Srpski krajevi br 15 by SRPSKI KRAJEVI

БРОЈ 15, ЦЕНА 99 динара

Hodo~a{}e po Kosovu i Metohiji

OJ, DAVORI, OJ KOSOVO RAVNO! Srpsko privredno dru{tvo fondacija „PRIVREDNIK”

RAD - [TEDWA - ^ESTITOST Udru`ewe „Vera Qubav Nada”

SRCA U HARMONIJI Likovna kolonija

PUTEVIMA PREDAKA Intervju: Sr|an Sekuli}

VE]I ZNA^AJ SRPSKOJ KULTURI

MANASTIR GRA^ANICA

Адреса: Змај Огњена Вука 2, Нови Сад Телефони: 021 300 37 15; 064 332 46 27; 065 4000 501 E-mail: savezkrajisnika@gmail.com

Клисански пут 167, Нови Сад, тел. 021-2419-400, 021-2320-399 www.tgkomerc-98.co.rs

тел. 069-776-567

suzana_dikic@hotmail.com

Likovna kolonija

PUTEVIMA PREDAKA

www.srpskikrajevi.rs

САДРЖАЈ Рад -штедња-честитост

Кочићевим стазама

За оне који остадоше у „Плавој гробници”

Награђени на „Извору” Солунци понос Подрашнице Интервју: Срђан Секулић

18-19

Промоције књига

Дечија смотра српског фолклора швајцарске

200 година српског рјечника

„Ој Косово...”

Срца у хармонији Крсне славе и здравице

16 17

23-24 25

Неопходно заштитити српску имовину у Федерацији БиХ Путевима предака 2018.

Вакуфљани 8. пут заједно

Српски добровољци

29-30

Од звездобројца у равном Банату до пастира у Мериленду

Трећа смотра дечијег фолклора у Италији

Брање траве иве на Озрену

VI Аранђеловдански вашар

ИМПРЕСУМ ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Славиша Рујевић УРЕДНИК Ранка Срдић Милић РЕДАКЦИЈА Младен Булут, Радован Пилиповић, Др Милан Мицић, Др Драго Његован, Марко Ковачевић, Срђан Секулић, Сузана Дикић, Саша Јовановић, Клаудија Недељков, Драгомир Граховац, Велемир Елез, Ана Милојковић, Дејан Кудрић ИЗДАВАЧ Удружење грађана Српски Крајеви Председник: Славиша Рујевић Секретар: Дејана Крњаја ДИЗАЈН Славиша Рујевић, Никола Скенџић ПРЕЛОМ Никола Скенџић ШТАМПА Штампарија „СТЕЛА Б 023“ Штампарија ГРАФОПРОДУКТ, Нови Сад

КОНТАКТ: е-mail: srpskikrajevi@gmail.com Тел. 021-300 3715 Моб. 065-4000-501 Адреса: Удружење Српски Крајеви Часопис „Српски Крајеви“ Змај Огњена Вука 2 Нови Сад, 21000 Facebook : СРПСКИ КРАЈЕВИ

www.srpskikrajevi.rs

Часопис „Српски Крајеви“ је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Часопис „Српски Крајеви“ је подржаo Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 908(=163.41) СРПСКИ крајеви / главни и одговорни уредник Славиша Рујевић. - 2007, 1- . Нови Сад : Удружење „Српски крајеви“, 2007-. - Илустр. ; 30 cm Тромесечно. ISSN 1820-5623 COBISS.SR-ID 225480967

^uvariТРАДИЦИЈЕ СРПСКО ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ФОНДАЦИЈА „ПРИВРЕДНИК“

RAD - [TEDWA - ^ESTITOST „Привредник“ је окупљао даровиту и сиромашну децу, из свих крајева где је живео српски народ, упућујући их на школовање за разне занате и трговину код угледних трговаца и занатлија, а касније им помагао преко својих штедно–кредитних задруга Срба привредника да отворе своје самосталне радње и започну сопствени посао, тако формирајући средњи слој друштва од српског становништва које је у Аустро-Угарској Монархији углавном било веома сиромашно и обесправљено.

рпско привредно друштво Фондација „Привредник“ једна је од највећих живих задужбина наше новије историје, са просветно-привредним карактером. Идејни творац и оснивач ове институције је Владимир Матијевић, са својим кругом сарадника, и визијом како побољшати економске и социјалне прилике српског народа у АустроУгарској монархији на заласку деветнаестог века. Обављајући посао банкара и велетрговца створио је Српско привредно друштво „Привредник”, 1897. године у Загребу. Том чину је претходило оснивање Српске банке 1895. године у Загребу, а потом и штеднокредитних задруга, од којих је једна била у Новом Саду, где је и данас седиште „Привредника“. Велики научник Михајло Пупин, човек светског уледа и изузетни патриота је оставио

„Привреднику“ позамашне суме новца за школовање даровите деце. Знатну помоћ дао је великан Никола Тесла и научник светског гласа Јован Цвијић. „Привредник“ је окупљао даровиту и сиромашну децу, из свих крајева где је живео српски народ, упућујући их на школовање за разне занате и трговину код угледних трговаца и занатлија, а касније им помагао преко својих штедно–кредитних задруга Срба привредника да отворе своје самосталне радње и започну сопствени посао, тако формирајући средњи слој друштва од српског становништва које је у Аустро-Угарској Монархији углавном било веома сиромашно и обесправљено. Резултати рада „Привредника“ мере се бројкама одшколованих питомаца, а још више изласком из сиромаштва великог броја

Srpski Krajevi br.15

породица. Број ишколованих питомаца премашује 43.000. Историјске прилике су утицале на судбину „Привредника“. Од славе и хвале до заборава и гашења. „Привредник“ је 1947. године државним декретом укинут, а целокупну његову непокретну имовину преузела је држава. Руководећи се идејом племенитог и корисног рада „Привредника“, у Новом Саду је jануара 1993. године обновљен рад „Привредника“ са истим намерама и циљевима, у измењеним околностима. У оснивању Хуманитарног фонда „Привредник“ у Новом Саду учествовале су најзначајније институције Српског народа: Српска православна црква, Краљевска кућа Карађорђевић, Матица српска, Српска академија наука и уметности, „Удружење Привредникових питомаца Владимир Матијевић“, Његово

^uvariТРАДИЦИЈЕ питомаца и штићеника од посебног је емотивног значаја за сваког од стипендиста јер симболизује уважавање и потврђивање њиховог марљивог и посвећеног рада и резултата постигнутих на честит и поштен начин.

ОТВАРАЊЕ „ПРИВРЕДНИКА“ У БАЊА ЛУЦИ

Преосвештенство Епископ шумадијски Сава, Академици Дејан Медаковић, Берислав Берић, Миросалав Радовановић и један број других угледних појединаца и институција тог времена. На челу Патроната био је Принц Томислав Карађорђевић. Хуманитарни Фонд „Привредник“ 2012. прераста у Српско привредно друштво Фондацију „Привредник“, чијим радом руководи Управни одбор, председник Управног одбора је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачкољубљански господин др Порфирије, а управитељ проф. др Јова Радић. Институција изузетне историје, богате традиције и великог значаја за друштво функционише и данас захваљујући својим добротворима и донаторима, који великодушним улагањем у Фондацију „Привредник“ негују своју племенитост и хуманост, а чине добробит младим људима о којима Фондација брине и нашем друштву у целости. Слоган „РАД – ШТЕДЊА - ЧЕСТИТОСТ“ дубоко је уткан у животе свих питомаца, али и добротвора Привредника од његовог постанка до данас.

свечаном академијом објединила је пријем нове генерације питомаца и штићеника и јубилеј – 25 година деловања са седиштем у Новом Саду. Најуспешнији ђаци и студенти из породица са слабијим материјалним статусом примљени су у нову генерацију стипендиста након неколико селекционих етапа. Сваки корак њиховог будућег професионалног, али и личног развоја, Привредник ће свесрдно пратити и подстицати. Своје поштовање и приврженост Привреднику присуством су увеличали како актуелни, тако и бивши питомци и штићеници, бројни добротвори и представници државних, покрајнских и градских власти, те представници локалних и државних медија. Културноуметнички део програма припремили су бивши и садашњи питомци чији уметнички таленат Привредник од самог почетка препознаје, негује и подстиче. Овај чин званичног приступања у круг

Идеја на којој Привредник преко 120 година почива нит је која тежи повезивању потенцијала српског живља са свих простора. Ове године с поносом и великом надом у даље ширење 27. септембра основана је Фондација „Привредник“ са седиштем у Бања Луци. Тим поводом организована је посета стипендиста из Новог Сада који су имали прилику да се упознају са историјским и културолошким темељима Бања Луке и околине. Присуством и учешћем у свечаној академији поводом оснивања ове подружнице, бивши и садашњи питомци пружили су подршку свим српским талентима из сиромашних породица који ће убудуће бити подржани и на територији Босне и Херцеговине.

ДЕСЕТ СТИПЕНДИЈА ЗА СТУДЕНТЕ СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

По први пут од свог оснивања фондација је посебном одлуком проширила круг деловања и

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ПОВОДОМ 25 ГОДИНА ДЕЛОВАЊА У НОВОМ САДУ

У препуној сали Студија М 22. новембра Српско привредно друштво Фондација „Привредник“

Srpski Krajevi br.15

^uvariТРАДИЦИЈЕ припадају) постали су питомци СПД Фондације „Привредник“. У мају ове године организовано је упознавање и дружење са стипендистима из Новог Сада које је за циљ имало стварање и учвршћивање међусобних односа питомаца из свих крајева. Посета јужној српској покрајини и обилазак историјских, културних и духовних светиња као што су манастири Бањска и Соколица оплеменили су и надахнули бивше и садашње питомце, од којих је већина по први пут боравила на Косову и Метохији.

Оливера Болта

на Приштински универзитет са привременим седиштем у Косовској Митровици. Десет

I z

најбољих српских студената овог универзитета (по један студент са сваког од десет факултета који му

S r p s k e

НЕВЕСИЊЕ

OSVE[TAN DOM KULTURE „NEBOJ[A GLOGOVAC” Свештеник Милован Глоговац, заједно са свештеницима Епархије захумско-херцеговачке и приморске, освештао је 8. Новембра Дом културе у Невесињу који носи име његовог покојног сина, глумца Небојше Глоговца.

н је након освештања захвалио Невесињу што Дом културе носи име његовог сина. "Данас смо се подсјетили бораца који су положили животе за слободу, вјеру, отаџбину и пали на бојном пољу. Вратили смо се овдје да одамо почаст Небојши, који је био борац на другом пољу и борио се за правду, истину и доброту", рекао је Глоговац. Затим је захвалио Невесињцима што су препознали Небојшину љубав према том граду и његовим становницима и додао да је Небојша увијек радо долазио у Невесиње и враћао се из њега препорођен.

