SIMILLIMUM-TIMES-2010-prolece

ISSN 1821-3405

UVODNA REČ UREDNIKA Poštovane koleginice i kolege, dragi prijatelji homeopatije!

Sa velikim zadovoljstvom vam predstavljamo naš štampani prvenac ( kao što znate, u elektronskom izdanju već imamo dva nova broja časopisa ).

Naš treći po redu broj koji držite u ruci je proizvod rada naših studenata i kolega, svakako entuzijasta koji žele da homeopatsku misao prošire i unaprede.

Podršku u tome su nam dali naše kolege lekari-homeopate, članovi uređivačkog odbora.

Ovom prilikom im se svima zahvaljujemo i pozivamo na dalju saradnju!

Ova treća serija našeg „Simillimum timesa” izlazi u vreme pandemije gripe, pa smo se potrudili da budemo aktuelni, što znači da ćete naći tekstove i o toj „vrućoj” temi.

Pokretačka ideja našeg Udruženja je upravo širenje i unapređivanje klasične homeopatije, te u skladu sa tim naš centar odnosno škola ima razne aktivnosti: okuplja kvalitetne predavače iz naše zemlje ali i iz sveta, organizuje tribine u školi i van nje, bavi se izdavačkom delatnošću i prevođenjem, promocijama knjiga kao i štampanjem ovog našeg časopisa.

Nedavno smo imali priliku da ugostimo poznatog homeopatu iz Italije, Roberta Petrućija, a deo intervjua sa njim možete da pročitate u ovom broju.

Ovom prilikom najavljujemo dolazak sledećih stranih predavača : Farok Master iz Indije (februar 2010), Majk Bridžer iz Velike Britranije (Bristol Homeopathy School-mart 2010), Luk de Šeper (novembar 2010) i ponovo Roberto Petrući (april 2011).

Svedoci smo da je naše vreme opterećeno mnogim problemima koji se odražavaju na ljudsko zdravlje, a činjenica je da odgovore na mnoga čovekova stanja ne možemo naći samo u jednom medicinskom sistemu, te je preko potrebno edukovati i informisati javnost o postojanju komplementarnih metoda kojima mogu da preveniraju, ali i poboljšaju svoje zdravlje u sistemu INTEGRATIVNE ZAŠTITE STANOVNIŠTVA. U skladu sa tim naša škola pronosi homeopatsku ideju i preko sredstava javnog informisanja ( pojavljivanje na radio stanici, TV, pisanim medijima kao i na raznim skupovima i predavanjima).

Iako klasična homeopatija kao medicinski sistem postoji već skoro više od dva veka u svetu i iako se temelji na večnim i nepromenljivim prirodnim principima te je kao takva neškodljiva, a efikasna, još uvek nema svoje mesto koje zaslužuje u našem zdravstvenom sistemu, što znači da je za mnoge ljude i dalje nepoznata i nedostupna.

Mi se trudimo da taj status unapredimo, odnosno, želimo da homeopatiju približimo kako stručnoj medicinskoj tako i laičkoj javnosti, pošto je prepoznata potreba za integrativnom zdravstvenom zaštitom kao medicinom budućnosti.

Svima vama želimo da uživate čitajući naše tekstove, da nam pišete i šaljete sugestije jer samo tako ćemo bivati bolji i sadržajniji!

Zdravu, srećnu i uspešnu Novu 2010. godinu želi vam redakcija „Simillimum timesa”.

Marina Mlinarić IMPRESUM: Odgovorni urednik: Marina Mlinarić Tehnički urednik: Marina Trivanović-Miočinović Redakcija: dr Vladimir Holodkov, Slobodan Beštić, Kosta Vračar, Svetlana Srećković Saradnici: Jelena Stijak, Andreina Golanda Petrović, Goran Marijanović Uređivački odbor: dr Aleksandar Krstić, dr Ljiljana Bajić Bibić, dr Milan Crnobarić, dr Jasmina Jović, dr Biljana Lazić Stojanović, dr Sanja Mirčić Cimeša, dr Aleksandar Jevdić, dr Vesna Stojšić Izdavač: Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije “Simillimum”, Beograd Web sajt: www.simillimum.edu.rs, e-mail: simillimum@my-its.net Štampa: Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije “Simillimum” Tiraž: 100 komada

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 61 SIMILLIMUM times : časopis homeopatskog centra i škole “Simillimum” / glavni urednik Marina Mlinarić. - Vol. 1, br. 3 (2009)- .

- Beograd (Požeška 44) : Udruženje za unapređenje i širenje klasične homeopatije “Simillimum”, 2009- (Novi Beograd : MS press). - 21 cm Dvomesečno. - Prva dva broja izašla kao elektronsko izdanje ISSN 1821-3405 = Simillimum times COBISS.SR-ID 171356684

PLUTONIJUM (Medlin Evans)

Ovaj srebrno-beli, visoko radioaktivan metal se koristi uglavnom u formi izotopa 239. Plutonijum 239 lako podvrgnut fisiji se tako upotrebljava u nuklearnim reaktorima, za nuklearno oružje, i kao izvor energije za moćnu opremu, vozila i brodove – jedan kilogram je ekvivalentan oko 22 miliona kilovat sati toplotne energije. Otrovni efekti njegove radijacije su dobro poznati i on ima vreme poluraspada od 22.000 godina.

Mi smo svi izloženi povećanim količinama radijacije svih vrsta iz medicine, letenja, od nuklearnih fabrika i njihovih nezgoda. Velika područja Zemlje su sada zagađena radijacijom, i donose sve veću tamu koja preti da postane još negativnija.

Radijacija je potajna i sifilistična energija koja može opstati sa dušom reinkarnacije. To takođe privlači strane energije, većinom one koje dolaze na zemlju da bi nam pomogle. Plutonijum je naravno povezan sa Bogom i planetom Pluton, moćnom energijom koja se pojavljuje izvan tame sakrivene u dubini svetla.

BIT Srce, Timus, grlena čakra Duboki strah Otuđenost Nesposobnost da se misli Kanceri, nekroze i povrede koje se ne mogu izlečiti EZOTERIČNO Lek možda neće delovati na fizičkim, već na višim nivoima.

Promene vibracione stope na kojoj se osoba nalazi.

Za one koji su inkarnirani posle smrti u II svetskom ratu, Holokaust, Hirošima ili Nagasaki i doneli su svoju traumu i strah sa njima, zadržan u srcu i timus centru. Ove duše se mogu reinkarnirati brzo što im ostavlja ekstremnu psihu, primajući samo istinu, ali sa slabom aurom koja sve propušta unutra. ČAKRE Timus i srčana čakra.

Za promene drevne karme u osnovnoj čakri - Atlantiđansku čak Lemurijansku.

Gde je grlena čakra bila uništena, posebno radijacijom. Čisti krunsku čakru od zagađenja.

TUGA Duboka tuga ukorenjena u srčanom centru.

Nemogućnost da se plače ili duboko isplače STRAH Strah od uzimanja lekova, nasilja, od toga da nisi dovoljno dobar, da nisi postignut, od novih iskustava, smrti - može se koristiti kod straha od smrti.

Nikada nije dobro od kada se dogodio teror ili bol. Postao zavisan na šablon bola ili straha pa ga traži ili privlači.

Strah od smrti čak i kada je mrtav. Za duše koje su šokirane svojom smrću i ne mogu da nastave dalje - staviti lek iznad krunske čakre.

OTUĐENOST Osećaj odvojenosti od porodice, grupe, kulture.

Ljudi koji se osećaju kao da su rođeni od strane pogrešnih roditelja., ne uklapaju se. (Ovo može prouzrokovati psorijazu?).

Odvojenost. Dualitet. Odvojenost duše i tela kao kod Thuje i Petroleuma.

Nema svoj smisao.

Iznenadna želja da ubije. Ubice PMT! ČIŠĆENJE Oslobađa otrove i stres, naročito radioaktivne otrove, magnetni i geopatološki stres, nitrat, petrolej i trovanje aluminijumom.

GRLO Razorena grlena čakra.

Tiroid i grlo: otežana komunikacija Kanceri grla i tiroida ili slično tome.

Prošlost: problemi sa krajnicima.

KOŽA Bradavice, tamne izrasline Osip koji peče.

Kanceri kože, tumori, sarkom Razjedenost, koža se skida sa jakim bolom.

Truljenje i oporavljanje tkiva.

Povrede kože koje se ne mogu lečiti.

UOPŠTENO Zastoj na svim nivoima, posebno u limfi.

Zbrka između leve i desne strane tela, dve strane izgleda kao da funkcionišu različitim tempom.

Napori da se uspori ubrzani metabolizam. (Štitnjača) Opšta slabost i ranjivost.

Uznemirenost.

Letargija, bez motivacije, nemogućnost da se pomeri. Praznina.

Pekući bol kroz telo.

Osećaj miša koji se penje levom stranom do grla, kao da će ga ugušiti.

Osećaj udarca (životinje) u facu.

Kanceri. Hodgkinova bolest. Lymphomas.

Leukemija.

Pre, tokom, ili posle hemoterapije.

Za „jet lang“ - umor koji se oseća posle dugog leta avionom.

MENTALNO Razbacane misli i zbunjenost.

Slabo pamćenje ili bez pamćenja.

Slaba koordinacija. Teškoće pri razvojnom učenju i dispraksija.

Brkanje realnosti: u smislu šta je tačno a šta je netačno.

Nemogućnost mišljenja, zbrkane misli, mozak se oseća isključeno.

Problem da se prilagodi događaju, da integriše dualnosti, ekstremi od događaja, da uspostavi vezu.

VEZE Strana energija.

MIJAZAM Povezano sa sifilističkim mijazmom, ali može takođe osloboditi sikotičkog i heavy metal mijazma..

LEKOVI Može biti antidotiran jednom kapi srednjeg C: Baryta Carb, Phos, Pyrogen, Stonhendž.

Koristiti u kombinaciji sa Syph i Thymus Gland.

Koristiti u kombinaciji sa Lac Hum kao lek za um, telo i duh.

PREPISIVANJE Bolje deluje dat u proleće.

Njegovo dejstvo se povećava kafom.

Dobro je za pacijenta koji se plaši uzimanja lekova.

Potrebno je da ne bude straha pri prepisivanju jer neće prouzrokovati veća pogoršanja.

PREVELA: ANDREINA GOLANDA PETROVIĆ

Intervju sa R.Petrućijem

Naše Udruženje je imalo veliku čast i zadovoljstvo da 7. i 8. 11. ugosti i sluša predavanje izuzetnog homeopate iz Italije, Roberta Petrućija.

Roberto Petrući je vrlo dinamičan predavač. Koristi svoje slučajeve iz kliničke prakse za dublje razumevanje homeopatskih lekova.

Goran Kojić, naš saradnik, urednik informatora „Zdravije“, ovom prilikom je razgovarao sa poznatim lekarom i homeopatom:

HOMEOPATIJA - PRVI IZBOR G.K: Kako se vi kao homeopata osećate u zemlji koja nema savezni zakon o alternativnoj medicini, koji bi uređivao ovu oblast?

R.P.: Nemamo zakon, ali nekad je bolje nemati zakon nego imati loš zakon. Bio sam direktor homeopatske škole naše Homeopatske federacije od 2000. do 2005, i trudio sam se da što više učinim za uređenje ove oblasti, ali mi u Italiji imamo veliki problem što imamo dva velika suprotstavljena udruženja. Jedno je Italijanska homeopatska federacija, gde su uglavnom klasične homeopate, a drugo udruženje je pak puno alternativnih lekara koji ne primenjuju samo homeopatiju. Oni su lekari opšte prakse, porodični lekari, i pokušavaju da homeopatiju primenjuju kao dopunu. Između ove dve velike asocijacije postoji veoma veliki raskorak. Smatram da homeopatija treba da bude - prvi izbor. A ne kao dopuna klasične medicine. Ja nisam protivnik integracije. Imam mnogo pacijenata koji uzimaju alopatske lekove, ali moj cilj je da prekinem to alopatsko lečenje, tako što ću izabrati pravilnu homeopatsku terapiju. Ne želim da homeopatiju koristim kao veoma mali deo terapije, kao neku dopunu, i jedino ću koristiti alopatski lek ako ne mogu da nađem pravi homeopatski. Ali postoje samo dva razloga da ne nađete dobar

homeopatski lek. Prvi je kad je kada je slučaj bolesti veoma težak, a drugi je kada homeopata ne zna svoj posao. Dakle, opravdano je ako je u pitanju težak slučaj, ali naravno da nije u redu ako homeopata nema dovoljno znanja.

G.K.: Obično se kaže da ako pacijent ne veruje svom terapeutu ne može biti rezultata, a ja ću iskarikirati pa ću Vas pitati da li može biti rezultata ako pacijent ne voli svog teraputa?

R.P. : Ne verujem u to i sad ću objasniti. Ja podučavam veterinare, a takođe i sam lečim neke životinje. Jednom sam lečio papagaja i to preko telefona, tj. nisam pričao sa njim, nego sa njegovim vlasnikom, i ipak sam uspeo da nađem pravi lek i izlečio sam ga. Nemam ništa protiv da mi pacijent veruje ili ne veruje. A nekad mi više odgovara čak da mi ne veruje.

Jer ako mi ne veruje, onda ne dobijam placebo efekat. Ali, naravno znam da je odnos između pacijenta i terapeuta veoma važan. Ponekad imam pacijente za koje sam ubeđen da ih neću izlečiti jer vidim da ne postoji dobra veza, i uvek pokušam da ih ubedim da idu kod nekog drugog homeopate. Problem je što oni insistiraju da ostanu kod mene. A ako nemam dobru energiju sa pacijentom, onda ne mogu da nađem dobar lek, ne mogu da uđem u njih.

