Zoran Tomić | Političko komuniciranje

Prof. dr. sc. Zoran Tomić PolitiÄ?ko komuniciranje - Political Communication V. izdanje

Prof. dr. sc. Zoran Tomić Političko komuniciranje - Political Communication V. izdanje Nakladnici Sveučilište u Mostaru Sveučilište Sjever SYNOPSIS d.o.o., Zagreb SYNOPSIS d.o.o., Sarajevo Za nakladnika Dr. sc. Marin Milković Ivan Pandžić Urednik Dr. sc. Nino Ćorić Recenzenti Dr. sc. Mario Plenković, Alma Mater Europea – Europski Centar Maribor Dr. sc. Aleksandar Bogdanić, Komunikološki koledž u Banjoj Luci Dr. sc. Damir Kukić, Univerzitet u Zenici Dr. sc. Đorđe Obradović, Sveučilište u Dubrovniku Dr. sc. Besim Spahić, Univerzitet u Sarajevu Dr. sc. Damir Jugo, Edward Bernays – Visoka škola za komunikacijski menadžment, Zagreb Dr. sc. Peter Smeriga – Sveučilište Mateja Bela u Banskoj Bystrici Lektura i korektura Dr. sc. Tina Laco Računalni slog i naslovna stranica Shift Brand Design, Mostar ©Copyright: dr. Zoran Tomić Nijedan dio ove knjige ne smije se umnožavati, fotokopirati ili na bilo koji drugi način reproducirati bez pismenog dopuštenja autora i nakladnika.

ISBN…..

CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem…..

Tisak Grafotisak, Grude

Prof. dr. sc. Zoran Tomić

Političko komuniciranje Political Communication V. izdanje

Mostar, Varaždin, Zagreb, Sarajevo, 2020.

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

KAZALO

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 I. TEORIJA KOMUNIKACIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 1. Pojam komunikacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 2. Proces komunikacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 3. Oblici/razine komunikacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 4. Funkcije komunikacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 II. TEORIJA POLITIČKE KOMUNIKACIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 5. Povijest političke komunikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 6. Značajke političke komunikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 7. Definiranje političke komunikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 8. Akteri političke komunikacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 9. Instrumenti političke komunikacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 10. Učinci političke komunikacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 III. TEORIJE POLITIČKE KOMUNIKACIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 11. Teorije demokracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 12. Teorije liberalne demokracije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 13. Teorija sustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 14. Teorija mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 15. Teorija medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 16. Teorija ovisnosti od medija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 17. Teorija spirale šutnje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 18. Teorija dvostupanjskog tijeka komuniciranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 19. Teorija donošenja odluka (odlučivanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 20. Teorije moći . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 |5

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

21. Teorija elita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 IV. SIMBOLI POLITIČKE KOMUNIKACIJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 22. Simboli političke komunikacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 23. Mit u političkoj komunikaciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211 24. Ritual u političkoj komunikaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 25. Ideologija u političkoj komunikaciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 218 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219 V. PROFESIONALIZACIJA POLITIČKE KOMUNIKACIJE . . . . . . 221 26. Politička komunikacija u eri profesionalizacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223 27. Politički konzultanti/savjetnici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 28. Razlozi za korištenje političkih konzultanata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 29. Funkcije političkih konzultanata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231 30. Profesionalni politički konzultant, posljedice i učinci. . . . . . . . . . . . 235 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242 VI. PERSONALIZACIJA POLITIČKE KOMUNIKACIJE . . . . . . . . 245 31. Personalizacija politike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 32. Menadžment osobne komunikacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248 33. Personalizacija kao društveni fenomen. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 250 34. Uloga medija u personalizaciji politike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 35. Posljedice personalizacije politike. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 262 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 VII. POLITIČKO VODSTVO (LEADERSHIP). . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 36. Političko vodstvo (leadership). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267 37. Definiranje vodstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 38. Elementi vodstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 39. Posao vodstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 40. Politika kao vodstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275 41. Politička kultura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 277

6|

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

42. Predsjedničko vodstvo (leadership). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 278 43. Izvor autoriteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 280 44. Razumijevanje prirode vodstva (leadershipa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 284 45. Izvor moći. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 46. Etika vodstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295 VIII. POLITIČKO BRENDIRANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 47. Političko brendiranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 48. Brendiranje u politici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 303 49. Potrošačko brendiranje u politici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 306 50. Političko rebrendiranje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 51. Brendiranje političkih kandidata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 52. Negativni aspekti političkoga brendiranja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 322 53. Promjene u političkom komuniciranju – od ideoloških obraćanja do lifestyle brendiranja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 330 IX. POLITIČKA REPUTACIJA/UGLED. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333 54. Politička reputacija/ugled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 55. Odnosi s javnošću i upravljanje reputacijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 336 56. Utjecaj profesionalizacije komunikacije na upravljanje političkom reputacijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 338 57. Model idealnog političara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 342 58. Karizma i javna osoba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 346 59. Imidž i reputacija/ugled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 350 60. Odnos politike i reputacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 352 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 355 Pitana za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359 BIlješke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 360 X. POLITIČKI POPULIZAM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 363 61. Definiranje populizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 365 62. Podjela populizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 369 63. Ideološka i komunikacijska dimenzija populizma. . . . . . . . . . . . . . . . 373 64. Populizam kao tehnika političke komunikacije i političkoga marketinga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 374

