An|ela za godinu dana dala po dve godine na dva fakulteta!

„Preko trwa do zvezda“ latinska je poslovica koja mo`e da opi{e `ivot porodice Lazarevi}. Pro{li su mnogo toga u `ivotu da bi se danas Francuska „poklonila“ An|eli odaju}i joj veliko priznawe. Weni rezultati pokazuju da je pravi genije a weni profesori govore da Francuska ne pamti ovakvog studenta. Porodica Lazarevi} `ivi u Mecu, na istoku Francuske.

An|elini roditeqi Dragana i Bogdan su iz Pe}i sa Kosova i Metohije. Posle povla~ewa srpske vojske i policije u junu 1999. godine, oni su napustili Kosovo i Metohiju. Ostavili su svoj dom i krenuli u nepoznato. Put ih je odveo u Vrwa~ku Bawu gde su se doselili. Posle nekoliko godina dobili su }erku An|elu. Me|utim, te{ka ekonomska situacija tih godina u Srbiji, Lazarevi}eve je naterala da se jo{ jednom sele, pi{e portal „Svi Srbi u Parizu“, koji okupqa na{e qude koji tamo `ive i rade. Odlu~ili su da probaju „preko“ i 2010. godine dolaze u grad Mec, na istoku Francuske, gde poku{avaju da se sna|u. U po~etku Lazarevi}ima je bilo veoma te{ko. Bez poznavawa jezika i bez boravi{ne dozvole, Bogdan, kao glava porodice, nalazio je sitne poslove kako bi prehranio porodicu. Ova vredna i po{tena porodica regulisala je svoj status u Francuskoj 2017. godine a An|ela je u me|uvremenu dobila sestru Miu i brata Milo{a. Ve} od po~etka {kolovawa u Francuskoj An|ela je pokazivala veliko znawe i uz marqiv rad postizala je fantasti~ne rezultate. Dobijala je razne pohvale i priznawa tokom svog osnovnog {kolovawa a onda je do{ao trenutak da upi{e fakultet i da odlu~i koje }e zanimwe odabrati. Izbor je pao na studije medicine.

An|ela je u prethodnoj godini postigla takve rezultate na fakultetu da joj se klawa cela Francuska. Naime za samo jednu godinu, dala je po dve godine i to na dva fakulteta. Na Medicinskom fakultetu i na fakultetu fizike i hemije sa maksimalnim ocenama. Weni profesori na oba fakulteta ne {tede re~i hvale. Govore da odavno nisu videli tako nekog genijalca.

An|ela je na fakultetu u Nansiju od 1.470 studenata izabrana za najboqeg studenta a nakon toga joj je isto priznawe dobila i na nacionalnom nivou u svojoj bran{i. A znaju}i da Francuzi ne prepu{taju ni{ta slu~aju, ponudili su joj ve} od 2024. godine specijalizaciju kao natprose~nom studentu.

Me|utim dobar glas, daleko se ~uje pa je i [vajcarska poslala ponudu da stipendira u potpunosti

An|elu i plati joj kompletnu specijalizaciju tako|e pod naznakom „natprose~nog studenta“. I zaista, An|ela je natprose~ni student. An|ela je od skora dobila francusko dr`avqanstvo ali ne zaboravqa odakle poti~e i dolazi. Ona je rekla za sajt da „srpski duh mi svakodnevno poma`e da budem prvenstveno boqi ~ovek i da na najboqi na~in predstavqam na{ narod“.

Do septembra An|ela nema nikakvih obaveza na fakultetu a onda kre}e u novu {kolsku godinu nadaju}i se jo{ boqim rezultatima. Ona je poslala poruku svim na{im mladim qudima koji

Kako izgleda `ivot u zemqi pogo|enoj gra|anskim ratom?

SAMIR, POSLEDWI SRBIN U SUDANU

Majka mu je Srpkiwa, a otac Sudanac. Avio-mehani~ara Samira Vahbija sudbina je 2012. godine ponovo spojila sa ocem, kojeg je posledwi put video kao dete. Oti{ao je u Sudan i tamo ostao. Posledwi je Srbin koji nije evekuisan iz te afri~ke zemqe, zahva}ene gra|anskim ratom.

„Halo, halo, gde si, bre, ti?“, poku{ava Ahmed da dozove svog prijateqa, a veza se stalno prekida.

„Evo me… evo me na pisti, pregledam avion, u Port Sudanu.“

„Ja samo da proverim da nisi negde zalutao, kako si prijatequ?“

„Preksino} te{ko vreme, stalno sam mokar… Ujutru magla sa vetrom, te{ko da di{e{ a ne da radi{… Toliko su bili nemogu}i uslovi za rad da smo morali da zatvorimo aerodrom. Mnogi su mislili da je pe{~ana oluja, a nije… samo magla i vetru{tina, a temperatura kao u rerni. Pre`ivqavam na {krge, vaqda }u izdr`ati jo{ mesec dana…“

Internet posustaje, ali ne i Ahmed Mouti, po~asni konzul Republike Srbije u Sudanu, koji iz Beograda poku{ava da uspostavi vezu. Uporno ~eka da se veza poboq{a, dok Samir po pisti tra`i mesto sa boqim signalom.