Način na koji ja radim homeopatiju jeste takav da moram da budem u mogućnosti da uđem u pacijenta, i ako mi oni ne dozvoljavaju to, onda nema dobrih rezultata.

G.K.: Poznato je da su homeopate veliki protivnici vakcina. Šta Vi mislite o panici koja vlada u svetu zapadne medicine kad je reč o vakcinama protiv gripova koji navodno dolaze od životinja?

R.P.: Veoma sam ljut zbog toga, jer kada budemo imali zaista vrlo jak virus onda nećemo verovati u to. Ja nisam ekspert za viruse i vakcine, ali mislim da je ovo suludo, jer znam da smo mi u Italiji, iako u zadnjih nekoliko nedelja imamo mnogo ljudi sa svinjskim gripom, do jučer imali 26 ljudi koji su umrli zbog toga. Do danas je, dakle, mortalitet od svinjskog gripa 0,005, a odavno je utvrđeno da je mortalitet od sezonskog gripa 0.5. Znači, to je sto puta veći mortalitet. Ali smo mi veoma zabrinuti baš zbog ovog virusa. Ne znamo šta će se desiti.

Poslednja stvar koju sam čuo je da ljudi ipak moraju da budu vakcinisani jer postoji veliki rizik da će svinjski virus biti kombinovan sa ptičjim gripom. Mislim da je to zato što većina lekara odbijaju vakcine. Samo 20% lekara je odlučilo da uzme vakcinu protiv svinjskog gripa.

Italijanska vlada je odlučila da prvi ljudi koji moraju da se vakcinišu jesu ljudi koji rade u državnim ustanovama. Dakle, mi dobijamo pravo da budemo prvi. Ali samo 20% lekara je to prihvatilo. To nije dobar primer za obične pacijente. Te sad neki naučnici dolaze na ideju da će se ta dva virusa spojiti. Zatim, pričaju o svinjskom gripu da se on vrlo brzo menja, da mutira.

Ali ako se on već menja, kako onda da znamo da će vakcina biti korisna? Postoji generalno mnogo istraživanja na temu korisnosti vakcina i antivirusnim lekovima, i sve zavisi kako čitate ta istraživanja.

Mi smo u Italiji imali jako dobru ideju nekih naučnika, da se izvrši istraživanje tako što će se

pacijenti podeliti na dve grupe, gde će se jednima dati vakcina, drugima placebo. To bi bio jedini način da proverimo da li je ova vakcina korisna. Ali oni su odbili sa rečima da to nije moralno. A da li je moralno vakcinisati ljude, a da ne znamo da li je vakcina korisna ili ne?

Istovremeno ne znajući koliko je štetna..

G.K.: Postoje mnogi nalazi da su ove vakcine mnogo štetnije negoli što su korisne. Čudno je npr. da u Nemačkoj postoje dve vrste vakcina protiv ovog gripa, jedna je VIP, a druga za običan svet. A onda se moralni lekari pitaju, pa ako već dajemo običnim pacijentima vakcinu za koju tvrdimo da nije štetna, šta onda znači VIP vakcina? Kada bi sada pred Vas došao pacijent koji bi rekao ja imam virus H1N1 i hoću da me Vi lečite, kako biste reagovali?

R.P.: Ja imam u uvom trenutku mnogo pacijenata u Italiji sa takvim simptoma, i lečimo ih homeopatski. I kada pogodimo pravi lek, oni lako budu izlečeni. A i kada im ne damo baš najbolji lek, oni ipak budu izlečeni. Jer obično ljudi od gripa budu izlečeni bez ikakvih posebnih lekova. Pa i od svinjskog gripa.

Kompletan intervju možete pročitati na sajtu: www.zdravzivot.com Više o Robertu Petrućiju možete čitati na njegovom sajtu: www.robertopetrucci.com

Roberto Petrući M.D

web: www.robertopetrucci.com

Koncept za decu: novi repertorijum Sažetak iz članka “Homeopatic Heritage Intrnational” uz dopuštenje “Homeopathic Heritage International” Nauka homeopatije se značajno promenila u poslednje vreme zahvaljujući analizama materija medika uz pomoć tema, što donosi prednosti u razumevanju slučaja, a struktura repertorijuma se bitno ne menja.

Uzimajući u obzir teškoće na koje nailazimo kod slučajeva dece, repertorijum “koncept za decu” je bio kreiran grupisanjem simptoma po temama, koje su podeljene u dvadeset delova sa kompletno različitom strukturom od Kentove strukture.

Iz izvoda za Sintezis 9 , Frederik Šrojens kaže: “Koncepti su divna alatka da se lakše nađe simptom u Sintezisu. Četiri nova koncepta donose hiljade novih kombinacija i velike mogućnosti da se pronađu fizički , mentalni pedijatrijski i simptomi latentne psore.

Roberto Petrući (Italija) je naveo više od 2.900 dečijih simptoma u određenim kategorijama. To uključuje grupe kao što su “nicanje zuba” “infektivne bolesti” , “razvoj”. Drugi koncepti dolaze pravo iz Robertove prakse i čine da se mnogi nepoznati simptomi iz repertorijuma lakše uoče: “ponašanje prema životinjama”, “ponašanje prema porodici”, “ponašanje noću”, “neverbalni simptomiuočeni od strane roditelja” itd.

Ključne reči: teme, koncepti, repertorijum, pedijatar, unakrsne reference.

Poslednjih nekoliko godina nauka homeopatije se značajno promenila zahvaljujući nekim homeopatama koji su razvili analizu u homeopatskoj literaturi, o toksikologiji i o rezultatima dokazivanja, noseći se sa svojim

slučajevima na potpuno drugačiji način u odnosu na prošlost.

Teme i koncepti su uvedeni i značajno prošireni. Čitajući rezultate dokazivanja koje su vodili autori kao Jeremy Sherr ili Nancy Herrick, možemo lako da razumemo fundamentalne tačke studija o lekovima, jer su simptomi spajani po temama.

Sada je lako naći članak ili knjigu gde je akcenat na temi Solanacea ili Ranuncula , Paukova , Zmija, Kalijuma, Narijuma, ili analizu po periodnom sistemu elemenata.

Po mom mišljenju ove nove metode su donele veliku prednost u razumevanju i analizi slučaja, iako moramo biti oprezni da ne zaboravimo velike majstore iz prošlosti, koji su nas učili.

Repertorizacija i analiza slučaja su još uvek veoma važne i pored svih postojećih alatki, što je veće znanje repertorijuma, analiza je lakša, naročito zahvaljujući modernim informativnim tehnologijama.

Danas , Radar omogućava da spojite različite rubrike repertorijuma koje imaju slično ili isto značenje, tzv. ukrštene reference, da biste dobili jedinstvenu rubriku, a da pri tom budete sigurni da važne stvari kod prepisivanja nisu izostavljene.

Kao što sam spomenuo ranije, teme i koncepti su uglavnom korišćeni u analizi materija medika, dok struktura repertorijuma ostaje uglavnom nepromenjena. Samo neki autori su uveli teme i koncepte u repertorijum, i posmatrajući iz kliničkog ugla, grupisali

su simptome da se lako nalaze u određenoj patologiji.

Mirilli je napisao interesantan tematski repeprtorijum odvajajući mentalne simptome i dajući informacije – uzete iz postojećih materija medika ili eksperimenata - o nekim specifičnim lekovima u odnosu na specifične simptome i teme.

U mojoj praksi, uvek sam imao problema sa konsultacijama sa veoma malom decom.

Zbog toga sam pokušao da uočim: koji simptom da istražujem da bi dobio najviše informacija?

Ideja pisanja pedijatrijskog repertorijuma koji bi bio skroz različit po strukturi u odnosu na Kentovu strukturu proizašao je iz ovih zapažanja.

Mislio sam da bi grupisanje pedijatrijskih simptoma bilo veoma korisno za konsultacije sa decom, pa sam kreirao repertorijum koji sam podelio na koncepte, pokušavajući da grupišem različite rubrike , da bi mogao da sagledam sve simptome koji se odnose na dati koncept.

Snažno podržan od Frederika Schroyens-a koji je verovatno najveći ekspert za repertorijume danas - kreirao sam ovaj novi pedijatrijski repertorijum koji sam nazvao “koncept za decu” i on se sastoji od 20 delova: - istorija, lična i porodična - razvoj - rast zuba - vakcinacija - infektivne bolesti - konstitucija - porodica, odnos prema - odnosi sa drugima - škola - igra - životinje, odnos prema - neverbalni simptomi - noć, opažanje tokom - ljuljanje i nošenje - kola i brodovi - psihosomatski poremećaji - fizički simptomi i patologije - hiruška patologija - gliste

Mnogi od ovih koncepata su dalje podeljeni na podkoncepte.

Prvi koncept se odnosi na ličnu i porodičnu istoriju . Korišćenje ovih rubrika može voditi do drugih poglavlja u repertorijumu, tako da je koncept koristan i izvan pedijatrijskog aspekta.

Na primer, ako proučavamo rubriku: generals-history, personal-eyes – recurrent styes on the of; (generalno-istorija, lična-oči-ponovljeni čmičak na;) možemo da nađemo lekove kao što su Antracinum i Ferrum pyrophosphoricum-koji nisu u rubrici “eye-styes” (oči-čmičak) U prvom odeljku su sve rubrike uključujući ličnu i porodičnu istoriju koje se ne nalaze samo u odeljku Generals (opšte) – kao što je to pokazano u rubrici “respiration-asthmatic-tuberculosis family history” (udisanje-astmatično-tuberkuloza, porodična istorija ) Ili “Extremities-pain-joints-tubercular family history” (ekstremiteti-bol-zglobovi-tuberkulozna porodična istorija) Ove rubrike mogu biti podeljene u druge pod-koncepte, kao mijazam, tuberkuloza, vakcinacija i infektivne bolesti, mentalne i neurološke bolesti, oči i očne bolesti, kao i bolesti gastroenteroloških organa, genitalno urinarnih organa, respiratornih organa, srca i kože.

Drugo poglavlje “Razvoj” je podeljeno na sporo, brzo i opšte.

Spor razvoj uključuje 19 simptoma. U dodatku rubrike “ generals-walking-learning to walk late “ (opšte-hodanje-uči da hoda-kasno) Takođe je interesantno znati za druge rubrike koje objašnjavaju razloge za kašnjenje u hodu. “back-weakness-lumbal region-learn to walk;children do not” (slabost leđa-lumbalni deo-uče da hodaju; deca ne)

“extremities-weakness-lower limbs-child late learning to walk “ (ekstremiteti-slabost-donji udovi-dete kasno nauči da hoda) “Extremities-weakness-ankle-children learning to walk; late development of bones, tardy” (ekstremiteti-slabost-članak-deca koje uče da hodaju; kasni razvoj kostiju, okleva) Nasuprot tome prerana zrelost , se nalazi u 7 rubrika gde se pojam “prebrz rast” često sreće. Pa se te rubrike koriste kod tegoba kad je prebrz rast u pitanju. I lekovi moraju imati tu tendenciju.

Opšti deo sadrži neke delove o fontaneli i bolovima pri rastu.

Odeljak “nicanje zuba” dolazi posle opšteg razvoja , sa 5 podkoncepata koji se odnose na mentalne simptome, senzorne i neurološke simptome, lokalne simptome, gastroenterološke i opšte simptome.

Najinteresantniji deo je vezan za mentalne simptome, zajedno sa anksioznošću, strahom, iritabilnošću, nemirom, drugim ponašanjima vezanim za nicanje zuba; lokalni simptomi od bola do salivacije; gastroenterološki simptomi uključujući povraćanje, konstipaciju i proliv, dok u opštem delu imamo od kašlja do uroloških simptoma, od kože do problema sa spavanjem.

U poglavlju “vakcinacija” možemo koristiti Rubriku Generals gde je lista lekova koji imaju tegobe od vakcinacije, kao i 36 drugih rubrika razbacanih po celom repertorijumu. To nam omogućava da uvidimo druge lekovi koji nisu u najčešće korišćenim rubrikama, kao što su Ant-crud i Bapt. (temperatura – posle vakcinacija), causticum (opšte-konvulzije-posle vakcine) i sararcenia purpurea (opšte-septikemija, trovanje krviposle vakcinacije) Poglavlje koje se odnosi na dojenje i prehranu je tako napravljeno da se sastoji od 4 podkoncepta koja se odnose na mentalne simptome, ti se simptomi naročito odnose na mleko, opšte simptome, gastrointestinalne simptome, kasnije je dalje podeljeno i daje informacije o apetitu, štucanju, refluksu, podrigivanju, povraćanju i abdominalnim i

rektalnim simptomima.

Deo koji se odnosi na mleko je najinteresantiji i nudi mogućnost da se izabere između 76 različitih rubrika, koje uključuju ne samo gastroenterične reakcije na mleko nego takođe i simptome kože, kao crusta lactea do erupcija i svih ostalih simptoma vezanih za majčino mleko.

Poglavlje koje se odnosi na evoluciju počinje posle prvog dela koje se uglavnom odnosi na razvoj kod dece.

Prva oblast je “infektivne bolesti” i što se manje koristi sekcija vakcinacija, više će se koristiti ova sekcija.

Možemo naći 6 podkoncepata: ovčije boginje, (5 rubrika), boginje (39 rubrika) parotit (66 rubrika ) rubella (3 rubrike) šarlah (64 rubrike) , male boginje (15 rubrika) kao i veliki kašalj (68 rubrika ). Ovde možemo shvatiti koliko je korisno znati i koristiti te rubrike koje nisu samo u poglavljima “koža” i “temperatura”, ali se takođe odnose na ceo repertorijum.

