Stvara li se azijski NATO? (2)

Sa konceptima vojnih i politi~kih saveza u indopacifi~kom regionu „Quad”, „Quad Plus” i AUKUS, mo`da smo na putu ka verziji „isto~nog, azijskog NATO-a” u kojem Australija postaje ugaoni kamen, pi{e novinar i biv{i diplomata Dragan Biseni} za portal RTS-a. Za razliku od prethodnih decenija, Australija }e imati {ta vojno da ponudi svom savezu. Mo`e li to da zastra{i Kinu?

AMERI^KI NOSA^ AVIONA

„Bele kwige” o odbrani Australije obi~no se sastoje od jednog zanimqivog eseja o strate{kom okru`ewu u predwem delu, i liste odluka o merama u drugom delu. Generalno, veze izme|u oba dela su uvek implicitne, ~esto i slabe. Zaista, prevo|ewe strate{kih smernica u smislu prioriteta za strate{ke rizike, geografskog fokusa i op{tih zadataka u spo- li Azije“, kao {to Britanija sebe vidi kao „ostrvo na obali Evrope”, a Sjediwene Dr`ave kao „ostrvo uz obalu evroazijske kopnene mase”.

Nekada su Australiju nazivali ”ameri~kim nosa~em aviona”, po{to su SAD samo pomo}u we mogle da u izvesnoj meri skrate distancu od 8.000 kilometara do Kineskog mora ili do Japana. Robert Kaplan Asutraliju naziva „ostrvom na obali Azije“, kao {to Britanija sebe vidi kao „ostrvo na obali Evrope”, a Sjediwene Dr`ave kao ”ostrvo uz obalu evroazijske kopnene mase” sobnost delovawa australijskeih oru`anih snaga, bila je glavna istorijska slabost australijskog odbrambenog planirawa, koja se`e barem do koncepta „osnovne snage“ iz 1970-ih.

Kqu~ni izuzetak, kako je ocenio biv{i australijski ministar odbrane Robert Hil (2001-2006), bila su dva dokumenta, tzv. Dibov pregled iz 1986. i Bela kwiga odbrane iz 1987. godine, koji su dali implicitni scenario strukturirawa Australijskih odbrambenih snaga i eksplicitne smernice o tome kako }e one upravqati strategijom „odbrane u dubini“. U tom okviru le`i va`nost ovih dokumenata i danas.

Najpre, poku{ajmo da odredimo {ta je Australija u svetskim okvirima i kakav je zna~aj wenog statusa u rasponu od marginalnog do „podimperijalnog”, kako to vole da nazovu stru~waci za uticaj geografije na politiku. U okviru tog pitawa, podseti}emo i na to za{to se Australija nalazi u zapadnom, odnosno evroatlantskom „prstenu bezbednosti”, i na koji na~in to odre|uje weno sada{we i budu}e pona{awe.

Nekada su Australiju nazivali „ameri~kim nosa~em aviona”, po{to su SAD samo pomo}u we mogle da u izvesnoj meri skrate distancu od 8.000 kilometara do Kineskog mora ili do Japana. Robert Kaplan Asutraliju naziva „ostrvom na oba-

Dok Britanija ne `eli da jedna kopnena sila dominira evropskim kontinentom, Sjediwene Dr`ave ne `ele tako ne{to u Evroaziji, a ova zabrinutost ukazuje na geopoliti~ku poziciju Australije.

