srpskog i australijskog fudbala

u kopa~kama bez krampona. I da {utiraju sa svih pozicija na gol – pri~a Ra{i} - Australijskim reprezentativcima sam dao kopa~ke bez krampona, da i oni budu brzi na terenu i nare|ewe da blokiraju svaki udarac Ira~ana. Pobedili smo ih i li~no mi je princ, sin kraqa Reze Pahlavija ~estitao na pobedi.

Odveo je Australijance u Nema~ku kao privremeni trener sa platom od samo 4.000 dolara godi{we. Na tom Mundijalu 1974. godine Srbi su, ka`e Rale Ra{i}, imali tri tima koje su vodili na{i qudi:

- Na prvenstvu je u~estvovalo 16 ekipa. Konkurencija je bila stra{na. Mene, me|utim, nije uhvatila panika, jer smo mi Srbi vodili tri dr`avna tima – ka`e Ra{i} - Miqan Miqani} je vodio tim Jugoslavije, Spasoje Vidini} je bio selektor reprezentacije Zaira, a ja sam predvodio ekipu Australije.

U takvoj konkurenciji debitanti, i reprezenatcija Australije, i wen selektor Zvonimir Ra{i}, nisu se obrukali:

- Na Mundijalu 1974. godine nismo se proslavili, jer smo bili u jakoj grupi – Zapadna Nema~ka, Isto~na Nema~ka, ^ile i Australija. U mom timu su igrali Dragan Utje{inovi} iz OFK “Beograda” kao desni bek i Xim Milisavqevi}, golman iz Australije, koji tada nije znao nijednu srpsku re~. Izgubili smo od obe Nema~ke, a sa ^ileom, koji je imao sjajne igra~e, igrali smo nere{eno. Bili smo posledwi u grupi sa jednim osvojenim bodom.

RATNO SIRO^E

@ivotni put ovog sportskog velikana je bio jako te`ak i trnovit. Rale se malo se}a svojih roditeqa, oca Ivana i majke Stanislave, koji su rodili i sina Dragoslava i k}erke Katarinu i Ivanku. Otac je bio ~lan

29. hercegova~ke brigade i kada je Ivan Ra{i} poginuo kod Trsta 1944. godine mali Rale se na{ao u de~ijem domu “Radojka Laki}” kao ratno siro~e. Dve godine kasnije preba~en je u Beograd, u dom na Karaburmi.

- U domu o nama siro~i}ima je brinuo Crveni krst i divni qudi koji su voleli fudbal. Moj brat Dragoslav je bio usvojen u porodici Lazara Kujunxi}a u Dardi, a za sestre nisam znao gde su. Tek 1954. sam sreo Katarinu, a Dragoslava sam video u Osijeku, kada sam i{ao na utakmicu – pamti to vreme Rale Ra{i}.

Fudbal je ka`e nau~io da igra na Karaburni sa ostalim “domcima”. Bilo ih je oko 400. A me|u wima i Milan Gali}, kasnije golgeter “Partizana”.

- Moj domski drug je bio i Muharem Per- vi}, kriti~ar i direktor televizije, Gojko Kuki}, hemi~ar kandidat za Nobelovu nagradu i Bo{ko Latinovi}, magistar. Imali smo kupatila sa tu{evima, ali bez grejawa, pa smo razbijali led i kupali se zimi. Jeli smo Trumanova jaja u prahu i ribqe uqe da nam plu}a ne zakr`qaju. Bili smo slo`na porodica koja je mogla i kroz zid da pro|e ako treba. Mi smo, ipak, samo krali tre{we i zbog toga dobijali prekore vaspita~ice Slavke ^anak – setno pri~a Ra{i}.

Kazuje da je taj dom za ratnu siro~ad od wega napravio ~oveka, koji je spreman za `ivot, otporan, borben i preduzimqiv.

