Ukrajina tvrdi da je povratila sedam sela tokom posledwih nedequ dana

KIJEV – Vojska Ukrajine je tokom pro{le sedmice povratila od ruskih snaga sedam sela koja zauzimaju povr{inu od 90 kvadratnih kilometara, kao i tri u susednoj pokrajini Zaporo`je.

„Bitke su te{ke, ali napredujemo, i to je vrlo va`no”, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir su rekli u nedequ da su wihove trupe zauzele sela Blahodatne, Makarivka i Nesku~ne u Dowecku - ju`no od grada Velika Novosilka. rekao je zamenik ministra odbrane te zemqe, ~ija protivofanziva za sada bele`i skromne uspehe.

Malijar je danas rekla da su i naseqa Lobkove, Levadne i Novodrivka u oblasti Zaporo`je ponovno pod kontrolom Ukrajine.

Rusija nije potvrdila ove uspehe Ukrajine, a wih je nemogu}e proveriti i mogu se, kako ocewuje agencija Aso{ijeted pres, za~as preokrenuti.

Ovi dobici se odnose na tek komadi}e teritorije i ukazuju na te`inu bitke koja je pred ukrajinskim snagama.

Ukrajina }e, naime, morati metar po metar da se bori kako bi povratila otprilike petinu svoje teritorije koja je pod ruskom okupacijom.

Zamenica ministra obrane Hana Malijar napisala je na Telegramu da se ukrajinska zastava ponovno vijori nad selom Storo`ov, u isto~noj pokrajini Doweck, i da su ukrajinske trupe zauzele tri obli`wa mala sela,

Zelenski u svom no}nom video obra}awu.

Prema wegovim re~ima, ki{ovito vreme predstavqa izazov za ukrajinske trupe.

Zelenski je rekao i da je razgovarao sa vojnim zapovednicima o tome „koje ta~ke na frontu treba oja~ati i koje se akcije mogu poduzeti kako bi se zauzelo {to vi{e ruskih polo`aja”.

Zvani~nici vlasti u Kijevu

Nedavne borbe na zapadnom frontu duga~kom oko 1.000 kilometara iskomplikovalo je pucawe brane na Dwepru, reci koja razdvaja zara}ene strane.

Zapadni analiti~ari i vojni zvani~nici upozoravaju da bi ukrajinski poku{aj osloba|awa svojih teritorija mogao potrajati godinama, jer su ruske snage dobro utvr|ene, a da je uspeh protivofanzive daleko od sigurnog.

Ratni Haos U Sudanu Se Nastavqa

Kartum u plamenu, besne etni~ki sukobi u Darfuru

Naj`e{}e oru`ane borbe Sudanske armije, generala Ahmada Fataha Burhana, i Snaga za brzo delovawe, generala Mohameda Hamdana Dagaloa, od po~etka rata 15. aprila, izbile su pro{log vikenda, izvestile su agencije. Do novog ratnog zao{travawa situacije u Sudanu do{lo je samo pola sata nakon isteka roka najnovijeg, devetog (ina~e samo jednod- generala Burhana i Dagaloa, bez ikakvih naznaka skorog prestanka konflikta. nevnog) prekida vatre, dogovorenog u subotu u Xedi, uz posredovawe Rijada i Va{ingtona. Bombardovawe i uli~ni sukobi {irom prestonice Kartuma, ali i Omdurmana i Bahra, bitke za strate{ki most Halifija na Nilu, etni~ki obra~uni u Darfuru i opsada El Obeida, glavnog grada severnog Kordofana, kqu~na su `ari{ta oru`anog obra~una trupa

U me|uvremenu, Crveni polumesec obustavio je ju~e rad u Sudanu, nakon {to je niz me|unarodnih humanitaraca i lekara proteklog vikenda poginulo u Darfuru, dok je dostava pristigle me|unarodne medicinske pomo}i (mahom hirur{ke opreme) iz luke Port Sudan ka Kartumu zaustavqena zbog zaseda na putu izme|u dva grada. Doturawe humanitarne pomo}i u Darfur, gde odskora ponovo besne etni~ki sukobi, obustavqeno je iz pravca Kartuma na zapad zemqe, mahom zbog blokade puteva oko El Obeida u severnom Kordofanu. Re~ je o poqoprivrednoj regiji, u kojoj su poqski radovi prestali zbog rata, dovode}i u pitawe setvu i jesewe snabdevawe Sudana hranom. Humanitarci koji jo{ deluju u Darfuru preusmerili su upu}ivawe pomo}i u taj region iz pravca susednog ^ada, gde ve} boravi nekoliko desetina hiqada novopristiglih izbeglica iz Sudana. Istovremeno, masovno bekstvo Sudanaca iz zemqe osetno je onemogu}eno pro{log vikenda nakon {to je Egipat uveo novi vizni re`im. Naime, zvani~ni Kairo od subote – nakon {to je vi{e od 200.000 Sudanaca od 15. aprila izbeglo u Egipat – zahteva da svi koji `ele da pre|u na tlo severnog suseda tre}e najve}e afri~ke dr`ave ubudu}e prethodno moraju da pribave vizu. Od sredine aprila gotovo dva miliona qudi je zbog rata sukobqenih generala Burhana i Dagaloa prinudno raseqeno, ve}inom unutar Sudana, dok je wih oko 400.000 potra`ilo skloni{te u okolnim zemqama, navode podaci UN.

