PRAG - EVROPSKA METROPOLA KULTURE

Ako tra`ite mesto gde se mo`ete dobro zabaviti, ne{to videti i potro{iti malo novca onda je magi~ni Prag pravi izbor za vas. Ovaj grad mostova, katedrala, kula i kupola va`i za jedan od najlep{ih i naj{armantnijih u Evropi. Poznat po svojoj sredwevekovnoj arhitekturi ovaj “Zlatni grad” na Vltavi danas je jedan od najpose}enijih u centralnoj Evropi uz Be~ i Krakov. Prag je glavni i najve}i grad ^e{ke. Osnovan u 9-tom veku uskoro postaje i glavni grad Bohemije. Dana{wi oblik dobija u 14-tom veku i najva`nije atrakcije Praga poti~u iz tog perioda. Tokom Drugog svetskog rata znatno je mawe stradao od velikog broja drugih evropskih gradova tako je veliki broj starih zgrada ostao sa~uvan do danas.

Sa svojih 18 mostova u gradu, na reci Vltavi, odu{evqava sve posetioce u svako doba godine. Zimi je Prag posebno bo`anstven, i tada je aktuelna vo`wa fijakerom po gradu, a vo`wa brodom po Vltavi je poseban do`ivqaj, koji ne smete propustiti! U toku posledwih 20 godina Prag je postao jedan od najpose}enijih gradova Evrope i prepoznatqiva destinacija mnogih putnika. Godi{we ga poseti preko 4 miliona turista. Prag predstavqa veli~anstven spoj prirode i arhitekture. Danas je on slika i prilika prestonice pre po~etka industrijske ere i jedna od retkih turisti~kih destinacija koje se mogu posetiti a koja je zadr`ala svoj izvorni oblik. Drve}e i vo}waci sa jedne strane spu{taju se tik do reke, a bezbroj kula, torweva i pozla}enih kupola izdi`u se u nebo. Upravo zato ga zovu i grad stotine torweva ili zlatni Prag. To je najboqe videti sa nekog od uzvi{ewa koja pru`aju panoramski pogled na grad. Danas je ova prestonica poznata i po “Ple{u}oj zgradi” koja je dobila nadimak zbog svog neobi~nog izgleda koji podse}a na par koji ple{e. Prag je podeqen je na nekoliko celina: Stari grad, Novi grad, Hrad~ani i Mala strana. Od 1992. stari deo Praga je na UNESCO-voj listi svetske ba{tine. To je grad kulture i umetnosti, pa je poznat jo{ i kao majka svih gradova. Istorijsko jezgro grada mo`e se istra`iti pe{ke, a kada se umorite na usluzi vam je odli~an gradski prevoz. Iako su razli~ite `eqe onih koji pose}uju Prag, ovo je samo jedan od predlog onoga {to treba videti u Pragu kao i onoga {to do~arava duh ovog bajkovitog grada. Sa preko 2000 istorijskih znamenitosti i retkih kulturnih vrednosti, Prag ima oko 30 muzeja i 160 umetni~kih galerija.

PRA[KE ZNAMENITOSTI

Starogradski trg u Pragu je mesto gde se slivaju posetioci preko cele godine. Ovde ih zabavqaju uli~ni izvo|a~i, osve`avaju se u ba{tama kafi}a i dive se okolnim gra|evinama razli~itih arhitektonskih stilova. U centralnom delu trga je spomenik Janu Husu, ~e{kom verskom reformatoru, a okolo se ni`u gra|evine razli~itih epoha, kao {to su zgrada Strogradske ve}nice i Crkve Device Marije sa svojim zatamwenim kulama. Starogradski trg je ipak najpoznatiji po astronomskom satu iz XV veka. Pored toga {to pokazuje vreme on pokazuje i polo`aj Sunca, Meseca i zvezda, dok wegov dowi broj~anik prikazuje zodija~ke znake i smene godi{wih doba. Pomerawe figura dvanaest apostola

Karlov predstavqa najstariji o~uvani pra{ki most, koji je podigao kraq Karlo IV, 1357. godine. Na mostu se nalazi i 30 kipova religijske tematike - wihovo sme{tawe du` ograde mosta zapo~elo je 1657. godine na svakih sat vremena predstvaqa jednu od najve}ih atrakcija ovog grada.

