Novi hladni rat

vi u isto~noj Aziji, Africi, Ju`noj Aziji, Bliskom istoku i Centralnoj Americi, ali i ruska aneksija Krima i ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini.

Veliki delovi sveta, pre svega Evropa i ve}i deo Azije, bili su podeqeni u dva suparni~ka tabora predvo|ena supersilama Amerikom i Rusijom. Novi Hladni rat pokazao je staro lice, politi~ku iskqu~ivost

Jako je duha istorija tajnih operacija SAD u stranim dr`avama. Statistika kazuje da u SAD kao imeprijalisti~ka i agresivna dr`ava u~estvovale u preko 37 ratova i jo{ toliko pu~eva, progona i ubistava. Prisetimo se ameri~ke okupacije Dominikanske republike sredinom {ezdesetih godina pro{log veka, Ameri~ko-meksi~kog rata, invazija Amerike na Granadu, na Panamu, u Za-

Prikrivene aktivnosti ameri~ke vlade nisu bile ograni~ene na strane teritorije, ameri~ki obave{tajci pokazali su spremnost da po~ine prili~no sumwiva dela i protiv gra|ana SAD. Pod okriqem takozvanog projekta “MKUltra”, CIA je sprovela ilegalne eksperimente na qudima sa ciqem da se razviju nove metode ispirawa mozga i mu~ewa koje }e se koristiti u ispitivawu,

Va{ingtona i Moskve, pretwe intervencijama vojnog tipa “preko posrednika”, pa i atentat na predsednika Ruske Federacije.

Iako je Bela ku}a 2023. godine zvani~no negirala da su SAD ume{ane u eksplozije na gasovodima „Severni tok“, ameri~ka vlada i tajne slu`be imaju dugu istoriju sprovo|ewa interesa Va{ingtona kroz {pijuna`u i sabota`e, uvek tvrde}i da to nisu u~inili. Tako su sedamdesetih godina 20. veka, ameri~ki specijalci instalirali {pijunski ure|aj na podvodnu komunikaciju sovjetske mornarice u Ohotskom moru.

Kao politi~ki termin

Hladni rat je opet o`iveo u propagandnim kampawama Moskve i Va{ingtona. Prvo je

Xo Bajden u svom govoru u UN izjavio da

“Sjediwene Ameri~ke

Dr`ave ne tra`e jo{ jedan Hladni rat koji deli svet”. Onda mu je

Vladimir Putin hladno odgovorio livu sviwa, intervencija u Somaliji, Siriji, u zemqama Ju`ne Amerike i u Jugoslaviji. u su{tini koriste}i ameri~ke gra|ane kao pokusne kuni}e. Projekat je, izme|u ostalog, ukqu~ivao i prou~avawe uticaja psihoaktivnih droga, kao {to je LSD, na qude. Tokom {ezdesetih i sedamdesetih godina, CIA je tako|e vodila program unutra{we {pijuna`e pod nazivom „Operacija HAOS“, ciqaju}i politi~ke disidente i antiratne grupe koje su se pojavile usred veoma nepopularnog rata u Vijetnamu. „Operaciju HAOS“ razotkrio niko drugi do novinar Simor Her{, ~ovek koji je rasvetlio i poznati masakr vijetnamskih civila u selu Mi Lai od strane ameri~kih trupa, i koji sada tvrdi da je identifikovao krivca za uni{tewe gasovoda „Severni tok“.

Akademik Matija Be}kovi} ovo ameri~ko zlo je definisao re~ima da su SAD “najvi{e ubile tu|e dece {irom sveta, ukqu~uju}i i srpsku”.

Tokom pedesetih godina 20. veka, ameri~ka Centralna obave{tajna agencija (CIA) orkestrirala je svrgavawe iranskog premijera Mohameda Mosadeka, uz akcije koje su ukqu~ivale teroristi~ke napade pod la`nom zastavom, za koje su okrivqeni lokalni komunisti koji su podr`avali Mosadekovu vladu.

Tokom osamdesetih godina, SAD su tajno prodavale oru`je Iranu, omra`enom neprijatequ Va{ingtona od Iranske revolucije 1979. godine, kako bi iskoristile novac od ove prodaje za tajno finansirawe pobuweni~kih grupa Kontra{a u Nikaragvi koji su se borili protiv tamo{we marksisti~ke sandinisti~ke vlade.

Napori ameri~ke vlade da svrgne komunisti~kog kubanskog lidera Fidela Kastra koji se usudio da upravqa svojom zemqom bez klawawa ujaku Semu, ukqu~ivali su desetine poku{aja atentata, pa ~ak i potpunu invaziju grupe kubanskih prognanika koju su finansirale i re`irale SAD.

Ameri~ka vlada je ~ak razmi{qala o sprovo|ewu teroristi~kih napada protiv ciqeva u SAD, civilnih i vojnih, kako bi za wih okrivila Kubu i tako dobila izgovor za objavu rata. Ovi predlozi, poznati kao „Operacija Nortvuds“, nikada nisu sprovedeni zahvaquju}i tada{wem ameri~kom predsedniku Xonu F. Kenediju koji ih je spre~io.

A 2013. godine biv{i saradnik ameri~ke Agencije za nacionalnu bezbednost Edvard Snouden pomogao je da se otkrije ogroman globalni program nadzora koji je agencija sprovodila u zemqi i inostranstvu, u saradwi sa odre|enim zapadnim obave{tajnim slu`bama (kao {to su britanski „GCHQ“ i nema~ki „BND“) i istaknutim tehnolo{kim kompanijama kao {to su kao

“Majkrosoft” i “Gugl”.

SAD su nemilosrdan vladar. Da su Amerikanci navikli da u ime demokratije ru{e poretke {irom sveta videlo se na primeru razbijawa Jugoslavije, ali i Libije i Sirije. Analiti~ari Naom ^omski i Xon Perkins javno pokazuju ameri~ki {ablon pona{awa u spoqnoj politici kojim SAD uni{tavaju druge dr`ave, a Ameriku ~ine prvom i glavnom zemqom sveta. Za to SAD koriste i NATO, koji {titi kapital i investicije, i Evropsku Uniju.