Posle infektivnih bolesti, novi deo koji se odnosi na ponašanje dece i konstituciju, gde su oblasti kao “ porodica, odnos prema” “odnosi sa drugima” “škola” “igranje” i “životinje, odnos prema”.

U ovom delu videćemo kako se deca odnose prema ostatku sveta, počevši od najbliskije familije, do škole , prijatelja - kada se igraju i uopšte - prema životinjama.

Agresivnost će biti u oblasti “konstitucija”, “porodica”, “odnosi sa drugima”, kao i neverbalni simptomi u sekciji “strahovi i anksioznosti” će biti u konstitucionom poglavlju, nežnost i kajanje u porodičnom poglavlju, odnosi sa drugima u opštem delu i u delu odnosi sa drugima.

U opštem delu “Konstitucija” možemo izabrati između 89 simptoma koja iskazuju način na koji se deca ispoljavaju. Interesantno je videti da u repertorijumu ima do 21 simptom koji iskazuju agresivnost unutar porodice 31 simptom koji pokazuju ljubav i nežnost.

Porodično poglavlje se završava kajanjem, koje ćemo takođe naći u “škola” poglavlju sa 20 simptoma.

10 Poglavlje “škola” je formirano jednim delom vezano za dečiju anksioznost, sa iščekivanjem, nedostatkom samopouzdanja, strahom od greške i fizičkim tegobama koje su vezane za taj aspekt.

Drugi deo podkoncepta se odnosi na koncentraciju koja sadrži 21 simptom.

Onda, specifičniji i tehnički deo se odnosi na početak učenja, koji je dalje podeljen na opšti deo i tri detaljnija dela: matematika, čitanje i pisanje sa 47 simptoma. Mentalni napor – zajedno sa posledicama kao što su glavobolja, nemir i pormećaj sna - uključuju 23 druga simptoma.

Poglavlje “škola” se završava sa odnosima sa drugima, kajanjem i konstitucionalnim simptomima primenjenim na školu, kao što je preterana pedanterija, sitničavost, užurbanost, tvrdoglavost, osećaj odgovornosti.

Igranje igra veoma veliku ulogu u životu dece; iako nam repertorijumi i materija medike ne pomažu kod ovog aspekta, možemo se pouzdati u 27 simptoma, koja uključuju i simptome o snovima.

Ovaj deo se završava oblašću “životinje odnos prema” gde je 24 rubrike koje izražavaju različita osećanja prema životinjama , od straha do ljubavi, od grubosti do saosećanja.

Najveći deo repertorijuma počinje “neverbalnim simptomima”, sa preko 1000 simptoma, koji su podeljeni u 6 pod koncepata.

Agresivnost, odnos prema drugima i još opštih simptoma se pojavljuju ponovo, zajedno sa onim koji se delom odnose na gestikulaciju, sa 72 rubrike.

Dva preostala podkoncepta su neverbalni simptomi koji se odnose na simptome i znake, koji se mogu uočiti tokom konsultacije (“uočeno tokom konsultacije”) i grupom simptoma i znaka koji se mogu odmah uočiti.

Dalje je deo koji je u zavisnosti od toga ko uočava simptome: lekar ili roditelj.

“Pojava uočena od strane lekara” i “izgled uočen od strane roditelja” se dalje dele na klasične oblasti repertorijuma (glava, oko itd..)

Verujem da ovaj deo može biti jako koristan i veterinarima; u stvari njega su i razvili 2

11 veterinara i on počinje od dela pedijatrijskog repertorijuma.

Poslednji deo repertorijuma uključuje deo koji se odnosi na noć, sa mentalnim i fizičkim simptomima i drugim simptomima koji se striktno odnose na spavanje, “ljuljanje i nošenje”, gde možemo naći metode i trikove kako da ljuljamo decu u zavisnosti od njihove konstitucije.

“Brodovi i kola”, tu nalazimo simptome vezane za dečiju reakciju na kola i brodove, u 80 rubrika, ne samo mučnina i povraćanje.

“Psihosomatski poremećaji” sa simptomima koji se odnose na glavu, oči, zube, stomak, rektum, bešiku, respiratorne organe i nervni sistem.

I još klinički deo “fizički simptomi i patologije” sa 140 rubrika.

“Hiruška patologija” koja je korisna za homeopatu ne samo iz ugla porodične istorije već iz ugla izbegavanja operacije, kada je to moguće. I na kraju oblast “gliste” sa 43 specifične rubrike.

Repertorijum se može koristiti na nekoliko načina. Prvo da se nauči repertorijum na manje dosadan način nego što je čitanje kao da je imenik, nekoliko ukrštenih referenci je uključeno u koncepte repertorijuma te se jasnije uočavaju.

Drugo, može se održavati trag tokom pedijatrijske konsultacije, počevši od porodične istorije, do početnog razvoja sa dojenjem, do upoznavanja sa društvenim i školskim okruženjem, sve do čisto kliničkog dela.

Poslednja mogućnost, koja je rezervisana samo za one koji koriste radar je da se istaknu rubrike određenog koncepta i da se izvuku rubrike koje se češće javljaju, pa se prema tome više mogu uvažiti za određen problem.

Pedijatrijska materija medika po konceptima gde je sakupljeno 545 lekova.

Korišćenje repertorizacione analize da bi istražili dobro poznate lekove iz pedijatrijskog ugla, ali naročito da bi se razumela pedijatrijska slika malih i nepoznatih lekova.

Prevela: Jelena Stijak, sa odobrenjem Dr. Roberta Petrućija.

Unutrašnji saboter Neki ljudi naprosto ne reaguju dobro na naizgled dobro-indikovan homeopatski similimum. Ovaj izostanak reakcije je bio predmet diskusije u homeopatskim krugovima još od vremena kada je i sam Hahneman razmišljao o tome i kada je izašao sa idejom o ulozi mijazma u hroničnim bolestima.

Tekst koji sledi pokriva grupu remedija koje su od važnosti za pojavu u homeopatiji a koja se zove – suprostavljanje isceljenju. Te remedije su indikovane kod ljudi koji su imali istoriju teških trauma usled zlostavljanja ili pak izostanka adekvatne nege i pažnje tokom detinjstva. Te pojave se mogu pojaviti i u zrelijem dobu.

autor: Džejn Čiketi (Jane Ciccheti)

Šta god da je uzrok, jedini način da takve osobe budu u stanju da podnesu nepodnošljiv bol je razdvajanje. U takvim situacijama, deo psihe je bio odeljen (izolovan), tako da je stvoren entitet unutar unutrašnjeg stanja osobe koji ima zadatak da štiti esenciju sopstva od traumatizovanog bića individue. Taj deo traumatizovanog bića je nazvan „Unutrašnji saboter“ a iz razloga što pruža otpor spoljnim pokušajima da se prekine status quo individue koju „štiti“. Stvorilo je svoj lični život poput zaštitnika koji ne pravi razliku između prijatelja i ubice.

Kada god osoba načini bilo kakav pokušaj lečenja taj entitet stvara veoma snažan otpor.

Niti je dobronamernom terapeutu a ni psihijatru dozvoljeno da proniknu u mehanizam koji je ustanovljen pre dosta vremena a koji služi da zaštiti individuu od inicijalne traume. Čak iako takve osobe imaju jaku želju za oporavkom u sebi, one kao da nose demona koji opstruira njihove svesne želje.

Većina psihoterapeuta prepoznaje taj fenomen kod pacijenata koji imaju poseban otpor prema tretmanu. Frojd je taj fenomen nazvao opasnim super-egom, a Jung je to video kao posednutost od strane kompleksa.

U knjizi „ Svet Trauma“ autor je to video kao sistem samozaštite : Sistem samozaštite predstavlja samoregulaciju i posredovanje između unutrašnjospoljnih relacija, što, pod normalnim okolnostima predstavlja funkcionalan ego.

Tu i nastaje problem. Kada se jednom u biću organizuje odbrana od traume, svi odnosi sa spoljnim svetom se stavljaju pod okrilje sistema samozaštite. Ono što je po prirodi trebalo da bude zaštita od daljih trauma, postaje najvećim otporom svemu što bi biće nebranjeno i spontano izrazilo svetu oko sebe.

Kako god mi to nazvali, to stanje je karakterizovano kao ekstremni i nesvesni otpor terapiji i može nas uvesti u veliku teškoću prilikom određivanja similimuma. Prisustvo unutrašnjeg sabotera može biti prepoznato kao izostanak reakcije ili kao ekstremna

12 agravacija simptoma usled dobro-indikovanog i prepisanog similimuma. Uglavnom nevidljiv, unutrašnji saboter se simbolično pojavljuje u snovima nasilja, sakaćenja, i u drugim formama samo-destrukcije. Može se pojaviti kao zastrašujuća i dominirajuća figura čak i kada se, povremeno, transformiše u, naizgled, dobronamerno i zaštitničko biće. Ti snovi se obično pojavljuju posle similimuma koji ima dubok i isceljujući efekat i kada individua počinje da se pomera sa ukorenjenih oblika ponašanja.

Bilo da je u zastrašujućoj ili blagonaklonoj formi, snovi unutrašnjeg sabotera nose zloslutan kvalitet, jer su oni ustvari pokušaj da se spreče bilo kakve smetnje u odbrambenom sistemu.

Unutrašnji saboter može takođe biti prepoznat od strane homeopate kao duboki otpor tretmanu. Čak i pored najveće pažnje, homeopata može biti uvučen u veoma neugodnu situaciju. Kada već dođe do toga, trebalo bi da homeopata pogleda u svoje psihičko stanje i da pokuša da uoči razliku između svoje unutrašnje dinamike i klijentove.

Kada i pored toga, homeopata i dalje oseća jaku averziju ili frustraciju, to može biti znak prisustva unutrašnjeg sabotera.

Prepoznavanje uzroka je prvi korak u pronalasku nejefektnijeg similimuma. Veoma je važno shvatiti da, kao interkurentan similimum (similimum koji je dat kada onaj indikovani prestane sa dejstvom) može biti potreban – jedan za kompletnu osobu a jedan za sabotera. Bilo kako bilo, isti preparat može pokriti kompletan slučaj.

Kada simptomi nisu toliko očigledni, sam tip bolesti može dati znak za prisustvo unutr. sabotera. Autoimuni poremećaji, koji se karakterišu kao izostanak imuno-reakcije pri kojoj telesno - odbrambeni sistem postane samo-destruktivni sistem, su ustvari ogledalo tog fenomena. Ono što bi trebalo da stvori imunoodgovor ustvari kreira bolest.

Ceo proces nije do kraja shvaćen, u slučaju autoimuniteta, imunosistem nije u stanju da prepozna normalno stanje, šta je zdravo a šta bolesno. Ista konfuzija, šta je biće a šta je nebiće u čoveku, je prisutna kod osoba koji imaju istoriju teških trauma.

13 Podsvesno ponavljanje traumatizovanih doživljaja tokom života individue, proisteklo iz unutrašnjeg konflikta, može takođe biti ključ za indikovanje similimuma. Posednutost od strane odeljenog dela psihe (nepriznati deo psihe prilikom podele), ima tendenciju da replicira inicijalnu traumu kako u unutrašnjem tako i u spoljnom svetu osobe: Prvi od svih nalaza je da traumatizovana psiha, postaje samotraumatizovana. Trauma ne prestaje prekidom spoljnog nasilja, već se nastavlja nesmanjenom aktivnošću u unutrašnjem svetu žrtve, čiji su snovi obično „posećeni“ od strane progonitelja unutrašnje figure. Drugi nalaz predstavljaju izopačene i lažne činjenice koje traumatizovane osobe kontinuirano iskazuju prilikom re-traumatizacije. Koliko god da osoba želi da promeni situaciju, i koliko god da se trudila da poboljša svoj život i odnose, nešto mnogo snažnije konstantno ometa napredak i uništava nadu.

To je kao da progonitelj iz unutrašnjeg sveta nekako stalno iznalazi ogledalo u vanjskom svetu u ponavljanju samoporažavajućih situacija. Sve je to praćeno osećajem da je osoba posednuta nekom dijaboličkom silom ili progonjena zloćudnom sudbinom.

Pažljiva analiza ponavljajućih situacija nas može voditi ka izboru pravog similimuma.

Takva vrsta analize može biti korisna kada postoji nekoliko ili nijedan karakterističan simptom u drugim oblastima slučaja ili kada karakteristični simptomi vode ka similimumu koji je dat ali nije dao željene rezultate.

Na primer : Žena dolazi na homeopatski tretman zbog artritisa sa prethodnom snažnom medicinskom negom. Svi lekovi koje je primala činili su da se oseća još gore, i bila je tretirana veoma loše od strane svih praktikanata koje je videla. Imala je osećaj da je maltretiraju. Njena anamneza prikazuje istoriju zlostavljanja i okrutnosti u ranom dobu. Data joj je Calcarea carbonica zbog njenog fizičkog, generalnog, a pre svega mentalnog stanja. Umesto poboljšanja, usledilo je užasno pogoršanje te je pomislila da je i taj homeopata kao i svi ostali samo maltretira.

Da je slučaj analiziran u svetlu ponavljajućih obrazaca traume, relevantni simptomi su mogli biti viđeni kroz kontinuum zlostavljanja nastao još u detinjstvu. Još kao dete je bila zlostavljana od strane onih od kojih je zavisila, od strane roditelja. U braku je isto to doživljavala od strane svog supruga, od koga je takođe zavisila. Taj obrazac se konstantno ponavljao i u kasnijim vezama. Kada je obolela od artritisa, obraćala se raznim prtaktikantima za pomoć i uz doživljene žestoke agravacije imala je osećaj da je i oni maltretiraju.