Свештеник Радивоје Круљ рекао је да је Небојша Глоговац од малих ногу био инспирисан Јеванђељем и Христом, те да је иза себе оставио велико животно дјело. "Надам се да ће његово дјело инспирисати многе који ће се овдје бавити културом. Нека нас Небојша инспирише да се овдје стварају велика и добра дјела и да увијек будемо препознатљиви", додао је Круљ. Дом културе у Невесињу обновљен је ове године средствима влада Републике Српске и Србије. Након освештања у Дому културе

Srpski Krajevi br.15

одржана је свечана академија поводом Митровдана, крсне славе општине Невесиње и Борачке организације Републике Српске и сјећања на митровданске битке 1992. и 1994. године. Свечаној академији присуствовали су званичници Републике Српске, Србије, борачких организација источнохерцеговачких општина и бројни грађани.

^uvariТРАДИЦИЈЕ УДРУЖЕЊЕ КРАЈИШНИКА ЗМАЈЕВО

KO^I]EVIM STAZAMA Како љепше испратити стару годину и утемељити вриједности у надолазећој, већ прослављањем завјета највећег међу рођеним изнад Бања Луке. Остави Петар бунт, труд, жртвовање, поуке и реченице `цијеђене из суве дреновине`, нараштају будућности. Остави да би вјечно живио и свједочио Лују, Јаблана, Симендаћа, Давида, Мргуду, Мићана, Јолпаза....

Ој, Змијање, зори у свитање....

основној школи ,,Јован Јовановић Змај`` у Змајеву, по светом Николи, одржан је школски час омажа великом Пери. Добре жеље и намјере у амбалажи геоисторије изнесе нам, с плоском у руци, чувар народне традицијетворитеељ и колекционар народних ношњи Свето Качар. Ђаци, драмска, рецитаторска и фолклорна секција за примјер. Претпостављам да су брзински организовани за манифестацију, али су показали одговорност, таленат и умјеће. Задовољство се било наћи у холу њихове школе и подјелити слатке тренутке незаборава. Просвјетни радници, поносни на бивше ђаке и садашње, само су аплаудирали, разгаљујући срца и душе, приказаним. Посебно треба истаћи одломак из монодраме ,,Јазавац...``. Дјечаци су нас уживљеношћу и дочаравањем улога вратили у прошлост тјескобне Аустоугарске, видјели смо патње сељака, хумор виспрених Мањачана и неспретност ,,Земљане

владе``. Чули смо ријечи Ђурине ,,Отаџбине``, Шантићеве ,,Очева са красних брда..`` и др. Релативно млађани гуслар Витомир Вулин, носећи јауке Змијања у бићу и на струни, отпјевао је вапајну Перину пјесму из Беча. Кад је тражећи васкрсење духа огољено физички руинираним моћима кликто и завјештавао. Док је КУД ,,Сава Вукосављев``, у пар секција показао да нам се радује Немањино завештање, јер нас познаје по пјесми и игри српско сутра. Српска пјесникиња Ранка Срдић Милић, ауторском пјесмом о Петру, је аутентично посвједочила своју судбину и ,,милионе душа које пиште под душманским јармом``. На почетку и на крају огласио се предсједник удружења ,,Крајишници Змајево`` господин Рајко Марјановић, маниром доброг домаћина уз захваљивање свеприсутним, најприје уводом, а онда закључним домаћиновањем,

најавио је, у будућим годинама, афирмисање ове манифестације и учвршћивањем исте на мапи духа и традиције Бачке и српског сјевера. Програм је водио локални прегатељ Милош Пешић, довољно захтјевним секвенцама битног. Присутних је било, све што самосвјесно из Змајева и околних мјеста зна раздвојити битно од пролазног. Све у свему, отимље се утисак да овакве догађаје тек треба уводити на редовна врата у нашу стварност, по окружењу, како би опстали, преиспитали се и засијали сјеме насушног опстанка, кроз експанзију духа и предачког умног слогословља. Хвала Змајевчани, отворили сте поглављее завичајног сентимента кроз суштину идентификовања и прослављања оних по којима нас садашњост познајеа а будућност прихвата.

Ранка Срдић Милић

Srpski Krajevi br.15

^uvariТРАДИЦИЈЕ САВЕЗ КРАЈИШКИХ УДРУЖЕЊА

OJ, DAVORI, OJ KOSOVO RAVNO! Канда је вријеме чекало на нас, или су одважни Крајишници изабрали да се причесте оплемењујућом грудом баш у етапи заплета. Јесен је мирисала на дуње поморавља и митске Душанове гроздове. Зима је бјежала са свог прага угријана воштаницама светиња о светој Петки. А аутобус поклоника састављен од представника чланица Савеза Крајишника и Градских управа везао је вез узвратног милодарја по небоземном Српском Јерусалиму.

олико је симболике, мита, стварности, сазнања, средњовјековне раскоши и елегичних осјећања стало у два дана и три ноћи, сами Господ зна?! Многи су први пут крочили на Лазарово тло, гдје је улазница љубав а цијена карте прошлост незаборава. ,,Ој, давори, ој Косово равно!“ -што би рекао умни Момир Војводић Нахрањени поносом и намјером да обиђемо олтаре, постанак и биљеге духовне егзистенције, од Новог Сада до административног Јариња, подизали смо главе ко новорођенчад из колијевке жељна развојног сазнања. Ноћ одмицала зори у сусрет а ми буднији, чежњивији и узбуђенији уђосмо у Сјеверни дио Косовске

Митровице. ,,Колашин-превоз`` са мајсторима свог заната-возачима дојезди на њедра светице, ко Марко на шарину. С промјеном таблица у ,,проходније`` косовских ознака, без ике пратње и могућности закомпликовања, обресмо се на литурђији у трону Пећке патријаршије. Колико моћно и монументално, значајно и богато здање, са садржајношћу од којег дах застаје. Не требају нама ни потврде бјелосвјетских признања, сводови ове краснодарке све свједоче. Застали трени, угњездили се под куполе, ђе се духовници на дуге вјекове, Богу, моле. Склад природе, архитектуре, значаја духа и самосвојне бити, од прастарог дуда, преко исконског жубора воде до стражарних Комова, све је у пропорцији суда вјечитости.

Почетак ходочашћа у Пећкој Патријаршији

Srpski Krajevi br.15

Пећка Патријаршија Час упознавања, са детаљима живописа Пећаршије, од стране прељубазних богослужитељки, само је потврда ваћ реченог. Окријеп уз ракију и каву, печат је, да је чврст домаћински дух србословља, ма какве га прилике сналазиле. Уз дарове прибављене из пребогате благодарнице, пуног срца и ума кренусмо пут Високих Дечана. То што нас дочекују туђи војници на улазима у светиње и испраћају, ни мало није могло покварити задовољство утиска. Ако је и то Божја воља и цијена претрајавања, слава теби Господе! Биће и бољих дана за исповједање вјере у небо, историју и будућност, ако заслуже покољења. Високи Дечани (33м), својим су заносом још више опили нашу жедну душу и устрептала срца.

^uvariТРАДИЦИЈЕ

Манастир Високи Дечани Везаше Немањићи небо са земљом, надљудским прегалаштвом. То су били прегаОЦИ и задужбинари. Пред сјајем Дечана и неимарским

Исус Пантократор у куполи стоји, вјекове броји и љубављу визира да смо самосвојни. Уз предивно и богонадахнуто

боготражитеље, жељне предачке славе и потврде идентитета. Успут до Душанграда, видљива је сва биједа и немоћ закржљале шиптарске поткултуре живљења. Неуређен простор, бувљег изгледа, лоша архитектура, сам амбијент сив и пренапрегнут, све одсликава реп данашњих савремених токова. А у Призрену, Саборна црква, угњежђена у усконагомиланом централном дијелу. Преко Душановог моста, гдје Бистрица жубором веже вијекове и спира тугу данашње закоровљености, на истој страни-раздаљине пар стотина метара, чува бакљу срећнијих вјекова и генских пасова и Призренска богословија-Светих

КФОР чува Дечане достигнућем и данашњи дух техничких савременика остаје голорук и немоћан. Е, то су српски преци, молитвеници, творитељи, завјетници, свеци и опредмећени дух у наслеђе дјеци.

бесјеђење духовног сабрата о светињи, те окрјеп напојницом и уз дарове из Дечанске ризнице кренусмо пут царског Призрена. Оста на пункту италијански батаљон да легитимише

У центру Призрена

Црква светог Ђорђа - Призрен Кирила и Методија. У којој по обновљеном раду вјероучи 7. генрација духовних посланика. Симетрично про Бистрице, залегла је од почетка 14 в. (1306. саграђена) Богородица љевишка, задужбина Краља Милутина. Данас, туго моја, више музеј но молитвеник. Још неопорављена од разних погрома и пустошења. Свједочи вјеру у Бога и српски род, без обзира што је чувају страни војници или ће прије бити да их свију брижна Богомајка чува. С помјешаним медом и једом кренусмо, у смирај дана, на коначиште у Свете архангеле, 5-6 км од Призрена, гдје се издиже

Srpski Krajevi br.15

^uvariТРАДИЦИЈЕ

Српско коло са сватовима испред манастира Грачаница тврђава Вишеград као чувар духа и благослова над средњовјековљем. На повећем комплексу су двије цркве од које је у једна гробно мјесто цара Душана. Копмлекс је под заштитом Републике Србије, као споменик од изузетног значаја. Дочекало нас је срдачно, малобројно монаштво и угостило као ближњи ближњег. Примјетили смо кроз цјеловечерње и јутарње дружење, уз молитве и духовне дарове, да овдје живи култ домаћинства, саборности и ријешености да се вјера проповједа по завјештањима предака, на вјекове-без застанка. Уручили смо и из два наврата помоћ, што је примарна мисија нашег путешествија, први прилог као уздарје домаћинимаманастирском братству, а други

радосној дјечици из села Штрпце, подно Шар-планине, с којом дјелисмо недјељну литургију, доручак и музички час за трпезом љубави. Напојени духом, вином из Душановог конака, уз фотографисање и незаборав кренусмо у изазове другог данасвете Неђељице. Правац Грачаница, Милутинова љепотица, удаљена 10 км југоисточно од Приштине. Грачаница је сједишно мјесто српске енклаве, данас са 12000 становника. Фотографисасмо се код Милоша на Ждралину, импозантног споменика, и при уласку и у од Унеска признат рајски врт-Грачаницу, васкрслу над вјековима, стапасмо се с болом и поносом. Грачаница је