- U menzi si jeo meso samo ako si bio prvi u redu, jer ga posle nije bilo. Disciplina nas je u~inila vrednim, tako da sam kao fudbaler uvek sam ~istio svoje kopa~ke i brinuo od svojim dresovima – se}a se Ra{i} i nastavqa da otkriva svoju mladost:

- U domu smo umesto pravog fudbala {utirali puvalo, sviwski `eludac koji smo uvili u krevetski ~ar{av. Sa tom krpewa~om sam razbio jedan prozor, pa me direktorka doma Gina Koji} jurila i grdila. Lepo nas je vaspitala, bili smo vredna deca. Igrali smo fudbal, ko{arku i {ah. Moja prva utakmica koje se se}am, bio je me~ pionira FK “De~iji dom” protiv FK “Proletera” iz Zrewanina. Pobedili smo ih sa 14 prema nula, pa su nas Zrewaninci sve uzeli u svoj klub. Potom sam ja sa “Proleterom” pobedio FK “Vojvodinu” sa devet prema nula, pa su Novosa|ani po~eli da me jure da pre|em kod wih..

Kada se Ra{i} proslavio kao beg u ovim timovima ~uveni trener Hugo Ru{evqanin je do{ao “mercedesom” u dom na Karaburmu da me vodi u FK “Vojvodina” u Novi Sad.

- Nisam hteo odmah da idem u Novi Sad dok ne vidim svu moju bra}u u domu i dok se sa wima ne pozdravim – priznaje Rale – Jer, ja sam i daqe bio samo jedno veliko dete `eqno porodice i igre. Pamtim da sam dok sam igrao u Zrewaninu obo`avao {trudle od bundeva, a u Novom Sadu, pamtim odlaske u restoran hotela “Vojvodina” u kome je pevao Cune Gojkovi}. I to u @utoj sali hotela. Cune je dolazio motorom iz Beograda da peva u ovoj kafani.

Bio je desni bek u vreme kada su fudbal igrali Bo{kov, Rajkov, Krsti}, Sviwarevi}, Roganovi}, sa kojima je bio u dr`avnom timu. Me|utim, bio je i odli~an |ak i potom student. Dr`avni domovi za ratnu siro~ad deci su pru`ala osnovno i sredwe obrazovawe. Ra{i} je zavr{io sredwu trgova~ku. Tu obavezu da se obrazuje nastavio je i kada je odrastao, jer je u Beogradu zavr{io Fakultet za fizi~ku kulturu, a u Melburnu Vi{u pedago{ku {kolu. Wegov brat Dragoslav Dragan Ra{i} je postao doktor hemije, koji danas ima fabriku u Bankoku.

Uselio se u Australiju 1962. godine, u vreme kada su wegove sestre ve} imale svoje porodice na Kosovu i Metohiju i u Novom Pazaru. Sve se dogodilo spontano i uz pomo} prijateqa:

- U Beogradu mi je jedan od trenera reprezentacije bio Tiko Jelisav~i}, profesor fiskulture koji je 1961. oti{ao u Australiju i po~eo da igra za Jugoslovenski fudbalski klub “Jugal”. Taj tim su stvorili Dalmatinci i u wemu su igrali Toni Ni~evi} iz Splita, Mita Stojanovi} iz Beograda, Qubi{a Lazarevi}, Petri} i Brajkovi} – kazuje RaleOni su tukli klub “Sent Xorx” sa 8:1 i 1962. osvojili Kup Australije. Jelisav~i} je dao pet golova.

Tada je Matica iseqenika Jugoslavije bila jako aktivna i preko we su fudbaleri odlazili da igraju po dijaspori. Tiko Jelisav~i} je pozvao Ra{i}a da do|e u Australiju. Pri~ao mu je da u klubu “Sidni ateletik” igra Caja Jagodi}, a da je Veroslav Verko Mladenovi} u “Xastu”. Tiko Jelisav~i} je bio veoma cewen igra~ i trener u Australiji. On je bio prvi selektor repezentacije Australije u fudbalu 1963 godine. U kvalifikacijama za Svetko prvenstvo izgubio je od Severne Koreje sa 6:1. Igrao je za “Jugal”, ali je vodio i jevrejski tim “Nakoa” i ekipu Nigerije od 1974. godine.

