Nevenko Herceg | Okoliš i održivi razvoj by Synopsis

Prof. dr. sc. Nevenko HERCEG OKOLIŠ I ODRŽIVI RAZVOJ Environment and Sustainable Development

Nakladnik

Synopsis d.o.o., Zagreb Vlade Gotovca 4, 10 000 Zagreb Za nakladnika

Ivan Pandžić Recenzenti

dr. sc. Ferdo Bašić, prof. emer. dr. sc. Zlatko Bulić prof. dr. sc. Jože Perić prof. dr. sc. Goran Granić prof. dr. sc. Nikola Panov dr. sc. Deni Porej prof. dr. sc. Ivica Radović dr. sc. Viktor Simončić prof. dr. sc. Kasim Tatić prof. dr. sc. Roko Žarnić Predgovor

prof. dr. sc. Lučka Kajfež Bogataj Pogovor

akademik Sulejman Redžić

ISBN 978-953-7035-81-5 CIP zapis dostupan u računalnome katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 831327

Nevenko Herceg

koliš i održivi razvoj Environment and Sustainable Development

SYNOPSIS d.o.o., Zagreb, 2013.

KratAk SADRŽAJ

Glava1. Zašita okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

POGLAVLJE 1.1. D efinicije, terminološka razgraničenja i povijesni razvoj �� 7 POGLAVLJE 1.2. O kolišni problemi, kvaliteta života i ljudsko zdravlje �� 42 POGLAVLJE 1.3. Održivi razvoj.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 POGLAVLJE 1.4. S uvremeno poimanje okoliša i zaštite okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 POGLAVLJE 1.5. P olitičko-pravni okvir menadžmenta zaštite okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386

Glava 2. Upravljanje okolišem.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

539

POGLAVLJE 2.1. Sustavi upravljanja okolišem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541 POGLAVLJE 2.2. S udjelovanje javnosti u pitanjima okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593

SADRŽAJ

PREDGOVOR �� XII PROLOGUE �� XIV RIJEČ AUTORA �� XVI A WORD FROM THE AUTHOR �� XX Svevremenska poruka poglavice Seattlea �� 1

lava

Zašita okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

POGLAVLJE 1.1. DEFINICIJE, terminološka razgraničenja i povijesni razvoj �� 7

1.1.1. Definicija i podjela ekologije �� 7 1.1.2. Definicija okoliša �� 10 1.1.3. Ekološka hijerarhija i ekološki čimbenici �� 11 1.1.4. Povijesni razvoj ekologije �� 22 1.1.5. D efinicija i temeljni pojmovi zaštite okoliša i zaštite prirode �� 25 1.1.6. Povijesni razvoj zaštite okoliša i zaštite prirode �� 31 1.1.7. Međusobni odnosi ekologije i zaštite okoliša �� 38

VI POGLAVLJE 1.2. Okolišni problemi, kvaliteta života i ljudsko zdravlje �� 42

1.2.1. Definicije i terminološka razgraničenja �� 42 1.2.2. Onečišćenje zraka �� 45 1.2.2.1. Sastav zraka �� 46 1.2.2.2. Izvori onečišćenja zraka �� 47 1.2.2.3. Granične vrijednosti emisija štetnih tvari u zrak �� 52 1.2.2.4. Posljedice onečišćenja zraka �� 53 1.2.2.4.1. Uzroci i posljedice nastanka kiselih kiša �� 53 1.2.2.4.2. Efekt staklenika �� 55 1.2.2.4.3. Smanjivanje ozonskoga omotača oko Zemlje �� 58 1.2.2.4.4. Globalne promjene temperature na Zemlji – trend zagrijavanja �� 62 1.2.2.4.5. Globalne klimatske promjene �� 68

1.2.3. Onečišćenje vode �� 74 1.2.3.1. Uloga i značenje vode za život na Zemlji �� 78 1.2.3.2. Parametri kakvoće vode �� 81 1.2.3.3. Onečišćenje vode �� 82 1.2.3.3.1. Izvori onečišćenja �� 83 1.2.3.3.2. Indikatori onečišćenja �� 89

1.2.4. Onečišćenje tla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 1.2.4.1 Uloga tla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 1.2.4.1.1. Proizvodna uloga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 1.2.4.1.2. Ekološko-regulacijska uloga tla.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 1.2.4.1.3. Biološko-regulacijska uloga tla. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 1.2.4.1.4. Prostorna uloga tla .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 1.2.4.1.5. Kulturna uloga tla – tlo kao povijesni medij. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1.2.4.2. Uzroci onečišćenja tla.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 1.2.4.2.1. Gubitak plodnosti tla kao oblik njegove degradacije. . . . . . . . . . . . . . . 110 1.2.4.2.2. Dehumizacija i zbijanje tla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 1.2.4.2.3. Erozija tla.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 1.2.4.2.4. Opustinjavanje ili dezertifikacija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 1.2.4.2.5. Zakiseljavanje, alkalizacija i salinizacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 1.2.4.2.6. Onečišćenje tla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 1.2.4.2.7. Ratom onečišćena i oštećena tla i zemljišta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 1.2.4.3 Gospodarenje tlom.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

1.2.5. Onečišćenje prirode i smanjenje bioraznolikosti.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 1.2.5.1 Opća ugroženost prirode.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.5.2. Osnovni čimbenici gubitka raznolikosti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.5.2.1. Uništavanje staništa.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.5.2.2. Uništavanje organskih vrsta.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.5.2.3. Uništavanje ekosustava .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.5.2.4. Uništavanje geobaštine .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.5.2.5. Uništavanje krajobraza.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.5.3. Zaštita prirode.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.5.3.1. Povijest zaštite prirode.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.5.3.2. Definicija zaštićenih područja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