Srpski Krajevi br.15

бисер и дукат у круни Немањића достигнућа. Саткана од молитава, зидови су јој од појања, куполе од испосништва унутрашњост од кандилских жижака а спољњи изглед од сјаја воштаница. Пламти Грачаница пламом вјере и постојаности, проносећи славу Косовских јунака и завјета. С кустосом Бобаном, о стручном и узвишеном представљању лавре, брзо вријеме утече. Уз снабдјевање сасудима запљусну нас талас најдирљивијег догађаја. Тренутка који устоличује опстанак и столовање Срба у земљи тамјана и мача. Млади пар из Обилића се завјетовао на вјечну љубав пред олтаром Грачанице. Сама иконографија у порти, младин букет и српско коло, које су заиграли, саосјећајући, већински

Заједно са дјецом из села Штрпце у манастиру Свети Архангели

^uvariТРАДИЦИЈЕ копаља, лаке коњице, извиднице, гласника и телала кренусмо пут чувене Бањске. Успут, с лијеве стране, стајало је начундурено турбе, као сјећање на Муратов издисај и Милошево васкрсење. Стилистика урбаног простора, улица Билу Клинтону и европским пироманима, само говоре у прилог

чудо што је позната Бањска по злату оног доба јер и данас сија у свевременим димензијама. Монаштво производи и чувено пиво. Окријепљени и опскрбљени, уз допуњавање колекције, кренусмо назад. Падала је ноћ при нашем приласку папиролошком прелазу, а Бог зна шта се све

Газиместан и походници из нашег аутобуса спознаје, остаће урезано жилетима у главама поклоника. Било је суза, разгаљења и узвика у наставку путање. Газиместан, следеће причешће. Ту ђе је Лазар заузео небо на уштрб земље, дошли и Крајишници да тугу одлију, да се исповједе и окрјепе митом и националном суштином. Биљег до неба, руковали смо се метафизички са Самодрежиним причесницима, фотографисали, роморили, говорили..., појединци понијше по шаку земље за саксију будућности. Уз призивање вјекова и замишљање оклопника, бојних

Нови конак и остаци манастира Свети Архангели тези да се силом море узурпирати, али никад из чисте душе отети светиња која је озон битисања. На крају, рудничка Бањска, залегла у сјеверном дијелу Косова и Метохије, недалеко од Звечена. Предиван комплес манастирски са више дјелатности. Посвећен је Архиђакону Стефану, а задужбина је Стефана Уроша 2. Није ни

преламало у душама ходочасника. Превише љепоте, ако љепоте и љубави може бити превише, за један викенд. Осцилације у осјећањ има. Благо народу који има овако утемељену вјеру кроз светиње небеског поретка а тешко народу који се не да до задњег за одбрану истог! Битно је истаћи да се наш поход светињама Косова и Метохије одвијао под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију, којој се и овом приликом свесрдно захваљујемо. На крају Јеванђељски: ,,Благо гоњеним, правде ради, њихово је Царство небеско! Са вјером у Душанову круну, Лазарев избор, Косовске завјете и Милошево јунаштво! Чекајући живот будућег вијека.

Манастир Бањска

Ранка Срдић Милић

Srpski Krajevi br.15

^uvariТРАДИЦИЈЕ УДРУЖЕЊЕ РАТНИХ ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918 ЊИХОВИХ ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА „ОБИЛИЋ 1912-1918“

ЗА ОНЕ КОЈИ ОСТАДОШЕ У „ПЛАВОЈ ГРОБНИЦИ“

случају да сте 15. марта 2018. у 19 часова били на адреси Филипа Вишњића 2а, у једној од пет најлепших новоизграђених зграда у Српској Атини - имали сте прилику да се невидљивим нитима, живом речју и аутентичним фотографијама повежете са онима чија је судбина била да крену из Србије, а заувек остану у Грчкој... Највећа сала у Историјском Архиву града Новог Сада није била довољна да прими све који су желели да чују Љубомира Сарамандића, кустоса Српске куће на Крфу. Господин Сарамандић је учествовао и као стручни консултант и сарадник на сценаријима у неколико филмских пројеката („Где цвета лимун жут“, „Плава гробница“, „У почетку би реч“). На Крфу су написане неке од најтужнијих, али и највеличанственијих страница српске историје, а песник Милутин Бојић није ни слутио да ће „Плава гробница“ постати једна од

најлепших родољубивих песама, али и синоним за страдање српског народа. Српска кућа је својеврстан музеј, који чува успомену на страдање српских војника у Првом св. рату. Догађаји тих година додатно су ојачале српско-грчке нити, а ни данас нећете видети неког у води, нити чути звук забачене мреже локалног рибара у том делу Јонског мора... Поздравну реч дао је г-дин Петар Ђурђев, директор Историјског Архива Града Новог Сада, а испред Удружења ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“

Srpski Krajevi br.15

Нови Сад Драган Видојковић. Пажљиво одабраним песмама, Миша Близанац и хор просветних радника, су нам приредили мали музички времеплов. Дарко Милојковић, председник Удружења, укратко је подсетио присутне ко су били добровољци. Кустос Српске куће нас је причом и фотографијама вратио 100 година уназад и провео кроз Албанску голготу, дане на Крфу, опоравку наших војника, организацији свакодневног живота на Крфу итд. Након предавања, гости су имали прилику да разговарају са предавачем Љубомиром Сарамандићем, аутором књига “Тамо далеко”, “Ходочашће на Крф”, “Све је овде легенда“. Да бисмо употпунили осећање личног (и колективног) идентитета, мора постојати доживљај континуитета између оног што је било некада, што је данас, као и онога што замишљамо да ће тек бити. Предавање попут овог је скромни, али значајни део нити који морамо уткати у заједничку основу.

Ана Милојковић

Dijaspora

ИНФО

БАРБАРАН, ВИЋЕНЦА

„ OJ K O S O V O , K O L E V K O J U NAK A , O J BO @ U RE, C V E ] E D E V O J AK A !” У Барбарану, недавно је одржана јесења манифестација удружења „Видовдан”из Вићенце, под називом „Ој Косово, колевко јунака, ој божуре, цвеће девојака!“ У програму су учествовала многа културно-уметничка удружења као што су: „Јелек“ из Арзињана, „Свети Сава“ из Валдања, „Хомоље“ из Креаца, „Вељко Дугошевић“ из Кучева и оркестар „Олуја“, такође из Кучева.

ружење је, читањем песама поткрепила књижевница Рада Рајић Ристић, која је своје стихове читала на италијанском, а Светлана Станојловић на српском. Локални хор из Барбарана са карактеристичним називом „Боље је певати“ дало је посебну ноту сарадње и културне размене између локалног становништва, њихових институција, наших суграђана и представника наших удружења. Манифестацију су подржале и локалне институције. Није изостала ни домаћа, традиционална кухиња, тако да гости нису остали гладни. ,,Манифестацију „Ој Косово, колевко јунака, ој божуре, цвеће девојака!“ смо организовали са циљем да се наши људи окупе и друже уз музику, песму, стихове и добру трпезу. Два-три пута годишње удружење „Видовдан“ орагнизује ову врсту манифестације, дружења управо са циљем да се видимо, сарађујемо и тако будемо на окупу

бар у таквим приликама, пошто су свакодневица и обавезе препрека чешћим сусретима. Задовољан сам исходом и посетом. Желим да се свима захвалим на напору, труду и великој жељи да ова манифестација има добар одзив. Користим ову прилику да се одужим речима похвале свим учесницима у програму, као и представницима удружења „Круне“, „Мокрањца“,

„Капије Шумадије“ и српског клуба риболоваца , а поготову фотографима Ненаду Мартиновићу и Војчету Несто-ровићу, који су наши верни пратиоци и без чијих апарата није могао ни да се замисли овај свечани сусрет“, рекао је Дејан Митић. „Посебно морам да истакнем да је Лука Крако, италијански студент, који је за дипломски рад изабрао Србију и српску културу, помогао око припреме програма и читао народну епску песму о Марку Краљевићу на италијанском. Срби и Италијани, раме уз раме, за учвршћивање међуљудских односа. Боље од овога није могло„, закључио је председник удружења „Видовдан“ из Вићенце, Дејан Митић. Манифестацију је подржало Министарство спољних послова – Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Републике Србије.

Srpski Krajevi br.15

ФОНД ЗА ПРУЖАЊЕ ПОМОЋИ ИЗБЕГЛИМ, ПРОГНАНИМ И РАСЕЉЕНИМ ЛИЦИМА АУТОНОМНЕ ПОКРАЈИНЕ ВОЈВОДИНЕ

NASTAVQENE AKTIVNOSTI FONDA Фонд за пружање помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима Аутономне покрајине Војводине у протеклим месецима спровео је неколико значајних пројеката. Од стамбеног збрињавања избегличких и расељеничких породица, преко награђивања најуспешнијих ученика средњих школа до информисања о упису имовине у нове земљишне књиге у Босни и Херцеговини. бити још већи јер њена породица добија дом. Једнократна помоћ најбољим ученицима

Стамбено збрињавање У холу Покрајинске владе 9. новембра свечано су додељени уговори о помоћи у стамбеном збрињавању избегличких и расељеничких породица куповином сеоских кућа са окућницом. Ове године опредељено је 20 милиона динара из буџета Владе, а помоћ је по први пут додељена бесповратно, појединачног износа од милион динара. Свој кров над главом након вишегодишње егзистенцијалне неизвесности добило је укупно 20 породица са територија општина Нови Сад, Рума, Србобран, Зрењанин, Бачки Петровац, Кула, Оџаци, Врбас, Инђија и Сомбор. Уговоре су корисницима уручили потпредседник Покрајинске владе Ђорђе Милићевић и директор

Фонда Душко Ћутило. Међу онима који су остварили право на помоћ је и породица десетогодишње Маше Керановић из Змајева која је рецитацијом ауторске песме отворила свечану доделу уговора. Успеси које је у области писања поезије остваривала од сада ће

Srpski Krajevi br.15

Ученици средњих школа на територији Војводине који потичу из избегличких и расељеничких породица награђени су за одличан успех који су остварили у досадашњем школовању. Од скоро 300 пријављених кандидата чак њих стотину је награђено финансијском помоћи појединачног износа од 40.000,00 динара. Уговори о помоћи додељени су 6. децембра у Скупштини Аутономне покрајине Војводине а сама свечаност организована је са циљем промовисања вредних и посвећених средњошколаца, али и подстицаја да у текућој школској години оправдају или увећају свој школски успех.

