Asan` na samo korak do izru~ewa Americi

Osniva~ „Vikiliksa” gubi dugu i mu~nu sudsku bitku i na korak je do izru~ewa SAD, jer je pora`en i u posledwoj `albi kojom je wegov pravni tim poku{ao da spre~i da se on zbog optu`bi za {pijuna`u na|e pred ameri~kim sudom. Xulijan Asan` podneo je ovu `albu pro{log juna, nakon {to je britanska ministarka unutra{wih poslova Priti Patel potpisala nalog kojim se odobrava wegova ekstradicija Americi. Asan`ova `alba, koja je sada odbijena na sudu, navodi da je ministarka pogre{ila u odluci da odobri izru~ewe jer zahtev kr{i britansko-ameri~ki sporazum kojim se navodi da ekstradicija ne}e biti odobrena ukoliko je delo za koje se ona tra`i politi~ko.

Wegov pravni tim je stava da je ameri~ka `eqa da do|e do Asan`a upravo politi~ki motivisana. Oni imaju pravo da se `ale na odluku suda, {to }e i u~initi. To }e ujedno biti wihov posledwi manevar, posledwa {ansa da promene gotovo izvestan ishod Xulijanovog dugog puta, ~ime }e biti iscrpqene sve mogu}nosti na britanskim sudovima. Borba bi se daqe mogla nastaviti na Evropskom sudu za qudska prava, kojem je u decembru stigla `alba pravnog tima osniva~a „Vikiliksa”. Ovaj sud bi, pak, mogao da deluje kao {to je to u~inio u slu~aju „Ruanda”. Naime, britanska vlada namerava da ilegalne migrante deportuje u Ruandu, gde bi, umesto na Ostrvu, ~ekali da im se razmotri zahtev za azil, ali ju je u nameri da to i u~ini, uprkos odobrewu britanskih sudova, spre~io Evropski sud za qudska prava. Britan-

Britanski sud odbio je `albu pravnog tima osniva~a

„Vikiliksa” na nalog o wegovoj ekstradiciji sudu SAD, gde mu preti do`ivotni zatvor ci moraju da po{tuju ovu odluku, koja ujedno, kao {to bi to bilo i u Asan`ovom slu~aju, name}e sna`an unutarpoliti~ki narativ da je to napad na britanski suverenitet. Delovawe britanskih sudova „pod {apom” evropskih podsti~e pozive da Britanija napusti Evropsku konvenciju o qudskim pravima.

Nevladine organizacije i sijaset advokatskih timova uporno ponavqaju da sama ideja da se Asan`u ili bilo kome sutra sudi na ameri~kom sudu jer objavquje poverqiva dokumenta na na~in na koji to istra`iva~ki novinari rade svakodnevno treba da bude zastra{uju}a za Amerikance, ali i ne samo za wih.

Presedan slu~aja „Asan`” demorali{e sve one koji se bore za istinu. Ako {ef Bele ku}e Xozef Bajden dopusti da se ovaj slu~aj okon~a u pravcu u kojem ide, budu}e administracije zasigurno }e to smatrati znakom da na isti na~in mogu da krenu i na novinare koji su im trn u oku. Oni poru~uju da je vreme da Bajden odustane od ovog slu~aja i da delima poka`e da praktikuje demokratiju za koju se na re~ima zala`e. Vreme je, ka`u, da svetu poka`e da je ozbiqan kad je re~ o slobodi {tampe.

A da Asan` pre`ivqava u`asnu tragediju i da bi wegovo izru~ewe Americi bilo kobno po wega, istinu, slobodu i demokratiju, smatra i australijski poslanik Endru Vilki, koji proziva australijskog premijera. On poku{ava da izvr{i pritisak na Entonija Albanezea da podigne slu{alicu, da pozove li~no Bajdena i zatra`i od wega da oslobodi Asan`a. On pozdravqa Albanezea jer je izja-

Zgodna lokacija u severnom predgra|u Melburna

Na{e usluge ukqu~uju: l Briga o osobama sa posebnim potrebama gubitkom pam}ewa l Produ`eni boravak (odmorite se od brige, dok o osobi o kojoj brinete brine neko drugi) l Trajno i palijativno zbriwavawe l Kvalitetnu post-akutnu i dugotrajnu negu l Izuzetne klini~ke usluge qudi kojima je zaista stalo, u okru`ewu koje promovi{e dobrobit vio da je ovaj slu~aj potrajao dovoqno dugo i da ga treba privesti kraju, ali podvla~i da izjave ne re{avaju problem, ve} da je tako|e do{lo vreme, s obzirom na to da Asan`a deli nekoliko sedmica od izru~ewa, da premijer razgovara s ameri~kim predsednikom i tako uputi molbu Bajdenu kao savezniku.

„Mi imamo specijalne odnose sa SAD. Imamo vi{e uticaja u Va{ingtonu nego {to neki misle. Vreme je da to iskoristimo”, rekao je Vilki i naglasio opet da je zatvor stra{na nepravda za Australijanca koji je pomogao u otkrivawu ~vrstih dokaza o ameri~kim ratnim zlo~inima. Asan` je, ka`e Vilki, heroj a ne zlo~inac.

