SIMILLIMUM TIMES 2009

SADRŽAJ: • Uvodna reč . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 • Novosti iz Simillimum-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 • Kalendar događaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 • Intervju: Ian Watson . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 • Kako imati uspešnu praksu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

I broj časopisa zima 2009

• Intervju: Jan Scholten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12 • Erbium carbonicum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 • Intervju: dr Mirjana Mićović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 • Mali homeopatski saveti i trikovi . . . . . . . . . . . . . . . 18 • Intervju: dr Lazar Trifunović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 • Božur (Paeonia Officinalis). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24 • Hyoscyamus niger (Bunika). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 • Mleka u homeopatiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

Impresum

• Lac caninum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Tehnički urednik: Vladimir Holodkov Ogovorni urednik: Marina Mlinarić Dizajn i prelom: Svetlana Pavlović Lektura i korektura: Maja Pakić

• Lac Defloratum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41 • Lac Equinum. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46 • Hrast (Quercus robur). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48

Redakcija: Sanja Mirčić Cimeša Suzana Đokić Svetlana Pavlović Maja Pakić Jelena Stijak

• Homeopatija i boje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 • Korak do sreće. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56

1

Uvodna reč

Drage koleginice i kolege, dragi prijatelji homeopatije!

Ukazala nam se čast i zadovoljstvo da ponovo pokrenemo časopis homeopatskog centra i škole „Simillimum”.

Nastavljamo sa projektom od pre nekoliko godina, kada su naše kolege izradile pet brojeva časopisa „Homeopathy Times”, a primerke istog možete preuzeti na našem školskom sajtu: www.simillimum.edu.rs Naš sadašnji časopis se zove „Simillimum Times”, a tematski je vrlo sličan svom prethodniku. Bilo bi lepo da časopis zaživi i da bude omiljen i tražen među studentima i kolegama naše škole, ali i šire, moguće i u drugim homeopatskim školama u našem bližem ili daljem okruženju, kao i da bude dostupan svima onima koji se interesuju za homeopatiju.

Trudićemo se da nam teme budu raznovrsne, da ispratimo novine na homeopatskom nebu; da prevedemo nove dokazane lekove; da prezentujemo razne slučajeve iz prakse; da uvrstimo i testove i kvizove znanja, ali i pošalice na račun nas homeopata, što da ne!

Ideja imamo, ali otvoreni smo i da prihvatimo vaše ideje, sugestije, dobronamerne kritike.

Pošto je ovo školski časopis, znači vaš, pozvani ste svi na saradnju! Želimo da i na ovaj način podstaknemo individualizam i kreativnost svakog od nas, ali i da se na neki način „grupišemo” oko homeopatske ideje, koja je svakako i pre svega duboko humana i napredna.

Pozicija homeopatije i u svetu i kod nas nije baš na zadovoljavajućem nivou, tome smo svedoci, pa i zbog toga postoji potreba okupljanja i širenja dobre i pozitivne energije, a u cilju pomoći ljudima.

U ovom, prvom broju vas očekuju zanimljivi intervjui, domaći radovi naših studenata, lekovi i slučajevi, te novosti o radu naše škole.

Svako dobro vam želimo!

Marina Mlinarić & redakcija

2

Novosti iz “Simillimuma” Priredila: Dr Sanja Mirčić Cimeša Rad na afirmaciji homeopatije Postoji velika potreba da se radi na afirmaciji homeopatije, kako bi šira javnost postala upućenija u taj način lečenja. U toku ove školske godine, škola se može pohvaliti bogatom paletom novina, kako na polju edukacije, tako i na polju organizacije same škole.

Homeopatske tribine otvorenog tipa Svakog prvog ponedeljka u mesecu se, od 18 do 20h, u prostorijama škole održavaju tribine sa ciljem homeopatske edukacije šire populacije.

Takođe se svake prve nedelje u mesecu, u isto vreme, odvija druženje „Alumni“ studenata homeopatije sa ciljem razmene iskustava i promocije novih homeopatskih dostignuća.

Seminari najboljih svetskih homeopata Možemo se pohvaliti da nam je u gostima bio Ian Scholten, veliko ime moderne homeopatije, kojeg smo imali prilike da slušamo 22. i 23. novembra 2008. godine, u prostorijama škole. To je bio veliki događaj, kako za nas, tako i za bliže i dalje homeopatsko okruženje.

Rad na sebi u okviru letnje škole Letnje škole su obavezne školskim programom. Na letnjoj školi se još mogu nadoknaditi časovi propuštenih predavanja i klinika, jer tu se intenzivno sedam dana slušaju predavanja, rade vežbe i ispiti po potrebi.

Lekovi se prikazuju na kreativne načine.

I ono što je najlepše, uz druženje i odmor u prirodi, radi se na dinamici i produbljivanju odnosa medju studentima.

Ove godine letnja škola se održava od 27. juna do 03. jula u Gučevu.

Dežurstva u centru Od ove školske godine naš centar dežura ponedeljkom, sredom i petkom, od 11 do 15h, kada je dežurna sekretarica škole, dipl.homeopata Jelena Stijak; utorkom i četvrtkom, od 17 do 20h, dežura PR škole, dipl.homeopata Marina Mlinarić.

U gore navedenim terminima se mogu dobiti sve informacije u vezi sa radom Simillimum škole i homeopatskog centra.

Novost je i to da su prostorije škole na raspolaganju svim studentima, ukoliko žele da rade domaće zadatke i repertorizuju, samo da se prethodno najave sekretarici Jeleni Stijak.

Aktivirajte se! Ovom prilikom pozivamo sve koleginice i kolege, kao i studente, da uzmu učešće u različitim aktivnostima u okviru škole, kao što su seminari, tribine, radionice…

3

KALENDAR DOGAĐAJA Dr A.U. Ramakrišnan HOMEOPATSKI TRETMAN KANCERA – metod dr Ramakrišnana svetski događaj

“Simillimum”, Beograd 10. i 11. april 2009

Prvi međunarodni (i evropski) simpozijum o edukaciji u Leuven, Belgija 23. i 24. april 2009 homeopatiji u organizaciji ECCH-a

Učestvuje “Simillimum” u međunarodnom projektu

Roberto Petruči (HOMEOPATSKI) KONCEPT DECE Autor knjige “Children homeopathic Materia Medica with repertorial symptoms”

“Simillimum”, Beograd 7. i 8. novembar 2009

Izdavaštvo:

“Simillimum”, Beograd jun-septembar 2009 - Suzana Hafner OPHIDAE (U HOMEOPATIJI) - u pripremi : Georgios Vitulkas ESENCIJA LEKOVA - u pripremi : džbenik za IV godunu “Metod Šankarana i metod Šoltena” - u pripremi : MONOGRAFIJA “SIMILLIMUMA” - Zbornik predavanja gostujućih predavača

LETNJA ŠKOLA “SIMILLIMUMA” - - - -

“Male remedije-Scrhoyens” “Crevne nozode” Radionice “IZNENAĐENJE” polaganje ispita II godina

Otvorena letnja škola Gučevo Od 27. juna do 3. jula 2009

4

Mudrost tela i varke uma Intervju: Ian Watson Razgovarala: Maja Pakić Homeopatski centar „Simillimum“ pred početak letnje pauze 2008. ugostio je poznatog britanskog alternativnog terapeuta Iana Watsona, koji je održao izuzetan seminar o tehnikama samoisceljenja.

Ian Watson kaže da je oduvek bio zainteresovan za prirodnu medicinu i duhovnost, pa se tako godinama bavio refleksoterapijom, homeopatijom, vođenom meditacijom, jogom, taj čijem, či gongom itd... sve dok nije osmislio svoj sistem rada poznat pod nazivom „Release“ ili „oslobađanje“, čija suština je pomoću „mudrosti tela“ razotkriti ono što se samo po sebi dešava. Kaže da je uživao u istraživanju različitih mogućnosti nalaženja rešenja, a posebno su ga intrigirale metode koje su međusobno bile kontradiktorne, i koje su ga tada potpuno zbunjivale. „Međutim, shvatio sam da ne možemo sve ljude lečiti na isti način i da su različitim tipovima ljudi potrebne različite terapije“, ističe Ian i dodaje da je još kao tinejdžer, pre nego što će upisati studije homeopatije, naučio da sluša unutrašnji glas i da veruje sopstvenom instinktu. Kroz osmeh dodaje da je napustio školu sa 16 godina, ali da je uvek jako voleo da čita. Potom je upisao homeopatski koledž, iznenađen da homeopatija može da se studira. „Već sam imao relativno mnogo znanja kad sam počeo da studiram, u poređenju sa drugim studentima koji nisu ništa znali ni čitali, jer sam prethodne tri godine neprestano čitao o homeopatiji i izučavao je na taj način. Takođe, već sam tada bio upoznat sa lekovima. Ranije sam dobio jedan set lekova, pa sam već tada praktikovao eksperimentisanje na kome god sam mogao“, seća se Ian Watson i dodaje: „Imao sam onu početničku sreću, svaki lek koji sam dao delovao je, pomogao je, tako da sam dosta naučio samostalno, iz sopstvenog iskustva, stalno pokušavajući nešto novo, stalno istražujući. Tako sam naučio da verujem sostvenom instinktu. U globalu sam bio zainteresovan za duhovnost, radio sam na sebi sve vreme, ali ne uvek svesno. Meditacija me je oduvek privlačila, kao i joga, taj či, či gong. Danas ne vežbam redovno, ali najviše mi prija či gong.

Takođe, volim da plešem, jer ples je još jedna meditacija u pokretu. Za mene je očigledno da je jedan od najbržih načina da umirimo um da pokrenemo telo, kao što kaže Gabrijela Rot, učiteljica plesa 5 ritmova. Ples je fantastičan proces, povezuje unutrašnje biće sa spoljašnjim tj. ujedinjuje duh sa telom. Ljudi koji imaju mnogo trauma u životu često su odvojeni od svog tela, tako da ta trauma ostaje kao mrtva tačka unutar njih, a blokada se uvek manifestuje na telu.“

5

Intervju Ian Watson

Telo uvek govori istinu „Shvatio sam da takvim ljudima nije dovoljno samo dati lek, već da im je potrebna neka vrsta telesnog rada. Dodir često deluje isceljujuće, nekom je potrebno da ostvari fizički kontakt sa svojim telom, a nekom sa drugom osobom, jer tako se razvija poverenje“, objašnjava on i dodaje da govor tela uvek otkriva nesvesne procese. „Telo je neumorno u iskrenosti i uvek govori istinu. Mudrost tela radi po principu slobodnih asocijacija i to je beskrajan proces koji ide u širinu i razumu je teško objašnjiv, jer logika uma funkcioniše linearno, kroz uzroke i posledice. Ako se predamo mudrosti tela ono će nam dati sve što nam je potrebno, ali to ne možemo raditi kontrolom, već naprotiv potčinjavanjem zahtevima sopstvenog tela što je vrlo teško. Ali činjenica je da telo uvek pokušava da prenese nešto i verujem da ono samo zna šta je potrebno za isceljenje, tako da preporučujem da poruke tela ne zanemarujete, već da ih osvestite, prihvatite i iskoristite.“ Bol kao pokretač Ian dodaje da u telu postoji impuls za pokretom, i da smo na putu ka isceljenju ako dozvolimo sebi da ga pratimo, umesto da ga blokiramo jer blokiranjem spontanih kretnji tela blikiramo i proces isceljenja. „Zanimljivo je da svi mi za sebe znamo baš tačno šta treba da uradimo i kako, ali govorimo sebi kako nismo spremni sve dok ne postane toliko bolno da ne možemo da izdržimo bez promene. Bol je pokretač promene, tako da nekada kada ljudima olakšate patnju ne pomažete im već im tako omogućavate da duže ostanu zaglavljeni, ali ako im malo otežate pokrenućete ih. Možda zvuči čudno, ali i to je homeopatski princip, dajete pacijentu malo onoga čega već ima mnogo, u ovom slučaju patnju. I to je prirodan podsticaj samoisceljenja.“ Pored toga Ian Watson ističe da terapeut ne mora da razume proces bolesti već jednostavno da ga sledi. „To je kao kada pratite tok reke, ne morate da razumete kuda reka teče, već samo da se uskladite s njenim tokom, ona zna gde ide, i ide uvek tamo gde treba. Tako i ljudi posvesno već znaju kuda idu i šta im je potrebno za isceljenje, a ja kao terapeut ne moram to da znam, treba samo da ih pratim“, metaforično objašnjava i dodaje, „Indivudualno sam radio sa svakom osobom i pokušavao da čujem, da osetim šta posebno svakoj osobi treba, šta ta osoba želi.“ 6

Intervju Ian Watson

Očekivanja su naše refleksije Ono što je najčešći problem u odnosu između terapeuta i pacijenta jesu očekivanja i od jedne i od druge strane. „Mislim da su očekivanja zapravo refleksije, jer kada vidim da ljudi nešto očekuju od mene, to su zapravo moja očekivanja. Recimo, kada sam prestao da se pravim ekspert, ljudi su prestali da očekuju od mene da budem ekspert i to je bilo zaista oslobađajuće iskustvo“ Naš sagovornik ističe i da postoje razlike između terapije i isceljenja, jer pod terapijom podrazumeva tehniku a pod isceljenjem proces koji se dešava sam po sebi. „Na primer, ako se posečemo, do isceljenja dolazi spontano, bez tehnike“ objašnjava on i dodaje da svoju ulogu vidi u tome da proces isceljenja učini lakšim.

“Isceljenje predstavlja promenu načina unutrašnjeg doživljaja, jer u vezi jedne iste situacije možemo biti i besni i mirni. A ako nismo mirni u vezi neke situacije najbolje je da promenimo perspektivu jer menjajući način gledanja na stvari menjamo i celokupno stanje“, kaže Ian Watson.

Svoj lek nosimo u sebi „Posmatrajući ceo svoj život sa ove distance shvatam da sam radio na sebi sve vreme, ali ne uvek svesno“, kaže Ian i objašnjava da je razvoj njegovog unutrašnjeg bića praćen i razvojem terapeuta u njemu, i da je svaki njegov rad sa drugima zapravo rad na sebi. „Ranije sam mislio da izlečiti se znači prosto otarasiti se bolesti i simptoma, odnosno kad vas nešto boli, odete kod nekog drugog očekujući da vas on izleči. Čak i kao homeopata mislio sam da je moja uloga ista kao uloga doktora, samo umesto farmaceutskih preparata koristim homeopatske.

Međutim, tokom vremena sam se oslobodio pritiska da moram da pronađem lek i da moram da pokrenem proces lečenja, jer mi je nešto govorilo da svako od nas sopstveni lek već nosi u sebi. Uvideo sam da ljudi znaju kako da sami sebe izleče ako im date prave okolnosti, stanja i situacije. Pomislio sam da, ako nekolicina ljudi može da se samoisceli, zašto ne bi mogli svi, potrebno je samo naći pravi način“, zaključuje Ian sa osmehom.

7

Kako imati uspešnu praksu Autor: Ian Watson www.ianwatsonseminars.com Prevela: Svetlana Pavlović Postoje samo dve grupe ljude kojima ovaj članak neće biti previše interesantan, onima koji studiraju homeopatiju iz čistog zadovoljstva i nemaju ozbiljnu nameru da se bave njom profesionalno, i onima koji nisu imali nikakav problem da stvore uspešnu praksu.

Većina studenata i diplomiranih homeopata, kojima i sam pripadam, u trećoj su kategoriji tj. ili nisu u stanju da naprave taj prvi korak i započnu praksu uopšte, ili se bave part-time homeopatijom, a i dalje nastavljaju sa nekim drugim poslom da bi preživeli finansijski.

Ovoj grupi ljudi primarno i upućujem ovaj tekst, onima od vas koji želite da imate uspešnu praksu koja se razvija, ali vam je teško da to i ostvarite.

Moje uverenje je da prelazak od studenta homeopatije do uspešnog homeopate koji uspeva da zaradi za život od svoje prakse, treba da se razvija kao i idealno odabran lek, treba da bude brzo, nežno i trajno, a u isto vreme da pokaže poštovanje za potrebe i želje individue.

U vođenju radionica i seminara sa studentima i homeopatama različitih nivoa iskustava, jedna od stvari koju sam otkrio je da razlog za koji mislite da vam stvara poteškoće u praksi retko kada je zaista i pravi razlog. Na primer, sećam se da sam jednom pitao grupu homepata zašto nemaju onoliko uspešnu praksu koliko žele. Odgovori su se razlikovali, ali sam bio zapanjen shvativši da u suštini postoje dva oprečna mišljenja, za koja je veliki deo grupe mislio da su tačna. Jedna grupa je rekla da im je teško da se učvrste u praksi i privuku pacijente, zato što već postoji veliki broj iskusnih homeopata u njihovoj lokalnoj sredini. Druga grupa je rekla da pošto pokušavaju da uspostave praksu u ruralnim sredinama u kojima nema homeopata, teško im je da dobiju potrebnu superviziju i podršku, a plus lokalno stanovništvo je premalo informisano o homeopatiji, te je zbog toga teško privući pacijente.

Ono što me je zaintrigiralo je što su različiti ljudi naveli naizgled suprotne razloge za isti problem. Tek kad smo kasnije otišli dalje sa ovim pitanjem smo videli da ima nekih zajedničkih osnova koje su delile obe grupe.

Kooperacija ili konkurencija? Čini se da većina homeopata u Velikoj Britaniji počinje samostalnu praksu, često radeći od kuće, u slobodnoj sobi, ili iznajmljujući sobu od drugog terapeuta, kao npr. osteopate.

Ovo ima prednosti jer je jeftino i dostupno, ali glavna mana je što većina ljudi završi radeći u izolaciji, ne znajući kakve sve koristi može doneti grupna praksa.

Ono što hrabri homeopate da rade sami je uverenje da postoji ograničen broj pacijenata koji cirkulišu okolo, i stoga je najbolje naći sebi miran kutak negde da ne biste nekom drugom krali pacijente, i da ne bi drugi krali vama. Ovo je preovlađujuća ideja u Velikoj Britaniji i najdirektnija prepreka uspehu mnogih homepata.

8

Kako do uspešne prakse - Ian Watson

Ideja da postoji ograničen broj potencijalnih homeopatskih pacijenata u svetu je deluzija koju pre svega dele mnoge homeopate! Prvo, vredi napraviti poređenje sa brojem lekara klasične medicine u oblasti u kojoj živite ili u vašoj zemlji, imajući na umu da su homeopate na potpuno istom „tržištu“ kako i naše kolege klasične medicine. U Velikoj Britaniji, na primer, ima preko hiljadu lekara opšte prakse na svakog profesionalnog homeopatu sa punim radnim vremenom.

Zatim uporedite vreme provedeno sa lekarem (prosečna konsultacija sa lekarem opšte prakse u Velikoj Britaniji je oko 6 minuta), u poređenju sa 30 ili 60 minuta sa homeopatom. Uskoro ćete početi da shvatate da ne samo da ima nekoliko hiljada lekara opšte prakse više nego homeopata, nego i da svaki od tih nekoliko hiljada viđa relativno veliki broj pacijenata. I ne samo to, nego i mi homeopate imamo prednost da možemo da tretiramo ljude koji misle da su zdravi! Zapravo, možemo da ponudimo konstitucioni lek praktično celoj populaciji, uključujući i one hiljade i Moje iskustvo pokazuje da što više ljudi uči i bavi se homeopatijom u okruženju, koji su spremni da podrže i sarađuju jedni sa drugima, to više naši pacijenti pričaju o tome okolo i ubeđuju svoje prijatelje i rođake da dođu na lečenje. Uspeh definitivno izaziva uspeh. Što više pomažete drugim homeopatama da budu uspešni, to ćete sami biti uspešniji.

Nemojte da radite – predajte!

Jedna stvar koju sam jako teško naučio jeste da predam deo posla drugim ljudima. Posle nekoliko godina vođenja prakse sa prilično posla, ja sam i dalje odgovarao na sve telefonske pozive lično, zakazivao termine, naplaćivao, pravio lekove, išao na teren za hitne slučajeve, radio kućne vizite itd.

Jednog dana sam shvatio da ograničavam sopstveni uspeh zato što sam podsvesno znao da što više pacijenata uzmem, imaću više problema sa kojima treba da se izborim! Kada sam to shvatio, odlučio sam da uzmem recepcionara koji je, budući da je bio student homeopatije, mogao da izađe sa praktično svim stvarima na kraj, osim da radi sa pacijentima. Ovo mi je omogućilo da proširim svoju praksu, u smislu da radim više onih stvari koje sam zapravo i hteo da radim, i sasvim malo onoga što više nisam mogao da izdržim da radim.