Vi{ehrad u prevodu zna~i grad na uzvi{ewu, uzdi`e se visoko iznad reke Vltave. Za razliku od ostalih pra{kih atrakcija odlazak do Vi{ehrada }e predstavqati pravo osve`ewe jer ovo mesto naj~e{}e nije na listi agencijskih obilazaka grada. Ovde uglavnom dolaze oni koji samostalno organizuju svoje vreme u Pragu, pa }e vas na ovoj uzvi{ici do~ekati mir i ti{ina nekih pro{lih vremena. Nalazi se na mestu gde je princeza Libu{a predvidela osnivawe Praga i gde se udala za svog dragog ora~a

P{emisla. U{u{kana u okolni park u kome se nalaze statue Libu{e i drugih li~nosti iz legendi, sme{tena je Crkva Svetog Petra i Pavla ~iji se torwevi uzdi`u visoko iznad kro{wi stabala. U okolini se nalazi i grobqe na kome su sahraweni mnogi velikani kao {to su Dvor`ak i Smetana. Iako se nalazi van centralne zone, do Vi{ehrada se lako sti`e odli~nim pra{kim metroom. Karlov most danas predstavqa jedan od simbola Praga. Vekovima bio jedini most u Pragu. ^ine ga {esnaest masivnih lukova od pe{~ara koji preko Vltave povezuju Stari grad i centar Male strane. Sa obe strane obezbe|uju ga kule. Kula u Starom gradu je bogato ukra{ena, a malostranska je mawa i deo je nekada{weg starog mosta (Juditinog). Ukra{en je baroknim skulpturama, me|u kojima je i statua Svetog Jovana Nepomuka. Po{to se ogre{io o kraqa, ovaj sve{tenik je ba~en sa mosta u vre}i. Kada je wegovo telo udarilo o vodu, na povr{ini vode zasijalo je pet zvezda. Nepomuk je zbog toga postao svetac za{titnik mostova i stalno se predstavqa sa zlatnim oreolom. Lokalna legenda ka`e da }e vam doneti sre}u ako ga dodirnete. Na mostu je uvek mnogo uli~nih zabavqa~a, prodavaca sitnih umetnina i suvenira. Da bi se izbegle gu`ve preporu~uje se poseta ranije ujutru ili van sezone.

Plovidba Vltavom mo`da ne zvu~i primamqivo s obzirom da se u mnogim gradovima na rekama nudi sli~no krstarewe. Me|utim, zanimqivo je videti grad iz drugog ugla, naro~ito uz zvuke ~uvene “Vltave” Bexiha Smetane. Ime}ete priliku da vidite i wegov muzej, koja se nalazi na obali. Krstarewa postoje tokom cele godine, mada su najlep{a tokom sezone, kada nije hladno. Ve}ina brodova polazi sa keja ispod ^e{kog mosta i krstari uzvodno, prolaze Karlov most i nadomak Vi{ehrada okre}e nazad. Plovidba traje sat vremena.

Vlcavski trg je mesto gde gradski `ivot bije svom snagom. Vi{e je bulevar nego trg. Ovim prostorom dominira statua Svetog Vaclava na kowu i impozantna zgrada Narodnog muzeja koji na vrhu Vaclavskog trga sa svojom pozla}enom kupolom predstavqa krunu najva`nije ulice u glavnom gradu. Poznat je po tome {to su se na wemu odigravali svi doga|aji iz savremene ~e{ke istorije, a danas kao simbol modernog Praga i idealno mesto za {oping.

Katedrala svetog Vita je gotska gra|evina koja je zavr{ena u novije vreme. Zapo~eo ju je Karlo IV na temeqima drevne crkve koja se tu nalazila. Posmatrawe kula bliznakiwa koje streme nebu oduzima dah, mada se predwi deo katedrale, zbog sku~enog prostora ne mo`e sagledati u punom sjaju. Katedrala je riznica bogate ~e{ke istorije. Prostrana unutra{wost prima velike grupe turista, pristigle da pogledaju mno{tvo dragocenih predmeta, od sredwevekovnih slika do modernog obojenog stakla (mozaika).

Pra{ki dvorac nalazi se na vrhu Hrad~ana i predstavqa najve}i dvorac na svetu. Hiqade prozora pra{kog dvorca sa brda gleda na grad. Sastoji se od tri dvori{ta koja su me|usobno povezana i kojima su hodali vladari od najstarijih vremena do danas. U Pra{kom dvorcu stanuje predsednik ^e{ke Republike, a zanimqiv detaq je da se zastave sa kapija kraqevske palate skidaju kada je predsednik odsutan iz dr`ave. Turistima uvek zanimqiva atrakcija posmatrawe smene stra`e je na zapadnom ulazu, u podne, kada je ceromonija potpuna i propra}ena muzikom. Pra{ki dvorac je tvr|ava ~e{ke nacije u kojoj su skupqene sve uspomene ovog naroda. Tu su stare kaldrmisane ulice, trgovi, palate, crkve, parkovi, me|u kojima se izdvajaju Kraqevski vrtovi koji nude beg od gu`vi i druga~iji pogled na dvorac i katedralu.

