Православни светионик, број 6

Nauka i Bog

pravoslavni SVETIONIK

Nau~ni~ke falsifikacije "nau~nih" dokaza Za najtvr|i argument koji govori u prilog majmunskog porekla qudi sami evolucionisti priznaju pronalaske fosila "prelaznih formi" iliti qudi-majmuna. Ako vreme postojawa kosmosa, zemqe i `ivota na woj ograni~imo nekolicinom hiqada godina, ne}emo imati vremena da prevratimo ~ak ni majmuna u ~oveka, a ne samo bakteriju u majmuna.

Pet - {est hiqada godina unazad ~ovek je imao na zemqi visokorazvijene civilizacije i pisane spomenike. Vremena za tako kratku evoluciju prakti~no ne ostaje.

Evoluciona, pak, teorija za pretvarawe majmuna u ~oveka tra`i nekoliko miliona godina. U tom slu~aju, gorwi slojevi naslaga morali bi sadr`ati otprilike hiqadu puta vi{e ostataka hominoida, nego {to ima arheolo{kih iskopina drevnih qudi kojima se nikako ne mo`e dati vi{e od nekoliko hiqada godina. Mi bismo bukvalno morali da hodamo po kostima na{ih majmunolikih predaka!

U stvarnosti je slika apsolutno suprotna. Iskopanih ostataka qudi (po gra|i potpuno savremenih nama) arheolozi su prona{li na hiqade puta vi{e od materijala koji oni nazivaju hominoidi. Ve} smo govorili o pronalascima normalnih qudi u slojevima koji su mnogo star-

iji od onih u kojima bi trebali da se nalaze hominoidi, i tamo se radilo o detaqnim i celokupnim ostacima: gotovo ceo kostur, gotovo cela lobawa. Me|u hominoidima, pak, do dan-danas nije prona|en ni jedan jedini ceo skelet, prakti~no ni jedna ~itava lobawa, a ve}ina opisanih i rekonstruisanih vrsta "zasnovana" je bukvalno na 1-3 kosti, a ni one nisu bile cele.

Poznato je ovakvo pore|ewe: kada bi se svi ostaci tih na{ih fantomskih predaka sakupili i strpali u jedan mrtva~ki sanduk, i tada bi u wemu ostalo jo{ prili~no slobodnog mesta. A ne mo`e se re}i da se potraga za takvim kostima vodila non{alantno. U~eni svet i obrazovana publika bukvalno su se dali u lov na par~ad ko{~ica koje bi se mogle protuma~iti kao prelazna karika u lancu od majmuna do ~oveka, i od svakog takvog pronalaska pravili su senzaciju. Sve ovo - uz ~iwenicu da je kompletan qudski skelet na celih stotinu godina bio uklowen od pogleda posetilaca izlo`be muzeja samo zbog toga {to je bio prona|en u slojevima 15 miliona godina "starijim" od onih u kojima su tra`ili hominoide. I uop{te, ostataka qudi, wihovog oru|a za rad i otisaka nogu u "dinosauruskim" slojevima ima mnogo vi{e od sumwivih ko{~ica 1

svakojakih "pitekusa" u kasnijim sloreklama. O woj su pisali popularne jevima. kwige i za{titili na woj stotine Ovakvo stawe stvari u realdoktorskih disertacija. Za tridesenosti se ne sme gubiti iz vida kada se togodi{wicu pronalaska bio je analiziraju podignut moniskopani fosumentalni obili. Suo~avaelisk "prvom mo se sa o~iEnglezu". tim prejudiciTek 1951. gorawem u nau~dine otkriven nim istra`ije razli~it savawima, od kodr`aj fluoroje je nemogu}e vih jediwewa o~ekivati izu lobawi i u sl.1. Eoantrop (pitldaunski ~ovek) vagane i promvilici. Podrekonstrukcija lobawe i spoqa{weg izgleda i{qene rezulrobnije proutate. Stvar je do{la do naj~istijih ~avawe je pokazalo da je lobawa ~isto falsifikacija nekih vrsta okamewequdska i da je stara nekoliko hiqada nih ostataka. godina, a da vilica pripada savremenom orangutanu. Da bi vilica izgledala starija, ofarbali su je Pitldaunski eoantrop kalijum-dihromatom, a zube su podbrsuili da bi li~ili na qudske.

Sli~ne podvale su otkrivene i na Najskandalnija mistifikadrugim fragmentima pronalaska, cija takve vrste bio je takozvani izme|u kojih je pse}i zub, tako|e "pitldaunski ~ovek" ili eoantrop. U Pitldaunu (Engleska) je godine 1908. izbru{en, nabijen peskom i prefarbila prona|ena okamewena qudska ban dihromatom. lobawa. Za nastavak iskopavawa Pitekantrop latili su se sa Jave marqivi lovci na lobawe Na ovu nai ubrzo pronalik pokazala {li majmunse i podvala sa sku vilicu i "majmuno-~onekoliko zuba. vekom" sa osDodu{e, vilitrva Java, proca je bila posl.2. Pitekantrop - iliti javanski ~ovek. Pribor za na|enim kravre|ena upra“uradi sam� koji je sastavio Dibua od jem pro{log vo na mestu gde pronalazaka sa Jave veka. U sloju je trebala da naslaga bogatih okamewenim kostima se spoji sa lobawom (sl. 1). bio je prona|en fragment lobawe Otkri}u je bila data naj{ira 2

koja li~i na majmunsku, deo majmunske vilice i nekoliko kutwaka. Uz to su prilo`ili bedrenu kost savremenog ~oveka (sl. 2). Sve to zajedno je i bilo nazvano "pitekantrop erektus" - uspravno hodaju}i ~ovek-majmun, a daqe su krenule nau~ne fantazije o tome kako je to dvonogo imalo mozak zapremine 900 cm3 - sredina izme|u majmuna i ~ovjeka, i da je umelo da govori. Do dana dana{weg u {kolskom uxbeniku tik uz fantasti~nu sli~icu "iz profila" pitekantropa je nacrtano i ba{ to par~e lobawe i qudska bedrena kost. Bio je rekonstruisan wegov izgled u punom, ispravqenom vidu. Prema ta~noj primedbi jednog nau~nika, pitekantropa su opisivali “kao da je to bio Pit, Foks ili Napoleon�. Grafi~ar je bri`qivo nacrtao svaku dlaku na wegovoj glavi. Neupu}en ~ovek, gledaju}i na ovo podrobno nacrtano lice, ~ak ni za trenutak nije mogao da zamisli da je pred wim portret bedrene kosti, nekoliko zuba, i plus par~ence lobawe".

Neki nau~nici tog vremena kritikovali su taj pronalazak zbog o~igledne sli~nosti pitekantropove lobawe sa lobawom gibona, mada i ne prevelikim. Na kraju krajeva je autor pronalaska priznao da je qudska bedrena kost bila prona|ena 15 metara od lobawe, i to godinu dana posle we. Osim toga, u istom tom sloju su bile na|ene i qudske lobawe, o ~emu je na po~etku sre}kovi}pronalaza~-istra`iva~ vi{e voleo da skromno pre}uti.

Drugi pronalazak pitekantropa na istom tom ostrvu Java bio je sklepan na sede}i na~in. Drugi jedan

"lovac", prona{av{i deo stare lobawe, ponudio je uro|enicima po deset cenata za svaku prona|enu krhotinu kosti. Uskoro je dobio ~itavih ~etrdeset sli~nih fragmenata sa tragovima sve`ih lomova, na osnovu kojih je posle rekonstruisao lobawu na{eg pretka! Dakle, na{e rodbinske veze sa majmunima ko{tale su nau~nika svega ~etiri dolara.

Hesperopitekus iz Nebraske 1921. godine u dr`avi Nebraska (SAD) bio je prona|en okameweni zub, koji su bez dugog razmi{qawa priznali za zub ~oveka-majmuna.

Odmah je bio nacrtan hominoid u prirodnoj veli~ini, podigla se grdna propagandna pra{ina. Me|utim, nekoliko godina kasnije bili su na|eni i drugi takvi zubi, ovaj put zajedno sa vilicom, ali se pokazalo da vilica ba{ i ne pripada majmunu, nego - avaj - sviwi. Eto ga, jo{ jedan dokaz da qudi poti~u od sviwa!

Sinantrop Ova varijanta ~oveka-majmuna bila je prona|ena u blizini Pekinga, u pe}ini, ispod sloja presovanog pepela debqine oko sedam metara. Tuma~ewe pronalska daje se u {kolskom uxbeniku, i opet, naravno, u stilu nau~ne fantastike. "Verovatno je, - govori se tamo, - umeo da zapali i odr`i vatru, obla~io se, o~igledno, u krzno. Prona|en je debeli sloj pepela, cevaste kosti i lobawe krupnih `ivotiwa, oru|a od kamena, kostiju i rogova" (sl. 3).

Nije vaqda da je u toplim 3

krajevima drevnim lovcima po{lo za skrhanim lobawama, majmuni, jel'te, rukom da u pe}ini natrpaju sedam koje su pojeli wihovi nezahvalni metara pepela koji se sa~uvao do potomci! na{ih dana? Na takvu nedoumicu odgovara detaqni opis tog pronalasU na{e vreme se o tim ka, koji se, iz razumqivih razloga, ne otkri}ima vi{e ni{ta ne mo`e re}i, navodi u uxbeniku. pored ostalog i zbog toga {to su same Kao lobawe za vrprvo, bile su eme Drugog prona|ene sasvetskog rata mo razbijene i{~ezle bez lobawe 24 bitraga i glasa, }a. Nije na|ea ni{ta slina ni jedna je~no vi{e nidina cela lokad nije probawa. Lobana|eno. Ali sl.3. Rekonstrukcija lobawe i glave sinantropa we su razbiu {kolskim jane odmah nakon smrti i to po istom uxbenicima ti su majmuni tvrdo sistemu: iz lobawa je izvla~en mozak. zaseli na pijedastal na{ih predaka.

Kao drugo, iskopavawem i istra`ivawima je rukovodio ~uveni Ramapitekus apologeta evolucije Tejar de [arden, jezuitski sve{tenik, koji je dosta Ovo bi}e, za koje se prettoga napisao o majmunskom poreklu postavqa da je na zemqi `ivelo qudi i koji je bio neposredno otprilike nekakvih 14 miliona godiume{an u pitldaunsku podvalu. na pre na{eg vremena "rekonstruZajedno sa wim u pe}ini se iskopaisala" je bogata ma{ta telentovanih vawem bavio i kineski arheolog Pej. i vatrenih antropologa, u wegovoj On je tamo prona{ao i deset qudskih prirodnoj veli~ini, na osnovu skeleta, izme|u ostaog i lobawe jednog-jedinog fragmenta: odlomka prekrasno o~uvane, ali ~im je postavilice veli~ine pet centimetara, lo jasno da su to obi~ne qudske prona|enog u Indiji. Kasnije su u lobawe, one su i{~ezle bez traga i Africi bili prona|eni i drugi bile zaboravqene. odlomci vilice i pripisani su istoj Kao tre}e, sloj pepela i sastoj varijanti. I opet su se detaqni tav okolnih naslaga svedo~e o tome crte`i koji pokazuju stas hominoida da su qudi tu gasili kre~ radi i wegov kosmati pokriva~, zasvagda, gra|evinarstva. O tome svedo~e i izgleda, zacementirali u {kolske prona|ena oru|a. Kasnije su se kre~ne uxbenike. Me|utim, odnedavno je i jame koristile za bacawe sme}a, pa su, ovaj na{ "predak" po~eo da se tiho izme|u ostalog, bacane i kosti razlipovla~i iz iole ozbiqnijih kwiga, ~itih `ivotiwa. Me|u takvim kostizahvaquju}i svojoj o~iglednoj slima na{li su se i ovi majmuni sa ~nosti sa orangutanom. Ve}ina 4

specijalista, ukqu~uju}i tu ~ak i one koji su na po~etku podr`avali wegovu "kandidaturu" za titulu hominoida, saglasni su sa konstatacijom da to u bilo kojem slu~aju nije bilo ni{ta vi{e od obi~nog majmuna.

OZBIQNIJI KANDIDATI ZA NA[EG PRETKA Osim o~iglednih podvala ili o~igledno presmelo "nategnutih" hipoteza, istorija potrage za hominoidima daje nam na istra`ivawe i neke vi{e ili mawe podrobne ostatke. U wih spadaju australopitekusi, "~ovek koji hoda uspravno" (Homo erectus) i neandertalac.

Australopitekus Ovo je bi}e u nau~nom svetu predstavqeno prili~no velikom koli~inom kostiju, te se makar po toj karakteristici povoqno razlikuje od gore navedenih mitskih bi}a.

Me|utim, nigde - ~ak ni u {kolskom uxbeniku - niko ne rizikuje da ga nazove i~im drugim {to bi bilo vi{e od majmuna. Samo ime "australopitekus" u prevodu i glasi "ju`ni majmun". Prvo je Luis Liki bio prona{ao nekoliko lobawa u Isto~noj Africi. Ali u istim tim slojevima jo{ pre toga je bio prona|en skelet potpuno savremenog ~oveka.