Prošao sam kroz sličan proces pošto sam ustanovio uspešnu grupnu praksu sa drugim homeopatama, a ovo proširenje prakse je ponovo napravilo višak administracije za mene, i vremenim sam shvatio da taj posao mogu da prebacim na nekog drugog. Treba da imate na umu kada se nađete u situaciji da radite stvari koje zaista ne želite da radite, da uvek postoji neko ko zapravo uživa u istom tom poslu!

Pronalaženje nekoga da vam pomogne je najbolja investicija koju možete da uložite u svoj uspeh, jer vas oslobađa da fokusirate svoju energiju na ono za šta ste se i obučavali, a to je homeopatija. Jedan od najvećih kamenova spoticanja za većinu praktičara homeopatije nije to što nisu spremni da preuzmu više posla kako im praksa raste, već to što nisu u stanju da se odreknu dela rutinskog posla u isto vreme.

9

Kako do uspešne prakse - Ian Watson

Investirajte u sebe Većina ljudi koja vam dođe na tretman doći će po preporuci nekoga ko je već bio. Ja sam bio iznenađen kad sam video da će pacijent radije da putuje stotinama milja da dođe kod mene jer me je neko preporučio, nego da ode kod nekog bližeg homeopate o kome nisu ništa čuli. Ali razmišljajući o tome, zaključio sam da bih i ja uradio isto!

Povezanost među ljudima je veoma važna, ali zapamtite da vas ljudi ne preporučuju samo kao homeopate, oni vas preporučuju i kao ljude. Samim tim, kako prezentujete sebe, i još važnije, kako se rukovodite, od vitalnog je značaja. Psihijatar R.D. Laing je jednom rekao da je tretman (tj. lečenje) bukvalno ono kako tretirate nekoga. Drugim rečima, da li ste ljubazni, puni poštovanja, iskreni i ne osuđujete, ili vam vaše mišljenje i osećanja stoje na putu kada ste sa pacijentom.

Druga stvar koja me je iznenadila je ta da ljudi koji me najviše preporučuju su vrlo često oni za koje sam imao osećaj da nisu baš imali previše poboljšanja od mojih prepisivanja. Ponovo, ono što možete da naučite iz ovoga je da će vas većina pacijenata preporučiti kao ličnost, a ne vrstu terapije koju slučajno praktikujete. Sa ovim na umu, svestan sam činjenice da kvalitet moje interakcije sa ljudima koji mi dolaze ima istu težinu na njihovu odluku da me preporuče dalje ili ne, kao i kvalitet preskripcija koje im dajem. Ako mi ne verujete da je ovo istina preporučujem vam da pročitate Ellis Barker (New Lives for Old – Novi životi za stare; Miracles of Healing and How they are Done – Čuda isceljenja i kako ih činiti). Dok je prepisivao uglavnom više lekova odjednom, i definitivno neklasično, imao je moć da inspiriše nadu i sigurnost u svojim pacijentima, toliko da su oni bez sumnje odlazili iz njegove ordinacije osećajući se bolje nego kad su došli. Zbog toga, on je imao neverovatno uspešnu praksu i privlačio je pacijente širom zemlje.

Ne sugerišem da bi trebalo da budemo harizmatične figure koje su super sigurne u sebe, jer to nismo, više bih voleo da podvučem činjenicu da to koliko ćete imati uspeha kao homeopata jednako zavisi od toga kakva ste osoba i koliko ste dobri u pronalaženju indikovanog leka. Smatram da ukoliko bismo radili na sebi onoliko savesno koliko radimo na našim slučajevima, otkrili bismo da većina razloga protiv kojih se borimo da uspemo u praksi nema nikakve veze sa našom sposobnošću da praktikujemo homeopatiju.

Verovanje procesu homeopatije Moje opažanje je da klasični lekari često polažu veliku količinu poverenja tretmanu koji nije naročito efikasan, npr hemoterapija za pacijente sa kancerom.

Zanimljivo je da homeopate pate od suprotnog simptoma, a to je da mi često pokazujemo ozbiljan nedostatak poverenja u našu medicinu, uprkos činjenici da je dosledno bezbedna, pouzdana i istinski lekovita.

Meni ovo govori da moj uspeh ili neuspeh kao homeopate nema nikakve veze sa samom homeopatijom! Svi možemo da budemo opušteni sa činjenicom da homeopatija radi. To je potpuno sigurno. Da je dosledno lekovita. Da ovo nije istina, homeopatija bi odavno iščezla, na isti način na koji svake godine iščezavaju stotine alopatskih lekova ili tretmana.

10

Kako do uspešne prakse - Ian Watson

Većina nas se seća vremena kad smo znali možda pet ili šest remedija i kad smo imali samo jednu homeopatsku knjigu – možda neka terapeutska knjiga neke vrste. Dok je vaše znanje bilo minimalno, vaše namere su bile čiste i izgledalo vam je da možete da pomognete skoro svakome sa nekim od tih šest lekova. Nebitno što ste imali samo potenciju 6C, lekovi su radili i ljudi kojima ste pomogli su rekli svojim prijateljima o vama, i vrlo uskoro ste bili zapanjeni koliko postoji interesovanja za homeopatiju.

Pre ili kasnije odlučili ste da počnete da studirate homeopatiju ozbiljno da biste mogli da je praktikujete kako treba. I šta se desilo? Odjednom ste naučili da ne postoji samo šest lekova, nego nešto više kao šest stotina, i da su šanse da pronađete pravi lek prilično slabe. Posledično tome, sada ste morali da repertorizujete svaki slučaj, čak i kada ste mogli da vidite čistu sliku leka koji ste već naučili. I onda su vas naučili svim rizicima antidotiranja i opasnostima supresije, kao i neophodnosti prepisivanja na osnovu same suštine ljudskog bića...i postepeno ste naučili da je homepatija neverovatno kompleksna i teška i da nikada ne možete znati dovoljno da budete dobri, i bolje bi vam bilo da još nekoliko godina budete student pre nego što razmotrite mogućnost da pokrenete privatnu praksu....!

U toku svog predavačkog rada, uočio sam da se sve više studenata i praktičara gubi u tehnikalijama homeopatije, i da gube veru koju su nekada imali da prepišu najbolje što mogu u datom trenutku i nadaju se najboljem rezultatu. Mnogi praktičari koje sam sretao se plaše da daju lekove koji su suštinski bezbedni. Ili se toliko plaše da će pacijent imati agravaciju da se ne usuđuju da prepišu lek za koji su jasno videli da je indikovan. Moj osećaj je da praktikovanje homepatije sa osećajem straha nije zdravo, ni za pacijenta ni za lekara. Moramo biti spremni da prepoznamo naše strahove i da ih odbacimo ako želimo da uspemo kao praktičari. Moramo da naučimo da verujemo isceljujućem procesu u koji je upleten svaki od naših pacijenata, i da prepoznamo da mi nemamo moć nad životom i smrću, iako nam se ponekad učini da imamo.

Klasična medicina je potpuno pogrešno preuzela odgovornost za život ili smrt svojih pacijenata, i sada su se našli u situaciji da ih ljudi tuže svaki čas i da učestvuju u sudskim procesima gde odlučuju da li osoba treba da živi ili umre. Za sve nas ovde se nalazi ključna lekcija, da medicinski sistem koj se zasniva na strahu će i proizvesti zastrašujući ishod. Ako želimo da izbegnemo ponavljanje grešaka koje pravi medicinska profesija, mi moramo da osposobimo naše pacijente da preuzmu odgovornost za sopstveno zdravlje, i moramo biti spremni da verujemo njihovom kapacitetu da iscele sami sebe na bilo koji odgovarajući način.

Dakle, ako ja praktikujem uspešan sistem medicine, ali ne uspevam u njemu, gde onda leži problem? U meni, naravno! Onda ono što treba da učim, verovatno nije još homeopatije, već moj odnos prema homeopatiji, i samim tim prema samom sebi.

Moja nada je da možemo ponovo da sakupimo poverenje koje smo nekad imali u homeopatiju, i da će svako od nas naučiti da je praktikuje na način koji je istinit za našu individualnu prirodu. Bez obzira da li koristite kompjuter ili ne, da li repertorizujete, da li znate šest ili šest stotina lekova – nijedna od ovih stvari nije zaista toliko suštinski važna. Ono što je najvažnije je da li ste srcem u svom poslu, i da li imate dovoljno poverenja u sebe, u homeopatiju i u vaše pacijente, da počnete i bavite se homeopatijom na način koji je vama najprirodniji.

11

Put ka unutrašnjoj slobodi Intervju: Jan Scholten Razgovarala: Maja Pakić Homeopatski centar Simillimum je u novembru 2008.godine imao čast da bude domaćin seminara vrhunskog svetskog homeopate Jana Scholtena, čiji je revolutivni metod veoma popularan i poštovan u savremenim homeopatskim krugovima. Na jednoj od pauza za ručak, ovaj čuveni terapeut podelio je sa nama svoje stavove i ideje po pitanju homeopatije i života uopšte.

Početna interesovanja za homeopatiju...

To je bilo 1983. pošto sam završio doktorsku edukaciju. Trebalo je da prođe neko vreme dok započnem samostalnu praksu, pa sam u međuvremenu želeo da pohađam još neke kurseve alternativnih terapija. Pored akupunkture, homeopatija mi je bila najzanimljivija, jer je najviše podsećala na pravi medicinski sistem. Čitajući priče o lekovima, o slučajevima, zainteresovao sam se može li to biti istina, da li to zaista tako deluje u praksi...

O svom radu...

Svaki put kad upoznamo novi lek odmah mislimo da je to lek koji može sve da izleči, kao da negde raste jedna biljka koja leči sve bolesti. Bavio sam se klasičnom homeopatijom, ali bilo je pacijenata koje nisam mogao da izlečim. Prethodno sam pohađao sve vrste seminara i naučio mnogo lekova, i tako isprobavao, pa imao i uspeha... ali učenje pojedinačnih lekova za mene je bilo jako teško, jer nemam fotografsko pamćenje. Tako sam došao do saznanja da se putem klasifikacije to mnogo pojednostavljuje, slika leka se jasnije razume, a samim tim lakše je pronaći pravi lek.

Dejstvo leka...

Sam proces isceljenja jednostavno dođe, dešava se sam po sebi. Kao npr. kada se posečemo - rana sama zaraste. Taj proces je prirodan, ne moramo da utičemo na njega. Kada smo zdravi sve funkcioniše prirodno, ali kada smo bolesni blokiran je naš protok energije, što je znak da nam je potreban homeopatski lek. Dejstvo leka vidim kao put ka unutrašnjoj slobodi. Lek je infomacija zahvaljujući kojoj blokirana energija ponovo pronalazi svoj put i teče slobodno prirodnim tokom. Kad je blokirana, vitalna sila kao da ne zna kuda treba da teče, a lek je kao energetska mapa...da je odblokira i podseti kuda je krenula.

Homeopatija danas...

Razni zvaničnici su tražili od stručnjaka da provere na sve načine da li je homeopatija placebo, i očekivali su da će naučna istraživanjao potvrditi tu pretpostavku. Međutim, iako su rezultati pokazali da nije u pitanju placebo efekat, o homeopatiji i dalje postoje razne rasprave.

Ali, od nivoa poricanja smo došli do nivoa rasprave, što je lepa promena, pa bih rekao da homeopatija svakako i zvanično napreduje, ali da će se tek razvijati. Potrebno je još na raznim poljima da dođe do progresa, recimo po pitanju dokaza njene naučne osnove.

Time se bavimo i Sankaran i ja, svako na svoj način.

12

Intervju - Jan Scholten Preporuke studentima homeopatije...

Možete početi da učite homeopatiju na klasičan način i da prvo naučite repertorizaciju. Čak i ja nekad radim repertorizaciju, jer se neki slučajevi i dalje samo tako mogu rešiti. Pre 30 godina to je bilo neophodno, ali danas smo otišli korak dalje, tako da postoje lakši načini za proučavanje homeopatije.

Moja preporuka studentima je da prouče periodni sistem elemenata. Počnite od njega, to je najprirodnije, jer su ti elementi prvo što je nastalo u svemiru, a kroz klasifikaciju moći ćete da upoznate mnogo lekova na vrlo jasan i dubokosmislen način. Klasifikacija daje osećaj sigurnosti, opuštenosti pri radu, i svakako je jednostavniji način od klasičnog. Repertorizaciju preporučujem samo kada ne razumete jasno slučaj ili lek.

Preporuke praktičarima homeopatije... „Dobar homeopata“, to nije statično stanje, to je evolucija, razvoj. Rad sa pacijentima istovremeno je i proces ozbiljnog rada na sebi, jer tokom proučavanja homeopatije dodirujete i svoje unutrašnje neravnoteže, svoje slepe tačke. Da biste ih prevazišli treba i sami da budete na homeopatskom tretmanu, koji će vam pomoći da što jasnije vidite sebe, a tako ćete jasnije videti i pacijente. Kada se otvorite prema homeopatiji shvatićete da je konstantan samorazvoj od ključnog značaja za uspešnu praksu sa pacijentima.

O dokazivanjima...

Veliki sam ljubitelj meditacije, tako da sam, od brojnih dokazivanja, većinu uradio meditativnim putem.

Aktivnosti i planovi...

Dosta putujem, širom sveta držim seminare i radionice... Pre Srbije bio sam u Americi, potom u januaru idem u Moskvu, u februaru sam u Barseloni... Veoma sam zauzet, a želim da završim pisanje knjige o biljnom carstvu. Negde verujem da smo najviše isceljivani biljnim lekovima, ali što više lekova znamo više ćemo ljudi moći da izlečimo, tako da je moja vizija da kasnije obradim i životinjsko carstvo i nozode.

Lični ciljevi...

Da imam više mira spokoja i više vremena za rad na knjigama.

Trenuci opuštanja...

Gledanje filmova, odlasci u prirodu, plivanje, inspirativna muzika...

13

Jan Scholten, Tajne Lantanida – Put ka nezavisnosti

Prevela: dr Sanja Mirčić Cimeša

Slika leka

-

14.5. Erbium carbonicum

Erbium

Karbon

Nivo 14

Lantanidi

Lantanidi

Bespomoćnost Ravan Sumornost Rezigniranost Lakonski Udaljenost Stoicizam Ironija

Vrednosti Smisao Samovrednovanje Otac Bog

Odvojenost Kukavištvo Odvraćanje Poremetiti Odbačenost Otpustiti Uređenost Odstranjenost Ispražnjenost Isušenost Slabost Praznoća Odvojenost Neosetljivost Neodgovoran Udaljen Formalan Prikrivenost Mumija Fosil Smrt

Autonomija Sloboda Nezavisnost Svoj šef Ja (svoj) Samokontrola Refleksija Unutrašnji svet Duboko Svetlo Senka Terapeut Kreativnost Humanizam Traženje Istraživanje Naprednost Čast Realan Usamljenik Rezervisan Spasilac Seksualan

Velike oči Žudnja za snom Napetost Naelektrisanost Imunost Auto-imunitet Paraliza Mozak Migrene Oči Jetra

14

14.5. Erbium carbonicum Analiza Nemoćan da ostane nezavistan od oca Nemoćan da zadrži nezavisnost i samouverenost Očeva pomoć da zadrži svoju autonomiju Nemoćnost da daje mišljenje slobodno Otac je suviše slab da održi svoju autonomiju Otac ima samo formalnu nezavisnost Otac ima samo zvanično samokontrolu Otac je u mračnom stanju Otac se zabavlja u nameri da ostane slobodan Otac je zvaničan Otac je nemoćan da da slobodu Otac donosi slutnju neuspeha Slutnja gubitka oca Ironični otac Ideja da je Bog nemoćan Slutnja gubljenja slobode i samouverenosti Nemogućnost da se pronađe vrednost u životu i sloboda

Nemoćan da ostane nezavistan od oca Oni su suvuše slabi i nemoćni da zadrže svoju nezavisnost od svojih očeva.

Imaju mračan osećaj da će se desiti nešto užasno što će ih učiniti suviše slabim da bi ostali slobodni od svojih očeva. Ovo može voditi do osećanja nedostatka samouverenosti. Njihov nedostatak moći da budu ono što jesu vodi u osećanje nemanja stvarnog poverenja u sebe. To može voditi do udaljenog stava, preispitivanja vrednosti života. Mogu postati veoma ironični oko religije i morala, preispitujući motive i moral drugih.

Otac je nemoćan da da slobodu Imaju osećaj da su previše bespomoćni da bi imali kontrolu nad svojim sopstvenim životom i ličnošću. Mogu pokušati da ubede svoje očeve da ovlaste njih. Oni često nemaju stvarnu moć da im pomognu. Njihov otac suviše slab i nemoćan da im da snagu i autonomiju, takođe on može skrivati ovo iza ironije i distanciranosti.

Otac je suviše slab da održi svoju autonomiju Njihov otac može biti slaba osoba, suviše slaba da ostane nezavisna. On nema stvarnu samokontrolu, takođe spolja on može izgledati da je pod kontrolom.

Njegova ironija i udaljen način ponašanja mogu mu dati izgled kao da je pod kontrolom. Ali to je maska koja pokriva njegovo osećanje da nema stvarnu moć i najmanja sila će učiniti da odustane od svoje autonomije. Izbegavajući sve stvarne izazove on pokušava da sakrije svoj nedostatak moći. Njegov otac može doći u sumorno stanje straha da će se nešto strašno dogoditi, bez znanja šta.

15

Integrativna medicina – saradnja tradicionalne i klasične medicine Intervju: dr Mirjana Mićović Razgovarala: dr Sanja Mirčić Cimeša Dr Mirjana Mićović, PR DZ „Stari grad“ završila je Medicinski fakultet u Beogradu i specijalizirala pedijatriju. Potom je završila školu za tradicionalnu medicinu pri Evropskom centru za mir i razvoj 1989. godine. U školi je akcenat bio na akupunkturi, ali su bile zastupljene i ostale oblasti tradicionalne medicine. To ju je orijentisalo u životu. Veliki je pristalica tradicionalne medicine i preporučuje je.

Kako biste sagledali razvoj alternativne medicine, a u sklopu nje i homeopatije kod nas?

Sporo, deluje da sporo napreduje. Lekari to teško prihvataju. Suštinski bi trebalo promeniti školovanje lekara, da se upoznaju sa metodama tradicionalne medicine i postanu spremni da u cilju lečenja pacijenata preporuče kolegu koji se time bavi.

Da li postoji saradnja tradicionalne i klasične medicine?

Da, ali kod vrlo malog broja lekara. Bilo bi dobro da ima više pojedinaca koji su spremni na tu saradnju.

Na globalnom nivou to je slabo.

Po Vašem mišljenju, da li bi ta saradnja bila korisna i zašto?

Mislim da bi bila neophodna, zato što je klasična medicina nemoćna prema mnogim stanjima ljudskog organizma i nema rešenje, a alternativna ima i zato je potrebna integracija.

Koliko su ljudi kod nas uopšte upoznati sa homeopatijom?

Upoznati su izuzetno i izuzetno veruju u nju, ali kriju to kad idu kod lekara alternativne medicine. Šta mislite, koji bi bio najbolji način da se homeopatija i alternativna medicina približe široj populaciji?

Upravo su to i novine u radu DZ „Stari grad“, a to su: predavanja, časopisi, direktna komunikacija, tribine i mediji. Ljudi su vrlo zadovoljni tim projektima.

Recite nam nešto o Vašem radu na promovisanju tradicionalne medicine?

Kao PR DZ „Stari grad“ organizujem tribine i predavanja, kako za široku populaciju, tako i samo za kolege. Lično se ne bavim homeopatijom, ali za određenu simptomatologiju preporučujem kolege homeopate.

16

Intervju - dr Mirjana Mićović

Sudeći po Vašoj praksi, kakve rezultate daje kombinacija homeopatije i alopatske medicine u odnosu na lečenje samo klasičnom medicinom?

Homeopatski se dobro rešavaju sve pojačane sekrecije kod dece od uzrasta bebe do 4. godine. Svi simptomi sekretornog otitisa i denticije se mogu izbeći kada su deca pod homeopatskom terapijom. Dobri rezultate su bili i kod alopecije. Imala sam slučaj pacijentkinje u adolescenciji, sa hipotireozom.