Упис имовине у БиХ Катастарске општине у Босни и Херцеговини отпочеле су 2014. године упис имовине у нове земљишне књиге који за циљ има проверу и уређивање старог регистра. Избегла и прогнана лица која поседују имовину на територији Босне и Херцеговине тешко долазе до информација о расписивању појединачних јавних позива катастарских општина и наилазе на низ потешкоћа приликом пријављивања и реализације уписа. Имајући то у виду, Фонд за пружање

помоћи избеглим, прогнаним и расељеним лицима основао је у Новом Саду Канцеларију за пружање информација приликом пријаве и уписа имовине у нове земљишне књиге у БиХ. Како би се што већи број грађана правовремено информисао Фонд је отпочео циклус јавних трибина широм Војводине. Једна од њих одржана је 10. децембра у Скупштини Аутономне покрајине Војводине којој су присуствовали представници избегличких и завичајних удружења. Учесници трибине том приликом су упознати са начином пријаве уписа имовине у нове земљишне књиге, законским оквирима и правима, прегледом катастарских општина у којима је упис имовине завршен и прегледом општина у којима је упис имовине још увек у току. Присутни су дискутовали о проблемима са којима су се до сада сусретали приликом уписа имовине и указали на неопходност оваквог вида помоћи. Канцеларија за пружање информација приликом пријаве и уписа имовине у нове земљишне књиге у БиХ се налази у Новом Саду у Улици Краља Александра бр. 14, а контакт телефон је 021-382-1157. Рад са странкама сваким радним даном од 10:00 – 14:00 часова.

Дијаспора ИНФО

„ALBUM SE]AWA NA NA[E PRETKE IZ PRVOG SVETSKOG RATA” Поводом обележавања стогодишњице Дана примирја и српско-америчког савезништва у Првом светском рату у Генералном конзулату у Чикагу, 10.новембра 2018. у 17,00 часова биће отворена изложба “Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”.

рганизатори изложбе су Савез потомака ратника Србије 1912-1920. и Генерални конзулат Републике Србије у Чикагу. Изложба фотографија пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ приказује фотографије, ратне дневнике, војничка писма, дописне карте, споменице и осталу историографску грађу учесника Првог светског рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Изложба „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” резултат је жеље да се данас, сто године касније, ода дужна почаст том малом човеку из Великог рата за цивилизацију, и да се његово велико жртвовање за правду, истину, слободу и човечанство не избрише из нашег цивилизацијског памћења, већ постане културна баштина. Програм се реализује уз подршку Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Министарства културе и информисања Републике Србије.

Srpski Krajevi br.15

I z

S r p s k e

ПРЕДСТАВНИШТВО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У СРБИЈИ

NAGRA\ENI NA „IZVORU”

Уручене награде „Извор” за најљепшу причу и најљепшу пјесму о завичају.

а шестом конкурсу Представништва Републике Српске у Србији и Фондације „Радост" из Београда награде су освојили: Желимир Новаковић за најљепшу пјесму и Марија Пргомеља за најљепшу причу. Новаковићу је награда припала за пјесму „На огњишту”, Марији Пргомеља за причу „Курс креативног писања”, а награде им је (грамате и новчани износ), јуче на свечаности у Удружењу књижевника Србије, уручио директор Представништва Републике Српске Млађен Цицовић. „Велики број радова на овогодишњем конкурсу говори да je ова награда све значајниjа и актуелнија међу нашим људима

који пишу пјесме и приче, тако да ћемо сигурно наредних година размишљати да овај конкурс проширимо да не буде само за и о теми завичаја", рекао је Цицовић. Он је напоменуо да је конкурс за награду „Извор" изузетно значајан и са аспекта очувања културе и традиције. „Ово је за нас један од изузетно значајних пројеката који је прије свега у функцији очувања нашег језика, писма, наше културе и традиције и наравно, онога што и ми овде радимо да подстичемо наше људе који су стицајем околности дошли овде /у Србију/ да живе, да држе везу за завичајем”, рекао је Цицовић. Честитајући добитницима ова књижевна признања, Цицовић им је

уручио и издања Представништва Републике Српске у Србији и, посебно, туристички пасош Републике Српске. уз позив да дођу у Српску и увјере се у њене љепоте. О лауреатима је одлучивао жири у саставу Гордана Влаховић из Београда, Милан Михајловић из Косовске Митровице и Јелена Ћирић из Прага, Чешка. Образложење одлуке жирија саопштила је др Гордана Влаховић, предсједница жирија, а награђени аутори су публици прочитали своја награђена дјела. Истог дана расписан је седми књижевни конкурс за награду „Извор”, за најљепше пјесме и најљепше приче о завичају у 2019. години.

Часопис СРПСКИ КРАЈЕВИ је подржало

PREDSTAVNI[TVO REPUBLIKE SRPSKE U SRBIJI

Београд, Бул. Деспота Стефана 4/IV

Пројекат „Чувари традиције“ је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Srpski Krajevi br.15

I z

SOLUNCI PONOS PODRA[NICE

д постанка се Подрашница имала чиме похвалити. Без обзира на то мјештани овог села мркоњићке општине у Републици Српској нису имали потребе претјеривати у томе, јер су то чинили други. Са свих страна чуле су се само биране ријечи. Подрашница је као створена за развој сеоског туризма. Те могућности препознате су још давно. Средином и крајем прошлог вијека ово мјесто је било и званично сврстано у три најперспективнија села Босне и Херцеговине за развој туризма. Ипак, руку на срце сеоски туризам није никада заживио у оној мјери како је могао и колико је требао. Исто тако ваља напоменути да се од давнашње идеје није никада одустало, тако да и сада има активности сличних некадашњим. Најупорније у настојањима да се развија сеоски туризам су чланице Удружења жена ''Наша жена''. Поменуто удружење је основано 2002. године. Са много ентузијазма жене из Подрашнице покушавају да оживе старе, полузаборављене

занате и вјештине. Захваљујући њима ручна радиност је опет у моди и поново је почела израда носивих, декоративно-одјевних предмета, уникатног дизајна. Као ријетко гдје у Подрашници се поново чује звук чунка и ударци брда, за сада само у просторијама удружења. Ту се плете, преде, тка, везе, хекла, а све је више вунених чарапа, капа, шалова, џемпера, торбица и других предмета ручне израде. Један другачији догађај, који се догодио не тако давно бацио је бар за тренутак све остале у засјенак и подсјетио на богату подрашку прошлост. Ријеч је о спомен чесми подигнутој у част солунских добровољаца из овог мјеста. Изградњу чесме је иницирао и финансирао Мирослав Пекез из Подрашнице, који је дуги низ година успјешан бизнисмен у Београду. Он је иначе унук солунског добровољца Гаје Пекеза. Овај прелијепи споменик је на дан црквене славе, Покрова Пресвете Богородице, а са благословом тадашњег преосвештеног епископа Бихачко-петровачког Атанасија открио дародавац Мирослав Пекез. У мермер је уклесано шеснаест имена, актера Великог рата и

S r p s k e

солунске епопеје: Јово Бјелајац, Петар Јанковић, Стеван Каурин, Симо Лазендић, Јово Лакић, Гајо Пекез, Михајло Танасић, Петар Туторић, Миле Бјелајац, Сава Јанковић, Јоја Кежић, Стеван Лазендић, Захарије Олабина, Милан Солдат, Урош Тркуља и Милан Чивчија. Накнадном провјером утврђено је да су из Подрашнице солунци које ''куршум није хтио'' били још Тривун Пекез и Симо Каурин а када се томе дода не мали број оних, који су дали живот за спас српства може се слободно рећи да Подрашница може стати раме уз раме са многим селима из Србије. Подрашчани су показали колико су Срби пречани били спремни да се жртвују за Србију. Подрашница је бар на овим просторима предњачила у организовању добровољаца када је куцнуо час за одлучујуће битке.

Живко Ђуза

На слици: Свједочанство о великој храбрости. Колико је требало патриотизма и храбрости па да се сељаци из Подрашнице јаве и прискоче у одбрану Србије не жалећи ни живот?! Дародавац Мирослав Пекез и подрашки свештеник Александар Ђурић приликом освјештавања спомен чесме.

Srpski Krajevi br.15

Dijaspora

ИНФО

Интервју: Срђан Секулић

VE]I ZNA^AJ SRPSKOJ KULTURI Истражујући какав је живот и положај Срба у Хрватској и прије свега какви су им културни садржаји, разговарали смо са директором СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА у Вуковару – Срђаном Секулићем. централни програм наше установе. Оснивач СКЦ-а је Заједничко веће општина из Вуковара као кључна и централна институција Срба на подручју источне Славоније, Барање и западног Срема.

Срђан је историчар и новинар часописа „Извор“, као и ТВ продукције ЗВО (Заједничког вијећа општина из Вуковара). Коаутор је књиге „Српски источници“ и сарадник неколико националних часописа, међу којима је и „Српски крајеви“. Колико дуго постоји и ко је оснивач СКЦ? Српски културни центар из Вуковара, основан је као установа у области културе, 2009. године. Међутим, од тог периода па све до 2014. године није имао неке веће активности нити пројекте. Тек од 2014. године СКЦ реализује неколико програма, односно промоција књига, потом долази и до потписивања Протокола о сарадњи са Матицом српском, а од новембра месеца те године крећемо са програмом „СКЦ средом“ који ће од тада до данас, а верујем и у будућности бити

Какви су програми реализовани у досадашњем раду СКЦ? Већ сам поменуо програм „СКЦ средом“ који је кључни програм наше установе. Од новембра 2014. године до децембра ове године реализовали смо укупно 57 различитих тематских програма, различитих трибина, промоција, представљања, изложби, пројекција, предавања и слично. По слободној процени кроз овај програм прошло је преко 80 различитих учесника, а њега је пратило око 500 појединаца. Ове године реализовали смо и два значајна пројекта на које ћемо нагласак ставити и у наредном периоду, а реч је о пројекту Дигитализација архивске грађе православних цркава, основних школа, културних и спортских удружења и појединаца, као и научни скуп посвећен стогодишњици од краја Првог светског рата и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Издвојите најзначајније у последњих неколико година За нас је сваки програм и пројекат од изузетног значаја, али ако морам да нешто издвојим онда ћу нагласак ставити на издаваштво. Наиме, ове године реализовали смо два издавачка подухвата, први је

Srpski Krajevi br.15

нешто скромнији, а реч је о првом броју Алманаха Српског културног центра, а други је изузетно важан и битан, то је књига новинара и публицисте, главног уредника листа „Извор“ Славка Бубала „Борово – сумрак једног свитања“. Издаваштво је нешто што је веома значајно и потребно преосталим Србима у Хрватској и као такво биће значајно заступљено у раду Српског културног центра, стога за наредну годину планирамо издавање неколико наслова. Ко вам помаже у реализацији ваших активности? Иза нас и финасијски и логистички стоји наш оснивач, Заједничко веће општина. Значајну подршку добили смо и од српских општина са овог подручја поготово када су у питању опремање библиотеке и издаваштво. Наши кључне пројекте помогли су и Министарство културе и информисања Републике Србије, Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, те Секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине, а скромну помоћ добили смо ове године и од Савета за националне мањине Републике Хрватске. Свакако највећа помоћ и подршка су појединци, поготово они који редовно долазе на наше програме и помажу нам у раду. Морам напоменути да смо ове године потписали протокол о сарадњи са Културним центром Новог Сада, а већ сам раније напоменуо да сличан уговор

Dijaspora

ИНФО

просторима аутохтон народ који је оставио значајан траг и који је изнедрио многа значајна имена за науку и културу не само важне за српски народ, него и за цело човечанство. Зато наша култура не може и не сме остати само на нивоу традиционалног плеса него јој морамо дати далеко већи значај како бисмо на овим просторима сачували свој идентитет и опстали као народ. Управо у том сегменту видим значајну улогу Српског културног центра.