Zapremina lobawe australopitekusa je karakteristi~no majmunska, i jedina izuzetna osobina ovog majmuna po kojoj su nau~nici mogli

da ga izdvoje od ostalih je wegova sposobnost da uspravno hoda i da pravi "oru|a od {qunka", o ~emu nas obave{tava i {kolski uxbenik.

Godine 1974. dr Johansen je prona{ao prili~nu koli~inu ostataka skeleta australopitekusa, `enskog pola, kojem je dao ime Lusi. Izuzetno neobi~ne su se pokazale karli~ne kosti, koje su podse}ale na qudske, i odatle je izvedena pretpostavka da su australopitekusi hodali uspravqeno. Odlu~uju}i argument koji je govorio u prilog takve pretpostavke bio je koleni~ni sistem `ivotiwe, koji je tako|e podse}ao na qudski. Me|utim, kasnije je sam autor otkri}a priznao da je upravo ta kost bila prona|ena na udaqenosti 2,4 km od samog skeleta, a kao dodatak i to da je prona|ena u slojevima na 60 metara dubqe.

Ozbiqan argument koji govori protiv uspravnog hoda jesu u{ni kanali australopitekusa, o kojima se ve} govorilo. Oni veoma podse}aju na majmunske, {to govori o prete`no ~etvorono`nom kretawu. Na kraju, drugi detaqi skeleta svojataju australopitekusa sa savremenim patuqastim {impanzama bonobo, koji tako|e mo`e da se ponekad kre}e na dve zadwe {ape, ali ga to nimalo ne pribli`ava ~oveku. [to se, pak, "oru|a" australopitekusovih ti~e, i detetu bi moralo da bude jasno da grubi majmun nije u stawu da napravi nikakvo oru|e od sitnog {qunka, i da sam {qunak mo`e imati prili~no egzoti~nu formu, tako da hipoteza o australopitekusovim "oru|ima od {qunka" predstavqa, blago re~eno, prili~no nategnutu hipotezu.

5

U celini, mo`e se re}i da su australopitekusi unikalni. Najbli`i wemu po gra|i skeleta ipak je ispao, opet, orangutan, mada po velikom broju karakteristika australopitekusi stoje na ve}oj udaqenosti i od ~oveka i od savremenih ~ovekolikih majmuna, nego i jedni i drugi me|usobno. Autor mno{tva pronalazaka australopitekusa Luis Liki priznao ih je za slepu ulicu evolucije.

"Uspravqeni ~ovek" Posle skandaloznih neuspeha sa pitekantropima i sinantropima, u svojstvu na{ih predaka predlo`ene su nam lobawe prona|ene u Isto~noj Africi, nazvane Homo erectus ~ovek koji hoda uspravno. Za zapreminu wegovog mozga se pretpostavqa da je bila oko 1100 cm3, nasuprot 400-500 kod majmuna i 12001800 kod savremenih qudi. Me|utim, ima i qudi koji imaju mawu zapreminu lobawe, a da se pri tome ne odlikuju smawenom umnom sposobno{}u. Ova se bi}a, pak, odlikuju velikim zubima i ve}im nadobrvnim lukovima od onih kod savremenih qudi, ali istr`iva~i tu osobinu povezuju sa nu`dom pre`vakavawa grube hrane, {to je, konsekventno, prouzrokovalo ve}u razvijenost muskulature lica. Prou~avawa uro|enika Australije pokazala su da su wihovi zubi u proseku ve}i od zuba Evropqana, mada Australijance niko ne smatra prelaznim formama.

Mada su svedo~anstva o Homo erektus-u jo{ uvek prili~no iskrzana i neodre|ena, nema nikakvih osnova

da se oni tretiraju kao prelazne me|ukarike. Najpre }e biti da je to bila posebna rasa qudi.

Senzacionalna lobawa 1470 To je otkri}e Ri~arda Likija - sina Luisa Likija, koje datira iz 1972. godine, iz Isto~ne Afrike, i dobilo je ime po svom broju u katalogu Kenijskog muzeja i za sada jo{ uvek nije prikqu~ena nekoj odre|enoj vrsti (sl. 4). Liki junior je ispo~etka mislio da je to ~isto qudska lobawa, ali ono {to je tu najinteresantnije jeste da joj datirawe kalijum-argonovom metodom daje izme|u 2,6 i 220 miliona godina. (Uzgred budi re~eno, koja pouzdanost metode!)

sl.4. Lobawa 1470

Nesumwivo je da su svi do tada prona|eni kandidati za prelazne forme bili znatno mla|i.

Ovom pronalasku se posre}ilo mnogo vi{e nego skeletu sa Gvadalupe. Posle wega moralo se priznati da dotada{wi redosled predaka, po~ev{i sa australopitekusima, u principu ne odgovara realnosti. Sam Ri~ard Liki je gromoglasno izjavio: "Ili }emo mi 6

izbaciti tu lobawu, ili }emo morati dertalaca u oklopnim prslucima i sa da izbacimo sve na{e teorije koje se `eleznim {iqcima strela. Ovi qudi ti~u ranog ~oveka". Uprkos svemu, su imali i izvesne umetni~ke sposobovaj autoritet u antropologiji ne nosti, sve do toga da su mogli, na prihvata ideju specijalnog stvarawa primer, da naprave flautu od ~oveka. "Evolumedve|eg kolena. ciju" su pretrPosebnosti, peli i wegovi pak, gra|e wihopogledi na otvih skeleta objakri}e, tako da ju {wava se time je on na kraju {to su `iveli u strpao u ranu pe}inama u ledevarijantu austrnom dobu i alopitekusa, a o~igledno patina lobawu 1470 li od rahitisa i su se postarali artritisa zbog sl.5. Ovako bi mogao izgledati o{i{ani i {to br`e zabonedostatka vitobrijani neandertalac. raviti. Obja{amina D, s obziwewe za ovo veoma je prosto: ko se u rom da su malo bivali na suncu. Osim savremenom nau~nom svetu odlu~i da toga, u istim tim ili malo kasnijim otvoreno odbaci "majmunsku verziju", slojevima nalaze i kromawonce, koji taj se mora rastati od svih izgleda ne se uop{te ne mogu razlikovati od samo na karijeru, nego i na bilo savremenih qudi. Potpuno je mogu}e kakva samostalna istra`ivawa u da su izdvojena qudska plemena koja antropologiji. su, potpala u izuzetno te{ke `ivotne uslove, mogla da dobiju neku vrstu Neandertalac "belega" na svojim kostima, a da u svemu ostalom ostanu obi~ni i norDetaqna otkri}a ovih qudi malni qudi (sl. 5). u Evropi su po~ela od sredine protojerej Timotej Seqski pro{log veka. Darvinistima je bilo veoma stalo da u ovim drevnim lovciiz kwige ma ugledaju majmunske crte. Ali “Pravoslavni pogled na svet fakti govore o ne~em sasvim drugom. i savremena nauka�, Svetigora Prose~na zapremina lobawe kod neandertalaca, bez obzira na nisko ~elo, bila je ve}a nego kod savremenog ~oveka. Daqe, postale su ^uvajte se od la`nih proropoznate neke osobenosti neandertalka, koji dolaze k vama u odelu skih ostataka. Kod wih su bila ov~ijem, a unutra su vuci grabqivi. prona|ena slo`ena oru|a za rad.

Neandertalci su sahrawivali svoje Sveto Jevan|eqe po Mateju (7. 15) mrtve. Poznato je sahrawivawe nean7

pravoslavni SVETIONIK

Glas savesti

Qubica Bilo je to pre dva meseca, u prvi sumrak jednoga dana, kada se ja vra}ah od sudnice, gde dadoh op{tinskim slu`iteqima ovaj na{ list Hri{}anin - da bi ga razdali svojim preplatnicima, - kad stado{e kola pred moju ku}u i ~ovek `urno si|e s kola i po|e pravo k meni. Skide kapu, poqubi me u ruku i odmah otpo~e: Popo, molim te da odmah po|e{ sa mnom Mitrovoj ku}i, i da wegovoj Qubici, koja je mnogo bolesna, ~ita{ molitvu i pri~esti{ je. Na te wegove re~i, odmah odoh crkvi, uzeh Sveto Pri~e{}e i kwige, sedoh u kola, pa ku}i Mitrovoj. U ku}i gde je bolesnica bilo je i qudi i `ena. Svi bejahu u brizi i neveseli, a neki od familije i plakahu. Bolesnicu dr`a{e wen mu` i sestra. Bolovi je satirahu i ona se u`asno mu~a{e i prevrta{e.

Ni sesti, ni le}i, ni hodati, ni stajati ne moga{e.

Naredih da svi iza|u, te da bih bolesnicu mogao prvo ispovediti. Kad bolesnica ~u te moje re~i, ona odmah dr{}u}i odgovori: Ne popo, neka ne izlaze... Ja znam da je ispovest tajna, ali mene ne{to stra{no i u du{i i u savesti mu~i, i tera me, da ja moje grehe javno - svima i svakome ispovedim, te da se vidi, da ja bez

razloga ovako i ovoliko ne stradam; pa stoga, molim te, dozvoli, da i oni ~uju moju ispovest.

U~inih po wenoj `eqi. A zatim joj progovorih nekoliko re~i, o va`nosti i zna~aju tajne ispovesti i pokajawa, kao i o wenim du`nostima kao hri{}anke pri vr{ewu tih tajni. - Dok joj govorih, ona trzaju}i se od bolova maha{e glavom. A kad zavr{ih, ona nekoliko trenutaka silno i sa naprezawem disa{e, kao da pribira snagu i pamet, te da bi sve svoje grehe mogla ispovediti; pa potom, ovim svojim bolnim i izmu~enim pogledom, pogleda sve prisutne, a zatim joj se pogled, pun i o~ajawa i nade zaustavi na meni, pa otpo~e: - Oprosti, popo... Do{lo je vreme, ja ne mogu daqe... Ja moram sve kazati. -...U}uta malo pa tek onda otpo~e: - Nema ovde onih mojih naopakih savetnica i la`nih prijateqica, koje me u~ahu i savetovahu, kako }u decu - plod utrobe moje i moga ~oveka, upropa{}ivati. Nema ovde onih crnih i prokletih du{a: Ikonije i Stepanije, koje su i mnoge moje druge na ovo zlo navodile, i mnoge - pre vremena pod crnu zemqu 8

otpratile, a wihovu decu i rodbinu u crno zavile. Nema ih sada kada se ja ovako u`asno mu~im i patim. Nema ih, jer bih ja za wih, i pred tobom i pred svima ovima, bila najve}e stra{ilo wihove pokvarene i |avolske du{e. Da, nema ih i zato, {to se boje i drugih svojih `rtava, koje, ako ve} ne stradaju ovako kao ja, one opet sa zebwom strahuju za svoju budu}nost, gledaju}i mene, ovako kako se mu~im. Da, popo, nema ovde sada tih u`asnih i groznih `ena, koje ni od kakvog zla ne prezaju, a kojima se po nesre}i pridru`uju i neke `alosne majke i svekrve, koje svoje k}eri ili snahe na ove i ovakve paklene poslove navra}aju, zbog kojih, naravno, posti`e ih pravedna Bo`ija kazna: ili se otruju i pre vremena u grob odu, ili navuku na sebe kakvu stra{nu bolest, koji celoga svoga `ivota vuku, zbog ~ega ih mu`evi omrznu, jer ne vaqaju ni Bogu ni qudima.

Ali i na{to ova moja tu`ba na wih. Bog }e im zato, uverena sam, dobro platiti. Te{ko i prete{ko wima. One su krive, ali i ja sam, jer bejah maloumna i lakoverna, te ih poslu{ah, pa i sebe, svoju du{u i ovog mog ~oveka sa ovom na{om milom de~icom upropastih. Svi oni zbog mene stradaju, mu~e se i propadaju.

Popo, velika sam i te{ka gre{nica, pa stoga se ovako i mu~im. Stra{im se i izre}i, ali napred se mora, pa kako mi Bog da. Po savetu tih prokletnica, a da bi {to vi{e zadr`ala mladost i lepotu, i da se ne bih mu~ila i zdravqe svoje upropa{}ivala, - ja upropastih, ubih, i otrovah ~etvoro dece u utrobi mojoj,

koja ve} behu i o`ivela. Decu pobacah i tamo u vo}u iza ku}e zakopah...

Jao, Bo`e moj, oprosti... Dok se moj mu` mu~a{e i tr~a{e za poslom, raduju}i se u sebi, da }u ga ja obradovati ~edom i mojim i wegovim, te da zna za {ta `ivi, tr~i i radi i da u stare dane do~eka odmenu, dotle, ja, crna nesretnica, upropa{}ivah plod na{e qubavi na najbezdu{niji na~in.

Jeste, popo, ja upropastih, ubih i pobacah tri sina i jednu k}er.

I Bog mi ne dade, da onda platim glavom. Ne, on me natera da decu ra|am, od kojih kao {to zna{ imam dvoje `ivih. Ali i tu sam ka`wena jer su mi i ova deca neprestano bolesna. Bog me ostavi u `ivotu te da do~ekam ovo {to sam do~ekala, i ako su mnoge moje druge ve}, zbog onih naopakih poslova, odavno ve} istrulile, ostavqaju}i decu - siro~ad, da ih ma|ija za grehe wihove majke tu~e i prebija. Bog me, kao {to vidi{, popo, ostavi, da kao stra{ilo poslu`im za primer i opomenu ostalima, da ne treba ubijati decu svoju niti pristajati na one |avolske savete Stepanija i Ikonija, kojih po nesre}i na{oj ima u svakom selu.