Kod nje je homeopatija imala isceliteljski efekat. Propisana joj je dijeta, počela je da mršavi, bolje da se oseća, poboljšala joj se koncentracija i dobila je volju za životom. Kada dete ima ekcem, počinjem terapiju sa eliminacionom dijetom, potom dajem probiotik, koji reguliše crevnu floru i pojačava imunitet creva. Nakon toga upućujem dete na homeopatski tretman. Pozitivne rezultate homeopatija daje kod dece uzrasta od 3 do 4 godine, obolele od astme kojoj se ne zna uzročnik. U tom slučaju savetujem roditelje da i oni zajedno sa detetom krenu na homeopatsko lečenje. Homeopatija eliminiše stres. Deca koja su bila na homeopatiji se menjaju; menjaju navike u ishrani: traže voće, povrće, supu...

Homeopatska remedija vraća bazičnu informaciju, koja se dobija rođenjem.

Smatrate li da bi trebalo da postoji saradnja između homeopata i lekara klasične medicine i po Vašem mišljenju, kako bi se ona najbolje ostvarivala?

Mislim da je neophodna. Lekari bi trebalo da intezivno rade na homeopatskoj edukaciji. Pozitivni rezultati homeopatskog tretmana; što više izlečenih bolesti i ublaženih tegoba su najbolja reklama za homeopatiju. Šta mislite o Lybra kompleksnim homeopatskim proizvodima?

To je kombinacija nekoliko biljnih ili mineralnih elemenata. Pokrivaju nekoliko simptoma i izuzetno su efikasni. Deluju simptomatski, ali mogu i preventivno. Na primer: Tonzilotren je odličan za streptokokne angine. Deca se uz pomoć ovog preparata imunološki sama izbore sa anginom.

Recite nam nešto o fitoterapiji kojom se bavite?

Radim sa firmom koja uvozi peruanske biljke Una de gato ili Mačiji nokat i Maca. Koristim te biljke u lečenju već 5 godina. Una de gato je najjači imunostimulans na svetu. Ona je na kongresu SZO 1994. godine proglašena za medicinsku biljku 21. veka. Maca je peruanska vijagra. Odlične rezultate daje kod lečenja seksualnih disfunkcija, sekundarnog steriliteta, kao i osteoporoze.

I za kraj, šta biste rekli o mogućnostima homeopatije, o njenoj šansi da zauzme odgovarajuće mesto u zdravstvenom sistemu Srbije?

Neograničene su mogućnosti. U svakom zdravstvenom sistemu ima mesta za alternativu. To treba da postane deo naše svakodnevice. Alternativna medicina, u interakciji sa klasičnom medicinom, predstavlja budućnost.

17

Mali homeopatski saveti i trikovi Izvor: www.hpathy.com Priredila: Svetlana Pavlović Bizarna simptomatologija Pacijent koji pokazuje bizarnu simptomatologiju koja ne odgovara nijednom jedinom leku označava preosetljiv tip prijemčivosti – kao rezultat zloupotrebe različitih prepisivanja lekova, homeopatskog ili alopatskog. Iskustvo pokazuje da će Nux Vomica napraviti neki red u ovakvom haosu.

Principles & Practice of Homeopathy – L.D. Dhawale

Glavni lekovi mijazama Psora - Calc carb, Graphites, Lycopodium, Nux vomica, Sulphur, Psorinum Sikoza - Natrum sul, Thuja, Pulsatilla, Sepia, Staphisagria, Medorrhinum Sifilis - Mercurius, Arsenicum, Aurum, Fluoric acid, Kali iodatum,Lachesis, Nitric acid, Syphillinum Tuberkuloza – Calc phos, Phosphorus, Phos acid, Sil, Tuberculinum Kancer – Arsenicum, Cadmium sulph, Conium, Hydrastis, Phytolacca, Carcinosin.

Organon Philosophy Workbook – Robin Murphy N.D.

Lekovi bazirani na uzročnosti Za lako uganuće ili iščašenje od najmanjeg napora sa oticanjem zglobova, razmislite o Ledumu Za hronične efekte sunčanice, uzmite u obzir Natrium carbonicum.

Za oboljenja izazvana izloženosti jakoj kiši, razmislite o Rhus tox, Phosphorus, Sepia Za bolesti od pokvarenih jaja, Carbo veg.

Za glavobolje od gubitka sna, razmišljajte o Cocculus, Nux vomica, Cimicfuga Za oboljenja od vreline vatre, mislite na Glonoine Za šok od hirurške operacije, imajte na umu Strontium carbonicum Introduction to Homeopathic Prescribing – S. M. Gunavante

Lilium Tigrinum – ključne crte Ubrzani, lako se brecnu i lako se uvrede, savet doživljavaju kao kritiku, gore im je od utehe. Deluzija – ima previše posla da uradi, voli da radi nekoliko stvari u isto vreme. Psovanje, religiozno pokajanje, muči ih osecaj krivice, gore im je noću, gore od seksualnog uzbuđenja, osećaj da im gore dlanovi i tabani, toplokrvni.

Synoptic Materia Medica – Frans Vermeulen

18

Mali homeopatski saveti i trikovi

Dolichos Intenzivan svrab kože bez osipa ili otoka. Žute tačke svuda. Neuralgija praćena herpes zosterom. Hladna voda ublažava svrab, ali žari kožu i izaziva drhtavicu.

Homeopathic Materia Medica – Dr. S.R. Phatak

Čudo za opekotine Mlada žena se ozbiljno ispekla sa jedne strane vrata i tela. Bila je na operacionom stolu 3 sata. Održavala se u životu 4 dana, ali petog je počela da posustaje. Hirurg nije polagao puno nade. Dao sam joj Causticum 10M na svaka dva sata. Odmah je počelo da joj bude bolje, bol je jenjavao i oporavila se čudesno.

Classical Homeopathy – Dr. Margery Blackie

Diphtherinum Ne sme često da se ponavlja, a i nema potrebe. Delovaće u svakom slučaju kao i antitoksin, ali je bezbedan i totalno bez opasnih posledica. Nisam do sada video da se pojavio još jedan slučaj difterije u porodici pošto je lek jednom prepisan.

Keynotes of Leading Remedies – Dr. H.C. Allen

Vanadium Mučen strahom od neuspeha. Njihovi ciljevi su nemoguće visoki, praćeni verovanjem da ne mogu i nece uspeti. Kada misle da ne mogu da ostvare cilj, sabotiraju ceo posao i totalno propadnu. Ulaze u zlokobni ciklus uspeha i neuspeha.

Strahovi: anticipacija, kritika, da ih neko posmatra, da će da zakasne.

Snovi: da kasne, da propuštaju voz, jalovi napori, paraliza.

Anoreksija, bulimija, manicno depresivna psihoza, paraliza, rak.

Homeopathy and the Elements – Jan Sholten

Kalmia Kada nađemo kombinaciju reumatizma i neuralgije. Pacijent opisuje jak bol. Iznenadan akutni jak artritis. Srčani poremećaji koji se jave kada je suprimirana površinska patologija (npr. reumatizam). Bol se širi na dole, facijalna neuralgija, ukočenost oko očiju i očnih kapaka, bol u grudima koji se širi na levu ruku ili rame. Valvularna oboljenja srca. Komplementaran Spigelia-i.

Desktop Guide – Roger Morrison, MD

Ammonium muriaticum Inertne osobe koje su korpulentne, ali disproporcionalno tankih udova. Išijas sa bolom koji se pogoršava od sedenja, malo je lakše od hodanja i potpuno prestaje od ležanja. Hronična iščašenja. Bol u levom kuku tera pacijenta da hramlje. Jeza i groznica svakih sedam dana. Nasilan kašalj koji ispunjava usta pljuvačkom. Zažari se u licu od življeg razgovora. Neuralgični bolovi (fantomski bol) u amputiranim udovima (Cepa, Staph).

Clinical Materia Medica – E.A. Farrington, MD

19

Mali homeopatski saveti i trikovi

Rhododendron Nervozni, depresivni, osetljivi na elektricitet munje i plaše se groma. Ispuštaju reči kada pišu, gube nit kada govore. Premeštajući bol sa ukočenošću (nadlaktice, ruke, pete), hladni ekstremiteti. Ne može da spava ako ne prekrsti noge. Znojenje sa svrabom i mirisom začina. Nejednake zenice.

Gore od hladnog, vlažnog, vetra, pre i za vreme oluje, dodir, pritisak, odmor, noć. Bolje od toplote, kretanja, posle oluje.

Studies of Homeopathic Remedies - Dr. Douglas Gibson

Mentalne ključne crte Bismuth – Samoća je nepodnošljiva, želi društvo. Dete drži majku za ruku zbog društva.

Baptisia – Zaspi kad joj se neko obraća (za vreme groznice).

Cinchona – Pun planova, projekata i nacrta, specijalno uveče i noću.

Antimonium crudum – Sentimentalno raspoloženje na mesečini, specijalno ekstatična ljubav.

Veratrum album - Očajava zbog svog položaja u društvu, oseća se veoma nesrećno.

Senzacije kao da... ...je nos širok - Sanguinaria n. ...ima riblju kost u nosu – Nitric acid ...golicanje dlake u levoj nozdrvi – Kali bi ...golicanje dlake u desnoj nozdrvi - Hydrastis ...ima teške naočare na nosu - Cinnabaris ...vetar nežno duva kroz nos - Spigelia

Regional Leaders – E.B. Nash

Sensations As If - H.A. Roberts, MD

Chelidonium Majus Višegodišnja biljka sa žutim cvetovima, živi u Nemačkoj, Francuskoj, Americi. Uzima se cela biljka tokom cvetajuće sezone. Sok je žute boje što odgovara žućkastoj boji kože, konjuktiva kao u slučajevima žutice.

Specijalno je indikovana u poremećajima jetre, problemima sa varenjem, nadimanjem, konstipacija, kamenje u žučnoj kesi.

Mijazam: psora. Centar delovanja: desna strana, jetra, sistem kapilarnih sudova sa kongestivnim upalama, pluća: desnostrana pneumonija sa distonijom (nevoljno trzanje ili grčenje mišića), desni jajnik, desna jagodična kost.

Ključne crte: konstantan bol ispod donjeg unutrašnjeg ugla desne lopatice. Tegobe se smanjuju posle večere.

Jezik je debelo presvučen žutim sa crvenim ivicama. Periodična neuralgia, desna strana sa prekomernom lakrimacijom.

Konstipacija, stolica tvrda, okrugle kuglice, kao brabonjci kod ovce. Konstipacija i dijareja se smenjuju.

Bol se pogoršava pokretom, toplota poboljšava. Bol u stomaku, gore od pokreta, bolje od podrigivanja i hrane.

Kamen u žuči sa bolom ispod desne lopatice. Spazmodični kašalj, mali komadi mukusa izleću iz usta.

Tegobe sa mučninom i povraćanjem. Uporna žutica sa svrabom kože.

Pospanost posle jela.

Pogoršava: vrućina, toplota, topla prostorija, pokret, dodir, promena vremena, jako rano ujutro, 4 pre podne i 4 popodne, hladan vetar.

Poboljšava: odmor, jelo, večera, vruća hrana, savijanje unazad J.T Kent- Repertory, Systematic Materia Medica of Homoeopathic Remedies by K.N.Mathur. All in one Homoeopathic M.M.-Dr.Niranjan Mohanty.

20

Učenje, rad na sebi i svestranost Intervju: Dr Lazar Trifunović Razgovarala: Maja Pakić Dr Lazar Trifunović je jedan od vodećih autoriteta po pitanju homeopatije kod nas. Završio je medicinski fakultet u Novom Sadu, putovao po Aziji, Africi i Južnoj Americi istražujući drugačije sisteme lečenja, završio homeopatiju na Vestminster Univerzitetu u Londonu, i posle svega vratio se u svoju zemlju. Član je sekcije za homeopatiju srpskog lekarskog društva, a čuven je po vrlo uspešnoj homeopatskoj praksi koju vodi u svojoj ordinaciji u Novom Sadu. Sa dr Lazarom smo razgovarali o tome kako postati uspešan homeopata i uspostaviti neosuđujući odnos prema pacijentima.

Homeopatija i drugi medicinski sistemi Medicinski sistemi se dopunjavaju, ali nijedan medicinski sistem nije savršen, svaki ima i dobrih i loših strana.

Poenta je da, ako poznajemo više medicinskih sistema, na osnovu toga možemo pacijentu sa određenim problemom da preporučimo način lečenja koji je za njega najbolji. Nekad je najbolji izbor homeopatija, nekad kineska medicina, ajurveda... a nekad klasična medicina. Ako nam je cilj ono što kaže Haneman u prvom paragrafu Organona, „Jedina i uzvišena misija lekara je da dovede pacijenta u stanje zdravlja na najbrži i najlakši način“, onda moramo biti veoma fleksibilni, znati koji je problem u pitanju, na koji način će se najlakše izlečiti i to preporučiti pacijentu.

Homeopata kao posmatrač bez predrasuda Najbolji opis posmatrača bez predrasuda je dobra sekretarica koja ćuti, sluša, piše i ne daje svoje mišljenje, jer nema potrebe za tim. Posmatrač bez predrasuda je termin koji se pojavljuje i kod Frojda, a Jung isto jako naglašava značaj toga da ne sudimo pacijentu i da ga ne analiziramo, nego da ga prihvatimo takvog kakav jeste. U homeopatiji sve što nas zanima je činjenično stanje. Bilo kakva vrsta suda je neprihvatljiva.

Nekritički odnos prema pacijentima Da bismo bili uspešne homeopate moramo da rešimo svoje probleme. Naravno, svi imamo svoju životnu priču, ali moramo stalno da napredujemo kao ličnosti. Vrlo je bitno i da shvatimo koji su nam problemi, jer često se dešava da privlačimo pacijente koji imaju iste probleme ili simptome koje smo mi imali i onda ako nismo raščistili sami sa sobom dolazi do fenomena „ranjenog lekara“. Kao da nas pacijenti provociraju, ako počnu da pričaju o onome što nas muči. Najbanalniji primer je kad smo recimo imali pronblem sa roditeljima i dođe nam pacijent koji ima isti takav problem. Rad na sebi je jako bitan, da se izbegne taj fenomen „ranjenog lekara“. Veliki problem u lečenju je što ljudi imaju problem sa egom, nije dobro ako homeopata ima stav „ja sve znam - ti ništa ne znaš“. Od pacijenata možemo da naučimo jako puno jer gledano energetski. koliko vi dajete pacijentu, toliko ćete i dobiti od njega, razmena uvek postoji.

Rad sa pacijentima je istovremeno i rad na sebi.

21

Intervju - dr Lazar Trifunović

Samolečenje i učenje lekova Ako sami sebe pokušavamo da lečimo, to je jako teško, ali se jako puno može naučiti iz toga, to i ja radim. Ako uzimamo lekove da bismo shvatili njihovu suštinu i tako dokazujemo lekove na sebi, to je najbrži i najbolji način da se nauče homeopatski lekovi, ali naravno može da bude veoma nezgodno i neprijatno, jer prolazite kroz razna stanja. Svi veliki homeopati su to radili. Haneman je insistirao da svi njegovi učenici dokazuju lekove. Kada sam ja upisivao homeopatski fakultet, jedan od uslova je bio da student mora da bude na homeopatskom lečenju. Neke stvari koje shvatimo kroz direktno uzimanje lekova ne mogu se naučiti iz knjiga, a same knjige dobijaju potpuno drugi smisao i mnogo više ulazite u njihove dubine kad sve to osetite na sebi. Naravno, ako počnete da isprobavate lekove na sebi, onda neminovno ulazite u priču da sami sebe lečite. Lečićete sebe i promašićete lekove mnogo puta, ali mnogo ćete naučiti.

Dokazivanje i meditativno dokazivanje Lekove koje ne razumem uzimam i dokazujem na sebi da bih ih razumeo. Ne planiram da radim dokazivanja novih lekova. Imao sam na fakultetu rad o intuitivnom i meditativnom dokazivanju, ali nisam pobornik toga. Činjenica je da postoje ljudi koji bi mogli da odrade to zaista dobro, ali da ih je veoma malo. A činjenica je i da puno ljudi misli da to mogu i znaju, a dobijamo rezultate koji su totalno neprihvatljivi, tako da se može reći da je to za sada poprilično nenaučna metoda. Veliki sam pobornik meditacije i smatram da svaki homeopata mora imati u sklopu svoje ličnosti meditaciju, ali nisam za meditativno dokazivanje.

Rad sa bliskim osobama Postoji ta priča da ne bi trebalo da se uzima slučaj od članova porodice i bliskih prijatelja, jer ne možete biti objektivni, ali iskustvom to prevaziđete.

U samom početku može da bude vrlo nezgodno, ali kako stičete sve više iskustva, shvatate da ne morate uvek zalaziti u intimne detalje života i da postoje načini da se malo zaobiđu ta pitanja, a da ipak dođete do informacije koja vam treba.

Preporuke budućim terapeutima Prva i osnovna stvar za sve koji žele da se bave lečenjem jeste da nikada ne postoji „ja znam“. Kada sam upisao medicinski fakulet dobio sam savet od svog strica, koji je bio profesor kariologije. Rekao mi je da će mi otkriti tajnu kako se postaje dobar lekar: „Od današnjeg dana, pa do kraja života nemoj da ti prođe nijedan dan, a da ne učiš. Moraš da učiš svaki dan, makar sat-dva dnevno“. Sa 19 godina nisam to razumeo, ali kasnije sam shvatio. Kojim god sistemom lečenja da se bavite, to znači konstantno učenje do kraja života. Pored toga, potreban je stalan rad na sebi, kao i široko shvatanje života.

Ne možemo ostati sa nekim nerešenim ličnim problemima, moramo napredovati kao ličnost i imati određeno razumevanje bolesti, zdravlja, leka... Biti homeopata ne znači samo znati kako da uzmemo slučaj i koristimo repertorijum. Paracelzus je rekao da bismo bili dobri lekari potrebno je da slušamo sve ljude, da putujemo non-stop, da ispitujemo sve, da shvatamo prirodu, da učimo i od putujućih Cigana... Neophodno je da imamo široko životno obrazovanje.

Homeopatija u Srbiji danas Mislim da homeopatija danas ima jako dobru perspektivu u Srbiji. Jako je važno što je to stavljeno pod neke zakonske okvire, ali svaki početak je težak i ne treba očekivati ništa preko noći. Vremenom će sve dolaziti na svoje mesto. Dobro je da postoje različite škole, jer su u pitanju različiti predavači, 22

Intervju - dr Lazar Trifunović

različiti stilovi, tako da ljudi mogu da se opredele. Trebalo bi da opostoji bolja povezanost između ljudi u Srbiji koji se bave homeopatijom, da bude kooperacija umesto konkurencije. To bi ubrzalo razvoj homeopatije i jako je bitno.

Revolutivni homeopatski sistemi Svi sistemi koji nisu klasični su verovatno način da homeopatija ide dalje. Mislim da osnovne stvari idu prvo i da je pogrešno ulaziti odmah u npr. Šankaranov sistem. Prvo treba naučiti klasičnu homeopatiju, a onda će se svakom otvoriti njegov put koji god to bio. Ne treba zanemariti ni da je Šankaran odrastao pored oca homeopate i da je od malena upoznat sa homeopatskim lečenjem. Samim tim je prirodno da probija te granice i ide dalje, i dobro je da postoje različiti sistemi, da svako svoj put nađe kroz praksu. Šta god daje rezultate je dobro, ima hiljadu različitih stvari koje su dobre.

Veliki učitelji Postoji nekoliko ljudi koji su na mene ostavili dubok uticaj i jako sam puno naučio od njih. Prva je moja profesorka Šila Krejzi, kad sam studirao imala je 80 godina i još uvek je bila profesor, i profesorima je bila profesor, sa više od 50 godina iskustva u homeopatiji. Zatim moj homeopata iz Londona, Erol Bojer i dr Hirala iz Indije koga posećujem u bolnici za lepru svake godine. Za njega volim da kažem da je on čovek koji leči sve bolesti, iako se neke bolesti mogu izlečiti, neke ne. Ali sve bolesti su tu da iz njih nešto naučimo i da iz njih dobijemo lekciju.

Obavezna literatura Prvenstveno preporučujem knjigu Nauka homeopatije koju je napisao Vitulkas, a prevedena je i na naš jezik. Studentima za početak preporučujem da proučavaju Organon i Kentove lekcije.

Lična relaksacija Živim u šumi, do mene nema puta... Budim se u zelenilu, nema saobraćaju, čuju se ptice... Svako jutro radim jogu i meditaciju što me jako ispunjava.

