RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu

uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

1965. godine. Dobio je pozitivne kritike brojnih kwi`evnih kriti~ara. Ovaj roman je privukao veliki broj ~itaoca i tako ozna~io po~etak uspe{ne karijere ovog pisca. Na engleskom, u Wujorku je objavqen 1976. godine kao „Time of Miracles“. Narednih godina preveden je i na druge jezike. Svojim literarnim radom predstavqao je antidogmatizam. Peki} je od 1968. do 1969. godine ure|ivao „Kwi`evne novine“.

Svoj drugi roman „Hodo~a{}e Arsenija Wegovana“ objavio je 1970. godine. U ovom romanu, kao jednu od tema, uzeo je studentski protest 1968. godine. U to je vreme, iz politi~kih razloga, godinu dana nije mogao da dobije paso{. Dobio je NIN-ovu nagradu, za najboqi roman godine. U Wujorku je iza{ao engleski prevod pod naslovom „Houses of Belgrade“.

KARIJERA U EMIGRACIJI

Borislav Peki} u London je emigrirao 1971. godine. Svoj roman „Uspewe i sunovrat Ikara Gubelkijana“ objavio je 1975. godine. U narednim godinama preveden je na vi{e stranih jezika. Peki} je pozitivno ocewen na kwi`evnom konkursu Udru`enih izdava~a Jugoslavije i tako omogu}io {tampawe svog romana „Kako upokojiti vampira“, 1977. godine. Roman se zasniva na li~nim zatvorskim iskustvima. On je ujedno i svojevrstan psiholo{ki, metodolo{ki i logi~ki prikaz modernog totalitarnog re`ima. Godine 1977. objavqeno je Peki}evo delo „Odbrana i posledwi dani“. Vreme i mesto radwe je Jugoslavija tokom Drugog svetskog rata. Peki} je vrlo studiozno prou~avao gra|u svojih kwi`evni dela. Temeqnim radom i predanim pisawem objavqen je prvi tom dela „Zlatno runo“, 1978. godine. U idu}ih osam godina objavio je i preostalih {est tomova. Tada se ve} svrstavao u red najzna~ajnijih srpskih kwi`evnika. Wego{eva nagrada uru~ena mu je 1987. godine, a wom je potvrdio status vrsnog savremenog proznog pisca. Osamdesetih godina po~eo je da se zanima za neke nove tematike, te po~iwe da sakupqa materijale i gra|u za dela kojima }e predo~iti novo vi|ewe razvoja i propasti civilizacije.

Za ciq je uzimao i oslikavawe nove vizije budu}nosti. Tako je objavio tri kwige – roman „Besnilo“, epos „Atlantida“ i jo{ jedan antropolo{ki roman. Za ova dela dobio je brojne nagrade, a prevedena su na vi{e jezika. Nagradu Udru`ewa kwi`evnika Srbije za svoja „Odabrana dela“ u 12 to-

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom mova, Peki} je dobio 1984. godine. U periodu od 1987. do 1990. godine u tri toma je objavio delo „Godine koje su pojeli skakavci“. Delo je autobiografsko-memoarskog karaktera. Tako|e je prevo|eno na druge jezike, a donelo je Peki}u Nagrada Milo{ Crwanski, 1989. godine. Peki} je 1989. godine izdao „Novi Jerusalim“ i osvojio nagradu u Crnoj Gori.

Peki} je ostvario status popularnog pozori{nog pisca, a wegov najpoznatiji pozori{ni komad je „Cincari“ iz 1979. godine. Zasnovan je na ~etvrtom tomu dela „Zlatno runo“, a izvo|en je veliki broj puta. Uspe{nu karijeru propra}enu nagradama nastavio je komadima „Stepenik“ i „Kako zaboraviti gospodina Martina“. Mnoge svoje romane Peki} je adaptirao za film. Isto tako, uradio je preko dvadeset scenarija za filmove.

„Vreme ~uda“ je film predstavqen na filmskom festivalu u Kanu 1991. godine. Na ovom Kanskom festivalu uru~ena je nagrada na poqu re`ije. Potvrda od strane kritike stigla je u vidu Nagrade kriti~ara 1990. godine u San Sebastijanu. Borislav Peki} je honorarno bio zaposlen na Jugoslovenskom odelewu Svetske sekcije Bi-Bi-Sija (BBC) u Londonu kao komentator, kada je svake nedeqe ~itao „Pisma iz Londona“. Kroz jedinstvena i duhovita zapa`awa, Peki} je u vidu pedeset pisama pisao o Engleskoj i wenom narodu. Isto tako, na Bi-Bi-Si-ju, Peki} je

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE

117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711 radio na seriji o istoriji Velike Britanije. Objavqena je nakon wegove smrti kao „Sentimentalna povest Britanskog carstva“. Dodeqena mu je Po~asna nagrada BIGZ-a. KRAJ @IVOTA I SMRT