Ali nije to samo moj greh. Ja sam sabla`wivo dejstvovala i druge moje kone. Ja sam ih upu}ivala onim prokletnicama na savet i pomo}, da ne ra|aju vi{e dece. Ja sam vinovnica, i za mnoge nesre}e i nevoqe u ovom kraju.

To su, popo, moji gresi i zbog wih patim i mu~im i sebe i svoje. Bog me je pravedno kaznio. Do sada sam sve ovo tajila, ali daqe ne mogoh. Sada sve ispovedih, i iskreno se kajem, i 9

molim Boga za opro{taj. Da li }e mi Bog oprostiti ili ne, to je Wegovo, a ti, popo, ceni da li sam za pri~e{}e ili ne. Molim Boga da me smr}u oslobodi ovih muka, jer mi je ovaj crni i nesre}ni `ivot zagor~an ovim mojim gresima i patwama.

Za ovim malo za}uta grcaju}i od pla~a; pa potom ispovest zavr{i: - Bo`e, molim Ti se, oprosti grehe meni, velikoj gre{nici... A i tebe, moj Mitre, molim, oprosti mi; jer se i ti zbog mojih grehova mu~i{ i zlopati{ sa decom.

Posle tih pokajni~kih re~i i suza, koje su bile melem wenoj oja|enoj du{i, ona se malo primiri.

Od prisutnih, `ene su plakale, qudi oborili glave i }ute. Wena ispovest u~inila je ve}i utisak na prisutne nego i jedna moja propoved po tom pitawu. Posle ovoga ja joj o~itah molitvu i pri~estih je, a zatim se oprostih sa svima wima i otidoh, jer se ve} bila spustila no}. Za ovim su posle zvali i lekara, i on je konstatovao, da ju je pored drugih bolesti udario i {log u desnu ruku i nogu.

Bolovala je jo{ mesec dana.

Bilo joj je malo boqe, sve do 15. dana, kada jednog ve~era opet do|e s kolima wihov @ivan, i zamoli me da opet idem i da joj ~itam molitvu. Kada sam oti{ao sada, imao sam pred sobom daleko u`asniju sliku i prizor, Qubica se sva tresla, udarala i nogama i rukama, o~ima prevrtala, zubima {krgutala, iz usta penu bacala i iz sebe izbacivala stra{ne i u`asne glasove: ~as podra`avala sviwu, ~as okretala kao koza, a ~as laje kao pas.

Stra{no ju je bilo i slu{ati i gledati. Mu` i sinovac su je dr`ali dok

sam joj ja o~itao molitvu. Posle molitve malo se smiri, pa potom i do|e k sebi. Prve su joj re~i bile: Popo, oprosti me i u crkvi, i moli Boga, da me smr}u oslobodi ovih muka.

Svi su plakali... A i meni nije bilo nikad te`e vr{iti svoju sve{teni~ku du`nost, nego tada, gledaju}i i slu{aju}i muke ove jadne `ene, koju su crne i paklene du{e, one pokvarene `ene i podvoda~ice, upropastile.

Te{ko wima, jer su one najve}i pomaga~i |avola i na{i narodni neprijateqi, najcrwi neprijateqi svoga naroda, kome je potrebno {to vi{e i sinova i k}eri.

Idu}eg praznika, po `eqi one jadne i mu~ne `ene, ja je oprostih u crkvi.

Izneh istoriju ove gre{nice, radi opomene svima srpskim majkama i `enama. Neka im ona bude nauk, te da one ne gre{e u ovom pogledu. Neka dobro zapamte srpske majke i u selima i u varo{ima, da je Bog spor, ali pravedan i dosti`an; pa }e i wima po zasluzi platiti, ako budu i one gre{ile u ovom pogledu, kao i ovoj oja|enoj mu~enici i gre{nici, koju muke jo{ ne ostavqaju, i koja - niti `ivi, niti mre - i koja ne vaqa ni Bogu ni qudima. I Bog }e Sveti znati dokle }e se ona jo{ mu~iti i patiti. sve{tenik Velimir P. Savi} Bogati} Trojice, 1911.

"HRI[]ANIN", br. 15.

10

pravoslavni SVETIONIK

@ivotna pri~a

Otac Matej Otac Arsenije se jedno vreme nije dobro ose}ao, pa je provodio ve}i deo dana u krevetu. Ba{ u to vreme do|e mu u posetu ~ovek od svojih 55 godina. Ne obaziru}i se na na{e negodovawe, otac Arsenije ustade iz kreveta i radosno pozdravi svog posetioca. Posle ve~ere koju je spremila Nade`da Petrovna, otac Arsenije i wegov posetilac se povuko{e u sobu i provedo{e ~itavu no} u razgovoru. Slede}eg jutra nije bilo potrebe da se ocu Arseniju name{ta krevet.

Tog jutra su otac Arsenije i otac Matej odslu`ili liturgiju zajedno. Nade`da Petrovna i ja smo prisustvovali slu`bi. Posle toga su razgovarali ceo dan. Bilo je te{ko ubediti ih da na trenutak prekinu razgovor kako bi ne{to pojeli.

Dok smo ve~erali, otac Arsenije je izgledao i ose}ao se mnogo boqe. Sve vreme je s qubavqu gledao u oca Mateja. Otac Matej je mirno sedeo, razgovarao, kazivao nam svoje do`ivqaje i odgovarao na pitawa. Proveo je sa nama {est dana. ^etvrtog dana boravka u ku}i Nade`de Petrovne ispri~ao mi je mnoge stvari o svom `ivotu. Wegovi posleratni do`ivqaji kao i pri~a o tome kako je prona{ao svoju porodicu i ponovo je izgubio ostavili su na mene nezaboravan utisak. Zamolila sam ga da mi dozvoli da

zabele`im wegovo kazivawe, {to je on u~inio. Slede moje bele{ke. *** Aprila 1941. iznenada sam mobilisan u Armiju. Imao sam tada 28 godina, a moja Qudmila 25.

O`enio sam se wome iz velike qubavi. Nas dvoje nismo mogli da zamislimo `ivot jedno bez drugoga.

Prvih nekoliko meseci u vojsci nisam imao mira. Pisali smo jedno

drugom svaki dan. Qudmila mi je bila sve. ^ini mi se da sam je voleo vi{e od ro|ene dece. Ona je izuzetna osoba, izrazito sna`ne voqe, dosledna, istinoqubiva i prostosrda~na.

Znao sam da me voli koliko i ja wu.

Na{a qubav nije po~ivala na fizi~koj privla~nosti, nego na 11

dubokoj duhovnoj bliskosti i privr`enosti.

Ja sam zavr{io fiziku, a Qudmila pedago{ku {kolu. Predavala je ni`im razredima sredwe {kole.

Rat, kao i svaka druga tragedija, zati~e qude nespremnima. Od samog po~etka sam u~estvovao u te{kim i opasnim bitkama u kojima smo se ozbiqno tukli i ~ak nekoliko puta bili primorani da se povla~imo. ^esto sam joj pisao, ali sam mnogo kasnije saznao da moja pisma sa fronta nikada nisu stizala do we.

Ni ja tada nisam dobijao pisma. Nekoliko puta sam rawavan.

Oporavqao sam se po bolnicama na Uralu i u Sibiru i tada sam joj pisao i dobijao pisma od we.

No, ~im sam ponovo poslat na front, pisma su prestala da sti`u. U februaru 1945. ponovo sam te{ko rawen, a 7. maja, po oporavku, poslali su me u Prag. Tu sam do~ekao kraj rata.

Grudi su mi bile oki}ene medaqama, no misli su mi uvek bile kod ku}e.

Nisam bio jedini koji se tako ose}ao, svi smo mislili na svoje porodice i domove. Rat se zavr{io, odbranili smo Otaxbinu. [est dana po zavr{etku rata iznenada sam uhap{en. Prvog juna sam osu|en na streqawe, a kazna mi je kasnije preina~ena na dvanaest godi-

na robije. Optu`bu je izmislio jedan od mojih pretpostavqenih koji je tvrdio da sam vodio kampawu protiv svoje zemqe u saradwi sa neprijateqem. Poku{ao sam da ubedim islednika, a kasnije sud, da to nije istina.

Ni{ta nije vredelo. Slu{ali su samo mog pretpostavqenog. Kasnije sam saznao da je isto u~inio i nekim mojim kolegama. Borio se, vaqda, za ve}i polo`aj i boqu platu.

Osu|en sam i poslat na robiju. Promenio sam nekoliko logora do 1957., kada sam oslobo|en.

U jednom od tih logora uspoznao sam oca Arsenija i postao veoma vezan za wega.

Zavoleo sam ga. Tada sam ve} poverovao u Boga. U tome mi je pomogao jedan prijateq, tako|e zatvorenik u logoru, divan ~ovek i pravi hri{}anin. On mi je pru`io veliku utehu dok sam `iveo u logoru.

Nikad nisam uspeo da javim svojoj porodici da sam poslat u logor, ali sam se nadao da }e Qudmila to nekako uspeti da sazna kod dr`avnih vlasti ili preko prijateqa. Proveo sam posledwe godine u jednom sibirskom logoru, odakle sam oslobo|en 1957. Ostalo mi je jo{ da izdr`im tri meseca kazne u Norilsku. Odatle sam pisao u Moskvu i raspitivao se za porodicu, no nisam dobijao odgovor.

12

O~ajni~ki sam tra`io svoju porodicu. Najpre sam poku{avao da ih na|em zvani~nim putem, no to mi nije ni{ta pomoglo.

Najzad se obukoh {to sam pristojnije mogao i sam se dadoh u potragu preko prijateqa. Saznadoh da je Qudmila za vreme rata preba~ena u grad Kostromu i da je tamo ostala. Bio sam veoma uzbu|en, jer je trebalo uskoro da ih vidim, pa sam se sve vreme pitao u kakvom stawu }u ih zate}i. [ta li se wima sve dogodilo?

Evo Kostrome. Stigao sam u grad u sedam sati uve~e i najpre sam morao da prona|em ulicu u kojoj stanuju. Kad sam je kona~no prona{ao i zakucao na vrata, bilo je ve} oko devet ~asova. Otvorio mi je nepoznat ~ovek koji me je dugo gledao, stresao se, koraknuo unazad i najzad rekao: ''U|ite, Aleksandre Ivanovi~u.''

U|oh u ku}u i skidoh kaput. ^ovek me je posmatrao u ti{ini, zatim se okrenuo prema vratima sobe i viknuo: ''Qudmila! Imamo posetu.''

Na vratima se pojavi Qudmila. ^im me vide, pritr~a mi i stade da vi~e: ''Sa{a! Sa{a! Jesi li to ti? Gde si bio?''

Ona me grli, qubi me, a ja zaboravqam na sve, na ceo svet.

Privijam je uz sebe, qubim joj lice, ruke, ose}am kako joj lupa srce.

Koliko dugo je to trajalo, ne znam.

No kada napokon pogledah ~oveka koji mi je otvorio vrata, videh na wegovom licu izraz tako iskrene tuge, da to ne mogu ni opisati.

Upitah: ''Quda, ko je ovo?''

Ona se odmaknu od mene, pogleda nas obojicu i pla~nim, pro-

muklim glasom re~e: ''Moj mu`.'' U trenu shvatih da sam izgubio sve.

Ose}ao sam se izgubqeno, slomqeno.

Seo sam na stolicu i sve {to sam mogao da pitam bilo je: ''A ja?''

Oboje su }utali. Uhvatio sam se za glavu i po~eo da pla~em. Tresao sam se od pla~a, kao nikad do tada u `ivotu. Kao da su se sve one godine stradawa, strepwe i i{~ekivawa ponovnog susreta svom te`inom obru{ile na mene. Bio sam o~ajan.

Osetih ne~iju ruku na ramenima i ~uh glas: ''Smirite se. Ispri~ajte nam {ta se sve doga|alo sa vama svih ovih godina.''

Podigoh glavu i shvatih da mi se obratio Qudmilin mu`. Seo je preko puta mene, dok je Qudmila i daqe stajala. Gledao sam je, nesposoban da odjednom shvatim sve {to se dogodilo. Misli su mi bile maglovite i nedefinisane. Dok sam je posmatrao sve je to nestalo i ja sam video samo wu, Qudmilu. Lice joj je bilo bledo, a wene krupne o~i pune suza i u`asa. Stajala je tako i gledala naizmeni~no u mene i u Borisa - kasnije sam saznao da se tako zvao wen mu`.

Weno drago i poznato lice bilo je i daqe veoma lepo. Moja `ena, moja draga, moja jedina Qudmila, bila je sada tu|a `ena. Moja Quda, o kojoj sam neprestano mislio svih ovih godina. Pre`iveo sam dvanaest godina u logoru jedino zahvaquju}i nadi da }u je ponovo videti. Sada sam je na{ao i istog trenutka je ponovo izgubio.

Pogledao sam Borisa i na wegovom licu videh odraz istog bola i izgubqenosti koje sam i sam ose}ao.

