MON SEN MI[EL – CITADELA STARA HIQADU GODINA

Pre ta~no hiqadu godina, u junu mesecu, po~ela je izgradwa veli~anstvene katedrale na ostrvu na obali Francuske koja izrawa iz uzburkanih voda Atlantskog okeana, i koja }e postati trajni simbol nacionalne snage. Sredwovekovna opatija na vrhu Mon Sen Mi{el, kaskada zidova i potpornih kula koje se spu{taju sa visokog centralnog torwa, bila je spektakularna tvorevina koja je igrala kqu~nu ulogu u francuskoj istoriji tokom vekova.

Danas, kada obele`ava milenijum od po~etka izgradwe, to je jedna od najpopularnijih turisti~kih atrakcija u zemqi pored Pariza – ponekad preplavqena sopstvenom popularno{}u do te mere da su nadle`ni apelovali na posetioce da ne dolaze.

Opatija, koja se nalazi na stenovitom ostrvu u kanalu Laman{, na u{}u reke Kesnon, oko kilometar udaqeno od obale Nor- mandije, zapadno od Pariza, privla~ila je legije hodo~asnika tokom vekova. Danas privla~i 1,3 miliona turista svake godine.

Mon-Sen-Mi{el je dugo „pripadao” pojedinim porodicama koje su delile poslove u gradu i nasle|ivale seosku upravu. Turizam je gotovo jedini izvor prihoda komune. Turizam ovom malom ostrvu donosi oko 63 miliona dolara. Ima oko 50 prodavnica za 3 miliona turista. Samo oko 25 qudi spava svake no}i na planini (ukqu~uju}i monahe), osim onih u hotelima. Mon-Sen-Mi{el je poslu`io kao umetni~ka inspiracija za brojna dela. Deo radwe u trileru Helen Mekins Zadatak u Bretawi odvija se na Montu, ukqu~uju}i dramati~nu no}nu poteru po pesku. U filmu Pitera Xeksona iz 2003. Gospodar prstenova: Povratak kraqa, glavni grad Gondora, Minas Tirit, napravqen je po uzoru na Mon Sen-Mi{el. Isto tako, grad i zamak u Diznijevom hitu Tangled zasnovani su na Mon-Sen-Mi{elu, kao i dizajn lokacije Dark Souls Nev Londo Ruinsa.

„U rasponu od 1.000 godina, wegova silueta je postala simbol francuskog univerzalizma“, napisao je francuski predsednik

Emanuel Makron na Tviteru 5. juna nakon zvani~ne posete ostrvu. „Wegova opatija, simbol je onoga {to jesmo: narod graditeqa.“

SVEDOK ISTORIJE

Izdi`u}i se iz zaliva okru`enog obalama Normandije i Bretawe, opkoqena `ivim peskom, goti~ka opatija Mon Sen Mi{el nadvisuje se nad selom i debelim zidinama tvr|ave.

Kada plima nastupi, Mon izrawa iz vode poput francuske Atlantide, arhitektonskog ~uda postavqenog u prelepom prirodnom pejza`u. Ostvo je deo Uneskove svetske ba{tine od 1979. godine.

„Brak qudskog genija i prirode“, prokomentarisao je predsednik Makron u govoru povodom proslave milenijuma postojawa opatije.

Prozvana „~udom zapadnog sveta“, istorija naseobine se`e do 709. godine kada je na steni podignuto svetili{te u ~ast Svetog Arhan|ela Mihaila. Postalo je sveto mesto koje je nastavilo da se razvija od 11. do 16. veka.

Opatija je bila svedok kqu~nih trenutaka francuske istorije, naro~ito kada je postala tvr|ava tokom Stogodi{weg rata u 14. i 15. veku i pre`ivela tridesetogodi{wu opsadu Britanaca.

Tokom Francuske revolucije krajem 18. veka opatija je bila pretvorena u zatvor. Do 1863. 14.000 zatvorenika provelo je vreme u „Bastiqi na moru“, gde su plime i `ivi pesak onemogu}avali bekstvo zatvo-

Милиони ходочасника посећују остrvо вековима od odlu~uju}ih bitaka za oslobo|ewe Francuske i Evrope, koja se odigrala nekoliko kilometara od Mon Sen Mi{ela, u blizini potpuno uni{tenog grada Avran{a.