131 138 140 148 155 160 163 167 171 172

VII 1.2.5.3.3. Međunarodna iskustva u zaštiti prirode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 1.2.5.3.4. Posebna zaštićena područja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 1.2.5.4. Postupak zaštite novih zaštićenih prirodnih vrijednosti.. . . . . . . . . . . . . . . . 188

1.2.6. Otpad – okolišni problem današnjice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196 1.2.6.1. Podjela otpada. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.2. Međunarodna politika gospodarenja otpadom.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.3. Onečišćenje otpadom – uzroci i posljedice.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4. Gospodarenje otpadom.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.1. Načela gospodarenja otpadom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.2. Hijerarhija gospodarenja otpadom.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.2.1. Prevencija i smanjenje količine otpade.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.2.2. Skupljanje, razvrstavanje i transport otpada.. . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.2.3. Privremeno skladištenje.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.2.4. Ponovno korištenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.2.5. Recikliranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.2.6. Oporaba. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.2.7. Odlaganje otpada na odlagalište.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.3. Gospodarenje posebnim kategorijama otpada.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2.6.4.3.1. Ambalažni otpad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

201 206 208 209 211 213 215 217 218 219 219 221 230 238 240

POGLAVLJE 1.3. ODRŽIVI RAZVOJ.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251

1.3.1. Okoliš, gospodarstvo i održivi razvoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 1.3.1.1. Održivi razvoj – izazov civilizacije.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.1.1. Povijest nastanka koncepta održivog razvoja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.1.2. Načela i definicije održivog razvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.1.3. Različite teorije i pristupi održivom razvoju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.1.4. Korak po korak do održivog razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.2. Pritisci na okoliš i održivi razvoj.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.2.1. Demografski rast. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.2.2. Urbanizacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.2.3. Energetika i energija .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.2.4. Promet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.2.5. Industrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.2.6. Poljoprivreda i šumarstvo.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.2.7. Turizam.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.1.3. Ratni sukobi i okoliš. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

254 254 259 264 265 267 268 274 276 280 284 288 293 299

1.3.2. Energija – ključ održivog razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 302 1.3.2.1. Energetska sigurnost i energetska efikasnost.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.2. Obnovljivi izvori energije.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.2.1. Energija Sunca .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.2.2. Energija vjetra.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.2.3. Energija vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.2.4. Geotermalna energija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.2.5. Energija biomase . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.2.6. Vodik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.2.7. Otpad kao alternativni izvor energije .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3.2.3. Kogeneracija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

306 316 321 323 326 330 331 336 337 338

VIII POGLAVLJE 1.4. Suvremeno poimanje okoliša i zaštite okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342

1.4.1. Teorije i vrste zaštite okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 343 1.4.2. Politika, strategije i planovi zaštite okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 1.4.2.1. Politika zaštite okoliša – ciljevi, načela i nositelji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 344 1.4.2.2. Strategije zaštite okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346

1.4.3. Akcijski planovi za zaštitu okoliša .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 1.4.3.1. Akcijski programi EU-a u području okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.3.2. Nacionalni akcijski plan za okoliš.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.3.3. Regionalni akcijski plan za okoliš na primjeru MAP-a.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.3.4. Regionalni akcijski plan za okoliš na primjeru KEAP-a.. . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.3.5. Lokalni akcijski plan za okoliš.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

350 351 352 352 354

1.4.4. Globalni ekološki pokreti .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 358 1.4.5. Suvremeni pristupi zaštiti okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 361 1.4.5.1. Održiva proizvodnja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.5.1.1. Čistija proizvodnja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.5.1.2. Industrijska ekologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.5.2. Održiva potrošnja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

361 362 365 366

1.4.6. Instrumenti zaštite okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 368 1.4.6.1. Naredbodavno-nadzorni instrumenti.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.6.2. Ekonomski (tržišni) instrumenti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.6.3. Dobrovoljni sporazumi i ugovori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.6.4. Ostali instrumenti zaštite okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.6.4.1. Utvrđivanje kapaciteta ekosustava.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.6.4.2. Čiste – ekološki podobne tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.6.4.3. Instrumenti politike ciljne skupine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.6.4.4. Ekološki usmjeren biznis .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.4.6.4.5. Analiza društvenih koristi i troškova – cost-benefit analiza .. . . . . . 1.4.6.4.6. Strateško-planski dokumenti i ekološke studije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

369 371 377 378 378 379 379 379 379 380

1.4.7. Financiranje zaštite okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 382 POGLAVLJE 1.5. Političko-pravni okvir menadžmenta zaštite okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386

1.5.1. Međunarodna politika i pravo zaštite okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386 1.5.1.1. Subjekti međunarodne politike i prava okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.1.1. Međunarodne organizacije .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.1.2. Država – subjekt suvremene politike okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.2. Načela međunarodne politike i prava okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.3. Instrumenti i mehanizmi suvremene politike okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.4. Međunarodni multilaetralni ugovori koji se izravno odnose na okoliš. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.4.1. Međunarodna pravila opće naravi.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.4.2. Međunarodna pravila zaštite globalne atmosfere. . . . . . . . . . . . . . . . . .