Baziran na ponavljajućim obrascima, prepisan lek je bio Lyssin., baš zato što je ponavljajući obrazac bio : „ Zlostavljaju me oni od kojih sam ovisna.“

Vidi užasavajuće životinje, mačke, pacove, svih boja. Hiperaktivnost, ne mogu se zadržati na jednom mestu jer imaju užasne vizije koje im nadolaze. Brutalno. Opasno-nasilno. Strah da će biti ubijeni.

Sledeći preparati su indikovani za slučajeve gde postoje simptomi podeljene ličnosti ili prisustvo konflikta ili destruktivne energije unutar psihe (unutrašnji saboter). Mogu biti korisni kada dobro indikovana remedija ne daje očekivane rezultate.

Androctonus: izgleda da misli da je ustvari neka druga osoba, veoma slično na način kako je misilio u adolescentnom dobu samo mnogo izraženije. Emocije su toliko intenzivne da ima poriv da iseče grudi i odvoji ih. Izgubio je svu kontrolu nad emocijama, koje dolaze iz dubine iz odvojenog dela sebe, tamne strane.

Absinthium: halucinacije sluha i vizija, progonjen od strane imaginarnih neprijatelja.

Aconite: Antagonizam prema sebi, samomaltretiranje. Promenljivi napadi suprotnih moralnih simptoma.

Agaricus: Deluzija da je pod nadljudskom kontrolom. Naginje ka tome da unakazi telo.

Bez straha je, preteći, destruktivno besan, sklon samopovređivanju, uz veliko ispoljavanje snage.

Alcoholus: različite halucinacije vida sluha, mirisa, i osećaja. Misli da ga progone lopovi, ubice, policija itd... Melanhonija sa tendencijom ka smoubistvu.

Alumina: Deluzija da glava pripada nekom drugom, ili da je odvojena od tela. Vidi sve što glava onog drugog vidi ili može videti samo kada se transformiše u nekog drugog. Ne podnosi da vidi krv ili nož bez užasavajućih misli koje je pritiskaju, kao i da bi mogla počiniti samoubistvo.

Anacardium: deluzija da mu je na jednom ramenu đavo a na drugom anđeo; opsednut; kao da je pod nadljudskom kontrolom. Čuje glasove koje mora da prati. Prisustvo dve volje. Deluzija da je glava odvojena a misli podvojene. Fiks ideje da mu se čudne forme pridružuju, jedna sa leve a druga sa desne strane. Antagonizam prema samom sebi.

Deluzija da je mrtav i okružen neprijateljima.

Arsenicum: Naginje ka tome da osakati svoje

14 telo. Samotortura. Muči sam sebe. Konstantna zebnja, mentalna patnja, kao da nije ispunio svoju dužnost iako, ustvari ne zna ni gde ni kako. Postaje veoma nervozan, agilan, pomahnitao; sumnja u ljude oko sebe da kuju zaveru protiv njega, naglo ustaje iz kreveta i hvata se za imaginarni objekat.

Antimonium tartaricum: Deluzija da mu je glava odvojena od tela. Antagonizam sa samim sobom. Kontradikcija između uma i volje.

Aurum metallicum: Antagonizam prema sebi, samoprezir. Veruje da posvuda nailazi samo na prepreke jer mu se sama sudbina suprostavlja, što kasnije preraste u ponižavanje.

Belladonna: Deluzija opsednutosti. Naginje samosakaćenju. Samotortura. Muči sama sebe. Pokušava da se zadavi a zatim moli prisutne da je ubiju jer će ionako umreti. Deluzije i vizije zastrašujućih, užasavajućih životinja.

Candida albicans: Deluzija da je opkoljena neprijateljima.

Cannabis indicus: Deluzija da je začarana; posednuta đavolom. Začuđeni otkrićem da nisu gospodari svoje volje. Deluzija da je telo podeljeno; glava pripada drugoj; glava je odvojena od tela. Deluzija da su um i telo razdvojeni; duša je odvojena od tela. Antagonizam prema sebi.

Cantharis: Deluzija, posednutost; kao svezana. Vizije... kako je nešto drži za ruku i savija je gore-dole nekoliko puta, a zatim, kao da je neko hvata za vrat ledeno-hladnim rukama.

Camphora: Deluzija da je mrtva. „ Kao da ležim istegnuta na kauču, kao zli demon, i patim kao prokleta, od Boga napuštena duša... bila sam zauvek uskraćena za božju zaštitu, bez utehe i bez nade.“ Dete oterano u ćošak, jeca i plače, sve što mu se kaže shvata kao naređenje, shvaćeno je kao bezvredno i zaslužuje da bude kažnjeno.

15 Crotalus horridus: Deluzija da je telo samo do-pola živo. Ne podnosi sam sebe. Zamišlja sebe okruženim neprijateljima ili ogavnim životinjama.

Folliculinum: Deluzija da je pod veoma snažnim uticajem. Oboljenja usled dominacije. Oseća se kontrolisanim od strane nekog drugog; nema identitet.

Germanium: deluzija da su mu pokreti i misli kontrolisani; nalazi se pod snažnim uticajem. Deluzija da je ruka odvojena od tela.

Slika koja mu se priviđa je da zauzima fetalni položaj na podu i da je upucan u glavu kao pas ili konj.

Hyoscyamus: deluzija posednutosti od strane đavola; pod snažnim je uticajem.

Deluzija da su telo i um odvojeni. Posednuti i obuzet. Naginje samosakaćenju.

Kali bromatum: misli da je progonjen, da će biti otrovan, i da je odabran za božju osvetu.

Lac caninum: Deluzija da ima nečiji tuđi nos.

Antagonizam prema sebi. Samoprezir. Averzija prema sebi. Ima osećaj da je sve što kaže laž; izgleda mu da je veoma teško reći istinu i neprestano je podozriv. Ustaje sa osećajem da je odvratan, da predstavlja jednu bolesnu masu i ne može da podnese pogled ni u jedan deo svog tela. Deluzija i osećaj da je okružen mnoštvom zmija.

Lachesis: Deluzija, očarana, ne može da razbije začaranost, nalazi se pod snažnim uticajem. Čuje glasove koje mora da sledi, posednuta od strane dve volje. Antagonizam prema sebi. Deluzija da je mrtva. Misli da je neko drugi, u rukama jače sile.

Lilium tigrinum: Seksualna želja je toliko jaka da ima običaj da kaže: „Same sebe se plašim, izgleda da sam opsednuta nekim demonom.“ Deluzija da je telo podeljeno.

Teroriše sebe samu; sposobnost opažanja i razmišljanja umanjena, s obzirom na prete-

ranu aktivnost izgleda joj kao da postoje dve osobe.

Lycopodium : Averzija prema sebi. Impuls da se ubode nožem. Dva različita pravca misli teku u istovremeno. Ne može sprečiti ideje o tome da će se desiti nešto loše kao ni da bi sama učinila nešto takvo. Osećaj da je bila zlostavljana i veoma energično brane sebe od napada i uvreda.

Mancinella: deluzija da će biti opsednuta đavolom. Deluzija posednutosti.

Medorrhinum: naginje samopovređivanju.

Mercurius: neizražen bol duše i tela, anksiozni nemir, kao da se nekakvo zlo nadvija, zgađen sobom. Nema hrabrosti da živi, konstantna sumnjičavost, sve smatra za neprijatelje.

Mandragora: deluzija posednutosti.

Mochus : deluzija da je mrtav.

Naja: kao da je pod nadljudskim uticajem.

Antagonizam prema sebi.

Nitric acid: deluzija telo i um odvojeni, duša odvojena od tela. Mržnja prema onima koji su ga uvredili.

Opium: Deluzija da je posednut nadljudskom kontrolom, ili je posednut od strane dve osobe ili nekim bićem van svog bića. Opium osoba radi stvari koje pravo biće smatra pogrešnim i nije siguran koje biće je koje potčinilo. Antagonizam prema sebi. Deluzija da je mrtav. Vidi životinje koje idu ka njemu, ljudi žele da ga povrede ili eliminišu.

Paronichia illecebrum: osećaj da su unutar njega dve različite osobe koje su suprostavljene jedna drugoj i raspravljaju o njegovoj bolesti. Dvojna ličnost.

Petroleum: deluzija telo je u delovima. Ceo dan je napola svestan, kao da je i napola živ.

Phosphorus: Deluzija da je obuzet; sastavljen je iz nekoliko delova i ne može postići da se svi delovi uklapaju. Averzija perma sebi.

Deluzija da je mrtav.

Platina: deluzija da je posednuta; kao da je pod nadljudskom kontrolom. Averzija prema sebi. Deluzija da je proganjaju duhovi.

Sabadilla: Deluzija da su telo i misli odvojeni. Deluzija da se nalazi van tela; telo i um odvojeni, duša odvojena od tela.

Stramonium: Deluzija da je telo u delovima; ruke i noge odvojene od tela. Deluzija da je živ sa jedne a mrtav sa druge strane. Čudne apsurdne ideje da je ubijen, ispečen i pojeden.

Deluzija da je mrtav, progonjen duhovima.

Naginje samopovređivanju. Konstantne vizije kako egzekutor stoji iza njega. Neprekidno čuje sa desne strane potiljka, snažan glas koji ga grdi i optužuje za bezbožništvo.

Thea: senzacija da je podstaknut od strane nekontrolisane sile da počini samoubistvo, skoči kroz prozor, ubije svoje dete. Noćni strahovi; zlokobne misli; nesavladiva sklonost da analizira svoj život, da pogleda u svoju mračnu stranu.

Tarentula: samoteror, samomučenje. Vizije monstruma i životinja koje ga plaše. Strah i drhtanje, pacijent ne može pronaći sigurno mesto gde bi se sakrio; misli da će biti napadnut. Iznenadni destruktivni ispadi; kaže da joj je žao ali da ne može da se suzdrži.

Thuja: Fiks ideja – duša i telo su razdvojeni – priča kako je pod uticajem superiornije sile.

Kao da je pod uticajem nadljudske kontrole. Želi biti stavljena u azil za lude i da bude loše tretirana jer sve što čini čini pogrešno. Deluzija da glava pripada nekom drugom, telo i misli odvojene. Deluzija presečen napola, um i telo odvojeni. Prezire sebe samu.

PREVEO: GORAN MARIJANOVIĆ

16

17

Tekst koji sledi je preuzet iz aprilskog i majskog internet izdanja časopisa „ Interhomeopathy“, koji izlazi pod uredništvom Jan Scholtena. Pisac članka je Harry van de Zee, MD.

Budućnost homeopatije

Homeopatija za epidemije kolektivne traume i endemske bolesti Pre nego što započnemo diskusiju o budućim načinima primene homeopatije interesantno je da se za početak vratimo na devetnaesti i početak dvadesetog veka. U pogledu javnog potvrđivanja i priznavanja kao i naučnog prepoznavanja njenih vrednosti uz istovremene naučne rezultate ovo je bio period u kome je homeopatija bila na svom vrhuncu. Razlog za ovo leži u činjenici da su homeopate koristile homeopatijino glavno preimućstvo - tretman epidemija.

Genus epi - remedija za bolest Hahnemann lično je već u prethodnom periodu postavio temelje za uspešni tretman epidemijskih bolesti. Pravilo je vrlo jednostavno: - izdvojiti dovoljan broj slučajeva i skupiti njihove simptome - u razmatranje uključiti sve specifične simptome za dotičnu bolest - isključiti sve simptome specifične za pojed-

ine pacijente - izabrati jednu ili više remedija zasnovanih na totalitetu bolesti Američki homeopata Greg Bedayn je u svom tekstu „As if one Patient“ opisao kako je Hahneman otkrio kako da tretira epidemijske bolesti. U svojoj knjizi kaže: “ 1799g. Hahneman je prvi put primenio genus epi; jedna homeopatska remedija kojom se tretira pogođena populacija, tokom šarlaha, epidemije kojom se bavio u Königsluteru, Nemačka.

Priča o tome kako je on slučajno otkrio genus epi je interesantna. Tokom lečenja velike porodice koja je imala pojedine obolele članove, Hahneman je primetio da jedno od dece koje je već uzimalo lek Belladona iz drugih razloga nije imalo simptome šarlaha. Hahneman je takođe otkrio da dajući remediju Belladona i drugim članovima porodice kao profilaktiku, ni oni se nisu razboleli. Zaključio je da remedija koja rapidno leči bolest u svom nastajanju je

najbolja preventiva.

Ovo slučajno sretno otkriće vodilo je Hahnemana u razvitak principa genus epi, pri čemu se lek dobija na način da se uzme totalitet simptoma od svake osobe u populaciji zahvaćenoj epidemijom i potom se ovi rezultati poslažu zajedno u jedan slučaj, tj. kao da se radi o jednoj osobi. Indukovani lek je lek koji odgovara simillimumu celokupne zahvaćene populacije.

Ovaj princip koji je Hahneman otkrio je dobro delovao.

Bedayn u svom tekstu dalje nastavlja: rezultati izlečenja pomoću genus epi su bili toliko dobri tokom epidemija u sledećim decenijama, da ne samo da je dolazilo do izlečenja većine pogođenog stanovništva, gde nikakve druge mere nisu pomagale, već su takođe doprinele međunarodnom priznanju homeopatije kao nove racionalne medicine.

Nešto je suštinski moćno u uspehu homeopatije u lečenju velike populacije, što je neosporno atraktivno i privlačno svakome sa darom i moći posmatranja. Ovi rani uspesi u lečenju omogućili su Hahnemanu da brzo i naširoko raširi reč „ Homeopatija „.

Iz svog otkrića genus epi, Hahneman je kasnije razvio i svoju teoriju mijazama, „nasledne mrlje“, koje karakterišu nasledna, familijarna stabla i koji su osnova za hronične bolesti.

