TARO SASI I BIJA

Taro i Sasi

i BIjA

1

2

Taro i Sasi i Bija

3

Probudili su se i dan je opet bio tu.

“Gde li je otišla noć”, pitao je Sasi, “Možda se krije”, rekao je Taro, i potrčase da je pronađu.

Ugledaše uskoro na pesku, smeđe kovrdže i jedan osmeh kako se budi.

“Je si li ti noć?” pitao je Taro zadihan.

“Ne.” reče malo čupavo sa očima punim zvezda “Ja, sam vasa sestra, Bija.” “Šta je to sestra?” pitao je Sasi. “Ako si naša sestra, onda je to dovoljno da te volimo!” uzviknu Taro .

“Da, voleti, već znamo” veselo reče Sasi “hajde da zajedno pokušamo dohvatiti majčinu žutu haljinu” Hajdeeee, i trka se nastavi, po veselom danu.

4

5

U pesku ih je čekao jos jedan prijatelj da se sa njima upozna. “ Nisam hteo ranije da se predstavim ali sada kad ste svi na okupu, molim, ja sam morski jež”, reče crna ljuštura puna oštrih šiljaka.

“Mi se ne možemo igrati sa tobom, jer imaš bodlje” reče Taro.

“Kako li je čudesan i strašan taj tvoj crni ogrtač” dodade Sasi.

“Morski jež nije tako obučen da bi nas zaplašio, već druge ribe u moru” reče Bija.

“Otkud ti to znas? “ upitaše je blizanci.

“Ja, to znam jer znam da plivam, ribe plivaju sa mnom u moru i pričaju mi priče.”

6

7

“Hoćemo i mi da plivamo” i za tren oka već su bili u vodi, zapenušaloj u plićaku.

Talasi su se sudarali jureći, da se sa decom poigraju. Veselo su skakutali oko njih. Bija je plivala lako a dečaci su gledali nju i pravili iste pokrete. Vriska radosti, letela je do neba.

Mati ih je gledala brižno grejući im glavice svojim pogledom. “Kako je lako naučiti plivati, ali se za to mora znati jedna tajna” reče Bija.

“Ja ne znam ni jednu tajnu” reci mi jednu, zamoli je Sasi. ”Ja isto ne znam tajne” dodao je Taro.

“Zagnjurite lice u vodu i ja ću vam je reći, jer nju ne sme čuti dan.”

Zadržavsi dah tako za tren, ugledali su jedan drugi svet, sa talasima od peska, sa travama koje rastu naopako i sa ribama koje pričaju samo onima koji znaju jednu dečiju tajnu.

8

9

Mehurovi iz Bijinih usana izašli su na površinu a izgovorene reči tajne, ostale su u moru.

Dečaci su čuli tajnu i zaplivali, jednako onako lagano kao i njihova sestra.

Tajna je bila skrivena u dubinama jer su je čuvale skoljke. Tu tajnu samo more zna i deca koja umeju da plivaju. Tu tajnu je jednog , neobičnog dana kada je padala kiša i sijalo sunce, šapnula, Duga , šarena , dugačka pantljika koja se zagnjurila duboko, do samog morskog dna, jednoj školjki.

Ta školjka je od te tajne obojila svoje srce, sedefom , ali nije mogla da je sačuva, nego je rekla drugoj, a ona trećoj i tako su sve školjke uskoro imale , srca od sedefa duginih boja.

10

11

Dok su se odmarali u pesku, bili su tako sretni i držali su se za širom raširene ruke, svi troje praveći neobičnu šaru. Taro je prislonio školjku, na uvo da čuje od nje još jednu priču, a Sasi je pevušio sa svojom notom, Bija je odgurala sa štapom, nazad u more, morskog ježa a iz njegovog traga na pesku počela je da raste jedna senka, iza koje se krila noć.

“Znači tu se kriješ” rekoše dečaci, koji su je jutros uzaludno tražili. “Da, tu se krijem, danju, iza senki, draga deco”.

Zvezdice pojuriše da se ogledaju u Bijinim očima, koje su još žmirkale, i tek kada su ugledale tatu Meseca, zaspale. Dečaci su zaspali zajedno trepnuvši.

Tata mesec gledao je u njihove snove pune riba, talasa i osmeha.

12

Kraj

13

NASLOV PUBLIKACIJE „TARO, SASI I BIJA“ IME I PREZIME AUTORA : Aleksandra Vojinović, (1965) NAZIV I MESTO IZDAVAČA, autorsko izdanje Beograd NAZIV I MESTO ŠTAMPARIJE,“ ADVERTO“ Novi Sad TIRAŽ i FORMAT PUBLIKACIJE, 100 primeraka (15,5x20cm) ISBN BROJ: 978-86-916177-1-4 IME I PREZIME UREDNIKA (Aleksandra Vojinović), ILUSTRATOR : Lidija Podgajni (1965)

14

15

16