Fudbalska seoba mladog Ra{i}a na Peti kontinent je i{la sporo, jer Australija nije bila ~lanica Fifa, a on je bio pod ugovorom.

- Imao sam ugovor sa FK “Borac” iz Bawa Luke, koji sam raskinuo i bez ugovora stigao u Sidnej. Odatle me Jelisav~i} odveo u Melburn. Imao sam 26 godina i bio sam omladinski reprezentativac Jugoslavije u generaciji Milutina [o{ki}a, Vladice Popovi} a, Sline Mihailovi}a. Kada smo stigli Australijanci su mislili da smo mi glupi fudbaleri sa Balkana, jer smo do{li u ko{uqama sa kratkim rukavima, a ovde je bila zima, pa smo se otimali za xempere. Vrlo brzo su shvatili da mi znamo sve o Australiji, kompletnu istoriju i da smo majstori za fudbal – iskren je Rale Ra{i}.

Igrao je za Jugoslovenski ujediweni fudbalski tim, ~ija je skra}enica bila “Just”, {to se ~italo kao “Xast”. Klub je kao predsednik vodio Ante Kova~. On ga je pitao: “Kako da te platimo? Ho}e{ da ti kupimo ku}u ili da ti damo platu od 1.500 funti?” Ra{i} je izabrao funte. Kada je, me|utim, po~eo da igra, nastali su veliki problemi. “Xast” je pre dolaska Ra{i}a i jo{ ~etvorice srpskih fudbalera bio {ampion, a sa wima je pao na ~etvrto mesto tabele Dr`avne lige Viktorije.

- Bila je to cena na{eg prilago|avawa na Australiju, jer je ovde hrana za nas Srbe bila slaba. Nije bilo pasuqa i kupusa sa slaninom. I{li smo u neki italijanski bar na {pagete. Red je bio veliki jer su {pagete bile u modi. Moj suigra~ Caja Jagodi} se naqutio na mene, jer je konobarica meni namigivala i davala

Nastavak sa 17. strane uuu

ve}e porcije nego wemu. U stvari, Caja je bio ve} umoran od igrawa i ja sam ga nagovarao da postane trener – obja{wava Ra{i} – Na{ tim je vodio neki Nemac, koji nas je ubijao na treninzima, ali je slabo znao taktiku igre. I kada je Caja Jagodi} postao trener “Xasta”, pobe|ivali smo sve timove redom do 1965 godine. Jagodi} je uveo lepr{avu i brzu igru, sa mnogo prodora i driblawa, tako da se levo krilo Tomislav Stankovi} proslavio. Pobedili smo naja~e timove “Torpedo”, “Bazel” i osvojili smo Ampol kup 1965. godine.

Kada se Zvonimir Rale Ra{i} posle {est godina zasitio australijskog fudbala, hteo je da oka~i kopa~ke o klin, ali ga je doktor Srba Preradovi} iz “Xasta” nazvao ludakom i predlo`io mu da bude trener ovog kluba. Tim je bio u krizi, a gazde u panici i uprava je pozvala Ra{i}a u pomo}.

- Ja sam kao trener bio gazda na terenu, a moj pomo}nik Caja Jagodi} je bio diplomata, zadu`en za odnose sa upravom i igra~ima. Prvi me~ smo izgubili od FK “Melburn” sa ~ak 7:1, ali smo zato narednih 17 utakmica dobili. U{li smo me|u pet najboqih timova u Australiji – hvali se Ra{i}.

U ovom timu najboqi igra~ je bio Milan Mi}ko Mihailovi}, biv{i fudbaler “Partizana”. A uz wega su bili Branko Buqevi} i Dragoqub Utje{enovi} iz OFK “Beograda”. Najboqi igra~ u Australiji je bio Qubi{a Bro}i} Bro}a, koji je jo{ 1950. bio ~lan reprezentacije Jugoslavije. Bio je potom trener FK “Crvena Zvezda”, pa selektor Egipta i trener FK “Juventus” u Melburnu. Do{ao je u “Xast” 1964 sa Novog Zelanda. Kad mu je brat umro, rekao je samo: “Bog je sa vama!” i napustio fudbal.