Gledam da ne radim vikendom i da pravim pauzu svakih nekoliko meseci. Kad se jako iscrpim ima nekoliko mesta na koje odlazim. To je na prvom mestu bolnica za lepru u Indiji, a kod nas Studencica ili Ostrog gde odem na par dana. www.fondagora.com Humanitarni fond Agora uredno funkcioniše, trenutno skupljamo 20000 evra za transplantaciju pluća jednom mladiću. Sada radimo na tome, organizujemo predstavu sa Vesnom Čipčić, imamo prodajnu izložbu raznih umetničkih dela... Stalno imamo neke akcije, ja sam osnivač te humanitarne organizacije, ali puno ljudi je u svemu tome zajedno.

23

Slika leka - Božur (Paeonia Officinalis, L.) Priredila: Jelena Stijak

J. H. Clarke: Paeonia officinalis. Peony. N. O. Ranunculaceae. Tinktura svežeg korena iskopanog u proleće ( u jesen koren se smatra inertnim).

Karakteristike. Peonia pripada velikom redu Ranunculaceae, koja uključuje Aconitum, Acteas i Helleborus.

Homeopatski lekovi se prepisuju po principu slično sličnim, veoma razređeni, i indikacije ispod su ono što bi zdrava osoba osetila kada bi uzela Paeonia Officinalis. Ako su vaši simptomi uklopljeni u simptome ispod, onda bi Paeonia Officinallis bio dobar izbor za vas.

Indikacije za Paeonia Officinalis su sa osnovom u Boerikeovoj Materija Medici, a ostali iz Kentovog repertorijuma.

Rektalni i analni simptomi su najvažniji. Hronični čirevi na donjem delu tela, nozi, stopalu, nožnom prstu, takođe na grudima , rektumu.

Odnosi Poređenje: Glechoma – zemljani bršljan ( rektalni simptomi) Haman, Sil, Aesc, Ratanh (jako stezanje rektuma; prinudna stolica sa velikim naporom ) Antidoti: Ratanh, Aloe.

Navala krvi u glavu i lice, Nervozna vrtoglavica kada se pomera.

Pečenje u očima i zvonjava u ušima Rektum: hemoroidi, plakanje posle stolice, Rektum: bol, ranjivost Iznenadna, svetla dijarea sa slabošću u abdomenu.

Užasan bol sa, i pre i posle stolice.

Hemoroidi, fisure, ulceracije anusa (čmar) i perineuma (međica), modre, prekrivene korom Bolni čirevi, iz kojih teče smrdljiva tečnost, fistula, dijareja sa analnim pečenjem i unutrašnjom hladnoćom.

Pečenje u anusu posle stolice, a onda unutrašnja hladnoća – jeza.

Nagrizanje svrab u anusu, otečen otvor rektuma, hemoroidi, kongestija.

Ubodni bol u grudima levo, toplota u grudima Tupo probadanje (spread), pozadi kroz srce,

Slabost nogu, ukočen hod.

Bolovi u člancima i prstima, kolenima i nožnim prstima.

Spavanje, snovi, noćne more Zastrašujući snovi, noćne more Koža: nenormalan rast, čirevi, pritisak, izlučevine smrdljive Čirevi ispod trtice, oko krsne kosti, proširene vene, Osetljivo, bolno pečenje kao od koprive Čirevi generalno, od pritiska, rane od ležanja itd.

Opšte: oticanje i osećaj oticanja.

24

Slika leka - Božur (Paeonia Officinalis)

Lečenje biljem – Tucakov Razne vrste božura rastu divlje i gaje se kao naše omiljeno narodno cveće.

Nekad u školskoj, a danas samo u narodnoj medicini upotrebljava se cvet, ređe krtola i seme ( paeoniae flos, tuber et semen), za lečenje padavice, velikog kašlja, za umirivanje uzbuđenog nervnog sistema, za lečenje hemoroida i dr. Biljka je otrovna i nije dovoljno ispitana ni hemijski ni klinički. U narodu se još ponegde upotrebljava božur kao lek. Naročito ga cene žene. Nije redak slučaj da neka baka iz nekog sela šalje božurov cvet i seme nekoj svojoj rođaci i prijateljici u grad “koliko da se pri ruci nađe, zlu ne trebalo”. Nisu retki ni slučajevi trovanja, jer nestručni ne znaju ni dozu ni način upotrebe božura. Zbog toga bi trebalo da lekari, naročito na selu, obrate pažnju na božur. U korenu ima tanina, etarskog ulja, masti, šećera, nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Homeopatska medicina upotrebljava srž korena.

U cvetu ima tanina i peonidina (vrsta glikozidne anocijanske boje). On se upotrebljavao nekad protiv epilepsije, a danas još ponegde protiv grčevitog kašlja i kao sastojak čaja za dimljenje i kađenje astmatičara.

U semenu ima masnog ulja, šećera tanina, smole i boje. I ono se nekad upotrebljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraćanje. Kod nas ga upotrebljavaju žene za uređivanje menstruacije, i tako najlakše dolazi do trovanja. Ne preporučuje se upotreba božura za lečenje.

Narodna imena za Paeonia officinalis: arapče, božurak, božurić, brozgva, devetak, duhovska ruža, ženski božur, kraljev cvijet, kurjak, mačur, prstenik, trojačke rože, trojaška rožica, turkarica.

Za Paeonia corallina: božur, mosur, muški božur, planinski božur, trava od tri rožčića, crljeni božur.

Za Paeonia decora: bažur, božur, brozgva, kosovski božur

Jan Scholten - Paeonia Officinalis U homeopatiji koristimo Paeonia officinalis, koju takođe nazivaju Paeonia europea, iako postoji oko 150 vrsta Peaeonia.

Višegodišnja biljka , 0.5 – 1.5 m visine, ali neke rastu i u drvenom šiblju u bojama od crvene do bele ili žute, u kasno proleće i rano leto.

Paeonia je jedini rod familije Paeonaceae. Postoji oko 150 vrsta Paeonia. U homeopatiji koristimo Paeonia officinalis koja se još zove Paeonia europea.

Većina su višegodišnje biljke visoke od 0.5 do 1.5m, mada neke rastu kao grmlje visoko od 1.5 do 3 metra. One sadrže jedinjenja, duboko ušasto lišće i velike često mirisne cvetove crvene, bele ili žute boje u kasno proleće ili rano leto.

U prošlosti su Paeonies često klasifikovane kao familija Ranunculaceae , zajedno sa Hellebores i Anemones. Skorašnja taksonomija je pokazala da 25

Slika leka - Božur (Paeonia Officinalis)

Paeonaceae pripadaju redu Saxifragalesa.

Paeonia je tradicionalni cvetni simbol Kine. Od 1957. Peony je takođe cvet države Indijane u SAD. Paeonia je jako poznata za probleme vena. Zakrčene i proširene vene uglavnom u predelu anusa sa hemoroidima, koje su bolne, upaljene sa krvarenjem, su tipične. Upale mogu biti praćene fisurama i čirevima.

Um Mentalna slika Paeonia nije bila dobro poznata. Prve ideje potiču od 15-togodišnje devojčice predstavljene u članku Jana Scholtena. Drugi slučajevi potvrđuju sledeću sliku: Glavni predmet je kuća i porodica. Paeoniama je potrebna stabilna kuća i imaju averziju prema promenama. Posebno neočekivane i iznenadne promene veoma utiču na njih. Ne mogu da podnesu da ih pošalju od kuće, na primer u internat. Žale se da su ostavljeni od strane familije. Mogu se osećati kao da im je koren odsečen. Te zato verovatno imaju ubodne bolove kao od noža.

Paeonia biljka je takođe poznata po tome što ima problem presađivanja: treba joj nekoliko godina da negde drugde ponovo počne da cveta.

Uznemirenost pri pomisli da će izgubiti porodicu. U noćnim morama to može da im se vraća kao smrt nekog člana porodice. Uopšte mogu biti uznemireni ljudi, koji imaju strah od stranaca i novih stvari. Više vole da se stvari ne menjaju. To je vrsta nostalgije. Kada izgube svoj dom ili nešto slično mogu postati veoma depresivni.

Opšte: Temperatura: groznica. Hladni udovi sa (pečenjem) vrućinom u licu, leđima i grudima.

Vreme: gore u 5 popodne.

Hrana: gubitak apetita. Žeđ.

Gore od: dodira, prititska, pokreta, stolice.

Spavanje: nemirni, umorni, pospani celo popodne. Užasavajući snovi, noćne more.

Tegobe: Epilepsija , grčevi Vrtoglavica, bolje od vode, kada se pomeraju, u toploj sobi, sa stalnim okretanjem i teturanjem.

Glavobolja: kongestivna, pulsirajuća. Artritis temporalis.

Oči: peku, svrbe, crvene, vodene, suve, peckave, nije lako otvoriti ih. Upala levog oka.

Lice: crveno, kongestija, otečeno, pekuća vrelina Nos: zapušen danju i noću Crveni jezik.

Dojke, sa ulceracijama.

Grudi: ubodni bol, sekući na levoj strani kada sedi savijen. Vrelina u grudima. Oštar bol u rebrima iznad hepatičkog regiona ujutru.

Srce: bol, tup upucavajući, spreda, nazad kroz srce, uznemirenost.

Stomačni čir, bolje od vode. Mučnina , povraćanje.

Abdomen: bol, kolike, krčanje 26

Slika leka - Božur (Paeonia Officinalis) Grudna kost: bol. Čirevi Rektum: svrbi, peče, ubada, seče. Kao noževima, kao da sedi na polomljenoj boci, gore od najmanjeg dodira, gore od stolice, hemoroidi, krvarenje od stolice.

Nožni prsti, osećaj kao noževi.

Jetra-tonic Ženski: Genitalije otečene i bolne. Čišćenje materice posle porođaja.

Analno: fisure, fistule, abcesi, hemoroidi, čirevi Vene: varikozne, upaljene, kongestija, crvene, bolne, Periarteritis nodosa.

Udovi: bol, grčevi u člancima i prstima, kolenima i nožnim prstima. Coccyx, čir Koža: rane od ležanja, čirevi na nogama, mali čirevi na perineumu kod anusa koji stalno luče tečnost snažnog mirisa. Osećaj cepanja.

Ključne reči: paeonia officinalis, artritis, hemoroidi, vene, neočekivane promene

Paeonia officinalis kod analne fistule by Marguerite Pelt MD Ovaj lek se daje najviše za probleme rektuma i anusa kao što su fisure i hemoroidi, mada takođe mogu da pomognu kod zastrašujućih noćnih mora, naročito onih koji su sa duhovima. Paeonia se koristi za intenzivne, pekuće bolove u anusu tokom i posle stolice, i prati ih osećaj drhtavice. Bol može biti veoma jak i olakšava se hodanjem , kotrljanjem po patosu, ili ležanjem satima sa raširenom zadnjicom.

Culpeper, herbalista iz 17. veka, tvrdio je da koren ove biljke sprečava epilepsiju kod dece ako se okači oko vrata.

Svež, sitno iseckan koren, iskopan u proleće se potapa u alkohol.

Korišćenje Lek se daje posle porođaja. Paeonia se još uvek koristi u herbalistici kao antibakterijski i antispazmotični lek, sedativ, i da smanji pritisak krvi ili oticanje.

Paeonia se uglavnom koristi za hemoroide koji jako svrbe, i uzrokuju oticanje anusa. Kod analnih fisura. U herbalizmu, a i homeopatiji se koristi za probleme sa spavanjem kao što su nesanica po podne , noćne more, nesanice usled digestivnih problema.

Slučaj G-din. P. je bio 39 g. star kada sam ga prvi put videla 1999. Došao je jer je imao polensku groznicu, analnu fistulu, glavobolju i bolove u desnoj nozi i palcu desne noge.

Analna fistula je počela posle operacije polipa na rektumu 2 godine pre toga. Još uvek ima pekuće bolove i krvarenje u anusu. Glavobolja se javlja jednom u 3 nedelje i prati je vizuelna aura (zvezde i loptice) i povraćanje.

Bol je lokalizovan u očima, i kao pritisak spolja.

Glavobolja < od promene vremena , < od promene g. doba, < hladnih napitaka, < od grmljavine.

27

Slika leka - Božur (Paeonia Officinalis)

Opšte: Temp: topao Znojenje: teško Averzije: kupus, kafa, riba, pivo Žudnje: jabuke, sirova hrana, (sirov krompir, sirovo meso), slatkiši Nos: epistaksa ponekad.

Grlo: sluz Stolica : napadna dijareja ponekad Koža: herpes labialis, pukotine ruku zimi Nokti: krti Zubi: škripi Daltonista Um: G-din P. je mlitav i miran, jednostavna osoba.

Roditelji su mu zarađivali putujući komercijalnim brodom po Evropi i on je morao da ide u internat. Kaže da mu nije smetalo preterano, ali mogu da naslutim bol zbog toga. On ne bi voleo da bude mornar, “previše teškog rada” i ne bi voleo da mu nedostaju njegova deca. Voli decu, ima ih četvoro i priča sa nežnošću i ljubavlju o njima. Po mom mišljenju on je pravi porodični čovek. Po zanimanju je knjigovođa.

Preskripcija: Iako su Sulphur i Calcarea carbonica izašle veoma visoko u repertorizaciji, prepisala sam Peoniju. U stvari samo na osnovu rubrike Analna fistula.

Sve tegobe su se poboljšale: fistula, polenska groznica i migrena. Poslednja dva se skoro uopšte ne pojavljuju. Iako je sada 2003. fistula se još nije zatvorila, ali je mnogo manja.

Povremeno ponavlja lek u mk potenciji kada oseti fistulu i obično kada je više umoran i više se znoji.

Opušteniji je nego pre leka i manje umoran mentalno. Dešavalo mu se da zaspi na poslu, sada je mnogo bolje. Manje je besan, nije iritiran kao što je bio. Ne može da opiše šta se osnovno promenilo u njemu. Imao je problem da izrazi svoja osećanja, pa je počinjao da muca i bilo mu je teško da nađe prave reči.

28

Slika leka - Božur (Paeonia Officinalis)

Paeonia kod noćnih mora i abdominalnih tegoba

by Pieter Kuiper

Slučaj Mlada žena , 20-tak godina stara, došla je zbog teških noćnih mora. Veoma je lepa, tamne i lepe oči.

Ima noćne more najmanje 1-2 puta noću.

“Poludeću od toga! Otkada mi je bilo 16 god to mi se dešava. To je vrsta haosa noću i ne mogu te slike da zaboravim ni kada se probudim” Studira kreativnu terapiju u drugom gradu i preselila se tamo. Ali buđenje od noćnih mora, dok je sama noću je bilo previše za nju da podnese, pa se vratila kod roditelja.

Pitao sam je za druge tegobe.

“Najmanje 3-4 puta nedeljno moj abdomen je nadut i imam redovno dijareju. Ove tegobe imam istovremeno sa noćnim morama. To se pogoršava od narandži ,luka, alkoholnih pića, mlečnih proizvoda, ljutih papričica i naročito masne hrane. Takođe ne mogu da se izborim sa stresom.”

Pitao sam je šta pod tim podrazumeva: “Lako se posramim i često mislim negativno o sebi. Uvek sebe krivim za stvari. Odbačena sam od strane mnogih prijatelja i voljenih osoba. Često pomažem drugima, a njima čim je bolje oni me ostave. Kada mi je bilo 16 ili 17 god, odnosi sa ljudima u srednjoj školi su se pogoršali zbog mene”.

Noćne more su se pojavile 2 meseca pre nego što je napunila 17, zajedno sa abdominalnim tegobama. Ali kada sam je pitao preciznije, shvatio sam da su tegobe već postojale, ali mnogo blaže.

O čemu su noćne more?

“U mojim snovima uporno tražim mesto da se sakrijem. Neko me traži, a ja ne znam šta, ni ko je to. Kasnije, postepeno snovi se intenziviraju. I ljudi koji su iza mene su veštice i čovek u dugom crnom plaštu. Scene postaju snažne kao u hororu. Prvo sam morala da pobegnem, a kasnije sam morala da letim i sakrijem se, ali u suštini bez prave mogućnosti da pobegnem. To je osećaj nemoći. Činim sve, ali ne uspeva. Ima puno krvi. Nedavno sam imala san ogledala u mraku. Videla sam sopstveno lice. Krv se slivala iz mojih očiju, nosa, usta i ušiju. Nisam razumela. Bila sam prestravljena i osećala se ranjivo.

Imam puno bola i osećam nepravdu, svi me izdaju i razočaraju. Zašto je to tako? Zašto se niko ne zauzme za mene? Imam i snove o ratu.

U poslednjih godinu dana 7-8 osoba koje znam su umrle. Moj lekar je umro iznenada, a najmanje još 3 smrti su imale užasan uticaj na mene.

Kada sam bila na odmoru sve je bilo bolje i mogla sam da zaboravim slike iz snova lakše. Ne želim te slike! Najviše me uznemirava to što ne mogu ništa da učinim i što sam toliko ranjiva.

Kada mi je bilo 17, imala sam jak predosećaj u vezi sa drugaricom , da će nešto poći naopako i to se zaista dogodilo. Ona me je razočarala”.

Još detalja: Svakog dana oko 17h postaje veoma umorna. I to traje do 20h. U porodici ima oba roditelja i stariju sestru, koja takođe ima iznajmljenu sobu u drugom gradu gde studira, ali je takođe u roditeljskoj kući. “ Kada mi je bilo 14 išli smo do porodičnog terapeuta, jer sam se ja osećala veoma tužno tada. Već sam bila negativna prema sebi, a kada sada pogledam unazad vidim da se to dešavalo kada sam imala 4g, tokom puberteta moje sestre, zato što je ona savršeno znala kako da privuče pažnju roditelja”. Žudnje i averzije imaju jaku vezu sa njenim abdominalnim tegobama.

Voli mleko, ali joj je < od mlečnih proizvoda i druge hrane (masnoće, luka, narandži, alkohola, kofeina).

29

Slika leka - Božur (Paeonia Officinalis) Analiza: Ovo je bilo posle prve konsultacije. Tokom konsultacije hteo sam da nađem jasnu vezu između događaja i noćnih mora i abdominalnih tegoba . Ali mnogi događaji i osećanja razočarenja i ostavljanja doveli su me do Hurra braziliensis.

Hura pripada porodici Euphorbiaceae i mislio sam da sam dovoljno raspoznao teme Euphorbiaceae u slici. Neke crte Euphorbiaceae su: Potrisnute emocije i ljutnja zbog lojalnosti i zavisnosti od jače osobe ili autoriteta.

Osećaj nevoljenosti ili da nisi dovoljno dobar. Nevoljen, dominiran od strane drugih, umanjen. Nedostatak ljubavi, naročito majčinske.

Deluzija da su drugi tvrdi, strogi; ne slušaju ih.

Potisnute emocije, naročito bes. Agresija, divlji ispadi, dijareja, povraćanje, herpes zoster, emocionalnost. Alkohol. Ispadi nisu dozvoljeni. Lojalnost osobi koja dominira. Ne veruju sami sebi. Zavisnost od drugih. Osetljivi, religiozni, spiritualni, prate druge. Neiskreni, nelojalni, slabi. Strah od jačine, nisu jaki, lepi, ili dobri.

Tako sam se odlučio za Hura braziliensis mk.

Dao sam joj jednu dozu nedeljno za mesec dana, najviše zboj jačine , ponavljanja i kvaliteta noćnih mora.

Kontrola: Posle mesec dana horor i krvave slike su nestale, još uvek je bila uznemirena i imala haotične noćne more. Budila bi se sa gadnim osećajem i nije znala šta se upravo desilo.

Vrućina posle ustajanja i znojenje leđa.

Nekoliko puta je imala čeonu glavobolju, koja pritiska iznutra, tokom i posle jutra. Od lekara je dobila Dusatal retard 200mg dnevno.

Nisam bio zadovoljan. Navodno abdominalne tegobe se nisu poboljšale, zato što je uzimala alopatski lek. Glavobolja, mada ne više tako jaka, nije bila dobar znak takođe. Ali noćne more su se smanjivale. Savetovao sam je da uzme Huru kada želi u narednom mesecu.

Iako je prestala sa Duspatalom odmah nakon smanjenja noćnih mora, i dalje se žalila na abdominalne tegobe. Nadutost u abdomenu je ostao i ona mi je spomenula da ima stalno mučnine. Povraćala je ujutru sve do tačno 11h.

Glavobolja je povezana sa grmljavinom, < pre.

Znao sam da noćne more i abdominalne tegobe pripadaju slici istog leka.

Zbog toga sam promenio lek u Natrium carbonicum (200k) naročito zbog njene osetljivosti na mlečne proizvode.

Posle nedelju dana poslala mi je e-mail da su se noćne more vratile .

