao. Žao mi je što nisam uspeo da stignem na sahranu.

Popio je i drugu šolju kafe.

- Idem da se istuširam i obrijem. Posle toga ću biti drugi čovek.

Umirem od gladi i jedva čekam da doručkujem. Nikada nisam voleo hranu koju serviraju u avionima. Podseća me na zatvorsku!

Iznenađeno ga je pogledala.

- Ne brini, nikada nisam bio u zatvoru - nasmejao se Džejras.

Olivija je prasnula u smeh. Zbunilo je saznanje da je tako lako šaliti se sa njim. Kada bi sve bilo tako jednostavno, pomislila je.

~8~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Kada bi bar mogla da zaboravi da je Džejms jedini muškarac kojeg je volela... Da li je još uvek bila zaljubljena u njega? Nije smela da misli o tome. Čim je Džejms otišao i Olivija je požurila da se istušira i presvuče.

Obukla je čiste pantalone i majicu. Zastala je pred ogledalom samo za trenutak, ali je odlučila da se ne šminka, pa je brzo izašla iz kupatila.

Nije želela da Džejms pomisli da se doteruje zbog njega.

Požurila je da namesti Džejmsov krevet. On će sigurno želeti da spava posle napornog putovanja. Kada je ušla u njegovu sobu, iz kupatila se čuo šum vode.

Džejmsov kofer je bio otvoren, kao da je već izvadio stvari. U sobi nije bilo detalja koji bi govorili o Džejmsovoj ličnosti. Olivija je sklonila prekrivač koji je bio prebačen preko kreveta. Upravo je nameštala čaršav, kada je Džejms izašao iz kupatila.

Kosa mu je bila mokra, a lice sveže izbrijano.

- Izvini što smetam. Htela sam samo da namestim krevet.

Vazduh je ispunio miris Džejmsovog losiona za brijanje, koji je u Oliviji budio nove uspomene.

- Hvala ti. Nisi se mnogo promenila - izgledalo je da ga je to otkriće veoma zabavljalo.

- Promenila sam se. Ti nisi - nasmejala se Olivija.

Primetila je prve sede vlasi u njegovoj kosi. Činilo joj se da inu je to bolje pristajalo nego drugim ljudima.

- Izgledaš dostojanstveno sa tom prosedom kosom - dodala je.

- Nisam znao da ti slava daje za pravo da vređaš starije - našalio se.

Njegova ruka spustila se na Olivijino rame. Bademantil mu se za trenutak otvorio, otkrivajući njegovo nago telo.

Osmeh na njegovom licu je izbledeo. Pogledi su im se odjednom sreli. Olivija se uplašila da će Džejms osetiti pod prstima brže otkucaje njenog pulsa.

- Zaista mislim da ti dobro pristaje - pobunila se.

Zagledao joj se u lice. Činilo joj se da su prošli sati pre nego što je progovorio. Njegove reči su iznenadile Oliviju više od svega.

- Nekada si imala dugačku kosu - izgovorio je te reči gotovo bez daha.

~9~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

sobe.

Naglo, kao što joj je prišao, Džejms se odmakao od Olivije.

- Idi sada! Ostavi me da se obučem.

Prišao je koferu i podigao ga na stolicu. Olivija je bez reči izašla iz

~ 10 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

II

Možda bi bilo najbolje da ode kod Pamele i Rika, pomislila je.

Bespomoćno je raširila ruke. Džejms je uneo nemir u njena osećanja mnogo burnije nego što je mogla da pretpostavi.

Ako ode, to će biti samo zbog njega, njena predaja. Nije smela da dozvoli da Džejms sazna koliko su bila duboka njena osećanja prema njemu. Morala bi da smisli neki uverljiviji izgovor za svoj odlazak. Ni Pameli, a ni Riku nije mogla da kaže šta oseća prema Džejmsu.

- Jedva čekam da doručkujem - Džejms je prekinuo njeno razmišljanje. - Posle toga ću se malo odmoriti i ponovo ću biti onaj stari - umor je njegovo lice prošarao sitnim borama.

Spustila je na sto dve čaše sa sokom.

- Šta bi hteo da jedeš? Hoćeš li kajganu? - osmehnula mu se.

- Imaš dobro pamćenje. Danas ipak ne bih jeo kajganu. Izgleda da sam izgubio apetit - pogledom je potražio Olivijine oči.

Pitala se koliko će dugo biti u stanju da sačuva svoj mir.

Džejmijeva blizina bila je sve opasnija za nju.

- Kafa i tost će mi biti sasvim dovoljni. Zaista je lepo od tebe...

- Nije mi teško.

Njihov odnos je oduvek bio nešto posebno, pamtila je Olivija. Činilo se da joj se Džejms uvek obraća u šali, čak i kada je bio najozbiljniji. Ličilo je na odnos brata i sestre. Ipak, Džejms joj nije bio brat. Svaki delić Olivijinog tela čeznuo je za njegovim dodirima.

- Šta si radila u poslednje vreme? - upitao je Džejms posle kraćeg ćutanja.

Slegnula je ramenima.

- Baš sam ti postavio glupo pitanje! Čitao sam o tebi u novinama. Čitave godine si pobeđivala na turnirima. Šteta što si u Vimbldonu stigla samo do polufinala. Ipak, ne treba mnogo da brineš zbog toga. Ima vremena...

Olivija nije bila raspoložena da mu govori o svojoj odluci da zauvek napusti tenis.

- I o tebi se mnogo govori u poslednje vreme. Postao si slavna ličnost! - primetila je.

~ 11 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Svako čudo za tri dana! Nije bilo lako. Ako si pomislila da je pobeđivanje na teniskim turnirima težak posao, prevarila si se. Posle tri sata potpisivanja knjige, osećam se kao da sam čitavog dana igrao tenis.

Olivija se nasmejala.

- Ipak, najveći deo posla možeš da obaviš daleko od očiju javnosti.

Ne moraš da izlaziš pred publiku svake godine i da pola života provodiš u avionima i po kojekakvim hotelima.

- Nadam se da u međuvremenu uspevaš i da igraš tenis.

- Znaš dobro šta sam htela da kažem.

Džejmi je pogledao kroz spuštene trepavice.

- Zašto se ne povučeš, ako ti to toliko smeta?

Njegovo pitanje dočekalo je sasvim nespremnu. Odgovorila je pre nego što je mogla da se zaustavi: - I povući ću se. Još nisam objavila zvanično. To znamo samo Fred i ja.

- Hoće li ti on dozvoliti da se povučeš? - Džejms je upitno pogledao.

Stisnula je usne. Nije htela da priča Džejmsu o Fredovoj reakciji, koja nije bila ni najmanje prijatna. Nadala se da će se njen trener predomisliti do njenog povratka u grad...

- To je moja odluka - odgovorila je kratko.

- Zašto napuštaš tenis? Tako je malo nedostajalo da osvojiš pehar na Vimbldonu. Uveren sam da iduće godine nećeš propustiti tu šansu.

Nije joj promakla sumnja u Džejmsovom glasu.

- Osvajanje titule nije najvažnija stvar u životu.

Nekoliko trenutaka su oboje ćutali.

- Da li još uvek živiš sa Fredom? - najzad je upitao Džejms.

Olivija je zadrhtala. Našli su se na opasnom terenu. Već četiri godine ona je imala stan u internatu škole tenisa, koju je vodio Fred.

Bila je njegova štićenica, ali nije živela sa Fredom onako kako je Džejms mislio. Nikada nije bilo tako, ali nije imala nameru da se upušta u prepirke s njim.

- I dalje živim u internatu u sportskom centru u Ostinu. Fred se ponovo oženio pre šest meseci - objasnila je Džejmiju.

- Shvatam. Verovatno si zbog toga odlučila da napustiš tenis.

~ 12 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Nije očekivala da će Džejmi reagovati na taj način.

- Ne! To je smešno. Odlučila sam da napustim tenis zato što me to više ne zanima.

Primetila je ironičan pokret njegovih usana.

- To je sasvim razumljivo - dodao je Džejms.

Bila je svesna da će izbiti svađa, ako ne bude oprezna. Slegnula je ramenima, kao da joj je bilo sasvim svejedno šta će Džejmi misliti o njoj.

Bila je zaista glupa što mu je odala svoje planove.

- Nadam se da nikome nećeš govoriti o tome, dok se ne objavi zvanično.

Obrve su mu se podigle.

- Pred novinarima govorim samo o sebi. Osim toga, očekujem da ćeš se predomisliti. Fred će te sigurno ubediti u to. Neće dozvoliti da se povučeš. Svaki igrač čezne da pobedi na Vimbldonu. To je najveći uspeh za tenisera.

Olivija je ponovo stisnula usne. I ona je želela da osvoji pehar na Vimbldonu, ali joj se sve više činilo da je to bio preveliki zalogaj za nju.

Bilo joj je dosta tenisa. Bila je umorna od svega i zaista je želela da se povuče. Pobeđivanje na turnirima izgubilo je svaku draž za nju. Čežnja za pobedom kod nje nikada nije bila tako jaka kao kod drugih igrača. Posvetila se tenisu pošto joj je Džejmi okrenuo leđa. Bio je to jedini način da zaboravi šta se dogodilo. Ipak, sve te nagrade nikada nisu mogle da joj nadoknade Džejmijevu ljubav.

Pošto je ćutala, Džejms je nastavio: - Nadam se da se nećeš ponašati kao tvoje koleginice koje se vraćaju tenisu kada otkriju da ne mogu da žive od stare slave.

Trudila se da ne obraća pažnju na ironiju u njegovom glasu.

Nikada joj nije prijala ta pažnja javnosti. Pre nekoliko godina bila je spremna da napusti tenis, da bi se udala za Džejmija. Čak se i poverila Fredu. Tada je bila gotovo sigurna da će je Džejmi zaprositi.

Tada je bila do ušiju zaljubljena u njega, a Džejmi je napravio budalu od nje pred Mirandom. Ponovo je obuzeo bol zbog poniženja.

- Slava često postane zamorna. Sam si rekao da si i ti to otkrio.

- Zaista je tako. Osim toga, ti sigurno ne bi želela još jednom da izgubiš na Vimbldonu. To nijedna šampionka ne bi volela da doživi. Nije joj se dopadao ironičan ton u njegovom glasu.

~ 13 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Snovi se ne ostvaruju baš uvek - primetila je Olivija jetko.

Džejms je ćutao.

- Možda nikada neću pobediti na Vimbldonu. Ima ljudi koji uvek gube - primetila je.

- Koješta! Ti si talentovana i uspećeš pre ih kasnije. Još uvek si mlada. Imaš samo dvadeset sedam godina. To je najbolje vreme za teniserke. Pogledaj samo Kortni Blejn. Počela je da osvaja najviše nagrada u vreme kada su svi očekivali njeno povlačenje.

- Ja nisam Kortni Blejn. Više nemam volje da pobeđujem. Žao mi je ako si očekivao da ćeš moći da se praviš važan što poznaješ vimbldonsku šampionku - nasmejala se.

Iznenadila se kada je primetila da su njene reči povredile Džejmsa.

- Žao mi je što ste se ti i Miranda razveli - odlučila je da promeni temu.

Bila je radoznala da sazna zbog čega su njih dvoje tako kratko bili u braku. Da li je Džejms jurio druge žene, kao što je flertovao s njom pred ženidbu?

- Da li ti je tata rekao? Khmnula je glavom. Izraz na njego vom licu govorio joj je da nije trebalo da mu to pominje.

- Opet smo jednaki - rekao je.

- Kako to misliš?

- Oboje smo ponovo slobodni... Nije žeiela da se razgovor nastavi u tom pravcu.

- Hoćeš li odmah da odeš do Rika, ili ćeš prvo da se odmoriš? – upitala Džejmi je počeo da skuplja tanjire.

- Neću da žurim. Očekuju me tek po podne... ili da odmah odem tamo? Hoćeš li sa mnom?

- Ne bih. Ići ću kasnije - nervozno je ovlažila usne.

Džejms je klimnuo glavom.

- Mogla bih da se preselim kod njih, pošto si ti došao. Pamela me je molila da dođem. Osim toga, uverena sam da ćeš se ti bolje osećati ako budeš sam ovde.

Okrenula se da bi izbegla njegov uporan pogled. Ustao je i uhvatio je za ruku, pre nego što je uspela da izađe iz kuhinje.

- Zbog čega? - upitao je.

~ 14 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Dok je grčevito tražila neki izgovor, stisak njegove ruke se pojačao.

- Zar ne bi radije bio sam ovde? Obuhvatio je njenu malu ruku svojom ogromnom šakom.

- Ko će mi spremati doručak, ako budeš otišla? - usne su mu se razvukle u osmeh.

- Ne sumnjam da ćeš to moći i sam.

- Naravno da ću moći, ali nema potrebe da ideš odavde. „Zvezda” nije ništa manje tvoj dom nego moj. Ili si postala nervozna što pored tebe nije tvoj trener? Povredile su je njegove reči. Pokušala je da izvuče ruku iz njegove, ali je Džejmi nije puštao.

- Dobro znaš da nije tako.

- Mogla bi da mi pomogneš da sredim tatine papire. Znaš da je Rik izvršilac njegovog testamenta.

- Znam. Slušaj, Džejmi, meni ništa nije potrebno... - najzad joj je dao priliku da kaže ono što je nameravala da saopšti obojici braće.

- Tata je želeo da i ti naslediš deo „Zvezde” i tako će i biti. Ni Rik ni ja ne bismo želeli da bude drugačije. Znam da ni Rasel ne bi imao ništa protiv - usne su mu se stisle kad je pomenuo mlađeg brata.

Olivija nije želela dalje da se raspravlja. Dogovoriće se kasnije sa Rikom.

- Jesi li čuo nešto o Raselu? - upitala je.

Džejms je odmahnuo glavom.

- Rik ne zna ništa. Čika Edi je dobio uobičajenu novogodišnju čestitku, ali na njoj nije bilo nikakve adrese. Stigla je iz Velike Britanije, pa pretpostavljamo da je Rasel još uvek tamo - objasnila je Olivija.

- Poslednji put sam video Rasela, pre nego što je pre osam godina otišao odavde bez ikakvog upozorenja - rekao je Džejmi.

- To smo već hiljadu puta konstatovali, ali zaista je čudno što je otišao tako neočekivano, bez reči objašnjenja. Niko nema pojma gde se nalazi, a svake godine šalje samo novogodišnju čestitku...

- Sigurno nije otišao bez razloga - promrmljao je Džejms.

Posmatrao je Oliviju neodlučno, kao da nije znao šta da kaže.

Napetost je postala neizdrživa. Najzad joj je pustio ruku.

- Opraću sudove. Zamoli Pamelu da nam pošalje malo povrća.

Nikada mi neće biti jasno kako uspeva da obrađuje tu baštu. Zaista je

~ 15 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

zlatna. Beba uskoro treba da se rodi i ne bi trebalo da radi toliko... ućutala je, svesna da je govorila samo zato što nije mogla da podnese tišinu.

Sklonila je stolnjak sa stola, ali je Džejms i dalje sedeo. Poželela je da ustane i da ode da se odmori, kod Rika ih bilo kuda, samo da prestane da posmatra svaki njen pokret. Pomerio se tek kada je ona krenula napolje iz kuhinje. Dok je prolazio pored nje, tela su im se dodirnula.

Istog trenutka Olivija se ukočila. Džejmijeve ruke obavile su se oko njenog tela.

- Livi - prošaputao je njen nadimak iz detinjstva.

Oči su mu gorele od strasti kakvu Olivija nikada ranije nije videla u njima. Gotovo istovremeno njegove usne dodirnule su njene. Taj dodir je izazvao takvu buru u njenim osećanjima, kakvu nije mogao da izazove čak ni pre osam godina, u vreme njene najveće zaljubljenosti u Džejmsa.

Nije mogla da se odupre iskušenju. Mada to nije želela, telo joj se samo privilo uz njegovo.

Poljubac im je bio dug i pun čežnje. Olivijina osećanja bila su zbrkana u tolikoj meri, da je s mukom prizivala glas razuma. Bila je svesna činjenice da to ne bi smeli da rade, a ipak mu je strasno uzvraćala poljupce.

Najzad se Džejms odmakao od nje i zagledao joj se u oči.

- Postoje vatre koje se nikad ne gase - rekao je.

Olivija se nesigurnim korakom sklonila u stranu. Obrazi su joj goreli.

- Mnogo vode je proteklo rekama, Livi - činilo joj se da je u njegovim očima videla pitanje koje nije moglo da se izgovori rečima.

- U pravu si - odgovorila mu je nesigurno.

- Stvari možda izgledaju drugačije. Kada bi samo...

- Nema smisla da se vraćamo u prošlost, Džejmi. Prošlost treba da ostavimo na miru.

Tog trenutka pred kućom se zaustavio automobil. Oboje su se trgli. Izašli su na verandu i ugledali Rika i njegovo dvoje dece kako izlaze iz džipa. Olivija je prepoznala zabrinutost na Rikovom licu.

- Šta se dogodilo, Rik? - upitala ga je predosećajući nevolje.

~ 16 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Rikove oči su blesnule kada je ugledao brata.

- Džejmi! I ti si stigao! Nismo te očekivali tako brzo. Nadam se da se nečeš ljutiti što ću naš razgovor morati da ostavim za kasnije. Drago mi je što si tu. Pojavili su se problemi. Pamela je dobila bolove...

- Zar to nije rano? - upitala je Olivija.

Rik je klimnuo glavom.

- Verovatno je to zbog uzbuđenja. Helikopter će uskoro stići. Žao mi je što moram da te molim za uslugu, Livi. Hilari je otišla u Ostin, tako da nema ko da brine o deci. To će trajati svega nekoliko dana. Posle toga će ih preuzeti Hilari.

- Ne brini, Rik, čuvaću ih - pružila je ruku prema Doni, koja se držala za Rikove pantalone.

- Zdravo, Dona - Džejms se obratio devojčici.

- To je tvoj stric Džejms... Džejmi. Nadam se da će pomoći Livi dok se mama i ja ne vratimo iz Ostina. To neće trajati dugo. Kada se vratimo, dovešćemo i bebu sa nama.

- Hoću da to bude sestra - javila se Dona.

Džejms je podigao u naručje.

- Ideš li ti sa Pamelom, Rik? - upitala je Olivija.

- Naravno. Nadam se da ćete se snaći bez mene. Nemaš pojma koliko sam ti zahvalan, Livi!

- Mogu li još nešto da učinim za vas? Hoćeš li da sada krenem s tobom? Da li je Pameli potrebna...

Podigao je ruku.

- Nema potrebe da ideš. Sve je pod kontrolom. Znaš da Pamela ne voli gužvu. Sasvim je mirna i kaže da porođaj neće početi dok doktor ne stigne. Čak je i njemu rekla da nema potrebe da žuri! Sada moram da se vratim. Nema smisla da doktor čeka zbog mene. Pamela je insistirala da dovedem decu, da bismo bili sigurni da je sve u redu. Doneo sam i njihove stvari i igračke.

- Koliko dugo ćeš ostati u Ostinu? - upitao je Džejms, dok je vadio stvari iz džipa.

Rik je slegnuo ramenima.