Posledwi Mohikanac, posledwi Srbin koji je ostao u Sudanu, to je avio-mehani~ar Samir Vahbi kojem je majka Srpkiwa, a otac

Sudanac. ^ak dvadesetak Srba, uglavnom avio-mehani~ara, pre rata je radilo za sudanske avio-kompanije. Ve}inom su se na vreme sklonili, a dvojicu je Ahmed izvla~io iz zemqe. Jedino Samir nije hteo da se evakui{e, iako je posle te{ke odiseje uspeo da stigne do Port Sudana, gde sada poma`e na aerodromu.

„Port Sudan je va`na luka na Crvenom moru. Tu se sudaraju pustiwski sa morskim vetrovima i stvaraju te{ku klimu. ^etrdeset pet stepeni sa velikom vlagom, to malo ko mo`e da podnese. Stavi{ u orman ispeglanu ko{uqu, izvadi{ je mokru. A u Kartumu je suprotno, stavi{ mokru ko{uqu u orman, za pola sata ona je ve} suva“, do~arava mi Ahmed, dok ~ekamo da se iz dubina interneta ponovo pojavi Samirov glas.

„Ne mogu da ih ostavim na cedilu, sad me i no}u cimaju, pre neku no} smo do pola dva radili…“

„Do{le su koze i ovce, ~ekaj, teramo ih sa piste… Ima jedan ~ovek de`uran za to, evo kona~no se setio da do|e…“

„Prijatequ, jesu li ti sve koze na broju?“, pita Ahmed.

„Ma pusti, ima i volova i kamila.“

„Otvori}e sad aerodrom za tranzit, pomiwu se letovi za Rijad i Dohu. Mnogo je qudi ostalo ovde, tra`ili smo dozvolu da letimo za Katar. Situacija je sve te`a, uveli su vize Egip}ani i Emira}ani.“

„Te{ko je pla}ati stanove, cene su oti{le dovraga. Ovde mi je polusestra, mo- ram da je po{aqem u neko mawe mesto gde je tako|e mirno, a cene su pristupa~nije…“

„Kad sam se evakuisao do Port Sudana zaustavqale su nas paravojske, zanimqivo da niko ne govori arapski, to su sve neki qudi iz ^ada i drugih dr`ava…“

„Meni su ku}u danas opqa~kali… sve razneli, {to nisu mogli da odnesu, polupali su“, ka`e Ahmed.

„Ma, obnovi}emo sve, va`no da smo `ivi i zdravi.“ „Kad su stigli do moje ku}e, zna~i da zavr{avaju, da be`e… bi}e to dobro, mo`da te ja do~ekam u Kartumu.“

Stalni prekidi, ali i Ahmed i Samir su navikli na to. Strpqivo ~ekaju da se veza ponovo uspostavi, iako bi svako drugi davno prekinuo razgovor. ^im uhvate dobar kontakt, jedan drugom govore, iako je razgovor ~udan, jer je svaka re~enica kratka i zaokru`ena, sa o~ekivawem da odgovor ne}e ~uti. Optimizam im je natopqen bolom, ali je nepokolebqiv, i ja im se divim. Podse}a me na 1999. i na to koliko je snage i na{ narod pokazivao u najte`im trenucima.

Ovaj kontakt, veza im je sa otaxbinom – Ahmedu sa Sudanom, Samiru sa Srbijom. Mnogo je neizre~enih emocija u prostim re~enicama, puno je nade, ali i pre`ivqenih strahota koje se ose}aju u }utawu, u spokojnom ~ekawu da se veza ponovo uspostavi.

„Nemamo struje po pola dana. Agregat se ukqu~i pomalo, a ure|aj za klimu odmah curi sa druge strane kao da si ~esmu odvrnuo…“

`ive van Srbije: Iskreno, ja sam jako vezana za Srbiju i `elim da poru~im na{im mladim generacijama koje `ive ovde da se samo bore i da na sve na~ine poka`u na{u inteligenciju. Ne sme i ne mo`e nijedna prepreka da zaustavi uspeh na{e dece koja su jako inteligentna i borbena za `ivot gde god se nalaze.

Ti{ina posle svakih desetak sekundi: telefon poku{ava da ponovo uspostavi vezu.

„Samo slu`beno idemo van grada, ali su me pre neki dan ro|aci vodili na jagwetinu…“

„Jesi li jeo jagwetinu koju zatrpaju pod zemqom ispod furune, to se zove mndi? Ukusna je kao bombone, topi se u ustima“, pita Ahmed.

Nisam tu jeo, ali bogme i ova pre neki dan je bila odli~na… Samo moramo do osam uve~e da se vratimo, tad po~iwe policijski ~as.“

„U avgustu mi isti~e viza… ovde mi se smeju kad pomenem da }e mi trebati nova dokumenta, ka`u ratno stawe, kakva dokumenta…“ „@iv bio, sre}no“, ka`e Ahmed proste re~i {to sad zna~e daleko vi{e nego u mirnodopsko doba.