Samit lidera BRIKS-a bi}e ipak odr`an u Ju`noafri~koj Republici

Pretorija—Samit lidera BRIKS-a, bi}e odr`an u Johanesburgu krajem avgusta, uprkos glasina da bi skup zbog dileme oko naloga Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu, za hap{ewe ruskog lidera Vladimira Putina (ako se pojavi u Ju`noafri~koj Republici) mogao biti izme{ten u Kinu, ili mo`da u susedni Mozambik, izjavio je Vinsent Magvewa, portparol predsednika JAR Sirila Ramapoze. Magvewa je ovom prilikom podsetio da je Ramapoza nedavno telefonom razgovarao sa kineskim liderom Si \inpingom, kada je bilo re~i o pripremama za samit lidera BRIKS-a, kao i skoroj oseti {est afri~kih lidera Kijevu i Moskvi.

Ramapozi }e se ina~e u toj mirovnoj misiji pridru`iti predsednik Meki Salu iz Senegala, Abdeu Fatah el-Sisi iz Egipta, Denis Saso Ngesu iz Konga-Brazavila, Hakaindeu Hi~ilemi iz Zambije i Joveri Museveni iz Ugande.

Dr Sr|an Peri{i}, ugledni srpski politikolog, profesor geopolitike i me|unarodnih odnosa: ZASLEPQENOST

Spoqna dimenzija srpskog stradawa bile su zapadne sile, a unutra{wa delovawe srpskih elita koje su se oslawale na Zapad i, {to je najtu`nije, sprovodile geopolitike zapadnih sila, a to, na`alost, imamo i danas upozorava Dr Sr|an Peri{i} u intervjuu za beogradski nedeqnik „Pe~at“.

Profesor dr Sr|an Peri{i} je ugledni srpski politikolog, profesor geopolitike i me|unarodnih odnosa. Bio je oficir u vojskama Republike Srpske i Srbije pa savetnik srpskog ~lana Predsedni{tva BiH. Od 2022. godine je savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Autor je vi{e kwiga i nau~nih radova, a wegova najnivija kwiga Geopolitika i Srbi, predstavqena nedavno u Ruskom domu u Beogradu, bila je povod za ovaj intervju za „Pe~at“. n [ta vas je motivisalo da napi{ete kwigu Geopolitika i Srbi i {ta je wena glavna poruka?

- Ideja za pisawe ove kwige je ro|ena na fakultetu, pred studentima, kada sam se zapitao – za{to su Srbi jedan od retkih naroda koji je izgubio sve svoje dr`ave u 20. veku? Srbi su izgubili Kraqevinu Srbiju, obe Jugoslavije su do`ivele slom, nestala je i SRJ i na kraju dr`avna zajednica Srbije i Crne Gore. Sve dr`ave koje su Srbi smatrali svojim nestale su u veoma kratkom periodu i to sa genocidima i progonima srpskog naroda. A kwiga je odgovor na pitawe za{to se to dogodilo, i to kroz prizmu geopolitike kao nauke.

n Da li su Srbi tragi~no izgubili sve svoje dr`ave zato {to su „izgradili ku}u nasred puta“, te su od 19. veka, kada obnavqaju dr`avnost, vi{e bili objekat, a mawe subjekat geopolitike?

Granica izme|u Rusije i Zapada }e biti reka Zbru~

n Bili ste kao posmatra~ na referendumima na kojima su se delovi nekada{we Ukrajine izjasnili za povratak u sastav Ruske Federacije. U delu na{e javnosti prisutan je strah da bi jo{ uvek uticajni elementi ruske „liberalne“ prozapadne elite mogli da spre~e potpunu vojnu pobedu svoje zemqe, odnosno „isforsiraju“ neko „kompromisno“ mirovno re{ewe. Da li su takva strahovawa opravdana i mo`e li se uop{te govoriti o uspe{noj realizaciji ciqeva Specijalne vojne operacije bez osobo|ewa svih teritorija nekada{we Nove Rusije?

- Rusija sada i Rusija uo~i vojne intervencije nisu iste. Jo{ od 2007. godine me|u ruskom politi~kom elitom postepeno sazreva ideja da je Rusija posebna civilizacija, a ne deo Zapada, kao i da je sa Zapadom nemogu} sporazum. Ovaj rat }e imati vi{e faza, i te{ko je prognozirati koliko }e trajati. Ube|en sam da }e na kraju granica izme|u Zapada i Rusije i}i onom civilizacijskom granicom koja je razdvajala Carsku Rusiju od Austrijskog carstva, a to je reka Zbru~, leva pritoka Dwestra. Time }e Rusija odse}i zapadni, unijatski deo od sebe. Do tada, kao {to rekoh, pro}i }e mnogo faza ovog globalnog sukoba.