To je bila potvrda moje sumnje u date lekove i u ono što sam već sumnjao. Odmah sam potražio drugi lek koji bi uklopio noćne more i abdominalne tegobe. Odlučio sam se za Paeonia officinalis 200k. Sumnjao sam u sve lekove kada sam repertorizovao, ali na sreću znao sam teme noćnih mora i rektalne i abdominalne tegobe kod Paeonie.

Rezultat Paeonie je bio uočljiv.

Noćne more su se poboljšale, a abdominalne tegobe potpuno nestale.

Kaže mi da joj je momak mnogo zadovoljniji, jer jasnije izražava svoje mišljenje i osećanja. Manje je povučena. Više joj ne treba Paeonia, a ponekad ima snove, ali noćne more su potpuno nestale.

Ključne reči: Paeonia officinalis, noćne more, Hura braziliensis, abdominalne tegobe.

30

Slika leka - Hyoscyamus niger (Bunika) Autor: Dr Jawahar Shah Prevela: Dr Sanja Mirčić Cimeša

Hyoscyamus (Hyos.) je veoma interesantna i intrigantna remedija, koja ima mnogo odgovarajućih izraza preko karakteristika često opisanih u knjigama.

To je remedija sa nekim uobičajenim mentalnim i emocionalnim temama sa izdancima kroz sve svoje različite izraze. Zajedno sa jasnim provokativnim karakteristikama Hyoscyamus-a, mi želimo da razumemo njegove indikacije u manje očiglednim situacijama, gde su osobe naučile da kompenzuju izraz svog stanja.

Jedan opis koji odgovara Hyoscyamusu jeste da je bilo koja nega bolja nego bez nege. Ponašanje koje traži negu kroz verbalnu ili seksualnu provokaciju je dobro poznato osobina ove remedije, i ponašanje može biti krajnje dramatično (nepristojnost, besramnost, želja za nagošću, pevanje nepristojnih pesama itd.). Ali ove tendencije su ekstremni primeri stanja Hyoscyamusa, i tako jasne indikacije koje se ne viđaju često u praksi. Iz dublje perspektive, koje su predispozicije za nekoga da bi se ponašao na ovaj način i kako bi izrazi stanja mogli biti manje očigledni?

Jedna uobičajena etiologija stanja Hyoscyamusa je emocionalna zanemarenost u detinjstvu (deluzija, napuštenost, povlačenje). Ovaj pritisak vodi u prilagođavanje u kojem ćemo imati emocionalne potrebe koje se sustiču. Hyoscyamus osoba može dobiti pažnju šokiranjem, uznemiravanjem ili provokativnim govorom i ponašanjem (podsticanje drugih, oponašenje, manija za ismevanjem, naklonost ka kontradiktornosti, želja za tučom). Hyoscyamus individue mogu pričati rizične šale ili se ponašati kao „klovnovi“ (šaliti se), i takođe nezabeleženo u knjigama, neke Hyoscyamus individue opisuju privlačnost, nedopadanje ili strah od klovnova. Želja za pažnjom neke vodi u to da se ponašaju kao kameleoni kada su u društvu, ali ove višestruke ličnosti potkopavaju pravi smisao samoidentiteta, kao što ih želja za pažnjom uznemirava (i one koji su u njihovom društvu). Osećaj samopoštovanja ili sopstvene vrednosti je često veoma nizak, i Hyoscyamusi mogu imati jak osećaj krivice (uznemirenost usled savesti, deluzija da su kriminalci, samoprekor).

Zajedno sa Hyoscyamusovim emocionalnim stresom usled napuštanja ili zanemarivanja, napuštanje može biti komplikovano seksualnim zlostavljanjem. Ovo zlostavljanje vodi ka mnogim konfliktima kasnije u životu – zlostavljač može ponuditi određenu „pažnju“, ali ne emocionalnu podršku koja im je stvarno potrebna. U osnovi, njihovo poverenje je izigrano, i osećaj da su izdani je ključna tema mnogih ponašanja Hyoscyamusa. U onim situacijama gde to poverenje nije bilo stečeno, Hyoscyamus može takođe iskusiti probleme u dobijanju poverenja drugih (odavanju tajni, ogovaranju, mešanju, indiskreciji).

Hyoscyamus jedinke mogu biti razumljivo sumnjičave prema motivima drugih, ali takođe mogu biti ljubomorne ako osećaju da malo pažnje koju one dobijaju biva ugroženo. Smisao ovih pretnji može biti viđen u rubrici „ljubomora među decom, kada novi član preuzme pažnju porodice“. Hyoscyamus može 31

Slika leka - Hyoscyamus Niger

„delati“ ako oseća takvu pretnju, i biti manipulativan u svojoj želji da pridobije tuđu pažnju. Neki odrasli opisuju sebe kao „kraljice drame“, svesno ili nesvesno kreirajući dramu u svojim životima tako da ih ostali ne bi „zanemarivali“. Na nesreću za Hyoscyamus individue, takvo ponašanje može biti samo poražavajuće, budući da se ljudi umaraju od reagovanja na takve potrebe. Mnoge Hyoscyamus jedinke opisuju uznemirenosti koje su se odnosile na situacije kada su bile napuštene ili ostavljene od ljubavnika, prijatelja itd. (bolest od razočaranja u ljubavi).

Suprotni pol u Hyoscyamus-u može biti opisan kao „bolje je nemati pažnju nego imati nekog suviše bliskog“. Ova tendencija izgleda da potiče od izazova koje Hyoscyamus jedinke iskuse sa intimnošću, i povezano je sa ljudima prema kojima imaju stav poverenja. Oni mogu osetiti velike poteškoće učeći da budu ranjivi u vezama. Hyoscyamus odrasli nisu učeni da imaju poverenja, ili ako su verovali u prošlosti, poverenje je izgubljeno. Ukoliko imaju nekoga ko ih stvarno „vidi“, sa svim njihovim strahovima i bez zaštite, mogu biti veoma preteći. Oni mogu uložiti velike napore da sačuvaju odbranu protiv ove mogućnosti (obmanama, skrivanjem).

Vermulen upoređuje Hyoscyamusov „strah od razotkrivanja“ sa osećajem sramote i jakom averzijom od skidanja, ili averzijom prema muškarcima zato što „žele samo seks“. Sankaran takođe prenosi ovaj strah opisujući ženu koja nije mogla sresti bilo koga ako je bila neformalno odevena (neugodnost, rezervisanost, bojažljivost, stidljivost). Česti su trenuci gde se oba „pola“ Hyoscyamusa ogledaju naizmenično u istoj osobi. Jedna Hyoscyamus pacijentkinja se žalila da su njene grudi premale i da joj niko ne pridaje nimalo pažnje; tada je opisivala prošlu neredovnost u ishrani da bi zadržala male grudi tako da muškarci ne bi „zurili i zviždali“.

Hyoscyamus može postati paranoičan kada ih drugi gledaju (strah od ljudi, deluzija – posmatran, želja za skrivanjem, agorafobija), i pita se koji su stvarni motivi drugih. Kada jednom osete nepoverenje ka drugima, to može izgledati da su drugi „izašli da ih uhvate“. Ovo pomaže da razumemo rubrike: strah od izdaje, strah od prodavanja, strah/deluzija od progona, strah/deluzija od povređivanja, strah od trovanja i strah od ispijanja onoga što je ponuđeno. Ostali uobičajeni strahovi Hyoscyamusa uključuju vodu, pse, mrak i samoću.

Uprkos svemu gore navedenom, mnogo dobro prilagođenih Hyoscyamus jedinki ima velikim delom uvid u svoje izazove, to je jednostavno, a ono što one ne znaju je kako da dopru iza njih! Karakteristike Hyoscyamus-a mogu biti pronađene u tako pozitivnim rubrikama kao što su prerana sazrelost, intelektualnost, samokritičnost, radoznalost i pronicljivost. Hyoscyamus može biti poređen sa Pulsatillom (podudarno – Hyoscyamus demonstrira mnogo ekstremniju potrebu za pažnjom), Magnesiumom (strah od napuštanja), Lachesisom i drugim životinjskim remedijama (govorljivost, teme privlačnosti), Veratrumom (teme proganjanja), Thujom (kameleonska ličnost, prekorevanje sebe) i Belladonnom i Stramoniumom (ostali članovi Solanaceae porodice). Pri čitanju dokazivanja i ispitivanja ostalih rubrika Hyoscyamusa, ispunićete gornje opise.

U zaključku (uz izvinjenje Šekspiru!), Hyoscyamus stanje može biti s poštovanjem okarakterisano kao: „Biti izložen ili ne biti izložen, pitanje je sad“.

32

MLEKA U HOMEOPATIJI Autor: Tanja Hofman, praktičar homeopatije Prevela: Suzana Đokić Mleko je životni sok sisara. Mleko osigurava preživljavanje novorođenčadi. Mleko ne samo da prehranjuje, već i predstavlja zaštitu od izazivača bolesti.

I samo dojenje je jedan duboko simbolički proces: dete se hrani materijom koju proizvodi majka. Prilikom dojenja su majka i dete povezani; dete svojim usnama obavija majčinu bradavicu, leži u naručju svoje majke, priljubljeno je uz njeno krzno, leži zaštićeno ispod njenog trbuha, pritiska svojim malenim šapama njen stomak, sve u zavisnosti od vrste. Davati svoje mleko znači hraniti telo i dušu. Kada ga dete pije ono je zadovoljno, sigurno, sjedinjeno sa svojom majkom koja jedina ima moć da svom detetu pruži sve ono što poželi. Biti bez majke znači biti napušten, biti blizu smrti. Nijedno mladunče sisara ne može da preživi bez majke. Jer otac, ako je još uvek tu, ne može da ga nahrani svojim mlekom. Možda je tu i neka dojilja kao zamena za majku, ali novorođenče zna tačno gde je njegova majka. Ono poznaje otkucaje majčinog srca, njen miris, njen glas, ono poznaje njene osećaje, ono je isprepleteno sa svojom majkom. Majčino mleko sledećih vrsta sisara, homeopatski gledano, je esencija vrste. Ništa ne može bolje da predstavi suštinu jedne vrste kao mleko. U vremenima veštačkog mleka i flašica iz supermarketa izgubilo se posebno značenje majčinog mleka. Ali zamislite samo da imate bebu od dve nedelje i da se nalazite sami u divljini. Kada nema ni jednog supermarketa u blizini, vrlo brzo ćete svojim hranećim nedrima da izrazite zahvalnost i ljubav. Mleko, koje jedino vi možete da proizvedete i koje vašem detetu obezbeđuje preživljavanje, vi nosite sa sobom. Ono je uvek odgovarajuće temperature, u odgovarajućoj količini, ima odgovarajuće sastojke i prava je poslastica za novorođenče. Mleko je savršeno. I mi ne moramo tu mnogo da uradimo, ono je jednostavno tu. Mleko čini jednostavnim ono što izgleda komplikovano. Mleko je takođe telesni fluid koji se luči tek kroz interakciju sa drugim bićem. To znači da bez bebe nema mleka. Kod drugih žlezda nemamo taj uticaj, teče od sebe; npr. pankreas je autonoman, kao i pljuvačka i žuč. Tako se ono razlikuje od drugih životinjskih preparata. Kod mleka se javlja tema vezivanja ili odsustvo vezivanja.

Mleka koja imaju značaj u homeopatiji: -Lac caninum (mleko keruše) -Lac felinum (mačje mleko) -Lac humanum - ljudsko mleko koje se deli na: Lac maternum (mleko za devojčice i dečake) Lac humanum femininum (mleko za devojčicu) Lac humanum masculinum (mleko za dečaka) -Lac delphinum (mleko delfina) -Lac defloratum (kravlje mleko) -Lac lupii (vučje mleko) -Lac leoninum (lavlje mleko) -Lac eguinum (kobilje mleko) -Lac loxodonta africana (mleko slonice) -Lac caprinum (kozije mleko)

U zajedničkoj anamnezi preparata od mleka nailazimo na sledeće teme: Teme životinjskih lekova: preživljavanje, agresija, takmičenje, napad, odbrana, smrt Suština vrste Odnos vrste sa čovekom Tema ishrane tela: biti dobro uhranjen ili neuhranjen Tema duševne hrane: sopstvo, zaštićenost, simbioza Tema vezivanja / odsustvo vezivanja

33

Mleka u homeopatiji - Lac Caninum

LAC CANINUM - U potrazi za pravim čoporom Lac caninum je homeopatski preparat koji se spravlja od mleka keruše. U tu svrhu se koristi mleko ženke rotvajlera koja se oštenila prvi put.

Rotvajleri su biološki u srodstvu sa lisicama, vukovima, ali isto tako i sa šakalima i hijenama.

Ne zaboravimo pritom foke i delfine. Nancy Herrick piše, da je delfin potomak jednog, vuku nalik sisara, koji se otisnuo u more.

U našoj kulturi psi imaju posebnu važnost. Otuda nije čudno što Lac caninum spada među najvažnije životinjske preparate u homeopatiji. Pse često smatramo članovima porodice, koristimo ih za zaštitu, pa čak i kao zamenu za decu ili partnera. Služe nam kao psi za spasavanje, kao psi tragači, za otkrivanje droge i kao vodiči za slepe. Gajimo ih, negujemo, u njih investiramo puno vremena, energije i novca, ali ih isto tako šutiramo, zlostavljamo, napuštamo ih... Oni često u nama izazivaju osećanja straha i gađenja, a mnogi od njih vegetiraju u prepunim azilima za pse.

Oni su u stvari prepušteni na milost ljudima i uprkos svojoj snazi nemaju nikakve realne šanse za dostojanstven život u svom pasjem čoporu. Pas je zavistan od čoveka, ali on se protiv te zavisnosti ne buni, on je traži, prilagođava joj se i postaje podređen čoveku. Šta radi pas koga šutiraju?

On cvili i podvija rep – ili ugrize a zatim podvije rep. To je Lac caninum – pokornost uprkos svojoj snazi, da bi mogao da ostane u svom čoporu.

Pre mnogo godina čula sam na radiju sledeću vest: U jednoj šumi u blizini Hamburga, pronađen je pas koji je živ pokopan; samo mu je njuška delimično virila iz zemlje. Pas je još mogao da diše. Kada je pronađen, bio je još uvek živ ali su delovi njegovog tela već bili u fazi raspadanja. Više mu nije bilo spasa, pa je uspavan.

Ta vest me je tada duboko užasnula. Dve stvari neprestano su mi se motale po glavi: kako jedno ljudsko biće može da bude toliko okrutno? I da li se pas borio? Ili je jednostavno dopustio da ga zakopaju? Koliko je snage bilo potrebno da bi se pas zadržao u rupi? Da li je bilo dovoljno na njega samo povikati? Da li je bio prebijen? Šutiran? Da li je gađan kamenjem? Šta je psa dovelo do njegovog groba? Da li je to bila vernost gospodaru sve do smrti?

Ili strah od još goreg kažnjavanja? Možda nada da će mu biti dopušteno da se vrati svom čoporu, ako uradi ono što se od njega očekuje? Šta bi uradila jedna mačka? Ona bi se branila do kraja. Jedan konj? I konj bi se borio. Koja bi još životinja dopustila da se sa njom tako postupa? Koja bi se još životinja u svojoj beskrajnoj vernosti i pokornosti odrekla toga da iskoristi svu svoju snagu i svoje oružje, da bi se oslobodila? Nijedna druga.

Samo pas.

To je srž Lac caninuma.

Tema Lac Caninuma Morisson počinje rečima: „Tipični Lac caninum pacijent je osetljiv, ekstrovertan (slično Phosphorusu), histeričan i prepun je strahova. Njegova sposobnost poimanja je preosetljiva, što kod njega izaziva puno histeričnih strahova.“ Gavlik piše: „Lac caninum osobe su veoma nervozne, često nemirne, jako osetljive, a ponekad i očajne. One žude za tim da imaju prijatelja, zbog koga 34

Mleka u homeopatiji - Lac Caninum

vredi živeti. Često zaplaču i požele da više nisu živi...“ Šankaran misli ovako: „Glavna tema Lac caninuma je tema gospodara (veći i jači vlada nad manjim i slabijim), pitanje je: ko poseduje nadmoć? Lac caninum osobe mogu da postanu veoma razdražljive i divlje, ali ako je neko još više razdražljiv i divalj u odnosu na njih, oni popuštaju i podčinjavaju se.

Tada nastaje konflikt „Želim li da budem ono što jesam?“... Oni se veoma trude da budu voljeni, da se o njima brine i da budu prihvaćeni, jer se osećaju isključenim i zapostavljenim.“ Šta je pas za nas ljude? Verni saputnik, nad kojim mi dominiramo. On živi u apsolutnoj zavisnosti od čoveka. Uprkos tome što ga mnogi opisuju kao „člana porodice“, on nikada neće biti njen ravnopravni član. Ako se pridržava pravila, biće prihvaćen. Ako ih se ne pridržava, biće opomenut, izgrđen, udaran i šutiran. On prinudno vodi život koji je stran njegovoj vrsti, jer mora da se pokori ljudskim pravilima zajedničkog življenja. Da bude pas, sme samo onda kada ga gospodar izvede u šetnju i kada sretne pripadnike svoje vrste, sa kojima se izluduje za neko kratko vreme. On se retko suprodstavlja, najčešće je prijateljski nastrojen i brižan. Izgleda da se dobro adaptirao uslovima života kod ljudi. Kada jedna mačka nije zadovoljna porodicom u kojoj živi, ona će otići. Pas nikada ne odlazi. On najviše što povremeno odluta sam po okolini, ali se uvek vraća, bez obzira koliko se kod kuće prema njemu loše postupa. On se vraća natrag sa grižom savesti, podvučenog repa i pognute glave.

Lac caninum se često dovodi u vezu sa bajkom „Vuk i sedam jarića“. Po mom mišljenju ova bajka ima malo veze sa Lac caninumom, pa i Lac lupinumom.

Tema ove bajke je krađa duše (šest delića buše biva pojedeno od strane zla, koje je iskoristilo podmuklost i lukavost da do njih dođe, dok nije bilo njihove mudre majke). Po mom mišljenju tema ove bajke više odgovara zmijama.

Arhetipski, esencija Lac caninuma po meni je pre bajka...

Ružno pače Jedno jaje labuda greškom je dospelo kod pačije porodice. Majka patka ležala je na tom jajetu zajedno sa ostalim pačijim jajima. Još je tetka patka mudro upozoravala na to, da ovo jaje sa sobom ne donosi ništa dobro. Boja i veličina nisu odgovarali ostalim pačijim jajima. Majka patka se nije dala zbuniti i nastavila je i dalje da leži na svojim jajima. Uskoro su se pačići izlegli, ali sa onim „drugačijim jajetom“ još uvek se ništa nije dešavalo. Nakon izvesnog vremena se i u ovom jajetu probudio život i iz njega se izleglo „ružno pače“; veliko, sa ogromnim nogama i čudnim kljunom. Majka patka je ljuta i razočarana. „Tetka patka je bila u pravu, ovo pače je prava sramota za našu porodicu.“ Ali ipak je dozvolila ovom nesretnom pačetu da pliva jezerom sa ostalim pačićima.

Ružno pače je uskoro postalo meta ostalim patkama: one su ga grizle, čupalu mu perje, ismevale i rugale mu se. Ono je sve to hrabro podnosilo i nastavljalo da pliva jezerom sa svojom porodicom. Napokon, majka patka koja je taj prezir ozlojeđeno posmatrala, odluči da ružno pače otera od sebe.

I tako je nesrećno pače ostalo prepušteno samo sebi. Usamljeno i nesrećno tumaralo je svetom... ...Pače je obeshrabreno. Zar na celom svetu ne postoji mesto za njega? Niko ga ne želi, niko ga ne voli... Ono samo luta od mesta do mesta, od jezera do jezera... I tako sve do kraja zime. Pače je imalo sreću da preživi... Bivalo je sve jače i jače, krila su mu ojačala, a i zima se uskoro sasvim povukla. Dani su postajali sve topliji i topliji i pače je raširilo svoja krila i poletelo po prvi put. Tako je preletelo svoje staro jezero i na njemu ugledalo tri prelepe bele ptice, koje su nekoliko meseci ranije ozarile njegovu dušu. Pri pogledu na te lepe ptice, pače je osetilo kako ga je obuzela neopisiva sreća i ono se odvažilo da sleti pored njih, jer je osetilo nodoljivu privlačnost. Ono zna da i među njima neće pronaći svoje mesto, da će ga one kljucati i oterati, ali ipak misli da ako već treba da umre, onda neka to bude od ovih divnih stvorenja, a ne od svoje nekadašnje pačije porodice, nekog starog seljaka ili domaćice.

