MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting Ve窶話a 2: Telo sa ru~kom Zadatak: Napraviti tehni~ku dokumentaciju na bazi gotovog modela.
prof. Boban Mari}
strana 1
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting Za model "Telo sa ru~kom" potrebno je napraviti tehni~ku dokumentaciju (nacrt dela) sa potrebnim projekcijama, presecima, kotama i ostalim oznakama. Na ovom primeru su prikazane slede}e operacije / funkcije: • Front View - generi{e osnovni pogled ( nacrt ) dela; • Projection View - generi{e ostale poglede / projekcije tela (bokocrt, tlocrt, ...); • Offset Section View - generi{e pogled u preseku; • Offset Section Cut - generi{e presek; • Generating Dimensions - generi{e sve dimenzije prema constraint ima u part - u ( dimenzije u sketch - evima ); • Dimensions - generi{e pojedina~ne kote; • Roughness Symbol - generi{e oznaku hrapavosti (kvalitet obrade); • Center Line - generi{e simetralu izme|u dve paralelne linije ili simetralu rupe u uzdu‘nom preseku; • Text - generi{e tekst na crte‘u.
prof. Boban Mari}
strana 2
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Po~etak rada - otvarawe novog Drawing-a: Po~iwemo s otvarawem modela (part - a) za koji ‘elimo napraviti tehni~ku dokumentaciju. Zatim otvaramo novi CATIA file tipa Drawing, dakle kliknemo na ikonu New, odaberemo opciju Drawing, te kliknemo na OK. Pojavi se prozor New Drawing u kojem izaberemo standard crtawa i format papira. Postupak je prikazan na slede}im slikama od ( 1 ) do ( 3 ).
1
2
3
Pojavi se modul Drawing sa odgovaraju}im toolbar - ovima i ikonama ( 4 ).
4
prof. Boban Mari}
strana 3
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting Nakon {to otvorimo novi drawing potrebno je istovremeno na ekranu prikazati Part i Drawing. To posti‘emo tako da u meniju Window selektujemo opciju Tile Horizontally (ili Vertically).Time smo podelili ekran na dva dela od kojih jedan sadr‘i part, a drugi drawing ( 5 ).
5
Sada smo spremni za po~etak rada u drawing - u.
prof. Boban Mari}
strana 4
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Kreirawe osnovnog pogleda (Front View): Prvo moramo kreirati osnovni (prvi) pogled kojim defini{emo vezu izme|u ravni crtawa (papira) i predmeta u prostoru. Osnovni pogled generi{emo funkcijom Front View ( 6 ). Pri tome prvo moramo u part - u selektovati ravan ili povr{inu solida kaja }e biti paralelna s ravni crtawa (papira). Time smo pokrenulu postupak generisawa pogleda. Slede}e {to treba napraviti je odrediti orijentaciju pogleda na papiru. To izvodimo pomo}u plavih strelica na "kompasu". Wima pogled rotiramo oko tri glavne ose dok nismo zadovoqni ( 7 ).
6
7
Kada smo zadovoqni s pogledom kliknemo bilo gde na formatu kako bi zavr{ili generisawe. Nakon {to je generisan pogled "Front View" mo‘emo ga odvu}i Drag&Drop postupkom na mesto koje ‘elimo. Sledi izrada ostalih pogleda i preseka.
prof. Boban Mari}
strana 5
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Kreirawe pogleda u preseku (pogled A-A): Sljede}i korak je napraviti pogled u presjeku s ZX ravni (ravni simetrije tela) koji }emo smestiti iznad osnovnog pogleda. Prvo proverimo da li je osnovni pogled aktivan (crvena boja okvira). Kliknemo na ikonu Offset Section View ( 8 ). Na aktivnom pogledu kursor dovedemo do simetrale preko koje ‘elimo pree}i telo. Tada se promeni izgled kursora ( 9 ).
8
9
Pomi~emo kursor malo izvan projekcije (tamo gde ‘elimo da bude prva oznaka preseka) paze}i da se ne pomaknemo od simetrale. Na ‘eqenom mestu kliknemo i vu~emo liniju preseka na suprotnu stranu (do mesta gde ‘elimo drugu oznaku preseka). Uz kursor se pojavi oznaka 0° koji nam govori da je vu~eni trag preseka horizontalan. Istovremeno se u prostoru vidi ravan s kojom se~emo model ( 10 ).