имамо и са Матицом српском. Ускоро бисмо требали оформити и огранак Вукове задужбине у Вуковару који би деловао унутар СКЦ-а. Такође, остварили смо и сарадњу са многим појединцима из наше матичне државе што нам је јако битно јер на тај начин имамо могућност да у нашем граду угостимо бројне еминентне стручњаке и друштвене раднике, а то је нешто што нам је ранијих

година било неопходно, односно слабо заступљено. Како ви видите значај СКЦ на живот и опстанак Срба у Хрватској? Србима у Хрватској не мањка аматерских културних садржаја и добро је што се кроз фолклор, дакле традиционалну песму, музику и игру чувају наши обичаји. Али Срби су на овим

Шта планирате у наредном периоду? За следећу годину, већ око Светог Саве планирамо да званично отворимо нашу библиотеку и да је ставимо на располагање свим заинтересованим појединцима. Након тога следи нам нови циклус програма „СКЦ средом“, као и наставак дигитализације архивске грађе, а у међувремену вероватно и излазак из штампе Зборника радова са одржаног научног скупа као и неколико наслова који су у припреми.

Славиша Рујевић

Пројекат „Дијаспора инфо“ је подржала Градска управа за културу Града Новог Сада

Пројекат „Дијаспора инфо“ је подржаo Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама

Пројекат „Дијаспора инфо“ је подржало Министарство културе и информисања Републике Србије Srpski Krajevi br.15

^uvariТРАДИЦИЈЕ ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ СРБА „КОРИЈЕНИ”ИЗ СОМБОРА

PROMOCIJE KWIGA Вече поезије

ромоција збирки поезије Зорке Чордашевић из Франкфурта је била повод за једно лепо културно дружење са пријатељима и сећање на вечност а које је организовало Завичајно удружење Срба "Коријени" из Сомбора. У петак 7. децембра у Српској читаоници стихове ове песникиње су говорили Данијела Ерор, Тања Недељков, Марија Шијачић, мр Влада Ђурковић и рецензент Оливер Јанковић из Београда. Програм су својим гласовима и народним песмама украсили Анастасија Васиљевић, Небојша Ибрахимовић, гуслар из Станишића и група Чауши, како и виолиниста Немања Голубић. У Сомбору у читаоници могли су се чути стихови из две нове збирке ове песникиње родом из Семберије - "Стаза предака", збирка поезије о Косову и Метохији и родном крају као и "Брезе у завичају" збирка хаику поезије која је преведена на више страних језика. Учеснике и госте пре почетка промоције поздравио је сомборски протојереј Александар Лазић.

“Битка за Сребреницу-рат за цивилизацију”

оводом десетогодишњице рада Завичајно удружење Срба "Коријени" из Сомбора је у петак 16. новембра у Српској Читаоници организовало промоцију књиге “Битка за Сребреницу-рат за цивилизацију”, аутора Душана Павловића. Она је настала као резултат истраживања догађаја у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, а послужила је као основа за рад међународне

комисије за Сребреницу. Аутор напомиње да је у Сребреници било жртава на свим странама, те да је свима у БиХ потребна истина, а не лажно представљање једних као жртава, а других као злочинаца. Душан Павловић је запослен у Републичком центру за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске. На промоцији су говорили Младен Петровић и мр Влада Ђурковић. Посредством

Srpski Krajevi br.15

ове публикације дошло се до одређених чињеница и података који су у потпуности другачији од оних наведених у пресудама Хашког трибунала и онога што покушава да буде наметнуто Србима. Аутор књиге Душан Павловић рекао је да је истраживање за овај пројекат трајало више од седам година и да је ово покушај да се српском народу, као и породицама жртава свих народа понуди истина о дешавањима у средњем Подрињу.

Dijaspora

ИНФО

D E ^ IJ A S MOTR A S R PS KOG FOL K L O R A [V AJCAR S KE Генерални секретар председника Републике Никола Селаковић, отворио је у Диетикону надомак Цириха 21. Дечију смотру српског фолклора Швајцарске, једну од највећих и најзначајнијих културних манифестација Срба у тој земљи. Фото: Танјуг / Амбасада Србије у Швајцарској

препуној дворани, пред око 2.000 посетилаца, Селаковић је синоћ пренео поздраве председника Србије Александра Вучића и изразио високо уважавање за све што Савез српског фолклора Швајцарске, учесници смотре и љубитељи фолклора чине за очување српске културе, традиције и идентитета и ван граница Србије. Најавио је да ће се следећа оваква смотра, као и Европска смотра српског фолклора коју ће у јуну 2019. године швајцарски савез организовати у Београду, са више од 3.000 учесника из читаве Европе, одржати под покровитељством председника Републике Александра Вучића, што је било пропраћено бурним аплаузом, саопштила је амбасада Србије у Швајцарској. Селаковић је позвао посетиоце да негују своју културу, језик и идентитет и да што чешће долазе у Србију, изразивши наду да ће се многи и вратити у матицу и својим знањем и искуствима допринети њеном напретку и развитку. Генерални секретар председника Републике је саопштио да ће свим извођачима оног културноуметничког друштва коме на

смотри буде додељена прва награда, Србија поклонити седмодневни боравак на Златибору у лето 2019. године. Председник Савеза српског фолклора Швајцарске Ненад Миленковић, указао је да је својим доласком на смотру Селаковић учинио велику част свима онима који годинама вредно раде на очувању наше културе и националног идентитета у Швајцарској, истакавши да је ово први пут од када манифестација постоји да високи званичник Србије присуствује смотри.

Извор: Танјуг

Изразио је задовољство што је дугогодишњи труд и рад Савеза српског фолклора, који окупља 24

културно-уметничка друштва из свих крајева Швајцарске, први пут препознат и подржан од матице и председника Републике Србије Александра Вучића. Амбасадор Србије у Швајцарској Снежана Јанковић, која је изразила посебно задовољство што је овогодишњу манифестацију подржао и отворио генерални секретар председника Републике Никола Селаковић, истакавши да то даје велики подстрек културно-уметничким друштвима и организаторима да са још већим ентузијазмом наставе свој рад. На смотри је учествовало више од 400 деце узраста од пет до 16 година из 11 културно-уметничких друштава у Швајцарској, а победу је однео КУД „Завичај” из Винтертура. Скуп су поздравили домаћин смотре председник КУД „Вук Караџић” Жељко Стојановић и протојереј Српске православне цркве у Цириху Бранимир Петковић.

Srpski Krajevi br.15

Dijaspora БЕЧ

ИНФО

200 ГОДИНА СРПСКОГ РЈЕЧНИКА

У организацији бечке Просвјете одржан је низ свечаних програма поводом обележавања 200 година објављивања првог издања Српског рјечника Вука Стефановића Караџића у Бечу. Свечаности су организоване у оквиру Просвјетине „Недеље сећања“ на значајне датуме српске и европске историје – 200 година Рјечника и 100 година победе у Великом рату. Први пут су манифестације одржане у Свечаној сали за пријеме Епархије аустријско-швајцарске, уз дозволу и благослов Епископа аустријско-швајцарског.

рпски лингвиста проф. др Милош Ковачевић одржао је предавање на тему „Српски рјечник и српски језик после 200 година“, а касније исте вечери је свечано отворена изложба „Златне нити српске ћирилице“ коју су припремиле везиље из Удружења Бео-етно визија из Београда: Оливера Јасика, Весна Стојановић, Наташа Цвејић и Вера Авлијаш. Предавању и отварању изложбе присуствовале су бројне званице из друштвеног живота Беча, чланови дипломатског кора, свештенство, а највише је било младих људи, студената, чланова и пријатеља „Просвјете“. Госте је бираним речима у име Владике Андреја поздравио отац Крстан

Кнежевић и одржао беседу о важности очувања наше традиције, духовности, културе, писмености и обележавања битних датума и догађаја наше историје. Председник „Просвјете“, Срђан Мијалковић је подсетио да ово Друштво већ годинама брижно води рачуна о значају, очувању и промоцији српских културних вредности и посебности, а да наша култура и традиција имају посебно место у развоју неговања и повезивања заједничких европских вредности у Бечу и Аустрији. Он је срдачно поздравио госте и присутне, а посебно је поменуо и захвалио се Епископу Андреју, који је, иако због обавеза одсутан, пружио велику помоћ и подршку у припреми програма и раду Друштва уопште. Проф. др Ковачевић је својим

Srpski Krajevi br.15

изузетно припремљеним предавањем о значају Вуковог рјечника и развоју српског језика до данашњих дана привукао велику пажњу и добио гласне овације публике која је без даха пратила његово излагање. Посебно су значајни били његови научни аргументи и ставови о важности очувања назива и статуса нашег језика, нарочито у дијаспори. Након предавања уследило је отварање изложбе „Златне нити српске ћирилице“ са јединственим експонатима уметнички извезених ћириличних слова из Мирослављевог јеванђеља и старих српских рукописа. Присутни су показали велико интересовање за изложене везове, а приказан филм о припреми и раду на експонатима, поздрављен је великим аплаузом. Чланице „Бео-етно визије“ одговарале су на бројна питања присутних и дружење се уз пригодни коктел продужило до касно. Дан касније, Вера Авлијаш и Наташа Цвејић посетиле су један од разреда Просвјетине школе у цркви св. Саве и са ђацима одржале радионицу „Слово и слика“ о лепоти ћириличних слова из српских рукописних књига, а нарочито Мирослављевог Јеванђеља. Деца су уз њихову помоћ правила цртеже старих ћириличних слова, стварала слике од њих и уживала у инспирацији, креативном раду и лепоти српске ћирилице. Просвјетина „Недеља сећања“ наставља се 24. новембра увече, великим „Концертом за мир„, поводом 100 година од краја Првог светског рата, у храму Васкрсења Христовог у Бечу.

^ uDvia jrais Тp Рo rА aД ИИ ЦН ИФЈОЕ УДРУЖЕЊЕ „ВЕРА ЉУБАВ НАДА“

SRCA U HARMONIJI

ФЕСТИВАЛ HEARTS IN HARMONY Нови Сад 2018 - је осми по реду фестивал у организацији Удружења грађана „Вера љубав нада“ из Новог Сада.