387 388 394 394 396 399 399 401

IX 1.5.1.4.3. Međunarodna pravila zaštite morskog okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.4.4. Međunarodna pravila zaštite međunarodnih vodnih tokova.. . . . . 1.5.1.4.5. Međunarodna pravila zaštite i održivo korištenje tla. . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.4.6. Međunarodna pravila zaštite prirode i bioraznolikosti. . . . . . . . . . . . 1.5.1.4.7. Međunarodna pravila zaštite i održivog korištenja šuma .. . . . . . . . 1.5.1.4.8. Međunarodna pravila o nadzoru opasnog otpada.. . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.4.9. Međunarodna pravila o opasnim kemikalijama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.1.4.10. Međunarodni dokumenti u području okoliša i njihov utjecaj na trgovinu.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

405 412 415 416 421 421 422 424

1.5.2. Okolišna politika članica Europske unije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 425 1.5.2.1. Kratak pregled povijesti europskih integracija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.1.1. Institucije mjerodavne za kreiranje i provedbu politike i prava EU-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.1.2. Temeljne vrijednosti, načela i način odlučivanja EU-a. . . . . . . . . . . . . 1.5.2.2. Razvoj politike EU-a u području okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.2.1. Ciljevi i načela okolišne politike EU-a.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.2.2. Mjerodavnost i postupak usvajanja okolišnih propisa EU-a.. . . . . . 1.5.2.2.3. Akcijski programi EU-a u području okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.2.4. Strategija održivog razvoja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.2.5. Stanje europskog okoliša – SOER 2010 .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.3. Pravna stečevina EU-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.4. Pravna stečevina EU-a u području zaštite okoliša.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.4.1. Horizontalno zakonodavstvo.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.4.2. Sektorsko zakonodavstvo.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.5.1. Proces stabilizacije i pridruživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.5.2. Uvođenje (transpozicija) pravne stečevine EU-a u nacionalno okolišno zakonodavstvo .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.2.5.3. Financijski izazovi usklađivanja s pravnom stečevinom.. . . . . . . . . .

426 430 435 438 442 444 446 448 453 455 458 458 462 484 486 488

1.5.3. Okolišna politika država u tranziciji.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491 1.5.3.1. Stanje okoliša u državama u tranziciji.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.3.2. Značajke okolišne politike država u tranziciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.3.3. Usklađivanje okolišne politike s pravnom stečevinom EU-a.. . . . . . . . . . . . 1.5.3.4. Okolišna budućnost tranzicijskih država. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.3.5. Provedba politike zaštite okoliša u RH.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

492 495 497 500 501

1.5.4. Politika i stanje okoliša u Bosni i Hercegovini.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 503 1.5.4.1. Politika okoliša u Bosni i Hercegovini.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.1.1. Institucionalni okvir.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.1.2. Zakonodavni okvir.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.1.3. Strateški okolišni dokumenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.1.4. Ratifikacija globalnih okolišnih konvencija i protokola.. . . . . . . . . . . 1.5.4.1.5. Transponiranje EU zakonodavstva u pravni sustav BiH. . . . . . . . . . . 1.5.4.1.6. Ekonomski instrumenti zaštite okoliša u BiH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.1.7. Sudjelovanje javnosti u donošenju odluka o okolišu BiH . . . . . . . . . 1.5.4.2. Monitoring okoliša u BiH.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.3. Stanje okoliša u BiH.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.3.1. Zrak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.3.2. Voda.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.3.3. Tlo.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

504 506 508 513 516 517 520 522 524 525 525 527 529

X 1.5.4.3.4. Zaštita prirode i bioraznolikosti.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.3.5. Šume. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.3.6. Otpad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.5.4.4. Energija i energetska učinkovitost u BiH. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

531 532 533 536

lava 2. Upravljanje okolišem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

539

POGLAVLJE 2.1. Sustavi upravljanja okolišem.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541

2.1.1. Upravljanje okolišem. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 541 2.1.2. Terminološka razgraničenja.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 542 2.1.3. Sustavi upravljanja okolišem.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 546 2.1.3.1. Sustav upravljanja okolišem po standardu ISO14001.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.2. EMAS – Europska shema za ekoupravljanje.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.2.1. Kompatibilnost i razlike EMAS-a i ISO 14001. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.3. Procjena utjecaja zahvata na okoliš.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.4. Studija utjecaja na okoliš. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.4.1. Iskustvo Republike Hrvatske. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.4.2. Iskustvo Bosne i Hercegovine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.5. Strateška procjena utjecaja na okoliš.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.5.1. Sličnosti i razlike između SEA i EIA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.6. Upravljanje okolišem putem ekobilanciranja i ekološkog računovodstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.7. Procjena životnog ciklusa proizvoda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.8. Upravljanje okolišem putem ekološkog označavanja proizvoda.. . . . . . . . 2.1.3.9. Upravljanje okolišem putem dobrovoljnih sporazuma i povelja.. . . . . . . . 2.1.3.9.1. Zeleni marketing.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.9.2. Ekokonstruiranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1.3.9.3. Poslovna povelja za održivi razvoj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

547 553 556 558 562 563 564 569 574 576 580 583 587 587 589 591

POGLAVLJE 2.2. SUDJELOVANJE JAVNOSTI U PITANJIMA OKOLIŠA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593

2.2.1. Javnost i okoliš.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 593 2.2.1.1. Informacija – preduvjet sudjelovanja u odlučivanju o okolišu. . . . . . . . . . . 2.2.1.2. Sudjelovanje javnosti u pitanjima zaštite okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1.3. Međunarodni dokumenti iz područja javnosti okoliša. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1.3.1. Arhuška konvencija.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1.3.2. Sudjelovanje javnosti u odlučivanju o pitanjima okoliša u EU-u.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1.3.3. Arhuška konvencija u domaćem zakonodavstvu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2.1.4. Konkretne aktivnosti koje zahtijevaju sudjelovanje javnosti. . . . . . . . . . . . 2.2.1.4.1. Sudjelovanje javnosti u odlučivanju o određenim djelatnostima (članak 6. Arhuške konvencije). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

597 599 601 602 608 612 615 615

XI 2.2.1.4.2. Sudjelovanje javnosti u svezi s planovima, programima i politikama koje se odnose na okoliš (članak 7. Arhuške konvencije).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616 2.2.1.4.3. Sudjelovanje javnosti tijekom izrade provedbenih propisa i/ili opće primjenjivih pravno obvezujućih normativnih instrumenata (članak 8. Arhuške konvencije). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 616 2.2.1.4.4. Informiranje i sudjelovanje javnosti i zainteresirane javnosti u postupcima procjene utjecaja zahvata na okoliš i strateške procjene utjecaja plana i programa na okoliš .. . . . . . . . . . . 617 DODACI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 621

LITERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KAZALO POJMOVA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KAZALO IMENA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POPIS AKRONIMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . COPERNICUS POVELJA.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Recenzija rukopisa sveučilišnog udžbenika „Okoliš i održivi razvoj” autora prof. dr. sc. Nevenka Hercega. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Manuscript review of the university textbook ”Environment and Sustainable Development” of the author Prof. Nevenko Herceg, Ph.D... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POGOVOR. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AFTERWORD.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

623 645 649 651 655 657

661 665 668

PREDGOVOR U posljednjih dvjesto godina ljudi su počeli sustavno pratiti vrijeme i mjeriti stanje atmosfere te također istraživati klimatske promjene u pojedinim područjima. Danas znamo da se klima mijenjala kroz svu poznatu geološku i ljudsku povijest i da je upravo promjena klime uzrokovala dramatične promjene u razvoju života na Zemlji. Ipak, te su promjene bile relativno spore, događale su se zbog prirodnih uzroka i to samo u određenim regijama svijeta. Danas živimo u vremenu kada gotovo nema dana a da ne čujemo sintagmu „klimatske promjene”. Klima se mijenja na cijelom planetu velikom brzinom i, što je još važnije, to nisu samo prirodne promjene, već ih najvećim dijelom uzrokuju ljudi. Suvremeni razvoj civilizacije nakon industrijske revolucije neprestano je zahtijevao više energije i poljoprivrednih površina, što je pokrenulo masovnu uporabu fosilnih goriva kao relativno jeftiniju i odgovarajuću energiju i, s druge strane, sječu šuma po cijelome svijetu. Uz sagorijevanje nafte, ugljena i plina u Zemljinu se atmosferu već desetljećima slijevaju velike količine najrazličitijih plinova, osobito slakleničkih plinova i čvrstih čestica koji polako mijenjaju sastav atmosfere. Upravo promijenjeni sastav atmosfere i drugačije korištenje tla mijenjaju i vrijeme i klimu puno brže nego što je to bilo u prošlosti. Nažalost, klimatske promjene nisu jedini ekološki problem s kojim se susrećemo. Čovjek je također prouzrokovao stanjivanje ozonskog omotača, nastanak ozonskih rupa, u atmosferi imamo sve više ne samo stakleničkih plinova nego i različitih čvrstih čestica, u velikoj smo mjeri promijenili dušikov ciklus, polako nam nedostaje novih obradivih površina i pitke vode, te ubrzano gubimo biološku raznolikost i zdrave ekosustave. Budući da je na planetu sve povezano, posljedice klimatskih promjena ovisit će i o tome kako na klimu utječu zagađivanje i mijenjanje okoliša te korištenje prirodnih izvora, te kako će brzo i učinkovito čovječanstvo rješavati ostale ekološke probleme. Čovjekov utjecaj na klimatske promjene danas je znanstveno dokazan – taj je problem sve više prisutan i u javnosti i u medijima pa možemo čuti vrlo

XIII

suprotna stajališta o uzrocima klimatskih promjena, ozbiljnosti stanja i mogućim posljedicama. Zato je važno da poznajemo činjenice i osnovna znanstvena dostignuća o toj temi jer još imamo vremena da svoj utjecaj na klimu, s međunarodnim obvezama smanjenja emisije stakleničkih plinova, osjetno smanjimo i tako usporimo klimatske promjene koje, nažalost, više ne možemo zaustaviti, nego ćemo im se morati prilagoditi na najbolji način. Današnji mlađi naraštaji morat će s klimatskim promjenama živjeti cijeli život, sve se više informirati o njima, o njihovim uzrocima, mogućem razvoju i brojnim posljedicama koje sa sobom donose. Također, jednako je važno razumijevanje održivoga razvoja koji može ublažiti antropogene pritiske (utjecaje) na planet. Sveučilišni udžbenik prof. dr. sc. Nevenka Hercega „Okoliš i održivi raz voj“ nudi upravo to – temeljna znanja i razumijevanje glavnih sastavnica okoliša, pritisaka kojima je on izložen, ali i različitih koncepata i ideja za održivo upravljanje okolišem. Udžbenik predstavlja temelje za stjecanje dostatnih znanja o kompleksnoj problematici okoliša i održivog razvoja. Iz osobnog iskustva sveučilišne profesorice poznato mi je koliko je studentima važno imati sveobuhvatan udžbenik koji nudi dobre teorijske temelje, ali i lako razumljive praktične primjere. Ovaj udžbenik nudi izbalansirane teorijske spoznaje i praktična iskustva, kako s lokalne i nacionalne tako i s regionalne i globalne razine. Time se otvara prostor za njegovo korištenje ne samo na sveučilištima u Bosni i Hercegovini nego i u široj regiji. Udžbenik je sadržajno bogatiji nego što je to potrebno za održavanje nastave na većini kolegija sveučilišnih, veleučilišnih i stručnih studija. Predavaču otvara mogućnost da po vlastitom nahođenju odredi obujam obrađivanja pojedinih tema, a neke je teme moguće ostaviti studentima da ih samostalno obrade. Kako je ovaj udžbenik jedinstven primjer obrade kompleksne problematike okoliša i održivog razvoja u teoriji i praksi, s komparativnim prikazima pojedinih rješenja na različitim razinama njihove implementacije, udžbenik je i u teorijsko-stručnom i u praktičnom smislu izniman doprinos podizanju razine ovih aktualnih znanja. S velikim zadovoljstvom pozdravljam objavljivanje sveučilišnog udžbenika prof. dr. sc. Nevenka Hercega „Okoliš i održivi razvoj” i preporučam ga kako studentima tako i kolegama sveučilišnim profesorima iz regije na kojima je odgovorna uloga obrazovanja za okoliš i održivi razvoj. Prof. dr. sc. Lučka Kajfež Bogataj

Prof. dr. sc. Lučka Kajfež Bogataj članica je Međuvladinog panela o klimatskim pro mjenama (IPCC) u Ženevi koji je, zajedno s Albertom Arnoldom (Al) Goreom Jr., dobio Nobelovu nagradu za mir „za njihove napore da stvore i prošire veće znanje o umjetnim klimatskim promjenama te postave temelje za mjere koje su potrebne za suzbijanje takvih promjena”.