10
prof. Boban Mari}
strana 6
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting Pomaknemo kursor iznad ili ispod nacrta kako bi dobili prikaz tela u novom pogledu. Presek }emo smestiti iznad nacrta kako je pokazano na slede}oj slici ( 11 ). Kad smo odabrali polo‘aj napravimo dvostruki klik. Pri tome se automatski generi{u oznake preseka (strelice i slovna oznaka), te opis preseka (ime i razmera).
11
Sledi izrada pogleda u preseku. Ravan ide preko rupe na dnu posude.
prof. Boban Mari}
strana 7
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Kreirawe pogleda u preseku (pogled B-B): Kako }emo novi pogled definisati u prethodno napravqenom preseku A-A, najpre moramo aktivirati taj pogled. To mo‘emo u~initi na dva na~ina, dvostrukim klikom na okvir pogleda (plave bo je) ili desnim klikom na okvir i odabirom opcije Activate View ( 12 ).
12
Daqni postupak je sli~an prethodno opisanom s tom razlikom {to se sada hvatamo za simetralu rupe i trag preseka postavqamo vertikalno preko posude. Pri tome }e prva oznaka preseka biti na dowoj strani, a druga na gorwoj strani pogleda ( 13 ). Novi pogled u preseku (Section View B-B) }emo smestiti desno od aktivnog pogleda kako je prikazano na slici ( 14 ).
13
prof. Boban Mari}
strana 8
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
14
Kreirawe preseka (pogled C-C): Do sada smo napravili dva pogleda u preseku (Section View), {to po definiciji zna~i da u pogledu vidimo presek tela u ravni preseka i pogled na deo tela iza ravni preseka. Ponekad je potrebno prikazati iskqu~ivo presek tela, tj. samo ono {to se vidi u ravni preseka. Za to koristimo funkciju Offset Section Cut ( 15 ). Sada }emo napraviti presek preko dela krstastog preseka (na prilo‘enom crte‘u ozna~en kao presek A-A). Aktivni pogled bi trebao biti Front View. Novi presek }emo postaviti desno od aktivnog pogleda. Postupak je prikazan na slici ( 16 ).
15
16
prof. Boban Mari}
strana 9
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
S obzirom da na mestu gde je generisan pogled Section Cut C-C nameravamo napraviti klasi~ni bokocrt, potrebno je presek pomeriti na drugo mesto. Presek }emo pomeriti ispod oznake preseka, tj. ispod aktivnog pogleda. Po definiciji orijentacija pogleda je vezana uz pogled iz kojeg je nastao i ne mo‘emo ga pomicati bilo kuda (npr. bokocrt mo‘emo pomicati samo levodesno, a ne i gore-dole). Da bi pojedini pogled ipak mogli smestiti po ‘eqi ili potrebi moramo ga osloboditi. To posti‘emo tako da napravimo desni klik na okvir i izaberemo opciju View Positioning – Position Independently of Reference View. Nakon toga mo‘emo pogled odvu}i na mesto koje nam odgovara ( 17 ).
17
prof. Boban Mari}
strana 10
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Kreirawe pogleda u preseku (pogled D-D): Slede}e {to treba uraditi je pogled u preseku kroz osu cilindri~nog dela s rupom ∅20,5. Kliknemo na ikonu Offset Section View ( 18 ). Postupak je identi~an prethodno opisanom. Presek }emo smestiti kraj prethodnog. Dobijeno stawe je prikazano na slici ( 19 ).
18
19 Ukoliko ‘elimo promeniti du‘inu linije preseka ili ~ak iznova definisati mesto preseka, napravimo dvostruki klik na liniju preseka. Linija postane zelena, i krajwe ta~ke mo‘emo povla~iti po ‘eqi. Za promenu smera pogleda kliknemo na ikonu Invert Profile Direction ( 20 ).
20 Za promenu mesta preseka kliknemo na ikonu Replace Profile ( 21 ) i ponovno defini{emo mesto preseka.
21
prof. Boban Mari}
strana 11
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Kreirawe bokocrta: Na kraju }emo napraviti jo{ i bokocrt. Za generirawe klasi~nih pogleda (tlocrti, bokocrti) koristimo funkciju Projection View ( 22 ). Zavisno od aktivnog pogleda funkcija generi{e jednu od ~etiri glavne projekcije (pogled s leva, s desna, odozgo i odozdo) zavisno od strani na koju pomaknemo kursor. Postupak je jednostavan. Odredimo i aktiviramo ‘eqeni pogled, te pozovemo funkciju klikom na ikonu. Sada pomaknemo kursor na onu stranu gde ‘elimo projekciju (pogled) i kada je na mestu koje ‘elimo kliknemo. U ovom slu~aju aktivni pogled je Front View. Dobijeno stawe je prikazano na slici ( 23 ).