Peki} je sa drugih dvanaest intelektualaca obnovio rad Demokratske stranke, 1989. godine. Naredne godine je postao ~lan Glavnog odbora te partije. Iste 1990. godine radio je u uredni{tvu lista „Demokratija“. U to vreme radio je na raznim politi~kim aktivnostima ispred Demokratske stranke. Bio je ~lan engleskog PEN centra, a u periodu od 1900. do 1992. godine radio je na funkciji potpredsednika Srpskog PEN centra. Od 1985. godine u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti bio je potpredsednik. Dok je u ~lanstvu Krunskog saveta princa Aleksandra Kara|or|evi}a bio od 1992. godine. Borislav Peki} je umro nakon borbe sa te{kom bole{}u raka plu}a u Londonu, u 63. godini. Nakon smrti je kremiran, a wegova urna se ~uva u Aleji zaslu`nih gra|ana na Novom grobqu u Beogradu. Godine 1992. posthumno je odlikovan Kraqevskim ordenom dvoglavog belog orla prvog stepena od strane prestolonaslednika Aleksandra. Veliki broj Peki}evih dela objavqen je posthumno. Delo „Stope u pesku“, wegovi govori i predavawa koje je dr`ao po svetu, objavile su 2012. godine wegova supruga i }erka.

Pi{e: Marko Lopu{ina

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave su, kako weni dr`avnici govore, vladar sveta. Tre}e su na svetu po broju stanovnika, ali prve po vojnom buxetu od oko 800 milijardi dolara. SAD su bile britanska kolonija u Severnoj Americi, koje su 1778. godine izborile nezavisnost. Priznate su kao dr`ava 1783. godine.

Ruska Federacija je po povr{ini teritorije koje zauzima najve}a na svetu. Ima oko 150 miliona stanovnika, duplo mawe od SAD. Iako joj vojni buxet iznosi jedva sto milijardi dolara, ipak, je Rusija kao i Amerika, nuklerna sila. Nastala je iz Ruske kne`evine u 12. veku. Postala je Rusko carstvo 1478. godine, a Ruska federacija 1991.godine. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata SAD i tada ruski SSSR su bili saveznici. Va{ington je pomagao Moskvu tako {to je brodovima slao na hiqade xipova, kamiona, topova i tenkova. ^im se Drugi svetski rat zavr{io po~ela je bitka za interesne sfere u Evropi, pa su SAD povele Hladni rat protiv Rusa i SSSR-a. On je predvi|ao indirektne vojne sukobe, ali i teritorijalnu, politi~ku, ekonomsku, kulturnu i sportsku izolaciju Rusa od strane Amerikanaca i wihovih NATO saveznika. Mo`e se re}i da su Amerikanci i Rusi vodili preko posrednika deset velikih ratova, preko Koreje, Kube i Vijetnama, do Avganistana, Sirije i danas Ukrajine.

Hladni rat je bio vreme kada su svi u SAD znali ko im je neprijateq – Rusi. O tome je i glamurozni Holivud vodio ra~una, jer je snimao filmove u kojima su samo Sovjeti i Rusi bili negativci. ^ak se i slavni Rambo obra~unavao sa Rusima i pobe|ivao ih u bitkama u zemqama Bliskog istoka. Kada su od 1999. godine Srbi postali “lo{i momci”, Holivud je protiv nas Srba snimio nekoliko filmova, ali nije zaradio puno para na wima.

Hladni rat su okon~ali predsednici Xorx Bu{ i Boris Jeqcin. Taj period krajwe zao{trenih odnosa izme|u Sovjetskog Saveza, kasnije Rusije, i Amerike, zapo~et posle okon~awa Drugog svetskog rata zvani~no je zavr{en 1. februara 1992. u Bu{ovoj vikendici u ameri~koj dr`avi Merilend.

Javna retorika Sovjeta i Rusa tokom Hladnog rata je bila:„Amerika `eli rat, a Sovjetski Savez je garant mira”. Jer, kako se u Moskvi tvrdilo, kada nije do{lo do rata velikih ratnih sukoba Sjediwenih Dr`ava i Sovjetskog Saveza, zna~i “SSSR je obezbedio mir”.

Hladni rat je kao politi~ki termin opet o`iveo u propagandnim kampawama Moskve i Va{ingtona. Prvo je Xo Bajden u svom govoru u UN izjavio da “Sjediwene Ameri~ke Dr`ave ne tra`e jo{ jedan Hladni rat koji deli svet”. Vladimir Putin je potom u decembru 2022. godine okrivio SAD i Zapad za eskalaciju napetosti u Evropi, rekav{i da je ovaj deo sveta pogre{no procenio ishod Hladnog rata.

Danas ima politi~kih analiti~ara i diplomatskih stru~waka, i u Americi, i u Rusiji, koji su tvrdili da su prvih decenija 21. veka odnosi izme|u Amerike i Rusije “uroweni u novi Hladni rat”. Kao primer pomiwani su destruktivni rato-