- Možda nedelju dana... Koliko dugo možete vas dvoje da ostanete?

Trebalo bi da razgovaramo o nekim stvarima.

~ 17 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Mogu da ostanem toliko, Rik, ne brini - javila se Olivija.

- Ne brini, Rik - potvrdio je i Džejms. - Krenuću s tobom, u slučaju da vam zatreba pomoć.

Olivija ga je pogledala. Znala je da je bio umoran. Rik je odbio njegovu ponudu.

- Nema potrebe da ideš sa mnom, Džejmi. Sve smo organizovali.

Izgledaš umorno - bilo je očigledno da Rik jedva čeka da se vrati kući.

- Kako ćeš se vratiti iz Ostina? Treba li da dođem po vas? - upitao ga je Džejms.

- Ako budemo imali sreće, vratiće nas bolnički helikopter. Pamelin rođak je pilot. U protivnom ću uzeti čarter. Suviše je daleko da bih vozio bebu kolima. Ne verujem ni da će Pamela biti raspoložena za tako dugačku vožnju. Hvala ti, Livi. Zaista mi je drago što si stigao, Džejmi.

Drago mi je što si mogao da dođeš. Ne bih bio srećan da moram Livi da ostavim samu.

Olivija se nasmejala.

- Teško da bih bila sama ovde. Imam psa, a tu su i radnici objasnila je Riku.

- Onda zdravo! - Rik je mahnuo rukom pre nego što je džip krenuo putem prema „Lavigariji”.

Dva imanja su bila blizu i Olivija je znala da će Rik za pola sata biti kod kuće.

- Trebalo je da se prethodno javi telefonom. Mogla sam ja da odem po decu - primetila je Olivija, posmatrajući džip koji se udaljavao.

- Znaš dobro kakva je Pamela. Ne voli nikoga da moli za pomoć.

Verovatno je insistirala da Rik dovede decu, da ti ne bi morala da dolaziš. Možda je brinula zbog vožnje do „Zvezde”.

- Pamela ima poverenja u moje vozačke sposobnosti - pobunila se Olivija.

- Trudne žene su ponekad previše oprezne.

Olivija ga je iznenađeno pogledala. Naravno, on je znao sve o tome, pomislila je.

Naglo se okrenula i ušla u kuću.

~ 18 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

III

- Da li je neko raspoložen za partiju tenisa?

Džejms je izašao na verandu, zamahujući imaginarnim reketom prema imaginarnoj loptici. Olivija je ležala u pletenoj ležaljci razapetoj između dva stabla.

- Pretopio je za tenis - osmehnula se Džejmsu.

Pogled joj se zadržao na njegovom licu. Zašto je drugi muškarci nisu privlačili na takav način? Neprekidno je sebe proveravala. Da li je još uvek zaljubljena u njega?

Zatvorila je oči da bi se oduprla njegovom neodoljivom osmehu.

Džejms je nikada nije voleo, podsetila je sebe. I sada je bio pre radoznao, nego što mu je bilo stalo do nje.

- Hajde, idemo na teren. Uveren sam da si igrala mečeve i na većoj temperaturi od ove - primetio je.

- Morala sam... To je bilo za novac! - odgovorila mu je naizgled ležerno.

Među njima je postojao dubok jaz. Ni sama Olivija nije znala šta da misli o svemu, kao što ni Džejms nije znao kako da se ponaša. Čeznula je za njegovim zagrljajem, a u isto vreme je želela da okrene leđa i da pobegne od svega.

- Hajde, Livi! Gde ti je sportski duh? Osećam potrebu za vežbom posle svih onih sati provedenih u avionu i za volanom - molio je Džejms.

- U redu. Samo da proverim šta rade deca - Olivija se konačno predala.

- Odlično se zabavljaju i bez nas.

- Oni su voleli da dolaze kod čika Edija. Ovde će im biti sasvim dobro.

- A ja ću se osečati kao pravi porodični čovek - primetio je Džejms.

Da su se ona i Džejms venčali pre osam godina, sada bi imali veliku decu, pomislila je Olivija. Da nije bilo Mirande... Želela je da ga pita za njegovog sina, ali se nije usuđivala. Spustila je noge sa ležaljke.

~ 19 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- U ostavi ima nekoliko starih reketa. Na žalost, nisam ponela svoju opremu. Hoćeš li da odeš da ih potražiš?

- Sigurno godinama nisi igrala na ovakvom terenu - konstatovao je Džejms kada se vratio sa reketima.

Olivija je uzela nekoliko loptica. Odmerila je stari reket u ruci.

Mreža je bila opuštena, a boja je sasvim otpala sa rama. Bio je to jedan od njenih prvih reketa. Poklonio joj ga je Džejms za rođendan, pre mnogo godina.

Dok su bili deca, tenis im je bio jedna od omiljenih igara. Čika Edi je primetio da je Olivija veoma talentovana i odlučio je da nešto preduzme.

Njegov prijatelj Fred je često dolazio na „Zvezdu”. Jednom prilikom čika Edi ga je zamolio da obrati pažnju na Olivijinu igru. Tada ona nije znala da je Fred jedan od najpoznatijih teniskih trenera u Americi i da je u Ostinu vodio poznatu tenisku školu.

Igra s njim joj je zadala mnogo muka, ali ni njemu nije bilo sasvim lako.

Posle toga Fred je objasnio čika Ediju da bi Olivija mogla da postane šampionka i ponudio je da radi s njom. Čika Edi je bio spreman da finansira njeno školovanje i tako se Olivija priključila Fredovom timu.

Intenzivni treninzi počeli su tokom poslednje godine njenog školovanja u Ostinu. Posle završenog koledža, Olivija se preselila u internat u sportskom centru koji je Fred vodio.

Olivija je lako savila kolena i bacila lopticu u vazduh. Loptica je poletela pravo prema centru, ili bar prema mestu gde se nalazio centar druge polovine igrališta. Džejms je uzvratio udarac, ali je Olivijina loptica otišla ravno u mrežu.

- Bio je to zaista sjajan pogodak, Džejmi! - doviknula mu je Olivija.

- Amaterska sreća.

Igrali su gotovo čitav sat, ne obraćajući pažnju na vrućinu. Morali su da prekinu partiju tek kada se Tomas probudio i izašao na verandu.

- Umirem od žeđi! Zaista bi mi prijala limunada! Mora da smo oboje ludi kada igramo po ovakvoj vrućini - primetila je Olivija.

- Ja sam gotov! - Džejms je umorno spustio reket uz ogradu verande.

~ 20 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Oboje su se nasmejali. Olivija odavno nije bila tako srećna.

Petnaestak minuta kasnije, posle tuširanja i čaše hladne limunade ponovo se pridružila Džejmsu na verandi. Tomas se igrao, gurajući automobil po verandi, a Dona je oblačila i skidala lutke.

- Hvala što si pristala da igraš sa mnom - obratio joj se Džejms.

- Nema na čemu, i drugi put! Ovo zaista prija - popila je još malo limunade.

- Kao u starim, dobrim vremenima. Nekada smo igrali sjajne mečeve. Nismo bili baš laki protivnici, ali nismo ni sanjali da igramo sa budućom šampionkom. Samo je tata primećivao tvoj talenat - rekao je Džejms zamišljeno.

- I ti si to mogao da postaneš - primetila je Olivija.

- Imao sam druge ambicije.

- Oduvek si voleo da pišeš i nikada nam nisi dozvoljavao da čitamo ono što bi napisao.

- I dalje ne dozvoljavam. Moj agent je jedina osoba koja ima pravo da vidi rukopis pre objavljivanja. Umirem od nervoze dok ne čujem da je zadovoljan tekstom. Pisanje je sasvim privatna stvar. Imam osećaj da bi sve palo u vodu kada bih nekome pričao o onome što upravo pišem.

- Potpuno te razumem. Znaš li da se i ja slično osećam kada je tenis u pitanju - priznala je Olivija. - Ima ljudi koji mogu da predvide svaki protivnikov potez. Ja to mogu samo do izvesne mere. Ne mogu da provodim dane planirajući tok utakmice. Reagujem tek kada igra počne.

Da nije tako, osećala bih se kao da je igra već završena i tada ne bih imala razloga da se trudim.

- Geniji su obično nepredvidljivi.

- Pre bih svoj uspeh pripisala sreći - nije joj prijalo njegovo zadirkivanje.

- Potcenjuješ sebe.

- Pretpostavljam da očekuješ da kažem da sam pročitala sve tvoje knjige - Olivija mu je spremno uzvratila udarac.

Pogledao je upitno.

- Naravno da očekujem. Oduvek si mnogo čitala. Osim toga, ne sumnjam da te je mučila radoznalost zbog našeg starog... - ućutao je, kao da nije želeo da kaže ono što mu je bilo u mislima.

Olivija ga je posmatrala očima punim iščekivanja.

~ 21 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Prijateljstva... - najzad je rekao, mada se Oliviji činilo da mu je na umu bila neka druga reč.

- Da te ne držim dugo u neizvesnosti, reći ću ti da sam pročitala sve što si do sada objavio. Zaista sam uživala dok sam čitala tvoje romane.

- Verovatno su ti dobro došli tokom dugih letova avionom.

- Prijali su mi.

- Hvala.

- Jedina nevolja je u tome što su budili u meni nostalgiju. Amerika zaista deluje primamljivo u tvojim knjigama, naročito kada je čovek daleko.

Osmehnuo se.

- To ne bi zvučalo loše u nekoj od mojih budućih knjiga. Mogu li da upotrebim tvoje reči?

Posmatrala ga je netremice.

- Možda to ipak ne bi bilo tako dobro. Možda bi mene krivili zbog tvog preranog povlačenja.

Olivija nije želela ponovo da razgovara o tome. Ćutala je. Oboje su posmatrali decu koja su se igrala. Sakrila je uzdah. Želela bi da je udata i da ima porodicu. U ovom trenutku joj se činilo da to nikada neće biti moguće.

Tokom proteklih godina bilo je u njenom životu muškaraca.

Ponekad joj se činilo da će uspeti da pobegne od Džejmsa, ali sve je bilo uzalud. Njegov lik je neprekidno pratio, mada je Olivija dobro znala da između njih stoji Miranda.

Dok se Džejms igrao sa decom, Olivija je požurila da spremi večeru. Spretno se kretala u prostranoj kuhinji, za koju su bili vezani najprijatniji trenuci u njenom životu.

Gotovo ništa se nije promenilo u toj prostoriji od starih dana.

Police su bile pune namirnica i posuđa. Sve je bilo besprekorno čisto i uredno.

- Hoćeš li nam spremiti testo sa sirom? Deda je bio pravi majstor za to - obratila joj se Dona.

- Pokušaću. Umeš li ti da spremiš testo sa sirom, Džejmi? Ti si u ovoj kuhinji više domaći od mene - obratila mu se Olivija.

~ 22 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Ja nisam kuvar. Industrija gotove hrane ima u meni najvernijeg pobornika.

Olivija se začudila.

- Zar tvoje prijateljice ne izgaraju od želje da nahrane poznatog pisca?

- Kako da ne! Nemoj me zavitlavati.

- U svakom slučaju, ne deluješ kao čovek koji mnogo razmišlja o hrani - dodala je.

- Redovno odlazim na rekreaciju.

- Imaš li ti bebu, Livi? - iznenada je upitala Dona.

- Nemam, dušo. Nisam udata - odgovorila joj je Olivija.

Dona je napućila usne.

- Jesi li ti oženjen, Džejmi? Kada bi se ti oženio sa Livi, ona bi mogla da ima bebu, kao moja mama - nastavila je Dona.

- Sumnjam da bi Livi želela da se uda za mene, Dona - odgovorio je Džejms.

- Naravno. Ona više voli da igra tenis. Nije važno. Kada porastem ja ću se udati za tebe i imaćemo mnogo beba - rekla je Dona važno.

Sela je na Džejmsova kolena i poljubila ga u obraz. Olivija je namignula iza devojčicinih leđa.

- Ova emisija postaje preterano sentimentalna. Vreme je da je prekinemo reklamama, ih da promenimo kanal. Napraviću to testo sa sirom. Možeš da mi pomogneš ako hoćeš, Dona.

Dona je sišla sa Džejmsovih kolena.

- Ne voliš sentimentalne filmove, Livi? - Džejms je hteo da je podseti koliko je Olivija rado nekada gledala takve emisije.

Nešto kasnije, dok je spremala decu za spavanje, Džejms je stajao na vratima njihove sobe.

- Šta bi novinari rekli, da mogu sada da te vide? Čuvena teniserka, idealna dadilja! Sigurno bi se pitali gde je Olivija Norton mogla da nauči sve te stvari.

- Mogao bi da me odmeniš. Sigurno imaš više prakse od mene pecnula ga je Olivija.

Nije se ni pomerio.

- Naprotiv! Znaš li da nikada nisam video Mirandino dete?

~ 23 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Nikada nije video sopstveno dete! Olivija je bila zaprepašćena.

Podigla je Tomasa i odnela ga do kreveta.

- Kako to da nikada nisi video sina? Ne shvatam...

- Tako kako sam rekao. Napustio sam Mirandu odmah posle venčanja.

Ništa je više ne bi iznenadilo od ovoga što je čula tog trenutka.

Posmatrala je Džejmsa, ne znajući šta da mu kaže.

- Ostavio si je? Zbog čega? - upitala ga je.

- Rekla mi je da to dete nije moje. Olivija zaista nije očekivala takvo objašnjenje. Odjednom joj se učinilo da joj se pod nogama izmiče tlo. Nije mogla da poveruje da je Džejms govorio istinu. Isto tako joj nije bilo jasno zbog čega je lagao.

- Naravno... - primetila je neodređeno i okrenula se da pokrije Tomasa.

- Otišao sam od nje i od tada je nisam video. Nemam pojma gde ona sada živi. Nikada nisam video ni dete.

Olivija je krenula iz sobe. Džejms je krenuo za njom.

- Hoćeš li malo piva? - otvorio je frižider.

- Radije bih limunadu. Mislim da je ima još u frižideru.

- Znači li to da uopšte ne piješ alkohol?

- Skoro da je tako. Ponekad popijem piće zbog društva. Alkohol i tenis ne idu zajedno.

- Pametna devojka. Ima mnogo ljudi koji misle da piće obavezno ide uz slavne osobe. Brza kola, skupa odeča, bučne zabave i piće...

Naravno, nije uvek tako.

- Govoriš kao da sve to znaš iz iskustva.

- Ima stvari koje nikada neću zaboraviti - promenio je temu. - Kada sam otišao u Dalas, dve godine sam radio sa decom bez roditelja. Možda ću jednog dana napisati knjigu o tome, kad budem u stanju da sve to posmatram iz pravog ugla. Svaki put kada pokušam te stvari da stavim na papir, razbesnim se. Osećao sam se tako depresivno u tim danima.

Bio sam svestan da sam osuđen na neuspeh. Naravno, tada sam bio mlađi, pa sam se nadao da još može da se dogodi čudo. Hajde da izađemo napolje!

~ 24 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Napolju je bilo prijatnije, ali je vazduh bio sasvim miran. Seli su u pletene fotelje koje su se nalazile na verandi. Noć je bila vedra, a nebo prepuno zvezda.

Olivija je želela više da pita Džejmsa o Mirandi i njenom detetu, ali nije imala smelosti. Bilo joj je jasno da Džejms nije bio raspoložen za razgovor o tome. Bilo joj je neprijatno što je to uopšte pomenula...

Džejms je počeo da se raspituje o tenisu i Olivija je mehanički odgovarala na njegova pitanja.

- Ipak, sumnjam da ćeš napustiti tenis. To je samo prolazna nesigurnost koju je lako preboleti. Tebi je tenis u krvi, Livi!

Hteo je da kaže da će Olivija lako preboleti Freda. I dalje je mislio da je ona nesrećna zbog njegovog braka.

- Ne verujem da će iko moći to da shvati - primetila je.

- Niko, zaista, dok mu ne ponudiš neki uverljiviji razlog.

- Ne znam zbog čega bih morala da se pravdam pred drugima!

Napustiću tenis kada mi to bude odgovaralo!

- Ipak, zaista treba da postoji veliki razlog zbog kojeg bi napustila tako uspešnu karijeru.

Olivija je slegnula ramenima. Pre osam godina imala je pravi razlog da napusti karijeru koja je tek počela... Bila je spremna da svemu okrene leđa da bi se udala za Džejmsa... U misli joj se vratilo to leto od pre osam godina. Ljubav je planula u njoj svom snagom. Oliviji se sada činilo da su njih dvoje sagoreli u tom plamenu. Sve je izgledalo previše lepo da bi trajalo, sećala se. Da je znala da je to za Džejmsa bila samo prolazna avantura... Zabavljao se s njom dok je Miranda bila odsutna.

Miranda je radila na susednom imanju kao neka vrsta sekretarice. Tog leta je otišla na godišnji odmor. Olivija je došla na „Zvezdu” da bi se oporavila od povrede kolena. Kada se Miranda vratila sa odmora, odmah joj je bilo jasno da se nešto dogodilo između Olivije i Džejmsa.

Izgledalo je da to niko osim nje nije primetio. Odmah je objasnila Oliviji da je Džejms bio njen momak i da su zajedno već godinu dana. Oliviji bi bilo lakše da Džejms to nije poricao, kada ga je pitala o tome. Dobro je pamtila da je Džejms optužio da je bila Fredova ljubavnica. Naravno, to nije bila istina. Olivija je poverovala da je Džejms napao, samo da bi izbegao njene optužbe.

Sporečkali su se za vreme zabave, dan pre nego što je Olivija ponovo napustila „Zvezdu”. Te noći Džejms je ostao sa Mirandom.

~ 25 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Slomljenog srca Olivija se vratila u Ostin. Kasnije je čula da se Džejms na brzinu oženio sa Mirandom, koja je očekivala bebu. To venčanje i Raselov odlazak sasvim su slomili čika Edija.

- Svako ima pravo na svoj život - filozofski je zaključila Olivija.

Džejms je samo klimnuo glavom.

- Hoćeš li da donesem još piva? - upitala je Olivija, želeći da pobegne od neugodnih misli.

- Ja ću ga doneti.

Tog trenutka začuo se dečiji plač.

- To je Dona!

Olivija je potrčala u dečiju sobu. Dona je sedela na krevetu i glasno plakala.

- Mama! Olivija je zagrlila.

- Sve je u redu, dušo. Mama će se uskoro vratiti - pokušala je da uteši devojčicu.

- Hoću moju mamu! Hoću kući! - oči su joj bile pune suza.

- Mislila sam da ti se dopada na „Zvezdi”. Sama si mi rekla da ti je lepo.

Prošlo je nekoliko minuta dok se Dona nije sasvim smirila. Olivija je bila srećna što njen plač nije probudio Tomasa. Kada je napustila dečiju sobu, Džejms je ponovo bio u kuhinji. Pogledao je upitno.

- Dona plače za majkom - kratko mu je objasnila Olivija.

Posmatrao je bez reči.

- Ponovo je zaspala. Nadam se da se noćas više neće buditi. Već sam se ponadala da nećemo imati nikakvih problema sa decom - bila je zabrinuta.

- Hoćeš li sada nešto da popiješ? -upitao je Džejms.