SAVR[ENA OM^A ZA KINU

Stabilan poredak u Aziji, prema razumevawu SAD i wenih zapadnih partnera, odnosi se na mnogo vi{e stvari od vojne stabilnosti. Osnovna ambicija spoqnih odnosa Australije jeste da unapredi svoje ekonomske interese u uslovima konkurencije. Za razliku od jugozapadnog Pacifika, gde Australija u`iva ogroman politi~ki i vojni uticaj, u azijskom regionu to joj nedostaje. Stoga ulazi u saveze sa ve}im silama kao {to su Britanija i Sjediwene Dr`ave. Tokom posledwih nekoliko decenija traje meteorski uspon kineske ekonomske mo}i, nakon „otvarawa“ Kine kasnih 1970-ih. Australiji ekonomski podsticaj jeste do{ao usled azijskog, a pre svega kineskog rasta, ali ona strahuje da }e biti degradirana na sekundarni nivo wegovim daqim usponom. Ona je stoga u stawu dinami~ke napetosti sa Azijom, a pre svih sa Kinom. Dok je ekonomsko ja~awe i anga`ovawe Kine izvuklo stotine miliona qudi iz siroma{tva i koristilo potro{a~ima kineske robe {irom sveta, te unapredilo ekonomsko stawe u svetu a po- sebno ameri~ki prosperitet, ono je tako|e dovelo do istorijskog osna`ivawa kineske vojne, a posebno pomorske mo}i. Ovaj proces nije bio samo pitawe toga da li Kina ima na raspolagawu dodatna sredstva za modernizaciju. To je bio i ciklus u kome je sve ve}i broj kineskih prekomorskih ekonomskih interesa i investicija podstakao pove}anu kinesku percepciju nesigurnosti – pored istorijskih pritu`bi i dugo tiwaju}ih tenzija sa SAD u vezi sa suverenitetom i teritorijalnim pitawima na mestima kao {to su Tajvan, ostrva Senkaku i Ju`no kinesko more. Me|unarodni spor vodi se o akvatoriji koja ima 3,4 miliona kvadratnih kilometara (kao tre}ina evropske teritorije), gde se nalazi, uz nekoliko ve}ih, i 250 mahom nenaseqenih ostrva. Neka

„ostrva“ su samo hridi ili grebeni koji nestaju pod morem za vreme plime, ali je {est dr`ava direktno ukqu~eno u borbu za suverenitet nad wima, koja svakog ~asa mo`e da preraste u vojni sukob. Kineski ose}aj nesigurnosti najjasnije je ilustrovan u onome {to je biv{i kineski predsednik Hu \intao 2003. opisao kao kinesku „mala~ku dilemu“ – priznawe da bi kineske zalihe energije mogle da budu prekinute od strane neprijateqskih ili rivalskih stranih dr`ava na strate{kim lokacijama kao {to je Mala~ki moreuz. Tu prolaze `ivotno va`ni vodeni putevi kojima ide bliskoisto~na nafta za Kinu, Japan i Ju`nu Koreju, a tankeri donose 80–90 odsto nafte potrebne regionu.

Pre industrijskog razvoja Kine takva dilema nije postojala. Ali, kako kineska ekonomija nastavqa da raste i postaje sve zavisnija od pristupa inostranim resursima i tr`i{tima, ovaj ose}aj nesigurnosti, kao i rezultiraju}i apetit za vojnim sredstvima, nastavqa da raste.

SAD imaju vojne ugovore sa Japanom, Ju`nom Korejom, Malezijom i drugim zemqama: u Ju`noj Koreji stacionirano je 30.000 ameri~kih vojnika, u Japanu oko 50.000. Tu je i Sedma flota, nuklearne podmornice i vojne baze u mnogim zemqama koje okru`uju Kinu. Ra~una se da SAD imaju oko 400 vojnih baza sa raketama, bombarderima, ratnim brodovima i nuklearnim oru`jem, {to je, prema re~ima samih Amerikanaca, „savr{ena om~a“ oko Kine.

Imperijalni Interesi

Australiju je naselila najve}a imperijalna sila svog vremena, Britanska imperija. Doseqenici su od samog po~etka shvatili da imaju koristi od snage Imperije, oni su delili wene strate{ke perspektive i imali koristi od wene ekonomske politike. Kako je Britanija u 19. veku pro{irila svoju kontrolu nad velikim delovima Azije, wene kolonije su se pro{irile i {irom australijskog kontinenta i bile za{ti}ene britanskom mo}i. Zato im je bilo u interesu da vi{e preferiraju Britansko od bilo kojeg drugog carstva, priklawaju}i se evropskoj vlasti, a ne bilo ~ijoj borbi za slobodu ili te`wi ka nacionalnom oslobo|ewu od kolonijalne vlasti.