13

''Pri~ajte nam'', ponovio je. ''Molim vas.''

Po~eo sam da pri~am sve od po~etka. Verovatno sam dugo govorio.

Pri~ao sam im o ratu i o pismima koja sam pisao. Ispri~ao sam im o Pragu, o hap{ewu, o su|ewu i presudi: dvanaest godina robije u sibirskom logoru. Sve sam im ispri~ao, a zatim ponovo utonuo u }utawe. ]utali su i oni. U tom trenutku, kao kroz gustu maglu, probi mi se do svesti pomisao o Bogu i ja Mu se nemo obratih: ''Gospode! Ti nam pomozi. Ti presudi po pravdi Tvojoj jer Ti jedini zna{ {ta je za nas dobro.''

Qudmila obi|e sto koji je stajao izme|u nas, stade ispred mene i re~e: ''Sa{a, oprosti mi, kriva sam pred tobom. Kada sam prestala da dobijam od tebe pisma, raspitivala sam se o tebi kod vlasti i ~ekala sam.

Odgovor je uvek bio: nestao u borbama. ''Pomislila sam da si verovatno poginuo. Posledwe vesti od tebe dobila sam iz Praga. Samo sam na tebe mislila, ali onda sam upoznala Borisa i navikla se na wega. Zavolela sam ga i udala se za wega ~etiri godine po{to smo se upoznali. Rodila nam se devoj~ica, na{im sinovima sestrica. Zove se Nina, sedam godina joj je. Oprosti mi. Samo sam ja kriva. Nisam dovoqno dugo ~ekala. Oprosti...'' nastavila je da govori kroz suze. Boris je }utao. [ta mi je bilo ~initi u tom trenutku? Nisam znao, nisam video izlaz, a bilo je o~igledno da izlaz ne vide ni wih dvoje. Tada ugledah na

zidu sobe nekoliko uramqenih fotografija na kojima sam bio ja, pre nego {to sam oti{ao u rat. Odjednom je sve izgledalo druga~ije.

Nejasno ose}awe gneva i osude i{~eze i neka ~udna blagost mi zagreja srce. Nije me zaboravila, se}ala me se i za celu ovu situaciju niko nije bio kriv. No {ta nam je sada ~initi?

U sobi je vladala neprijatna ti{ina. Ti{ina te{ka i bolna. ''Gde su deca?'' - upitah. ''Oti{li su kod bake. Tamo }e preno}iti.''

Pogledao sam moju `enu.

Znao sam, bio sam ube|en u to, da ako joj ovog trenutka ka`em da po|e sa mnom, da }e me poslu{ati. Da }e uzeti decu i ostaviti Borisa. Znao sam to.

U tom slu~aju, mogao bih da zaboravim na tog wenog drugog mu`a i da je volim, isto kao i pre. Ali deca? Za ovih posledwih osam godina, deca su se zbli`ila sa svojim o~uhom i zavolela ga. Tu je, zatim, i devoj~ica.

Kako bi deca reagovala na to? Da li bi mogla da me ponovo zavole? Da li bi mogla da shvate sve ovo {to se dogodilo? Da li bi bila u stawu da tek tako zaborave na Borisa? [to sam du`e o tome razmi{qao, sve sam vi{e shvatao da bih na taj na~in uni{tio jednu slo`nu porodicu, porodicu u kojoj postoji qubav i razumevawe. Zar sam imao {ta da oprostim Qudmili?

Zbog ~ega je ona kriva? ^ekala me je, tra`ila, patila se sama sa na{a dva sina. Udala se tek po{to je bila sigurna da sam poginuo. No ni tada me ova nova porodica nije zaboravila: dokaz za to su bile moje slike koje su 14

visile na zidu. Ja sam sada sam, a wih je ~etvoro. Zar sam polagao ikakva prava na wih? Ni ona, ni ja nismo bili krivi za ovo, a Boris jo{ mawe.

Voleo sam Qudmilu (i jo{ je volim), no to mi nije davalo pravo da uni{tim jednu porodicu, zbog svojih sebi~nih interesa. Time bih samo posejao zlo seme, zapatio bih tugu i razdvojio svoju decu od ~oveka koji im je bio otac svih ovih godina. Moji sinovi sigurno vole Borisa. Da li vole mene? A {ta sa devoj~icom kojoj je Boris ro|eni otac? Ponovo se u mislima obratih Bogu. Ne znam {ta me je tada nateralo da odem u drugu sobu.

Video sam tri kreveta uza zid. O~igledno su tu spavala deca.

Iznad uzglavqa najmaweg kreveta na crvenoj pantqici visila je ikonica.

Nisam mogao da vidim koji je svetiteq bio izobra`en na woj, ali sama pomisao da je Qudmila, za koju sam znao da ne veruje u Boga, dozvolila da iznad detetove glave stoji ikona, ispunila mi je srce toplinom i rado{}u.

Dok sam bio u logoru, ~ovek koji me je uputio u Hri{}ansku veru uvek mi je govorio da su dobra dela prema bli`wima jedini put k Bogu, a da je u isto vreme neophodno obuzdati ono na{e ogromno, qudsko ''JA'' koga svi neprestano isturamo ispred sebe.

Takav je bio, otprilike, tok mojih misli tada. Znao sam da postoji samo jedan pravi izbor: da odem odatle i da iza|em iz Qudmilinog i Borisovog `ivota i iz `ivota dece.

Qudmila je izgedala jadno.

Pritiskala ju je neizvesnost koja se tako iznenadno obru{ila na wu.

Lice joj je imalo izraz najdubqe tuge, a Borisova glava je bila pognuta, pa je i on izgledao kao pritisnut te{kim teretom. Osetih stid {to ih oboje dr`im u neizvesnosti.

Ustadoh i rekoh im: ''Idem.

To je jedini pravi i pravedni izlaz iz svega ovoga. Vi ste sada porodica, a ja sam deo pro{losti. Ti, Quda, ima{ dva sina i k}erku, a ja nemam ni{ta. Vi se volite. Idem. Ovo nije nikakva `rtva, ve} voqa Bo`ja.''

Uzeo sam svoj kaput i obukao ga. Boris me je gledao zabrinuto, a Qudmila povika: ''Ne, ne idi!'' U wenom glasu se ose}ala izvesna nesigurnost. Boris mi pri|e, pru`i mi ruku i re~e: ''Te{ko joj je. Pati zbog nas oboje i zbog dece.''

Oti{ao sam iz wihovog stana, kao da se ovaj susret sa Qudmilom i wenim mu`em nikada nije ni odigrao. Sada je ostala samo pro{lost. Ponovo sam bio sam. @ena koju sam voleo bila je za mene izgubqena zauvek. ^ekao sam, pun nade, toliko godina i jedino sam kroz tu nadu `iveo i ostao `iv. Prona{ao sam Qudmilu, a sada sam je izgubio zauvek. Lutao sam mra~nim ulicama Kostrome, slomqen onim {to sam upravo do`iveo. Shvatao sam da drugog izlaza nema. No i daqe mi je pred o~ima bio samo Qudmilin lik.

Bio sam veoma bolestan {est meseci. Pomogli su mi neki dobri qudi, kakvih svuda ima. Za to vreme sam se privio uz Crkvu, {to me je spre~ilo da po|em pogre{nim putem i da donosim pogre{ne odluke.

Zaposlio sam se kao fizi~ar na jednom institutu, posvetio sam se 15

poslu i, hvala Bogu, postizao dobre rezultate. Postao sam ~ak i poznat u izvesnim krugovima, pa su moji nau~ni radovi {tampani i ja sam dobro zara|ivao. Se}awe na Qudmilin lik me nije napu{talo.

Gradi} u kom sam `iveo nije bio mnogo veliki. U wemu je ostala samo jedna crkva, sve ostale su poru{ene ili zatvorene. Crkva mi je bila spas, mesto gde sam mogao da odmorim du{u i gde sam dobijao utehu. U toj crkvi sam upoznao jednog lekara, dobrog vernika koji mi je mnogo pomogao.

Wegov dom je, koliko se se}am, bio jedini koji sam tada pose}ivao i u kome sam mogao da se ose}am prijatno i da razgovaram o duhovnom `ivotu. Nisam poku{avao da pratim {ta se de{avalo u Qudmilinom `ivotu. Smatrao sam da to ne bi bilo korisno ni za mene, ni za wu. Jednom sam samo pisao Borisu i zamolio ga da prime od mene materijalnu pomo}.

Preko prijateqa koji je `iveo u Kostromi, poslao sam im skoro sav svoj novac. Te godine su mi bile vrlo te{ke. Mnogo sam propatio, jer nisam bio u stawu da zaboravim Qudmilu i decu. ^etiri godine nakon toga, saznadoh da je otac Arsenije `iv.

Pisao sam mu, a kasnije ga i posetio.

Tako je otac Arsenije postao moj duhovni otac i savetnik. Mnogo kas-

nije, zamona{io sam se i primio sve{teni~ki ~in. To sam odavno `eleo, ali otac Arsenije mi je savetovao da jo{ nije vreme da se zamona{im. Dao mi je blagoslov tek pre dve godine.

Ostavio sam posao, na veliko zaprepa{}ewe mojih kolega, i po~eo da slu`im u crkvi. Sada `ivim u malenom industrijskom gradi}u i slu`im u jednoj maloj crkvi. Imam veliki broj parohijana od kojih su mnogi iskreni i dobri vernici.

Smirio sam se, pro{lost se nekako zacelila; no pre otprilike pola godine desilo se ne{to {to me je duboko dirnulo i potreslo.

Vratio sam se ku}i jednog dana po odslu`enoj liturgiji, a vlasnik stana mi re~e da me je tra`io neki sredove~ni ~ovek koji nije ostavio ime. Rekao je da }e navratiti ponovo oko ~etiri sata. Nisam obratio posebnu pa`wu na to. Me|utim, ta~no u ~etiri sata oglasilo se zvonce na vratima. Na pragu je stajao ~ovek pedestih godina, `ut u licu i nekako sav iznemogao. Jedino su mu o~i bile svetle i izra`ajne i u wima se ogledala dobrota. ^ovek u|e u moj stan i pozdravi me, oslovqavaju}i me mojim svetovnim imenom. Odnekuda mi je izgledao poznat, ali nisam mogao da se setim odakle ga znam. ''Zar me ne prepoznajete?''

16

upita me. Tada sam se setio. Bio je to Boris, Qudmilin mu`.

Boris odmah po~e da govori. ''Do{ao sam da vam javim neke novosti vezane za decu. Ja sam bolestan. Imam rak, dva puta su me operisali, a sada idem na hemoterapiju. Sav sam po`uteo od we, ali stawe mi se nije popravilo. Ka`u da imam jo{ najvi{e dva meseca `ivota.

No, to je samo uvod. Hteo bih, pre svega, da vam se zahvalim na pomo}i. Va{a pomo} nam je mnogo zna~ila. Po{tovao sam va{u `equ i nikad Qudmili nisam rekao da ste nam vi poslali novac, no siguran sam da ona to i sama zna. Ona vas veoma dobro poznaje.

Va{i sinovi sada imaju svoju decu. Qudmila je od wih dvojice napravila dobre qude. Obojica su in`eweri. Na{a k}erka Nina je upisala studije: Bog je dobar. Sva na{a deca su vernici. Qudmila nekada nije verovala u Boga, no kad ste vi oti{li u rat, to se u mnogome promenilo.

Do{ao sam da vam se javim.

Uvek sam se starao da znam gde `ivite. Mislio sam da je to va`no, jer su na{e sudbine tako bolno i ~udno isprepletane. Znam koliko je vama bilo te{ko, no `elim da znate da je sve ovo ostavilo rane i na mojoj i Qudmilinoj du{i. Qudmila vas je volela i jo{ uvek vas voli. Va{ odlazak ju je jo{ vi{e vezao za vas, jer ste svojom `rtvom pokazali snagu va{e qubavi prema woj.

Te{ko mi je bilo da `ivim u senci wene qubavi prema vama. Ali ne bi imalo smisla re}i da me nije volela posle onog doga|aja. Nikad

prema meni nije bila odbojna niti hladna, nikad me nije osu|ivala. No se}am se, budio bih se ponekad no}u i osetio da ona ne spava, da se samo pravi da spava. Znao sam tada da razmi{qa o vama.''

Zatim mi je podrobno ispri~ao sve o deci i na rastanku mi rekao: ''Nije mi ostalo jo{ dugo da `ivim, dani su mi odbrojani. Ako u va{oj parohiji ima jo{ koji sve{tenik, rado bih se ispovedio. Pomozite mi!''

Gledaju}i Borisa shvatio sam da mu je `ivot posle mog odlaska bio vrlo te`ak i bolan, pun sumwa i briga. Uprkos tome, uspeo je da podigne na{u decu i da ih vaspita u veri, a i da Qudmilu uvede u veru.

Wegov `ivot je bio mnogo te`i, odgovorniji i komplikovaniji od moga: pravi podvig.

Boris je ostao kod mene tri dana. Otac Andrej, moj sabrat u hramu u kome sam slu`io, ispovedio ga je i pri~estio. Se}am se da mi je posle toga rekao: ''Doveli ste mi dobrog ~oveka. Dobar je ~ovek taj Boris.