RIJEČ AUTORA Moderno doba je dramatična utrka između katastrofe i obrazovanja. (Herbert George Wells)

Okoliš i održivi razvoj nalaze se već dulje vrijeme u središtu zanimanja znanstvene i stručne međunarodne javnosti, ali i cjelokupne svjetske zajednice, koja postaje sve svjesnija istinitosti riječi Alberta Einsteina kako se „ni jedan problem ne može riješiti na istoj razini svijesti koja ga je stvorila”. Zato je danas jačanje svijesti i znanja o okolišu i održivom razvoju gotovo pa jednako pitanju opstanka civilizacije. Potpuno suglasan kako upravo obrazovanje predstavlja najznačajniji globalni alat za oživotvorenje održive budućnosti, upustio sam se u pisanje ovog udžbenika, Okoliš i održivi razvoj, sa željom da studentima, ali i drugim i čitateljima, opsežna, složena i multidisciplinarna pitanja okoliša i održivog razvoja pokušam približiti na prihvatljiv i razumljiv način. Udžbenik je namijenjen ponajprije studentima, polaznicima preddiplomskog, diplomskog i poslijediplomskog studija Fakulteta prirodoslovno-matematičkih i odgojnih znanosti Sveučilišta u Mostaru za module Osnovi ekologije, zašite prirode i okoliša, Politika okoliša, Integralno upravljanje okolišem te Okoliš i gospodarstvo, ali smatram da može biti koristan i studentima i stručnjacima drugih struka (geografije, agronomije, šumarstva, medicine, veterine, energetike, tehnologije, pa i ekonomije i sociologije) kojima je potrebno poznavanje općih ekoloških zakonitosti i globalnih okolišnih problema. Udžbenik ima i elemente praktičnog priručnika za operativne menadžere i specijalizirane stručnjake koji na različitim razinama primjenjuju znanja o okolišu, a iskreno se nadam da će pridonijeti i populariziranju zaštite okoliša kao interdisciplinarnog područja prirodnih, tehničkih i društvenih znanosti te svima nama pomoći u suočavanju s naslijeđenim i novonastalim problemima. Udžbenik je nastao kao sinteza dostupne relevantne međunarodne literature i vlastitih istraživanja i promišljanja, a koncipiran je na način da studenta

XVII

i čitatelja postupno vodi od temeljnih termina o okolišu i prirodi te njihovoj zaštiti k upravljanju okolišem, u potpunom suglasju s konceptom suvremenog, ekološkog, gospodarskog i socijalno-političkog održivog razvoja. Prikaz ovako kompleksne problematike nužno je zahtijevao i dodatna pojašnjenja, koja sam ponudio u velikom broju pozivnih bilježaka – fusnota, koje za studenta i čitatelja nisu obvezujuće, ali onima koji se odluče pročitati ih svakako će otvoriti i nove vidike. Sam sadržaj udžbenika podijelio sam u dvije, po mom mišljenju logične cjeline – glave: Zaštita okoliša i Upravljanje okolišem. Kao uvod u složenu problematiku okoliša i održivog razvoja izabrao sam najpoznatiji svjetski tekst o neraskidivoj vezi čovjeka i prirode, pismo poglavice Seattlea, original kojega možda ni ne postoji, ali se diljem svijeta prihvaća kao gotova činjenica i opomena na to što nam predstoji ako se prema okolišu ne budemo ponašali holistički. Stoga je temeljna nit vodilja glave nazvane Zaštita okoliša upravo teza da se zaštita okoliša smatra ozbiljnim socijalnim i ekonomskim problemom kojemu se mora holistički pristupati ukoliko se želi postići i sačuvati kvaliteta života za nas same, kao i za generacije koje dolaze, ali i da je zaštita okoliša značajan dio svih segmenata ljudskog života – od ljudskih prava i zdravlja, do ekonomskog razvitka, te bi se stoga u svakom od njih trebalo referirati i na okoliš. Glava Zaštita okoliša koncipirana je kroz pet zasebnih, ali usko povezanih poglavlja – Definicije, terminološka razgraničenja i povijesni razvoj, Okolišni problemi, kvaliteta života i zdravlje ljudi, Održivi razvoj, Suvremeno poimanje okoliša i zaštita okoliša te Političko-pravni okvir menadžmenta zaštite okoliša. S ciljem što uspješnijeg razmatranja predmetne problematike na samom početku, u poglavlju Definicije, terminološka razgraničenja i povijesni razvoj pokušao sam definirati i razjasniti temeljne pojmove o ekologiji, okolišu, zaštiti okoliša i prirode, te njihovu povijesnom razvoju i međusobnim vezama ekologije i zaštite okoliša. Globalno zagrijavanje, klimatske promjene, ozonske rupe, nedostatak pitke vode, biljne i životinjske vrste što izumiru te pojava raznih bolesti samo su neki od okolišnih problema koji se obrađuju u poglavlju Okolišni problemi, kvaliteta života i zdravlje ljudi. Posebno mjesto u ovom poglavlju dano je problemu otpada pretjerana akumulacija kojeg je jedna od „kazni za rasipništvo civilizacije koje ljudsko društvo neizbježno plaća.” O neprimjerenosti sadašnje svjetske paradigme razvoja, koja se uz sve veće disparitete i nejednakosti ogleda u i „sve većoj degradaciji okoliša i resursa, kao i prateće krize energije, hrane i financija”, ali i o mogućim rješenjima postojeće krize okoliša, koja se referira na sve segmente ljudskog društva, govori poglavlje Održivi razvoj. Kroz cijelo poglavlje jasno se proteže teza kako je održivi razvoj složen pojam koji sadrži ekonomsku i društvenu komponentu, kao i komponentu zaštite okoliša. Postojeće politike okoliša i održivog razvoja možda još uvijek nisu ključ rješenja složenih problema u okolišu, ali su svakako idealan primjer politika koje je nužno rješavati na međunarodnoj razini, iako se zasnivaju na lokalnim problemima. O tome govori poglavlje Suvremeno poimanje okoliša i zaštita okoliša u kojemu su obrađeni