Odmahnula je glavom.

- Neću ni sada. Odjednom sam strahovito umorna. Vreme je da idem na spavanje.

Džejms je vratio u frižider neotvorenu konzervu piva.

- I ja sam umoran. Idem na spavanje. Izgleda da me tek sada stiže umor od puta.

- Mislila sam da će nam se Rik javiti. Mora da su odavno stigli u Ostin. Nadam se da će tamo biti sve u redu - i dalje je bila zabrinuta.

~ 26 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Biće oni dobro. Možda nije imao telefon pri ruci... a možda mu se ispraznila baterija u mobilnom telefonu...

- Možda... Laku noć, Džejmi.

- Laku noć.

Neodlučnost je lebdela u vazduhu. Imalaje utisak da je hteo nešto da joj kaže pred rastanak. Olivija nikako nije mogla da se oslobodi te pomisli.

~ 27 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

IV

Idućeg dana Dona je bila dobro raspoložena i nije bilo traga njenoj nostalgiji prema kući i majci.

Rik se javio ubrzo posle doručka.

- Možeš da obrađuješ Donu! Dobila je sestricu! - rekao je vedro.

- Kako je Pamela?

- Sada je dobro. Trajalo je duže nego što smo očekivali. Beba se rodila tek noćas. Pamela je umorna, ali je jutros izgledala sasvim dobro.

- Kako će se zvati beba?

- Još uvek ne znamo! Nismo mogli da smislimo nijedno prikladno ime, pa smo odlučili da to prepustimo Doni. Da li je ona negde u blizini?

- Tu je, pored mene - pružila je slušalicu devojčici.

Nije ostala da sluša Donin razgovor sa ocem. Nešto kasnije Dona joj se pridružila na verandi.

- Tata je rekao da smislim neko ime za bebu. Moraću dobro da razmislim - važno je rekla devojčica.

Džejms je značajno pogledao Oliviju.

- Rik i Pamela su zaista hrabri. Ko zna kakvo će ime izabrati Dona primetio je tiho.

- Ipak, to nije tako rđava ideja. Tako Dona neće biti ljubomorna.

Shvatiće da beba pripada i njoj.

- Pamela je bila dečiji psiholog, ako se ne varam?

- Bila je. Ona zaista zna kako treba postupati sa decom.

- I ti se dobro snalaziš - primetio je Džejms sa neobičnim sjajem u očima.

Olivija je poželela da mu priča o svojim planovima za budućnost, ali je odustala. Čika Edi je bio oduševljen njenom idejom da otvori sportski centar za hendikepiranu decu. Ipak, nije trebalo da govori o svojim planovima, dok sve ne osmisli.

Dan je prošao bez uzbuđenja. Dona je smišljala najrazličitija egzotična imena za sestru, ali joj se nijedno nije činilo dovoljno dobrim.

- Konačno sam smislila! - najzad je saopštila važno.

Džejms i Olivija su je upitno pogledali.

~ 28 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Zvaću je Olivija Džejmi - objasnila im je sa pobedničkim osmehom na hcu.

- Zašto Džejmi? - začudila se Olivija.

- Pa, ne mogu dati devojčici muško ime. Osim toga, htela sam da se zove i po tebi. Zato sam odlučila da se zove Olivija Džejmi, pošto već ne može da se zove Džejms - objasnila joj je devojčica strpljivo.

To je bilo previše za Oliviju. Nije bila sigurna da li želi da se smeje ili da plače. Čak je i Džejms bio dirnut zbog svega.

- Stvarni život je najsentimentalniji! Svaka čast, Dona. Savetovao bih ti da postaneš glumica. Bićeš glavna u svim filmovima!

- Ja sam i sada glavna, Džejmi!

Tog trenutka zazvonio je telefon. Javljala se Pamela iz bolnice.

- Javila si se u pravo vreme! Dona hoće nešto važno da ti kaže! rekla je Olivija.

Dona je jedva govorila od uzbuđenja. Olivija se nadala da će Pamela prihvatiti ime koje je devojčica odabrala. Radost na Doninom licu bila je dovoljan dokaz u prilog tome.

- Doktor mi je rekao da se beba rodila na vreme. Mora da sam negde pogrešila. Matematika mi nikada nije bila jaka strana - šalila se Pamela.

Olivija joj je zavidela na sreći. Pitala se da li će ona ikada tako živeti.

- Pitam se gde je Rasel sada. Poslednja razglednica od njega stigla je pred Novu godinu. Napisao je da se nada da će se uskoro vratiti u Ameriku, ali nije rekao kada će to biti - rekla je Olivija kasnije te večeri.

- Pokušaćemo da ga pronađemo.

- Rik je predložio da objavimo u novinama...

- Jesi li pogledala poštanski žig?

- Nismo mogh da pročitamo šta piše na njemu. Bio je savim zamrljan. Prethodnu kartu je poslao iz Francuske. Uvek se javljao iz

~ 29 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

drugog mesta. Očigledno je Rasel neprekidno u pokretu. Još uvek ne mogu da shvatim razlog njegovog odlaska.

Džejms joj nije odgovorio i Oliviji se činilo da je on znao mnogo više o razlozima Raselovog odlaska, nego što je hteo da kaže.

Ta misao je neprekidno proganjala. Bilo joj je jasno da joj Džejms neće reći istinu, ako ona sama ne bude pitala, a možda neće ni tada.

Da li će se ikada svi ponovo okupiti na „Zvezdi” kao u starim, dobrim vremenima?

Bilo je previše pitanja, a tako malo odgovora. Duboko u duši, Olivija je osećala da se ta stara vremena, kada su svi ovde bih srećni zajedno, nikada više neće ponoviti.

Idućeg jutra Olivija se probudila rano. Upravo je postavljala sto za doručak, kada se pojavio Tomas.

- Zdravo, Tomase! Jesi li dobro spavao?

Podigla ga je i odnela u spavaću sobu da ga obuče.

- Gde je Dona? Sigurno je već izašla na verandu - primetila je.

- Dona je otišla kući.

- Još uvek ne možete kući, dušo. Čim se tata i mama vrate sa bebom, ići ćete kući - strpljivo mu je objasnila Olivija.

- Dona je otišla kući, a i ja hoću da idem - pobunio se mališan.

- Hajde da vidimo da li je Dona na verandi - Olivija mu nije verovala.

Dona nije bila na verandi. Kada se Olivija vratila do dečije sobe, tamo je već bio Džejms. Bio je odmoran i sveže izbrijan.

Pomilovao je dečaka po kosi.

- Zdravo, svima! Gde je Dona? Nije došla jutros da me probudi, kao što je to radila prethodnih dana - rekao je.

- Dona je otišla kući - još jednom je ponovio Tomas.

- Neprekidno to ponavlja. Mora da je nešto pogrešno razumeo objasnila je Olivija Džejmsu.

~ 30 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Odjednom se ukočila, kao da se iznenada setila nečeg strahovito neprijatnog.

- Počinje da me hvata blaga panika!

- Mora da je negde u blizini. Verovatno se igra sa mačkom.

Pogledaću okolo, dok ti budeš spremala doručak - mirno je rekao Džejms.

Umesto da sprema doručak, Olivija je stajala na vratima kuhinje sa napetim izrazom na licu i čekala na Džejmsov povratak. Zastao joj je dah kada je videla da se on vraća bez Done.

- Niko je nije video. Svuda sam je tražio. Mora da se sakrila negde u kući i neće da se odazove, da bi nas uplašila.

- Ja ne mislim tako. Izgleda da je Tomas u pravu. Dona je zaista otišla kući - protivila se Olivija.

- Pešice? To je miljama daleko. Lako bi mogla da se izgubi - rekao je upravo ono čega se Olivija plašila.

- Neće se izgubiti ako je krenula putem.

- Onda treba što pre da krenemo za njom. Nije mogla stići daleko.

Pronaći ćemo je, ali bi možda bilo bolje da ostaneš ovde sa Tomasom predložio je Džejms.

- Radije bih krenula s tobom. Sada sam sasvim sigurna da je Dona krenula kući. Ja sam odgovorna za nju i ja moram da je pronađem.

Prebacio je ruku preko njenog ramena.

- Siguran sam da joj se ništa nije dogodilo. Pođi sa mnom, ako želiš. Samo ostavi nekog od radnika u kući, u slučaju da se Dona vrati.

Možda se ipak zaigrala negde i vratiće se kad ogladni.

Olivija je organizovala dežurstvo u kući, a zatim požurila za Džejmsom.

- Rekla sam momcima da paze. Možda će je negde ugledati primetila je sedajući pored Džejmsa.

Džejms je bez reči okrenuo volan velikog džipa.

- Nije mogla daleko otići - sa strepnjom u glasu, Olivija kao da je želela sebe da ubedi u svoje reči.

- Deca su izdržljivija nego što se nama čini, Livi. Mora da je ustala rano.

~ 31 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Vozili su se putem sve do „Lavigarije” i nigde nisu naišli na Donu.

Olivija je znala da devojčica nije mogla da pređe čitav put bez odmora.

Možda je neko povezao? Nije smela glasno da izgovori svoje strepnje.

Na kapiji ranča dočekao ih je Rikov predradnik.

- Zdravo, Dene! Da nisi slučajno video Donu? - upitao ga je Džejms.

- Zar ona nije kod vas?

Džejms mu je objasnio šta se dogodilo.

- Ako je zaista krenula ovamo, mogla je da pođe prečicom. U poslednje vreme se taj put retko koristi, ali je još uvek prohodan. Dona ga sigurno poznaje. Možete se vratiti tim putem i javite mi ako je ne nađete. Organizovaćemo poteru.

Nekoliko trenutaka kasnije, Džejms i Olivija su ponovo sedeli u džipu koji se kretao neravnim putem prema „Zvezdi”.

- Samo da joj se nije ništa dogodilo! - Olivija je bila preplašena.

Spustio je ruku na njenu.

- Nemoj o tome da misliš. Niko je nije kidnapovao. Verovatno se umorila i sela negde uz put. Siguran sam u to.

Olivija je gledala kroz prozor. Kako je samo želela da ugleda Donu!

- Ona se izgubila, Džejmi! - rekla je sa očajanjem.

- Nemoj da brineš. Uveren sam da ćemo je uskoro pronaći. Ne može biti daleko - Džejms je pokušavao da je umiri.

Razdaljina između dva ranča bila je sve manja, kao i Olivijine nade da će pronaći Donu.

Nekoliko minuta kasnije, naišli su na stene. Dok je džip poskakivao po neravnom terenu, Olivija je uzviknula: - Gledaj! Eno je!

Nekoliko metara ispred njih, na kamenu, sedela je Dona. Izraz na njenom hcu predstavljao je mešavinu iznenađenja i straha.

Olivija se kasnije nije sećala kako je izašla iz kola. Trčala je prema Doni spotičući se. Najzad je snažno zagrlila devojčicu.

- Dona... Mislili smo da si se izgubila - oči su joj se napunile suzama.

- Žedna sam - rekla je Dona. Džejms im je prišao. Sagnuo se i podigao Donu u naručje.

~ 32 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Hajde, idemo kući, pre nego što dobiješ sunčanicu - rekao je blago.

Dona mu se osmehnula.

- Pogledaj samo kako izgledaš. Sva si crvena od prašine, kao da si se našminkala - našalio se Džejms.

Olivija se divila njegovoj sposobnosti da ostane miran u takvim trenucima. Dona je sedela između njih dvoje, dok su se vozili do „Zvezde”.

- Da li se ljutite na mene? - upitala ih je Dona, kad su stigli.

Olivija je uhvatila za ruku.

- Ne ljutimo se, Dona. Samo smo bih zabrinuti zbog tvog odlaska objasnila joj je Olivija.

- Rekla sam Tomasu da vam kaže...

- Rekao nam je, ali nismo mogh da poverujemo da si sama otišla pešice kući.

- Livi je pomislila da te je odneo zmaj - počeo je da je zadirkuje Džejms.

- Odmah ćemo da doručkujemo... Doduše, malo je kasno... Zašto nam nisi rekla da ti se ide kući? Nisi smela krenuti sama.

- Ne znam...

Džejms je pomilovao po kosi.

- Sada to više nije važno. Nemoj to više da radiš. Mogla si da dobiješ sunčanicu. Šta bi radila da si bila žedna? U blizini nema nijednog izvora. Ne bi više mogla da razmišljaš. Počela bi da ideš u krug i sigurno bi se izgubila.

- Nisam se izgubila.

- Ali si se umorila. Danas si ustala rano, pa se nadam da ćeš spavati posle ručka - umešala se Olivija.

Dona je klimnula glavom, pre nego što je počela da jede.

- Kakvo jutro! - uzviknula je Olivija kada su ona i Džejms ostali sami u kuhinji.

- Nadam se da se to više nikad neće ponoviti.

- I ja se nadam.

Sedeli su u tišini nekoliko minuta, a onda je on uzviknuo: - Šteta što je tata prodao konje. Mogli bismo da odemo na jahanje.

~ 33 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- U srcu si ostao pravi rančer - osmehnula se Olivija.

- Možda... možda je to samo nostalgija za nekadašnjim životom.

- Šteta što ćete prodati „Zvezdu”. Mogao bi da je kupiš i da je sačuvaš - setno je primetila Olivija.

- Samo zbog sentimentalnih razloga? I ti bi to mogla da učiniš, ako smem da primetim.

Slegnula je ramenima. „Zvezda” joj ne bi ništa značila bez Džejmsa.

U njoj je bilo previše uspomena.

Džejms je ustao i krenuo prema vratima. Zastao je za trenutak i nekoliko sekundi je posmatrao Okviju.

- Danas izgledaš lepše nego ikad - rekao je.

Olivija se iznenađeno trgla. Prošla je rukom kroz kosu.

- Podsećaš me na devojku koju sam poznavao nekad davno.

Samo... tada si imala dugačku kosu...

Pre nego što je Olivija mogla da se snađe, Džejms je izašao iz kuhinje.

~ 34 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

V

- Dok si bio napolju, javljao se Rikov predradnik. Rekao mi je da se Hilari vraća sutra i da će ona preuzeti decu. Doći će ovamo po njih čim stigne - rekla je Olivija čim se Džejms pojavio na vratima.

Zaista, već sutra pre podne stigla je Hilari.

- Žao mi je što ste imali problema sa Donom. Ona nema običaj da radi takve stvari. Verovatno niste navikli na takvu vrstu uzbuđenja u životu - obratila se Oliviji.

Hilari je bila žena prijatnog izgleda i dubokog baršunastog glasa.

Dugo godina je živela u „Lavigariji” i brinula je o Rikovoj i Pamelinoj deci od njihovog rođenja.

- Ti sigurno imaš uzbudljiv život. Često vidim tvoje ime u novinama - nastavila je Hilari.

Olivija se nasmejala.

- Ima to i svojih loših strana. Novinari se često mešaju u moj privatan život. To je ponekad vrlo neprijatno - rekla je.

- Čovek ne može da bude slavan, ako se ne priča o njemu. Sve ima svoje dobre i loše strane. Pogledaj samo kako izgleda život u ovom delu sveta. Ima mnogo loših strana, ali ga ne bih menjala ni za šta na svetu.

Važno je samo da živiš pored prave osobe.

Olivija je uzdahnula. Hilari je pogodila ravno u cilj.

- Pogledaj samo Džejmsa! Čovek nikada ne bi pomislio da je poznati pisac. Uopšte ne ume da se ponaša u društvu. Čak je i Rasel bio društveniji od njega.

Olivija se trgla kada je Hilari izgovorila Džejmsovo ime.

- Znam da su se Džejmi i Miranda razveli, ali se ipak pitam zbog čega ona nikada nije dovela to dete ovamo. Svako dete treba da upozna dedu. Ne sećam se da je Edi bio protiv tog braka. Bilo bi mu drago da je video dete.

- Pretpostavljam da Džejmi ima svoje razloge - promrmljala je Olivija.

- Nikada neću zaboraviti to leto. Edvard je bio presrećan, jer si ti već počela da postižeš uspehe na turnirima. Onda se sve pokvarilo...

~ 35 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Rasel je otišao bez reči pozdrava. Džejms i Miranda su se venčali i otišli.

Edvard je ostao ovde slomljenog srca - nastavila je Hilari.

Hilari nije znala da je Džejmsov odlazak ostavio i Oliviju slomljenog srca. Bilo je zaista čudno što niko nije primetio šta se dešavalo između njih dvoje. Možda zato što su svi znali za Džejmsovu vezu sa Mirandom, setno je pomislila Olivija.

Niko osim Freda nije znao da je Olivija očekivala da je Džejms zaprosi.

- Nisam verovala da će se Džejms oženiti tom devojkom. Bila je tako... površna - nastavila je Hilari.

- Sigurno je bio zaljubljen u nju.

- A meni se čini da je sve to bilo njeno maslo. Znala je da će Džejms biti fer i da će se oženiti s njom. Jedino ne mogu da im oprostim što nikada nisu doveli dete da ga deda vidi... Izvini, Olivija. Volela sam čika Edija. Imao je običaj da iseca iz novina sve članke o tebi i da ih lepi po zidu njegove radne sobe. Kada je Džejms postao slavan, čika Edi je bio tako ponosan...

- Znam... Videla sam te zalepljene isečke... Sada mi je žao što nisam češće dolazila ovamo. Sigurno je i Džejmsu krivo... Sve ovo možda liči na izgovor... - nije mogla da kaže istinu Hilari.

- Sada se to više ne može ispraviti. Drago mi je što se nisi promenila, Olivija. Uspeh te nije pokvario.

Olivija se osmehnula.

- Nameravaš li da se udaš? - Hilari je pogledala sa sjajem u očima.

- Po novinarima, ja sam se udala za teniski reket - odgovorila joj je Olivija uz osmeh.

- Pa, bilo bi ti teško da sačuvaš brak pored svih tih putovanja. Ima ljudi kojima to polazi za rukom, ali sumnjam da im je lako.

- Ne mogu doživotno da igram tenis, a možda ću uskoro i da napustim teren. Naravno, ako sretnem pravog čoveka - Olivija se zamislila.

- Nemoj previše da čekaš, jer može da bude kasno. Karijera je lepa stvar, ali svi ti pehari i nagrade ne mogu da ti prave društvo kad si sama.

- Džejms i Rik misle da treba da objavimo oglas u novinama, da bismo našli Rasela - Olivija je promenila temu.

~ 36 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Možda to i nije loša ideja, pored privatnog detektiva. Nikada nije poslao adresu i to je zaista neobično. Ponekad sam se pitala... možda Rasel beži od nečeg.

Olivija je iznenađeno pogledala. Možda je Hilari bila u pravu.

- Sve je moguće. Ipak, možda je samo želeo da se osamostali. Svako ima pravo na svoj način života. Nije želeo da se nalazi u Džejmsovoj senci ovde na „Zvezdi”, pa je odlučio da počne iz početka na nekom drugom mestu. Možda se plašio da mu čika Edi ne bi dozvolio da ode.

Rasel je tada imao samo dvadeset godina.

- Ljudi su veoma impulsivni u tim godinama - Hilari je klimnula glavom.

- Večeras ne moramo da brinemo o deci - primetio je Džejms pošto se Hilari sa decom vratila na „Lavigariju”.