Retki su takvi.'' *** Dok mi je otac Matej pri~ao o svom `ivotu, otac Arsenije je pa`qivo slu{ao wegovo kazivawe.

Znam da je sve to ve} ~uo ranije. Otac Matej je ostao sa nama jo{ nekoliko dana. Vi{e ga nikada nisam videla, ali se se}am da mi je, pet meseci posle wegove posete, otac Arsenije spomenuo da je od wega primio pismo. ''Te`ak je i vrlo zamr{en bio `ivot oca Mateja'', rekao mi je otac Arsenije. ''Ali uprkos tome, uspeo je, 17

uz Bo`ju pomo}, da donese jedinu pravu odluku. Neka bi Bog uvek bio sa wim!'' @ivotna pri~a oca Mateja me je duboko potresla i ostavila na mene sna`an utisak. Ne}u ga zaboraviti dokle god budem `iva. iz kwige “U Gulagu svetlost neve~erwa”, Svetigora

Beseda o javqawu proroka Jeremije iz onoga sveta Potom se javi drugi jedan mu`, divan sedinom i slavom, okolo wega neki ~udni i velikolepni oreol. Odgovori Onija i re~e: ovo je bratoqubac, koji se mnogo moli za qude i za sveti grad, Jeremija Bo`ji prorok.

(II Makav. 15, 13-20) Ovo je vi|ewe koje vide hrabri Juda Makavej. Prvo mu se javi iz onoga sveta Onija arhijerej, a po tom sveti prorok Jeremija. Kao {to Mojsej i Ilija behu vi|eni u slavi od apostola na Gori Tavorskoj, tako nekad Juda Makavej vide u slavi proroka Jeremiju.

Ni pre Hrista Vaskrslog, dakle, Bog milostivi nije ostavqao qude bez svedo~anstva o `ivotu posle smrti. U hri{}anskom vremenu pak ta svedo~anstva su bez broja i bez kraja.

Ko i posle svega toga sumwa u `ivot posle smrti, taj stoji pod proklet-

stvom svoga greha kao pod grobnom plo~om. I kao {to mrtve stvari ne mogu da vide svetlost dana tako ni on ne mo`e da vidi `ivot koji jeste i kome nema kraja.

No pogledajte, kakvom je slavom uven~an prorok Jeremija u onome `ivotu! Divan sedinom i slavom! Okolo wega neka neopisana otmenost, neki svetli oreol, neka neiskazana prijatnost i krasota. On koji je bivao vu~en i tu~en od qudi kojima je saop{tavao voqu Bo`ju, i koji je bio su`aw u tamnici, i mu~enik u smradnoj rupi, i koji je kao la`a ismevan, i kao izdajnik su|en, i najzad kao prestupnik kamewem ubijen! No jedan je sud gre{ni~ki, a Drugi je sud Bo`ji. Najponi`eniji me|u qudima postao je kod Boga uven~an slavom angelskom.

I jo{ pogledajte, kako nebo naziva onoga koga je zemqa nazvala la`om i izdajnikom i prestupnikom!

Bratoqubac, tako ga naziva nebo.

Bratoqubac koji se mnogo moli za qude. Vidite, najzad, kako se svetiteqi na nebesima mnogo mole Bogu za nas!

Ne spavaju}i oni se mole za nas kad spavamo; ne jedu}i oni se za nas mole kada jedemo i prejedamo se; ne gre{e}i oni se mole za nas kad gre{imo. O bra}o, zastidimo se pred tolikim na{im iskrenim prijateqima.

Zastidimo se, zastidimo se od tolikih svetiteqskih molitava za nas, i pridru`imo se molitvama wihovim.

Gospode pre~udni, oprosti nam gre{nu lewost i tupost na{u. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

“Prolog” Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki

18

Veronauka

pravoslavni SVETIONIK

Sveti Jovan Kron{tatski kao u~iteq U godini 1857. od oca Jovana se zahteva da preuzme versku nastavu u gradskoj osnovnoj {koli, a odmah potom u novoosnovanoj gimnaziji. On je sa rado{}u prihvatio ovu priliku da vaspitava omladinu, koju kroz daqih 32 godine svesrdno u~i re~i Bo`ijoj i hri{}anskom na~inu `ivota.

U svojim govorima u~iteqskom kolegijumu, otac Jovan isti~e zajedni~ke zadatke u vaspitawu i nastavi: ''[ta mi `elimo da u~inimo od na{e {kolske omladine? Da postanu znawem bogati {kolci? To je isuvi{e malo.

Sve stru~no znawe koje se |acima uliva, nije u stawu ni izdaleka da zameni ono {to je jedino potrebno: da oformi wihovo srce i du{u. Otuda dolazi da mladost poseduje dosta u glavi, dok, na `alost, vrlo malo, ~esto ni{ta u srcu. Mo`e neko mnogo da zna i pri tom da bude moralno nekoristan, ~ak {tetan ~oveku. Na osnovu nauke ~esto se isti~u qudi sa la`nim ube|ewima, koji pori~u Boga i Wegovo otkrovewe, preziru}i

wegove zapovesti. Te{ko nama, ako iz na{e nau~ne ustanove poniknu takvi pametwakovi}i. [ta ho}emo mi, dakle, da u~inimo od na{e omladine?

Korisne ~lanove dru{tva? Dobro; ali i to je nedovoqno. Pored u~enih i korisnih mi ho}emo, pre svega, da izgradimo ~estite Hri{}ane. Na to treba da se usmeri na{ trud. Mi treba u na{e |ake da usadimo osnovne istine: da sva nauka ima svoje sredi{te i svoj izvor u Bogu i Wegovoj ve~noj mudrosti, kao {to i du{e wihove iz Boga poti~u, Koji ih je po Svojoj slici stvorio.

Mi ho}emo da ih u~imo da je sve znawe o elementima vidqivog sveta potrebno samo ovde na zemqi; uni{tewem tih elemenata ono prestaje i sa one strane groba nema nikakve vrednosti.

Dok poznawe Re~i Bo`ije i Wegovih Zapovesti, oslobo|ewe od greha i ~estit `ivot treba svakom, kako ovde na zemqi, tako i u ve~nosti.

Nastavnu gra|u treba pa`qivo odabrati i, po mogu}stvu, {to prostije izlagati. Qudska du{a je po prirodi jednostavna, i sve {to je 19

prosto ona lako prihvata i ~ini svojim sastavnim delom; dok sve {to je izmudrovano - ona odbacuje kao woj tu|e. Svi smo mi u~ili . [ta je od sveg tog znawa ostalo, {ta se to neizbrisivo upilo u na{e srce i pam}ewe? Samo prosto iznete istine.

Sve izmudrovano i `ivotu strano, pokazalo se kao sme}e za koje se uzalud gubilo vreme

Jovan Sergiev Sabrana dela, tom tre}i, Petrograd, 1892. Predavawa dr`ana u kron{tatskoj gimnaziji 1862-1889 (str. 287-330).

Jo{ malo Jo{ malo, malo i put }e moj kon~iti.

Jo{ malo, malo pridr`i me, Pobedni~e smrti, na strmenom putu k Tebi. Jer {to se vi{e k Tebi pewem, sve vi{e me qudi zate`u nani`e, u svoj bezdan. [to je bezdan puniji to je debqa i wihova nada, da }e Tebe savladati. Zaista, {to je puniji bezdan Ti si daqe od bezdana.

Kako su glupe sluge drveta poznawa! Svoju mo} ne mere Tobom no svojim brojem. Zakon pravde ne

osve{tavaju Tvojim imenom no svojim brojem. Put ve}ine za wih je put istine i pravde. Drvo poznawa postalo je drvo zlo~ina, i gluposti, i ledenog mraka.

Vaistinu, znalci ovoga sveta znaju sve osim da su sluge satane. Kad svane posledwi dan, satana }e se zaradovati broju `etve svoje. Sve {turo klasje! No po gluposti svojoj i satana ra~una sa brojem, a ne sa puno}om. Jedan Tvoj klas vrede}e za svu `etvu sataninu. Jer Ti na puno}u hleba `ivotnog ra~una{, Pobedni~e smrti, a ne na broj.

Uzalud govorim bezbo`nim: uputite se Drvetu @ivota i zna}ete vi{e nego {to `elite znati. Od drveta poznawa satana vam pravi skalu za podzemni svet.

Rugaju mi se bezbo`ni: ti ho}e{ kroz Drvo @ivota da nas obrati{ tvome Bogu, koga mi ne vidimo.

Zaista, ne}ete Ga nikada ni videti. Svetlost, {to zasewuje o~i i serafimima, sagore}e va{e zenice za navek.

Od svega {to raste u gnilini zemqinoj najre|i su oni {to u Boga veruju. O jezero i planine, pomozite mi da se veselim, {to i ja putujem sa ovim najre|im, najne~ujnijim, najprezrenijim.

Jo{ malo, bra}o, i put }e se na{ kon~iti.

Jo{ malo, malo pridr`i nas, Pobedni~e smrti. “Molitve na jezeru�, Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki 20

Aktuelno

pravoslavni SVETIONIK

Izdaja svog deteta je najgnusnije delo Nasilno izazivawe promiskuitetnog i seksualno izopa~enog pona{awa kod {kolske dece u Rusiji.

Da li se mo`e i kod nas desiti ne{to sli~no uvo|ewem "seksualnog vaspitawa" u {kole?

(Razgovor sa de~ijim psihologom Irinom Medvedevom) Pitawe (P): U svakoj porodici u kojoj ima dece obavezno se javqa pitawe kako razgovarati sa wima o problemima pola, jer }e, pre ili kasnije, ti problemi decu zainteresovati. Postoje dve ta~ke gledi{ta.

Po jednoj, o tome ne treba pri~ati, jer }e deca, ovako ili onako, o tome sve saznati.

Drugi smatraju da deci treba dati maksimum podataka o datom problemu. Kako, po Vama pristupiti tom pitawu?

razli~itom obimu u raznim periodima svog `ivota), pri ~emu odgovori traba da budu {to op{tiji i uslovniji.

Odgovor (O): Naravno da ne mo`emo re}i da problem u op{te ne postoji, ali ja smatram da je posledwih godina strahovito prenaduvan od strane seksualno preoptere}enih odraslih osoba. Mislim da deci na to pitawe treba odgovoriti onda kada se za wega interesuju (a ona se zanimaju u

O: Jako dobro. Kao de~iji psiholog, ja mogu re}i da je to veoma istinito.

Vekovima se govori o "rodama" i "kupusu". Mislim da se odavno govori i o "prodavnici". Tako je. Znate, nikom od odraslih to nije {tetilo.

Kao {to vidite, qudski rod opstaje ne samo jedan, pa ~ak ne ni samo dva

P: Ta se pitawa postavqaju kad je dete potpuno ~edno, i deca ih postavqaju u svojoj ~ednosti. A sami roditeqi, na takvu detiwu ~istotu, po pravilu, ne mogu da odgovore. I nastaju mitovi o "rodama", "kupusu", "o kupovini u prodavnici". Da li je to dobro?

21

milenijuma. Plod obavezno mora da ostane zabrawen do pravog trenutka, da bi detetu kad poraste bio sladak.

Tada se ra|awe nastavqa. Ako taj plod prestaje da bude zabrawen, a samim tim i sladak, onda se tra`e drugi zabraweni plodovi. Zar na Zapadu nije tako mnogo homoseksualaca upravo zbog toga? To je drugi zabraweni plod. Me|utim, vi{e ni on nije zabrawen. Zato, kad sam pre sedam godina oti{la u Nema~ku na Svetski kongres socijalne psihijatrije, i evropski i ameri~ki nau~nici su govorili da je svetski problem broj jedan - seksualno zlostavqawe dece od strane odraslih.

Eto koji je zabrawen plod sada sladak qudima sa Zapada. Tako je to: ~im plod prestane da bude zabrawen, to jest sladak, o~ekujete druge plodove i potragu za wima.

Upravo su skandinavske zemqe, i delimi~no [vedska, prve uvele seksualno vaspitawe u {kole. Posle 1968. godine sve je to krenulo. Bila je seksualna revolucija u Evropi, i Skandinavija je prva krenula. I {ta?

Ho}u da ka`em ne{to zanimqivo: pre tri godine, na Svetskom kongresu o porodici u Pragu, Stokholm je bio nazvan prvim post-porodi~nim gradom na svetu, jer tamo 70% stanovnika nikad nisu imali, ne}e imati, niti `ele da imaju porodicu i decu.

P: Recite nam da li je van porodice mogu} jedan opu{ten, intiman, uman razgovor o pitawima pola.

Mo`e li on biti {kolski, mo`e li biti organizovan kao ~as ili javni

nastup?

O: Mislim da ne mo`e. To nije za {iroku publiku. Pogledajte, u kulturnom ruskom jeziku ne postoji nijedna re~ za ozna~avawe fizi~ke strane qubavi‌ P: Upravo o tome stalno razmi{qam. Kako se mo`e govoriti o onome {to se ne mo`e ni imenovati?