XVIII

pojmovi, teorije, ciljevi i načela politike zaštite okoliša. U završnom poglavlju prve glave obrađuje se Političko-pravni okvir menadžmenta zaštite okoliša na međunarodnoj razini i na razini Europske unije, s posebnim osvrtom na tranzicijske države te političko-pravni okvir zaštite okoliša u BiH u svjetlu procesa pridruživanja EU-u. Pridruživanje Europskoj uniji za BiH je strateški prioritet. U procesu približavanja postavljaju se mnogobrojni uvjeti, među kojima pitanja okoliša postaju sve značajnija. Stoga sam u dijelu poglavlja koje se odnosi na pravni okvir zaštite okoliša u BiH, nakon pregleda stanja okoliša, nastojao ponuditi odgovor na pitanje kakve su institucije i propisi u području zaštite okoliša te što bi trebalo mijenjati. Ne manje bitno je i pitanje uvođenja primjerenih ekonomskih instrumenata zaštite okoliša, o čemu se govori u ovom poglavlju. U glavi Upravljanje okolišem obrađena su dva poglavlja: Sustavi upravljanja okolišem te Javnost i okoliš. Upravljanje okolišem je nova osnova zaštite okoliša, a obuhvaća preventivno djelovanje i primjenu normi za unapređivanje odnosa prema okolišu koje se zajedničkim imenom zovu sustavi upravljanja okolišem, o čemu podrobno govori prvo poglavlje ove glave. Posebno želim naglasiti kako je učinkovitost sustava upravljanja okolišem izravno vezana za ulogu visokoškolskih institucija, iz više razloga. Prvo, one educiraju ljude koji će donositi buduće razvojne odluke, zatim ljude koji će educirati druge naraštaje, ali i permanentno podvrgavaju kritičko-istraživačkoj praksi koncept održivog razvoja. O potrebi sudjelovanja javnosti u postupcima odlučivanja o okolišu ukazano je već na Konferenciji u Rio de Janeiru, u Principu X. Deklaracije o čovjekovu okolišu i razvoju. U poglavlju Javnost i okoliš posebno je razjašnjen aspekt pravnog uređenja sudjelovanja javnosti u odlučivanju o pitanjima okoliša na međunarodnoj razini, u svjetlu odredbi i više smjernica koje je na temelju Arhuške konvencije prihvatilo Europsko povjerenstvo, kao i njihova implementacija u zakonodavstvo BiH i država iz njezina zemljopisnog okruženja. Istina je da je udžbenik pisan u vremenu kada globalni ekološki problemi sve više prijete životu na Zemlji i postaju ograničavajući čimbenik razvoja čitavog planeta. Međutim temeljna poruka udžbenika je da treba živjeti pozitivan život, a to se ne može s negativnim mislima. Zato treba odgojiti i obrazovati nove generacije i formirati novi sustav vrijednosti u kojem nismo apsolutni gospodari prirode nego njezini privremeni korisnici. Ovaj je udžbenik skromni doprinos ostvarenju tog cilja. Na kraju želim zahvaliti svima koji su tijekom nastajanja ovog udžbenika podijelili sa mnom svoje znanje i dobru volju te time pripomogli da isti ugleda svjetlo dana. Prije svega zahvaljujem uvaženoj gospodi recenzentima, prof. emeritusu Ferdi Bašiću, dr. sc. Zlatku Buliću, prof. dr. sc. Goranu Graniću, prof. dr. sc. Nikoli Panovu, prof. dr. sc. Joži Periću, dr. sc. Deniju Poreju, prof. dr. sc. Ivici Radoviću, dr. sc. Viktoru Simončiću, prof. dr. sc. Kasimu Tatiću i prof. dr. sc. Roku Žarniću, te menadžmentu Fakulteta prirodoslovno-matematičkih i odgojnih znanosti i Senatu Sveučilišta u Mostaru koji je odobrio izdavanje ovog sveučilišnog udžbenika. Posebnu zahvalnost dugujem suradnicima

XIX

i prijateljima – lektorici Ivi Klobučar Srbić zahvaljujem na nastojanju da tekst udžbenika bude sukladan normama hrvatskoga standardnog jezika, gospodinu Jurici Puhaloviću na grafičkom oblikovanju udžbenika te izvršnoj urednici Karmeli Mabić, kolegici iz studentskih dana, koja je čitajući u više navrata rukopis davala zanimljiva zapažanja i time, ali i uspostavljanjem kontakata s ostalim suradnicima, pripomogla konačnom oblikovanju i uređivanju udžbenika. Zahvalnost dugujem prijateljima, kolegama i suradnicima – Ivi Pervanu, Stojanu Lasiću-Stoli, Tomislavu Lukiću, Hamidu Čustoviću, Marinku Dalmatinu, Grgi Mikuliću, Ferdi Bašiću, Miri Andriću, Daliboru Ballianu, Emiru Zukiću, Amarildu Muliću i Toniju Beusu na ustupljenim fotografijama. Zahvaljujem i svima onima koji su na bilo koji način pomogli u prikupljanju građe, pripremi i tiskanju ovog udžbenika. U Mostaru, ljeta Gospodnjeg 2012., uoči Samita Rio +20 prof. dr. sc. Nevenko Herceg