сновни циљ организације је планирање слободног времена младих са сметњама у развоју и особа са инвалидитетом. У рад организације укључене су родитељи, пријатељи, педагози, дефектолози, психолози и сви људи добре воље који желе да помогну и допринесу стварању бољег друштва те да помогну овим младим људима у њиховој социјализацији и показивању њихових постигнућа. Hearts in Harmony Novi Sad представља најбољи пример инклузије у региону. Приказује постигнућа младих са инвалидитетом у области културе и уметничког стваралаштва. Промовише једнакост особа са инвалидитетом и младих редовне популације кроз инклузију, заједничке наступе, као и регионалну и међународну сарадњу у области културе и уметничког стваралаштва кроз хорске радионице, наступе фолклорних ансамбала и наступе на градским трговима. А све је почело од ИСОНА

још 2004. године када је Миша Близанац одлучио да да шансу и оној деци са којима нико није хтео да ради.

путовање које данас броји преко 1700 наступа у Србији и региону. Шта значи реч Исон? ИСОН је термин из црквено-духовног речника и означава први и основни тон који изводи више певача. Симболично, ИСОН су деца са инвалидитетом која представљају основни тон нашег друштва и једино с тим базичним тоном могуће је постићи хармонију. Без основног тона нема акорда!

Уз гитару са пуно труда, рада и љубави започели су ово предивно

Ове године су наш концерт увеличали људи племенитог и широког срца, Дивна Љубојевић са хором „Мелоди“ и Православни србски појци. Велика нам је част што су оба хора дошла у пуном

Srpski Krajevi br.15

^uvariТРАДИЦИЈЕ

саставу и показали своју доброту и хуманост према овој деци, баш на велики празник - Детинце.

Највећа срећа нас је обузела што смо имали прилику да заједно певамо са њима. Са Православним

србским појцима смо препуног срца и душе отпевали омиљену нам песму „ Суза Косова“, а са посебним и нескривеним осећањима певали су са нама и сви присутни у Синагоги „Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена...“ Са Дивном Љубојевић и члановима хора „Мелоди“, који су стали раме уз раме са нама, отпојали смо „Кирие елеисон“ и „Дефте лаи“ На концерту нам је био гост и драги нам песник Тоде Николетић, чија дела изводи „ Театар добрих вибрација“ и млада глумица Јована Мирчић, Културног центра „Вук Караџић“ из Бачке Тополе. Речима се не може описати количина емоција и добрих вибрација које су те вечери испуниле новосадску Синагогу. Уз захвалност свим учесницима, али и публици који су заједнички допринели величанственој атмосфери, посебно нам је драго што смо овој деци омогућили мало радости, односно ВЕРЕ, ЉУБАВИ И НАДЕ.

Радослава Римски – чланица Удружења „Вера љубав нада“

Srpski Krajevi br.15

^uvariТРАДИЦИЈЕ ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ

KRSNE SLAVE I ZDRAVICE Срба Доњовакуфљана Србобранаца

олазећи од изрека: „Све је двоје а мајка и завичај су једно“, „Све остави обичај понеси“ и „Гдје је Србин ту је и Слава“ Гојко Нинковић је приредио књигу под називом „КРСНЕ СЛАВЕ И ЗДРАВИЦЕ СРБА ДОЊОВАКУФЉАНА СРБОБРАНАЦА“. Издравач књиге је Завичајно удружење Срба Доњовакуфљана из Новог Сада, а у њој се детаљно описује начин на који се прослављала Слава у Доњем Вакуфу. Уз све здравице веома је значајан допринос очувању и његовању обичаја и традиције српског народа са ових простора и остаће као писано свједочанство о томе на који начин су Срби живели у крају око Доњег Вакуфа. Књига осим тога садржи и списак насеља као и српска презимена у тим насељима, затим житије светаца и списак породица који прослављају сваку Крсну Славу. Важан дио књиге заузима и молитвеник за породицу као и

језичке специфичности Срба Доњовакуфљана-Србобранаца. Велико интесеровање је владало како за промоцијом књиге у Новом Саду тако и у Градишци. На промоцији књиге у Новом Саду, која је одржана у историјском архиву Града Новог сада ,поред приређивача Гојка Нинковића учешће су узели и свештеник Жељко Латиновић, песникиња Ранка Срдић Милић и председник

удружења Душко Ћутило. Сви су се сложили да је ово изузетно значајно дјело, поготово знајући да на овим просторима данас готово да и нема Срба и да је тешко очекивати да ће се икад вратити на своја огњишта. Тако ова књига представља и свједочанство да је српски народ постојао у овим крајевима и преноси обичаје које су вијековима његовали.

Srpski Krajevi br.15

I z

S r p s k e

NEOPHODNO ZA[TITITI SRPSKU IMOVINU U FEDERACIJI BIH Одбор за рјешавање питања имовине Срба у Федерацији БиХ организовао је у Бијељини округли сто о заштити српске имовине у Федерацији. Неопходно је заштитити српску имовину, посебно у Унско-санском кантону, због насељавања миграната и истовремено радити на књижењу имовине расељених Срба.

мовина расељених и избјеглих Срба посебно је угрожена на подручју Унско- санског кантона, кажу у Одбору и подсјећају да је било чак и званичних приједлога да се мигрантски центри граде у српским селима Медено Поље и Липа. Захваљујући раду шест канцеларија за бесплатну правну помоћ Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, Срби расељени с подручја Федерације БиХ лакше остварују своја имовинска права и бесплатно књиже имовину . Једна оваква канцеларија отворена је уз помоћ Покрајинске владе у Новом Саду. "Упућујемо људе , образлажемо начин и модус како доћи до информације. Сами смо свједоци да се ово питање усложњава и да на нашим просторима људи са стране који долазе, који су заинтересовани врло лако отуђују наша имања. Нама је природно у интересу да останемо у посједу наше ђедовине", изјавила је предсједница Савеза крајишких удружења из Новог Сада. Када је у питању власништво

над земљом око 40.000 српских добровољаца коју су добили као награду по завршетку Првог свјетског рата, она је упитна у више од 3000 случајева. "Ви морате имати посједовне листове или катастараске

документе који ће вама бити услов да региструјете ту своју имовину, а они су добили само потврде од тадашње Краљевине Југославије које су пренијели на своје насљеднике и сад постоји посебан правни статус који морају да ријеше", појаснила је члан Одбора за рјешавање питања имовине Срба у Федерацији БиХ Смиљка Кнежевић. Упркос неинформисаности и опструкцијама административних радника власници не смију одустати од својих имовинских права у Федерацији БиХ, поручено је са скупа у Бијељини. Адресе и контакти канцеларија у Републици Српској и у Србији – у Новом Саду:

КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА ПРАВНУ ПОМОЋ РАСЕЉЕНИМ ЛИЦИМА КОЈА ИМАЈУ ТЕРИТОРИЈИ ФЕДЕРАЦИЈЕ БИХ БРОЈ ТЕЛЕФОНА

ИЗБЈЕГЛИМ И ИМОВИНУ НА

КАНЦЕЛАРИЈА

АДРЕСА

Е-MAIL АДРЕСА

БАЊА ЛУКА

Ул. Вељка Млађеновића 12ц

051/456-258

pravnapomoc.banjaluka@ rgurs.org

БИЈЕЉИНА

Ул. Душана Барањанина 13

055/490-940

pravnapomoc. bijeljina@rgurs.org

ЗВОРНИК

Ул. Патријарха Павла 1

056/490-132

pravnapomoc. zvornik@rgurs.org

НЕВЕСИЊЕ

Ул. Немањића бб

059/490-282

pravnapomoc. nevesinje@rgurs.org

ИСТОЧНО НОВО САРАЈЕВО

Ул. Николе Тесле 60

057/490-130

pravnapomoc. istocnosarajevo@rgurs.org

МРКОЊИЋ ГРАД

Ул. Бораца српских бб

050/490-218

pravnapomoc. mrkonjicgrad@rgurs.org

Канцеларија за пружање информација приликом пријаве и уписа имовине у нове земљишне књиге у БиХ у Новом Саду је у Улици Краља Александра бр. 14, телефон 021-382-1157.

Srpski Krajevi br.15

^uvariТРАДИЦИЈЕ УДРУЖЕЊЕ „СРПСКИ КРАЈЕВИ“

PUTEVIMA PREDAKA 2018. У Поповици на Фрушкој Гори, поред Новог Сада, крајем октобра, одржана је друга по реду Ликовна колонија „Путевима предака“.

ланинарски дом Планинарског друштва „Жељезничар“ и ове године је угостио сликаре из разних српских крајева. Поред младих ликовних стваралаца, учешће је узело и неколико искусних сликара, који су се, сви заједно, својим радовима прошетали путевима предака. У заиста предивном амбијенту Фрушке горе и уз незаборавно дружење учесника и гостију, настајала су умјетничка дјела која ће, сигуран сам, оставити трага, како у јавности, тако и у умјетничким круговима. Овом приликом осликани су предјели многих српских крајева, догађаји и личности из наше историје, многе знаменитости али и страдања српског народа. У највећем броју случајева, сликари су се одлучили за технику уље на платну или акрил на платну, а настало је и неколико јако добрих и интересантних

акварела на папиру. Поред новосадских сликара, на овој ликовној колонији су учествовали и сликари из Бања Луке, Приједора, Дрвара, Книна, Београда ... , а они су: Станко Родић, Уна Лакић, Никола Каштеровић, Љубиша Пушац, Драган Миличић, Дуња Недељковић, Снежана Мандић, Александар Вученовић, Аника Куњадић, Стојан Божић, Гордан, Драгана Стојичић и Марко Гаћеша. Посебан печат овогодишњој ликовној колонији дали су „мали“ сликари Матеја Мандић (7 година),

Ирис Серафин (9) и Вук Серафин (8), који су заиста сликали „к`о велики“. Право задовољство је било видјети их на дјелу и уживати у њиховом таленту и великој жељи за стварањем, коју су показали на Фрушкој Гори. Прва изложба са ове ликовне колоније је предвиђена за крај фебруара 2019. године у Културном центру Новог Сада, а затим и у другим градовима. Стална поставка је у просторијама Удружења „Српски крајеви“ у Змај Огњена Вука бр. 2 у Новом Саду.

Srpski Krajevi br.15

^uvariТРАДИЦИЈЕ ЗАВИЧАЈНО УДРУЖЕЊЕ СРБА ДОЊОВАКУФЉАНА

VAKUFQANI 8. PUT ZAJEDNO Завичајно удружење Срба Доњовакуфљана одржало је своје осмо завичајно вече почетком новембра у ресторану Аласка барка у Новом Саду.