- Nedostajaće mi - odvratila je Olivija iskreno.

Džejms je prebacio ruku preko nje nog ramena. Toplina njegovog tela budila je u njoj dobro poznatu reakci ju. Zažalila je kada se Džejms neočekivano odmakao od nje.

- Sećaš li se, kad smo nas dvoje onog leta...

- Mislila sam da smo zauvek stavili tačku na prošlost - odvratila je drhtavim glasom.

- Ovo nije prošlost, Livi! Ovo je sadašnjost! - spustio joj je obe ruke na ramena.

- Idem da skuvam kafu. Hoćeš li i ti malo? - Olivija je poželela da prestanu da razgovaraju o tome.

- Naravno - Džejms je shvatio njenu želju.

Nadala se da Džejms neće krenuti za njom u kuhinju, ali se prevarila.

- Neprekidno razmišljam o Raselu. Pitam se, gde bi mogao da bude - rekla je tek da nešto kaže.

- Ne znam...

~ 37 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Svi smo otišli od čika Edija. Trebalo je da češće dolazimo ovamo setila se šta joj je rekla Hilari.

- Tata je imao razumevanja za naše probleme. Oduvek je smatrao da imamo prava na sopstveni život.

- Zaista je bio nesebičan... divan. Nikada ne bih postala profesionalac u tenisu da nije bilo njega. Sigurno je bio šokiran kada si odlučio da napustiš „Zvezdu” i da se preseliš u Dalas.

- Verovatno...

- Jednom si rekao da će tvoje srce ostati zauvek na „Zvezdi”, ma gde se nalazio.

Nije očekivala direktan odgovor od Džejmsa.

- Otišao sam, jer sam znao da je to jedini način... Bio sam svestan da Miranda ne bi mogla da živi ovde. Ona je bila devojka iz grada i teško bi se navikla na ovu divljinu. Tada još nisam znao...

- Čika Ediju bi bilo drago da je mogao da vidi unuka - zagledala se pravo u Džejmsove oči.

- To je bilo nemoguće.

Zato što dete nije bilo Džejmsovo? Oliviji je bilo krivo što nije mogla da poveruje u to.

- Verovatno ti Miranda nije dozvolila...

- Hoćeš li već jednom prestati da razgovaraš o tome, Olivija? Ne želim da pričam o Mirandi, niti o drugim stvarima koje su se dogodile pre osam godina. Prestani da kopaš po prošlosti! To se tebe ne tiče!

- Izvini... - bila je svesna da je zaslužila njegov gnev zbog sopstvene radoznalosti.

Prošla je pored njega, da bi uzela šolje. Džejmsova snažna ruka nije joj dozvolila da nastavi put.

- Zar ne vidiš da sam lud za tobom, Livi? Za mene nikada nije postojala nijedna druga žena osim tebe. Znam da ni ti nisi ravnodušna.

Nas dvoje pripadamo jedno drugom. Sećaš li se kako je bilo nekada?

Osetila je snažne otkucaje sopstvenog srca. U glavi joj je bubnjalo.

Za sve to kriv je bio samo Džejms. Lagani dodir njegove ruke dovodio je Oliviju do ludila.

- Hajde da nastavimo tamo... Upravo u tome je bio problem.

Upravo to je bolelo više od svega.

~ 38 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Gde smo to stali, Džejmi? Bojim se da ne bih želela da nastavim na tom mestu - rekla je prekorno.

Nije obraćao pažnju na njene pokušaje da se oslobodi.

- Volim te, Livi. Osam godina sam te želeo. Osam godina sam ljubomorno posmatrao tvoje fotografije u novinama i čeznuo za tobom.

Trudio sam se da ne mislim na tebe, da te ne zamišljam u zagrljaju drugog muškarca, a ludeo od pomisli da neko drugi bolje poznaje tvoje telo od mene...

- Molim te, Džejmi... To nema nikakvog smisla. Govoriš to samo zato... - reči su joj zastajale u grlu.

Drhtala je čitavim telom.

- I ranije sam čula te reči. Meni si ih govorio, a Miranda je rodila tvoje dete! - govorila je povišenim tonom.

- To nije moje dete!

- Ne verujem ti! Oženio si se s njom zato što je bila u drugom stanju. To nije bilo bez razloga!

- Bilo je!

- Šta hoćeš time da kažeš? - upitala ga je, svesna da ne sme dozvoliti da je Džejms ubedi.

- Sećaš li se zabave koja se održala pre tvog odlaska.

Bila je to zabava na kojoj se posvađala sa Džejmsom.

- Posle toga sam odvezao Mirandu kući.

- Ostao si s njom čitave noći. Miranda mi je to ispričala.

- Pozvala me je na piće. Bio sam deprimiran zbog naše svađe...

- Sumnjam da je bilo baš tako.

- Nemoj stalno da me prekidaš! Slušaj me! Popili smo po piće i razgovarali. Ja sam bio toliko ljut zbog svega, da nisam brinuo da li ću se napiti. Popio sam još nekoliko čašica. Kasnije sam shvatio da Miranda uopšte nije pila. Ujutro sam se probudio u njenom krevetu.

- Mogao bi da me poštediš detalja.

- Ne sećam se nikakvih detalja. Miranda se ujutro potrudila da mi objasni šta se dogodilo. Posle toga se neko vreme nismo viđali.

Izbegavao sam je, što nije bilo naročito teško, s obzirom na razdaljinu između našeg i njihovog imanja. Jednog dana je došla na „Zvezdu” i sve mi ispričala. Bio sam šokiran.

~ 39 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Da li to pokušavaš da mi kažeš da te je Miranda prevarila? Da je tek posle venčanja priznala da dete nije bilo tvoje? To ne zvuči baš ubedljivo.

- Verovatno nije nameravala da mi to prizna, naročito ne već te prve noći. Posvađali smo se i krenule su optužbe. Svađa je počela oko neke gluposti, kao što to obično biva. U besu sam rekao stvari koje inače ne bih ni pomislio. Rekao sam joj da se nikada ne bih oženio s njom da nije deteta. Posle toga mi je rekla da dete i nije moje.

- Kako to? - Olivija i dalje nije bila uverena u istinitost njegovih reči.

- Ne sećam se šta se dogodilo one noći u njenoj kućici. Sumnjam da smo vodili ljubav. Miranda me nikada nije privlačila. Potrudila se da me uveri da je bilo tako, jer je već bila u drugom stanju.

- Vas dvoje ste se viđali i pre te večeri - primetila je Olivija.

Džejms je odmahnuo glavom.

- Nije bilo tako. Nekoliko puta smo izašli. Jednom sam je povezao u Ostin. Bila je veoma usamljena. Ponekad je dolazila na „Zvezdu” zbog društva.

- Sve to zvuči tako bizarno, Džejmi. Mogao bi da pišeš scenario za film.

- Ipak, ja te volim - rekao je Džejms umesto odgovora.

- To si mi već rekao i nije bilo istina. Da si me voleo, oženio bi me.

- Znao sam da bi brak pokvario tvoju karijeru. Bila si tek na početku i imala tek devetnaest godina. Hteo sam da ti dam vremena.

Posle toga sam shvatio da si bila Fredova ljubavnica. Čitavog leta sam mislio da si zaljubljena u mene, a onda sam shvatio da sam se prevario.

Pozvala si ga da provede odmor s tobom, da bi mi pokazala kako stvari zaista stoje.

- Zaista imaš bujnu maštu! Optužuješ me za nešto što nema veze s istinom, ti, koji si se zabavljao sa mnom, dok si čekao da se Miranda vrati! Sama mi je ispričala da ste bili u vezi čitavih godinu dana.

Džejms je pogledao i Olivija je shvatila da je pogodila cilj.

- Lagala je - rekao je.

- Nije mi delovalo tako. Ubedila me je u to. Osim toga, proveo si onu noć s njom.

~ 40 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Na trenutak joj se učinilo da će se Džejms raspasti od besa. Oči su mu zablistale pretećim sjajem.

- Zar ti njena reč znači više od moje?

- Zar događaji nisu pokazali ko je govorio istinu?

- Ili ti je tako bilo zgodnije? To je bila istina, Livi. Bilo ti je lakše da poveruješ da je Miranda bila moja devojka, nego da mi priznaš da si bila Fredova ljubavnica. Morala si, zar ne, ako si htela da postaneš slavna? A to si želela više od svega!

- Nije tako! Bila sam spremna da napi istim sve da bih se udala za tebe! Ah, ti... Nikada nisam bila Fredova ljubavnica. On ima dovoljno godina da mi bude otac.

- Pa šta? Mnogi stariji muškarci imaju mlade ljubavnice.

- Nije bilo tako. Fred mi je bio kao otac... Kao i čika Edi. Uvrteo si sebi u glavu...

- Fred mi je priznao... Olivija je bila zaprepašćena.

- Fred ti je priznao?

Stvari su se sve više komplikovale. Nije više imala snage da sluša te laži.

- Ne mogu više da razgovaram o tome, Džejmi. Nema smisla da ponovo oživljavamo prošlost. Laži više ništa ne mogu da izmene.

- Za tebe je naša veza bila samo flert? - iznenada je upitao Džejms. Čeznula je da se taj razgovor završi što pre.

- Naravno da je to bio samo flert. Zar je to sada važno? Osam godina je dug period i nas dvoje smo sada drugi ljudi. Ništa više nije kao pre.

Okrenula se i krenula iz sobe. I ovoga puta Džejms je sprečio da pobegne.

- Ti si najdraže biće koje znam, Livi! Nemoj da se boriš protiv svojih osećanja - čula je njegov šapat.

Pogledala ga je. Nije smela da dozvoli da je Džejms još jednom ostavi slomljenog srca.

- Ubediću te da bi nam ovoga puta bilo još lepše nego pre. Ja sam uporan čovek, pronaći ću neki način - nastavio je Džejms, pošto je ona uporno ćutala.

Dobro je znala da je Džejms zaista mislio onako kako je govorio.

~ 41 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Zavolećeš me, Livi! - Ne! Da je Džejms znao koliko joj je bilo teško da izgovori tu kratku reč!

~ 42 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VI

- Dobro jutro! - Džejms je idućeg jutra s osmehom na licu ušao u kuhinju.

Olivija ga je pozdravila kratkim klimanjem glave.

- Da li je ova čaša za mene? - pokazao je na čašu sa sokom, koja je stajala na kuhinjskom stolu.

- Za koga bi drugog bila? - Olivijin glas zvučao je gotovo neljubazno.

Džejms je začuđeno pogledao, ali nije rekao ništa.

- Ovo je zaista dobro - primetio je pošto je popio đus.

- Koliko dugo nameravaš da ostaneš ovde, Džejmi? - upitala ga je Olivija.

Nije joj odmah odgovorio. Neko vreme je posmatrao, a onda joj je prišao. Njegovi dlanovi obuhvatili su njeno nežno lice. Usne su im se za trenutak spojile. To je bilo dovoljno da rumenilo oblije Olivijine obraze.

- Koliko bude potrebno - odgovorio je Džejms, pošto se odmakao od nje.

Pred Olivijinim očima ponovo su se odvijale slike iz prošlosti.

Setila se poslednje godine svog boravka na „Zvezdi”. Rik se već bio oženio Pamelom i njih dvoje su živeli na svom ranču. U to doba Olivija je mnogo vremena provodila sa Džejmsom. Njihov odnos je po svemu hčio na sasvim običan odnos između brata i sestre.

Sve se promenilo na novogodišnjoj zabavi. U mraku, dok su svi čestitali, njihove usne su se za trenutak spojile, baš kao sada.

Od tada sve je bilo drugačije. Kasnije se pitala da li je do tog poljupca došlo slučajno. Dugo nije verovala da je Džejms zaista želeo da je poljubi.

Tek kada je tog leta došla na ranč, shvatila je da ništa nije bilo slučajno. Ipak, njihova romansa je trajala suviše kratko da bi je iko od stanovnika ranča primetio.

- Usne ti imaju ukus pomorandže - čula je Džejmsove reči.

- Hoćeš li još malo đusa? - uzvratila mu je pitanjem, da bi prikrila zbunjenost.

~ 43 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Džejmsove ruke spustile su se na Olivijin struk. Zagledao joj se u oči i najzad odgovorio: - Sipaj mi još malo.

Brzo mu je pružila čašu. Prsti su im se kratko dotakli i drhtaj je prostrujao njenim telom.

- Koliko dugo nameravam da ostanem? Biću slobodan nekoliko nedelja. A šta je s tobom? Sada si sasvim slobodna, ako se ne varam Oliviji nije promakla ironija u njegovom glasu.

- I da i ne. Imam nekih obaveza u gradu. Pošto sam ovde od Nove godine, a neću ti više biti potrebna...

- Obećala si Riku da ćeš ostati do njihovog povratka. Nadao sam se da ćeš mi pomoći da sredim tatine papire - otpio je još jedan gutljaj soka.

- Nisam sigurna da imam prava da... - nesigurno je počela Olivija.

Ustao je i ponovo joj prišao. Vrhovima prstiju podigao joj je bradu, tako da su im se pogledi sreli.

- Edvard je bio i tvoj otac, Livi. Među njegovim stvarima sigurno ima nekih koje bi ti rado zadržala za sebe. Imaš ista prava kao i Rik, Rasel i ja. Molim te da mi pomogneš da sredim te papire. Rik je previše zauzet, a neće mi biti lako da ih sam sređujem... - Džejms je ućutao i zagledao se u Olivijine crne oči.

Klimnula je glavom.

- Dobro. To neće trajati dugo, ako odmah počnemo - dodala je.

- Možemo početi već danas, ako ti odgovara. Osim toga, sastavićemo oglas za novine. Siguran sam da ćemo na taj način pronaći Rasela - pogled mu se na trenutak zadržao na metalnoplavom nebu.

- Idem da spremim doručak - rekla je Olivija.

- Sigurno te zamaraju kućni poslovi.

- Navikla sam. Na žalost, ranije sam provodila mnogo vremena na putu, tako da sam retko kuvala.

- Vreme je da se smiriš, da li ti je to ponekad palo na pamet?

Bila je to misao, koja je često obuzimala Oliviju u poslednje vreme. Čeznula je da ostane na jednom mestu bar godinu dana i da ima sopstveni dom.

~ 44 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Naravno. Ponekad želim... - zaustavila se u pola rečenice. Ipak, nije imala hrabrosti da mu poveri tu želju.

Džejms je bez reči posmatrao dok je poslovala po kuhinji. Na kraju je uzdahnuo i zagledao se kroz prozor. Trgao se tek kada je Olivija spustila pred njega tanjir.

Za vreme jela progovorili su svega nekoliko reči. Napetost je postajala nepodnošljiva. Laknulo im je kada su otišli u čika Edijevu radnu sobu i počeli da rade.

Ostatak prepodneva proveli su u radnoj sobi. Bio je to prilično neprijatan posao. Svaki detalj u toj sobi, hartije koje su pregledali, podsećali su ih na čoveka kojeg su oboje voleli.

Posao je polako odmicao. Poslovni papiri nisu im zadavali nikakve teškoće. Sa ličnim je išlo mnogo teže. Čika Edi je imao mnogo uspomena.

Veliki deo prostora u njegovom pisaćem stolu zauzimale su kutije sa fotografijama.

- Pogledaj ovo! „Zašto volim život u divljini” - Džejms je pročitao naslov Olivijinog pismenog zadatka, koji se ko zna kako našao među čika Edijevim stvarima.

- Nemoj to da čitaš! Ne mogu da verujem da ga je čuvao sve ove godine!

- Hoću da ga pročitam!

- Nemoj! Užasno je!

- Nije, sastav je sasvim dobar. Čak si napisala nekoliko lepih reči o Raselu, Riku i meni.

- Džejmi, nemoj da čitaš dalje, molim te!

Džejms se smejao.

- Zašto ti to tako smeta, Livi? Pisala si divne sastave. Bili su bolji od mojih. Ovde nema ni reči o tvojim ambicijama - bio je iznenađen.

- U tom sastavu i nije trebalo da pišem o mojoj budućnosti. O tenisu sam počela ozbiljno da razmišljam tek kada sam krenula na koledž. Osim toga, nikada nisam bila naročito ambiciozna.

- Bila si divno dete. Nas trojica nismo zaslužili sve ove pohvale.

- Koješta. Bili ste mi braća.

- Sećaš li se tvojih pravih roditelja?

~ 45 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Malo. Posle nesreće sam se trudila da izbrišem sve što me je vezivalo za taj bolni događaj. Mislim da sam ovde počela da živim iz početka.

Džejms je zamišljeno posmatrao. Odjednom ga je obuzeo bes prema Fredu. Bio je siguran da je on slomio Olivijino srce. U njenim očima bilo je previše bola. Znao je da će ona pokušati da ubedi sve da je to zbog čika Edijeve smrti, ali je samo Džejms znao pravu istinu. Olivija je patila zbog raskida sa Fredom. Znao je i da nikada nije bila tako nesrećna kao u tom trenutku.

- Klej mi je rekao da u jezeru još uvek ima vode, pelikana i drugih ptica. Želiš li da odemo tamo posle večere? Biće to prijatan izlet kada prestane vrućina - predložio joj je Džejms.

Kada su večerali, još je bio dan. Oliviji se svidela Džejmsova ideja da odu do jezera. Osećala se mnogo bolje nego tog jutra pre nego što su počeli da sortiraju čika Edijeve papire.

- Idem da uzmem džemper - rekla je Livi.

- Ja ću poneti nekoliko konzervi piva. Mogli bismo da napravimo zabavu.

- Onda uzmi i malo čipsa. Mislim da ima nekoliko kesica u kuhinji.

Jezero je bilo mala laguna koja je dobijala vodu iz podzemnih izvora. Dok su svi bih na „Zvezdi”, često su odlazili na izlete do njega.

Ono je, u isto vreme, predstavljalo i granicu između „Zvezde” i susednog ranča.

Sunce se bližilo zapadu, dok su se njih dvoje vozili neravnim putem, koji je vodio prema jezeru.

- Pogledaj! - uzviknula je Olivija i pokazala rukom prema jatu ptica koje se dizalo u vazduh.

- To su ibisi - rekao je Džejms.

- Sećaš li se kada si me prvi put poveo da posmatramo ptice?

Nisam umela da razlikujem lastu od vrapca.

- Brzo si naučila... Nikada neću zaboraviti dan kada je orao uhvatio zeca. Kako si bila nesrećna!

~ 46 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Iskreno sam žalila tog zeca.

- Priroda ponekad ume da bude surova - dvosmisleno je prokomentarisao Džejms.

- Ipak sam volela orlove. Imam utisak da se održavaju u vazduhu bez ikakvog napora. Oni su tako moćne ptice. Ponekad im zavidim zbog toga.

- Treba da se baviš planinarenjem. Tako bi ih češće sretala.

- Suviše je to naporno za mene. Mrak se polako spuštao na obalu jezera. Džejms je zaustavio džip nedaleko od obale, plašeći se da se ne zaglavi u pesku.

- Ne želim da se vratim pešice - rekao je Oliviji.

Zajedno su krenuh prema obali. Na sredini jezera postojalo je malo ostrvo sa ogromnim jatom pelikana.