|7

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

65. Politički populizam u praksi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381 66. Savjeti praktičarima – analiza i istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 386 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 387 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 392 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 393 XI. MEDIJI U POLITIČKOJ KOMUNIKACIJI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 397 67. Mediji u političkoj komunikaciji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 399 68. Masovna komunikacija i masovni mediji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 400 69. Komunikacijski kanali u političkoj komunikaciji. . . . . . . . . . . . . . . . . 403 70. Elektronički mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 405 71. Tiskani mediji/novine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 417 72. Izložbeni mediji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 424 73. Interpersonalni komunikacijski kanali . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429 74. Novi mediji/internet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 434 75. Integriranje komunikacijskih kanala. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 441 76. Kontrolirani i nekontrolirani mediji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 442 77. Komunikacijski kanali u praksi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 444 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 451 Pitanja za provjeru znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 458 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 460 XII. IZBORNE KAMPANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 463 78. Trendovi u vođenju izbornih kampanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 465 79. Značajke izborne kampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 473 80. Definiranje izborne kampanje, političkoga i izbornog marketinga. 481 81. Funkcije izborne kampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 489 82. Ciljevi izborne kampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 491 83. Organizacija izborne kampanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 493 84. Strategija izborne kampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497 85. Segmentiranje birača . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 502 86. Istraživanja u kampanji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 507 87. Teme kampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 510 88. Političke poruke/slogani u izbornoj kampanji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 514 89. Javni skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 520 90. Stil političke kampanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 526 91. Negativna politička kampanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 529 92. Političke debate. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535 93. Dan izbora/„Dan D“. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 542 94. Post-kampanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 548 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 551

8|

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 557 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 559 XIII. PREDSJEDNIČKA KOMUNIKACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 565 95. Predsjedničke kampanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 567 96. Prednominacijski izbori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 569 97. Nominacijsko izborno razdoblje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 573 98. Nacionalni stranački kongresi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 576 99. Izborna kampanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 578 100. Strategije predsjedničke kampanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 580 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 587 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 590 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591 XIV. MEĐUNARODNA POLITIČKA KOMUNIKACIJA . . . . . . . . . 593 101. Važnost kulture u međunarodnoj političkoj komunikaciji . . . . . . . 595 102. Kulture visokoga i niskog konteksta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 596 103. Neverbalna komunikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 597 104. Verbalna komunikacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 609 105. Međunarodni sukobi i politička komunikacija . . . . . . . . . . . . . . . . . 611 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 622 Pitanja za provjeru znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 627 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 628 XV. POLITIČKI ODNOSI S JAVNOŠĆU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 631 106. Definiranje političkih odnosa s javnošću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 633 107. Državni odnosi s javnošću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 635 108. Aktivnosti političkih odnosa s javnošću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 636 109. Etičke smjernice za političke odnose s javnošću. . . . . . . . . . . . . . . . 641 110. Odnosi s javnošću i političke stranke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 642 111. Odnosi s javnošću i izvršna vlast. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 657 112. Odnosi s javnošću u lokalnoj samoupravi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 681 113. Predsjednički odnosi s javnošću . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 686 Sažetak. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 696 Pitanja za provjeru znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 704 Bilješke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 706 RJEČNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 711 LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 769 O autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 815 |9

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

PREDGOVOR Političko komuniciranje kao fenomen prisutno je kroz povijest civilizacije od najranijih dana organiziranoga kolektivnog čovjekova života kao zoon politicona. Mijenjali su se ciljevi, modusi, izražajna sredstva, kontekst i tehnički background te komunikacije, ali bit je ostala uvijek vezana za ontogenezu, odnosno bit/suštinu politike kao takve; autoritarni pojedinac, elitna manjina, politička stranka/stranke (na vrhu piramide) upravljaju neelitnom, prostorno disperziranom većinom žitelja unutar svoga djelokruga vladanja. To mogu biti plemena, plemenski savezi, lokalne zajednice, općine, županije, savezi država, svjetske asocijacije, sve do onoga što je danas denominirano pojmom međunarodna zajednica.