O: Treba vi{e misliti o slede}em: {ta zna~i to, da u tako bogatom jeziku kakav je ruski, nema kulturnih re~i kojima bi se ozna~ila telesna qubav? To zna~i da kultura strogo skriva samu temu. A na kom jeziku se o tome govori? Na jeziku ru`nih re~i, nepristojnosti, i na ginekolo{kom latinskom. Na{i doma}i, ruski seks-prosvetari, vele da je ginekolo{ki latinski prava stvar. Ali zamislite kako izgleda kad detetu govore "penis", "falus", "orgazam", "erogene zone". To je kraj sveta. Rekla bih da tri puta treba promisliti o tome {ta je gnusnije psovawe, koje dete do`ivqava kao otvorenu nepristojnost, ili "kulturno" prosve}ivawe na ginekolo{kom latinskom. Mislim da je ovo drugo gnusnije.

P: To je, iskreno govore}i, moje mi{qewe. ^esto ~ujemo: "Bi}e lo{e ako dete o tome sazna sa ulice.

Bi}e lo{e ako sazna u klozetu. Ali ako detetu o tome pri~aju u klozetu, vulgarna seksualnost }e za wega uvek biti ne{to klozetsko. Ako sazna na ulici, ima}e odbojnost i stid u odnosu na ono {to je ~ulo. ^ak i na ulici 22

postoji izvesna mera za{tite osobine na koju su danas sasvim zaboravili: ~ednosti.

O: Sasvim ta~no. Za{to pla{iti ulicom? Za{to neki pravdaju seksualno vaspitawe time {to }e to deca saznati na ulici? Ulica je, kako bi rekli kulturolozi, neoduzimivi deo omladinske podkulture.

Kad pro|e pubertet, prolazi i ulica, i mladi} no}u uzdi{e za voqenom, pi{e pesme, dolazi joj pod prozore, gubi pamet. I zami{qa je kao nezemaqsko, bestelesno bi}e. Ali ako je sa sedam - osam, sa dvanaest godina video uxbenik sa prikazom polnih organa, ako je o tome u~io lekciju, ako je odgovarao pred tablom…

Zamislite, ulazi u~iteqica s nao~arima, pristojno odevena…

Otvara uxbenik, deca ga tako|e otvaraju… Ho}u da ka`em da su fotografije u tim uxbenicima nepristojnije nego u pornografskim ~asopisima. To je prosto me{awe crnog i belog. Potpuno me{awe! Pod i plafon mewaju mesta! Jedna je stvar pornografski ~asopis, koji de~aci gledaju ispod klupe i, ipak, znaju, da je to nepristojnost. A druga je stvar kad se takvo ne{to na|e u uxbeniku.

Uxbenik je za dete - etalon. Etalonska informacija. I naro~ito kad je sve to ra|eno u uxbeni~kom maniru, ozbiqno sa crte`ima i {emama…

Videla sam tu gadost. Kada sam, sa koleginicom Tatjanom Qvovnom [i{ovom bila u Nema~koj, i kad smo dr`ali predavawe studentima Hambur{kog unverziteta, oni su posle toga s nama u{li u otvoren razgovor. Se}am se kako je jedan prekras-

ni, sli~an junacima Tomasa Mana, mladi}, o~ito plemi}ke krvi, rekao: "Kako ste vi u Rusiji sre}ni jer znate {ta je qubav. I mi to znamo, ali samo iz klasi~ne literature. Mnogo bismo `eleli da volimo, ali ne mo`emo, zato {to smo u {koli imali seksualno vaspitawe i kad god vidimo devojku, setimo se {ta su nam pri~ali o erogenim zonama i ustrojstvu polnih organa.

P: Taj problem nam je poznat.

Po~etkom devedesetih roditeqi su bili u`asnuti kad su im deca do{la iz {kole. Recimo, u~enici prvog razreda su roditeqima pokazali bro{uru pod nazivom: "Moj prijateq prezervativ". desetih.

O: To je bilo sredinom deve-

P: Otkuda ta bro{urica u na{im {kolama? Otkuda ti programi, ti uxbenici? Ko to izdaje? Ko ho}e da razvra}a decu?

O: Da, razvra}aju na{u decu.

I to je stvarno stra{no. Kao de~iji psiholog, mogu da ka`em da je to nuklearna eksplozija u glavama na{e dece. Druga~ije se na mo`e nazvati.

Ali, za one koji to rade, razvra}awe i izazivawe psihi~kog {oka su uzgredni efekti. Glavni ciq je smawewe ra|awa. To je, da tako ka`emo, genocid sa civilizovanim licem.

P: Pa kako se zove to "civilizovano lice"?

23

O: Zovu ga "Me|unarodna federacija za planirawe porodice".

Naravno, ta organizacija ima mnogo pokroviteqa i pomo}nika. Recimo, to je va`an sponsor kakav je Fond za stanovni{tvo Ujediwenih nacija. On postoji i kod nas, i u drugim zemqama gde postoje centri za planirawe porodice. Razarawe porodice poma`e tako|e UNESKO. Poma`e i UNICEF. Poma`u Rokfelerovi, Fordov, Mekarturov fond koji uspe{no rade na na{oj teritoriji (Rusija). Ima i paradoksalnih sponzora. Na primer, engleski princ Filip, koji je na ~elu Fonda za za{titu divqih `ivotiwa. I svi o wemu govore kao o zna~ajnom ~oveku: tako mu je `ao nosoroga, tako mu je `ao leoparda, tako brine zbog ekologije. Ali postavqa se pitawe: ko najvi{e naru{ava ekologiju?

Naravno, qudi. [to mawe qudi, tim ~istiji vazduh, voda, trava‌ I bi}e vi{e divqih `ivotiwa. Tako je princ Filip na najprisniji mogu}i na~in povezan sa Me|unarodnom federacijom za planirawe porodice.

Takvih, na prvi pogled neo~ekivanih, veza ima jako mnogo.

P: Znam da je u Moskvi bilo takozvanih "pilot-{kola" u kojima su programi "Ruske asocijacije za planirawe porodice" bili ubacivani putem li~nih veza sa direktorima {kola. Imate li kao de~iji psiholog podataka o gorkim plodovima takve "prosvete" u Rusiji?

O: Naravno, jako mnogo.

Pomenuli ste "pilot-{kole" u Moskvi. U jednoj od wih u~io je sin

moje drugarice-psihologa. Bio je jedini u razredu koji nije popunio ogavnu seks-anketu. Ne mogu ni da glasno ka`em kakva su sve pitawa postavqali deci. Upravo zato {to nije popunio, uspeo je da je iznese iz u~ionice. Druga deca su je predala i sve je prikriveno. Roditeqi nisu imali pojma o ~emu su pitali wihovu decu. A taj de~ak je do{ao ku}i i bacio anketu majci u lice, zamislite, s re~ima: "Eto do ~ega ste vi odrasli do{li!" Kao tanano bi}e, on je imao ozbiqne psiholo{ke probleme, ~ak iako nije popuno anketu. U posledwe tri godine u dr`avne {kole Rusije, pod raznim nazivima, uvode seksologiju i kontracepciju kao nastavne oblasti (ovde je o~igledno da se, kao i u Srbiji, radi o prevenciji ne`eqenih posledica bluda i promiskuitetnog pona{awa, a ne o tome da se deci daje obja{wewe da do bludnih radwi i razvratnog pona{awa ne treba da do|e, da seks slu`i za produ`etak vrste, i da se ne sme upra`wavati na nivou gorem od `ivotiwskog - homoseksualizam, perverzije, silovawa sa smrtnim ishodima... nap. red). Uz ovo, ~esto na inicijativu {kole, deca pose}uju razne ~asove i oglede u takozvanim medicinsko-pedago{kim {kolama i centrima za planirawe porodice.

Ciq tih izlagawa je uvek jedan: manipulacije de~ijom psihom, svo|ewe detiwih interesovawa sa najvi{ih duhovnih vrednosti na najte`e telesne pohote, pri ~emu se ~ovek razmatra samo kao biolo{ka masa. Pa`wa dece se usredsre|uje samo na pitawe seksa i sasvim se razara stidqivost. Ismejavaju se i 24

~ednost i porodica. Budu}a deca se predstavqaju i kao nepotreban teret, i preporu~uje se |acima da ne ra|aju decu kad odrastu. \acima se govori o u`asnim stvarima. Recimo: "Osnovne forme polnog `ivota kod ~oveka su ekstra-genitalna qubav, igre, gej{izam, genitalne, surogatne forme polnog ~ina, vestibularni, bedreni polni akt, analni, orogenitalni kontakti, seksualne aktivnosti sa `ivotiwama". Za svaku temu je izdvojen po jedan ~as, a negde i dva. Na primer u SAD, u San Francisku, gde je veliki procenat homoseksualaca, "seksualne mawine" su dobile pravo da u {kolama dr`e predavawa. Recimo, kod sedmogodi{waka dolaze "specijalisti" koji ka`u: "Ne treba da brinete ako ste imali kontakte sa va{im polom, pa ~ak i sa nekim odraslim". To jest, predaju im se osnove homoseksualizma. Dete o tome ni ne misli, ali, ako mu o tome govore, kod wega to mo`e izazvati `equ da proba. To nije obave{tavawe, nego propaganda (i navo|ewe, o~igledno da bi pedofili imali {to ve}i izbor, po~eli su da ulaze u {kolu kao normalni qudi u supermarket, nap. red.)

Sada se seks-prosvetari maskiraju, zato {to postoji reakcija Crkve, nau~nika, stru~waka, javnosti, roditeqa. I sada se to zove "Osnove zdravog na~ina `ivota", "Predavawe o zdravqu", "Higijena", "Valeologija", "Predavawe o SIDI" i sli~no. I roditeqi misle: kako je to dobro! Jer im je sugerisano da su im deca ve} ro|ena bolesna, a u {koli ih u~e "zdravom na~inu `ivota", to jest u~e ih kako da ozdrave.

P: Bilo bi va`no da shvatimo ~ime mo`emo da se za{titimo, koliko imamo prava da se bunimo, kakve su pravne mogu}nosti da ne dozvolimo da vr{e oglede sa na{om deco i na{im narodom?

O: Verujete mi da to nije mawe opasno od mi{omora. Roditeqi moraju da shvate da na tim ~asovima "higijena" wihovu decu mogu da nahrane mi{omorom. Kad govorimo o spasavawu deteta, roditeqi su du`ni da ga za{tite, kao i ostalu decu. A zbog toga moraju znati: ako se u {koli ne{to uvodi eksperimentalno, {kola o tome mora da obavesti sve roditeqe. Pri tome oni mogu samo da ka`u da od sutra ili prekosutra uvode nastavu o "zdravom `ivotu".

Svaki roditeq mora da vidi program i da da saglasnost, ne usmenu, nego pismenu. I ako neki roditeq nije saglasan, niko nema prava da mu ka`e: "Onda neka va{e dete {eta hodnikom za to vreme!" Ni{ta sli~no ne sme da se dozvoli. Kod nas je obrazovawe jo{ uvek dr`avno. I roditeqi imaju mnogo vi{e prava nego ranije. Ako direktor, bez obzira na proteste roditeqa, odbija da ukine eksperimentalnu nastavu, roditeqi imaju osnova da ga tu`e sudu. Ne u~iteqa, nego direktora {kole. Jer i u~iteq je samo pot~iweni.

P: U pravoslavnoj gimnaziji su jednom na veronauku svi u~enici sedmog razreda doneli ~asopis "Cool". Oni nisu znali {ta je to, a u metrou im je besplatno dala jedan "dobra teta".

25

O: Mnogo su naivna o~ekivawa i nade pravoslavnih qudi da }e svoju decu mo}i da sa~uvaju u zlatnom kavezu. I oni moraju onako kako traba da prate pona{awe svog deteta.

Nije lako. Toga ima svuda i na svakom mestu. A koliko se psiholozima obra}a dece koja su stradala ~itaju}i "Cool", i de~aka i devoj~ica (vi{e ovih drugih, one zbog ne~ega vi{e psihi~ki stradaju ~itaju}i "Cool" i sli~na izdawa)? Evo vam primera.

~asopis "Cool"? Mama ponosno odgovori: "Naravno! To je ~asopis za devoj~ice wenog uzrasta. Kupuje ga jednom sedmi~no i ja joj sama dajem novac za to". Upitah: "A jeste li gledali {ta tamo pi{e?" Ona ozbiqno odgovori: "[ta da gledam u de~iji list?" Ja joj rekoh: "Pogledajte malo, pa }emo onda ponovo popri~ati zbog ~ega je va{a devoj~ica po~ela tako da se pona{a". Slede}eg dana do{la je sva u suzama: "Znate, spalila sam sve brojeve tog lista, sve {to sam na{la u ku}i". Ja ka`em: "Sve je nemogu}e spaliti, jer ih ima na svakom kiosku".

P: "Cool" i "Cool Girl" su projekti za mlade, izdava~ke ku}e

Do{la mi je majka dvanaestogodi{we devoj~ice i ka`e: "Ne shvatam {ta se sa wom desilo. Bila je dobra devoj~ica. Imamo i dobru porodicu.

Odjednom je po~ela da se pona{a kao profesionalna prostitutka. Ne znamo {ta je sa na{im detetom, ne znamo kako da je smirimo, niti znamo {ta da radimo... Ve} je kandidat za propast, a sve se desilo tako iznenada". Pitam je ovo i ono. Nikakvih indicija nema. Na kraju, sinu mi misao i upitah: "Recite mi da li je va{e dete u posledwe vreme ~italo

"Burda" u Rusiji (ovakvih ~asopisa ima i kod nas u Srbiji - prim. prir.), kojima su publika deca od jedanaest do petnaest godina. Narod takve ~asopise naziva "`utom {tampom".