22
23
prof. Boban Mari}
strana 12
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Modifikovawe elemenata pogleda (Properties): Svaki element pogleda ima odre|ene karakteristike (svojstva). Zavisno od tipa elementa imamo razli~ite parametre koji opisuju element. Na~in kako mo‘emo promeniti ove parametre je isti za sve tipove elemenata. Generalno, potrebno je napraviti desni klik na elementu i o dabrati opciju Properties. Na slede}oj slici je prikazan postupak ( 24 ).
24
prof. Boban Mari}
strana 13
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting Na isti na~in mo‘emo promeniti parametre ( 25 ) koji opisuju pojedini pogled ...
25 ili parametre formata (Sheet) ( 26 ).
26
Koriste}i pre prikazano, potrebno je svim navedenim elementima promeniti parametre skladno prikazanom na slikama. Tako|e je potrebno podesiti razmak {rafure (Pitch) na 3 mm. Time smo zavr{ili s ovim delom ve‘be. Sledi kotirawe i opisivawe crte‘a. prof. Boban Mari}
strana 14
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Generisawe simetrala Prilikom generisawa pogleda/preseka automatski se generi{u i simetrale rupa/otvora i sli~no. Me|utim ponekad nam trebaju jo{ neke simetrale ili nas generisane ne zadovoqavaju (pa ih obri{emo). CATIA nam nudi set funkcija kojima mo‘emo generisati simetrale rupa/otvora u pogledu, uzdu‘ ose (generi{e par simetrala - horizontalnu i vertikalnu) ili u preseku uzdu‘nom ravni (generi{e jednu simetralu - osu). Tako|e mo‘emo generisati prikaz navoja na navojnim rupama. Na slede}em primeru }emo videti kako radi funkcija Axis Line ( 27 ) koja generi{e osu otvora u preseku. Najprije selektiramo ikonu i zatim jednu liniju preseka koja predstavqa zid rupe. Zbog asocijativnosti s 3D modelom program "zna" da ta linija predstavqa zid rupe i automatski nacrta simetralu izme|u selektovane linije i linije koja predtavqa suprotnu stranu zida ( 28 ).
27
28
Ukoliko ‘elimo "rastegnuti" ili skratiti generisanu simetralu, uhvatimo jedan kraj kursorom (klik na kvadrati} na kraju i dr‘imo levi taster) i povla~imo dok nismo zadovoqni. Povla~ewe jednog kraja se reflektuje i na drugi kraj. Na isti na~in mo‘emo generisati simetrale kru‘nice koja prikazuje rupu/otvor, koriste}i funkciju Center Line ( 29 ). U ovom slu~aju automatski se generi{e par simetrala (horizontalna i vertikalna), ali koje su zajedno jedan element ( 30 ). Kod "rastezawa", raste‘u se sva ~etiri kraja odjednom.
29 30 prof. Boban Mari}
strana 15
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Kotirawe: Postoje dva na~ina za "crtawe" kota. Prvi je pomo}u funkcije Generating Dimensions ( 31 ) koja generi{e kote prema kotama napravqenim u sketch evima u PartDesign - u ( 32 ). Pri tome se neke kote preklapaju, nisu pozicionirane kako treba i sl. Stoga ih treba "ru~no" odvu}i na ‘eqeno mesto.
31
32
Postoji mogu}nost da CATIA automatski rasporedi kote upotrebom funkcije Dimension Positioning ( 33 ). Nakon selektirawa odgovaraju}e ikone program }e sam rasporediti kotne linije na odre|enu udaqenost. Te udaqenosti mo‘emo podesiti u Tools - Options - Drafting - Dimensions - Line-up.
33 Poluautomatski dimenzije mo‘emo pozicionirati funkcijom Line-up ( 34 ). Nakon klika na kotu potrebno je selektovati referentni element u odnosu na koji }e se pozicionirati selektirana kota. Tada se pojavi prozor u kojem defini{emo udaqenost i/ili ugao.
prof. Boban Mari}
strana 16
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
34
35
Postoji i verovatno}a da neka od potrebnih kota nije generisana. Wu mo‘emo kreirati naknadno nekom od funkcija unutar toolbar - a Dimensions ( 36 ).
36 Ukoliko nismo zadovoqni ponu|enom kotom (pogre{na projekcija ili krivo sidri{te kote) to mo‘emo promeniti desnim klikom i izborom odgovaraju}e opcije. Primer je prikazan na slici ( 37 ).