Ni jedan subjekt koji rukovodi, zapovijeda, upravlja građanstvom/pučanstvom ne može, a da kroz najšarolikiji spektar modusa stalno ne komunicira s onima koje vodi. Ta komunikacija može biti personificirana u sili, tiraniji, represivnim mjerama, a može biti i s manjim ili većim interaktivnim sudjelovanjem altera pars. Tako od fikcije/ideala demos (narod) – cratos (vlast) – democratia (vladavina naroda) možemo govoriti samo o manjem ili većem stupnju sudjelovanja šire populacije u političkom životu; od mogućnosti izbora funkcionira d’en bas (odozdo) do vrha, donošenja političkih i drugih odluka, makar u mikromiljeu lokalne zajednice.

Političko komuniciranje nije imanentno samo spomenutim političkim subjektima, a još manje samo (manifestno) političkim strankama. Politikom kao oružjem upravljanja i vladanja, odnosno zadržavanja monopolnog položaja vlasti i moći, sekundarno (racionalno neočito) bave se i mnoge druge organizacije i subjekti; najraznorodnija tajna - ezoterična društva, institucionalizirane religije, gospodarski subjekti, bastioni financijske moći/kapi| 11

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

tala itd. Politički se ciljevi i u raspodjeli svjetske političke moći oduvijek ostvaruju i izvan granica svoje države, odnosno administrativno-upravne jedinice. I tu je potrebna komunikacija; kako kao afirmacija koncepta politike koja se vodi, tako i kao mentalni racionalizator posljedica provođenih mjera/poteza/akcija i sl.

Politička komunikacija, danas u najvidljivijoj formi operacionalizirana posredstvom medija masovne komunikacije, nikada nije bila božica razuma ni primarno objektivno/istinito/izravno priopćavanje pozadine postavljenih političkih ciljeva, odnosno razotkrivanje prikrivenih mehanizama tajnih političkih dogovora. Ma što bila pozadina politike i motivacije za određenim akcijama, iza kojih su se uvijek prikrivali, konac-konca, ekonomski interesi, puku je to trebalo objasniti/uvjeriti ga/pridobiti ga i sl. na njemu jedino razumljiv i prihvatljiv način, čak i kada su se politički procesi odvijali na njegovu štetu. Po načelu stare latinske izreke Cosi e se vi pare (Samo je ono što se pojavi) i Ne može se reći više nego što se vidi (B. Abott) ljude, osim psihagoških iznuđivanja prihvaćanja makar minimuma političkih dogmi ili interiorizacije semiološki/simboliči i aksiološki podastrtog pojmovnog aparata (sustava denominacije i dekodiranja) političkog koncepta (ideologije, pokreta i sl.), treba uvjeriti da sve što (im) se događa na određenom području, jednostavno tako mora biti; ako je za puk (ili on samo misli da je) dobro, onda smo zaslužni MI; ako je slabo, krivi su ONI - drugi....

Političkom komunikacijom, dakle, puk, ljude, sljedbenike pridobiva se pro domo sua (kao političke stranke u predizbornom marketingu) i već tu leži kamen spoticanja za objektivnu, istinitu, interaktivnu, ravnopravnu komunikaciju. Riječ je, dakle, o promidžbi, o (u zapadnom svijetu svjesno izbjegavanoj upotrebi pojma, a ne prakse) političkoj promidžbi, uvjeravanju, nadmudrivanju kada su politički suparnici/protivnici u pitanju, pa zašto ne i političkoj reklami. Represivne i vidljive forme Goebbelsovih propagandnih orkestracija (potkrijepljenih konclogorima i strahom za golu egzistenciju) i Staljinova političkog odgoja (zasnovana na strahu od gulaga i likvidacije) zamijenjene su blažim i prihvatljivijim formama političkih odnosa s javnostima.

Kada je političko komuniciranje u pitanju, velika je još dvojba je li tzv. demokratsko (interno, za razliku od eksternog i geografski ciljanog) političko komuniciranje u razvijenim zemljama Zapada zapravo samo još jedna dekoracija privida o demokraciji?!

12 |

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

Red. prof. dr. sc. Zoran Tomić je u BiH i u Hrvatskoj, te u širem ex Yu prostoru jedan od rijetkih autora koji je kao doktor komunikacijske znanosti svoje interesiranje od usko shvaćenoga predizbornog i političkog marketinga u mikrorazmjerima proširio na daleko širi aspekt shvaćanja političkog komuniciranja. U vrijednoj knjizi, koja je pred nama, on nas iz općeg teorijskog okvira komunikacije uvodi u ontogenezu političkog komuniciranja, sa svim svojim aspektima iskazivanja, metodologiji djelovanja, izražajnim sredstvima, medijima, te kanalima komuniciranja. Tek nakon ovakvoga utemeljenja dr. Tomić nas u knjizi vodi do izbornih kampanja, do konkretnih primjera i analize izbora u Bosni i Hercegovini, a posebno empirijski istražuje značajno područje, od strane političara (najčešće linijom manjeg otpora samoljubivo izabranih, za razliku od strane puka željenih), kanala komuniciranja.