- Ovde je tako lepo. Već sam zaboravila da još ima mesta gde vladaju divljina i mir.

- Hajde da gledamo i osluškujemo divljinu - nasmešio se Džejms.

Seli su na oboreno stablo pored same vode. Noćni vazduh su parali krici barskih ptica.

- Mrak se ovde tako brzo spušta. Nikako ne mogu da se naviknem na činjenicu da se na sevemoj hemisferi spušta mnogo sporije primetila je Olivija.

Džejms je nešto promrmljao i prebacio ruku preko njenog ramena.

Još uvek nije bilo toliko hladno da bi morala da obuče džemper. Dodir Džejmsove ruke na njenom golom ramenu oživeo je svaki nerv u Olivijinom telu. Naslonila se na Džejmsa, uživajući u svakom trenutku ove noći.

Nije želela da misli ni na prošlost, ni na budućnost. Postojao je samo taj trenutak njihovog zagrljaja koji ništa nije obećavao, niti je budio nade. Bilo je to sve što može da dobije od Džejmsa, činilo joj se.

- Džejmi... - prošaputala je. Prošao je prstima kroz njenu kratku kosu.

- Lepša si nego ikad i želim te više nego što sam te ikad želeo...

- Laskavče! Mrak je i uopšte ne možeš da mi vidiš lice - pokušala je da se našali.

- Nema potrebe da ga vidim - njegove ruke su se posednički obavile oko njenog tela.

~ 47 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Naglo se odmakla. Sasvim neočekivano vratila se u realnost.

- Mislim da treba da se vratimo - prošaputala je.

- Tako brzo? Mislio sam da je ovo naša magična noć - izgledalo je da se i Džejms šalio.

Olivija je ipak bila ozbiljna.

- Mislio sam da ti se ovde dopada i da želiš da se podsetiš svih onih lepih trenutaka, koje smo ovde nekada doživeli. Pogledaj površinu vode.

Glatka je kao staklo, a uskoro će se pojaviti i mesec.

- Ipak bi trebalo da se vratimo - prorarmljala je Olivija, mada to nije želela. Čeznula je da zauvek ostane ovde sa Džejmsom, daleko od stvarnog sveta, da ostane u svom snu.

- Samo da vidimo izlazak meseca - čula je Džejmsov šapat u svojoj kosi.

- Ne... - odmakla se od njega mnogo oštrije nego što je želela.

- Livi... Molim te... Šta se dogodilo?

- Džejms je bio iskreno iznenađen.

- Pusti me da idem. Ne želim da ostanem ovde - ni sama nije mogla da razume zašto je tako reagovala.

Džejms je uhvatio za ramena.

- Livi, nema potrebe da se tako ponašaš. Šta se dogodilo? zagledao joj se u oči.

- Ne znam! Pusti me!

Džejms je pustio tako naglo, da se Olivija zateturala. Jedva je uspela da se održi na nogama.

- Livi...

Pre nego što je postala svesna šta se događa, Olivija se ponovo našla u njegovom zagrljaju.

- Džejmi... volim te.

- Dušo...

Nije čula njegove reči zbog glasnih otkucaja sopstvenog srca.

Sasvim neočekivano, Džejms se ponovo odmakao od nje.

- Pogledaj mesec! Samo što nije izašao!

~ 48 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Nevoljno je okrenula glavu prema mesecu koji se promaljao iza bregova.

- Hajde da popijemo ono što smo doneli - predložio joj je Džejms.

Olivija je mehanički pružila ruku da uzme konzervu sa pivom koju joj je on ponudio. Bez reči je posmatrala njegov snažan profil na mesečini. Pitala se da li je zaista rekla da ga voli, ih je to sanjala.

Bilo je kasno kada su krenuli sa jezera. Tokom čitavog puta do „Zvezde”, oboje su ćutali, kao da su se oboje umorili od borbe sa sopstvenim osećanjima.

~ 49 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VII

Kada su se približili kući, ugledali su svetio na verandi.

- Izgleda da imamo goste - primetio je Džejms.

- Ko bi mogao da dođe u ovo doba noći? Pogledaj, kola su ispred kuće - začudila se Olivija.

Odmahnuo je glavom.

- Nikoga nisam pozvao u goste.

- Nadam se da nisu provalnici. Nismo zaključali vrata - setila se Olivija. Odjednom je postala nervozna.

- Do sada bi nas sigurno čuli i pobegli bi, da su to provalnici.

- Upravo to me i brine.

Dok su prilazili vratima Džejms je instinktivno gurnuo Oliviju iza sebe. Svetio u kuhinji je bilo upaljeno i kroz mutno staklo na vratima videla se nečija senka.

- Ko je to? - upitao je Džejms. Vrata su se otvorila i Olivija je začula muški glas: - Džejmi, gde si bio toliko dugo? Čekamo te ovde satima! Zdravo, Livi!

- Pa... pa to je Rasel! - Džejmsov glas bio je mešavina iznenađenja i neverice.

- Odakle si se ti pojavio, Rasele? - Olivija nije mogla da veruje sopstvenim očima.

Začuo se dubok Raselov smeh. Olivija je bila presrećna. Rasel joj je od sve trojice bio najbliži po godinama i s njim je provodila najviše vremena dok su bih deca. Sada su joj se sva ta sećanja vratila.

- Tako mi je drago što te vidim. Zaista fantastično! - Oliviji nije promakao njegov britanski naglasak.

Džejms je prošao rukom kroz kosu. Lice mu je bilo ispunjeno zadovoljstvom.

- Ovo je zaista iznenađenje, Rasele! Upravo smo nameravali da izdamo poternicu za tobom - rekao je.

Rasel se nervozno nasmejao. Oliviji je bilo jasno da je čuo za čika Edijevu smrt.

~ 50 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

misli.

- Znaš li za tatu? - upitao ga je Džejms kao da je čitao Olivijine

Rasel je klimnuo glavom.

- Bio je to zaista težak udarac. Tata nije bio tako star - rekao je.

- Kako si saznao?

- Uđite već jednom. Hajde da popijemo nešto, pa ću vam sve ispričati.

Olivija i Džejms su ušli u kuhinju.

- Popili smo nekoliko konzervi piva iz frižidera. Nadam se da se nećete ljutiti. Vozili smo se čitavog dana i bili smo strahovito žedni.

Zaustavili smo se samo da bismo ručali, pa smo produžili.

- Mi? Ko je s tobom i odakle si došao? - upitao ga je Džejms.

- Došli smo iz Londona. Zdravo, Džejmi, ljubavi.

Olivija se naglo okrenula kad je začula prijatan ženski glas. Pred njom je stajala visoka, privlačna devojka. Njena dugačka kosa blistala je kao zlato, a crte lica bile su joj savršene. Mada je Olivija nije poznavala, bilo joj je jasno da je Džejms dobro znao ko je ona.

- Goldi! Otkud ti ovde?

- To je duga priča. Još jedno pivo bi mi pomoglo da je lakše ispričam. Nadam se da ne žuriš. Dovela sam ti izgubljenog brata.

- Dobro si uradila. Ima i džina - Džejms je bio sasvim zbunjen.

Olivija je pokušavala da odgonetne u kakvoj su vezi bili ona i Džejms i odakle je Rasel poznavao.

- Pretpostavljam da je ovo Olivija. Rasel mi je toliko pričao o tebi.

Na žalost, ne znam mnogo o tenisu - obratila joj se Goldi.

- Izvini, Livi, što vas nisam odmah upoznao. Ovo je Goldi Benford, moj agent.

Goldi je pružila svoju ruku sa savršenim ljubičastim noktima.

- Mogli bismo da pređemo u salon. Ja ću doneti piće - predložila je Olivija, pošto se upoznala sa Goldi.

Džejms je iznenađeno pogledao u njenom pravcu. Mada to nije želela, odjednom je nestala sva ona magija koju je u njima probudilo jezero na mesečini.

- Pomoći ću ti - javio se Rasel. Zajedno su potražili čaše.

~ 51 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Džejmi je zaista našao zgodnog agenta. Imam utisak da je njihov odnos mnogo složeniji nego što se to na prvi pogled čini - nastavio je kad su on i Olivija ostali sami.

- Jesi li gladan? Mogla bih da napravim sendviče - Olivija nije želela da razgovara o tome.

- Ne, hvala. Ručak je bio veoma obilan.

- Onda idemo u salon. Jedva čekam da čujem tvoju priču.

- Prvo mi ispričaj sve o tatinoj smrti - Rasel je uhvatio za ruku.

Spustila je poslužavnik i u nekoliko reči mu ispričala čitavu priču.

- Mislim da sam ga izneverio - najzad je rekao Rasel.

Olivija ga je posmatrala netremice. Pitala se šta ga je nateralo da ode.

- Bolje da im se pridružimo... - rekla je, znajući da neće saznati odgovor.

- Naravno...

Rasel im je ispričao šta je sve radio tokom proteklih osam godina.

Olivija i dalje nije bila zadovoljna, ali ga ništa nije pitala.

- Zaključio sam da je došao trenutak da se vratim. Sada znam da sam zakasnio. Čim sam stigao u Dalas, pokušao sam da te pronađem, Džejmi. Nisam uspeo...

- Zašto se odmah nisi javio ovamo, ili Riku?

- Plašio sam se... Mislio sam da bi tata... Ne znam šta sam mislio.

Bio sam nervozan zbog susreta sa svima vama, posebno sa tatom. Mislio sam da je najbolje da prvo razgovaram sa Džejmijem.

- Kako si saznao da sam na „Zvezdi”?

- Pametan momak! Obratio sam se tvom izdavaču u Londonu.

Uputili su me na Goldi. Objasnio sam joj da sam ja tvoj davno izgubljeni brat. Ona mi je rekla da si sada u Dalasu, ali si zbog očeve smrti morao da odeš na „Zvezdu”.

- Mogao si da telefoniraš...

- Nisam hteo čak ni toliko da se zadržavam. Pošto nisam imao kola, Goldi mi je predložila da me doveze.

Izgleda da nije bila sigurna u moje dobre namere i htela je da me drži na oku.

- Izgledao si joj sumnjivo - dodao je Džejms našalivši se.

~ 52 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Drago mi je što sam vas sve našao ovde. Pošto ste bili odsutni kada sam stigao, telefonirao sam u „Lavigariju”. Tamo sam našao Hilari.

Ona mi je rekla da se Pamela porodila i da vi niste mogli da odete daleko.

- Bili smo na jezeru - objasnio mu je Džejms.

- Uspeli smo da vidimo izlazak meseca i pelikane - dodala je Olivija.

- Romantično! - uzviknula je Goldi.

Oliviji se učinilo da je primetila ljubomorni sjaj u njenim očima. To je primetio i Rasel.

- Ne treba da brineš zbog njih dvoje, Goldi. Oni su kao brat i sestra - objasnio je.

- Zar Olivija nije...

- Oliviju je naš otac usvojio posle smrti njenih roditelja. Zaista mi je drago što ste oboje došli. Nisam očekivao nijedno od vas - brzo je rekao Džejms.

- Nisam mogla da odolim iskušenju. Osim toga, Raselu je bio potreban automobil. Ja nisam tako luda za ovom divljinom, ali mi se učinilo da nije naodmet da provedem nekoliko dana ovde. Ima i nekoliko stvari koje moramo da raspravimo.

- Nedostajao si joj - objasnio je Rasel sa osmehom.

Olivija je jedva čekala da ode iz te sobe. Iskoristila je prvu priliku da se oprosti i ode na spavanje.

Idućeg jutra, dok je Olivija poslovala po kuhinji, pojavio se Rasel.

- Dobro jutro. Sve je isto kao u starim dobrim vremenima.

- Bez čika Edija nikada neće biti isto - nevoljno se osmehnula Olivija.

Trgao se kada je čuo njenu primedbu. Primetio je da Olivija nije bila raspoložena tog jutra.

- U pravu si. Nisam to smeo da kažem. Dugo sam bio odsutan i srećan sam...

~ 53 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Sam si to izabrao.

- Znam. Verovatno i ti, kao i Džejms, misliš da to nije bilo u redu s moje strane.

- Trebalo je da misliš na oca. Bio je lud od brige za tobom.

- Znam. Nemoj da me grdiš. Bilo je razloga...

- Ne moraš da mi objašnjavaš. Šta nameravaš da radiš sada, pošto si se vratio u Ameriku?

- Ne znam ni sam. Mogao bih da se bavim uzgojem stoke. Nadam se da će mi Rik dati neki posao. Vidim da si ti uspela!

- Imala sam sreće.

- Ne budi tako skromna. Ti si talentovana za tenis. I Džejmi je dobro igrao. Na sreću, on je bio talentovan za još neke stvari. Samo sam ja ostao na početku.

- Ako tražiš sažaljenje...

- Znam da i ti i Džejmi mislite sve najgore o meni.

- Ne preteruj! Da budem iskrena, nemam prava da tražim od tebe više odgovornosti pošto sam i sama napustila „Zvezdu”. Retko sam viđala čika Edija.

- Glupo je da razmišljaš o sopstvenoj krivici. Ništa se više ne može promeniti...

- Slažem se s tobom.

Kada se ponovo okrenuo prema njoj, lice mu je ispunjavao osmeh.

- Bilo je trenutaka kada sam želeo da se vratim, ali sam znao da je bolje da ostanem tamo gde sam. Čovek mora da nauči da živi sa svojim greškama.

- Bolje od čega? Jesi li bio u nevolji, Rasele? Zašto si otišao tako iznenada? Svi smo se čudili. Otišao si bez reči i nismo znali gde se nalaziš.

Na trenutak joj se učinilo da će joj Rasel ispričati istinu, ali je odustao.

- Nije to bilo u vezi sa kriminalom. Bilo je stvari sa kojima nisam mogao da se suočim. Što sam duže bio odsutan, bilo mi je sve teže.

- Zbog čega si se osećao sputanim na „Zvezdi”? Možda nisam pogodila?

~ 54 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Sputanim? Možda je bilo tako. Zapravo, ne znam... Šta misliš o Goldi?

Oliviji je bilo jasno da je Rasel izbegavao prave odgovore.

- Elegantna je. Ne sumnjam da ume uspešno da vodi poslove.

Mnogo smo pričali dok smo se vozili ovamo. Imam utisak da je veoma zainteresovana za našeg brata i poslovno, a i na drugi način.

Objasnila mi je da je odnos između autora i agenta nešto posebno.

Pretpostavljam da se zbog nje Džejmi preselio.

- Možda...

- Imam utisak da ti se ona ne dopada - primetio je Rasel s osmehom.

Olivija je slegnula ramenima.

- Ne znam zbog čega misliš tako. Iskreno, ne zanimaju me Džejmijeve devojke - dodala je.

- Nadam se da nisi ljubomorna, Livi!

Iznenađeno se trgla.

- Nemoj biti smešan!

Spustio je ruke na njena ramena i zagledao joj se u lice.

- Ne mogu da poverujem! Naravno, zaboravio sam da ti i Džejmi niste pravi brat i sestra. Zaljubila si se u Džejmija?

- Šta ti pada na pamet!

- Nikakvo čudo što ti se Goldi ne dopada.

Olivijine oči su se napunile suzama i Rasel je nežno zagrlio. Bila je ljuta na sebe što nije uspela da sakrije svoja osećanja.

- Ovo je zaista iznenađenje, draga Livi. Nadam se da Džejmi zna za tvoja osećanja.

- Pogrešno si zaključio. U redu, priznajem da mi se dopadao pre osam godina. To je bilo davno. Stvari su se u međuvremenu promenile.

Nismo više deca, Rasele.

- Jesi li još uvek sa Fredom? - Rasel se odjednom zabrinuo.

- On je i dalje moj trener.

- Nisam mislio na to. Olivija je uzdahnula.

- Nikada nisam bila s njim, bar ne onako kako ljudi misle. On se ponovo oženio. Među nama nikada nije bilo ničeg osim tenisa. Ne moraš da mi veruješ ako nećeš. Uostalom, niko mi ne veruje.

~ 55 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Verujem ti, ako tako kažeš. Nikada te nisam čuo da lažeš - mirno je rekao Rasel.

- Nije mi važno šta drugi misle o meni. Brzo sam shvatila da ljudi vole da ogovaraju poznate ličnosti. Navikla sam da živim sa pričama.

- Raduje me što si se pretvorila u tako divnu devojku, Livi. Isto tako mi je drago što te sav taj novac nije pokvario.

- Zaista dirljiva scena! - na vratima se pojavila Goldi.

Njen dolazak ispunio je Oliviju nezadovoljstvom. Goldi je izgledala kao manekenka. Na sebi je imala svetlu svilenu košulju i pantalone, a plava kosa joj je kao slap padala niz ramena. Tako se razlikovala od ljudi koje je na „Zvezdi” sretala Olivija.

- Dobro jutro. Nadam se da si dobro spavala - obratila joj se Olivija.

- Prilično. Nisam navikla na ovakvu tišinu, pa sam se probudila rano.

- Sigurno su te ptice probudile - primetio je Rasel.

- Jesu. Čula sam njihovu dreku. Nadam se da imate još malo đusa.

- Doneću ti.

- Da li je Džejmi već ustao? - upitao je Rasel.

- Odavno... On zaista uživa ovde. Mora da je to nostalgija...

Verovatno vam nije drago što ćete morati da prodate ovo imanje.

Olivija je počela da postavlja sto, dok je Rasel zabavljao Goldi.

- Privukao me je miris kafe. Dobro jutro svima!

Njegov pogled je prešao preko Rasela i Goldi, da bi se zaustavio na Oliviji. Oči su mu bile tamne i zagonetne. Olivija ništa nije mogla da pročita iz njih.

I zašto bi? Džejms nije imao nikakvih tajnih poruka za nju. Bilo joj je jasno da se njihov odnos posle Goldinog dolaska sasvim promenio.

Za vreme doručka Goldi se sve vreme trudila da privuče Džejmsovu pažnju. Najzad su njih dvoje počeli da razgovaraju o poslovima. Za to vreme, Olivija i Rasel su odlučili da odigraju partiju tenisa.

Olivija je lako pobedila.

- Sada mi je jasno zbog čega si postala šampionka - Rasel je prebacio ruku preko njenog ramena.

- Nije bilo baš tako lako.

~ 56 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Pretpostavljam da si sa mnom igrala samo sa pola snage.

- Ti i Džejmi ne znate svoje prave mogućnosti. Zahvaljujući igri s vama razvila sam svoje mišiće.

- Gde ih kriješ?

- Pod krevetom. Nosim ih samo na turnirima.

Oboje su se nasmejali.

- Hajde da skuvamo kafu. Ono dvoje su se sigurno umorili od rada - predložio je Rasel.

Olivija ga je uhvatila ispod ruke i zajedno su ušli u kuhinju.

- Bila su to zaista dobra vremena. Sećaš li se naših zabava? Često je dolazila Miranda, devojka koja je radila kod Grejsijevih. Šta se dogodilo s njom?

Olivija se začudila zbog njegovog interesovanja. Oklevala je.

Džejmi nije pričao Raselu o svojoj ženidbi. Ona sama nije želela da mu priča o tome.

- Možda Džejmi zna više o njoj - rekla je.