ећ осам година ово завичајно удружење организује своје завичајно вече на којем кроз богат културно умјетнички програм његује традицију, културу и обичаје краја из којег потичу. Ове године је сала ресторана била мала да прими све Доњовакуљане и њихове пријатеље. На самом почетку програма скупу су се обратили свештеници Стојан Билић и Миладин Самарџић који су и благословили овај скуп а у име удружења све присутне је поздравио предсједник Душко Ћутило. То је била и прилика да се пријатељима удружења поклони књига „Крсне Славе и здравице Срба ДоњовакуфљанаСрбобранаца“ коју је приредио Гојко Нинковић а издало удружење. Као израз посебне захвалности књиге су уручене песникињи Ранки Срдић Милић, Милану Марјанцу, Мињи Зељковићу и Покрајинском секретару Огњену Бјелићу. У културно умјетничком делу програма учествовали су фолклораши КУД-а Вила из Новог Сада, пјевачке групе Момци са Совића и Звуци с камена, диплар Милан Вашалић, а здравицу је одржао Гојко Нинковић. Као и сваке године, Вакуфљани су

Srpski Krajevi br.15

прикупили и помоћ за цркву у завичају, гдје данас готово и нема српског живља. Забавни дио програма био је резервисан за Џимија Станића, Гоција и Лазу, Ћоле бенд и Зоку Јанковића. Још једном су Срби из Доњег Вакуфа и њихови пријатељи показали како се воли родни крај и чувају обичаји које успјешно преносе млађим нараштајима.

Srpski

krajevi

СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ

STEVAN VIDOVI]

Приредио: Милан Мицић

илан Видовић из Видовића, код Босанског Грахова, био је грдосија од човека. Двестотине дванаест центиметара висок, носио је тешке балване и ослепео је у четрдеесет и петој години. Још четрдесет и осам година живео је Милан тако слеп. Његова жена Дева, стотину осамдесет и девет центиметара висока, а поживела је сто и једну годину. Од тако необичних родитеља родио се син Стеван. Године 1902. прото граховски Скакић послао је малог Стевана после четири разреда школе преко Привредника у Сентомаш у Бачкој да научи трговачки занат. Тих првих шегртских година Стеван није видео радњу него је носио џакове пшенице и кукуруза на таван. После, када је ушао у радњу видео је да није за тај посао. Трговац је неке мараме куповао јефтино и скупо продавао, а Стеван би их давао јефтиније од газде извлачећи шамаре и буботке. На крају тог шегртовања потукао се са газдиним сином и побегао 1906. године из Сентомаша у Босну. У то време фабрика целолузе радила је у Дрвару и Стеван се запослио у њој обележавајући цапином балване и кубицирајући дрво из околних шума. Године

1908. наруковао је Стеван у аустроугарску војску као један од шест младића из среза ливањског. Исте 1908. упућен је у војску у Билећу и три године провео је тамо као артиљерац. Стеван је постао одличан нишанџија, али му је задавао муке један поднаредник који се окомио на њега, муштрао га и мучио. Једног дана у Стеванову јединицу стигла је контрола. Онај поднаредник тада се опкладио да ће Стеван погодити од три гранате две у циљ. Стеван је наместио нишанске справе и промашио. Од оног официра ,који је добио опкладу, стигле су две литре рума за војску, а Стеван је још већу невољу навукао на себе. Једног дана изударао је оног поднаредника и прешао црногорску границу. Четири месеца боравио је као аустроугарски дезертер у Црној Гори и писао оцу и брату да му шаљу паре, да оде у свет.Када је стигао новац упутио се Стеван у француску луку Тулон. Тамо је провео две године и научио француски, уз немачки и мађарски које је савладао у Сентомашу. (У своје две калифорнијске печалбе проговорио је и енглески.) Године 1913.кренуо је из Француске у Америку. Девер Стеванове сестре Маре, Милош, радио је у Калифорнији и Стеван је отишао код њега. У близини Сан Франциска запослио се у руднику и ту ,дубоко у јами, вадио је руду на педесет и два степена го, само у гаћама. Тај посао био је добро плаћен, Стеван се добро хранио и шетао у елегантним оделима. Али, фебруара 1917. године, док је трајао рат у Европи у Сан Франциску, Стеван Видовић слушао је гуслара Петра

Перуновића - Перуна како позива Србе да стану под српски барјак. “Срце ми је заиграло“ говорио је касније Стеван. “Нисам хтео да останем, таман да лежим на злату“. Пред полазак у рат написао је Стеван свој тестамент и сву уштеђевину ставио у банку. У првој хаубичкој батерији Шумадијске дивизије, на Солунском фронту, добровољац из Америке Стеван Видовић постао је командир одељења и српски поднаредник. Добро је Стеван руковао великим француским топовима типа шнајдер од 155 мм. Пошто су топови трзали Стеван је на њих стављао шпрајцове и тако их утврђивао. У том рату експлодирала је једном бугарска граната поред Стевана, али њега није разнела већ магарца који је поред њега стајао. У знак захвалности јадној животињи сахранио је магарца и поставио му дрвени крст. За време неког невремена, по киши и ветру, обилазио је регент Александар српске положаје и питао је капетана Марића из Шумадијске дивизије шта значи онај крст. Српски капетан објаснио му је све како је магарац спасио Стевану живот, како је Стеван дошао у рат из богате Америке и како је утврдио топове да не трзају. У Крагујевцу 13. августа 1919. године демобилисан је српски добровољац Стеван Видовић. Стеван тада није пошао кући у Грахово већ се опет упутио у Калифорнију, у своју другу печалбу. Три године радио је у руднику, а једном годишње од брата Миће стизала су писма. Мићо је редовно одлазио у Банатско Аранђелово и Стеванову добровољачку земљу давао у наполицу. У сваком писму

Srpski Krajevi br.15

Srpski

krajevi

молио га је да се врати кући. За православну Нову Годину 1922. Стеван се вратио из Америке, провео је два месеца у Босни а онда пошао у Банат. Земља у Банатском Аранђелову била је лоша, подводна, пете класе и Стеван је добио нову земљу у рускоселској колонији. Јуна 1923. стигао је је у Руско Село и прво се сместио код рускоселског Немца Вендела. Са Илијом Пејовићем, добровољцем из Рудина код Никшића спријатељио се, крстио му три сина и прешао да живи код њега. Године 1926, у својој тридесет и осмој години оженио се Маром Станић, из личке добровољачке куће и годину дана касније родио им се син Милан. Године 1933. саградио је своју банатску кућу. Стеван у Банату није лоше живео. Имао је новца донесеног из Америке и поседовао је навике

донесене из великог света. Када се женио имао је дванаест пари одела и тридесет кошуља. Стеван је био добар домаћин, волео је чистоћу и ред у кући, његова деца имала су сва чизме, а он је носио сваки дан другу кошуљу. У рускоселској колонији Стеван је био виђен човек; на славама држао је здравице, на погребима говоре и борио се за права добровољаца интервенишући код свог познаника генерала Бајића да се добровољцима врати неправедно узета земља. А онда је плануо рат. Априла 1941. године у кратком рату југословенски жандари довели су из Молина четири Немца у рускоселску колонију да их ту убију. Стеван је гледао како се држава коју је стварао распада и није желео да плане добровољачка колонија. Из руку жандарма отео

је Немце и склонио их код сеоског ковача Нација. Године 1950. “шамар је од нове власти доживео“ како је касније говорио. Иследник УДБЕ Љубо Латиновић спровео га је на ислеђивање. Стражар испред иследничке канцеларије чуо је из ње свађу. (“Љубо њему мајку, Стеван њему пет! Само приђи“ викао је Стеван) У затвору у Кикинди стари српски добровољац провео је три месеца и ни речи није рекао све док није дошао правник из Новог Сада. Јануара 1959. године разболео се,а да пре тога доктора није видео. Његов син Милан одвео га је код др. Парезановића у Нове Козарце. “То је рударска болест“, рекао је доктор. “Има пуно шкрама у плућима. Рудари највише живе до 65 године, а онда их стигну рудничке болести!“

(Казивање Милана Видовића, сина Стевана Видовића)

PEVAWE UZ GUSLE NA LISTI UNESKA! Певање уз гусле уписано на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

длуку о упису гуслања донео је, 29. новембра, Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 13. редовном заседању које се одржава на Маурицијусу. На ту листу Унеска претходно су уписани "коло" 2017. и "слава" 2014. године. Министарство културе и информисања је 2016. године препоручило надлежној стручној комисији номиновање гуслања на Унескову листу. Номинацијски досије припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду у сарадњи са Музиколошким иснститутимa САНУ и уз подршку Савеза гуслара Србије, гусларских удружења, појединаца, локалних самоуправа, институција, невладиних организација и стручних удружења.

Певање уз гусле је трећи упис Републике Србије на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Уписом се обезбеђује и боља међународна видљивост а заједнице се подстичу да активно доприносе очувању и преношењу изабраног елемента сопственог наслеђа. „Гусле су симбол српског народног памћења у дугој борби за одржање у прошлости, али нису само то. Нема данас народа у којем је овај древни елемент културног наслеђа живље присутан, поштован и вољен. Заслуге за такав статус припадају гусларским удружењима и бројним оданим слушаоцима широм нашег културног простора“, рекао је Драган Хамовић посебни саветник министра поводом уписа Певања уз гусле на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.

Srpski Krajevi br.15

Певање уз гусле, део нематеријалног културног наслеђа Србије, уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, а министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже да је то доказ да је један од битних делова дубоког српског културног језгра препознат од стране Унеска. "Наша традиција и обичаји постају део светског културног наслеђа и то јесте и у симболичком и у фактичном смислу веома важна ствар", изјавио је Вукосављевић након свечаности отварања Културног центра Србије у Пекингу која је и започета наступом гуслара Раше Вучинића. Певање уз гусле је, наглашава министар, део нашег националног и културног идентитета дугог трајања.

^uvariТРАДИЦИЈЕ

OD ZVEZDOBROJCA U RAVNOM BANATU DO PASTIRA U MERILENDU

етак Светле седмице, 13. април 2018. године, био је дан када нам је Александра НинковићТашић, председница Образовноистраживачког друштва „Михајло Пупин“ и аутор изложбе „Пупин од физичке до духовне реалности“, приближила личност, рад и дело три Звездобројца – Тесле, Миланковића и Пупина. Предавање је уприличено у Историјском архиву града Новог Сада, у организацији Удружењa ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Историјскoг архива града Новог Сада.

Такође је била представљена књига „Звездобројци“ аутора Александре Нинковић Ташић. У овој књизи налазе се одломци о одрастању из аутобиографија Милутина Миланковића, Николе Тесле и Михајла Пупина. Звездоброј је стара српска реч и значи надарено дете - оно које

гледа у звезде и та реч се могла чути у Врању и његовој околини. Поздравну реч дали су г-дин Петар Ђурђев, директор Архива и г-дин Дарко Милојковић, председник Удружења. Присутнима се обратио и о. Жељко Латиновић, а као изасланик епископа бачког др Иринеја био је присутан о. Бранко Вујиновић, парох алмашке цркве. За музички део биле су задужене чланице КУД Вила. Александра нас је, током више од 60 мин, провела кроз живот наша три велика научника и изнела нам мало познате и занимљиве детаље. Велико срце пуно љубави, харизма и обиље података су допринели да гости са изузетном пажњом слушају Александру. Поред тога, сазнали смо више о томе колики је био Пупинов допринос добровољцима и Србији. Аплауз на крају предавања је све говорио.