Ra{i} je sa wima i “Xastom” bio prvak dr`ave Viktorije 1968/69 godine. Tada je i privatno slavio. O`enio se Barbarom 1968. i dobio dvoje dece. K}erka Danijela danas ima dvoje svojih mali{ana, sin Simon Ra{i} ima ~etvoro dece. Posle finala Kupa Viktorije progla{en je za trenera godine. Na me|unarodnom turniru Tokijo kup osvojili su prvo mesto, jer su tukli Japan i Dansku. U finalu Nacionalne lige Australije tukli su slavni FK “Markoni”. Imao je tri velike titule i ponudu da vodi dr`avni tim.

- Bio sam prvi trener u Australiji sa ugovorom o privremenom radu i prvi selektor koji je uveo psiholo{ke pripreme fudbalera i sportista. Vodio sam tim kao da je vojni klub – strogo i profesionalno. Kopirao sam jugoslovensku i ma|arsku fudbalsku igru da bih u Australiji stvorio svoju. Australijanci su znali dobro da tr~e, ali su bili lo{i u individualnim duelima. U reprezentaciju

Za Raleta Ra{i}a i australijski sportski funkcioneri ka`u da je stvorio profesionalni fudbal na Petom kontinentu. Li~no je stvorio 27 fudbalera, tri kluba i australijsku reprezentaciju sam uveo na{e fudbalere – otkriva Rale Ra{i} tajnu svog fudbalskog uspeha.

Na turneji po Evropi i Aziji reprezentacija Australije sa Ra{i}em na ~elu tima pobedila je Izrael, Iran, Gr~ku, koju je trenirao slavni Pu{ka{ i Englesku. Helmut [el, trener Nema~ke ga je pitao da mu otkrije tajne kako je pobedio Grke usred Atine sa 3:1.

- Kada smo se vratili u Australiju, slavili su me kao revolucionara koji je sa timom ru{io sve protivnike. Protivnici iz FK “Akropolis” su mi se podsmevali da sam u tim doveo kengure i koale. Ja sam im pokazao trofej te`ak 20 kilograma i rekao da probaju oni da ga osvoje.

Kako je bilo na Mundijalu u Nema~koj, to se ve} zna, ali malo je poznato kakva je u tom trenutku slave po australijski fudbal, bila sudbina wenog selektora. Rale Ra{i} o tome prvi put sasvim otvoreno govori za ovu kwigu: - Moj ugovor sa Fudbalskom federacijom Australije je bio ~udan. Anga`ovan sam privremeno na ~etiri godine, dok ne na|u profesionalnog trenera. Dobio sam za to vreme ukupno 10.000 dolara kao platu. Imao sam kao trener u FK “Sent Xorx” na primer, platu 12.000 dolara, stan i kola, plus premije od pobeda – ka`e Ra{i} i nagla{ava: - I pored toga {to sam dr`avni

Legendarni Ra{i} je bio revolucionar fudbala u Australiji. Vodio je „Kengure“ pet godina, od 1969. do 1974. godine i imao je najve}i uticaj na popularnost i shvatawe fudbala u Australiji tim Australije prvi odveo na Svetko fudbalsko prvenstvo smewen sam jo{ dok sam bio u Nema~koj. Treneri su postali Vorington i Grin, koji su unazadili australijsku reprezentaciju.

Naime, posle poraza na Mundijalu u reprezenatciji su uzavrele stare strasti i klevete na ra~un Ra{i}a, koje je on kao selektor i trener uspeo da sti{ava. Kako je posle prvenstva 1974. ostao u Nema~koj, da bude komentator, kod ku}e u Melburnu je progla{en nepo`eqnim da vodi dr`avni tim Australije.