- Nije važno. Samo sam bio radoznao. Mora da su i Grejsijeva deca porasla. Možda ne živi više tamo.

- Na imanju je ostao samo Sid. Hilari bi mogla više da ti kaže o njima, ako te zanima.

- Kada se Rik i Pamela vraćaju?

- Danas ili sutra. Zavisi od toga kako se Pamela bude osećala.

Tog popodneva telefonirala je Pamela.

- Pamela! Vratili ste se! Kako si? Kako je beba? - Olivija nije krila oduševljenje.

- Obe smo dobro, ali je Rik malo nervozan. Čudni su ti muškarci!

- Znaš li da se Rasel vratio?

- To baš liči na njega! Hilari vas sve poziva na večeru. Treba da proslavimo bebino rođenje i Raselov povratak.

- Nadam se da to neće biti večeras. Mora da si umorna od puta.

- Nikada nisam bila odmornija. Hilari insistira da svi dođete.

Dobro znaš da mi ona neće dozvoliti da radim. Jedva čekam da vidim Rasela i Džejmija. Sve će biti kao nekad. Na žalost, Edi neće biti sa nama.

- Ako insistiraš...

- Hilari će se naljutiti ako ne dođete.

~ 57 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Oliviji je bilo drago što neće morati da priprema večeru za čitavo društvo. Osim toga, pružila joj se prilika da se nađe u društvu, gde će moći da izbegne Džejmija i Goldi. Na „Lavigariji” će lakše moći da podnese njihovo društvo.

Naravno, tokom čitave večeri beba se nalazila u centru pažnje.

- Vreme je da nađeš ženu koja će paziti da ti ponovo ne dođu u glavu neke glupe ideje - obratila se Pamela Raselu.

- Imam utisak da i on razmišlja o tome - objasnila je Goldi.

- Kako to misliš? Koje ona? - začudila se Pamela.

- Sedi ovde, sa nama - Goldi je pokazala glavom prema Oliviji.

Olivija i Rasel su se iznenađeno pogledali.

- Sigurno se šališ! Ne znam odakle ti takva ideja. Livi se ne bi udala za mene, čak ni kada bih bio poslednji muškarac na svetu.

- Nemoj biti tako siguran. Ponekad je teško razumeti žene nastavila je Goldi.

Zavladala je tišina. Svi osim Goldi bih su začuđeni tim recima.

Džejms je upitnim pogledom odmeravao Oliviju, kao da je bio sklon da poveruje Goldinoj tvrdnji.

Olivija je tek kasnije shvatila da je bila u tolikoj meri zaprepašćena, da nije ni pokušavala da porekne ono što je tvrdila Goldi.

Ni Rasel to nije učinio.

~ 58 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

VIII

Idućeg jutra javio se Fred. Glas mu je bio ispunjen nestrpljenjem.

- Nadam se da si dobro razmislila o svojoj odluci da se povučeš.

Imala si dovoljno vremena za to - rekao je.

- Odlučila sam još pre mog dolaska na „Zvezdu”. Nisam se predomislila.

- Slušaj, dušo, iza tebe je jedna naporna godina. Sada, pošto si se odmorila...

- Nema nikakve svrhe da me ubeđuješ, Frede. Odlučila sam i neću se predomisliti!

- Hoćeš, kada se vratiš treninzima.

- Frede, povlačim se iz tenisa! Neću se vratiti treninzima.

- Molim?

- Baviću se drugim poslom. Reći ću ti kada dođe trenutak.

- Ne shvatam...

- Ne trudi se, ni ja nisam sigurna da shvatam. Samo sam svesna šta osećam u poslednje vreme...

- Zaljubila si se! Nameravaš li da se udaš?

Mora da se Fred setio onih dana od pre osam godina, kada je za Oliviju brak bio važniji od tenisa.

- Ne nameravam da se udam. Ne postoji osoba... Izvini - dok je govorila, krajičkom oka je ugledala Džejmsa, koji je stajao na vratima i posmatrao je.

- O čemu je onda reč? - Fred je bio uporan.

Oliviji je bilo krivo što mora da ga razočara, ali nije imala drugog izbora.

- Moraš mi verovati, Frede. Znam da ti to zvuči ludo, ali više mi nije stalo do pobeđivanja. Ne želim da pobedim čak ni na vimbldonskom turniru.

Zavladala je tišina. Kada je Fred ponovo progovorio, glas mu je imao neobičan prizvuk.

- Kad se vraćaš, Olivija? - Još ne znam...

- Moram da razgovaram s tobom.

~ 59 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Pa, razgovaramo.

- Hteo bih da razgovaram s tobom oči u oči. O tim stvarima se ne može razgovarati preko telefona - Fredov glas je izgubio uobičajenu mirnoću.

- Pretpostavljam da se neću ovde zadržati duže od nedelju dana.

Ima dosta posla. Pamela se porodila, a Rasel se vratio kući. Osim toga, ovo mi je poslednja prilika da provedem neko vreme na „Zvezdi” s tugom u glasu je konstatovala Olivija.

- Dođi bar na jedan dan, pa se ponovo vrati - predložio joj je Fred.

- To bi bilo gubljenje vremena. Sigurno se neću predomisliti. Pored toga, ovde sam glavna kuvarica i ne mogu da pronađem zamenu. Ne bi se snašli bez mene.

- To ne liči na tebe - primetio je Fred.

- Iznenadio bi se kada bi mogao da me vidiš!

- Poslaću avion po tebe. - Ne! - Zažalićeš zbog toga, Livi. Povratak neće biti lak!

- Ja ga i ne želim.

- Pa, dobro... - uzdahnuo je. Olivija je spustila slušalicu. Nikako nije mogla da se oslobodi utiska da nešto nije bilo u redu. Taj ton u Fredovom glasu...

- Volela bih da vidim to vaše jezero, Džejmi - za vreme ručka javila se Goldi.

- Plašim se da ti takav izlet ne bi prijao. Teren je prilično divlji...

- Ako je Olivija preživela, mogu i ja.

- Mogh bismo svi da odemo tamo. Tako će ti biti lakše - Džejms je pogledao Oliviju.

- Kako hoćeš... - odgovorila je Olivija, pitajući se zbog čega je Džejms propustio priliku da ostane sam sa Goldi.

Sigurno, iz nekog razloga, nije želeo da njihov odnos bude tako očigledan, zaključila je najzad.

- Šta ti misliš o tome, Rasele? - upitala je.

~ 60 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Molim? - izgledalo je da su njegove misli bile miljama daleko.

- Džejmi je predložio da odemo na jezero.

- Nemam ništa protiv.

Oliviji se učinilo da je Goldi zažalila što je uopšte predložila odlazak na jezero. Ni samoj Oliviji se ta ideja nije dopadala, ali je i to bilo bolje od večeri provedene u konvencionalnom razgovoru.

Veče je proteklo onako kako je Olivija pretpostavljala. Atmosfera je bila napeta i ništa od mira koji je ona osetila prilikom prethodne posete jezeru nije se doživelo. Čak je i Rasel bio neuobičajeno nervozan.

Goldi nije bila spremna za takav izlet. Smetali su joj komarci, a krici noćnih ptica budili su strah u njoj. Njene elegantne sandale upadale su u peskovito tlo, tako da se kretala uz veliki napor.

Džejms je posle večere predložio da se vrate, ali je Goldi odlučno odbila.

- Nemojte obraćati pažnju na mene. Ne želim da vam pokvarim užitak.

- Hajde da se prošetamo. Imam osećaj da se Goldici ne dopada što smo nas dvoje ovde - primetio je Rasel.

- Nemoj je zvati Goldica. Znaš da joj se to ne dopada - upozorila ga je Olivija.

Rasel je klimnuo glavom.

- Ti i Džejmi ste dugo razgovarali pre ručka. Nadam se da nije bilo previše ozbiljno.

- Kako to misliš? - začudio se Rasel.

- Pretpostavljam da ti je Džejmi održao lekciju. Nije prijatno biti mlađi brat.

Rasel je začuđeno pogledao.

- Nije to u pitanju... - dodao je.

- Učinilo mi se da si posle tog razgovora bio prilično neraspoložen.

- Ja? Ma, ne! Samo ti se učinilo. Uostalom, to je bio moj prvi ozbiljan razgovor s bratom posle toliko godina.

- Naravno, kad...

- Pošto te toliko zanima šta smo Džejmi i ja razgovarali...

- Ne zanima me!

~ 61 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Zanima te i ispričaću ti. Pričao mi je o svojoj ženidbi, između ostalog.

- Sigurno si bio iznenađen.

- Priznajem da je to bio priličan šok za mene. Džejmi oženjen sa Mirandom! Jadni tata! Mora da je bio nesrećan zbog toga. Ipak, čini mi se da je odlazak sa „Zvezde” koristio Džejmiju. Postao je uspešan pisac.

- Ah se njegov brak završio neuspehom.

- To me uopšte ne čudi. Njihova veza nije bila postavljena na pravim osnovama...

Oliviji se činilo da Džejmi nije pričao Raselu o detetu koje nije bilo njegovo. Možda je imao jakih razloga za to. Lagao je nju.

- Biće bolje da se vratimo - predložila je Olivija.

- Trebalo bi da pevamo, da bismo ih upozorili - rekao je Rasel.

Kada su stigli, Džejms i Goldi su sedeli pored vatre. Bih su vrlo ozbiljni i zamišljeni. Možda smo se vratili previše rano, pomislila je Olivija.

- Pomislih smo da ste se izgubili - primetila je Goldi, stežući krajeve džempera.

- Trebalo je da kreneš sa nama. Šetnja bi ti sigurno prijala objasnio joj je Rasel.

Goldi ga je neraspoloženo pogledala. Olivija je počela da pakuje posuđe, ali joj Goldi nije ponudila pomoć.

Idućeg jutra Olivija je jedva čekala da ode iz kuće. Odlučila je da ode na „Lavigariju” da uzme povrće iz Pamelinog vrta.

- Treba li ti još nešto? - upitala je Pamela, dok je Olivija pakovala kutije u prtljažnik automobila. - Uzmi bar još jedan kolač. Hilari će biti zadovoljna... Mora da ti nije lako sa svim onim svetom na „Zvezdi”.

- Za sada nekako uspevam da izađem na kraj s njima - odvratila je Olivija, osmehnuvši se.

~ 62 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Kada se približila „Zvezdi”, ugledala je Fredov automobil pred kućom. Znala je da se on neće zadovoljiti onim kratkim telefonskim razgovorom, ali ga, ipak, nije očekivala tako brzo.

- Imamo gosta. Došao je Fred, moj trener - objasnila je Raselu.

- Imam utisak da se baš ne raduješ susretu s njim.

Olivija se namrštila. Možda će joj razgovor s njim pomoći da učvrsti svoju odluku.

- Ne možeš to da učiniš, Livi! Ne mogu da verujem da to zaista želiš! Sada si gotovo na vrhu. Osvojila si većinu velikih teniskih priznanja - rekao je Rasel.

- Zaista želim da se povučem, Rasele!

- To je najluđa stvar koju sam ikad čuo.

Olivija ga je zamolila da odnese namirnice u kuhinju, a sama je pošla da se pozdravi sa Fredom. Našla ga je kako zabavlja Goldi na verandi. Njegova žena nije bila s njima, tako da je Olivija zaključila da je Fred došao sam. Džejmsa takođe nije bilo na vidiku.

Fred je ustao raširenih ruku.

- Livi, draga moja... Izvini što sam došao ovako bez najave. Nadam se da sam dobrodošao.

- Naravno, Frede. Osim toga, navikli smo na neočekivane goste.

- To me raduje.

Oliviji se činilo da je Fredov nemir bio još uočljiviji, nego prilikom telefonskog razgovora. Znala je da će on učiniti sve da je ubedi da odustane od svoje namere. Bila je spremna za razgovor s njim.

Bilo je krajnje vreme da Fred shvati da je Olivija imala prava na sopstvene odluke.

Dok se pozdravljala sa svojim trenerom i Džejms se pojavio na verandi.

- Dobro je što si se vratila - rekao je tiho.

Olivija je bila svesna napetosti koja je ispunjavala vazduh. Možda je Džejmsu smetao Fredov dolazak? Nije znala šta da misli o tome.

- Pročitao sam ugovor koji si mi donela. Mogli bismo da porazgovaramo o njemu, ako si raspoložena - Džejms se obratio Goldi.

- Naravno, dragi. Ne sumnjam da biste vas dvoje hteli da budete sami - Goldi se izveštačeno osmehnula Oliviji.

~ 63 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Treba da spremim ručak - bilo je sve što je Olivija rekla.

Fred je pošao za njom u kuhinju. Ponudila mu je pivo.

- Ili bi možda nešto jače? - upitala je Livi.

- Možda bi mi viski više prijao - Fred je i dalje delovao nervozno.

- Možeš li sam da se poslužiš? U frižideru ima leda - predložila je Olivija.

- Izgledaš umorno - primetio je Fred.

- I jesam umorna. U poslednje vreme sam imala dosta posla.

- I Edijeva smrt te je verovatno izbacila iz koloseka.

- Frede, zbog čega si tako naglo došao ovamo? Rekla sam ti da je to gubljenje vremena.

- Livi... - bio je nervozniji nego ikad i Olivija se, po ko zna koji put, zapitala šta je bio razlog tome.

- Da? - Hoćeš li da mi učiniš jednu veliku uslugu?

Bila je radoznalija nego ikad.

- Mora da je u pitanju nešto zaista važno, kada si prevalio toliki put. Zašto mi nisi rekao preko telefona šta ti treba?

Nervozno je okretao čašu u ruci.

- Do mene su doprle neke priče koje mi se ni najmanje ne dopadaju...

- Kakve priče?

- Ja nisam više mlad, Livi.

- Pa šta? Ti ne igraš tenis. Frede, reci mi već jednom o čemu se radi - bila je nestrpljiva.

- Livi, neko pokušava da me uništi. Znaš kako stvari stoje u profesionalnom tenisu. Čoveku nije lako da se održi na vrhu. Ima suviše ljubomore i zavisti... Neko želi da preuzme moje najbolje igrače.

- Nisam sigurna da shvatam šta hoćeš da kažeš.

- Stjuart me je napustio - Fredov glas je zadrhtao.

- Stjuart? Ne mogu da poverujem! Fred je slegnuo ramenima.

- Stjuart je imao prilično lošu godinu. Nije greška u njegovom načinu igre. To sam mu mnogo puta rekao. Radi se o njegovom načinu

~ 64 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

života. Očigledno je da on misli da se pramenom trenera može nešto izmeniti.

- Izdajica!

- Melinda i Stejsi, takođe, nameravaju da pređu kod drugog trenera.

- One su ti najperspektivnije igračice - Olivija je počela da shvata ozbiljnost situacije.

- Ne smem ni da pomislim šta će se dogoditi kada budem objavio da me i ti napuštaš, Livi.

- Ja napuštam tenis, a ne tebe, Frede.

- Ja to znam, ali ne znam kako će štampa reagovati. Još jedan igrač napušta Fredov brod koji tone... Svi će zaključiti da je to moj kraj.

- To je smešno! Još uvek ti ostaje bar deset vrhunskih igrača. Tu su i oni koji dolaze - Olivija je pokušala da ga uteši, mada je bila svesna da je Fred bio u pravu.

- Koliko dugo to može da potraje? Upravo zbog toga moraš da odustaneš od svoje namere, Livi. Ostani sa mnom još samo godinu dana.

Jedna godina nije mnogo.

Olivija je znala da neće moći da odbije njegovu molbu. Fred joj se odjednom učinio strahovito star. Čovek koji joj je deset godina bio trener i koji je od nje napravio tenisku zvezdu, ostario je pred njenim očima.

- Zašto se ne povučeš, Frede? To ti ne bi nanelo nikakvu finansijsku štetu - predložila mu je.

Tvrdoglavo je odmahnuo glavom.

- Naravno da bih mogao da se povučem. Ne radi se o novcu.

Jednostavno još nisam spreman za odlazak samo zato što neko pokušava da mi podmetne nogu - oči su mu ljutito blesnule.

- Ko je kriv za to? Možda Karlos? - upitala je Olivija.

- Pretpostavljam da se radi o njemu. Bio je sjajan teniser, ali nikada neće postati dobar trener. Ne ume da se postavi prema ljudima, niti može da oseti šta je najvažnije za jednog igrača. Pretvara tenisere u mašine...

- On je od samog početka bio loš momak u našoj ekipi, bez obzira na njegove igračke sposobnosti - primetila je Olivija.

~ 65 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Sada se povukao i namerava da radi kao trener. Pokušava da privuče moje igrače lepim rečima, obećanjima koje nikada neće biti u stanju da ispuni.

- Optuži ga javno!

- Ne mogu. To bi samo pogoršalo stvari. Štampa bi jedva dočekala da od čitave priče napravi senzaciju. Osim toga, nemam sigurnih dokaza.

Radi se samo o govorkanjima. Znaš kako se te priče lako šire u svlačionicama.

- To ipak nije razlog da se ne povučeš...

- Strašno mi je to, Livi. Šta bih radio bez posla? Da šetam oko teniskih igrališta i gledam druge dok rade? Ili da jurim za ženom?

Počeću da vegetiram i to će biti moj kraj.

Olivija je stisnula usne. Nije mogla da krivi Freda zbog njegovog ponosa. Od samog početka morao je da se bori svim silama. Kao igrač nije imao naročitog uspeha. Tek kada je počeo da radi kao trener, postigao je uspeh. Sada su ga napuštali igrači od kojih je napravio zvezde.

Nikakvo čudo što ga je takva situacija vređala, zaključila je Olivija.

Ipak, Fred je sa šezdeset godina mogao da razmišlja o povlačenju iz posla.

- Stvari će se popraviti ako pristaneš da ostaneš još godinu dana.

Tebe će igrači slušati.

- Ostaću s tobom, Frede. Suviše te volim, da bih mogla da odbijem.

Nasmešio joj se.

- Znao sam da ćeš se predomisliti i da me nećeš izneveriti.

Pre nego što je Olivija stigla bilo šta da kaže, ušla je Goldi. Olivija je nastavila da pravi salatu.

- Nadam se da vas nisam prekinula - pitala je Goldi i značajno pogledala Oliviju.

- Nisi.

- Užasno me boli glava. Pomislila sam da ti imaš aspirin, Olivija.

Džejmi mi je rekao da pogledam u kupatilu, ali ga tamo nisam našla.

Oliviju je obuzeo bes prema Džejmiju. Zar on sam nije mogao da pogleda?

- Videću da li imam neki u tašni. Sačekaj malo - odvratila je.

~ 66 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Biću u radnoj sobi sa Džejmijem. Nekoliko minuta kasnije Olivija je zakucala na vrata Džejmsove radne sobe. Sačekala je trenutak da dobije odgovor, a onda ušla.

Njih dvoje su bili zagledani u nekakve papire na Džejmijevom radnom stolu. Njegova ruka počivala je na Goldinom ramenu.

Goldi je hladno odmerila Oliviju.

- Mogu li da dobijem malo vode? - upitala je.

- Naravno. Ovde ima vode u izobilju. Imamo odličan bunar - bilo je sramota zbog takvog odgovora, ali je bila besna i nije želela da služi Goldi.