Mon Sen Mi{el (franc. Le Mont-Saint-Michel) je stenovito ostrvo u kanalu Laman{ na u{}u reke Kesnon, oko kilometar udaqeno od obale Normandije. Nalazi se u blizini grada Avran{ i granice Bretawe u departmanu Dowa Normandija. Ostrvo je ~uveno po svom benediktinskom manastiru, koji dominira ovim ostrvom povr{ine 55.000 m². Ova utvr|ena opatija je jedan od najboqih primera francuske sredwovekovne arhitekture. Mon Sen Mi{el je i selo na ostrvu osnovano 708 godine. Do ostrva se ranije moglo sti}i kopnom samo u periodu oseka. Krajem 19. veka ostrvo je povezano sa obalom ure|ewem prirodne prevlake i izgradwom puta. Izgradwom brane pove}ana je akumulacija peska u zalivu i on je postao pli}i.

ZABRINUTOST ZBOG

VELIKOG BROJA TURISTA je ~uveno po svom benediktinskom manastiru, koji dominira ovim ostrvom povr{ine 55.000 m²

Mon Sen Mi{el je oduvek bio izuzetno popularan i privla~io je milione hodo~asnika tokom svoje istorije. „To je bilo najve}e mesto hodo~a{}a na Zapadu, pre nekoliko vekova, ispred Santjaga de Kompostele“, nagla{ava Tomas Velter, generalni direktor Nacionalne javne ustanove Mon Sen Mi{el za Si-En-En.

Danas, oko tri miliona qudi poseti ovo ostrvo svake godine, a neki vikendi su pose}eniji nego ina~e. Vikend na dan praznika Vaznesewa u maju opatija je bila preplavqena posetiocima izme|u 11 i 15 ~asova – broj koji uznemireni zvani~nici obi~no o~ekuju samo na vrhuncu leta.

„Prodali smo 10.500 karata u opatiji, {to je rekord“, navodi Velter za Si-En-En. Ukupno je na licu mesta bilo oko 33.000 qudi, {to nije rekord samo po sebi, ali ipak mnogo za Mon, koji ovoliki broj turista obi~no o~ekuje u avgustu, u vreme sezone.

„Pre svega mu~e se sami posetioci jer im je obilazak mnogo nekonforniji“, dodaje Velter. „Jo{ od pandemije, turisti imaju mnog mawu toleranciju na gu`vu, jer su imali prilike da iskuse u`ivawe u obilasku lokaliteta kada je bilo mnogo mawe posetilaca.“ renika. Porodice zatvorenika zamenile su hodo~asnike koji su nekada {etali seoskim stazama.

Uz proslavu milenijuma, prve brojke za 2023. najavquju da }e Mon Sen Mi{el ostati veoma popularna turisti~ka atrakcija, {to predstavqa odre|ene probleme za desetak stanovnika, vlasnike prodavnica i prirodno okru`ewe.

„Mislim da to nije dobra stvar za trgovce, hotelijere i restorane jer jednostavno ne mogu da idu u korak sa potra`wom. Mon Sen Mi{el zauzima povr{inu od jedan kvadratni kilometar i ima jednu trgova~ku ulica. Kada se vi{e od pet hiqada qudi u jednom trenutku na|e na ulici, mislim da to nije ba{ prijatno“, ka`e Velter.

Tokom bel epoka pre Prvog svetskog rata spomenik je postepeno postao svetska turisti~ka atrakcija kakvu danas poznajemo. Jedna od wegovih popularnih znamenitosti je ~uvena gostionica „Mer Pular“, nazvana po briqantnoj kuvarici Anet Pular, koja ugo{}uje posetioce od 1888. godine.

Godine 1944., pisac Ernest Hemingvej, u to vreme ratni dopisnik, navodno je sedeo za stolom u „Mer Pular“ i opisivao podvig iskrcavawa saveznika tokom Dana De, jedne

U nastojawu da se pove}a odr`ivost, autobusi koji povezuju lokaciju sada rade na biogorivo, a ne na dizel. U me|uvremenu, posetioci se pozivaju da istra`e {ire podru~je zaliva tokom {pica od 11 do 15 ~asova, a da iskoristite besplatan parking posle 18.30.

„Mogu da iskoriste, na primer, boravak u prirodi i ture brodom koje smo organizovali. Ovde ima foka, jeguqa i atlantskog lososa“, nagla{ava Velter. „Ono {to ~esto zaboravqamo je da postoji najve}a kolonija delfina u Evropi, tako da je to i {ansa da na jedan nov na~in otkrijemo Mon Sen Mi{el.“