O genus epi Hahneman je pisao u paragrafima 101 i 102.

Koristeći taj pristup „ kao jednoj osobi“ homeopate su impresionirale medicinski establišment svojim rezultatima. Nabrojaćemo neke od njih.

O epidemijama generalno.“ Mortalitet pri epidemijama za 100 pacijenata je 1/2 u odnosu na 1/8 poredeći alopatske i homeopatske bolnice“. (Dr. Thomas L. Bradford’s ‘The Logic of Figures ...’ (1900) Homeopatija je postala vrlo popularna u Severnoj Americi u svojim ranim godinama prvenstveno zahvaljujući začuđujućim uspesima koje je postizala tadašnja “ stara garda” homeopata u tretiranju različitih epidemija, dijareje, šarlaha, kolere, malarije, žute groznice.

Posebne uspehe su imali u tretmanu žute gro-

zice. Procenat smrtnosti pri tretiranju je tada iznosio 55%, dok je taj procenat pri homeopatskom tretmanu iznosio manje od 5%. Slični procenti su važili i za tretiranje kolere. (‘From its Roots Upwards’, Interview with André Saine, N.D., D.H.A.N.P., Vienna January 1994.)

Još od Hahnemanovog vremena do danas, homeopatija je uspešno tretirala epidemije sa malim brojem remedija. (Stahl, Hadulla, Richter, AHZ 2006) Kolera u Evropi: 1830 i 1831. godine Rusija je bila pogođena kolerom. U jednoj od bolnica sa 1270 obolelih pacijenata koji su tretirani homeopatski stradalo je 108, što predstavlja oko 8%. Slične procente su prijavile i homeopatske bolnice u Mađarskoj i Beču. (Gebhardt 1929).

Kada je 1854 godine kolera pogodila Palermo, razbolelo se 1513 vojnika. Od ovog broja 902 je tretirano alopatski i od njih 386 je preminulo, što predstavlja oko 42%.

Homeopatski je tretirano 611 pacijenata od kojih je preminulo 25, tj skoro 4%. U sledećim godinama kolera je došla i do Barbadosa na Karibima. 2113 osoba se razbolelo. 346 je alopatski tretirano pri čemu je 154 preminulo, a od 1767 homeopatski lečenih mortalitet je bio 370. (Gebhardt 1929) Kolera u USA: 3% zaraženih koji su homeopatski tretirani je umrlo dok je taj procenat pri alopatskom lečenju iznosio 40-70%.(Cincinnati 1849) Španska groznica: homeopatski tretman “ španske groznice” tokom pandemije 19141918g je bio efikasan. (Isaac Golden, Vaccination & Homeoprophylaxis? A Review of Risks and Alternatives).

1918.g homeopate su izveštavale o mortalitetu od 1% u njihovim slučajevima, dok su konvencionalni doktori gubili oko 30% svojih pacijenata. (www.life.us/flu) Virus španske groznice nam je danas poznat kao aviano virus. Približno 40 miliona ljudi je umrlo u samo 18 meseci.

Dr.TA McCann iz Dejtona je izvestila da 24 000 slučajeva gripa tretirano alopatski je imalo mortalitet od 28,2%, dok je 26 000 slučajeva pod homeopatskim tretmanom imalo mor-

18 talitet od 1,05%. Ovi podaci su podržani od strane Dean W.A.Pearson Iz Filadelfije ( Hahneman College ) koji je sakupio 26 795 slučajeva homeopatski tretiranih pacijenata sa gore navedenim rezultatima. Dr.Herbert A. Roberts iz Derby CT, kaže da 30 lekara iz Connecticut su odgovorili na njegovom zahtevu za podatke. U svom izveštaju su ga obavestili da od 6602 slučaja mortalitet je bio 55%, što je manje od 1%.(The Journal of the American Institute for Homeopathy, May 1921).

Najozbiljnija epidemija svih vremena bila je Epidemija Velike groznice 1918g. Dvadeset posto celokupne populacije je bilo zaraženo pri čemu je umrlo 20-40 miliona osoba. Epidemija je bila toliko razarajuća da se prosečan životni vek u SAD smanjio za 10 godina. Tokom epidemije homeopatski način lečenja se vrlo rasprostranjeno koristio i za tretman lečenja i kao profilaksa. Prosečan mortalitet pod standardnim tretmanima je bio 2.5-10%, dok je u homeopatski lečenim slučajevima taj procenat iznosio oko 1%..” (Homeoprophylaxis Fact or Fiction - Todd Hoover MD) Žuta groznica u SAD: uspesi homeopatskog načina lečenja žute groznice su bili tako veliki da su uključeni u izveštaje Vladine komisije eksperata. Pri alopatskom lečenju mortalitet je bio 55%, a pri homeopatskom približno 6%.(Haris Coulter, ‘Divided legacy’).

Sve ovo su jasne i impresivne cifre, naravno ako ih uporedimo sa rezultatima savremenih studija. Ako bi homeopatija izašla sa sličnim značajnim rezultatima u savremenom dobu možda bi opšte prihvatanje homeopatije teklo lakše.

Šta se desilo od 1918g.

Sa preuzimanjem američkih homeopata kao predvodnika, homeopatija je krenula silaznom putanjom. Homeopatske bolnice su zatvarane. Svetlo homeopatije je održavano od strane malog broja homeopata, ali je većina izgubila pravac u odnosu na ono što bi nazvali Hahnemanova homeopatija i kao za nauku

19 je mali napredak učinjen. Ovo se promenilo poslednjih decenija 20.veka. Homeopatija je zamahnula iznova i to naročito u tretmanu hroničnih bolesti, kao i u razumevanju materia medica. Čim je materia medica počela da se širi, uključivane su mnoge nove remedije i novi pristupi u analizi slučajeva. Savremenim homeopatama je sve ovo poznato pošto se nalazimo u središtu ovih promena.

Posmatrajući homeopatiju danas, korištenje pristupa kao-jednoj-osobi za epidemije je marginalan. Delimično je tako iz razloga, što na zapadu epidemije koje su već spomenute ranije ne igraju značajniju ulogu. No, ako pogledamo stanje zdravlja u svetskim okvirima možemo primetiti da epidemije još utiču na stanovništvo i odnose milione žrtava. Sa savremenim migracijama nezabeleženim u istoriji i sa virusolozima koji upozoravaju na novu aviano epidemiju činjenica je da i zapadne zemlje trebaju postati svesne mogućnosti nekih novih epidemija.

Takođe je postalo vrlo jasno da farmacija nema i neće imati sve odgovore kao i da, ustvari i proizvodi neke probleme sa kojima se danas susrećemo. Sve više vrsta virusa i bakterija su stvoreni kao rezultat borbe protiv njih.

Svetska Zdravstvena Organizacija je svesna ovoga kao što bi to trebao biti i svaki doktor, ali alternativa nije prepoznata zbog rigidnog stava preovlađujuće konvencionalne medicinske filozofije.

Građenje na prošlosti Infektivne bolesti i mijazam U svom Organonu, paragraf 78, Hahneman je deklarisao da su istinske prirodne hronične bolesti one koje se razviju iz hroničnog mijazma. U svojim analizama definisao je tri mijazma: Psora, Sikoza i Sifilis. Od ovih mijazama u modernim terminima psoru možemo posmatrati kao uzrok svih hroničnih bolesti.

Prema Hahnemanu ne lečeni mijazam se ne može iskoreniti samom Vitalnom Silom ( paragraf 79 ) i samo homeopatija to može da uradi.

Prenaglašena izjava po mom mišljenju jer prin-

cip slično se sličnim leči je širi od homeopatije no podupire zakone na kojim je Hahneman utemeljio svoje stvaralaštvo.

Još mijazama je prepoznato od Hahnemanovog vremena do danas. Nisu svi u homeopatskom svetu prihvatili teoriju mijazama tako lako, ali ja ne sumnjam da će negde u budućnosti ova teorija biti široko prihvaćena i prepoznata da mnogi uticaji, pored infektivnih bolesti određuju stanje zdravlja i mogu proizvesti mijazmatski poremećaj. Za mene je jasno da naše shvatanje mijazama treba da bude nadograđivano da bi bilo sposobno da homeopatski tretman nekih kolektivnih tema podigne na jedan viši nivo.

Mijazam i njegov tok Moje shvatanje mijazma je doživelo revolucionarnu promenu utemeljenu na slučajnom opažanju koje sam napravio. Poznajući rad Stanislava Grafa, psihijatra, o iskustvu rođenja, primetio sam analogiju između Hahnemanove teorije mijazama i stupnjeva rođenja. ( Books „ Miasm in Labour“ and „Homeopathy for Birth Trauma“) . Ne nameravam da ponavljam sve ono što sam do sada napisao na ovu temu, već ću sumirati neke zaključke relevantne za ovaj članak.

• Proces rođenja pokazuje nam ukratko naš život. Sve faze u razvoju čoveka i individualnih procesa su reprezentovane. Analiza rođenja individue pokazuje zapanjujuću sličnost sa stanjima koja se posmatraju kasnije u toku života. Tako da iskustvo rođenja već pokazuje centralnu temu individue. Samo rođenje ne izaziva to stanje već ga izražava. Stoga u slučajevima gde su dostupne informacije o začeću, trudnoći ili kasnije treba ih uzeti u obzir i posmatrati slične šeme.

• Svi mijazmi koje do sada razumemo – psora, sikoza, sifilis, tuberkularni, kancer, leprozni itd - mogu se jasno ispratiti kao specifično pripadajući određenim fazama u procesu rađanja. Glavne remedije za ove mijazme takođe mogu biti shvaćene korištenjem simbolike tih aspekata u iskustvu rođenja.

• Mijazam ima svoju ulogu i služi određenoj

svrsi. U homeopatiji mi smo samo označili njihovu patološku stranu kao rezultat da je nešto pošlo pogrešno tokom razvoja.

• Bolesti indukuju promene u individui.

Mijazmatske bolesti koje takođe možemo zvati kolektivne bolesti indukuju promene u društvu, grupi, naciji ili čovečanstvu kao celini.

• Bolesti i mijazmi utiču na kvalitet zdravlja kako individue tako i čovečanstva. Mijazmi su podsvesni arhetipovi. Samo ako je normalni proces rasta i razvoja blokiran, bolest nastupa, da bi ovo stanje dovelo u centar pažnje, i da bi se proizvele potrebne promene.

• Bolesti i mijazmi su istovremeno i problem i ključ za rešenje i razvoj. U stvari oni se mogu posmatrati kao učitelji čovečanstvu.

• 95% našeg DNA lanca potiče iz virusa i bakterija. Ovo znači da nam ove klice donose delove informacija i da je integracija ovih delova ono što vodi evoluciju. Ovo takođe jasno pojašnjava zašto alopatsko „uništavanje problema“ nikad ne može da podrži ulogu i svrhu bolesti, kao ni da prinudi organizam da prateći različite puteve ima svoje lekcije. Bolest je način učenja sa više patnje. Na ovaj način se može i dublje shvatiti supresija.

Logika mijazma • Simptomi su znak poremećaja balansa Vitalne sile ( Hahneman ) • Bolest je kombinacija simptoma.

• Bolest je znak da poremećena Vitalna sila kod individue pokušava da se dovede na viši nivo funkcionisanja. Povraćeno stanje ravnoteže ne znači da se individua vratila na prethodno stanje, već češće da se pokrenula na novo. Novo stanje u sebe uključuje i novi kvalitet u kome je sadržano i iskustvo bolesti.

• Epidemijske bolesti su znak kolektivnog poremećaja Vitalne sile, koja indukuje rast i svesnost na grupnom nivou.

• Mijazmi mogu biti ispoljeni među čovečanstvom kroz različite nevolje i patnje.

• Mijazmi su takođe znak poremećaja Vitalne sile koja indukuje razvitak kolektiva • Izbijanje epidemija su kolektivne akutne manifestacije ovog poremećenog

20 procesa koji uključuje veliku grupu individua, dok su mijazmatske bolesti više hronično izražavanje iste energije na bolan način kod onih individua koje očigledno rade na istim temama u svojim individualnim razvojima.

• Endemske epidemije su dugotrajne epidemije, kao tuberkuloza, malarija itd, i one se tiču mnogih generacija.

Pošto sam od 2004.god. bio sve više uključen u tretiranje epidemija u Africi, doneo sam odluku da u fokus svojih radova stavim tretiranje kolektivnih bolesti. Radeći tako shvatio sam da u homeopatiji mi prenaglašavamo individualitet pacijentovog problema. Većina ako ne i svi takozvani individualni problemi su ispoljavanje univerzalnih tema. Koreni ovih tema se često mogu pratiti kroz život individue, njegove familije ili dotične kulture.

Ispoljavanje kod pacijenta se može posmatrati kao jedinstveno i pri intervjuisanju traže se lični simptomi, ali takođe postoji i veliki broj slučajeva kod kojih ako pogledamo dovoljno duboko, možemo pronaći koren, uzrok, mijazam ako želite, koji su zajednički.

Navešću jedan primer: Žena stara 55g. sa velikom patnjom.

Pacijentkinja, od kada se seća pati od velikog bola. Tuga koja je bez dna. U svojoj ličnoj životnoj istoriji svakako je bilo razloga za tugu i patnju. Njena majka je bila često depresivna i stoga odsutna za nju kroz celo njeno detinjstvo. I mnogi ostali simptomi bi bili lako

21 shvaćeni u svetlu njene lične životne priče. Ali, nekako, dubina njene patnje je bila potpuno različite vrste. Ono što sam doživeo od nje tokom intervjuisanja je daleko nadmašilo prosti nedostatak majčinske podrške i ljubavi.