Pro~ita{ i baci{. Tira` "Cool"-a je oko milion primeraka. Brzo se proda, mada se pro{li i novi broj uop{te ne razlikuju. Oni koji su ga ~itali pre par godina jedva da se 26

se}aju o ~emu je re~. To je ~asopis koji ima neodgovornu ure|iva~ku politiku. Zato se na{oj deci name}u stvari koje su ispod najni`eg kulturnog nivoa. [ta da radimo? Sada `ivimo u takvom svetu, gde su takve informacije dostupnije od svih drugih...

O: Pozivam na to da se sve proverava. I {kolske inovacije, i de~iji ~asopisi, i TV-emisije za decu, pa ~ak i de~iji filmovi. Da i ne govorim o tome da svi imamo mogu}nost da se obratimo poslaniku Dr`avne dume ili odborniku gradske skup{tine. Jer deputati (teorijski) zastupaju na{e interese. Moramo to da radimo, ako ne `elimo da izdamo svoju decu. Uop{te, izdaja je stra{an greh. Ali izdaja svog deteta je ne{to najgnusnije. razgovarao otac Aleksej Uminski preuzeto iz ~asopisa "Istina", Specijalni broj 1, 2003. godina

Pustiwa znawa “Znawe je svetlost”, govore oholi znalci; bez radosti i milosti.

No, gle, Sahara ima najvi{e svetlosti, no zato je ona ipak usijan kadaver.

“Misli o dobru i zlu” Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki

Beseda o sudu i osudi Koji Wega (Hrista) vjeruje, ne sudi mu se, a koji ne vjeruje ve} je osu|en. (Jovan 3, 18) Ne sudi se onome ko veruje Hrista Gospoda, jer on sam sebe sudi, i ispravqa stope svoje prema svetlosti koja ide pred wim. Kao ~ovek u dubokoj tami {to pode{ava korake svoje prema sve}i u ruci, tako i onaj ko veruje Hrista, to jest ko se uputio za Hristom kao za svetlo{}u u tami `ivota.

A onaj ko ne veruje - ve} je osu|en. To jest onaj ko nema putovo|e na nepoznatom putu, tek {to je kora~io prvi korak, izgubio je put i zalutao. Ko ne veruje Hrista osu|en je na neznawe, na nemo}, na gnev, na teturawe po krivim i izukr{tanim putevima, na porok, na o~ajawe, mo`da i na samoubistvo. Osu|en je u dva sveta: u ovome svetu na besmislenu, telesnu i varqivu egzistenciju, a u onom na ve~nu propast. O kako je taman put dece neverovawa, i kako dubok bezdan izme|u svakog wihovog prvog i tre}eg koraka!

Gospode svemilosni, zaista nemamo ni u koga i ni u {ta verovati van Tebe. Ti si na{ Spasiteq od tame, greha i smrti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

“Prolog” Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki 27

^uda Bo`ija

pravoslavni SVETIONIK

Kefalonijske zmije

U isto~noj oblasti Kefalonije (ostrvo u Jonskom moru), nedaleko od sela Markopulo, nalazi se mala crkva posve}ena Uspeniju Presvete Bogorodice. Ovde, ve} tokom mnogo godina, jednom godi{we, na praznik Uspenija Presvete Bogorodice, de{ava se ne{to neobi~no.

Od Preobra`ewa se unutar i van Crkve pojavquju zmije. Me{tani ih nazivaju zmijama Presvete Bogorodice.

Svakog dana se broj zmija pove}ava, a uo~i Uspenija ih ima u ~itavoj okolini. Tih dana `iteqi Markopulo idu po dolini na ~ijoj se padini nalazi Crkva, i skupqaju zmije, kako bi ih prineli Presvetoj Bogorodici. Odakle te zmije dolaze i gde nestaju posle praznika - to niko ne zna. To je za sve do dana{weg dana

velika tajna.

Za vreme sveno}ne Slu`be, zmije slobodno puze me|u qudima - po stasidijama, analojama, ne pla{e}i se nikoga. - Ako vam zmija u|e u pazuh - ne bojte se! Blagoda}u Presvete Vladi~ice Bogorodice zmije vam ni{ta ne}e uraditi. Uzmite ih u ruke, i one }e bukvalno lizati va{e palce.

I zaista, za vreme Slu`be se de{avaju neverovatne stvari: zmije kao narukvice obavijaju ruke vernika, puze po ikoni Presvete Bogorodice i Raspe}u, po hlep~i}ima spremqenim za Litiju. Zmija mo`e da dopuzi ~ak i na Jevan|eqe koje ~itaju na Liturgiji. Zmije, kao predstavnici `ivotiwskog carstva, praznuju zajedno sa hri{}anima, podse}aju}i nas na rajski vrt, u kome su 28

prvostvoreni qudi `iveli sa `ivotiwama u jednoj porodici. Po zavr{enom prazniku i zmije odlaze.

Nema~ki nau~nici su prou~avali te zmije, ali nisu mogli da ih svrstaju ni u jednu od poznatih vrsta. One su sive boje, tanke. Nisu du`e od jednog metra, a ko`a im je kao somot. Na glavama im

Ako `elite da va{e dete postane lo{ ~ovek Dajte mu sve {to po`eli.

Kada govori ru`ne re~i smejte se kao da je duhovito.

O veri i moralu mu nemojte govoriti, kad odraste neka se samo opredeli.

Raspremajte sve {to rasturi i sve radite umesto wega, time }e

je izobra`en Krst, kao i na vrhu jezika.

Ako se neke godine zmije ne pojave - to je uvek lo{ predznak.

Tako je bilo 1940. i 1953. kada su na ostrvu bili jaki zemqotresi.

preuzeto sa internet prezentacije manastira Lepavina

odbaciti svaku du`nost i odgovornost.

Sva|ajte se u wegovom prisustvu, kad ono do|e u va{u poziciju razvod }e mu biti sasvim normalan.

Dajte mu novca koliko `eli, za{to da ne `ivi boqe od vas.

Dajte mu uvek za pravo protiv drugova i nastavnika.

Posle svega o~ekujte razo~arawe, sramotu i bol, ali znajte da ste vi krivi, jer ste kao roditeq trebali da znate da je: Put do pakla poplo~an najboqim namerama.

29

Pravoslavqe u svetu

pravoslavni SVETIONIK

Pravoslavqe na Madagaskaru "Idite, dakle, i nau~ite sve narode, krste}i ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha." (Mat.28:1 9) Ovo je zapovest koju je Gospod dao svojim u~enicima i koja je rasplamsala srce Oca Nektarija Kelisa, `eqom za misionarski rad.

Pre nego {to je zapo~eo svoj misionarski rad na Madagaskaru (jedno ostrvo prona|eno u Indijskom okeanu, na isto~noj obali Afrike), Otac Nektarije je 16 godina bio arhimandrit Gr~ke pravoslavne arhiepiskopije (crkve) u Australiji. Radio je sa mladima u Australiji, osnivaju}i grupe za mlade i dr`e}i ~asove veronauke.

Godine 1987. Otac Nektarije je postavqen za igumana manastira Sv. Nektarije u Adelaidi. U to vreme jedan od wegovih glavnih poslova bio je osnivawe velikog pokreta mladih hri{}ana koji bi ukqu~ivao ~asove veronauke i izdavawe dva mese~na magazina ("Pravoslavni glasnik" na engleskom i "Sveti Nektarije" na gr~kom). On je tako|e osnovao i bibilioteku od preko 2500 kwiga o pravoslavqu na engleskom, kao i malu kwi`aru. Otac Nektarije je tako|e radio i sa studentima na Flanders univerzitetu, gde je predavao i jednom nedeqno dr`ao ~asove

veronauke. Otac Nektarije je privukao veliki broj mladih qudi, savetuju}i ih i poma`u}i im, odnosno nude}i im dobar hri{}anski savet (svesrdnu hri{}ansku pomo}). Glavni ciq Oca Nektarija bio je da pribli`i mlade crkvi i da ih {to vi{e toga nau~i o pravoslavqu kako bi zavoleli crkvu i `iveli imaju}i Gospoda Hrista kao centar svojih `ivota. Briga Oca Nektarija i qubav prema mladima u Australiji u~inili su ga veoma popularnim me|u mladima. Uprkos ~iwenici da je Otac Nektarije veoma naporno radio za mlade u Australiji to ga nije zamaralo. Naprotiv, on je imao vatrenu `equ da nastavi svoj misionarski rad me|u mladima i na drugim prostorima gde za pravoslavqe i Hrista qudi nikad nisu ~uli! I tako, to je bila Bo`ija voqa da se otvore vrata spasewa i qudima na Madagaskaru, gde je Otac Nektarije (sad Episkop Nektarije) prethodnih godina misionario.

Madagaskar, kao {to je pomenuto, ostrvo je u Africi. Glavni govorni jezik je malga{ki, (govorni jezik se sastoji od mnogo dijalekata) i francuski, koji govori samo 30

nekolicina obrazovanih qudi; (Madagaskar je nekad bio francuska kolonija).

Uslovi `ivota na Madagaskaru su ispod standarda. To je siroma{na zemqa sa visokom stopom bolesti i neuhrawenosti. S obzirom na nerazvijenost, ova zemqa se suo~ava i sa problemima niske obrazovanosti stanovni{tva, problemima stanovawa, kao i sa problemom nezaposlenosti i drugim ekonomskim problemima.

Broj stanovnika na Madagaskaru kre}e se oko 13 miliona, od ~ega 53% ~ine pagani i 40% hri{}ani (pola su katolici, a druga polovina protestanti.) Tako|e broj sekti je u porastu, kao {to su adventisti sedmog dana i pentikostalci.

Ostatak od 7% stanovni{tva ~ine muslimani.

Ovo predstavqa veliki problem na Madagaskaru - hri{}anstvo se nije ukorenilo u ovoj zemqi, s obzirom da je ovo jedna od nekoliko zemaqa u svetu u kojoj ve}inu stanovni{tva ~ine pagani. ^ak i me|u nekolicinom probra}enika u hri{}anstvo, zadr`ana su stara nehri{}anska verovawa i obi~aji, i to najvi{e iz razloga {to su uro|enici veoma posve}eni svojim praota~kim religijama, od kojih mnoge ukqu~uju umrle i wihove duhove. Wihove drevne religije usadile su se u wihov na~in `ivota, i stoga je izuzetno te{ko u potpunosti promeniti wihovu tradiciju i po~eti ispo~etka.

Drugi problem sa kojim su se suo~avali misionari, predstavqa izolovanost velikog broja sela.

Ve}ina stanovni{tva `ivi u ruralnim oblastima koje nisu povezane putevima, {to misionarski rad ~ini jo{ te`im. Qudi `ive u tako izolovanim krajevima, da mnogi od wih nikad u `ivotu nisu videli grad ili ~ak automobil! Neka plemena su primitivnija i surovija zbog izolovanosti, naro~ito na jugu i zapadu Madagaskara, gde do dana{weg dana postoji poligamija (mnogo`enstvo).

Jo{ od detiwstva Otac Nektarije je voleo misionarewe, i oduvek je `eleo da dobije priliku da ode u zemqu u kojoj ne znaju za pravoslavqe i gde bi on propovedao istinsku re~ Bo`iju. Nakon {to je pro~itao jedan ~lanak u gr~kim misionarskim novinama, koji je govorio da postoji `eqa za misionarewem na Madagaskaru, Otac Nektarije je to shvatio kao znak od Boga da treba da zapo~ne sa misionarskim radom tamo. Bog stvarno ~ini ~uda na nezamislive na~ine, jer ~lanak koji je Otac Nektarije ~itao bio je neta~an i u stvari niko nije bio zaintresovan za pravoslavqe na Madagaskaru. U isto vreme, izme|u ostalog, znaju}i za `equ episkopa Nektarija za misionarewem, Bog je pripremao uro|enika zvanog Xin Rakotondrazafi (Jean Rakotondrazafy) da primi pravoslavqe.

Xin (sada kr{teno Xon), studirao je katoli~ku teologiju 6 godina, ali kad je diplomirao nije hteo da postane katoli~ki sve{tenik jer je bio nezadovoqan problemima koji su postojali u katoli~koj crkvi.

On je bio svestan da katoli~ka crkva nije prava crkva Apostola i Svetih Otaca, s obzirom da su mnoge dok31

trine naru{ene. Stoga je Xon odbio da postane katoli~ki sve{tenik i prihvatio je ponudu da postane u~iteq u sredwoj {koli u jednom od glavnih sela u okolini glavnog grada Madagaskara. Wegova `eqa je ipak bila da jednog dana prona|e pravu Hristovu Crkvu i postane sve{tenik.

U me|uvremenu, pod pokroviteqstvom Mitropolije Zimbabvea i uz Bo`iju pomo}, Episkop Nektarije, (onda jo{ Otac Nektarije) krenuo je na Madagaskar, ostavqaju}i za sobom mno{tvo svoje duhovne dece tu`ne zbog wegovog odlaska.

