Taro, Sasi, BIjA
i Galebovi 1
2
Taro, Sasi, Bija i galebovi
3
Trećega dana, prvo što su ugledali, bile su noge, dugačke i tanke. Puno takvih nogu oko njih. Bile su to ptice. Puno ptica. Te su ptice ispuštale krike, svog neobičnog govora. “Vidi, Taro,“ uzviknu Sasi, “Ptice!”. “Divnih li stvorenja!” obradova se Taro. “A šta su to ptice?” zapita Bija. -“Zdravo, deco, ja sam galeb” nakloni se i predstavi se jedan iz gomile, malko sa plavom bojom, obojen galeb.
4
5
“Čemu nas ti možeš naučiti?” upitaše deca. “Od mene možete učiti šta je to let.” reče galeb i uzlete. Uzleteše za njim i svi drugi galebovi. Na pesku ostaše samo deca sa svojim velikim začudjenim pogledima. Skakali su i mahali rukama. I galebovi su mahali njima svojim krilima. “Hajde, viku im njihov, drugar” letite, sa nama. “Kako se leti?”upitaše deca. “Leti se lako, svako dete može leteti, ali samo zatvorenih očiju” reče im galeb.
6
7
“Hej polako!” uzviknu neko, “Pogazićete me!”, “Ovde sam dole! Malo pažnje molim!” Zdravo, rekoše deca. “Ja sam kornjača”. “Da li ti živis u pesku?” upitase staru. “Ne, ali moje bebe tu žive, odmah ispod površine. “Čemu ti služi taj veliki ogrtač?” “Na njemu vreme ostavlja svoj trag” “A zašto?” “Kako bi smo znali da je postojalo. Ono je nevidljivo i samo na mom ogrtaču mogu se videti njegovi tragovi, svaki trag, jedan maleni crtež.” “Možemo li i mi da crtamo ?” upita Sasi.
8
9
Možete, ali po pesku, reče kornjača i produži u more. “Šta da crtamo?” upita Bija, “Ja već crtam reče Taro” mamu i tatu kako se drže za ruke kao mi, dok spavamo. Ja želim da nacrtam i upoznam još neke note, reče Sasi. Bija je prekrštenih ruku stajala i kao i sve devojčice razmišljala sa malo nakrivljenom glavom. “Znam reče” ja cu da nacrtam mene kad porastem”.
10
11
“Da li ti želis da porastes?“ upitaše je zabrinuto dečaci. “Ne, ja samo želim da vidim kako ću izgledati kada budem velika” . Uskoro su se crteži opružili po plaži, gledajući u nebo. Galebovi videše slike na pesku i sleteše na obalu. “Vidi, vidi, Bija kao velika može da leti” “To ne može, galeb je rekao da samo deca umeju leteti” reče Sasi “Eto vidis da može” reče Bija i okrenu se galebu. Stari predvodnik jata, umorno je klimnuo glavom i reče, ”Da, leteti mogu sva deca, ali samo neki ljudi. Samo oni kojima srca ostanu u dečijim snovima”. Hajde, sada, sklopite oči, i... letite. Poslušni kao i uvek uhvatili su se za ruke i odleteše, zajedno, pravo u san. 12
Kraj
13
NASLOV PUBLIKACIJE „TARO, SASI , BIJA I GALEBOVI“ IME I PREZIME AUTORA : Aleksandra Vojinović, (1965) NAZIV I MESTO IZDAVAČA, autorsko izdanje Beograd NAZIV I MESTO ŠTAMPARIJE,“ ADVERTO“ Novi Sad TIRAŽ i FORMAT PUBLIKACIJE, 100 primeraka (15,5x20cm) ISBN BROJ: 978-86-916177-2-1 IME I PREZIME UREDNIKA (Aleksandra Vojinović), ILUSTRATOR : Lidija Podgajni (1965)
14
15
16