Rekla je: To je kao veoma star izvor bola. Kao da gubim shvatanje. Kao da gubim kontakt sa realnošću. Idući ka dubokom mestu gde ovo leži.

To je potpuno različit svet, sa jakim emocijama i usamljenošću. Biti odsečen od svega. Kao da je sve beskorisno. Kao da već mogu videti kraj svega. Žalost i bol su tako veliki da se ne usuđujem da osetim njihovu dubinu.

Kada mi je kasnije rekla da joj je cela familija ugašena u nacističkom koncentracionom logoru stvari su se poklopile. Bilo je jasno da je ona patila od nečega što je ležalo pozadi svega, iza njene lične istorije. To je bio genocid, kolektivna trauma. Odlučio sam da ne individualizujem ovaj slučaj već da počnem da tretiram traumu genocida korištenjem PC Resonance PC304* 5 kapi dnevno.

PC Resonance je otkriće Peter Chapella koji je u Ruandi tretirao AIDS pacijente kod kojih je otkrio da svi zajedno pate od traume genocida koji se dogodio deceniju pre u toj zemlji. Ženina reakcija je bila čudesna.

Pet nedelja ksnije: „ Veoma sam iznenađena.

Počela je promena za koju nikad nisam mislila da je moguća. Osećam se kao potpuno druga osoba. Desila se dramatična promena. Kratko vreme nakon početka tretmana nastavila sam sa plakanjem ali se to od tada više nije ponavljalo. U potpuno sam novom periodu. Osećam se optimistički, imam poverenja, ljubav prema životu. Ovo je čudo. Plakanje je putovalo sa mnom celog mog dosadašnjeg života. Proteklih nekoliko godina je bilo konstantno tu. Pre toga u epizodama. Ponovo sanjam, razumljive snove, snove bolje pamtim. San mi je mnogo dublji i manje se budim. Ujutro kada se probudim sam ok. Nemam više paničnih napada ili strah od napuštanja. Mogu nastaviti sa svojim životom.

Više se ne bojim promena niti napuštanja. Veliko poverenje je došlo. Sasvim je u redu ono što se dešava ili što treba da se desi. Mnogo sam mirnija. Mogu ponovo uživati u sitnim životnim zadovoljstvima. Pre ovoga sva radost mi je

nedostajala. Pre uzimanja remedije imala sam osećaj da sam uništena, da ne zauzimam prostor. Kao da nisam nigde. Sada zauzimam prostor i to ima neki značaj.

Posle dva meseca nije bilo daljnjeg poboljšanja i prestali smo sa kapima. Pacijentkinja je izjavila: radilo se o potpunom sloju, naslagi, to je bio sloj kolektivne tuge. Nesigurnost koju sada imam tiče se svakodnevnih dešavanja.

Kao na primer, izgradnja moje kuće. Tada osetim nedostatak stabilnosti i vraćam se u vreme kada je naša porodica rasturena. Kao more bez granica. Ja volim more jer daje prostora, tišinu i otvorenost. Ujutro imam malo problema sa započinjanjem dana, malo sam tužna. Uveče se osećam odlično. Nisam vam ranije rekla da imam veliki strah od pauka. Tokom proteklih nekoliko meseci menzis mi se vratio...

Dakle, ona je sada oslobođena kolektivne traume i ono na šta se sada žali odnosi se na njenu ličnu istoriju. Za šta je indiciran lični simillimum. Tiče se njene lične traume isprekidanih odnosa sa majkom. Sada je to esencijalno. Nedostatak intenzivnih odnosa sa majkom izazvalo je kod nje osećanja napuštenosti i nesigurnosti. Ovo se definitivno dogodilo u njenoj devetoj godini ali je takođe i pre njena majka bila depresivna i nije bila izvor topline i utehe koji joj je trebao. Kasnije u njenom životu vidimo tendenciju ka bulimiji sa željom za slatkišima uključujući sladoled i čokoladu.

Ukratko, primila je jednu dozu Lac humanum MK i jedanaest nedelja kasnije je izvestila: Prelepo sam izašla iz zavisnosti svog doskorašnjeg odnosa sa čovekom sa kojim sam bila nakon razvoda. Sada sam na svojim nogama. Nije više bilo opadanja i moja osnova je čvršća. Svi simptomi koje sam imala nakon uzimanja remedije nisu se nikad više vratili. Od zadnje remedije moja astma je mnogo bolje, moji stomačni problemi su nestali. Više nemam ni abdominalne bolove. Sanjam o svom nedavnom odnosu. Sanjam o jasnom pogledu, književni rečeno o stavljanju drugih naočara da bih dalje videla.

3 meseca kasnije: Potpuno sam dobro i

predlažem da otkažemo zakazivanje. Ja ću vas kontaktirati u slučaju da se nešto novo pojavi.

Naravno mi ne možemo znati šta bi se desilo da sam terapiju započeo sa Lac humanum, ali pošteno, sumnjam da bi reagovala onako dobro kao sad. Potpunim čišćenjem od kolektivne traume, samo jedna doza njenog simillimuma je bila dovoljna da potpuno očisti sve preostale simptome i ponavljanje ili druge remedije više nisu bile indikovane do danas.

Trauma i mijazam Pogledajmo sada primer kolektivne traume u našem vremenu.

Kašmir ( Washington Post, september 2008g.) „ broj pacijenata koji traže zdravstvenu pomoć zbog mentalnih problema u državnim bolnicama je porastao sa 1700 na 100 000, otkako su počeli nemiri u toj oblasti. Pacijenti imaju nesanicu, probleme u učenju, anksioznost, nemir, sindrom onog što kašmirski terapeuti zovu sindromom ponoćnog udara, strah koji vuče korene mnogo pre izbijanja sukoba u toj oblasti. Grupe zadužene za brigu o mentalnom zdravlju procenjuju da je 60 000 kašmiraca izvršilo samoubistvo prošle godine.

Rekordan broj rekao je Mushtag Margoob, načelnik državne psihijatrijske bolnice u Srigaru. Više od 15% kašmiraca su pogođeni posttraumatskim stresom. U januaru je vojska regrutovala 400 psihijatara nakon što je više od 100 vojnika i oficira izvršilo samoubistvo. Itd“ Simptomi kod svih ovih gore navedenih slučajeva možda se razlikuju, ali meni je vrlo jasno da pristup“ kao jednoj osobi “ bi bio vrlo efikasan u skoro većini slučajeva. Ovo je samo Kašmir. U svetu postoji još puno sličnih mesta.

Samo posmatrajte dnevne vesti i možete videti da milioni ljudi pati od kolektivnih trauma.

Može se posmatrati da je kolektiv bolestan, van balansa. Kolektiv je taj koji treba tretirati.

Ako ovo ne vidimo i prema tome delujemo nikada nećemo biti sposobni da izlečimo ove kolektivne poremećaje. Za vreme koje nam

22 treba da tretiramo jednog traumatizovanog pacijenta koristeći individualizovan pristup, deset novih se traumatizuje. Dakle, mnogo je praktičnije početi sa genus epidemicus remedijom, genus traumaticus ako je prikladnije tako reći, a potom individualizovati slučaj kada kolektivni pristup više nije dovoljan. Koristeći ovakvu strategiju bili bi smo sposobni da pomognemo većem broju pacijenata i čak možda da proizvedemo stvarne promene u društvu. Čini se kao da ne otklonjena trauma leži u osnovi mnogih hroničnih stanja. Ako posmatramo način iskazivanja Vitalne sile nalazimo sve kao izražavanje trauma.

Neke ideje o ulozi traume • Individualna trauma se može ispoljiti kao individualna bolest. Ovo je nešto što nam je svima poznato iz iskustva. Na primer, ne rešena tuga može postati infekcija grla koja se vraća, ili kao rezultat seksualnog nasilja kod žena može postojati povratna infekcija bešike.

• Trauma je nasledna. Posmatrajući slučaj nekoliko generacija unazad pronaći ćemo mnogo razloga za sadašnje simptome koji su prisutni kod pacijenata. U ovo spadaju ratovi, periodi gladi, glad itd.

• Kolektivne bolesti mogu pratiti kolektivne traume. Dobar primer je kolera koja je pratila strahote rata. Interesantno je primetiti da na primer remedija Cuprum pogoduje i za ratna stanja i za koleru. Naravno postoje okolnosti na fizičkom nivou koje doprinose npr. koleri, što je nedostatak čiste vode, ali to ne znači da na energetskom nivou trauma nije esencijalni deo ispoljavanja bolesti.

Posmatrajući jedino materijalne manifestacije i uslove školska medicina poriče energetske poremećaje u mnogim stanjima. Hajde da sad ne učinimo istu grešku. Pored toga što već znamo iz istraživanja da traumatični događaji prouzrokuju oslabljeni rad imunog sistema, tako i uslovi i prijemčivost zajedno mogu stvoriti bolest.

• Jezik Vitalne sile je jezik traume. Čitajući sve različite načine ispoljavanja Vitalne senzacije ovo postaje sasvim očigledno. Sve su ovo

23 fizička ispoljavanja načina ugrožavanja integriteta organizma.

• Čini se da postoji međusobna povezanost: Trauma - mijazam Mijazam - infekcija Infekcija - genetska šteta ( trauma na genetskom nivou ) Genetska šteta – hronična tegoba • Kolektivna trauma ↔ epidemija, kolektivna trauma može biti i uzrok i posledica epidemije.

Tako bi u slučaju da od Aviano gripa strada milion ljudi to proizvelo traumu kod miliona preživelih. Moglo bi se reći na ovom primeru da strah i panika koji narastu ako bi se ovakva epidemija raširila su prvi simptom epidemije.

Prvi kolektivni način iskazivanja signala i simptoma pre ili bez da virus uopšte dospe do individua.

• Čini se da je trauma primarna. Tako u povezanosti bolesti i traumatičnog događaja, u ograničenom dvo-dimenzionom načinu iskazivanja kao uzrok i posledica, moglo bi se reći da se stvari tako pokreću.

• Odvojenost, deluzija da smo odvojeni umesto da smo jedno, mitološki rečeno udaljeni iz Raja, je osnovna trauma.

Praćenje reke ka izvoru Pogledamo li ulogu koju homeopatija može da igra u svetskim okvirima ima smisla analizirati koji bi bio najefektivniji način korištenja naših resursa, znanja kako lečiti po zakonu slično se sličnim leči, koji je prezentovan značajnom ali ipak ograničenom broju homeopata.

• Tretiranje individua i njihovih mijazmatskih bolesti pojedinačno je jasno da nije dovoljno • Pored tretiranja posledica mijazama, možemo i trebamo tretirati i uzrok • Uzrok počinje kao trauma, infekcija ili epidemijska bolest, često zasnovana na traumi.

• Koreni mijazma leže u kolektivnim temama bilo da su to infekcije ili epidemije ili bakterije i virusi, i nemaju ništa sa individuama.

• Da bi bili sposobni da se efikasno odnosimo prema mijazmu u ranim fazama, potrebno

je da razumemo i tretiramo totalitet ovih kolektivnih bolesti.

• Totalitet na kome zasnivamo našu preskripciju u tretiranju kolektivnih poremećaja Vitalne sile treba da uključi i simptome i ulogu i svrhu bolesti.

• Hronične bolesti koje preovlađuju u određenoj kulturi ili vremenu imaju jake kolektivne korene. Što više preovlađuju to treba davati manji značaj individualnom tretmanu a više tretiranju kolektivnih činjenica. Na primer gojaznost i diabetes melitus u našem vremenu i dobu.

• Idealno bi bilo, tretirati i kolektivni i individualni nivo u slučaju da jedan pristup ne postigne potpuno izlečenje.

• Praktično bi bilo započeti što je ranije moguće sa kolektivnim tretmanom, pre nego što se razgrana u različitim individualnim izražavanjima.

Homeopatija za svet Osećam da homeopatija treba razviti praktičan pristup da bi njeno glavno preimućstvo postalo vrhunski prioritet.

Kolektivni tretmani je ono što najbolje radimo i ono što ima veliki lečeći i profilaktički uticaj na čovečanstvo. Tretiranje kolektiva je kao korištenje širokog filtera koji će sve krupne stvari efikasno izvaditi napolje. Manji komadi koji se provuku mogu biti očišćeni korištenjem finijih filtera ili individualizovanog pristupa.

Prenaglašavanjem individualnih izražavanja kolektivnih tema naši filteri postaju zapušeni sa velikim brojem kolektivnih ruševina i stoga je efekat individualnog tretmana često ograničen.

• Najviša svrha homeopatije na globalnom nivou je znati šta treba da bude lečeno u svetu, kontinentu, državi, društvu itd.

• Da bi ovo postigli moramo biti sposobni da čitamo znake i simptome našeg vremena • Epidemije su izražavanje potrebe za kolektivnom promenom.

• Tretiranje sadašnjih trauma je prevencija sutrašnjih epidemija.

• Tretiranje sadašnjih epidemija je prevencija sutrašnjih hroničnih bolesti.

• Izlečenje sadašnjih kolektivnih bolesti je prevencija sutrašnjih individualnih bolesti.

Nemoguće Sve ovo zvuči vrlo ambiciozno. I jeste. Možda će trebati decenije da bi ova vizija postala realnost. Nemoguće. Nabrojaću sada neke izreke koje je istorija opovrgla.

• Mašina, teža od vazduha koja leti je nemoguća. (Lord Kelvin, president of the Royal Society, 1895) • Nedostojan pažnje kao naučnik i paktičar (British Parliamentary Committee report on Edison’s electric light bulb).

• Dokazaće se da su x zraci prevara (Lord Kelvin, president of the Royal Society, 1883).

