Australija ka`wava dru{tvene mre`e zbog {irewa la`nih vesti

Australija priprema nacrt zakona kojima }e se kompanije vlasnice dru{tvenih mre`a ka`wavati ukoliko nisu ukloni- sni standard za celu industriju koji bi primorao digitalne platforme da uklone {tetan sadr`aj, dodaje list.

Vlada tvrdi da ACMA ne bi imala ulogu u odre|ivawu toga {ta je istina, a {ta la`. Me|utim, ne navodi ko }e imati tu ulogu, odnosno ko }e propisivati {ta je dezinformacija od toga koji iznos je ve}i, dok bi kr{ewe standarda {to se odnosi na celu industriju povla~ilo penal vrednosti 6,88 miliona australijskih dolara, ili pet odsto globalnog prometa kompanije. le dezinformacije sa svojih platformi, prenosi doma}i list „Ejx” (The Age), ali ne precizira ko }e odre|ivati {ta su la`ne vesti. Prema predlo`enom zakonu, vlada bi mogla da nametne novi kodeks kompanijama koje vi{e puta nisu re{ile problem plasirawa la`nih vesti ili svojevr-

U slu~aju „Mete”, vlasnika „Fejsbuka”, na primer, maksimalna kazna bi mogla da iznosi vi{e od osam milijardi dolara.

Prema predlo`enom zakonu, Australijska uprava za komunikacije i medije (ACMA) imala bi ovla{}ewa da pribavi informacije i dokumente s digitalnih platformi u vezi s dezinformacijama. Ali vlada tvrdi da ACMA ne bi imala ulogu u odre|ivawu toga {ta je istina, a {ta la`. Me|utim, ne navodi ko }e imati tu ulogu, odnosno ko }e propisivati {ta je dezinformacija.

O~ekuje se da }e budu}i zakon, po{to pro|e javnu raspravu, do}i pred parlamentarce do kraja godine.

Maksimalna predvi|ena kazna za kr{ewe budu}eg kodeksa iznosila bi 2,75 miliona australijskih dolara ili dva procenta globalnog prometa, u zavisnosti

„Vlada premijera Entonija Elbanezea posve}ena je za{titi Australijanaca na mre`i, {to podrazumeva da dr`ava ima ovla{}ewa kojima mo`e da sankcioni{e digitalne platforme koje plasiraju dezinformacije”, izjavila je ministarka komunikacija Mi{el Rouland za „Ejx”, isti~u}i pri tome da ovde nije re~ o ograni~avawu slobode govora.

Evropska unija je pro{le godine usvojila nove zakone u sli~nom obra~unu s dru{tvenim medijima, a koji ukqu~uju kazne do {est odsto globalnog prometa kompanija.

Najdrasti~nije je zasad oti{la Irska koja predla`e zakon o govoru mr`we – ukoliko taj akt bude usvojen, irske vlasti }e dobiti ovla{}ewe da osu|uju qude za niz krivi~nih dela „mr`we”, ukqu~uju}i posedovawe materijala koji bi, ukoliko se pro{iri, mogao da podsti~e mr`wu kod drugih. Najglasniji protiv takvog propisa i sli~nih zakona je vlasnik „Tvitera” Ilon Mask, koji pomenute poku{aje karakteri{e upravo kao masovni napad na slobodu govora.

Ina~e, wegova kompanija je objavila krajem maja da napu{ta „kodeks dobre prakse za borbu protiv dezinformacija u Evropskoj uniji”.

Dr`ava Viktorija }e pro{iriti zabranu isticawa fa{isti~kih simbola, u koje }e ubudu}e biti ukqu~eno i usta{ko znamewe. Odmah po{to to usvoji dr`ava Viktorija, istim putem }e krenuti i australijska federalna uprava. To zna~i da Hrvati vi{e ne}e mo}i da isti~u {ahovnicu iz vremena Nezavisne dr`ave Hrvatske, fotografije i transparente sa likom Ante Paveli}a, slovo U i pozdrav „za dom spremni”. Hrvatska zajednica me|u kojima je veliki broj potomaka usta{a koji su nakon Drugog svetskog rata pobegli iz Jugoslavije, za to mo`e da zahvali fudbalerima kluba „Vitezovi” iz Melburna. Oni su desetog aprila, na dan osnivawa zlo~ina~ke Nezavisne dr`ave Hrvatske, u svla~ionici pevali usta{ku pesmu „boj se bije, usta{ki se barjak vije” i otpozdravqali podizawem desne ruke.

– Dr`ava Viktorija ima nultu to- leranciju prema veli~awu ideologije mr`we. Svako zaslu`uje da se ose}a bezbedno, da bude dobrodo{ao i ukqu~en u dru{tvo Viktorije, saop{tila je dr`avna uprava Viktorije.

Istra`ivawe medija je pokazalo da hr- vatska zajednica otvoreno isti~e usta{ko znamewe i kao primer za to je naveden klub „Bosna” u zapadnom Sidneju, gde su na svim javnim okupqawima prisutne zastave sa slovom U. Putem interneta se prodaju majice, privesci za kqu~eve i zastave sa likom Ante Paveli}a, koji je, kako se isti~e u tekstu „Sidnej morning heralda”, bio blizak saveznik Adolfa Hitlera. Re`im Paveli}a je, navodi se, odgovoran za ubistvo najmawe pola miliona Srba, Jevreja i Roma.

U Australiji je odavno poznato koketirawe Hrvata sa nacizmom i zato ova pri~a nije stigla bez razloga. Naime, Hrvatska zajednica je ogor~ena zato {to Srbi, potomci ~etni~ke emigracije a i kasniji doseqenici mogu da u~estvuju u proslavama ANZAC praznika, koji se slavi u ~ast ratnih vojnih veterana. Ina~e, poznato je da su Australijanci u oba svetska rata bili saveznici Srba.

Poznato je i da je najmawe 1.500 pripadnika Enzek-a ratovalo uz Srbe u Prvom svetskom ratu. I u drugom svetskom ratu su Srbi ponovo bili na istoj strani sa Australijancima i Novozelan|anima. U oba svetska rata, Hrvati su bili na strani pora`enih. Ako ne ra~unamo Hrvate koji su nakon septembra 1944. godine i poziva Tita, prebegli na stranu partizana, kada je ve} bilo jasno kako }e se zavr{iti rat.