35

Mleka u homeopatiji - Lac Caninum

Ohrabreno pače je zaplivalo ka labudovima – jer ovde se nije radilo ni o čemu drugom, bili su to veličanstveni labudovi. Iskrenulo je glavu, spremno da ga napadnu i u jezeru ugledalo svoj lik. Pače je zapanjeno gledalo svoj odraz: ono izgleda isto kao ove bele ptice! Drugi labudovi su takođe primetili „pače“, zaplivali mu u susret i počeli u znak dobrodošlice da trebe njegovo perje. I tako je ružno pače postalo ponosni labud i nakon puno poniženja, usamljenosti, bola i tame, napokon pronašlo svoju porodicu.

Ovde vidimo klasičnu Lac caninum temu: potraga za pravim čoporom. Pače polazi od toga da je ružno, da je njegova krivica što ga niko ne voli, ali upkos tome ono ne gubi nadu (sikoza). Ono je ponižavano, dopušta da se sa njim postupa na najsuroviji način i to samo da bi mu bilo dozvoljeno da ostane.

I tako ono luta od jednog čopora (jata) do drugog i u jednom momentu postaje tako rezignirano, da samo želi da umre. I kada napokon pronađe svoj čopor (jato), svoju vrstu, bića koja mu odgovaraju, ono ne može da veruje u svoju sreću. Tek mu odraz u ogledalu dokazuje da je doraslo i ravnopravno.

To je i izbavljenje, odnosno spas Lac caninuma, da se oslobodi neodgovarajućeg čopora i da se zagleda u sebe, jer samo tu je moguće pronaći jezgro sopstvenog bića... I samo onda, kada smo spoznali ko smo u stvari, možemo da pronađemo sopstvenu vrstu.

Teme Lac Caninuma: Borba između instinkta i razuma, u telu se ogleda u simptomima koji menjaju stranu – s leva na desno i nazad – odnosno od nesvesnog, instinktivnog ka svesnom i nazad (poređenje; kod racionalnog Lycopodiuma simptomi putuju na levo i tamo ostaju, dok kod instinktivnog Lachesisa počinju levo i putuju na desno. Pulatilla ima lutajuće bolove – danas gušobolja, sutra bolovi u leđima, prekosutra bolovi u stopalu). Ova borba je zajednička za sve životinjske preparate, a naročito je izražena u pripitomljenoj ali suštinski divljoj prirodi psa. Otuda se kao simptomi javljaju veliki nemir i uzbuđenost.

Podvijanje repa, telesno je reprezentovano u modalitetu: bolje od povijanja unazad.

Borba moći između čoveka i psa. „Vaspitavanje“ pomoću kocke šećera i batine (nagrade i kazne). Tako se ne stiče prijatelj, već rob koji iz straha od kazne radi sve ono što se od njega očekuje.

Potraga za pravim čoporom / potraga za samim sobom. Psi su čoporske životinje, što znači da u sebi nose želju da pronađu svoje mesto u grupi. U Materia Medici često nalazimo: traži zamenu za majku, traži zamenu za oca. Slobodni vučji čopori su jednostavne i dirljive porodice. Čopor se sastoji od majke vučice, oca i njihovih potomaka, pri čemu vučići nakon 9 do 12 meseci napuštaju prvobitnu porodicu da bi zasnovali sopstveni čopor. Roditelji po pravilu ostaju zajedno čak i onda ako godinu dana nemaju nove potomke. Zamena za roditelje kod Lac caninuma, koji bi zauzeli upražnjenu poziciju majke ili oca, ne moraju nužno biti stariji muškarci ili žene. Oni ne traže majku ili oca, već materinski odnos, odnosno očinsku figuru. U tom smislu „pravi čopor“ može biti i neka sekta, neko udruženje, prijatna porodica iz susedstva – ili škola homeopatije. Priča o ružnom pačetu nam pokazuje da se Lac caninum osobe rađaju u porodici gde im nedostaje očinska figura i majčinski odnos, što oni smatraju isključivo svojim nedostatkom. Znamo da Hyoscyamus ima deluziju da njegova porodica nije u stvari njegova. Lac caninum veruje da je on stranac u svojoj porodici, i zato se svojski trudi da bude prihvaćen i spreman je zarad toga mnogo da uradi. Sankaran o ovome piše: „Lac caninum je situacija devojčice crne puti u porodici belaca. Ona zna da nikada neće biti kao ostali članovi porodice i zato se oseća manje vrednom. Ružno pače kreće u potragu za svojim čoporom, i uz to je uvek puno nade. Ono uvek iznova izvlači bolnu pouku da za njega ne postoji mesto na ovom svetu gde god krenulo. Ono je bilo i ostaje autsajder. Lac caninum u isceljenju prolazi kroz sledeći proces: on uči da spozna kada se ne uklapa u neku grupu i time stupa u kontakt sa svojom životinjskom prirodom, sa svojim instinktima. I on ga napokon vodi ka pravom čoporu...“ 36

Mleka u homeopatiji - Lac Caninum

Rubrike iz Repertorijuma

Mentalno i emotivno:

Strahovi od:

Modaliteti

- snažne deluzije: vidi zmije, insekte, paukove - povećana čulna osetljivost: preosetljiv na buku, svetlo, dodir - veliki nemir i uzbuđenost - osetljiv na lebdenje - ljubazan - ponizan - ponižen, mali - zavisan - agresivan - potisnut homoseksualni nagon - mržnja prema ocu - traži zamenu za majku / oca - velika želja da pripada grupi - fasciniranost ratom i viteštvom - istovremeno osećaj mržnje i bespomoćnosti - mržnja i želja za osvetom

- zmija, paukova, pasa - bolesti - smrti - gubitka svesti - ludila - vožnje automobila - nevremena, zemljotresa - neuspeha - odbijanja - da nije dorastao dužnostima

Pogoršanje usled:

Etiologija: - previše dominantna majka - simboličan majka-sin odnos - majke, ljubomorne na odnos između oca i sina - majka brani detetu ljubav prema ocu - biti bez oca - previše brižna majka - jaka majka, nemoćan otac - zanemarivanje

Deluzije: - noge mu lebde iznad poda - sopstveni nos nije njegov - da je prezren - da je prljav - da je ponižen / vređan - da se smanjio - da je kratak - da je sve što kaže laž - oko njega su zmije - sve se čini nestvarnim

37

- opšte pogoršanje ujutru - hladne promaje - za vreme menstruacije - toplote kreveta - hladnoće - mirovanja Poboljšanje usled: - hladnih napitaka (želja za hladnim napicima) - povijanja unazad (bolovi u leđima, krstima, stomaku...)

- hodanja - okretanja na desnu stranu - svežeg vazduha - pokreta - velikog apetita

Mleka u homeopatiji - Lac Caninum Telesno: upalni procesi u ždrelu , difterija tegobe koje menjaju strane (sa leva na desno i nazad) – lutajući bolovi u grlu, lutajuća migrena, lutajući bolovi u leđima angina kašalj izazvan golicanjem u grlu potreba za gutanjem (na prazno) suvoća, pečenje, osećaj grudve u grlu menstruacija preuranjena, obilna, bolna dojke bolne na dodir nedostatak mleka kod dojilja prekomerno lučenje mleka disproporcija između gladi i uzimanja hrane ( nije gladan, ali kada počne da jede ne može da prestane / snažna glad, ali kad počne da jede nema više apetit) velika, stalna žeđ gastritis kod alergije na mleko jak nagon za uriniranjem, često uriniranje znoj koji ostavlja bele ili braon tragove na odeći hladan nos vrtoglavica, kao da lebdi, gore dok hoda, gore dok leži u krevetu

Slučaj 1 Dečak, star 12 godina Glavna tegoba: kijavica i neurodermitis na butini sa unutrašnje i zadnje strane Sadržaj iz anamneze Izlivi besa, počeli posle rođenja 4 godine mlađe sestre. Pokušava da se kontroliše, ponekad mora da udara jastuk, da ne bi udario svoju sestru. Žali se da ga sestre ne poštuju: „One me jednostavno ne slušaju, iako sam ja najstariji!“ Ogorčenost i negodovanje dok govori o svojim sestrama. Na osnovu toga mu je data Staphysagria (bez uspeha). Kada ponekad čuva svoje 4 godina i 5 godina mlađe sestre (po nekoliko sati), veoma je strog. Već sa 2 godine je brisao prašinu u svojoj sobi i uredno slagao cipele svojih roditelja. Na osnovu toga mu je prepisan Arsenicum album (takođe bez uspeha). Uveče čita priče svojim mlađim sestrama i zarađuje novac tako što čuva decu porodičnih prijatelja. „Ja volim bebe!“ Kada vidi malu deci on je smiren, pun ljubavi 38

Mleka u homeopatiji - Lac Caninum

i očinski prema njima nastrojen. Pažljivo se brine o maloj deci i kada se to od njega ne zahteva. Ali u školi je lenj, uradi ono što se od njega očekuje, ali nikako nešto više. Malo entuzijazma. U pisanim zadacima pravi puno grešaka zbog površnosti. Strah od pismenih zadataka, dobije dijareju i blagi osećaj mučnine u stomaku.

Ljuti ga: „Nepravda. Nepoštovanje. Kada se neko loše ophodi prema mojim prijateljima. Kada su profesori nepravedni. Kada mama viče na mene, iako je moja sestra kriva.“ Živi sa majkom, ima redovan kontakt sa ocem. Voli oba roditelja, roditelji se sada dobro slažu. Razveli su se kada je on imao 2 godine.

Već u 3. razredu čitao „Gospodare prstenova“. Voli naučno-fantastične romane, puno čita. Voli „Harry Pottera“ i „Eragon“. Najviše želi da dobije samurajski mač. Dugo godina je igrao fudbal, dve godine trenira Kung Fu. Na televiziji voli da gleda kriminalističke serije.

Prema nepoznatima je otvoren i ljubazan. Uljudan. Može da postane i drzak. Ali pritom nikad nije neljubazan, već pre tvrdoglav.

Ima puno prijatelja, sa njima se redovno sastaje. Nema najboljeg prijatelja.

Neurodermitis se pogoršava od toplote kreveta i javlja se jak svrab. Jaka žeđ za hladnim napicima. Rado jede slatkiše, naročito čips. Averzija prema tikvicama.

Kijavica počinje sa pečenjem i svrabom u grlu, često i sa suznim očima (koje gore). Onda mora da popije puno hladne vode, od čega mu ubrzo bude bolje.

U kontaktu sa njim najupečatljivija rečenica bila je: „Moje sestre bi trebalo da me slušaju, ja sam najstariji.“ To, kao i njega ljubav prema maloj deci i sklonost ka viteškim filmovima, nagnalo me je da pomislim na Lac caninum.

-Prepisan je Lac caninum 200 C, nekoliko ponavljanja u 18 meseci.

Kijavica je znatno bolje (90%), neurodermitis je na nekoliko meseci sasvim iščezao, da bi se zatim ponovo pojavio u kasno proleće. Posle ponovljene doze Lac caninuma stanje neurodermitisa se poboljšalo (70%).

-Dat Lac caninum 1000 C. Neurodermitis je potpuno nestao u roku od 6 meseci.

Slučaj 2 Žena, stara 40 godina, udata, ima 1 ćerku Glavna tegoba: hipertenzija (150/80) Sadržaj iz anamneze Ona već proteklih desetak godina ima visok krvni pritisak, od strane jednog homeopate prepisan joj je Lachesis. Lek je delovao „dobro“. Nekoliko puta je ponavljan. Nakon selidbe počela je sa kineziterapijom, dodatno je išla kod „jednog psihoterapeuta koji takođe radi sa energijama“. I to je „pomagalo“, ali je odlučila „da ponovo isproba homeopatiju“. Ona je pričljiva i govori brzo, spontani izveštaj trajao je bez prekida 25 minuta. Dok priča, skače u vremenu i prostoru, i sa teme na temu, tako da imam poteškoća da je pratim.

39

Mleka u homeopatiji - Lac Caninum

Pre 2 godine, imala je prekid trudnoće, nakon što je ustanovljena smrt fetusa. Dan pre toga sanjala je da u stomaku ima prazninu. Njena želja za detetom je velika i ona nakon pobačaja ne koristi kontacepciju. Hrani se zdravo, da bi mogla da dobije dete.

Menstruacija je 2. i 3. dan obimna, i traje relativno dugo (7 dana). Redovna je. Bolove 1. i 2. dana oseća kao „pritisak“.

Sanja o pacovima u krevetu.

Strahovi? „Da se nekome, ko mi leži na srcu, nešto loše dogodi.“ Pacovi i miševi. Od gubitka svesti.

Hrana? Voli čokoladu, jabuke i kombinaciju piva i čokolade.

Slobodno vreme? Šetnja, priroda, svež vazduh. Brine o svojoj porodici.

O sebi? „Ja sam ona koja je dobro raspoložena...“ „Najčešće sam u elementu...“ „Volim da pomažem drugima.“ „Ja donosim vedrinu u kuću.“ „Jednom sam glumela Bibi Blockberg, bilo je sjajno, svima sam se dopala.“ „Kao dete sam bila Sunašce.“ „Želim da budem savršena.“ „Želim da se dopadnem.“ „Ne želim više da razmišljam o Bogu i celom svetu, da svima bude dobro.“ „Kada se nekome ne dopadam, to je za mene glatko odbijanje.“ „Imam dobro vančulno opažanje.“ „Kao dete sam imala strah, da ako budem govorila o svojim posebnim sposobnostima, biću odbačena.“ „Ne znam kako da koristim te moje moći?“ I onda mi postavlja pitanje: „Možeš li ti da mi kažeš?“ Stalno iznova govori o svojoj porodici. „Kada me roditelji posete, treba da imaju lepu sliku o meni. Ja sve lepo spremim, čak i kad je to pravi napor. Mojim roditeljima je svejedno, ali meni nije. Želim da lepo misle o meni.“ „Ćerka mi je rekla: Mama, ti moraš i na sebe da misliš, a ne samo na druge.“ (Ćerka je od mene dobila Mercurius.) Šta na nju vrši pritisak? „Sama na sebe vršim pritisak! Želim da budem voljena. Planer mi je pun termina, što je ranije bilo još gore. U stvari se u mom životu ništa ne dešava. A ipak ja činim puno toga.“ Pokazuje mi svoj planer. „Ja rado činim stvari za druge ljude.“ Životinje? „Veoma volim životinje. U stvari nije mi bitno koja je životinja. Ja volim sve životinje. Delfine volim naročito. Ove životinje mogu negde duboko da me dirnu.“ Govorim joj da delfini u simbolici snova predstavljaju „ego“. Ona odmah plače. Pitam je šta se desilo, a ona odgovara: „Ta reč „ego“.

Ja uopšte ne znam ko sam ja u stvari. To me čini veoma tužnom.“ Ovde vidimo izraženu želju da se dopadne, zajedno sa ljubaznošću, veselošću i željom da pomogne drugima – a iza toga pitanje: Ko sam ja? Ranije je bila Sunašce, uvek dobro raspoložena; zbog toga je pod pritiskom. Sada je na putu da tu sliku o sebi dovede u pitanje, ali još uvek nema ideju, ko se zapravo krije iza toga. Nastup joj je ekstrovertan, puno priča i stalno traži moje odobravanje. Porodica joj je veoma važna.

- Prepisan Lac caninum 200 C. Follow-up 7 dana kasnije: San. Puno ljudi, puno dece, „Kao u svemirskom brodu“. „Sve je bilo pod kontrolom. Odjednom moja ćerka nestaje.“ Osećaj kao da gubi svest, bez daha. „San se lepo završio. Moja ćerka se vratila. Onda smo zajedno otišli kao porodica. Prvo se pojavio strah, a zatim olakšanje.“ „Ja sam često sanjala da se mojoj ćerki nešto desilo. Ali nikad se nije dobro završilo. Sada sam prvi put sanjala srećan kraj.“ Follow-up 8 nedelja kasnije: Krvni pritisak se smanjio (130/80), smanjila je uzimanje lekova za snižavanje pritiska na pola.

- Prepisan Lac caninum 200 C. 40

Mleka u homeopatiji - Lac Defloratum Follow-up nakon 4 nedelje. Nestali problemi vezani za menstruaciju. Pritisak 130/80. Od lekova za snižavanje pritiska koristi još samo ¼ prvobitne doze.

Posle 5 meseci: Vipera berus kao dalji tretman, nakon toga krvni pritisak 120/80

LAC VACCINUM DEFLORATUM Obrano kravlje mleko Tema i vodeći simptomi O kravama sam počela da razmišljam pre nekih 10-tak godina, kada sam svom sinu počela da čitam priče o „Mami Mu“. Mama Mu je jedna braon, nežna krava sa predivnim očima, koja se sprijateljila sa vranom. Dok je Mama Mu veoma radoznala i želi da isproba sve što život nudi, vrana leti za njom i upozorava je na sve što bi se moglo desiti. Mama Mu se ne da omesti, već na jedan mio i tvrdoglav način prati svoje ciljeve. Tako ona uči da se klacka, da pliva, pravi kuću na drvetu i ulepšava štalu. Mogli bismo reći da je Mama Mu oslobođeni Lac defloratum.

Bila sam šokirana životom i smrću evropskih industrijskih krava. Šok, to je reč koja Lac defloratumu nije strana: Deluzija, umreće uskoro Deluzija, da meso visi sa njegovih kostiju Deluzija, ide na sahranu prijatelja Nesvestica Prezir prema životu Toliko je tužan, da misli da mora umreti u narednih od 24 sata Rezignacija Nema strah od smrti Lac defloratum je poznat po snu: ide na sahranu prijatelja. Šta to znači? Lac defloratum oseća pripadnost nekoj grupi. Ova tema pripadnosti grupi se javlja kod većine sisara. Farokh J. Master, indiski homeopata o ovome piše: „Zbog čega neko uopšte želi da pripada nekoj grupi? Da bi napustio svoju porodicu i otišao u grupu, jer se kod kuće oseća zapostavljenim, nesrećnim i napuštenim. To može da bude razlog, zašto neko po svaku cenu želi da pripada nekoj grupi ili beži kod prijatelja.“ Onaj ko je prisustvovao sahrani svog prijatelja, razume duboki bol Lac defloratuma. Kada odlazi nešto, što je imalo veliku vrednost u sopstvenom 41

Mleka u homeopatiji - Lac Defloratum

životu, nešto lepo, produžetak sopstvenog bića. Nešto što je ulivalo poverenje, sigurnost, osećaj pripadnosti. Aristotel je govorio: “Prijateljstvo je jedna duša u dva tela.“ I tako Lac defloratum ima osećaj da je deo sopstvene duše umro zajedno sa prijateljem. „Prijatelj“ se ovde može razumeti i u prenesenom smislu. Radi se o svemu što smo u životu zavoleli. Lac defloratum ima osećaj da je izgubio nešto neizmerno dragoceno i da je najednom ostao sam. Lac caninum ima drugačiji osećaj. On se oseća odbačenim od grupe, niko ga ne želi. Lac defloratum više nema grupu, on se ne oseća odbačenim, već napuštenim. Lac humanum, naprotiv ima osećaj izolacije.

Ovde pišem jednu veoma intimnu priču, naime jedan deo priče o mojoj majci i meni. Kod svih mleka javlja se u osnovi jedna teška majka-dete tematika.

Nepotpuna povezanost ili odvajanje od majke i time nemogućnost ostvarenja kompletnog odnosa, su putokazi koji upućuju na preparat od mleka.

Ko je nekada posmatrao majke krave, kojima su oduzeta njihova telad, može da razume duboki bol razdvajanja, koji preživljavaju Lac defloratum osobe, kada izgube nešto što su volele. Zamislite da očekujete bebu, ona se rađa, mleko navire iz vaših dojki – a onda dolazi neko, oduzima vaše dete, a vaše mleko daje drugoj deci. A pritom ste vezani. – Ovaj duboki bol i rezignacija – to je osećaj Lac defloratuma.

Moja majka i ja imale smo jedan veoma težak odnos. Moj otac često ju je varao i ona se odala piću.

Moj otac je osim toga bio kapetan, tako da je mesecima bio odsutan od kuće. Pošto se nikada nisam približila ni ocu ni majci, kao dete sam bila na „ničijoj zemlji“. Vremenom je moj odnos sa ocem postajao sve bliži, dok je odnos sa mojom majkom iznova bio narušavan. U mojim nastojanjima, da sa njom uspostavim prisniji odnos, pokazala se tema Lac caninuma-trauma ružnog pačeta, koje je odbačeno i mora samo da se snalazi. (Lac caninum je bio jedan od preparata koji je na mene duboko delovao).