37
prof. Boban Mari}
strana 17
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting Tako|e nismo zadovoqni fontom kota. Zato }emo selektovati sve kote i to popraviti. Koristimo finkciju Edit - Search kako je prikazano na slici ( 38 ). Tra‘imo sve kote (dimensions) u Drafting - u. Zatim selektiramo Search ( 39 ).
39
38
Kliknemo na Select i time selektujemo sve kote na crte‘u. Preostaje da odredimo novi font u toolbar - u Text Properties ( 40 ).
40
prof. Boban Mari}
strana 18
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting ( 41 ).
Nakon svih opisanih postupaka crte‘ bi trebao da izgleda kao na slici
41
Mo‘e se primetiti da smo dodali tolerancije na neke od kota. Mo‘emo ih dodati tako da napravimo desni klik na koti i zatim izaberemo opciju Properties. Selektiramo Tolerance, te se pojavi prozor u kojem mo‘emo upisivati odgovaraju}e vrednosti ( 43 ). Postoji vi{e na~ina (standarda) upisivawa tolerancija podr‘anih u CATIA-i. (razni numeri~ki ili alfanumeri~ki standardi), slika ( 42 ).
42
prof. Boban Mari}
strana 19
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
43
Oznake hrapavosti: Za kreirawe oznaka hrapavosti slu‘i nam funkcija Roughness Symbol ( 44 ). Nakon aktivirawa funkcije potrebno je selektovati referentnu liniju (povr{inu) na koju se oznaka odnosi ( 45 ). Potom se pojavquje prozor Roughness Symbol Editor u kojem defini{emo pojedine parametre oznake kako je prikazano na slici ( 46 ).
44
prof. Boban Mari}
strana 20
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
45
46
prof. Boban Mari}
strana 21
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
Upisivawe teksta: Kao posledwa faza izrade nacrta naj~e{}e je dodavawe raznih napomena i sli~no. Za to nam slu‘i toolbar Annotations ( Text, Text with Leader, Baloon, Datum Target ), slika ( 47 ).
47 Ukoliko ‘elimo napisti neki tekst (napomenu) ali ne ‘elimo da bude vezana uz neki od pogleda moramo ubaciti novi pogled (View) funkcijom New View ( 48 ).
48 Zatim selektiramo funkciju Text i mesto na kojem ‘elimo tekst. Tada se otvori prozor Text Editor u kojem upi{emo ‘eqeni tekst. Ostale parametre (font, veli~inu, ...) mo‘emo promeniti preko opcije Properties ili u toolbaru Text Properties ( 49 ).
49
Na slede}oj slici je prikazana funkcija Text with Leader ( 50 ). Po~etak je isti kao i za prethodni slu~aj. Selektiramo funkciju, zatim ta~ku gde ‘elimo da pokazuje vrh strelice, te drugu ta~ku gde po~iwe tekst. Pojavquje se prozor Text Editor u kojem upi{emo tekst ( 51 ).
50 prof. Boban Mari}
strana 22
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
51
Izgled pokazne linije promenimo tako {to je selektujemo i napravimo desni klik na ‘uti kvadrati} na vrhu. Otvara se meni u kojem mo‘emo izabrati simbol po ‘eqi ( 52 ). Tako|e }emo "razlomiti" liniju funkcijom Add a Break Point. Na sredini linije se pojavi drugi ‘uti kvadrat kao oznaka prekida.
52
prof. Boban Mari}
strana 23
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting Nakon svih opisanih iymena crte‘ iygleda kao na slici ( 53 ).
53
Preostaoje jo{ promeniti format papira, napraviti okvir na crte‘u i dodati sastavnicu. • Format papira mewamo funkcijom File - Page Setup. Otvara se prozor u kojem izaberemo novi format A2 ( 54 ). • Sastavnicu i okvir dodajemo funkcijom Frame Creation ( 55 ). Najpre se moramo "prebaciti u pozadinu" crte‘a. Funkcija Edit – Sheet Background. Tamo se pojavi odgovaraju}a ikona. Nakon klika na wu otvara se prozor Insert Frame and Title Block. U wemu selektujemo opciju Creation i zatim OK. Ostalo napravi program ( 56 ).
54
prof. Boban Mari}
strana 24
MODELIRAWE MA[INSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA Drafting
55 56
Kona~an crte‘ je prikazan na slici ( 57 ).
57
prof. Boban Mari}
strana 25