Taro i Sasi
i vetrovi 1
2
Taro i Sasi i vetrovi
3
Taro i Sasi su braća. Blizanci. Taro ima crnu kosu i crne oči. Sasi ima plave oči i kovrdže u plavoj kosi. Jednoga dana ugledali su jedan drugog na jednoj plaži. Nikoga nije bilo sem njih . Samo ih je sunce grejalo po obrazima. “Sigurno je sunce naša majka” rekao je Sasi, “Ako nam je sunce majka onda nam je mesec otac.” dodao je Taro i prvi put čuo svoj glas. “Ali, on će doći tek večeras, da se upozna sa nama.” “Do tada možemo da istražujemo svet.” I krenuše po pesku, laganim nesigurnim koracima i počese da otkrivaju čudesne stvari koje su ih okruživale.
4
5
Najpre su upoznali, školjku. To jest školjkinu ljušturu, praznu i rozikastu igračku. Na njoj su otkrili boje sedefa i sve boje duge, za koju jos nisu znali a školjka im je šaputala nešto o svom životu u moru i o tome kako je tu dospela posle jedne vetrovite noći. Taro i Sasi su je pitali uglas ”Šta je to vetar?”, ali školjka u ruci, više nije ništa govorila, nego je samo pevala jedan jedini ton, notu iz jednog drugog sveta, iz sveta muzike. Sasi je zapamtio tu notu i stavio je u džep. Taro je poneo školjku, jer mu je bilo žao da ostane sama.
6
7
Mama, sunce ih je grejala i oni su trčali veselo dalje obalom njihovog mora. Otkrili su da mogu i da skaču visoko i mislili su da mogu da dohvate majčinu žutu haljinu. Padali su na pesak, mek i pun tajni, i na njemu ostali malo da se odmore, jer su im malena srca bila već prepuna utisaka i uzbuđenja otkrivanja sveta oko njih. Otkrili su: dan, boje, jednu notu, koju je Sasi izvadio iz džepa ponosno, pa su je opet zajedno slušali. Taro je u džepu čuvao školjku, koja je bila zadovoljna što je upoznala svet za jos par dečijih koraka i stalno je nesto pričala.
8
9
Odjednom osetili su kako im kose lete kao kad su trčali. Nečija ruka, igrala se sa njihovom kosom i oni su upitno gledali prema majci sunce, ali ona se sada više nije videla . Na njenom mestu, bili su beli baloni najrazličitijih oblika. ”To su oblaci”, reče Taro. “A ovo što nam je u kosi, to mora da je vetar”. Ali vetar nije bio veseo, bio je loše raspoložen jer je noć proveo visoko u planinama i bilo mu je hladno i bilo mu je već dosadno tako dugo putovati do mora. Došao je da im se pokaže, a za njim su kao i uvek trčali oblaci. Nikako nije mogao da ih se otarasi, bežao je ispred njih. Sada su bili tu na obali i hladni planinski vetar i oblaci i neke druge boje su obojile maleni svet blizanaca. Velike palme, pesak i more imali su sada neke druge haljine tamnih boja. “Hladno mi je“ reče Sasi. 10
11
Taro ga je zagrlio i oni su krupnim očima gledali prema moru i belim talasima koji su jurili prema obali da se sa njima upoznaju. Na vrhovima talasa došao je do njih i jedan drugi, topli vetar, da se predstavi dečacima. On je bio jasan i tih. Oduvao je polako svog rođaka, gore prema planinama, i ostao još neko vreme da se igra sa decom na plaži. Onda je otišao, a dečaci, su ga pitali “Zašto ideš?” On im je odgovorio “Vreme je da se upoznate sa vašim ocem Mesecom jer upravo počinje noć a vetar koji noću ovuda vlada, zove se noćnik i moj je dobar prijatelj.” Deca su otkrila još i mlečnu belu svetlost brižnog očevog pogleda, toga dana i onda su zaspala sa osmesima na usnama. 12
Kraj
13
NASLOV PUBLIKACIJE „TARO I SASI I VETROVI“ IME I PREZIME AUTORA : Aleksandra Vojinović, (1965) NAZIV I MESTO IZDAVAČA, autorsko izdanje Beograd NAZIV I MESTO ŠTAMPARIJE,“ ADVERTO“ Novi Sad TIRAŽ i FORMAT PUBLIKACIJE, 100 primeraka (15,5x20cm) ISBN BROJ: 978-86-916177-0-7 IME I PREZIME UREDNIKA (Aleksandra Vojinović), ILUSTRATOR : Lidija Podgajni (1965)
14
15
16