VIDOVDAN praznik u kome se prepli}u istorija i obi~aji

Gazimestan je uzvi{ewe na severoistoku Pri{tine (626 m), pet kilometara od grada. Na wemu je vo|ena Kosovska bitka 28. juna 1389. godine

Narodna verovawa i obi~aji

Vidovdan je posebno zanimqiv zato {to se prepli}u istorijske ~iwenice sa naraodnim obi~ajima i verovawima oli~enim u razvoju kosovskog mita uporedo sa paganskim kultovima starog slovenskog bo`anstva Vida.

Za one koji ne znaju, Vid je smatran vrhovnim bo`anstvom – „Bogom nad bogovima“ a svi drugi bogovi tek polubogovima. Me|u Srbima i svim Slovenima verovalo se da je Vid svevide}e bo`anstvo, pa se Vidovdan smatra praznikom za o~i, odnosno praznikom koji „otvara o~i“.

Na Vidovdan se, prema kwigama i verovawima ne radi u poqu – da kukuruz zametne klipove, ni u vinogradu – da se gro`|e ne sasu{i i otpadne. Tog dana treba probati i zrelo vo}e. Veruje se i da na Vidovdan vaqa zapo~eti ru~ne radove – pletewe i vezewe.

U [umadiji i jo{ nekim krajevima bio je obi~aj i da se na Vidovdan iznose stvari iz ku}e da se „provetre radi moqaca“. Izno{ene su i tapije i obligacije da bi se razgledale i provetrile. Izno{ene su i kese s novcem – da se vidi i izbroji.

Na Homoqskim planinama se verovalo da godina mo`e omanuti ako na Vidovdan nema oblaka, u Gru`i da „ptica kukavica koja po~iwe na Mladence da kuka za kosovskom pogibijom, prestaje da kuka od Vidovdana“, a u [umadiji da na “Vidov dan, u gluvo doba no}i, sve vode na Kosovu poteku crvene kao krv”, a krvqu kosovskih junaka obojeni su i kosovski bo`uri.

Tako je u okolini Vlasenice bio obi~aj da devojke, ubrav{i vidove trave, naliju vode u lonac koji su kupile bez poga|awa, uzmu malo soli, hleba, detelinu sa ~etiri lista i jednu tkaninu koju prebace preko lonca i pred spavawe prozbore: „Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemqe i neba, ka`i mi ko }e mi biti su|en, dovedi ga na san“.

Pravoslavni vernici 28. juna svake godine obele`avaju jedan od najve}ih srpskih praznika – Vidovdan. Taj praznik se u narodu, s jedne strane dovodi u vezu sa knezom Lazarom i Kosovskim bojem, a s druge, u arhai~nijoj varijanti, sa Svetim Vidom.

Kao dr`avni praznik, obele`ava se radno u spomen na Kosovsku bitku, koja se odigrala 28. juna 1389. godine, odnosno 15. juna po starom kalendaru i predstavqa se}awe na poginule u svim ratovima.

Stradawu srpskih vojnika je posve}en spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka, dok Spomenik kosovskim junacima, koji je otkriven 28. juna 1904. godine u okviru proslave stogodi{wice Prvog srpskog ustanka, u prisustvu kraqa Petra Prvog Kara|or|evi}a, predstavqa simbol Kru{evca i delo je srpskog vajara \or|a Jovanovi}a.

Vidovdan se proslavqa dostojanstveno, mirno, bez veseqa. U svim pravoslavnim hramovima slu`i se parastos na{im vojnicima palim na bojnom poqu, i svim do danas postradalim mu~enicima koji su na razne na~ine `ivot dali za pravoslavnu veru.

Po narodnom verovawu, va`no je {ta }e se na ovaj dan videti, jer }e se kasnije ba{ u tome imati uspeha.

Ponegde, izlazi se do podneva na grobqa i donosi hrana, riba obavezno. Ima sredina, u severozapadnoj Srbiji i Vojvodini, gde se iznosi sve tkawe {to `ene i devojke rade kako bi se videlo koliko su vredne i pokazalo da je odre|eno doma}instvo imu}no.

U nekim sredinama, poput Ma~ve, na taj dan su velike zadu{nice. Izlazi se do podneva na grobqe i donosi hrana, a riba obavezno, kao vrsta `rtve Svetom Vidu.

Postoji i obi~aj da `ene uo~i Vidovdana beru travu vidov~icu i stavqaju je pod jastuk da bi usnile svog izabranika.

Proslavqa se i kao dan grada Kru{evca. Gradona~elnica ^ikaga Lori Lajtfut 2021. godine proglasila je Vidovdan praznikom tog grada, isti~u}i da taj praznik slavi pomirewe i izdr`qivost naroda

Uskoro počinje!

St. Sergius starački dom počinje

Društvena grupa za ljude preko 65 godina u Blacktown.

Da li tražite druženje sa aktivnostima u slobodno vreme, roštiljanje , koncerte, vježbanje onda je ovo za vas. Ako ste zainteresovani ili bi neko od vaših voljenih želio da prisustvuje ovim aktivnostima slobodno nas kontaktirajte. Prevoz je dostupan za stanovnike Blacktown area.

Lucy Naumov: 0402 055 661 email: LNaoumov@stsergius.org.au koji je bio potla~en, koji stremi ka slobodi, dostojanstvu i jednakosti – univerzalnim idealima koji inspiri{u.

Primamo sve koji se prijave.

U hri{}anskom kalendaru ne postoji svetac s ovim imenom i pre ne{to vi{e od jednog veka, ta~nije tek 1892. godine, Srpska pravoslavna crkva ga je prvi put unela kao praznik u svoje kalendare, stavqaju}i ga u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara, ~ije je kultove negovala, zapisao je poznati etnolog Mile Nedeqkovi} u kwizi „Godi{wi obi~aji u Srba“. Vidovdan je nepo- kretni praznik koji se uvek praznuje 28. juna, a u crkvenom kalendaru obele`en je crvenim slovom.

Zna~aj Vidovdana za srpski narod proisti~e iz istorijskih doga|aja koji su vezani za taj datum. Od svih je najzna~ajniji Kosovski boj, pogibija kneza Lazara i propast srpskog carstva. Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu, ve}i i po zadu`binarstvu jer je za `ivota izgradio mnoge manastire i crkve.

Knez Lazar Hrebeqanovi}, rodom iz Prilepca kod Novog Brda, bio je jedan od plemi}a cara Du{ana. Posle smrti Du{anovog sina cara Stefana Uro{a, patrijarh Jefrem krunisao ga je za srpskog cara.

Vladao je od 1371. do 1389. godine i proglasio se za „gospodara svih Srba“. Posle smrti cara Uro{a, kneza Lazara je patrijarh Jefrem krunisao kao srpskog cara. Za suverenog vladara svih Srba smatrala ga je i Carigradska patrijar{ija.

Posle Kosovskog boja telo cara Lazara sahraweno je u Pri{tini a potom preneto u wegovu zadu`binu – manastir Ravanicu kod ]uprije. Kada je po~ela seoba Srba, narod je sa sobom nosio i wegove svete mo{ti i sklonio ih u manastir Ravanicu na Fru{koj gori.

Za vreme Drugog svetskog rata 1942. godine telo mu je preneto u Beograd, odakle je 1988. godine preme{teno ponovo na Kosovo u manastir Gra~anicu. Odatle je 1989. godine preneto u Lazarevu zadu`binu manastir Ravanicu kod ]uprije, gde i danas po~iva.