Knjiga zapravo predstavlja treće izdanje (prvo izdanje: Ziral Mostar, 1996.), podobro dopunjeno i korigirano najnovijim teorijskim i praktičnim iskustvima političkog komuniciranja na našim prostorima, upravo u vrijeme predizbornih kampanja, posebno u postdaytonskom razdoblju.

Znajući da su u sveukupnom marketing promocijskom miksu predizbornih kampanja, osim kanala, važni i oblici komuniciranja, Tomić u svojoj knjizi, između ostaloga, izvodi kapitalan zaključak, ukazujući na nužnu potrebu svekolike edukacije svih sudionika političke komunikacije; i stranačkih vodstava/izbornih stožera, i državnih službenika, i čelnika od lokalne do državne razine, i kreatora komunikacijskih/promidžbenih sadržaja, ali posebno i samih GRAĐANA/birača. Kako to pravilno zaključuje autor, riječ je o neznanju nužnosti primjene MARKETINGA (permanentnog) ISTRAŽIVANJA BIRAČKOG TIJELA (Political Party Membership/Citizenship Marketing) i IMIDŽA. Dr. Tomić nas u izvanredno dobro koncipiranoj strukturi knjige, svojim ocjenama i procjenama, upozorava na još nekoliko bitnih činjenica. Većina političkih stranaka i koalicija uglavnom potenciraju, kao osnovna sredstva/ oblike (Overline/Upline) medije masovne komunikacije (TV, tisak, radio), dok malo rade na vlastitim (Underline) oblicima i kanalima interpersonalne i grupne (Live) komunikacije, odnosno još uvijek premalo kreativno razvijaju vlastite medije kao što su newsletteri, leci, web-stranice i sl., što im je mogla i ubuduće može (ili bi morala) biti osnova izgradnje pozitivnog imid-

| 13

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

ža stranke, programa i lidera, kroz vlastiti (differentia specifica i sui generis) komunikacijski stil stranke, a kasnije i dugoročnu strategiju komuniciranja, kroz PR/FR, kao osnovni (dvosmjerni/interaktivni) oblik komuniciranja.

Dr. Tomić je, kao dobar poznavatelj izborne problematike s njezina komunikacijskog aspekta, dokazao da su (za razliku od prethodnih) prvi samostalni poslijeratni izbori znatno unaprijedili razinu shvaćanja o važnosti kvalitetne i profesionalne političke komunikacije i vođenja predizbornih kampanja, ali samo sa stajališta kvantitete (uloženih sredstava, više propagandnih outdoor materijala, TV nastupa i stranačkih propagandnih sredstava), dok su sa stajališta kvalitete kreacije, sui generis različitosti u stilovima, načinima i kanalima komunikacije (kvalitativno) kampanje naših (čak 57 stranaka i 6 koalicija) stranaka ostale na diletantskoj razini.

Osim naprijed navedenog, Tomićev čisti doprinos znanosti jesu i njegova osobna poimanja kategorija političke komunikacije, izbornih kampanja i izbornog marketinga. Korištenjem široke literature na domaćim i stranim jezicima, Tomić nedvojbeno mlađim kolegama, koji će se znanstveno ili praktično baviti stranačkom predizbornom djelatnosti, nudi bogatu riznicu bibliografskih izvora i web-stranica, na koje se mogu osloniti. Istaknuo bih da Tomić među prvim bh. autorima uvodi u svijetu najkorišteniju Bi/tri/ kvadri konkavnu, tzv. Conjoint analizu. I praktičare i teoretičare predizbornog marketinga uči kako djelovati, odnosno istraživati, a posebno novinare KAKO VRJEDNOVATI predizborne kampanje i njihove rezultate. Tomićev doprinos jesu i njegova empirijska istraživanja kanala komuniciranja, gdje i teoretičarima i praktičarima ukazuje na propuste zbog kojih su uz znatno veća utrošena sredstva imali slabije rezultate nego što bi ih imali da su istraživali komunikacijske preferencije svojih birača, odnosno građana.

I na kraju, prije pet godina, u predgovoru četvrtom izdanju napisao sam da je knjiga dr. Zorana Tomića najsigurniji vodič u obrazovanju i praktičnom oblikovanju političke komunikacije, političkih odnosa s javnošću i izbornih kampanja i jako je važno da i ovo izdanje bude dostupno široj znanstvenoj i stručnoj javnosti, a posebno vodstvima stranaka i građanima, pa i novinarima i medijima, kao putokaz prevladavanja vlastitih slabosti i uzdizanja sveopće kulture političke predizborne komunikacije. Danas, završavajući ovaj predgovor, sa sigurnošću mogu reći da je knjiga Političko komuniciranje, V. izdanje (više od 60 novih, suvremenih izvora/knjiga)

14 |

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

cjelovit udžbenik i da je red. prof. dr. Zoran Tomić njome zaokružio jednu važnu znanstvenu disciplinu, koju je, istina, on prvi započeo istraživati i teorijski tretirati na širem području Jugoistočne Europe. Ovime je dr. Tomić još jedanput potvrdio svoje veliko značenje kao znanstvenik i kao profesor, a slobodno se može reći da je i lider u području političke komunikacije.