Da koristim savremenu izreku „ Da mi možemo“. Sa naglaskom na „Mi“. Teoretski ovo je ono što homeopatija može. Da bi postalo realnost potrebno je posvećenje i delovanje od strane nas, homeopata.

Homeopatija treba da ponese deo odgovornsti u epidemijama Najlakši i najpraktičniji način započinjanja tretiranja kolektivnih poremećaja Vitalne sile je tretiranje epidemija. Postoji dosta razloga zašto je ovo više nego dobra ideja i zašto na sreću određeni broj homeopata to praktikuje, naročito u zemljama u razvoju.

• Zato što nema sporednih efekata • Zato što je bezbedno za trudnice, bebe i ostarele osobe • Zato što nije skupo • Zato što je proizvodnja, skladištenje i distribucija jednostavna • Zato što ne izaziva otpornost na terapiju • Zato što ne stvara nove sve opasnije viruse i bakterije • Zato što, kao što je bilo efikasno u mnogim epidemijama u prošlosti, efikasno je i u današnjim

24

25

Strategije koje je potrebno razviti • Za tretiranje kolektivnih trauma • Za tretiranje epidemija • Za tretiranje hroničnih bolesti u slučaju gde individualni simillimum sam nije dovoljan.

• Za podsticanje Dobrobiti i Duhovnog rasta.

Drugi korak koji možemo učiniti da bi povećali zdravlje i mir. Jedan od načina je i učešće u „Dokazivanju“. Sam Hahneman je govorio da je učešće u dokazivanju korisno i za dokazivača.

To budi ljude. Široko izvođeno „dokazivanje“, koje uključuje mnoge individue širom sveta i korištenjem supstanci koje se odnose na potrebe našeg doba, kolektivna dobrobit i duhovni rast može biti stimulisan.

Potrebno nam je da proširimo princip genus epidemicus i da uključimo i druga kolektivna stanja kojima se može prilaziti „ kao jednoj osobi“. Uz ovo može se ili ne mora koristiti individualni tretman. Sledeći termini se mogu koristiti: • Genus epidemicus, zasnovan na totalitetu simptoma epidemijskih bolesti • Genus traumaticus, zasnovan na totalitetu simptoma kolektivnih ili endemskih trauma • Genus endemicus, zasnovan na totalitetu simptoma ednemskih bolesti • Genus chronicus, zasnovan na totalitetu simptoma hroničnih bolesti

Super simillimum Idealni simillimum za pacijenta bi uključio sve tipične simptome: • One koji su individualizovani kod pacijenta, uključujući vitalne senzacije • One koji karakterišu bolest Realnost homeopatske prakse je da je super simillimum retko nađen. U svim ostalim slučajevima homeopate imaju nekoliko načina za preskripciju.

• Na osnovu pacijenta • Na osnovu uzročnog faktora ( infekcija / trauma )

• Na osnovu posledica ( mijazam ) • Na osnovu ispoljavanja ( hronična bolest ) • Sve ili pojedine kombinacije gore navedene Jednostavan i praktičan moto odakle početi ako su otkrivena nekoliko totaliteta kod pacijenta je: „ počnite sa onim što vam pilji u lice“. U uznapredovalim slučajevima hroničnih bolesti, kao i kod epidemija i trauma ovo se savetuje iz nekoliko razloga.

• Individualni simillimum je često teško pronaći jer ga energija stanja zauzima • Individualni simillimum ima ograničen ili nikakav efekat iz istog razloga • To deluje u praksi i to je razlog zašto i kliničke homeopate imaju svoje uspešne slučajeve

DUHOVNOST I HOMEOPATIJA Tekst je grubi prikaz osnovnih koncepata tibetanske medicine baziran na knjizi Toma Damera“ Tibetanska medicina“ i drugi holistički sistemi zdravstvene nege

Novi izvori Sve do danas remedije koje se koriste dolaze iz materijalnih izvora. Sol i Magneti su isto iz materijalnih izvora. Nematerijalne supstance su po mojim saznanjima slabo korištene a i kad se koriste prisutan je veliki skepticizam.

Siguran sam da postoje mnogi načini bilo zasnovani na duhovnoj praksi ili tehnologiji, na koje se svrsishodne remedije mogu napraviti.

Harry van der Zee, MD harry@homeolinks.nl PREVEO: KOSTA VRAČAR

Pošto je filozofija tibetanske medicine utemeljena u budizmu, određeni aspekti budističkih Tantri su relevantni za proučavanje naše teme: duhovnost i homeopatija. Smatram da je ovaj sistem relevantan i za homeopatu koji posmatra totalitet simptoma pacijenta, jer je u njemu klasifikovan odnos duhovnih i mentalnih simptoma prema organskim poremećajima. Veoma je jasna paralela sa Hahnemanovim pojmom vitalne sile, koju tibetanska medicina naziva vetar, i koja je podložna uticaju mentalno emotivnih stanja pacijenta, nazvanih pet negativnih emocija, čiji su koren tri otrova. Disbalans vitalne sile izaziva poremećaje u energetskim tokovima organizma, u nadijima (psihički i fizički kanali), čakrama (psihički centri i endokrine žlezde) kao i u funkcionalnim poremećajima rada sistema organa.

Tantra znači pun doživljaj života bez vezivanja, ili identifikovanja sa tzv. tri otrova (žudnja, odbojnost, neznanje), iz kojih nastaju pet negativnih stanja neznanja, agresije, pohlepe, ponosa i zavisti. Osnovni uzrok problema jeste neznanje (pogrešna percepcija stvarnosti) koje rađa vezivanje. Vezivanje u ovom kontekstu znači ljudsku potrebu da kontroliše i trajno poseduje objekte ili bića koja mu donose zadovoljstvo i blagodat. Ta sila privlačenja, žudnja, može da postane sila averzije, besa i mržnje prema pojavama i bićima koje doživljavamo kao prepreku za svoj cilj. Neznanje o pravoj prirodi stvarnosti nas drži vezane u okovima slepih strasti. Pet negativnih emocija mogu se svesti na tri osnovna, neznanje, odbojnost i žudnja, a ova se tri uzroka mogu identifikovati sa tri poremećaja na nivou telesnih i psihičkih procesa: vetar, žuč i sluz.

26 Primarni cilj tibetanske medicine je da oslobodi ljudska bića fizičke patnje, tj. da uspostavi ravnotežu u energetskim i fizičkim tokovima organizma (koje i ajurveda i tibetanska medicina nazivaju vetar, sluz i žuč). Istina je da mentalne predispozicije utiču na telesne funkcije isto koliko i druge aktivnosti tela. Um je superioran u odnosu na telo. Um je arhitekta svih naših patnji i naše sreće. Um je gospodar, telo i govor su njegove sluge. Zato su tibetanski lekari podjednako brinuli i o kultivisanju mentalne snage i savetovali pridržavanje moralnih zakona. Psihologija, medicina, etika i filosofija, oličeni u Darmi, usmereni su ka kultivisanju čovekovog uma da bi se postigao telesni i umni mir. Tibetanska medicina čoveka posmatra kao celinu, jedinstvo telesnog entiteta i metafizičkog potencijala. Zdravlje je ispravan odnos između mikrokosmosa koji je čovek i makrokosmosa koji je Univerzum.

Bolest je poremećaj ovog odnosa. Kada se poremete energetske, dinamične funkcije organizma dolazi do stvaranja telesne patologije.

Te energije su zadržale tradicionalno ime po elementima: zemlja, voda, vatra, vazduh, prostor, ali se pod njima ne podrazumevaju statički fizički i hemijski elementi i pojave. Zemlja predstavlja kosti, mišićno tkivo, kožu i oči, kao i čulo mirisa.Voda upravlja svim telesnim tečnostima, i čulom ukusa, vatra reguliše temperaturu i čulo vida, vazduh respiratornu funkciju i čulo dodira, prostor sve telesne šupljine kao i čulo sluha.

Uzrok svih poremećaja je, po budizmu, u konceptu ega koji je manifestacija neznanja, iz koga kao posledica nastaju tri sile: privlačenja (želje), odbijanja (strah i bes) i inertnosti (uskogrudost i pasivnost). Te tri sile, tri otrova rađaju mnoštvo negativnih emocija u umu, a u telu na materijalnom nivou nastaju pomenuti poremećaji vetra, žuči i sluzi. Prema tradicionalnoj indijskoj medicinskoj filosofiji, po kojoj su se tibetanski lekari upravljali, ’’vazduh, žuč i sluz’’ nemaju današnje značenje, već korespondiraju sa principima uma, energije i inertne materije. Njihove karakteristike su: vazduh je suv i lak, žuč je vrela, sluz je hladna i

27 teška. Životna sila protiče kroz suptilne kanale, nadije i čakre, a reč nadi koristi se i za vene na fizičkom nivou. Implikacija ovog jeste da tibetanska medicina postavlja paralelu u telesnoj i mentalnoj sferi. Fiziologija mentalnih stanja u energetskom, psihičkom telu, je slična telesnoj fiziologiji. Svaka od tri sile reguliše specifične psihičke i fizičke procese. Žuč na primer reguliše varenje, toplotu, kontroliše boju kože, krvi, pigmentaciju, doživljaj ostvarenja nastao delovanjem inteligencije, ponosa, ostvarenih želja i samopouzdanja, reguliše vizuelne sposobnosti gledanja i procene oblika.

Vazduh ili vetar jeste životna sila koja daje umu specifičnu jasnoću i povezuje um i telo, podiže energiju uma i snagu tela, protiče kroz čitavo telo regulišući kretanje udova, cirkulaciju krvi, mentalne procese, kreće se kroz šuplje organe odvajajući nutritivne materije od neupotrebljivih i upravlja apsorpcijom hranljivih materija.

Flegma utiče na rastvaranje i mešanje supstanci, upravlja iskustvima nastalim čulom ukusa , povezuje i sinhronizuje kretanje zglobova i mišića, podržava rad organa stvarajući telesne tečnosti, mukus i slično.

Tri otrova, žudnja, averzija i neznanje (inertnost), utiču na rad tela, uma i govora, na vitalnu silu, tako što žudnja potiče sa nivoa aktivnog intelekta i čulnih aktivnosti, i manifestuje se u čakri čela, mržnja ili averzija se izražava u grlenoj čakri, a neznanje ili duhovna tama se povezuje sa srčanom čakrom i svesnim umom.

Naše telo, kao i čitav Univerzum, se manifestuje na tri nivoa, ili tri tela: nivo grube materije, Nirmanakaja, suptilni energetski nivo Sambogakaja, i nivo suštine, Univerzalnog Uma - Darmakaja. Univerzalni um je beskonačni potencijal svesnosti i spoznaje, Svest sama; Sambogakaja je nivo na kome se diferenciraju procesi i pojave na energetskom nivou: univerzalni Um iz beskonačne praznine stvara

pojave i polarnosti pozitivnog i negativnog, pet elemenata, pet aktivnosti, koji su u tantri simbolično predstavljeni Mandalom pet Buda.

Svaka od ovih pet Buda porodica reguliše mentalne i fizičke pojave i procese u Univerzumu i ljudskom telu i duhu.I konačno na nivou Nirmanakaje stvara se gusta materija i mnoštvo individualnih bića. Balans ovih sila na svim nivoima tela i psihe obezbeđuje harmoniju i zdravlje.

dicina je, poput svoje starije sestre Ajurvede, dala jasne šeme po kojima možemo dijagnostifikovati uzroke određenih telesnih poremećaja, povezujući ih sa mentalnim procesima. Svaka negativna emocija ima svoju korespondentnu funkciju u fizičkim procesima, i to je karika koja nam može pomoći pri određivanju leka, i predviđanju njegovog dejstva na pacijenta.

U mandali pet Buda porodica razlikujemo Vairoćanu, Amitabu, Akšobju, Ratnasambavu i Amogasidija. Oni se nalaze u simboličnoj predstavi univerzuma, Mandali, na različitim stranama sveta, imaju svoje boje, funkcije, mudrosti, negativne emocije koje leče, telesnu funkciju, čakre i sisteme organa. Buda Vairoćana ima sledeće karakteristike i oblasti delovanja: mudrost spoznaje ili sposobnost svesti, utiče na neznanje, mentalnu konfuziju i deluzije, elemenat je prostor, boja bela, centar mandale, čulo ukusa, glava, oči, tuga, neaktivnost, celina tela. Buda Amitaba, crvene je boje, nalazi se na zapadu mandale, predstavlja sposobnost intelekta da razlikuje i definiše pojave, reguliše žudnje i strasti, elemenat vatre, topline u krvi, vid, vrat i grlo, nos, urin; Plavi Buda na istoku mandale predstavlja sposobnost svesti da odražava pojave kao u ogledalu, poput objektivnog svedoka, leči mržnju i odbojnost, elemenat Vode, svest o telu, sluh, grudni centar i srce, koža, tečnosti u telu; četvrti Buda je žuti Buda Ratnasambava, na jugu Mandale, mudrošću uravnoteženja leči gordost i oholost, skepticizam, radost, elemenat Zemlje, čulo mirisa, uši, krv, centar mu je u pupčanoj čakri; i konačno zeleni Buda Amogasidi, na severu Mandale, mudrost koja sve postiže, leči zavist i paranoju, elemenat Vazduh, intelekt, koncepti, individualna volja, ideje, motivacija, strah, briga, čulo dodira, telesni udovi i genitalije, mišići, čakra perineuma.

Kao što je homeopatija zasnovana na principu slično se sličnim leči, tako i tantra leči strasti strastima, umesto postiskivanjem i askezom. Tibetanska medicina je u tom smislu homeopatska. Modaliteti koje istražuje homeopatija, kao što su toplota, hladnoća, kretanje i mirovanje, vlažnost i suvoća (žedan i ne žedan) i slično, su zapravo izrazi interakcije pet elemenata u organizmu i u okruženju, ili tri poremećaja vetra, sluzi i žuči.