- Ja sam fudbalerima bio i tata i mama, ali i strogi profesor i psiholog. Jer, u Australiji veliki fudbal nije bio ozbiqan sport, a fudbaleri su se pona{ali kao filmske zvezde. Tim je bio sastavqen od fubdalera iz {est nacija. Imali smo i jednog Aborixana. Da bi ih uveo u red izbacio sam upotrebu piva i zabranio odlaske u kafane, uveo ku}ni karantin i strogu disciplinu. Igra~i engleskog porekla su se odmah pobunili, a ubedili su i neke ~lanove Fudbalskog saveza da ja nisam dobar selektor i trener.

Dr`ave, ~iji su timovi izgubili od Australije, odmah su se, me|utim, zainteresovali za “~arobnog trenera”, kako su ga zvali. Ra{i}a su pozvali Iran i Kuvajt da bude trener wihovih reprezentacija za platu od 15.000 dolara, ali je on ove ponude odbio. Li~no mu je iranski {ah, koji ga je pozvao na ru~ak, poklonio zlatni sat.

- Mesto selektora Australije mi je donelo nove anga`mane i nove honorare. Postao sam profesor fudbala sa platom od 30.000 dolara godi{we, zatim zastupnik “Adidasa” iz Nema~ke sa primawem od 3.000 dolara i izve{ta~ lista “Bildcajtung” za 80.000 maraka, {to i danas radim.

Za Raleta Ra{i}a i australijski sportski funkcioneri ka`u da je stvorio profesionalni fudbal na Petom kontinentu. Li~no je stvorio 27 fudbalera, tri kluba i australijsku reprezentaciju. Osniva~ je i ~lan Instituta za sport u Kanberi. Uradio je studiju o australijskom fudbalu na 360 strana, kakve imaju Nemci i Englezi, i Fifa, ali je Australija nije prihvatila. Napisao je i memoare, koji sadr`e kompletnu pri~u o wegovom fudbalskom `ivotu u Australiji, ali su izdava~i odbili da je objave, jer ka`u, ilegalno boravio na kontinentu i igrao fudbal.

Za doprinos razvoju fudbala i sporta kraqica Elizabeta je Zvonimiru Ra{i}u dodelila orden Komonvelta. Odlikovan je Medaqom sa sport i uvr{}en u istoriju australijskog fudbala. I uvr{ten je u Ku}u slavnih.

Ra{i} se u, me|uvremenu bavio poslovima osigurawa i dr`ao je svoju agenciju “Ralko” u Liverpulu. Bio je i proizvo|a~ opreme za fudbalere, koja se pakuje u specijalno dizajnirani ranac. Poznat je i kao spiker za sve~ane ve~ere, jer je odli~an govornik. Imao je sa jednim hrvatskim doseqenikom od 1975. godine Akademiju fudbala i kampove u Nema~koj, Brazilu, Koreji i Kini. Akademija je 2010. zapala u te{ko}e kada je Ra{i}u pukla Ahilova tetiva, pa je morao na operaciju i le~ewe. Radio je sa Xonom Vorenom u Japanu, dok ovaj nije preminuo, kao i sa sa doktorom Sokratesom, biv{im fudbalskim asom u Brazilu.

I daqe je sportski komentator za australijski SBS radio i za nema~ke medije. O~ekivao je, ka`e da ga selektor srpske reprezentacije Radomir Anti} pozove sa Mundijala iz Ju`ne Afrike da mu ka`e 2010. godine kako da igra protiv tima Australije, ali se to nije dogodilo. Niti ga je novi selektor Vladimir Petrovi} Pi`on zvao da se konsultuje sa wim.

U me|uvremenu, fudbal se na kontinentu toliko razvio da je Australija postala tim koji se respektuje na fudbalskim terenima. A Fudbalski savez Australije je stekao ugled u svetu. I na terenu i u upravi ima Srba, koji aktivno u~estvuju u fudbalskom sportu. Kako ~elnici saveza smatraju u ovoj zemqi sport napreduje i da }e fudbal uskoro postati posebno popularan, ako Australija nastavi da pobe|uje, oni su podneli kandidaturu za organizaciju Svetskog prvenstva u fudbalu 2022. godine. Promocija ih je ko{tala 45 miliona dolara, ali nije bila efikasna. To bi bio prvi fudbalski {ampionat sveta na Petom kontinentu.