Ана Милојковић

Srpski Krajevi br.15

Dijaspora

ИНФО

T R E ] A S M OTR A D E ^JE G F O L KL O R A U IT AL IJI

Сваки родитељ чини све да своје дете види насмејано и срећно, а такви су били малишани на Трећој смотри дечијег фолклора у Италији, у организацији Савеза Срба у Италији, чији је домаћин ове године била СКСО „Круна“. До последњег места испуњен театар Auditorium Comunale Марано пленио је емоцијама.

мотру су отворили малишани допунске српске школе Свети Сава на пункту Скио на челу са учитељицом Иваном Марјановић песмом Деца су украс света. Сваки од КУД-ова, на свој начин и у својој интерпретацији, држао је пажњу одушевљене публике. У различитим кореографијама представили су се ССКУД Хомоље из Креаца, КУС Дуга из Монтекиа, КУД Слога Вићенца Басано дел

Грапа, КУД Понтес-Мостови из Трста, КУД Јелек из Арзињана, удружење Слога српске дијаспоре из Удина, а малишани Круне затворили су смотру премијерним извођењем игара из Владичиног Хана, у кореографији аутора Драгана Павловића Весели жбун. Иако далеко од родног краја православна вера је дубоко у срцу, а то је показала најмлађи појац српске православне цркве Свети Лука у Вићенци мала Јулија Лазић у маестралном извођењу песме Света Анастасија, док се

Сара Милосављевић представила рецитацијом песме Отаџбина Војислава Илића. Песму Густа ми магла извео је фантастични Марко Тривунчевић. Гости манифестације били су плесачи школе Stagedoor ASD Скио, а подршку својим присуством и овога пута дао је проторејер Далибор Ђукић. Није изостао ни почасни конзул Леандро Кјарели из Фиренце, као ни градоначелник Скиа, Валтер Орси. Председник Савеза Срба у Италији Душан Алексић, присутнима је пожелео да српска школа Свети Сава у наредним годинама броји све више ђака, док је председник СКСО Круна Бобан Петровић даровао малим поклоном све учеснике програма у знак сећања на овај дан. Великом поруком мира, у знак обележавања стогодишњице од завршетка Првог светског рата сви малишани послали су целом свету са овог малог места. Дружење се након уметничког програма, уз музику наставило у месту Зане.

Лидија Младеновић

Srpski Krajevi br.15

I z

S r p s k e ДОБОЈ

„BRAWE TRAVE IVE NA OZRENU” NA LISTI UNESKA

длука је донесена на сједници Комитета одржаној у Порт Луису, на Маурицијусу, а "Брање траве иве на Озрену" трећи је елеменат који је уписан, након Змијањског веза и Коњичког дрворезбарства, саопштено је из Министарства цивилних послова БиХ. Комисија БиХ за сарадњу са Унеском номиновала је "Брање траве иве на Озрену" за упис на Репрезентативну листу свјетског нематеријалног културног насљеђа на иницијативу Министарства просвјете и културе Републике Српске и Музеја у Добоју. У односу на сусједе, становништво Озрена је много дуже задржало знатан број традиционалних елемената у изворној форми, а међу њима и одређене облике народне медицине. Најпознатији облик нематеријалног културног насљеђа у том смислу је обичај брања траве иве, који се искључиво одржава на дан када православни хришћани обиљежавају 11. септембар, Усјековања главе Светог Јована Крститеља. Вјековна је пракса брања иве на овај дан, као и континуитет вјеровања о њеној изузетној љековитој моћи уколико је убрана на дан Усјековања. Убрана ива користи се током

Комитет за нематеријалну баштину Унеска је донио одлуку којом је елемент "Брање траве иве на Озрену" уписан на Репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства. године као чај, помијешана с медом или се потапа у ракију, а становници тог краја тако је користе када су болесни, али и превентивно, те је радо поклањају као највреднији дар. Становници скоро у буквалном смислу вјерују у давно сковану изреку да "трава ива од мртва прави жива", а обичај се на врло спонтан начин преноси на млађе генерације, које су активни учесници у брању, али и конзумирању иве током цијеле године. У прошлости обичај је био искључиво везан уз народну медицину. Данас је поред своје примарне улоге "Брање траве иве на Озрену" интеграциони елемент локалног становништва и посредно чувар озренске традиционалне ношње, пјесме и игре, наводи се у саопштењу. За Добој је веома значајно што је Комитет за нематеријалну баштину Унеска одлучио да "Брање траве иве на Озрену" буде увршћено у Унескову листу нематеријалне баштине човјечанства, истакао је замјеник добојског градоначелника Дејан Старчевић и додао да "Град може да искористи ту чињеницу у различитим смјеровима". Вршилац дужности директора добојске Туристичке организације Адријана Ристић рекла је да ова организација годинама промовише манифестацију "Брање траве иве на Озрену", те да је поносна што је увршћена у Репрезентативну листу нематеријалне баштине човјечанства. Она је додала да је у претходном периоду купљена опрема за одржавање и чишћење планине

Гостиљ која је донирана Планинарском еколошком друштву "Преслица". Предсједник друштва "Преслица" Ненад Станишић изразио је задовољство због чињенице да се ова манифестација културе одржава годинама и на тај начин чува културна баштина озренског краја. "Није ријеч само о брању траве иве, већ о очувању културне баштине и традиције тог краја", рекао је Станишић, те додао да ива успијева на надморској висини од 500 до 1.000 метара. Према његовим ријечима, становништво Озрена је задржало знатан број традиционалних елемената у изворном облику, међу којима је и обичај брања траве иве, искључиво на дан када се обиљежава 11. септембар Усјековање главе Светог Јована Крститеља. "Вјековна је пракса брања иве на Усјековање и вјеровање о њеној изузетној љековитој моћи уколико је убрана на тај дан. Убрана ива користи се као чај, помијешана са медом, или се потапа у ракију, а становници је користе када су болесни, али и превентивно, упркос њеној опорости", наглашава Станишић. Овај обичај је у прошлости био искључиво у вези са народном медицином, а данас је повезујући елемент локалног становништва и чувар озренске традиционалне ношње, пјесме и игре. Становници вјерују у изреку да "трава ива од мртва прави жива", а обичај се преноси на млађе генерације.

Srpski Krajevi br.15

I z

S r p s k e

МРКОЊИЋ ГРАД

„VI ARAN\ELOVDANSKI VA[AR” У суботу, 24.11.2018. године у простору Културног центра “Петар Кочић“ у Мркоњић Граду одржан је Фестивал домаће ракије, Етно фестивал “Јабука” и Дани меда, који су окупили око 70 излагача из Републике Српске и Федерације БиХ /ФБиХ/. На штандовима су биле изложене разне врсте домаћих ракија, народних рукотворина, занатских производа, меда, прополиса и традиционалних јела. У току шест дана вашара од 19.11. до 24.11. одржана су четири предавања.

анифестацију је свечано отворила начелница општине Мркоњић Град Дивна Аничић. Она је том приликом рекла да привредници, пољопривредници и занталије могу увијек рачунати на подршку Агенције за привредни развој и општине Мркоњић Град. Директор Агенције за привредни развој, Горан Тодоровић том приликом истакао је да је све у знаку пољопривреде, и да управо на овој манифестацији људи који се баве пољопривредом желе да покажу то што раде и чиме се баве. Слободан Ћоћкало – Културни центар указао је на чињеницу да је манифестација ”VI Аранђеловдански вашар” објединио неколико фестивала у себи, и додао да је ово манифестација која има свој смисао и оправдање. Према оцјени стручног жирија, на XIII Фестивалу домаће ракије, најбољу шљивовицу ове године имала је Жељка Ландека-Алексић из Рибника, друго мјесто припало је Ђорђу Ландеки из Рибника, а треће Мири Петровићу из Прњавора. Произвођачи шљивовице кажу да

је за квалитетну и добру ракију потребна здрава, зрела, квалитетна шљива и адекватно суђе. Професор Пољопривредног факултета у Београду Нинослав Никићевић, један од најпознатијих оцјењивача љуте ракије, рекао је на Фестивалу домаће ракије да је квалитет мркоњићке шљивовице сваке године све бољи. Драго Милиновић из Санског Моста проглашен је за најбољег “градимира” Републике Српске, јер је показао највише умијећа приликом оцјењивања јачине мркоњићке шљивовице, које је данас организовано. Најбољи излагачи на XII Етно фестивал ”Јабука” за ”најбогатије” постављену софру са храном, награђени су: Хуманитарно удружење жена из Мркоњић Града, Удружење жена ”Превија” Рибник и Етно село ”Дакић” Бараћи. Боје надалеко чувених мркоњићких ковача бранио је Ђуро Милановић. По њему, некада их је било више од 50, данас тек њих тројица. Посла им не мањка. Јасенка Живковић је на сајам

Фото: Срна

Srpski Krajevi br.15

стигла из Добоја и каже да је управо на сајму жељела да прикаже и покаже шта то ”Еко центар” из Добоја има у својој понуди. Милена Грубор из Дрвара која је на сајму представила своје производе од дрењине, каже да је продаја ових производа допуна њеног кућног буџета, она се захвалила организаторима на “домаћинском” дочеку у Мркоњић Граду. Сњежана Милановић из Мркоњић Града на сајму је представила своје природне сапуне од козјег млијека који се могу купити широм регије, и у нашем граду. Дара Милекић предсједница ”Хуманитарног удружење жена” из Мркоњић Града каже да су ове године припремили домаћу храну коју су изложиле на свом штанду и да је понуда домаћих производа разноврсна. Биљана Еремија предсједница КСС ”Рођење Пресвете Богородице” из Мркоњић Града рекла је да на сајму учествују шести пут, да је тема ове године била слава, те су покушали на свом штанду вјеродостојно да прикажу један славски обичај. Дружење је пратила игра и пјесма локалних културноумјеничких друштава “Петар Први Карађорђевић Мркоњић” и “Петар Кочић”. Ове манифестације одржане су у оквиру Аранђеловданског вашара, који је почео у понедјељак, 19. новембра, предавањима за пољопривреднике, а завршио се у суботу. Организатор је Агенција за привредни развој у сарадњи са општином, Културно-спортским центром “Петар Кочић”, а покровитељ је општина Мркоњић Град. Према ријечима организатора, циљ је да се промовише и сачува традиција и обичаји народа Републике Српске, али и да се обогаћује туристичка понуда општине Мркоњић Град и Српске.

^uvariТРАДИЦИЈЕ

ФОТОvest ГЛАМОЧКО ВЕЧЕ Нови Сад

www.srpskikrajevi.rs УДРУЖЕЊЕ ЧАСОПИС

РАДИО

ПРОДАВНИЦА