(Nastavak u slede}em broju)

OD POKOJNOG MU@A IZ SIDNEJA NASLEDILA MILIONE DOLARA

Milionerka baka Mara umrla u tro{noj ku}i od blata

Pri~a o baki milionerki koja je umrla u bedi 2016. godine potresla je Srbiju. Baka Mara je i pored nasle|enih miliona od svog mu`a, umrla u bedi, preneli su mediji tada.

Baka Marija Zlati}, iz boqeva~kog sela Valakowe je nasledstvo dobila iznenada, od mu`a iz Australije, ali ga se nikad nije domogla. Nije ni `elela.

– Tamo gde ja uskoro treba da idem, pare mi ne trebaju, zato sam ih i poklonila – uz osmeh je govorila, kao da je predose}ala skori kraj te 2016. godine.

– Dala sam novac qudima koji me ~uvaju. Wima te pare vi{e trebaju, a ja ionako ne znam ni koliko je to. Meni je dosta mojih osam hiqada dinara, koliko dobijam na ime poqoprivredne penzije… – kazala je ona. U svojoj ispovesti je daqe navela kako je do{lo do toga da ne vidi ni dinara od ovog bogatstva.

– Ta~no je da sam dobila to nasledstvo, ali od wega nemam ni dinara! Kada sam saznala da mi je suprug umro u Australiji, oko nasledstva mi je sve opravila i sredila Mara (poznanica koja je ~uvala). Tra`ila sam da se novac podeli na tri dela, ali jedan od onih s kojim imam dogovor da me ~uva ka`e da je ne{to stavio meni na neku kwi`icu, ne{to on uzeo, a ni Mari, kako znam, nije dao koliko treba. Uzeli su jo{ neki. Ja dinara nisam videla! – govorila je baka Marija, koja je `ivela duboko u {umi u ku}i od blata sa nepunih 10.000 dinara penzije mese~no! Novac je po prispe}u u Srbiju, podigao ~ovek koji treba da se brine o baki. On je kazao da je podelio kako je baka zahtevala i da nema vi{e ni{ta za raspodelu jer se, prema wegovom kazivawu, kada se pro~ulo o nasledstvu, u Australiji pojavio kao naslednik bliski srodnik pokojnog Mom~ila. Ina~e, bakin suprug Mom~ilo preminuo je 2011. godine. Marija je davne 1956. sa wim oti{la u Australiju, ali se posle godinu i po vratila jer nije mogla da se navikne na `ivot u toj dalekoj zemqi.

– Brinula sam o bolesnoj majci, na kraju je i sahranila, ali se u Australiju vi{e nisam vratila – pri~ala nam je Marija. – Mom~ilo mi je povremeno pisao. I slao mi je novac. @eleo je da se, kada do~eka penziju u Australiji, vrati u Srbiju. Godine su prolazile. Potom i decenije. Ali, Mom~ilo se nije vra}ao. On je potom tamo upoznao drugu `enu, sa kojom je `iveo u vanbra~noj zajednici, a koja je umrla pre wega. Australijanci su potom prona{li baku u Srbiji, proglasili je naslednikom i uplatili joj sav novac.

– On je radio u po~etku kao tesar po gra|evinama i u fabrici u Gvilfeldu. Kasnije je imao nekoliko farmi. Ja nisam mogla da izdr`im. @ivela sam od bedne penzije poqoprivrednika i dok sam mogla, radila sam na wivi. Sada vi{e ne mogu i sama sam sa psima i ma~kama. Qudi koji me ~uvaju obilaze me na tri dana. Nisam imala ni struju, a te{ko mi je bez vode. Hleb mi donose. Meni pare nisu potrebne, ni~emu mi ne bi slu`ile, a ku}ni prag ne}u napustiti. Ovako }u dok mogu – jadala se baka Marija. Za nasledstvo bake Marije kolale su tada razli~ite pri~e. U nekoliko navrata me|u wenim navodnim du{ebri`nicima dolazilo je do sukoba zbog para, pa je ~ak

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo: l Socijalna podr{ka i dru`ewe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali.

Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au i policija morala da interveni{e. Bakin pokojni suprug Mom~ilo posle smrti je pored 940.000 dolara u ke{u ostavio i

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.