Goldi se iznenađeno trgla. Olivija je na Džejmijevom licu primetila ironičan smešak.

Vraćajući se u kuhinju, ljutito je zalupila vratima. Sve je odjednom počelo strahovito da je nervira.

Nasuprot njenom, Fredovo raspoloženje se naglo popravilo. Već je pravio planove za narednu godinu. Olivija ga je odsutno slušala.

Nije joj se dopadalo što će morati da odloži svoje lične planove za još jednu godinu. Ipak, nije mogla da izneveri Freda. Previše mu je dugovala... Popodne, kada su svi otišli u svoje sobe da se odmore, Goldi se pojavila sa nekoliko svilenih košulja, upitavši Oliviju kada će uključivati mašinu za pranje rublja.

- To nije za mašinu. Opraćeš to rublje sama, ručno - objasnila joj je Olivija.

Goldi je ljutito pogledala.

- Možeš to da uradiš u kupatilu - dodala je Olivija uz ljubazan osmeh.

Upravo je vadila rublje iz mašine, kada je došao Džejms, sa svojim prljavim rubljem.

- Jesam li zakasnio? - upitao je.

- Naravno da nisi - odgovorila mu je hladno, a srce joj je kucalo kao pomahnitalo. Činilo joj se da će je Džejms svakog trenutka zagrliti i izgovoriti reči koje je Olivija želela da čuje.

Ipak, nikakvo čudo se nije dogodilo. Bila je svesna da se uzalud nadala.

~ 67 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Pružio je Oliviji smotuljak rublja i ruke su im se za trenutak dodirnule.

- Veoma sam ti zahvalan što tako brineš o nama - rekao je.

- Nema na čemu. Ipak, ako ti je zaista stalo da pokažeš koliko si mi zahvalan, mogao bi da okačiš rublje.

Primetila je blesak u njegovim očima. Njena odlučnost da ne dozvoli da joj se Džejms približi, istopila se kao sneg u proleće.

- Srećan sam što sam pored tebe - čula je njegov šapat.

- Nemoj ponovo o tome, Džejmi. Pre nekoliko minuta grlio si Goldi.

- Molim?

- Imam utisak da sam prekinula neki vaš intimni trenutak kad sam ušla da donesem aspirin - podsetila ga je Olivija.

- To nije bio nikakav intimni trenutak. Nemam potrebe ništa da krijem. Ni ti se ne trudiš da sakriješ svoja osećanja prema Fredu.

- O čemu to govoriš?

- Mislim da si rekla da se Fred nedavno oženio.

- I jeste.

- Njegova žena nije došla s njim.

- Zauzeta je pripremanjem sportske kolekcije za iduću godinu.

Džejms je i dalje stajao pored nje. Znala je da joj neće biti lako da ga ubedi.

- Zahvaljujući tome, nesmetano je mogao da dođe u posetu svojoj štićenici. Zar nemaš nimalo ponosa, Livi?

- Zar ti moraš da govoriš tako uvredljivo, Džejmi? Zaista se čudim...

Glas joj je zastao u grlu. Okrenula se prema mašini. Suze su joj navirale na oči kao bujica.

Džejms je bez reči posmatrao. Olivija je uzela korpu sa rubljem, zaboravljajući da ga je pre nekoliko minuta zamolila da to učini umesto nje.

- Šta se dešava s tobom? - čula je Džejmsovo pitanje.

- Ništa. Biće mi sasvim dobro kada me ostaviš samu! - odvratila je besno.

~ 68 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

IX

Laknulo joj je kada se ručak završio. Napetost je bila sve nepodnošljivija. Prvi put otkako je pamtila, Olivija je čeznula da ode sa „Zvezde”. Činilo joj se da je Goldi uspela da izmami na površinu njene najgore osobine. Džejmsov pogled je budio nemir u njoj i dovodio je do ludila.

Ništa joj nije polazilo za rukom.

- Čula sam da u blizini ima nalazišta opala - javila se Goldi.

- Postoji jedno nalazište oko osamdeset kilometara odavde objasnio joj je Rasel.

Olivija se pitala šta će još Goldi pasti na pamet.

- Pre nekoliko godina neki srećni nalazač naišao je na nekoliko vrednijih kamičaka. Posle toga je došlo do prave najezde, ali se malo njih usrećilo. Sada se ovde više niko ne interesuje za to kamenje nastavio je Rasel.

- Teren je dosta nepristupačan. Putevi su loši, a nema ni dovoljno vode - dodao je Džejms.

- Znači, ipak je moguće pronaći poneki kamen u okolini insistirala je Goldi.

Džejms je slegnuo ramenima.

- Pre nekoliko godina bio sam na tom nalazištu, ali sam našao svega nekoliko bezvrednih kamičaka. Čini mi se da ti imaš broš napravljen od njih - Džejms je pogledao u Olivijinom pravcu.

- Poklonio si mi ga za Novu godinu.

Osmeh je zatreperio na njegovim usnama. Olivija nije mogla, a da ne pomisli da je on tim istim usnama ljubio Goldi. Okrenula je glavu.

- Da li ga još imaš?

- Imam ga - odgovorila je nezainteresovano.

- Zar opal ne donosi nesreću? - umešala se Goldi.

- Neki ljudi tako misle. Čuo sam priče o tome, ali nikada nisam verovao u njih, kao ni u priče o neverovatnim otkrićima. Često početnici ili slučajni prolaznici pronalaze najvrednije komade - dodao je Rasel.

~ 69 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Olivija nije mogla da potvrdi verovanja. Njen opal doneo joj je sreću, bar što se tiče tenisa. Nosila je Džejmsov broš na svim mečevima i uvek je pobeđivala. Ipak, izgubila je Džejmsa...

- Mogli bismo da obiđemo to nalazište. Goldi će tako sama potražiti svoj opal. Nikada se ne zna šta sve može da se nađe - predložio je Rasel.

Goldi je oduševljeno poskočila sa stolice.

- Zaista možemo da odemo tamo? Zaista bih to želela, Džejmi!

Nadam se da nije tako daleko. Da li bismo mogh sutra?

- Mislio sam da jedva čekaš da se vratiš u Dalas? - Oliviji se učinilo da je Džejmsov glas bio neljubazan.

- Nisam tako rekla, dragi. Mogla bih da ostanem još dan ih dva.

Moja sekretarica će se snaći bez mene.

Uostalom, i ti uskoro odlaziš odavde, ako sam te dobro shvatila.

Ako hoćeš, putovaćemo zajedno. Rasel bi mogao da vrati u Ostin automobil koji si iznajmio.

- Biće toplo i prašnjavo. Osim toga, poludećeš od muva - upozorio je Džejms.

- Nije važno. Trudiću se da za trenutak zaboravim gradski život Čeznem da pronađem taj opal. Molim te, Džejmi...

Oliviji nije bilo jasno zbog čega Džejms okleva da udovolji Goldinoj želji.

- Možda i neće biti tako strašno. Nekada smo uživali u izletima u taj kraj - umešao se Rasel.

Olivija je upravo nameravala da se izjasni da je ne zanimaju izleti takve vrste, kada se javio uvek ćutljivi Fred.

- Oduvek me je zanimalo kako izgledaju nalazišta opala. Nikada mi se nije pružila prilika da se nađem na nekom od njih. Na onim poznatijim ima previše turista...

- Mislila sam da žuriš da stigneš do sutra u Ostin - primetila je Olivija.

Odmahnuo je glavom. Pošto je Olivija obećala da će mu pomoći, da će odustati od namere da napusti tenis, više mu se nije žurilo.

- Džulija će biti srećna ako joj donesem taj kamen - dodao je.

- Zar neće brinuti zbog tvog odsustva?

- Rekao sam joj da ću se vratiti kada budem obavio poslove.

~ 70 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Oliviji se činilo da Džulija nije čeznula za Fredovim povratkom.

Najzad je shvatila da niko neće uvažiti njen izgovor i da će i ona morati da pode.

- U redu, pobedili ste - rekla je, okrenuvši se prema Džejmsu.

Posle ručka, dok su ostali pili kafu na verandi, Olivija je krenula u šetnju. Vrt je bio zarastao u žbunje. Ona nije imala vremena da ga obiđe otkako je stigla na „Zvezdu”.

U njoj su počele da se bude uspomene iz detinjstva. Znala je da je to sve što joj je ostalo od „Zvezde”. Nikada joj se više neće pružiti prilika da uživa u njenom miru kada ranč ode u ruke strancima.

Pitala se da li je veliko drvo i dalje bilo tamo. Verovatno su ga posekh. Nekada je na njemu bila drvena kućica.

Zastao joj je dah kada je pogledala prema drvetu. Grane su i dalje štrcale u nebo. Kroz zelenu krošnju videli su se obrisi kućice od dasaka.

Sigurno je čika Edi čuvao kućicu zbog dece koja su dolazila u goste.

Možda se nadao da će i njegovi unuci uživati u njoj, kao što su uživala njegova deca.

Naslonila se na deblo, pitajući se da li će uspeti da se popne.

Nekada je bila vešta u penjanju po drveću. Nimalo nije zaostajala za dečacima.

- Da li sanjariš ili donosiš neku važnu odluku? - trgla se kada je začula Džejmsov glas.

- Mislila sam da si ostao na verandi sa ostalima - srce joj je snažnije zakucalo.

- I ja sam poželeo da se prošetam...

- Nisam očekivala da ću zateći ovu kućicu na drvetu. Imam utisak da je redovno održavao.

- U pravu si. Kućica je u sasvim dobrom stanju. Hoćeš li da se popneš?

- Upravo sam razmišljala o tome.

- Hajde, onda da pokušamo! Ja ću prvi. Pomoći ću ti... - skinuo je patike.

- Mislila sam da više voliš da zabavljaš Goldi - pecnula ga je Olivija.

Odmah je zažalila zbog tih reči. Džejms je pogledao preko ramena, a onda počeo da se penje.

~ 71 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Otišla je da se odmori. Posle toga treba da prepravi neke delove ugovora. Nadam se, u moju korist.

- Zaista je dobra u svom poslu.

- Sjajna! Nema te stvari koju ona ne može da dobije od izdavača.

- Kako stoje stvari s autorima? Oči su mu blesnule.

- Ona pošteno zarađuje svoj procenat. Hajde, penji se! - pružio je ruku prema Oliviji.

- Mogu i sama - nije želela da prihvati pruženu ruku.

- Ti si sigurno u boljoj kondiciji od mene - primetio je Džejms.

Popela se do kućice odmah iza Džejmsa. Njegove ruke su se obavile oko njenog struka. Nije mogla da izbegne taj dodir... Naslonila je glavu na njegovo rame. Dah joj je bio ubrzan. Penjanje je bilo napornije nego što je očekivala.

- Stigli smo - tiho je rekao Džejms.

- Hoćemo li se igrati kauboja i Indijanaca ih lopova i policajaca? upitala je Olivija.

- Zaista je šteta što smo odrasli.

- Dok sam bila mala, pokušavala sam da začaram satove, da bi radili sporije.

- Ja to sada želim da uradim. Ima trenutaka koje bi trebalo sačuvati.

Olivija nije rekla ništa, ali je mislila isto.

- Sećaš li se kad smo se sakrili ovamo da bismo pobegli od onih gostiju iz grada? Nikada nisam volela tu gradsku decu.

Olivija je dobro pamtila sve te trenutke. Ipak nije htela da mu pokaže koliko su joj bih dragoceni.

- Džejmi, koliko je sati? Biće bolje da siđemo. Oni će se sigurno pitati gde smo.

- Nije me briga - Džejms se lenjo proteglio.

- Ipak mislim da treba da idemo - htela je da ustane, ali su je Džejmijeve snažne ruke zadržale.

Olivijine oči su ljutito blesnule.

- Pusti me!

- Nisi me ubedila! - glava joj je i dalje počivala na njegovom ramenu.

~ 72 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Čula je glasne otkucaje njegovog srca.

- Ranije nam nikada nije bilo ovako... šta bi tata rekao da zna...

- Džejmi, pusti me - rekla je, ali to nije mislila.

- Neću da te pustim, dok te ne poljubim - oprezno je spustio Olivijinu glavu na daščani pod, podmetnuvši pod nju svoju šaku.

Nije smela da razmišlja o onome što joj se tog časa dešavalo. Ni ranije nije razmišljala kada bi se našla u Džejmijevom zagrljaju. Upravo u tome je i bio problem, znala je. Htela je da uživa u zadovoljstvu koje joj je donosila Džejmsova blizina.

Njegove usne nisu se odvajale od njenih. Svaki nerv u Olivijinom telu zatreperio je. Džejms je to osetio i zagrlio je još čvršće. Oboje su bili gladni ljubavi.

Bila je svesna da neće dugo moći da okreće leđa stvarnosti. Jedan pogled u Džejmsove oči bio joj je dovoljan da se seti svega. Da ga nije dovoljno dobro poznavala, poverovala bi da je baš ona bila ta jedina žena na svetu koju je Džejms želeo.

Ipak, nije bilo tako.

Goldi ne može nestati. Ranije se između njih našla Miranda, a sada je to bila Goldi. Džejms je bio privlačan muškarac i dopadao se ženama. I one su se dopadale njemu.

Zagnjurio je glavu u njene grudi.

- Zašto ne bismo mogli večno da ostanemo ovde? Zauvek u kućici na drvetu! - rekao je.

Nije joj dao vremena da odgovori. Poljubio je tako strastveno da se Oliviji zavrtelo u glavi. Činilo joj se da se čitav svet odjednom okreće. S mukom je skupila snagu i blago ga odgurnula od sebe.

- Ne možemo večno da ostanemo ovde. Kućica bi se srušila od naše težine - rekla je.

Prasnuo je u smeh.

- Livi... - čula je njegov šapat. Čeznula je da joj kaže da je voli, ali on to nije učinio.

- Džejmi, moramo da krenemo. Neko će uskoro sigurno krenuti u poteru za nama - rekla je najzad.

Seo je pored nje.

- Verovatno si u pravu - lice mu je odjednom postalo ozbiljno.

~ 73 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Sa lakoćom su sišli sa drveta.

- Koliko dugo će Fred ostati ovde? - upitao je Džejms.

- Zar nisi čuo šta je rekao? Ide u Ostin prekosutra. Otišao bi već sutra, da Goldi nije pomenula ono nalazište opala. To je probudilo njegov avanturistički duh.

- Neprekidno ti je za petama.

- Nije tako!

- Uspeo je da te nagovori da odustaneš od odluke da napustiš tenis.

Olivija nije mogla da mu kaže istinu, ali nije želela ni da ga laže.

- Odlučila sam da igram još godinu dana - rekla je.

Odjednom je postala napeta i baš to joj nije dozvoljavalo da pogleda Džejmsa u oči.

- Rekao sam da će tako biti. Tenis ti je ušao pod kožu, a i Fred.

- Ne radi se o Fredu - usprotivila se Olivija.

- Zašto si se onda predomislila? Rekla si da ti je dosta. Naravno, nisam ti poverovao.

- Ima još razloga, Džejmi... Radi se o nečem sasvim ličnom pokušala je da mu objasni.

Džejms je spustio ruku na njeno rame. Naterao je da ga pogleda u oči.

- Naravno da ću ostati s tobom, Frede. Suviše te volim da bih te izneverila - rekao je ironično.

- Prisluškivao si! Odmahnuo je glavom.

- Goldi je čula. Sigurno je to bila dirljiva scena. Naravno, bila je radoznala i pitala me je o čemu se radi.

Obuzela je mučnina. Kako je lako pogrešno protumačiti nečije reči!

Mogla je da porekne da ih je uopšte izgovorila, ali je znala da joj Džejms ne bi poverovao. Još jednom je došlo do nesporazuma među njima.

- Ako zaista veruješ u to, zašto si... - nije imala snage da dovrši rečenicu.

Oči su mu blesnule, kao munje pred oluju. Oluja se zaista približavala, pomislila je Olivija.

- Kada bi znao...

~ 74 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Prošao je pored nje i požurio prema kući. Olivija je kao skamenjena gledala za njim. Najzad je morala da prizna da ti ukradeni trenuci Džejmijeve nežnosti nisu bih njen stvarni život. Bih su varka u koju nije smela da poveruje, ako želi da sačuva svoj mir.

Izlet do nalazišta opala prošao je mnogo mirnije nego što je Olivija očekivala. Dok su ostali lutali preko prašnjave zaravni na kojoj su bih razbacani uglavnom bezvredni oblici, ona je sedela u hladovini i čitala.

Nije htela da učestvuje u opštoj euforiji.

Goldi je na kraju ipak uspela da nađe svoj opal i tek tada je čitavo društvo moglo da se vrati na „Zvezdu”.

Oliviji je laknulo kada su stanovnici ranča otišli na spavanje. Činilo joj se da je došao trenutak da donese najvažniju odluku o svom životu. Želela je da se vrati u Ostin i da ode do svog finansijskog savetnika.

Tek kasnije može da razgovara sa Rikom, Džejmsom i Raselom. Mora da bude sigurna da ima dovoljno novca za poduhvat koji je nameravala da ostvari.

Sedela je za stolom, glave zagnjurene u šake. Da li je imala dovoljno novca da kupi „Zvezdu”?

Oči su joj se ispunile suzama.

- Livi! - trgla se kada je Džejms izgovorio njeno ime.

Neodlučno se okrenula prema njemu.

- Zdravo. Mislila sam da si otišao na spavanje - primetila je da je Džejmi izgledao neuobičajeno neuredno i zaključila je da je to bila Goldina zasluga.

- Imam osećaj da si upravo donela neku odluku, zbog koje si veoma zadovoljna - primetio je.

Olivija je jedva čekala da svima kaže svoje planove, ali je ipak sve zadržala za sebe. Morala je da bude sigurna da će moći da ih ostvari. Želja da „Zvezda” bude njena nije bila samo namera, već potreba koja joj se sve više nametala.

- Zaista? - upitala je.

~ 75 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Sutra ćeš se zauvek osloboditi more - ironično je primetio Džejms.

- Meni se pre čini da sutrašnji dan znači povratak starim morama ispravila ga je Olivija.

- Povratak morama... Pretpostavljam da bi ti prijala šolja čaja.

- Ja ću ga skuvati.

- Hoćeš li mi se pridružiti? Olivija je pristavila vodu, a onda potražila šolje.

- Ja ću posle oprati sudove - ponudio se Džejms. Ćutali su dok su čekali da se čaj skuva. Olivija je bila više nego svesna Džejmsove blizine. Pitala se kada će njih dvoje opet sedeti tako.

Verovatno to neće biti uskoro, a u tim susretima neće biti one intimnosti, koju su njih dvoje uspeli da ostvare tokom proteklih dana.

- Da li i Goldi ide sutra? - upitala je Olivija.

- Tako je rekla. Izgleda da ćemo se nas dvoje još jednom rastati.

- Nadam se da ćemo se ubuduće sretati češće. Mogao bi ponekad da dođeš na neki turnir. Ako budeš potpisivao knjige negde u mom susedstvu, obavezno ću stati u red za autogram.

Nije se nasmejao. Oči su mu bile tamne i nedokučive. Govorio je šapatom.

- Da li ćeš se iznenaditi ako te budem ovako pozdravio? - naglo je zagrlio.