Moja lična Lac defloratum-trauma razvila se kasnije kada sam postala trostruka majka i kada sam doživela smrt svojih roditelja i istovremeno smrt svog braka. Osećanje Lac defloratuma je napuštenost – i tako sam imala osećaj da sam nešto beskrajno dragoceno izgubila zauvek.

Moja majka je već nekoliko puta „pobedila“ rak. Imala je rak dojke, izvršena je amputacija, rak limfnih žlezda, rak materice. U svom životu, mnogo je meseci provela po bolnicama i doživela mnogo jada.

Posebno mi je upečatljiva ostala jedna scena: Moja majka mi se poverila, da se sada, sa samo jednom dojkom, više ne oseća kao prava žena i da ju je strah da moj otac neće više hteti da zna za nju. Posle nekoliko nedelja sam je našla u podrumu, plakala je: moj otac je imao aferu sa njenom najboljom prijateljicom. Ova njena tiha patnja me je kao dete proganjala. Nikad je nisam videla da plače pred nama. Ali znala sam da je plakala često.

42

Mleka u homeopatiji - Lac Defloratum Majka je tokom života mnogo svoga sahranila. (Jer „prijatelji“ važe za delove naše duše, to je kao gubitak duše). Bilo je tu gubitak dojke, a sa njom i osećaja da je još uvek ženstvena i poželjna. (Kod Lac defloratuma kao i kod drugih mleka javlja se dosta oboljenja na dojkama). Onda njen brak. Za njim je sledila materica. Izgubila je kosu. Izgubila je svoje prijateljice. Nakon što je otac imao aferu sa tri njene prateljice, odlučila se na usamljenički život.

Njen jedini prijatelj bila je jedna keruša, prema kojoj se ophodila kao prema detetu, sve dok ova nije uginula. Izgubila je takođe svoju ljubav prema meni kao ćerki (ravnodušnost). Dve godine pre svoje smrti doživela je drugi šlog. Pet puta je morala da bude reanimirana, više nije želela da živi. Kada sam je u kolicima gurala kroz bolnički hodnik, ona se vratila 20 godina unazad. Govorila je da je njena ćerka (ja) umrla, kada je imala odprilike 8 godina.

(Deluzija da je sopstveno dete umrlo) Drama odnosa između mojih roditelja bila je ljubav koja se iznova rađala i budila nadu. Svog oca sam samo jednom videla da plače – bilo je to kada je majka ležala u bolnici posle svog drugog šloga i nije mogla da priča. Tada je na jednoj cedulji napisala: „Kako si ti? Kako su deca?“ Ona nije mislila na sopstvenu patnju, već na nas. Lac defloratum je pun ljubavi (ali ga nema u odgovarajućoj rubrici u repertorijumu).

Otac mi je umro od infarkta u Timerdorfskim termama. Tri dana kasnije bila mu je zakazana operacija. I ovde se kod mene javlja šok. Nekoliko nedelja kasnije sam saznala da se jedna prijateljica tada prvi put boravila u Timerdorfskim termama. Ona je videla spasilački helikopter kojim je prevezen moj otac. Dok smo razgovarale, obema nam je bilo jasno, da se ona nalazila u neposrednoj blizini moga oca u trenucima njegove smrti, i ja sam počela da plačem, jer sam osetila krivicu što nisam bila tamo da mu pomognem.

Pošto moja majka nije mogla i nije želela ni o čemu da se pobrine, sahranu sam organizovala ja. Puno sam tugovala, jer sam uprkos svemu bila bliska sa ocem. Njegovo telo je kremirano, a pošto je bio kapetan, njegov pepeo je prosut u more. Imala sam osećaj da sam ostala potpuno sama. On me je napustio.

Kada sam bila uz majčinu postelju, njenih poslednjih dana života, imala je rak pankreasa. Otac je umro nekoliko meseci ranije. Majka je ležala u krevetu, znala je da će uskoro umreti. Rak, koji je otkriven tek u poslednjem stadijumu, jeo je njeno telo iznutra i ona je imala jaka unutrašnja krvarenja.

Onda je krv počela da teče iz svih telesnih otvora. Nekoliko časova ona je vrištala od bolova, svi alopatski analgetici su zakazali. Na kraju sam joj dala odgovarajući homeopatski preparat. Jedan sat kasnije ona je umrla. Za to vreme ja sam je držala za ruku i sedela pored nje na krevetu. O tome šta se dešavalo nekoliko narednih dana, jako malo znam. Čak i sahrana, koju sam ponovo sama organizovala, jedva da mi je ostala u sećanju.

Kada čujem kola hitne pomoći, ja automatski pomislim na moje roditelje, jer sam često vozila za njima, čak i kasnije zbog mog tadašnjeg supruga i jedanput zbog najstarijeg sina. Jednom su mi, iz mesta mojih roditelja, u susret naišla kola hitne pomoći, sa upaljenim plavim svetlom. Ja sam vozila za njima u ubeđenju da se u tim kolima nalaze moja majka ili otac. (Deluzija, članovi porodice umiru) Teme smrti i umiranja su za mnoge ljude zastrašujuće. Kod mene to nikada nije bio slučaj, ja se ne plašim ni sopstvene smrti, niti se plašim smrti kao teme. To je tipično za Lac defloratum. Mi ovde ne vidimo želju za smrću, već pre pomirenje sa činjenicom, da nam na ovome svetu kad tad dođe kraj, i da nastavljamo postojanje u nekom drugom svetu. Kada je jedna starica preminula, nakon 15 godina bolesti, ta se vest proširila brzo staračkim domom.

Ona je napokon uspela! Svi su osetili olakšanje, skoro radost. Jer smrt označava novi početak u jednoj drugoj dimenziji.

43

Mleka u homeopatiji - Lac Defloratum Smrt moje majke sam relativno lako podnela. Ali da „preradim“ život sa njom, to je trajalo dugo, i još uvek traje.

Vreme kada su umrli moji roditelji, a moj tadašnji suprug imao aferu i naš brak propao (sve za 10 meseci), za mene je bilo izuzetno teško. Retko da je ko primećivao koliko mi je zaista teško, jer sam ja i dalje „funkcionisala“. Ova duboka unutrašnja patnja, od koje se ne može pobeći, pratila me je dugo. Jednoj prijateljici sam rekla, da bih radije imala dve polomljene ruke i dve polomljene noge, nego da dalje podnosim ovaj duševni bol. Jedna moja Lac defloratum pacijentkinja opisala je svoju patnju sledećim rečima: „To je kao rat.

Moram da idem i da se borim, iako to ne želim. Ustvari ja sam jedna veoma miroljubiva osoba i nikome ne želim zlo. Harmonija je bitna, za nju činim mnogo toga. I tako ja nosim svoje rane sa sobom, koje niko ne vidi i kojih je iz godine u godinu sve više.“ (Prvo je od mene dobila Opium, koji je imao slabo dejstvo, onda Stramonium (deluzija da je u divljini i mora da se bori), bez ikakvog efekta, i na kraju Lac defloratum koji je veoma dobro delovao).

Ovde vidimo sliku bojnog polja na kraju života jednog govečeta. Ono u stvari samo želi da bude na livadi i pase travu. Ono nema nikakve velike želje niti nade, već je zadovoljno malim stvarima. A ipak ga vode na klanicu, dok skapava od žeđi, poluživo, omamljeno i ono nema nikakve šanse da utekne.

Iako je moj otac, majku tretirao na ponižavajući način, ona ga nikada nije napustila. Rekla je: „Ostajem zbog vas, ne znam kako bih odgajila dvoje dece sama i bez novca. Ja zavisim od tvog oca. (U repertorijumu pod: želja za zavisnošću, nalazimo samo mramor. Mišljenja sam da ovde treba da se nalazi većina preparata od mleka, jer zavisnost je rezultat vezivanja, a to je jedna od glavnih tema svih mleka). Drugi lekovi bi na primer bili: Pulsatilla, Magnesium, Alumina, Natrium.

Ovih godina mučila me je teška migrena. Najmanje jednom mesečno nisam mogla da napustim krevet dva puna dana. Lac defloratum je jedan odličan lek za migrenu. Nažalost moj homeopata tada nije pomišljao na Lac defloratum. Dobila sam Hyoscyamus, Platinum metallicum, Sepiu i Lachesis – ali samo je Sepia proizvela blagi napredak.

Kada sam pre dve godine držala svoje prvo Lac defloratum predavanje, skoro da sam se rasplakala, bilo mi je teško da se priberem. I onda sam uzela jedan Lac defloratum 200C i od tada više nikada nisam imala migrenu.

Kako baš i nije mnogo od pomoći pratiti sopstvene unutrašnje procese bez podrške sa strane, ja nisam primetila promene koje je ovaj preparat u meni izazvao. Počela sam da kačim fotografije moje majke. Zatim su sledile fotografije moje bake. Moj egzistencijalni strah je nestao (deluzija da će gladovati).

Nestale su noćne more (snovi o izdaji).

Moja majka je govorila da joj je mleko gadno. To, kao i posebna želja za mlekom, upućuje nas na preparat od mleka. Nije me dojila - nije imala dovoljno mleka.

44

Mleka u homeopatiji - Lac Defloratum

Slučaj 1: Jednom malom dečaku od 5 godina, koji jako voli da pije mleko, Lac defloratum je mnogo pomogao; imao je blagi neurodermitis i bio je neuhranjen i skoro letargičan. Jedino što ga je zanimalo bila je televizija. Razgovor sa njim skoro da nije bio moguć, odgovarao je najčešće sležući ramenima. Kada nije pio mleko, pio je kakao, tako da su roditelji morali da ga primoraju da uzme neki drugi napitak. I kako bi ga mleko učinilo sitim, jedva da je nešto jeo. Dala sam mu Calcium carbonicum koji mu je poboljšao apetit, ali neurodermitis nije bio bolje.Onda mi je njegova majka ispričala o jednoj poseti veterinaru: „On je gledao okolo i rekao: Sve životinje moraju da umru, sve životinje ovde. Nijedna neće da preživi. On će ih sve ubiti.“ To je izgovorio prilično mirno. Posle Lac defloratuma njegov neurodermitis se poboljšao za 95%; na leto su mu se povremeno pojavljivali prištići kada bi se puno znojio, koji bi najčešće nestajali preko noći.

Slučaj 2: Žena; ima migrenu već 11 godina. Ona uveče ide u krevet sa blagim pritiskom i bolom u glavi i budi se noću sa mučninom. Bez povraćanja. Do jutra migrena se lokalizuje iznad levog oka. Javlja se preosetljivost na svetlo i na buku. Bolje joj je u društvu, bolje od hladnih odloga. Bolje od jela i pića.

Migrena joj se javila posle jedne nezgode njenog sina, kada se zamalo utopio. Od tada ima noćne more u kojima umire ili njen sin ili njen suprug. Posle prve doze Lac defloratuma više nije imala migrene.

Vodeći simptomi:

Mentalni i emotivni: deluzija, uskoro će umreti deluzija, meso visi sa njegovih kostiju deluzija, ide na sahranu prijatelja nesvestica prezir prema životu toliko je tužan, da misli da mora umreti u naredna 24 sata rezignacija nema strah od smrti jak osećaj odgovornosti lenjost depresija potištenost razmišlja o samoubistvu klaustrofobija potreba za društvom

Telesni: obstipacija sa glavoboljom obstipacija slična kao kod Silicee: stolica jako tvrda, vraća se nazad stolica kao kravlja balega, obimna netolerancija na mleko zazire od svetla velika iscrpljenost, mentalna i telesna nefritis astma menstruacija kasni, suviše oskudna oboljenja dojke laktacija i izvan dojenja mučnina u trudnoći migrena hladnoća tela, naročito za vreme glavobolje

45

Modaliteti gore od: hladnog vrućine pokreta mleka dodira bolje od: uriniranja ležanja mirovanja pritiska

Mleka u homeopatiji - Lac Equinum

ISCELJENJE Kad govorimo o isceljenju, želim da vam ispričam san jedne moje Lac defloratum pacijentkinje: Daje oglas u novinama: Traži se majka koja bi usvojila dete! Tri žene se javljaju, ali su sve prema njoj grozne. Ona se trudi da im se dopadne, da bar jednu od njih ubedi, da ona može da bude dobra ćerka. Ona je ljubazna i umilna. Ali ništa ne pomaže – ni jedna žena je ne želi za ćerku. Frustrirana i bez nade ona odlazi na ulicu. Tamo su dečija kolica i u njima leži ona kao beba. U momentu kada počinje da gura kolica, ona odjednom poraste i shvati da je upravo ona ta majka za kojom je uvek tragala.

Suština je u tome da treba napustiti potragu za majkom i materinskom pažnjom. Šta radi jedna majka? Ona hrani dete, miluje ga, puna je razumevanja, ali isto tako ona postavlja granice. Sve to može jedna odrasla osoba sama za sebe da uradi. Sama da se hrani, da sa sobom postupa sa puno ljubavi, da postavi granice, ukloni sopstvenu tamnicu i promeni sve ono što se realno da promeniti.

LAC EQUINUM (MLEKO KONJA) Autor: Aisling Murray, Porodica mleka u homeopatiji Prevela: Dr Sanja Mirčić Cimeša Konj je simbol moći, upravljanja zaštitnikovim napretkom, magije, proročanstva, prenosa do drugih svetova. U Budizmu konj je jedna od 12 životinja u Azijskom 60-godišnjem kalendarskom ciklusu.

Shakyamuni Buda je govorio da biti rođen u Godini Konja, tako da je 2002. smatrano posebno povoljnom. Konj simbolizuje energiju, i energičnu potragu za objektima Budinih učenja. Simbol Sunca: Surya koji tera svoju kočiju koju je vuklo 7 konja je predmet mnogih rezbarija u Hindu hramovima, i dobro je poznato da se kočija Grčkog boga Apolona u njegovoj ulozi Phoebus-a (phoibos) kretala od Sunca, vučena timom konja, takođe.

Trojanci su primili izdubljenu oplatu konja u svoj grad sa tako malo brige za ono što bi mogla sadržati, niti iz gluposti ni neznanja – oni su već odbacili upozorenja 2 moćna proroka. Međutim, posle 10 godina borbe i opsade, oni nisu mogli dozvoliti sebi da ignorišu ponudu dominantnih lokalnih božanstava za Troju koja je verovala da je izgrađen od Apolona, vozača kočije od Sunca, i Posejdona (povezanog sa konjima kao i sa okeanom). Takođe, grčkom heroju Heraklu su jednom bili obećani konji kao dar koji nije dobio. Šta više, položaj Troje je nedaleko od teritorije Hiksos, ratnika vozača kočija koji su pljačkali niz obalu daleko na jug do Egipta, koji su osvojili. Takođe, Ahil, heroj Grka Ahejaca, bio je obrazovan u svojim ranim godinama od Hirona, Kentaura (pola čoveka, pola konja).

46

Mleka u homeopatiji - Lac Equinum

Teme u remediji: - Apatija/dosada, čama - Težak susret, sudar, sukob - Frustracija - Konfrontirajući/kritički/neprijatan - Greške - Organizacija - Nestrpljenje - Iritabilnost - Ubijanje/nasilje - Velika strast za konje - Osećaj imanja jednog izbijenog divljeg duha ili prirode – iz pitomog bića u potčinjeno - Nezadovoljstvo, uznemirenost, stegnutost (stisnutost) i želja za probijanjem (da se prelomi nešto) - Snažna želja za slaninom Fizički (telesni) simptomi: - Gađenje (muka) - Slabost - Srčani problemi

47

Slika leka - Hrast (Quercus robur)

HRAST (QUERCUS ROBUR) Engleski - Oak Madeline Evans, Meditative proving (“Meditativno dokazivanje”) Prevela: Svetlana Pavlović Ovo je bio prvi od novih lekova koji je trebalo da bude dokazan. Tek sa dolaskom Novog Doba vibracije Hrasta i drugih novih lekova su za nas postale primenljive.

Hrast je bio moćno drvo u Evropi i specijalno u Engleskoj, stotinama godina, ako ne i hiljadama, i intimno je povezano sa Druidima i sa drevnom Zapadnjačkom tradicijom misterija. On je kralj drveća, veličanstveno drvo Letnjeg Solsticija kada je Kralj Hrast bio žrtvovan i vladavina Kralja Imele (Božikovina) je počela. To je sedmo drvo u alfabetu drveća, D za Druide, na hrebrejskom slovo D označava vrata. Hrast je simbol dobra koje vlada nebom i zemljom: korenje se pruža duboko u zemlju isto onoliko koliko se granje pruža iznad. U Evropi, Zevs gromovnik, povezivan je sa njim i Hrast je češće pogodjen gromom nego bilo koje drugo drvo. To je drvo izdržljivosti i trijumfa.

Esencijalno Ključ spiritualne svesnosti Uzemljenje Daje snagu i istrajnost Šok i trauma specijalno u kičmi Žalost i tuga Muška energija Ezoterično Hrast je osnovni lek Novog Doba. I možda i najvažniji.

Dubok je i trajan u svom delovanju.

Rafinira duh.

On je ključ spiritualne svesnosti.

Uzemljuje: korenje ide vrlo duboko.

Zatvara auru.

Pali svetlo u srcu i stvara poniznost.

Povezaće vas sa prošlošću, sadašnjošću i budućnošću.

Pomaže ljudima kod najviših aspiracija dok ih uzemljuje duboko u tlo.

48

Slika leka - Hrast (Quercus robur)

Čakre Energija se pomera od korenske do krunske čakre gde budi duh. Leči svaku čakru kod onih koji su spremni da budu izlečeni. Poravnjava sve čakre.

Otvara krunsku čakru.

Pročišćenje Neprevaziđen je za pročišćenje.

Pročišćava krv, limfu, endokrini sistem, bubrege, jetru i slezinu.

Izdržljivost Hrast ljudi preduzimaju veliki napor, mogu da budu veoma strpljivi, sporo se ljute i reaguju, uvek izgleda kao da istrajavaju. Stanje koje je kombinacjia istrajnosti i rezignacije.

Posle dugog i iscrpljujućeg izdržavanja, dođu do tačke kada više ne mogu: tada je ovaj lek od najveće koristi.

Takođe dobar za ljude koji lako odustaju.

Za ljude koji ne uče lekcije lako, za one koji ponavljaju ista iskustva.

Za one koji nastavljaju da se bore uprkos tome što ih je oborio teret života. Hrast će razbiti naučeni obrazac ponašanja koji opstruira napredovanje, dozvoljavajući promeni da zauzme mesto.

Hrast će dati viziju u situacijama koje izgledaju beznadežne.

Snažne individue koje se suočavaju sa povećanim stresom.

Tolerantni, zaštitnici, negovatelji sa sposobnošću da skinu teret sa pleća drugih i preuzmu ga na sebe.

Daje hrabrost tamo gde je potrebna.

Očaj Otključava očaj i tugu u jetri i slezini.

Puno stahova, očaja, žalosti.

Akutna žalost kada Ignatia nije indikovana; znaci su velika tenzija u mišićima, iritabilnost, briga oko minornih detalja, opsesija jednom stvari. Lek velike podrške za tugu i žalost.

Za one koji imaju problema da asimiliju gubitak i tugu, i da nauče iz njih.

Za one koji su na ivici da odustanu u očaju posle ogromnih napora: imaju problema da nauče iz prethodnih iskustava.

Donosi veru i poverenje.

Ljutnja Veliki bes koji izaziva ljutnju i depresiju, pacijent oseća da je nemilosrdan.

Iritabilan i ogorčen. Mišićna tenzija, glavobolje i stegnutost u solarnom pleksusu.

49

Slika leka - Hrast (Quercus robur)

Muško–ženska energija Balansira mušku i žensku energiju, muške i ženske kvalitete.

Za biznismene koji zbog preteranog rada dovode sebe i sve okolo u stanje besa i postaju iznureni (kao Nux Vomica ali bez senzitivnosti) Mladi ljudi sa viškom Yang energije ali bez odgovornosti, iscrpljeni od suviše trčanja okolo, buke, promiskuiteta.

Majke koje su morale da suprimiraju svoju ženstvenost da bi se izborile sa zahtevima muža, kuće, dece i posla. (kao Sepia ali sa osećajem da postoji promašen kreativni potencijal.)

Za agresivne žene (previše muške energije) kojima Sepia, Lil Tig, Platina donose samo privremeno olakšanje.

Rešava lažne obrasce ponašanja: kada okolnosti nateraju ženu da “nosi pantalone”.