POGOVOR Ne tako davno objavljena Milenijska procjena ekosustava (Millenium Eco systems Assessment) nedvosmisleno pokazuje da je suvremeni čovjek Homo sapeines recens „technicus“ potrošio prirodnih resursa, a time i izmijenio sliku stvarnoga svijeta u posljednjih pedesetak godina, više nego u bilo kojem periodu razvoja ljudskoga društva. To je, uz ostale rezultate multidisciplinarnih analiza na kraju XX. stoljeća što su ih napravile i javnosti prezentirale najveće znanstvene institucije i pojedinici okupljeni pod okriljem najeminentnijih tijela Organizacije Ujedinjenih uaroda (OUN), kao što je UNEP (United Nation Environmental Program), veoma jasno ilustriralo dubinu i moguće posljedice po čovječanstvo suvremene ekološke krize, prema procjeni mnogih svjetskih stručnjaka teže od sličnih kriza u bilo kojem periodu čovjekove prirodne i društvene evolucije. Da su okolišni problemi danas dominantni i ključnom determinantom u upravljanju svjetskim resursima i politikom, dovoljno ilustrira i već zahuktala globalizacija – stvaranje novog svjetskog uređenja, drugačijeg od svih dosadašnjih ustroja čovječanstva, uređenja na okolišnim principima, uspostave svjetskog poretka koji je morao „popustiti“ pred sve ozbiljnijim pitanjima opstanka i daljnjeg prosperiteta čovječanstva i ustupiti mjesto okolišnim pitanjima i njihovom sistematičnom i dugoročnom upravljanju na svim razinama društveno-ekonomskog i političkog organiziranja – lokalnom, regionalnom i globalnom. Ozbiljnosti problema, koje bez ikakvih tehničkih pomagala i naročitih spoznaja može osjetiti i vidjeti svaki stanovnik ovog sve vrelijeg planeta u ovom dijelu kozmosa, pridonosi i činjenica da svijet nije nikada bio jedinstveniji, bez obzira na dosadašnje obrasce političkog uređenja i ekonomskog razvoja nego što je to danas. Okolišna pitanja (Environmental issues) postala su najsnažnijim kohezijskim i integrirajućim faktorom svijeta na globalnoj razini. Svijet se bez ikakvih ranijih predrasuda ujedinjuje, stvarajući više-manje jedinstvenu frontu u pokušaju uspostave ekološko-okolišne dijagnoze i primjeni što efikasnije i dugoročnije terapije ekoloških sustava, sustava univerzuma bez funkcioniranja kojeg nema perspektive čovjeku, a i svaka pojavnost života u bilo kojoj formi je krajnje upitna. U ekološkim sustavima sadržani su svi ključni procesi i pojave opstojnosti, očuvanja života i planeta Zemlje, održanja ekološkog ekvilibrija. To su prije svega dva kapitalna procesa: protok energije i kruženje materije. Narušenost tih procesa uzrokuje energetski nered, entropiju, što ima za posljedicu 665

666 smanjenje energetske efikasnosti u ekosustavu, manju produkciju biomase i trajan gubitak biološki upotrebljive energije. To za čovjeka znači manje dostupnih izvora hrane, lijekova i biomaterijala, porast broja gladnih i žednih usta, te još veću i snažniju podjelu svijeta na siromašne i one koji to još nisu. Više nema nikakve sumnje da su globalne promjene na sceni i uveliko uzimaju svoj danak, da je sve manje izvora pitke vode, da ovaj svijet svakodnevno napuštaju desetci vrsta biološke raznolikosti, da se šume pretvaraju u pustinje, da je konverzija prirodnih staništa i toksifikacija svih sfera ekosfere u uzlaznoj putanji, da na ovaj svijet svakodnevno pristiže pola milijuna novih usta koja očekuju sva svoja prava na život u zdravom i sigurnom okolišu, da se gube milijuni radnih mjesta zbog supstitucije mnogih dosadašnjih tehničko-tehnoloških procesa koji su postali ekološko-okolinski inkompatibilni ranijim obrascima razvoja i materijalne proizvodnje. Unatoč svemu izrečenom, i nizu drugih pitanja koja su s tim u korelaciji, čovječanstvo ne može nazad, mora se za trenutak zaustaviti, „povući crtu“, napraviti sveobuhvatnu evaluaciju („ovozemaljsku inventuru“) i na bazi empirijskih i znanstvenih spoznaja odlučno ponuditi rješenja, smjernice, onako kako je to jednoglasno ujedinjeni svijet napravio u Programu za XXI. stoljeće, u lipnju 1992., i nastaviti s primjenom sadržaja dobro napisane obavezne lekcije za svakog pojedinca, svako društvo, Zemlju u cijelosti. Čovječanstvo organizirano na najvišim razinama, pripremajući se za XXI. stoljeće, proklamiralo je takve obrasce razvoja, do tada nepoznate, obrasce koji inzistiraju na ekologizaciji društva u cijelosti, svih njegovih segmenata, posebice gospodarstva, nazvavši ga održivi (uravnoteženi) razvoj (sustainable development). Zato je za poimanje tada proklamiranih obrazaca ustrojstva i razvoja svijeta, planeta Zemlje kao megaekosustava, potrebno novo znanje, primjena stečenih iskustava u novom okruženju, smjernice koje će pomoći da se dođe do potrebne održivosti. Uz mnoga kapitalna djela današnjice, iz svih segmenata čovjekova uma naročitu važnost i značenje imaju vrela na nacionalnoj i regionalnoj razini, posebice u svijetu kojem još uvijek nisu najdostupniji svi relevantni podatci da postigne potrebnu razinu održivosti u cilju vlastite opstojnosti, u državama i regijama u intenzivnoj tranziciji i gospodarstva i obrazovanja, kao i ukupne stvarnosti. Jedno od takvih djela je i udžbenik Okoliš i održivi razvoj, autor kojeg je profesor dr. sc. Nevenko Herceg, znanstvenik, stručnjak, nadasve vizionar, znalac koji je već odavno prepoznao odlučujuću važnost okolišne komponente u oblikovanju svijeta, razvoja, njegove opstojnosti. Vizionarstvo i dalekosežnost u promišljanju globalnih kretanja i smjernica kojim trebaju krenuti sve države u tranziciji, pa i Bosna i Hercegovina, do punog izražaja dolazi u procesu donošenja političke odluke i formiranja federalnog ministarstva okoliša i turizma, prvi ministar kojeg je upravo bio profesor Nevenko Herceg. Ustrojem tog ministarstva događa se istinska ekološko-okolišna renesansa u povijesti BiH u njezinu razvoju, u promjeni dotadašnjih obrazaca centralno-ekonomskog koncepta razvoja k tržišno-ekonomskom obrascu organizacije. Ali ne na štetu okoliša i u njemu sadržanih prirodnih i humanih resursa. Naprotiv, na njegovu dobrobit,