- Džejmi, to nema nikakvog smisla...

- Ponekad se ponašaš zaista neobično, Livi. Pitam se da li te uopšte poznajem i koliko si muških srca slomila do sada.

- Nadam se, nijedno!

- Nemoj da dozvoliš da Rasel slomi tvoje.

Olivija je bila zaprepašćena.

- Rasel? Šališ se, Džejmi?

- Flertuje s tobom otkako se vratio. Imam utisak da tebi to ne smeta. Oduvek ste bih bliski.

- Ne znam kako bih mogla da ga izbegnem ovde! Govoriš gluposti, Džejmi.

- Činjenice govore u prilog mojoj tvrdnji. Rasel bi mogao da se zaljubi u tebe zbog tvog novca. Osim toga,

~ 76 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Rasel je zgodan momak. Mogla bi se naći u nevolji ako se Rasel i Fred poruku zbog tebe. Fred bi mogao da ti priredi ljubomornu scenu.

- Poludeo si! Kako možeš da govoriš takve stvari! - Olivija ga je zapanjeno posmatrala, pre nego što je smogla snage da izgovori tih nekoliko rečenica.

Oči su mu postale još tamnije.

- Znam da ti nije teško da se baciš nekom muškarcu u zagrljaj, ali ljubomora ume da bude veoma neprijatna.

- Kako se usuđuješ da govoriš tako? Ne radi se o meni. Uvek si ti...

- Ja se teško kontrolišem kada se nađem u tvojoj blizini. Nemam snage da se oduprem. Nije mi lako da ti to priznam, Livi. I mene si začarala. Verovatno se to dogodilo sa mnogim muškarcima. Uživaš u fizičkim zadovoljstvima i sposobnosti da vladaš ljudima. Možda si odana samo Fredu, ali na svoj način. Naravno, dok ti to odgovara.

- Ne pada mi na pamet da stojim ovde i slušam tvoje vređanje, Džejmi. Nemaš prava da mi govoriš takve stvari posle svega što si mi uradio. Izgleda da muškarac ima prava da se ponaša kako mu drago.

Može da flertuje, da obećava i da okrene leđa, kako njemu odgovara.

- Nikada ti nisam davao lažna obećanja, Livi - rekao je sasvim smireno.

Olivija se ironično nasmejala. Bio je tako siguran u sebe. Osećala se sasvim bespomoćno.

Ona njegova izjava ljubavi zaista nije bila nikakvo obećanje. Nije imala prava da išta očekuje od njega.

- Sve zavisi od ugla iz kojeg neko posmatra stvari - zaključila je.

Spustila je šolju na sto i izašla iz kuhinje, a da se nije ni okrenula.

Suze su joj navirale na oči. Nije želela da se rastane od Džejmija uz tako gorke reči. Zašto nije ostao sa Goldi i ostavio je na miru?

~ 77 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

X

Njeno raspoloženje nije se popravilo ni posle povratka u Ostin.

Osećala se malo bolje kada je saznala da ima dovoljno novca da kupi „Zvezdu”.

Uprkos ranijoj nameri da o svemu prethodno porazgovara sa Rikom, Raselom i Džejmijem, zaključila je da je bolje da ćuti i čuva svoje planove u tajnosti. Njen advokat neočekivano joj je ponudio rešenje.

- Hoćeš li da ja odem na tu aukciju umesto tebe? - predložio je.

- Da li je to moguće?

- Naravno. To ima i svojih prednosti.

- Objasni mi.

- Mogla bi da ponudiš najbolju cenu. Tako bi tvoja braća bila zadovoljna.

- Naravno, ti ćeš mi pomoći u tome. Ja možda i neću moći da prisustvujem. Možda ću u to vreme biti u Evropi, ih na drugom kraju Amerike.

- I bolje je da niko ne povezuje tvoje ime sa aukcijom.

Dan pre aukcije, u Ostin je stigao Rasel. Lice mu je blistalo od zadovoljstva.

- Znaš li šta je novo?

- Kako bih mogla znati? - odgovorila mu je pitanjem.

- Nikada ne bi pogodila. Tvoj brat namerava da se upusti u velike poslove.

- Kakve poslove, Rasele?

- Znaš li da su se Fredu vratili svi igrači? - nije očekivala da će to čuti od njega.

- Kako to?

- Tvoja odanost je pomogla u tome. Nisam ja tek tako bio trgovac, Livi. Naravno, i privatni detektiv. Potrudio sam se da raširim glasine o Karlosovim sposobnostima. Raširio sam priču da kod njega ne teče med i mleko, kao što to on lansira. To je bilo dovoljno da se naše odbegle ptice pokolebaju.

- Ipak ne shvatam.

~ 78 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Čekaj! Sve ću ti reći kada dođe vreme. Poručio sam im da će se Fred ponašati kao da se ništa nije dogodilo. Znao sam da im je karijera najvažnija. Posle toga više nije bilo nikakvih smetnji za njihov povratak u jato.

- Ovo me je zaista obradovalo.

- Do toga je došlo zahvaljujući tvojoj odluci. Činjenica da si ti ostala uz Freda delovala je na njih. Neko je počeo da priča da i ti nameravaš na napustiš tenis. Tvoj ostanak je sprečio dalje širenje glasina. - Drago mi je.

- To još uvek nisu sve novosti. Naravno, sve ovo ti govorim u poverenju. Znaš da Fred nije bio raspoložen da se povuče. Ipak treba da ti kažem, pre nego što odeš u Evropu. Predložio sam mu kompromis.

- Kakav?

- Pridružiću mu se u poslu.

- U kakvom poslu?

- U prodaji sportske opreme. Fred će i dalje moći da trenira tenisere, ako bude hteo. Osim toga, njegovo ime će pomoći u prodaji sportske opreme koju Džulija kreira. Ja ću biti tu da mu pomognem u svemu. Čim dobijem novac od prodaje ranča, postaćemo ortaci.

- To je sjajno, Rasele!

- I ja tako mislim! Nadam se da ću u poslu biti bolje sreće nego u životu - glas mu se odjednom ispunio tugom.

- Jesi li ikad pomišljao na ženidbu? Ima toliko lepih devojaka.

Zašto ne uloviš neku od njih? - predložila mu je Olivija.

- Ja izlazim samo sa najlepšom.

- Ja sam ti sestra, Rasele!

- To niko ne zna. Drže se podalje od mene zbog tebe, sestrice. Svi misle da ću se oženiti s tobom zbog novca.

- Hoćeš li?

- Ne pada mi na pamet. Sam ću zaraditi koliko mi je potrebno.

Osim toga, znam da nisam tvoj tip. Nadam se da ćeš preživeti ako ti kažem da ni ja nisam zaljubljen u tebe.

- Preživeću! - nasmejala se Olivija.

- Ipak bi mi bilo drago da se oženiš. Vreme je da imaš porodicu.

~ 79 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Naravno, jednog dana... Kada budem mogao da izdržavam ženu i decu - rastužio se.

- Postoji li neka žena? - oprezno ga je upitala.

- Postojala je nekad. Mislim da joj je još uvek stalo do mene... naglo je ućutao.

Olivija je shvatila da je najbolje da ga ostavi na miru.

Bližio se početak aukcije. Džejms je stigao na „Zvezdu”. Nije bio sam. Pored njega, u kolima, sedela je Miranda. Na zadnjem sedištu Olivija je primetila crnokosog dečaka koji je veoma ličio na Džejmsa.

Bio je to sin za kojeg je Džejms tvrdio da nije njegov.

Sve Olivijine nade raspršile su se kao oblak prašine. Ni u najtužnijim snovima nije mogla da sanja da će Džejms obnoviti vezu sa Mirandom.

Olivijina tuga je kulminirala u trenutku kada je nepoznati momak na aukciji ponudio svotu koju Olivijin advokat nije mogao da nadmaši.

I „Zvezda” joj je izmakla iz ruku, zaključila je Olivija s gorčinom.

- Tom momku je zaista stalo do ranča, kada je ponudio takvu svotu - rekao joj je kasnije njen zastupnik.

- Ipak sam ti zahvalna. Na kraju krajeva to je pomoglo da se cena podigne. Verujem da će Rasel biti zadovoljan.

- Da sam na tvom mestu, ne bih pominjao tvoju ulogu u svemu tome - upozorio je advokat.

- Slažem se, mada su moje namere bile poštene. Zaista sam htela da kupim „Zvezdu”, a ne da podižem cenu.

- Znam, ali ima ljudi koji ti možda ne bi poverovali.

- Ipak, ti hvala, prijatelju. Veranda je bila puna gostiju koji su došli na oproštajnu zabavu i Olivija nije mogla da nastavi ovaj razgovor.

Među prisutnima je primetila i Mirandu i njenog sina.

Oliviji ništa više nije bilo jasno. Znala je samo jedno: mora što pre da ode sa „Zvezde”. Sve to je za nju bilo suviše bolno.

~ 80 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Bez pozdrava je požurila prema automobilu. Bila je tolika gužva da je znala da niko neće primetiti njeno odsustvo.

Bližio se kraj dana kada je njen automobil nestao iza uzvišenja u blizini „Zvezde”. Put je vodio prema reci, u kojoj je u to doba godine uvek bilo vode. Preko reke je postojao drveni most kojeg se Olivija dobro sećala.

Kada se približila mestu gde se nekad nalazio most, shvatila je da je on postojao još samo u njenim sećanjima. Umesto njega, zjapila je praznina.

Kiša koja je te noći padala, bila je toliko obilna, da je bujica odnela most. Oliviji se činilo da se čitav svet zaverio protiv nje.

Zaustavila je automobil i izašla. Bespomoćno je posmatrala reku, preko koje nije mogla da pređe.

Tog trenutka se setila starog rudarskog puta koji je vodio preko brda. Prešla je nekoliko metara unazad, a onda je okrenula automobil u pravcu uzvišenja. Uskoro se našla na krivudavom putu punom kamenja i zemlje koju su nanele bujice. Put je bio u mnogo lošijem stanju, nego što je Olivija zamišljala.

Ipak je odlučila da nastavi. Više nije mogla da se vrati na „Zvezdu”.

Spretno je okretala volan, da bi izbegla rupe na putu. Još nekoliko krivina i naći će se na vrhu brda. Poslednja krivina bila je kobna za Oliviju. Bila je oštrija nego što je očekivala. Automobil se zaneo i ona je pritisnula kočnicu. Točkovi su nastavili da klize po šljunku.

Više nije bilo povratka. Olivija je začula tresak, a onda se sve umirilo.

Nije znala koliko je dugo ležala bez svesti. Kada je došla k sebi, osetila je miris benzina. Odjednom je obuzela panika.

Shvatila je da mora što pre da po begne iz tog automobila.

Pokušala je da se pomeri i telom joj je prostrujao nepodnošljivi bol.

Uz ogromne napore, konačno je uspela da otvori vrata. Oslanjajući se na ruke, izvukla se iz prevrnutog automobila. Leva noga je strahovito bolela i zaključila je da joj je bila slomljena. Ipak je morala da se skloni od kola koja su svakog trenutka mogla da se pretvore u buktinju.

S mukom je prešla nekoliko metara. Laknulo joj je kada je shvatila da se automobil nije zapalio. Naslonila se na stenu teško dišući.

~ 81 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

Nije znala šta dalje da radi. Mobilni telefon ostao joj je zarobljen u kolima, a put kojim je krenula odavno nije bio u upotrebi. Proći će sati pre nego što neko primeti njen odlazak. Čak ni tada niko neće pretpostaviti da se dogodilo nešto nepredviđeno. Još manje će pomisliti da je Olivija odabrala taj put.

Umorno je sklopila oči. Noć se polako spuštala. Oliviji je ostalo samo da se pita šta će joj ta noć doneti.

Probudilo je prvo jutarnje sunce. Njegova toplina prijala je Olivijinom promrzlom telu. Uz maksimalne napore vratila se do automobila i potražila kutiju sa keksom koju je imala u kaseti. Mobilni telefon nije mogla da pronađe, sigurno je ispao dok su se kola prevrtala.

Tek kada je pojela nekoliko keksa, shvatila je da to samo može da pogorša stanje u kojem se nalazila. Keks je bio slan, a nigde u okolini nije bilo vode. Jaki sunčevi zraci obećavali su topao dan. Pitala se koliko će dugo moći da izdrži.« Imala je malo nade da će je neko ovde pronaći.

Bližilo se veče, kada je primetila neki blesak u daljini. Nije bila sigurna da je to automobil. Zaklonila je oči rukom da bi bolje videla. Tačka se polako pomicala prema reci. Olivija je neko vreme pratila njeno kretanje, a onda je ponovo umorno zatvorila oči.

Krici noćnih ptica odzvanjali su nad njenom glavom. Nije imala snage da otvori oči, čak i kada joj se nečija topla ruka spustila na rame.

Osetila je kako je neko podigao u naručje. Nije morala da otvori oči da bi znala da je to bio Džejms.

Kada je ponovo došla k sebi, oko nje su bih beli bolnički zidovi.

- Tako mi je drago što ste se probudili - obratila joj se bolničarka.

- Gde sam? - upitala je Olivija.

- Nalazite se u bolnici u Ostinu. Imali ste veoma komplikovanu operaciju noge. Na sreću, sve će biti dobro. Brzo ćete se oporaviti.

Vašem vereniku će biti drago kada čuje da ste se probudili. Zaista vam zavidim na takvoj sreći. Imati Džejmsa Gareta za verenika! On je odavno moj najomiljeniji pisac. Bićete divan par - oduševljeno je cvrkutala bolničarka.

- Gospodin Garet nije moj verenik - nestrpljivo je rekla Olivija.

- Ne? - bolničarka nije krila razočaranje.

- Neće to ni biti.

~ 82 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

XI

Džejms se ubrzo pojavio, sa ogromnim buketom belih ruža u rukama. Lice mu je blistalo od sreće.

- Tako sam srećan što se sve dobro završilo, Livi. Kada sam te našao one večeri, pomislio sam da si mrtva. Ne bih mogao da podnesem da ti se nešto dogodilo. Zašto si tako naglo otišla sa „Zvezde”?

- Nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da naš ranč pripada drugom. Osim toga...

- Znam, Miranda je došla sa mnom. Žao mi je što nisam imao vremena da ti objasnim prave razloge njenog dolaska. Znaš li da će se ona i Rasel venčati ovih dana?

- Ona i Rasel? Mislila sam da ste vas dvoje par - nije mogla da poveruje.

- Nikada mi to ne bi palo na pamet. Jedna greška sa Mirandom bila mi je sasvim dovoljna. Rekao sam ti šta se dogodilo. To dete...

- Tako liči na tebe.

- I Rik i Rasel liče na mene. Zar ti to nije dovoljno? Rasel je otac tog deteta. To mi je rekao kada se vratio na „Zvezdu”. Upravo zbog njega je i otišao pre osam godina. Znao je da je Miranda u drugom stanju. Tada je imao samo dvadeset godina i uplašio se obaveza, koje su ga očekivale.

Jednostavno je spakovao stvari i otišao...

- A ja sam se pitala...

- Niko nije kriv što je Miranda us pela da me prevari. Nije trebalo da se oženim s njom. Ta ženidba je pokvarila moje planove i...

- Sada se više ništa ne može uraditi. To je prošlo, Džejmi. I dani koje smo proveli na „Zvezdi” su prošli. Nikada više...

- Varaš se, Livi. Nas dvoje ćemo još dugo živeti na tom ranču.

- Nas dvoje?

- Naravno. Zar misliš da ćeš posle ove povrede moći da se vratiš tenisu? Uostalom, Fredu više nije potrebna tvoja pomoć. Shvatio je da je vreme da se povuče i Rasel će preuzeti veći deo njegovih poslova. Novac koji je dobio prodajom „Zvezde”, Rasel će uložiti u njih.

- To još uvek ne objašnjava tvoje reči da ćemo živeti na „Zvezdi” insistirala je Olivija.

~ 83 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

- Živećemo tamo čim izađeš iz bolnice. Naravno, pre odlaska na ranč ćemo se venčati. Ne bih želeo da izabranica mog srca kaže to sudbonosno „da” sa gipsom na nozi.

- Ah, ne razumem... „Zvezda”...

- Zar do sada već nisi shvatila da sam ja kupio ranč?

- Ti? Kakve veze onaj mladić ima s tobom?

- On mi je prijatelj. Pristao je da se pojavi na aukciji umesto mene.

Ovlastio sam ga da plati svaku cenu, samo da bi ranč pripao meni.

Uostalom, to je bila tvoja ideja. Izgovorila si je u šali, ali sam ja posle našeg razgovora počeo ozbiljno da razmišljam o tome.

- Znaš Li da sam i ja pokušala da kupim „Zvezdu”? I ovog puta si bio jači od mene. Tako sam želela da ranč pripadne meni!

- I ovako je tvoj, Livi. Biće to moj svadbeni dar tebi. Samo još treba da kažeš da pristaješ da se udaš za mene.

- Zar sumnjaš u moj odgovor? Jedva čekam da se oporavim i da se vratim na ranč.

- Čuo sam od Freda šta si planirala da radiš kada napustiš tenis.

Dopala mi se ideja da pomogneš hendikepiranoj deci. Sasvim se uklapa u moje planove.

- Šta planiraš?

- Sećaš se da sam ti pričao da sam neko vreme radio sa decom koja nemaju roditelje? Kada sam kupio „Zvezdu”, shvatio sam da će to biti najbolje mesto za takvu decu. Mogli bismo da osnujemo veliki dečiji kamp u kojem će ta deca moći da žive bolje nego na drugim mestima.

- Još uvek ne mogu da verujem da je sve ovo istina, Džejmi. Dok sam ležala pored prevrnutih kola, mislila sam da je to kraj. Kako si znao gde treba da me tražiš?

- Čim sam primetio da te nema, telefonirao sam u tvoj stan u Ostinu. Niko se nije javio. Da si krenula kući, žurila bi da stigneš što pre.

Nisam verovao da si se zadržala negde uz put. Kada sam stigao do porušenog mosta, primetio sam tragove tvog automobila.

- Videla sam te dok si se vozio dolinom, ali sam se posle onesvestila.

- Kada sam naišao, u prvom trenutku pomislio sam da si mrtva.

Jedva sam skupio snagu da ti opipam puls. Mislio sam da sam te zauvek izgubio... Otkako smo došli u bolnicu, neprekidno sam pored tvog

~ 84 ~

Bosnaunited

Zvoncica&Foxy

kreveta. Više te neću ostavljati ni za trenutak, Livi. Ne bih mogao da podnesem da ti se nešto dogodi.

- Baš si smešan! Šta mi se može dogoditi? Ovde sam sigurna Olivija se osmehnula.

- Ne želim da rizikujem! Čim se oporaviš, venčaćemo se i otići na „Zvezdu”. To je mesto gde smo doživeli najveću sreću i gde treba da ostanemo zauvek.

- Srećni... - dodala je Olivija.

Sasvim obične, životne stvari su ponovo dobile smisao. Dolazilo je jedno lepše i srećnije sutra od onog koje je očekivala. Sutra na „Zvezdi”, zajedno sa Džejmijem...

~ 85 ~

Bosnaunited