Oni koji su živeli u ratnoj situaciji i ne mogu da se snađu u miru.

Trauma Za šok, gde Arnica i Bellis ne uspeju da urade posao.

Akutna žalost.

Nedostatak vitalne energije.

Dobro da se da porodici koja čeka neku presudnu vest (neka katastrofa, smrtonosna bolest) i pritisnuta je tenzijom.

Za pacijente u komi, ako nije indukovana lekovima: razrešiće situaciju na jedan ili drugi način.

Trauma pri rođenju – majka i beba, posebno tamo gde beba nije u stanju ili ne želi da završi proces rođenja, npr. rođenje kleštima, obrnuti položaj, carski rez.

Kada proces rođenja ili traumatičan incident postave obrazac ponašanja koji se ponavlja.

Neispunjeni potencijal Ljudi koji lako odustanu i govore da nema smisla pokušavati.

Odugovlačenje sa slobodnim tokom ideja i fantazije.

Dobar za čvrste zavisne ljude koji ne ispunjavaju svoj potencijal, koji ništa ne mogu sami da urade. Mogu dugo da rade na nekoj jalovoj aktivnosti, nesvesni uzaludnosti, osim da su frustrirani i ljuti.

Umetnici koji ne prepoznaju svoj pravi potencijal, odustaju govoreći da su blokirani.

Supresija Kada način života ne dozvoljava da se izrazi individualnost (npr. rezultat javnih škola) Ljudi koji su totalno nesvesni toga šta je blokirano (dobro radi sa Thujom).

Za decu čiji roditelji imaju visoka očekivanja i koja se ravnaju prema roditeljskim idealima na štetu svog samoizražavanja.

Koristan za bistru decu koja se bore sa pritiskom u školi.

Veliki otpor prema promeni.

Sve navike i rutine su duboko ukorenjene, do rituala.

50

Slika leka - Hrast (Quercus robur)

Generalije Čisti blokade i zakrčenja u limfnom sistemu. Šizofrenija – sa Thujom i Syph, Psor i Tub. Fizički Glava: radi na predelima mozga koji još nisu u korisnoj funkciji.

Deca sa vodom na mozgu: stanje najčešče izazvano vakcinacijom.

Dobar za retardiranu decu.

Bol i vrućina u glavi od besa. Osećaj vreline i proširenja u glavi. Stisnutost očiju i glave.

Tenzija u vratnom i potiljačnom pršljenu od preteranog rada.

Oči: glavobolja sa bolom u unutrašnjem ćošku oka, kao da je izbijeno sa bolnom slezinom i ubrzanim otkucajima srca. Plutajući i zamagljen vid od stresa i umora.

Uši: jednostrani tinitus Vrat i leđa: pulsiranje u karotidi sa lupanjem srca.

Peckajuća vrućina u tačkama u vratnom pršljenu.

Tenzija u vratu i ramenima.

Povrede kičme pošto je više indikovanih lekova uradilo posao (Nat Sulph, Bellis, Thuja, Carbo An, Sil) Hrast ojačava njihovo delovanje i podržava kičmu u slučaju budućih nesreća.

Pluća: želja da diše duboko ali ne može, bez patologije.

Srce: tahikardija specijalno sa bolom u slezini. Anksioznost u grudima. Palpitacije. Želudac: tenzija u solarnom preksusu. Predeo pupka kako da je vezan u čvor.

Hijatalna hernija koja izgleda kao Nux Vom. Alergija na pšenicu i mlečne proizvode. < od masne hrane.

Abdomen: ojačava jetru u procesu prerade hemijske hrane.

Konstipacija i naduvenost usled stresa.

Hernije (kile) koje ne reaguju na indikovane lekove. Želudačni kamenac i želudačne kolike.

51

Slika leka - Hrast (Quercus robur) Hemoroidi, unutrašnji ili spoljašnji, sa fisurama ali sa vrlo malo krvarenja. Želi da razčeše hemoroide. Otvrdnuće kože na anusu.

Urinarno: jak afinitet ka vodi. Pomera i skladišti vodu pomažući regulaciji rada bubrega, specijalno onima sa kamenjem.

Kontroliše balans vode u organizmu kada svi indikovani lekove pobace.

Muški: duboki efekat na generativne organe oba pola.

Impotencija kod muškaraca koji ulažu previše energije u agresivno traženje svog kreativnog završetka.

Ciste i izrasline na genitalijama. Ženski: posledice abortusa ili pobačaja kod žena koje se nisu suočile sa njima, gde ima krivice i tuge.

Dekongestija karličnog predela i disperzija fibroida.

Grčevi sa iznenadnim odlivima, ugrušcima, jakim kontrahujućim bolovima.

Vraća odsutne ili suprimirane cikluse. Žuta leukoreja.

Mijazmi: Pokriva i leči svaki mijazam, čak i nove.

Pokriva sve mijazme, specijalno sifilistički.

Pripada psorično-kancer osi npr. kao međustruja između Carc i Psor ili između konstitucionalnih lekova povezanih sa ovim nozodama.

Najbolje da se koristi u niskim x potencijama koje se ponavljaju svakodnevno do 21 dan.

Deluje i u petroleum mijazmu i radi i kao čistač krvi.

Lekovi: “Prljav” lek, kao Psor i Sulph.

Povezan sa: Calc Carb (njegov mineralni analogon), Baryta Carb, Thuja, Sulp, Psor, Clay, Thymus, Syph.

Neprijateljski sa Nat Mur. Preskripcija: Za one na putu prosvetljenja – oni će dobiti najviše od leka, ali i svi ostali će imati koristi.

Ne sme da se daje nikome ko puši ili uzima lake droge u periodu od 5 godina. Izazvaće ozbiljno pogoršanje, i neće raditi na način na koji treba. Takvi ljudi možda neće preživeti energiju Novog Doba.

Može da se prepiše i visoka potencija i da se ponavlja. Lekovi prepisani u visokoj potenciji idu iznad vibracije pacijenta i aure i tako nikad ne budu od koristi: ovo se ne dešava sa Hrastom. Možete ga dati u onoliko visokoj potenciji koliko želite, uvek će da radi.

Za uzemljenje – uzimajte 3 x ujutro u periodu od 6 meseci – to je najbolji lek.

Nedostatak vitalne energije. Specijalno koristan kada se daje npr. sa Psorinumom, Psor 200C i Hrast 6 x 15 dana.

Neplodnost: 3 x ako se daje dug vremenski period može da ponovo uspostavi strukturu epididimisa, reverzivan posle vazektomije.

Pre kliničkog abortusa da pomogne prolaz fetusa. Hrast 30C i Aconitum 200C neposredno pre. Ponovite Hrast 30C posle.

52

Homeopatija i boje

HOMEOPATIJA I BOJE Autor: Suzana Đokić Izvor: Ulrich Welte, Farben in der Homoopathie Još su drevne civilizacije koristile boje u svrhu lečenja. Tada se nije znalo ništa o talasnim dužinama i frekvencijama boja, ali je bilo poznato njihovo blagotvorno dejstvo na stanje duha i tela. Danas se, sa razvojem nauke, došlo do zaključka da svaka boja svetlosnog spektra, s obzirom na različitu talasnu dužinu, ima specifičnu energiju i osobenosti, tako da svaka od njih ispoljava određeno dejstvo na žive organizme.

Boje se ne otiskuju samo u mrežnjači oka, već stupaju u interakciju sa celim ljudskim bićem. Zato boje mogu da deluju i na ljude koji su potpuno slepi.

One neprestano zrače iz naše okoline, bilo da se radi o plavetnilu mora i neba, zelenilu šuma i polja, crveno-narandžastim bojama sunca koje izlazi ili zalazi. Svakome od nas je poznat umirujući efekat zelenila kada se nalazimo u prirodi.

Naše telo i um na boju reaguju automatski. Ona često utiče na naše raspoloženje, ponašanje i na naše odnose sa drugim ljudima, a da mi toga uopšte nismo ni svesni. Svaki deo našeg tela i duše poseduje određenu vibraciju koja se poklapa sa vibracijom određene boje sunčevog spektra. Tako postoji povezanost grupe organa sa tačno određenom bojom.

U izboru homeopatske remedije, može nam biti od pomoći i naklonost pacijenta prema nekoj od boja.

Crvena boja je povezana sa genitalijama i reproduktivnim organima. Žuta boja je boja solarnog pleksusa i deluje na jetru, žučnu kesu, bešiku, slezinu, želudac i nervni sistem.

Zelena boja je boja srčane čakre i deluje na srce, ramena i donji deo pluća.

Plava boja deluje na štitnu i paraštitnu žlezdu.

Indigo boja deluje na hipofizu i preko nje na celokupni endokrini sistem. Takođe deluje na skeletni sistem.

Ljubičasta boja deluje na epifizu, predstavlja vrh glave, teme, mozak...

Danas je poznato mnogo načina korišćenja boja u svrhu lečenja. Celo telo ili pojedini njegovi delovi mogu se izlagati obojenoj svetlosti. Takođe se mogu koristiti jednobojne tkanine ili boravak u prostorijama koje su okrečene određenom bojom.

Jedan od načina je i korišćenje takozvane „obojene“ vode za piće. „Obojena“ voda se dobija tako što se u staklenu flašu, koja je prebojena ili umotana u obojenu foliju, naspe čista voda i ostavi da stoji 6 časova izložena direktnoj sunčevoj svetlosti.

Naravno, boje se mogu koristiti i u obliku homeopatskih remedija. Svrstavaju se u grupu impoderabilija.

53

Homeopatija i boje

Nemački lekar i homeopata Hugbald V. Miller prvi je otkrio korelaciju između određenih homeopatskih preparata i različitih boja spektra. Do tok otkrića je došao nakon uzimanja slučaja jednom Conium pacijentu. Pacijent mu je ispričao da voli da boravi u tami jer mu to donosi olakšanje. Ovo je karakteristično ne samo za Conium, već za sve predstavnike familije Apiaceae.

Taj isti pacijent mu je onako uzgred napomenuo da mu je omiljena boja crna.

Miller je onda ispitao i ostale Conium pacijente i kod njih otkrio sklonost ka istoj boji: crnoj. I tako se kod njega rodila ideja o povezanosti homepatskih lekova i boja. Posle dugog istraživanja zaključio je da pacijenti, koji su izlečeni istom remedijom, vole istu boju, pa čak i isti ton, odnosno nijansu te boje. On je tada napravio tabelu koja se sastoji od 120 boja spektra i počeo da je koristi kao potvrđujuću metodu za odabir leka. Kada bi uzeo anamnezu, izvadio bi svoju tabelu i zamolio pacijenta da mu pokaže boju koju najviše voli ili koja mu najviše prija.

Na ovom konceptu takođe su radili i Jan Scholten i Rajan Sankaran.

Drugi homepata, Ulrih Welte, kome se ovaj metod veoma dopao,integrisao je radove Millera, Scholtena i Sankarana i povećao spisak remedija povezanih sa određenim bojama. On je napravio i sopstvenu tabelu boja koju neki smatraju za najpraktičniju do sada.

Kompletna lista remedija koje su do sada povezane sa nekom bojom broji oko 700 lekova. U analizi su korišćeni samo „uspešni slučajevi“.

Neke homeopate smatraju da je naklonost ka nekoj boji veoma važan simptom koji mnogo govori o unutrašnjem stanju osobe. Boja je povezana sa našim nevidljivim spiritualnim bićem i životnom energijom koja je centar svakog živog organizma. Naša omiljena boja mnogo govori o stanju naše životne sile. Ona je izraz naše duše, a duša prepoznaje ono što joj prija i što joj koristi u isceljenju.

Homeopate Peter Mandel iz Nemačke i Julius Vasquez iz USA, dovode boje u vezu sa životnim temama. Vasques tako ljubičastu povezuje sa temom poverenja, a žutu sa željom za moći i kontrolom. Kod žute boje se javljaju i osećanja slobode, nezavisnosti, radosti, svetlost i lakoća...

Crna izaražava koncepte tipa: „radim samo ono što mi odgovara“, autonomija, težina, strogost...

Evo kako to objašnjava sam Ulrich Welte: „Naklonost ka određenoj boji puno govori o „vegetativnom“ stanju pacijenta. Ona je izraz emocionalnog stanja osobe. Sa strane fizike boje su svetlosne frekvencije. Kada se belo svetlo (čista svest) propusti kroz prizmu (duh), dobijamo boje (emocije).“

54

Homeopatija i boje

1. Aeth, Arg-n, Cic, Con, Graph 2. Bry, Mygal, Syph, Ther 3. Am-c, Am-m, Ars, Caust, Kalm 4. Abrot, Calc-f, Calc-p, Carb-v, Fl-ac, Hyper, Stram 5. Cadm, Petr 6. Ambr, Caps, Cupr, Kali-i, Osm, Lyc, Podo, Sec, Sep, Sol-n, Spong, Tub 7. Arum-t, Cench, Lith-c 8. Aur, Canth, Carc, Cimic, Mag-c, Merc, Sil 9. Iris, Mag-m, Mag-s, Sabin, Tarent 10. Rumx?

11. Agar, Bell, Cann-i, Cham, Chel, Gels, Hell, Hyos, Nux-m, Nux-v, Op, Puls, Symph 12. Brom, Chlor, Kreos, Manc, Ph-ac, Sul-ac 13. Apis, Bar-c, Cact, Calc, Calc-s, Carb-an, Coloc, Dros, Glon, Hep, Iod, Mur-ac, Plat, Ran-b, Staph, Sulf 14. Calen, Camph, Mang, Stann, Stront 15. Bac, Cupr-s, Dig, Kali-bi, Kali-c, Kali-s, Lil-t, Med, Pall, Plb, Rad-br, Tab, Thal, Thuj 16. All-c, Ant-c, Borx, Chin, Crot-h, Elaps, Lach, Nat-m, Nat-p, Nat-s, Phyt, Rhus-v 17. Acon, Mag-sil, Nitrog, Phos 18. Acet-ac, Bism, Coff, Mag-p, Mez, Mosch, Nitac, Ruta, Stry-n, Zinc 19. Alum, Arn, Crot-t, Eup-per 20. Agn, Hura, Verat 21. ?

22. Bov, Cycl, Ferr, Ferr-i, Ferr-p, Ign 23. Anan, Hist 24. Bapt, Colch, Cupr-ar, Kali-ar, Kali-br, Kali-p, Spig 25. Ant-s-aur, Nat-ar, Nat-c, Rhus-t 26. Bufo, Coc-c, Daph 27. Coca?, Croc, Euphr

55

Korak do sreće Napisala: Maja Pakić Homeopate se pri uzimanju slučaja često sreću sa izjavama tipa „Još samo da dobijem decu pa ću biti srećan“, „Kad bih imala više vremena za sebe bila bih tako srećna“, „Ono što može da me usreći je bolji posao“, „Samo da ozdravim i biću srećna“... Homeopatski gledano ta potreba „kad bih još samo...“ predstavlja bežanje od sebe i od života i ušuškavanje u iluziju da će nam „nešto“ doneti željeno blaženstvo. Psihološki posmatrano, to je jedan vid samomučenja koji lako prelazi u začarani krug hroničnog nezadovoljstva i iskrivljenog shvatanja sreće kao nedostižnog osećanja.

Razlog svemu tome je potreba da sreću tražimo oko sebe, spolja, kao da već nemamo tu klicu sreće duboko u sebi, kao da čovek ne može biti srećan ovde i sada bez obzira na sve. Činjenica je da naša sreća nema veze sa partnerom, novcem, društvenim položajem automobilom, modom, putovanjima itd. Naša sreća ima veze samo sa nama, našim srcem, našim osmehom, našim pogledom na svet, našim rukama kojima je oblikujemo... Zato se probudimo iz sna o instant rešenjima, prevaziđimo svoje predrasude i budimo zahvalni za svoje probleme, jer suočavajući se sa njima napredujemo i postajemo i bolji, zdraviji, lepši, mudriji, zadovoljniji, samosvesniji... jednom rečju srećniji.

Kritika govori o kritičaru Prvi korak ka sreći jeste prihvatanje činjenice da predstave uma o sreći i sama sreća nisu isto. Uostalom, nema ni potrebe da budemo srećni sve vreme.

Prirodno je, čak i konstruktivno, da budemo povremeno malo tužni, ali globalni svetski poredak nudi instant sreću putem raznih „prečica do raja“, počev od sintetičkih droga pa sve do famoznog lotoa i ostalih igara na sreću koje „srećnom“ uživaocu ili dobitniku obećavaju instant blaženstvo tj. privremeno lažno zadovoljstvo kao bledu kopiju istinske dubinske sreće. Ali istinski korak ka sreći jeste integrisanje svih delova sebe, jer srećni smo kada smo potpuni, jer srećan život je celovit život.

A kao sto je u životu poželjno biti svestran i bez predrasuda, tako je i u homeopatiji... Kvalitetan homeopata trebalo bi da svakodnevno širi znanja, ne samo iz oblasti homeopatije (koja se kako je poznato razvija u raznim zanimljivim i manje zanimljivim pravcima), nego i iz oblasti anatomije, psihologije, filozofije, zdravijeg nutricionizma, joge, spiritualnosti, kulturologije, mitologije, meditacije, efikasne komunikacije itd. Pogled homeopate je pogled svestranog posmatrača bez predrasuda. Pre nego što nekoga osudimo, setimo se da kritika uvek govori o kritičaru, čak i u mislima, jer i misao je energetski impuls i to veoma moćan. Zato se na početku pozabavimo prvenstveno svojim granicama, očekivanjima, strepnjama itd. Onako, krajnje otvoreno, ne moramo da „izgledamo“ ili da se trudimo da ostavimo utisak, dovoljno je da budemo iskreni. Prema sebi.

Proces lične transformacije Tako da, pre nego što počnemo suditi drugima, pogledajmo u sebe i zagrlimo sopstvenu nesigurnost, svoj ego i svoje predrasude... Budimo kompletni, ne plašimo se svoje potpunosti, jer nismo samo lepi, pametni, odlučni, duhoviti itd... nego smo i zbunjeni, uplašeni, ljubomorni, nervozni itd...

A ono što nas nervira kod drugih, to smo mi sami, tako da treba da budemo jako zahvalni svim ljudima i situacijama koje u nama bude nekakav otpor.

56

Korak do sreće

To samo znači da prepoznajemo neki deo sebe koji još nismo usvojili sa ljubavlju i poštovanjem. To prepoznavanje će nas isprovocirati da reagujemo, a ako reagujemo svesno, onda će se u nama probudti inspiracija da još više radimo na sopstvenim slabostima i destruktivnim emocijama.

Osvestimo svoje strahove i unapredimo svoje stavove. Razmenimo iskustva. (Ne)verovanja takođe. Nije potrebno da namećemo svoje mišljenje kao ispravno, već da podstaknemo jedni druge da razmišljamo i osećamo neke nove senzacije. Naravno, svako ima pravo na svoj izbor, mišljenje, verovanje pa i predrasude... A proces lične transformacije je uvek individualan i samim tim drugačiji, neponovljiv, jedinstven, ali ujedno može biti i napet i zabavan i edukativan. Ništa nije slučajno, a homeopatija je i kontinuirani rad na sebi, ne samo na klijentima...

Unutrašnji mozaik duše S druge strane, nasuprot strahovima nalazi se sreća. Zanimljivo je da su predrasude prisutne u svim segmentima života, posebno kada se radi o apstraktnim, a esencijalnim životnim stanjima kao što je stanje sreće.

Volela bih da ovde zastanete za trenutak, i da se zapitate gde je vaša sreća, da sami sebi kažete šta je to što vas zaista čini srećnim...

Jer, kao što lepota potiče iz oka posmatrača, tako sreća potiče iz unutrašnjeg pogleda na svet. Sreća je unutrašnji mozaik duše ispleten od mira, ljubavi, zahvalnosti, svesnosti, prihvatanja, predanosti, nežnosti.

Srećan je čovek koji ume da kaže hvala i da se nasmeši u svakoj situaciji. Čovek koji ima oči da vidi znakove pored puta i srce da sledi te znakove.

Srećan je čovek koji, kad mu ništa ne ide od ruke, ne krivi ni sebe ni druge, već zastane, duboko udahne, vrati se u sopstveni centar i kaže sebi „Tako treba da bude, jer tako je najbolje za mene“.

Srećan je čovek koji veruje sebi i onda kad čitav svet sumnja u njega. Jer sreća nije tamo negde oko nas, sreća je u običnom čoveku koji živi pesmu koju peva, u običnom čoveku koji se više ne plaši, u običnom čoveku koji voli sebe i život, u običnom čoveku koji je svestan da ima zvezde u očima.

57