U Sarajevu, 15. 10. 2019.

Dr. sc. Besim Spahić, red. prof.

| 15

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

VOĆKIĆ-AVDAGIĆ, J. (1997): Razvoj suvremenih komunikacijskih procesa i sistema i bosanskohercegovačko društvo i država, Fakultet političkih nauka Sarajevo, Sarajevo.

VOĆKIĆ-AVDAGIĆ, J. (2002): Političko komuniciranje i demokratska konsolidacija, CPCD, Sarajevo.

VOĆKIĆ-AVDAGIĆ, J. (1999): Communication and ist Relation to the Issue of Autority, Editioral Democracy and Medya in a Multinational Society, Sarajevo.

VOĆKIĆ-AVDAGIĆ, J. (2002): Suvremene komunikacije: ne/sigurna igra svijeta, FPN, Sarajevo.

VOĆKIĆ-AVDAGIĆ, J. (1991): Komunikološki aspekti novinarstva u pluralističkom društvu, u: Novinarstvo u pluralističkom društvu, Alinea, Zagreb.

VOĆKIĆ-AVDAGIĆ, J. (1991): Autonomnost i otvorenost komunikacijskih procesa Evrope ’92, u: Novinarstvo i Evropa 92., Alinea, Zagreb.

VOĆKIĆ-AVDAGIĆ, J. (2003): The Importance of Education for New Media-Challenge of Inevitability of Journalism Profession, Novi mediji, FPN Sarajevo i Rutgers the State University of New Jersy, Sarajevo.

Vodstvo (1995), u: Poslovni rječnik, Masmedia, Zagreb,.

VRCAN, S., LALIĆ, D., POKROVAC, Z., BULAT, N. i ŠTRELOV, D. (1995): Pohod na glasače – Izbori u Hrvatskoj 1990-1993., Puls, Split.

VRCAN, S., BUKLIJAŠ, B., LALIĆ, D., KUNAC, S., BULAT, N., ŠTRELOV, D. (1999): Pakiranje vlasti - Izbori u Hrvatskoj 1995 i 1997., Alinea, Zagreb.

VREG, F. (2000): Politično komuniciranje in prepričavanje, TIP, Ljubljana.

VREG, F. (1991): Demokratsko komuniciranje, FPN, Sarajevo.

VREG, F. (1975): Društveno komuniciranje, CIP, Zagreb.

VREG, F. (1998): Humana komunikologija, Hrvatsko komunikološko društvo i Nonacom, Zagreb.

VREG, F. (1990): Političko uvjeravanje i politički marketing, u: Z. Slavujević (ur.): Politički marketing, Beograd.

VUJČIĆ, V. (1999.): Stranački i ideološki identiteti, Polit. misao, Vol XXXVI, (1999.), br. 4., Zagreb.

VUJČIĆ, V. (1993): Politička kultura i politička socijalizacija, Alinea, Zagreb. | 809

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

VUJEVIĆ, M. (1990): Uvođenje u znanstveni rad, Informator, Zagreb.

VUJEVIĆ, M. (1998): Profesija i politika u medijima, Politička misao, god.

35., br. 1., Zagreb.

W

WALDMANN, P. (2001): Elite/Teorija elita, u: D. Nohlen: Politološki riječnik – država i politika, Pan liber, Osijek, Zagreb, Split WALKER, M. (1997): The political influence of television in the USA, Guardian Weekly, 19. January.

WALTER, M. O., SCOTT, L. R. (1973): Thinking and Speaking-A guide to intelligent oral Communication, Macmillan Publishing Co., Inc and Collier Macmillan Publishers, New York, London.

WALTON, D. (1992): Are You Communicating?, McGraw Hill, New York.

WATTS, D. (1997): Political Communication Today, Manchester University Press, Manchester, New York.

WATZLAWICK, P., BEAVIN, J., JACKSON D. D. (1969): Manchliche komunikation, Hans Huber, Bern.

WEBER, M. (2012): The Theory of Social and Economic Organisation, Martino Fine Books.

WEBER, M. (2013): Vlast i politika, Naklada Jesenski i Turk, Hrvatsko sociološko društvo, Zagreb.

WILCOX, D., CAMERON, G. (2009): Public Relations-Strategies and Tactics, Pearson, Boston.

WILCOX, D., AULT, P., AGEE, W., CAMERON G. (2000): Esentials of Public Relations, New York.

WILCOX, D., CAMERON, G. AULT, P., AGEE, W. (2005): Odnosi s javnošću - strategija i taktika, Ekoniomski faskultet, Beograd.