667 na blagostanje svijeta izvornosti koji nas okružuje, ali i na dobrobit ukupne zajednice. Golemo iskustvo koje je stekao i kao dugogodišnji znanstvenik i sveučilišni nastavnik, a posebno kao ministar, uz to poznavajući veoma dobro i aktualnu političku literaturu, realizirajući brojne projekte koji izravno korespondiraju s državnom razinom u BiH i mnogim relevantnim međunarodnim tijelima u Europskoj uniji i Ujedinjenim narodima, uz impozantan opus potkrijepljen veoma referentnim literaturnim izvorima, veoma znalački, smisleno i s puno talenta, predstavio je u ovom udžbeniku, svojevrsnoj monografiji, instruktivnom štivu enciklopedijske prezentacije, otkrivajući jasno suvremeno poimanje okoliša, njegovu intersektorsku povezanost i pozicioniranost u sustavu i znanosti i prakse, rasvjetljavajući sve bitne okolišne probleme današnjice, njihovu problemsko-leksičku elaboraciju te vlastita iskustva i opservacije po mogim kapitalnim pitanjima iz ove složene domene. Naročitu vrijednost ovom udžbeniku daje poglavlje Upravljanje okolišem, koje sadrži izvanredno uspješno eleborirano suvremeno poimanje te sintagme. Upravo ovdje autor iznosi i zastupa jedan od ključnih pristupa današnjice kada je u pitanju pokušaj izlaska iz okolišne krize, uspostave novih obrazaca razvoja i prosperiteta čovječanstva, kao i uspostave okolišne sigurnosti, pa i održivosti svih mogućih investicija. To je pristup „PP“ ili pristup prevencije zagađenja (Prevention pollution), odnosno takav oblik materijalno-tehničke i bioprodukcije u kojoj će se učiniti sve potrebne mjere da ne dođe do zagađenja, ili ako se pak ono dogodi da je moguće identificirati mjere ublažavanja koje će pridonijeti optimizaciji datog okolišnog problema. Dakako da ne postoji ništa što nekorespondira s određenom dozom okolišnog rizika i da nije moguće okolišne, pa i bilo koje druge procese i pojave učiniti „besproblemskim“. Toj vrsti utopije ne treba težiti, već upravo pokušati identificirati instrumentarij i mjere koje će svaku djelatnost iz čovjekova okruženja učiniti dovoljno održivom, upravo onako kako to obilato i argumentirano nudi udžbenik/monografija Okoliš i održivi razvoj. Uz to što je ovo unikatno i vrijedno djelo izvanredan izvor za edukaciju na sveučilišnoj razini, ono je isto tako vrijedna instrukcija i putokaz svima koji se bave razvojem, upravljanjem rizicima u implementaciji megainvesticija, političkom odlučivanju, a posebno neophodna litaratura u postizanju reintegracije i integracije svih subjekata, humanizacije suvremenog čovječanstva i ostvarivanja ljudskih okolišnih prava na njihovu putu a boljem i održivijem pozicioniranju u svijetu razvijenih, modernih i odgovornih. Pored toga, udžbenik po prvi put kod nas elaborira i ulogu javnosti u implementaciji održivih obrazaca okolišne politike pozicionirajući okolišno pitanje kao jedno od ključnih u suvremenim procesima demokratizacije i harmonizacije društva. Zato sam nesumnjivog uvjerenja da će ovo djelo ubrzo postati i svojevrsni „bestseler“ u okolišnoj literaturi na ovim, pa i širim prostorima. Stoga ovo vrijedno djelo najtoplije preporučujem na čitanje i dugoročno studiranje. akademik Sulejman Redžić

Prof. dr. sc. Nevenko Herceg

OKOLIŠ I ODRŽIVI RAZVOJ ENVIRONMENT AND SUSTAINABLE DEVELOPMENT

Izvršna urednica

Karmela Mabić, dipl. ing. Lektura i korektura

Iva Klobučar Srbić, prof. Prijevod na engleski

Diana Gržan Kalac, prof. Snježana Šekoranja, prof. Grafičko oblikovanje i naslovnica

Jurica Puhalović Tisak Grafotisak, Grude Tisak dovršen u siječnju 2013.