Konfuzni um, koji ne prepoznaje procese u okruženju, reaguje deluzijama i negativnim emocijama, rušeći ravnotežu vitalne sile koja povezuje um i telesne procese. Tibetanska me-

Homeopatski principi i pet elemenata

U knjizi Nauka tridoše, tri kosmička elementa u homeopatiji, prof. Dr. Benoitoš Bhatačarje, opisuje se veza ajurvedske doktrine tridoše i homeopatije. Šta je tridoša? To je sanskritska reč sastavljena od dva pojma tri (tri) i doša ( greška) i bukvalno znači tri greške. Poremećaj ova tri elementa, vetra, sluzi i žuči (vazduh, voda, vatra, tj. misao, emocija, volja) izaziva sve bolesti u telu. Ove tri sile se u ajurvedi nazivaju Vata, Titta i Kapha, i sa svojim podenergijama predstavljaju sumu svih čovekovih procesa psihičkih i fizičkih. Sila vatre i vode su u suprotnosti, kao dva energetska pola, dva naboja, pozitivni i negativni, a sila vazduha je neutralna i uravnotežavajuća sila u organizmu ( homeopatija razlikuje tople i hladne konstitucije i lekove). Čovek je dinamičko biće, pa su i njegove bolesti dinamičke sile. One su posledica poremećaja balansa između ovih polarnosti (jina i janga kineske medicine, vatre i vode ajurvede i tibetanske medicine, kao i pozitivnog i negativnog naboja savremene nauke). Uspostavljanje balansa ovih sila u celini organizma je proces uspostavljanja ravnoteže u svim njegovim sastavnim delovima. To je zdravlje. Poremećaj treba tražiti

28

29

među prvih petnaest finijih sila unutar elektro vitalnih fluida i funkcija čovekove prirode, koje savremena nauka istražuje na nivou fizike čestica.

ovu grupu vazdušnih lekova. Thuja i Apis mel. imaju agravaciju izmedju 3 i 6 sati popodne i spadaju u vazdušne lekove.

Buda Medicine, aspekt Bude iscelitelja, drži u ruci cvet mirobalan za koga se veruje da leči i čini svaki otrov neaktivnim. Kao simbol lečenja on zapravo izbacuje otrove iz čovekovog duha, srca, tela. Duhovna konotacija reči otrov ukazuje na tri otrova, neznanje, žudnju i averziju. Duhovnim radom na sebi, osvešćujući i kontrolišući negativne procese u sebi, osetna bića mogu neutralisati i čak otkloniti dejstvo tri otrova, i postići pozitivne kvalitete, kao i jasnoću uma. Iz percepcije stvarnosti nastaju naše deluzije i utiču na disharmoniju procesa u telu. Menjajući percepciju, uviđajući istinu, postižemo svest o sebi i Univerzumu, uspostavljamo harmoniju duha i tela. Ako smo voljni da sebe doživimo kao odgovorne i duhovno svesne lečnike, bilo budisti, hrišćani ili objektivni posmatrači stvarnosti bez predrasuda, postići ćemo relativnu slobodu od bolesti i psihičkog stresa, mir sa sobom i svetom koji nas okružuje.

Analogija tridoša je veoma očigledna: vetar je ajurvedski vat, žuč je pit, sluz je kaf, a jezikom elemenata nazivamo ih vazduh, vatra i voda (koja sa elementom zemlje postaje sluz).

Vazduh je sila kretanja u organizmu, vatra reguliše toplotu, dok zemlja u sluzi predstavlja silu rasta i širenja, a voda u sluzi koheziju ili kontrakciju. Peti element je prostor koji je sveprožimajući i predstavlja početnu tačku svih fenomena kao i njihov kraj. Petnaest sila su pet vetrova, pet žuči i pet sluzi. Sve ostalo je stvar balansa i reda, kako ih opisuje tibetanska medicina. U slučaju ravnoteže nema bolesti.

Da rezimiramo, termini vatre i vode ajurvede, odgovaraju vrelim i hladnim poremećajima tibetanske medicine i vrelim i hladnim konstitucijama klasične homeopatije.

Dr. Bhatačarja zaključuje da su modaliteti i temperamenti klasične homeopatije nastali kao izraz promena u petnaest sila ajurvedske medicine.

Lekovi koji imaju agravaciju izmedju 2 i 4 popodne i noću, su lekovi vazduha. Pulsatilla ima agravaciju u tom periodu i zato spada u

Pripremio: Slobodan BeŠtiĆ

Evo i nekih korelacija i korespondencija među različitim medicinskim sistemima: Tibetanska

Vetar(vazduh) Žuč

Sluz

Ajurveda

Vazduh(vat)

Vatra(pit)

Voda(kaf)

GrčkoArapska

Hava

Khun

Balgum

Mentalno Stanje

misao

volja

osećanje

Ponašanje

brzo

srednje

sporo

Doba dana

popodne

podne

jutro

Čestica

neutron

elektron

proton

Odgovor homeopatije na grip “Organon” (od § 72 - § 73b) § 72 Što se tiče prve tačke ovde je opšti pregled.

Ljudske bolesti su brzi procesi oboljevanja, poremećenog životnog principa, koji se završavaju posle kraćeg ili dužeg vremena i njih nazivamo AKUTNIM oboljenjima. To su delimično takva oboljenja, čiji počeci su organizmu slabo uočljivi, i svako oboljenje različito pokreće životnu energiju. Ove sile nemaju snagu da se same odstrane, te mutiraju do potpune nenormalnosti i potpunog razaranja organizma. Bolesti koje su nastale ovim mutiranjem nazivamo HRONIČNIM bolestima. One nastaju usled dinamičke zaraze putem hroničnih mijazmi. § 72 S obzirom na prvu stavku (§ 71), naredni tekst služi kao generalni pregled. Bolesti čovečanstva su delom akutne, a delom hronične. Akutne bolesti su brzi procesi bolesti neusklađenog žvitonog principa koje su pogodne da završe svoj tok više ili manje brzo, ali uvek u toku umerenog vremenskog perioda. Hronične bolesti su one koje (svaka na svoj način) dinamično izazivaju neusklađenost u živom organizmu putem malih, često neprimetnih promena na početku. One postepeno uklanjaju stanje zdravlja (tj. one postepeno uklanjaju stanje zdravlja na takav način u takvom stepenu) tako da im se automatska životna energija (koju zovemo životna sila, životni princip), koja ima zadatak da održava zdravlje, suprotstavlja. Ona to čini i na početku i tokom njihovog trajanja, pružajući nesavršen, nepodesan, beskoristan otpor. Životna sila koja ne može da iskoreni ove bolesti putem svoje sopstvene snage, mora da im dozvoli da se šire i mora da dozvoli da njena lična usklađenost postane sve više i više abnormalno izmenjena do finalne destrukcije organizma. Hronične bolesti nastaju iz dinamičnih infekcija hroničnim mijazmama.

§ 73 Što se tiče akutnih bolesti, one nastaju usled štetnih uticaja kojima je čovek izložen: dijete, psihička uzbuđenja, afekti, prehlade sa izazivanjem visokih temperatura i td. Tu je uosnovi opterećena latentna psora koja se ponovo vraća u svoje mirno stanje ukoliko napad akutne bolesti nije previše jak . To su delom takve bolesti koje periodično (sporadično) napadaju ljude usled meteoroloških ili telurskih uticaja*. Dešava se da jedan broj ljudi ima slična svojstva, pa zato oboljevaju istovremeno. Odatle se mođe zaključiti da bolest sa istim uzrokom epidemično napada velik broj ljudi, a kada se ovi epidemični napadi prošire, to nazivamo zaraznim (kontagioznim bolestima ). Tada nastaje temperatura1*) iz sopstvene prirode, a pošto oboljenja imaju isti izvor, bolesnici su u sličnom stanju, te se organizam, prepušten sam sebi u određenom periodu odlučuje za smrt ili zdravlje. Ratna stanja, poplave, epidemije, glad su veoma česti uzroci, delimično povratne vrste (otuda su poznate po imenu), tj osnova je akutni mijazam,te od njih čovek oboljeva samo jednom u toku života kao što su boginje,ospice,veliki kašalj, šarlah2* SYDENHAM, Mumps i td, ili više puta (povratne bolesti) u šta spadaju istočno- indijska kolera, levantiska kuga, žuta groznica, itd. *Paracelsusove ili Rademacherove teorije: “meteorski”: uticaj nebeskih tela; ”telurski”: uticaj zemlje 1*) Homeopatski lekar je bez predrasuda, i ne priznaje imena kao što su zatvorska (tamnička) groznica, biliozna groznica, tifusna groznica, putridna groznica, nervna groznica, mukozna groznica, već ih leči bez posebnog imena, svaku prema svojoj karakteristici.

2*) Posle 1801. lekari su brkali šarlah i Purpuru miliaris (ROOD VONK), lečeći šarlah isključivo BELLADONNOM a purpuru sa ACONITUMOM. Izgleda da su se poslednjih godina, obe približile jedna drugoj, pa se homeopatski lek ne može tačno odrediti.

30 § 73 Većina individualnih akutnih febrilnih bolesti su prolazne upale skrivene psore koja posle toga postaje ponovo uspavana Akutna febrilna bolest koja zadesi osobu individualno prouzrokovana je virulentnošću kojoj je ta osoba specifično izložena. Primeri slučajeva takvih akutnih groznica su neumerenost u zadovoljstvu ili njihov nedostatak, snažni psihički utisci (tj. psihičke traume), dobijanje groznice, temperature, umor, itd.; ili psihička uzbuđenost, afekti, itd. Fundamentalno, međutim, individualne aktune groznice su većinom samo prolazne upale skrivene psore koja se sponatano vraća u svoje stanje uspavanosti ako akutne groznice nisu previše jake i ako brzo nestaju.

Sporadična akutna bolest istovremeno napada nekoliko ljudi koji se nalaze na različitim lokacijama.

Sporadične akutne bolesti napadaju nekoliko ljudi istovremeno, tu i tamo, sporadično, i izazvane su meteorološkim i telurskim (zemaljskim) uticajima i virulentnošću. Samo nekoliko ljudi poseduje prijemčivost za istovremeno dobijanje bolesti.

Epidemijska akutna bolest istovremeno napada puno ljudi na veoma sličan način, tipično na mestima gde su ljudi gusto naseljeni. Svi slučajevi u datoj epidemiji imaju isto poreklo.

Ograničene sporadične bolesti su one akutne bolesti koje napadaju puno ljudi koji imaju veoma slične simptome koji imaju isti uzrok (epidemičan). Te bolesti teže da postanu zarazne kada se prošire kroz suviše gusto skupljene mase ljudi. Onda se javljaju groznice.

73a Svaka epidemijska bolest sadrži groznicu u svojoj prirodi. Pošto svaki slučaj bolesti u datoj epidemiji ima isto poreklo, bolest stavlja sve one koji su se razboleli u istu vrstu procesa bolesti. Kada je prepušten samom sebi, proces bolesti se ili završava smrću ili oporavkom u

toku umerenog vremenskog perioda. Epidemijske bolesti nisu neretko izazvane ratnim nesrećama, kao i poplavama i glađu.

Neke epidemijske bolesti su akutne mijazme.

Neke akutne epidemijske bolesti su specifične akutne mijazme koje se javljaju na isti način i zato su poznate pod tradicionalnim imenom.

One ili zadese pojedinca jednom u životu (kao što su male boginje, ospice, veliki kašalj, zauške, ili Sidenhamova stara, jarko crvena skarletna groznica, itd.) ili su to bolesti koje se često vraćaju na prilično sličan način (kao levantinska kuga, priobalna žuta groznica, azijska kolera, itd.).

Homeopatski lekar ne daje fiksna imena bolestima koje variraju.

Fusnota 73a – Homeopatski lekar ne prihvata predrasude stare škole, koja ustanovljava imena za neke groznice da bi ih mogla lečiti na određeni način. Homeopatski lekar ne priznaje takva imena kao što su zatvorska groznica, žučna groznica, tifusna groznica, gnojna groznica, nervna groznica, ili mukozna groznica; on pre leči svaku od njih u skladu sa njenim specifičnostima, ne dajući joj neko fiksno ime.

Lečenje groznice purpura miliaris nasuprot skarlente groznice.

Fusnota 73b – Od 1801, lekare je zbunjivala vrsta purpure miliaris koja je stigla sa Zapada (Belgija) sa skarletnom groznicom, mada ona ima prilično različite znakove. Skarletna groznica (koja je uvek bila epidemijska) pronašla je svoju preventivu i sredstvo lečenja u leku belladonna, dok je purpura miliaris (koja je najčešće bila sporadična) našla svoju preventivu i sredstvo lečenja u leku aconite. U toku nekoliko proteklih godina, čini se da su se ove dve bolesti ponekad kombinovale u eruptivnu groznicu koja je specifična na svoj način, kojoj ni belladonna ni aconite ne odgovaraju potpuno homeopatski.

uradio Stephen Messer, ND, DHANP; preuzeto iz “Homeopathy Today, oktobar 2001

Pozivamo Vas na naše tribine svakog prvog ponedeljka u mesecu od 18 do 20 časova u prostorijama naše škole

Beograd, Banovo brdo, Požeška 83a - II sprat, tel: 011/357 09 76 Dežurstvo: ponedeljak, sreda i petak 11 - 15 h, utorak i četvrtak 17 - 20 h

www.simillimum.edu.rs, e-mail: simillimum@my-its.net