WILKINSON, P. (2002): Terorizam protiv demokracije, Golden marketing, Zagreb.

WOBER, M., SVENNEVIG, M., GUNTER, B. (1986): The Television Audinece and the 1983 General Election, in: I. Crewe, M. Harrop, (eds.): Political Communication: The General Election Campaign of 1983., Cambridge.

810 |

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

WINDER, G., TENSCHER, J. (2014): Populism as political marketing technique, in: J. Lees–Marshment (ed.): Routledge Handbook of Political Marketing, Routledge, London, New York.

WINKE, J. (2006): PR idea book-50 proveen tools that really work, Outskirts press.

WOLFE, Ch. A. (1964): Korištenje radija i televizije kao propagandnog medija, u: R. Barton: Uspješna ekonomska propaganda, Privreda, Zagreb.

WOOLFE, D. J. (1964): Pisanje teksta i naslova, u: R. Barton: Uspješna ekonomska propaganda, Privreda, Zagreb.

WOLFSFELD, G. (2003): The Politica Contest Model, in: S. Cottle (ed.): News, Public Relations and Power, Sage Pub., London, Thousand Oaks, New Delhi.

WRAGG, D. (1996): Odnosi s medijima, Clio, Beograd.

Y

YEOMANS, L. (2006): Internal Communication in: R. Tench, L. Yeomans (eds.): Exploring Public Relations, FT-Printice Hall, Harlow.

YEOMANS, L. (2006): Public Sector Communication, in: R. Tench, L. Yeomans (ed.): Exploring Public Relations, FT-Printice Hall, Harlow.

YEOMANS, L. (2009): Komunikacija u javnom sektoru, u: R. Tench, L. Yeomans (ur.): Otkrivanje odnosa s javnošću, HUOJ, Zagreb.

YOUNG, L. (1994): Govor lica, Mozaik knjiga, Zagreb.

Z

ZAKOŠEK, N. (2010): Zauzdani populizam: fenomen Milana Bandića, Političke analize, br. 1., FPZ, Zagreb.

ZAKOŠEK, N. (2001): Struktura biračkog tijela i političke promjene u siječanjskim izborima 2000., u: M. Kasapović (ur.): Hrvatska politika 1990–2000., FPZ, Zagreb.

ZAKOŠEK, N. (1980): Teorija moći Niklasa Luhmanna – Moć kao komunikacijski medij, Politička misao, 17 (1-2), Zagreb. | 811

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

ZETTER, L. (2008): Priručnik za političke kampanje – lekcija s bojišnice, HUOJ, Zagreb.

ZGODIĆ, E. (1997): Kult suvereniteta, FEB, Sarajevo.

ZÖCHLING, C. (2000): Haider–svijetlo i sjena jedne karijere, Pan liber, Osijek, Zagreb, Split.

ZSIFKOVITS, V. (1996): Politika bez morala, Školska knjiga, Zagreb.

ZUPČEVIĆ, I. (1997): Mediji i diplomacija, Trenutak hrvatske komunikacije, FPZ, Zagreb.

ZVONAREVIĆ, M. (1989): Socijalna psihologija, V. promijenjeno izdanje, Školska knjiga, Zagreb.

Ž

ŽANIĆ, I. (2004): Nove stvarnosti i njihovi akteri. Kako i zašto nastaju riječi i tko je za to «kriv», Politička misao, god. 41., br. 1., Zagreb. ŽEPIĆ, B. (2000): Suvremeni politički sustavi, Logos, Split. ŽUGAJ, M. (1989): Osnove znanstvenog i stručnog rada, «Zagreb», Samobor. ŽUGAJ, M., DUMIČIĆ, K., DUŠAK, V. (1999): Temelji znanstveno istraživačkog rada-metodologija i metodika, Fakultet organizacije i informatike, Varaždin.

812 |

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

ELEKTRONSKA IZDANJA https://www.academia.edu http://www.izbori.ba http://wwwu.uni-klu.ac.at/knessman/download/milano.pdf http://politicsir.cass.anu.edu.au/staff/mcallister/pubs/personal.pdf http://www.oscebih.org http://www.rak.ba http://www.mediaonline.ba http://www.politics.ch http://manjgura.hr http://www.mediaplan.ba http://www.bh-hchr.org/izbori http://www.georgwbush.com http://www.huoj.hr http://www.johnkerry.com http://www.ipra.org http://www.prsa.org http://www.voanews.com http://www.parlament.ba http://www.mvp.gov.ba http://www.fbihvlada.gov.ba http://www.parlamentbih.gov.ba http://www.predsjedništvo.ba http://www.vladars.net http://www.vlada.hr http://www.sabor.hr http://www.ipra.org http://www.voanews.com http://www.wikpedia.org

| 813

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

http://www.zorantomic.net http://www.predsjednik.hr http://www.index.hr http://danas.net.hr http://balkans.aljazeera.net http://www.dnevniavaz.ba http://politicsir.cass.anu.edu.au http://www.drap.hr https://www.american.edu http://www.promisecommunities.com http://www.lse.ac.uk