Pravni tim Xulijana Asan`a optimisti~an je, uprkos novoj lo{oj vesti, da on ipak ne}e biti izru~en Americi, gde bi se suo~io s mogu}no{}u da ostatak `ivota provede u zatvoru. On se tereti po 18 ta~aka optu`nice jer je objavio poverqiva dokumenata zbog kojih je biv{a slu`benica ameri~ke vojske ^elsi Mening, koja mu ih je dala, bila osu|ena na 35 godina zatvora. Oslobo|ena je zahvaquju}i Baraku Obami, koji ju je amnestirao 2017. Asan` nije te sre}e. Ve} ~etiri godine boravi u zloglasnom britanskom zatvoru, gde je preme{ten iz ambasade Ekvadora u Londonu, u kojoj je dobio azil 2012.

LI^NOST U @I@I

Australijanac Xulijan Asan`

najpoznatiji politi~ki zatvorenik na svetu

Nikad nije bio osu|en ali je jo{ od aprila 2019. u zatvoru za najte`e kriminalce. Britanski sud je odlu~io da mo`e da bude izru~en SAD gde mu preti do`ivotni zatvor zbog optu`bi za {pijuna`u. Najpoznatiji Australijanac Xulijan Asan`, novinar, osniva~ Vikiliksa se ve} godinama bori protiv izru~ewa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Tu borbu mora ve} ~etiri pune godine vodi iz zatvora. Iako osniva~ Vikiliksa (WikiLeaks) nije osu|en, nalazi se iza re{etaka – i to ne u obi~nom zatvoru, nego u zatvoru sa najvi{im stepenom obezbe|ewa, zloglasnom britanskom Belmar{u.

TRETIRAJU GA KAO TE[KOG KRIMINALCA

„On mora 20 sati da bude }eliji”, ka`e supruga Stela Asan`. Na vazduhu sme da bude najdu`e jedan sat. Onda mora da uzme hranu i pojede je sam u }eliji od 6 kvadrta. „U Belmar{u je uobi~ajeno da su zatvorenici izolovani u svojim }elijama”, ka`e ona. Do kada }e taj tretman trajati, ostaje otvoreno. Supruga i oca wihovo dvoje dece sme da ga vi|a 1-2 puta nedeqno. Posetiocima je dozvoqeno da ostanu 75 minuta. Kada `eli da poseti supruga u Belmar{u, od ulaznih vrata, do sobe za razgovore u kojoj joj je dopu{teno da sedi za stolom preko puta supruga, ~etiri puta mora da daje otiske prstiju i vi{e puta je pretresaju.

„Pro{lo je ve} ~etiri godine”, ka`e ona, „~etiri godine svakodnevne borbe na svim frontovima.” Aktivisti za za{titu qudskih prava i slobodu medija tra`e wegovo osloba|awe.

REPORTERI BEZ GRANICA - MO@E, PA NE MO@E KOD ASAN@A Organizacija „Reporteri bez granica” je trebalo prvi put da u aprilu dobije priliku da poseti Asan`a u Belmar{u. Sve je ve} bilo zakazano, poseta je bila odobrena. Me|utim, u posledwem trenutku je generalnom sekretaru Kristofu Deloaru i direktorki te organizacije Rebeki Vinsent, pristup onemogu}en.

Vinsent je ponovo objasnila za{to se wena organizacija zala`e za

Asan`a: „Xulijan Asan` je dao ogroman doprinos novinarstvu. Objavqivawe tajnih dokumenata je bilo u javnom interesu. Niko ne sme da zavr{i u zatvoru samo zato {to je objavio informacije u javnom interesu.” Asan` je sada postao najpoznatiji politi~ki zatvorenik na svetu. Da je Asan` politi~ki zatvorenik - to je ne{to {to je wegova supruga Stela vi{e puta naglasila. Kao advokatkiwa, ona radi samo za jednog klijenta: svog supruga. I bori se protiv toga da on bude zaboravqen u zatvoru i tamo propadne fizi~ki i psihi~ki.

Na svojim putovawima i u intervjuima ona uvek iznova poku{ava da skrene pa`wu na slu~aj Asan` i slobodu medija:

„Ako Velika Britanija i SAD ozbiqno `ele da podr`e slobodu medija i zauzmu se za novinare, ukqu~uju}i i svoje koji rade na opasnim mestima {irom sveta, onda moraju da u~ine pravu stvar i oslobode Xulijana”, ka`e Stela Asan`.

SLOBODA NIJE NA VIDIKU

Posledwa faza pravnog spora pred britanskim pravosu|em oko Asan`a mogla bi uskoro da po~ne. ^ini se da je osniva~ Vikiliksa daleko od pu{tawa na slobodu. U SAD, gde vlasti `ele da mu sude i za {pijuna`u, preti mu do`ivotna robija.

Asan` ne `ivi na slobodi ta~no 11 godina, jo{ od 19. juna 2012. kada je potra`io politi~ki azil u ambasadi Ekvadora u Londonu, gde je uhap{en 11 aprila 2019. i strpan u zatvor.