I za kraj, nikako nemojte oti}i iz Praga a da ne svratite u neku od ~uvenih pra{kih pivnica sa kojima vole i druge evropske destinacije da se takmi~e ali bezuspe{no, i dok ne probate neki od gula{a i poznatu ~e{ku kobasicu na ulici.

PESNIK SRPSKOG ROMANTIZMA JOVAN JOVANOVI]

Zmaj

(NOVI SAD, 24. NOVEMBAR 1833. –SREMSKA KAMENICA, 14. JUN 1904.)

Jovan Jovanovi} Zmaj, jedan od najpoznatijih srpskih pesnika, a svakako i jedan od najvoqenijih, naro~ito me|u decom koja ga iz milo{te zovu ^ika Jova Zmaj. Bio je i za~etnik satiri~no i dru{tveno anga`ovane poezije u srpskoj kwi`evnosti. Uz \uru Jak{i}a, on je jo{ jedan veliki liri~ar srpskog romantizma. Ure|ivao je brojne ~asopise i listove, a smatra se najplodnijim srpskim pesnikom iz druge polovine 19. veka. Jova Zmaj je napisao veliki broj raznovrsnih pesama - satiri~nih, qubavnih, lirskih i politi~kih - ali je ostao upam}en po svojim pesmama za decu. Bio je prvi srpski kwi`evnik koji je pisao poeziju za decu, a wegove su pesme ostavile dubok trag u srpskoj kulturi i svesti.

Ro|en je 1833. godine u Novom Sadu gde je poha|ao osnovnu {kolu. Odrastao je u vrlo staroj i po{tovanoj porodici, a roditeqi su mu bili Marija Gavanski i Pavle Jovanovi}, koji je bio gradona~elnik Novog Sada U najranijem detiwstvu interesovao se za srpske narodne pesme koje su mu recitovali, pa je ~ak i tada sam sastavio poneku pesmu. Sredwu {kolu zavr{io je u Bratislavi a studije nastavio u Budimpe{ti, Pragu i Be~u gde je studirao pravo. To je bila `eqa wegovog oca, ali sopstvena naho|ewa vodila su ga ka medicini, a kasnije i fizici. Nakon zavr{enih studija prava, 1860. godine vra}a se u Novi Sad i postaje slu`benik u novosadskom magistratu. Tu se i upoznao sa svojom budu}om suprugom, Ru`om Li~anin. Qubav i sre}an porodi~ni `ivot inspiri{u ga da napi{e svoju najpoznatiju zbirku pesama \uli}i (od turske re~i Gül {to zna~i „ru`a“).

Po{to mu slu`ba u magistratu nije vi{e odgovarala, napustio ju je i posvetio se kwi`evnom radu. Tada je pokrenuo kwi`evni ~asopis Javor i satiri~ni list Komarac. Godine 1838. seli se u Budimpe{tu a 1864. pokre}e satiri~ni list Zmaj (igra re~i, po{to je 3. maj bio datum odr`avawa Majske skup{tine 1848. godine), ~iji }e naziv postati sastavni deo wegovog imena. Otuda ime Jovan Jovanovi} Zmaj.

1870. godine, nakon {to je u Budimpe{ti ispunio svoju `equ i zavr{io studije medicine, vra}a se u Novi Sad kako bi radio kao lekar. Ubrzo nakon povratka zadesila ga je porodi~na tragedija: wegova `ena i deca pomrli su od tuberkuloze. Iz ove tragedije proiza{la je zbirka elegi~nih pesama pod nazivom “\uli}i uveoci“. Tokom ovog perioda pisao je i prozne radove, najvi{e kratke romane, ali pod drugim imenom. Najpoznatiji rad iz tog doba je “Vidosava Brankovi}eva“.

Pisao je mnoge i raznovrsne pesme, me|u wima qubavne, lirske, satiri~ne, politi~ke ali je, me|utim, ostao najzapam}eniji po svojim de~jim pesmama. Jovan Jovanovi} Zmaj bio je prvi pisac u srpskoj kwi`evnosti koji je pisao poeziju za decu. Wegove de~je pesme su ostavile toliko