814 |

POLITIÄŒKO KOMUNICIRANJE

| 815

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

816 |

POLITIÄŒKO KOMUNICIRANJE

O AUTORU

| 817

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

Prof. dr. sc. Zoran Tomić Ordinary member of European Academy of Sciences and Arts

Redoviti sveučilišni profesor. Rektor Sveučilišta u Mostaru (2017. –). Redoviti član Europske akademije znanosti i umjetnosti (2019.). Dopisni član Hrvatske akademije za znanost i umjetnost BiH (2018.). Član Vijeća za znanost Bosne i Hercegovine (2015. – 2020.). Predsjedatelj rektorske konferencije/zbora BiH (2018.). Dekan Filozofskoga fakulteta Sveučilišta u Mostaru (2013. – 2017.). Potpredsjednik Upravnoga odbora Agencije za razvitak visokog obrazovanja i unapređenju kvalitete BiH (2017. – 2018.). Potpredsjednik Vijeća Regulatorne agencije za komunikacije BiH (2014. – 2020.).

Autor je šesnaest (16) knjiga, pet sveučilišnih udžbenika, tri poglavlja u knjigama i više od osamdeset (80) znanstveno-stručnih radova. Sudjelovao je i izlagao na više od sedamdeset (70) domaćih i međunarodnih znanstvenih i stručnih konferencija. Član je više tijela akademskih institucija u BiH i Europi.

Nastavnik je i predavač na sveučilištima u Bosni i Hercegovini i Republici Hrvatskoj na preddiplomskim, diplomskim i doktorskim studijima.

Predložio je i uveo nove i inovirane sadržaje u više kolegija na fakultetima u BiH i Hrvatskoj. Član je uredništava u znanstvenim i stručnim časopisima u BiH i inozemstvu. Medijski i politički analitičar. Uspješno je kreirao i vodio nacionalne i regionalne izborne kampanje. Obnašao je dužnosti voditelja poslijediplomskoga studija, pročelnika Studija novinarstva i Studija odnosa s javnošću, prodekana, dekana, pomoćnika rektora. Bio je mentor na više od stotinu preddiplomskih, diplomskih radova, kao i disertacija na | 819

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

poslijediplomskim doktorskim studijima. Predavač je na Nogometnoj akademiji Hrvatskog nogometnog saveza u Republici Hrvatskoj (2012. –).

Rođen 1966. godine u Radišićima, općina Ljubuški (BiH). Osnovnu i srednju školu završio u Ljubuškom, a na Sveučilištu u Mostaru diplomirao na Pravnome fakultetu. Na Fakultetu političkih znanosti u Zagrebu završio poslijediplomski studij i stekao zvanje magistra znanosti, polje politologija. Na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu obranio doktorski rad na informacijsko-komunikacijskom polju. Stručno usavršavan preko programa izobrazbe u SAD-u, Velikoj Britaniji i Njemačkoj.

Objavljene knjige 1. Zoran Tomić: Rječnik odnosa s javnošću, Sveučilište u Mostaru, Synopsis, Mostar, Zagreb, Sarajevo, 2020.

2. Zoran Tomić, Ivan Tomić, Davor Pavić, Tomislav Madžar, Damir Primorac: Strateško upravljanje sportskom komunikacijom, Synopsis, Zagreb, Sarajevo, 2019.

3. Zoran Tomić: Politički odnosi s javnošću, Synopsis, Zagreb, Sarajevo, 2017.

4. Zoran Tomić: Odnosi s javnošću – Teorija i praksa, II. Izdanje, Synopsis, Zagreb, Sarajevo, 2016.

5. Zoran Tomić: Politički marketing, Synopsis, Zagreb, Sarajevo, Mostar, 2014.

6. Zoran Tomić: Odnosi s javnošću – Teorije i modeli, Synopsis, Mostar, 2013.

7. Zoran Tomić: PR blog, Synopsis, Zagreb, Sarajevo, 2013.

8. Zoran Tomić: Osnove političkog komuniciranja, IV. izdanje, Synopsis, Mostar, 2012.

9. Zoran Tomić: PR blog, drugo el. izdanje, 2012.

10. Zoran Tomić: Odnosi s javnošću – teorija i praksa, Synopsis, Zagreb, Sarajevo, 2008.

11. Zoran Tomić, Besim Spahić, Ivica Granić: Strategija izbornih kampanja, Synopsis, Zagreb, Sarajevo 2008.

12. Zoran Tomić, Marko Sapunar, Marinko Jurilj, Slavica Juka: Javno komuniciranje – pravo i etika, Sveučilište u Mostaru, Mostar, 2007.

820 |

POLITIČKO KOMUNICIRANJE

13. Zoran Tomić: Osnove političkog komuniciranja, III. Izdanje, Poslovne komunikacije, Mostar, 2005.

14. Zoran Tomić, Marko Sapunar, Iko Skoko: Prilozi za povijest novinarstva Hrvata u Bosni i Hercegovini, Centar za studije novinarstva Sveučilišta u Mostaru, Mostar 2002.

15. Zoran Tomić, Marko Sapunar: Pravna standardizacija javnog komuniciranja, II. izdanje, Centar za studije novinarstva Sveučilišta u Mostaru i Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu, Mostar, Zagreb, 2002.

16. Zoran Tomić, Marko Sapunar: Opća povijest novinarstva, ITG, Zagreb, 2002.

17. Zoran Tomić, Marko Sapunar: Pravna standardizacija javnog komuniciranja, Centar za studije novinarstva Sveučilišta u Mostaru i Hrvatski studiji Sveučilišta u Zagrebu, Mostar, Zagreb, 2001.

18. Zoran Tomić, Nevenko Herceg: Izbori i izborna kampanja u Bosni i Hercegovini 2000. godine, Sveučilište u Mostaru – Centar za studije novinarstva, Mostar, 2001.

19. Zoran Tomić: Izborni marketing, Sveučilište u Mostaru, Mostar, 2000.

20. Zoran Tomić i Nevenko Herceg: Izbori u Bosni i Hercegovini, II. izdanje, Sveučilište u Mostaru, Mostar, 1999.

21. Zoran Tomić, Nevenko Herceg: Izbori u Bosni i Hercegovini, I. izdanje, Sveučilište u Mostaru, Mostar 1998.

22. Zoran Tomić: Osnove političkog komuniciranja – priručnik za izborne djelatnosti, II. izdanje, Ziral, Mostar, 1997.

23. Zoran Tomić: Osnove političkog komuniciranja – priručnik za izborne djelatnosti, I. izdanje, Ziral, Mostar, 1996.

Priručnik 1. Zoran Tomić, Tomislav Madžar, Ivan Tomić: Sportski odnosi s javnošću, TMT, Zagreb/Mostar, 2018.

Poglavlja u knjizi 1. Zoran Tomić, Damir Jugo: Komunikacijska strategija Hrvatske za ulazak u Europsku uniju, u: Hrvatska i Europa – strahovi i nade, I. Šiber (ur.), Fakultet političkih znanosti, Zagreb, studeni 2011. | 821

Pro f. dr. sc. Zo ra n To m ić

2. Zoran Tomić: Izborni sustav i njihov utjecaj na stranačku arenu u Bosni i Hercegovini, 1989. – 2003., u: Razvoj političkog pluralizma u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, FDV Ljubljana, FPN Sarajevo, Sarajevo/ Ljubljana 2006.

3. Zoran Tomić, Damjan Lajh: Izabrani podaci o parlamentarnim političkim strankama i političkim institucijama u Sloveniji i Bosni i Hercegovini, u: Razvoj političkog pluralizma u Sloveniji i Bosni i Hercegovini (zb. rad.), FDV Ljubljana, FPN Sarajevo, Sarajevo/Ljubljana, 2006.

Dobitnik je trinaest nagrada i priznanja za znanstveni rad. Dobitnik nagrada: Večernjakov pečat za znanost, Večernji list, Mostar, 2019.; Plaketu počasnog člana Udruge „Hrvatski studentski politološki forum“ za značajan doprinos radu i razvoju udruge, Mostar, prosinac 2019.; Plaketa za izniman doprinos razvoju Sveučilišta kroz istaknuti rad na znanstvenome, nastavnom i stručnom polju, Sveučilište u Mostaru, 2018.; Plaketa za izuzetan doprinos razvoju sveučilišta/univerziteta kroz istaknuti rad na znanstvenome, nastavnom i stručnom polju te širenju ugleda sveučilišta/univerziteta u Bosni i Hercegovini, Rektorski zbor/konferencija Bosni i Hercegovine, Mostar, 2018.; Plaketa za znanstvenu djelatnost u razdoblju od 2011. do 2015. Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Mostaru, 2016.; Plaketa za znanstveno-stručni rad i osobit doprinos promociji Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Mostaru, 2016.; Međunarodna nagrada „za doprinos i nesebičnu predanost razvoju profesije odnosa s javnošću u Jugoistočnoj Europi“, PRO-PR, Zagreb, 2012.; Povelja za izniman doprinos u razvoju odnosa s javnošću, PRIBA (Udruženje za odnose s javnošću u BiH), 2010.; Specijalna nagrada za razvoj odnosa s javnošću u BiH i regiji, NO LIMIT advertising festival – Sarajevo, 2010. Živi i radi u Mostaru.

822 |