Odmah po dolasku za Madagaskar Oca Nektarija je do~ekao jedan gr~ki par koji je `iveo i radio na Madagaskaru. Ovi qudi su poznavali u~iteqa Xona i rekli mu da je Otac Nektarije doputovao u Australiju. Xon je `eleo da upozna Oca Nektarija i da sazna {to vi{e o Pravoslavnoj crkvi. I stoga je ugovoren susret Oca Nektarija sa Xonom.

Xon je sa sobom poveo i dvojicu uro|enika koji su tako|e bili zaintresovani da saznaju vi{e o toj "nepoznatoj pravoslavnoj veri".

Od tog dana Otac Nektarije je otpo~eo prvi ~as katehizisa (pou~avawa u veri). Tri uro|enika su

postala veoma zaintresovana i `udili su da nau~e vi{e o Hristu i Wegovoj crkvi.

U Antananarivu, glavnom gradu Madagaskara, postojala je jedna pravoslavna crkva, koju su izgradili Grci pre mnogo godina, ali po{to se ve}ina Grka odselila sa Madagaskara i vratila u Gr~ku, crkva je bila zatvorena 32 godine. Otac Nektarije je odlu~io da otvori crkvu sa dopu{tewem Grka koji su `iveli tu i da zapo~ne Bogoslu`ewa.

Tri mlada uro|enika su po~ela da pose}uju Slu`bu Bo`iju i bili su impresionirani lepotom i sve~ano{}u ovih divnih Bogoslu`ewa.

Hteli su da se odmah krste, jer su u svojim srcima osetili da je pravoslavqe luka spasewa. Nakon nekog vremena pripreme za kr{tewe i dodatnih ~asova katehizisa (uz pomo} jednog prevodioca koji je znao Gr~ki i Malaga{ki), Xon ranije Xin kr{ten je. Uz wega i drugo dvoje uro|enika je kr{teno i dobili su imena Hristos i Marija. Wih troje su bili prvi od Malagasi naroda koji su primili Pravoslavni veru na Madagaskaru u celoj istoriji. Tog dana Pravoslavqe je ro|eno u zemqi u kojoj niko nikad nije ~uo za wega.

Xonova, Hristova i 32

Marijina `eqa je bila sve ve}a i kao novi apostoli Hristovi hteli su da {ire Re~ Bo`iju i uro|enicima u izolovanim selima. Dogovorili su se da sa Ocem Nektarijem odu na svoje prvo misionarsko putovawe u ta sela i da propovedaju Re~ Bo`iju. Na po~etku Grci su se protivili toj ideji, smatraju}i da idolopokloni~ko domoroda~ko stanovni{tvo mo`e biti opasno i pla{e}i se za bezbednost Oca Nektarija. Uprkos mogu}oj opasnosti, uzdaju}i se u Boga, Otac Nektarije je insistirao na odlasku u domoroda~ka sela.

Nakon nebezbednog puta po prqavom putu punom jaruga Otac Nektarije i dva mladi}a (Xon i Hristos), stigli su u prvo selo.

Po{to Otac Nektarije nije znao wihov jezik, Xon je po~eo da pri~a sa uro|enicima. Otac Nektarije se pla{io toga da iako on u~i Xona {ta da ka`e, ipak, uro|enicima to mo`e biti prevedeno pogre{no ili neta~no protuma~eno. Bog je ipak ute{io Oca Nektarija i on je video da Sveti Duh govori kroz Xona i da su se svi seqani zaustavqali da slu{aju Xona sa velikom pa`wom. Xon je govorio sa velikom skromno{}u i qubavqu, kao i sa velikom `eqom i entuzijazmom.

Na veliko iznena|ewe Oca Nektarija, svi mladi iz sela su ostavqali svoje igre i dolazili da pa`qivo slu{aju Xonove re~i. Deca svetlucavih braon o~iju su se okupila ispod drve}a i otvorenih usta slu{ala Re~ Bo`iju.

Otac Nektarije je bio istinski dirnut tim prvim misionarskim putovawem. On, Xon i Hristos su

bili prihva}eni od uro|enika iako su ovi vekovima `iveli u mraku neznawa. Na odlasku iz tog sela, jedan stariji ~ovek je pri{ao Xonu i na svom materwem jeziku ga zamolio da do|u ponovo i pri~aju im jo{ vi{e o Hristu. I tako se dogodilo da je pravoslavqe po~elo da pu{ta svoje korene i me|u onima koji nikad nisu ~uli za Hrista. Ono {to je potpuno odu{evilo Oca Nektarija bilo je to da su mladi iz sela koji su bili veliki idolopoklonici sada `udeli da odbace svoja stara verovawa i da se sa velikom `eqom okrenu ka Hristu.

Otac Nektarije je shvatio da to jedino mo`e biti ~udo Bo`ije.

Mladi koji su `iveli u siroma{tvu, bez nade, u mraku, sada pronalaze novi smisao svog `ivota, novi po~etak, novi `ivot u Hristu.

Misija je brzo napredovala otkako je Episkop Nektarije do{ao na Madagaskar. Sada tamo ima preko 12 000 pokr{tenih pravoslavnih hri{}ana (od kojih ve}inu ~ine mladi qudi), i oko 3 500 katihumena (onih koji se pripremaju za kr{tewe).

Tako|e, sada tamo ima 10 pravoslavnih sve{tenika (Xon je jedan od wih) i mno{tvo pravoslavnih crkava u selima. Sada{wi projekat na kom misionari rade je otvarawe siroti{ta, bolnice, i Pravoslavne bogoslovije za obrazovawe uro|enika katiheta (verou~iteqa). U budu}e se planira da se izgradi i `enski manastir.

Tako|e, mno{tvo liturgijskih, molitvenih i pou~nih kwiga je pevedeno na malgasi jezik. Treba re}i da sve vi{e qudi pokazuje interes za Pravoslavqe na Madagaskaru.

33

Uro|enici stalno tra`e da se izgrade nove crkve i u wihovim selima, a mladi qudi mole da nau~e vi{e o Hristu. Posve}enost Episkopa Nektarija toj misiji je velika, kao i qubav prema mladim uro|enicima.

Episkop Nektarije je 1997. godine, odlukom Svetog sinoda Aleksandrijske patrijar{ije, rukopolo`en za Episkopa Madagaskara. Wegova dijeceza pored Madagaskara, ukqu~uje i Mauricijus i Rijunion ostrva.

Neka Gospod, nastavi da podr`ava ovu misiju, prosveti nove pravoslavne vernike i da hrabrosti i snage Episkopu Nektariju da nastavi svoju misiju. Pomolimo se svi za napredak nove Pravoslavne crkve na Madagaskaru. Amin. prevod sa engleskog Nina Vasovi}

Ne poneti se mudro{}u Ne ponesi se mudro{}u.

Ni tu|om, jer nije tvoja.

Ni svojom, jer ~im si se poneo zna~i da je nema{ mnogo.

Nijedna lampa ne gori dok se ne doleva.

Sve se lampe mogu napuniti, a lampa mudrosti nikada.

Alfavit narodne odbrane Ako iskreno `eli{ pri}i narodu, to mo`e{ samo kroz Boga koji je Tvorac i Gospodar naroda.

Ako ne u|e{ kroz ovu kapiju, onda }e{ presko~iti ogradu i do}i narodu kao vuk, a ne kao pastir, po re~i Hristovoj. Jer narod Bo`iji je Bo`ija wiva, Bo`ija svojina. To narod zna, tim saznawem `ivi, i kroz to saznawe ceni prijateqa i neprijateqa.

Braniti narod mo`e samo onaj ko voli narod najve}ma do Boga.

Ko narod voli, taj ga i `ali. @ao mi je ovog naroda, jer su kao stado bez pastira, rekao je najve}i prijateq naroda. Strah od Boga i qubav prama narodu oduvek je odlika istinskih braniteqa naroda.

Voqa je narodna prosta i wen je sadr`aj ovaj - po{tovati Boga i dr`ati zakon Bo`iji, pa shodno tome delati i dejstvovati na svim poqima aktivnosti. Ovo je ve~iti narodni program, u kome se sadr`i i moral i molitva i ekonomija i rodoqubqe. Na programe suprotne ovome narodna se voqa mo`e navu}i samo grubim konopcem sile ili zavesti svilenim koncem obmane.

Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki

“Misli o dobru i zlu�

Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki 34

Aktuelno

pravoslavni SVETIONIK

Episkop zahumsko-hercegova~ki Grigorije o filmu Mela Gibsona

Tarkovski i "Andrej Rubqov" nedosti`ni

Gibson je o`iveo sredwevekovno rimokatoli~ko slikarstvo i plasti~nim naturalisti~kim prikazima, krvi, tela, rana i patwe, poni{tio bo`ansku i blagodatnu prirodu Hrista.

Otvarawe filma jakom i upe~atqivom scenom no}i u Getsimaniji jeste pametan i dobar izbor.

Napetost i naboj, kao i nagove{taj budu}ih doga|awa uspe{no dr`i pa`wu i efektno uvode u film.

Odmah prime}ujemo malu zanimqivost - jezik filma - aramejski, latinski i jevrejski. Za mene to predstavqa prijatno osve`ewe posle krajweg zasi}ewa engleskim, kao dominantnim jezikom u kinematografiji.

Oni svakako doprinose autenti~nosti atmosfere filma. I nema poznatih ameri~kih glumaca {to, ipak,

film ~ini druk~ijim, ali ne boqim.

Tu se odmah susre}emo i sa Hristom, apostolima, rimskim vojnicima, Judom i Satanom. Hristos Mela Gibsona, na prvi pogled, ne odu{evqava preterano, i ako se mo`e re}i da je u po~etnim scenama jo{ i podno{qiv. Od samog po~etka u wegovom tonu i glumi ima prizvuka o~aja. Istina, to biva ubla`eno scenom ga`ewa zmije, koja dolazi ba{ u onom trenutku kada bi ~ovek mogao da se upita da li je to, zaista, Hristos, s obzirom na neku vrstu kolebqive potresenosti i ne ba{ izra`enog utiska o veri u voqu O~evu.

Mo`da je to slabost glumca, koja tako ne{to nosi na svom licu i van filma, a verovatno je poja~ano uticajem re`isera i wegovom percep35

cijom i vizijom Hrista. No, mo`e se, ipak, re}i da je u tim prvim scenama do zarobqavawa, Hristos, jo{ uvek, za re`isera, Bogo~ovek. Ono u ~emu se to, mo`da, najlep{e vidi, jeste lice Malha kome Hristos iscequje odse~eno uvo. Nije potrebno previ{e pokazivati Hristovo lice - lice rimskog vojnika je dovoqno govorilo o onom {to se u tom trenutku zbivalo. Ta scena je pokazala da se, mo`da, u filmskom izrazu mnogo efektnije mo`e re}i o Hristu, ako se toliko ne insistira na krupnim kadrovima Wegovog lica i pokreta, jer je vrlo te{ko da neko uspe{no tuma~i tu ulogu.

Lo{a strana filma Na `alost, Gibson je, naro~ito od bi~evawa, pa daqe, uradio to - o`iveo sredwovekovno rimokatoli~ko religiozno slikarstvo i u~inio upravo suprotno: plasti~nim i naturalisti~kim prikazima krvi, tela, rana i patwe, gotovo, u potpunosti poni{tio Bo`ansku, blagodatnu, duhonosnu prirodu Hrista iz svog filma.

Dakle, {to film vi{e odmi~e, Hristov lik sve vi{e bledi i pretvara se u jednu od slika o~ajnog ~oveka sa povremenim naznakama da tu postoji jo{ ne{to, a rediteqev pristup sve vi{e iritira.

Scena bi~evawa Hrista je po~etak lo{e strane filma, a preterivawe u jednom momentu postaje degutantno - ne zbog toga {to je prose~an gledalac nenaviknut na krv i nasiqe, nego zato {to je sve to krajwe besmisleno i {to se postavqa

pitawe {ta se sa tim, zapravo, `eli posti}i. Jevan|eqe, pak, i Sveto predawe, {ibawe pomiwu, i nadilaze taj doga|aj kao mawe bitan.

Pravoslavno predawe, tako|e, mnogo vi{e bola i nepravde vidi u pquvawu, rugawu i klevetawu, a ne u {ibawu. Rediteq prikazuje Hrista kao naro~ito izdr`qivog ~oveka u fizi~kom smislu, i to u tolikoj meri da se i dobro uhraweni i sna`ni rimski vojnici umaraju, poku{avaju}i da slome otpor Wegovog `ilavog tela (i navodno i duha?). Hristos po Predawu nije izrazito sna`ne konstitucije, tako da smo ovde samo mogli da se setimo filma o Kunta Kinteu. Dakle, u toj sceni re`iser daje primat rimokatoli~koj slikarskoj estetici i patosu, i zapravo otvara teolo{ko pitawe. Me|utim, to nije jedini prizor kojim se re`iser udaqava od Jevan|eqa, ili, pak, unosi ne{to {to u Jevan|eqima ne `ivi i ~ime Jevan|eqe ne odi{e.

Neke od takvih scena poti~u iz kwige Ane Katarine Emerih, vestfalske monahiwe s kraja 18. i po~etka 19. veka; koja je, navodno, imala vizije Hristovog stradawa. Jedna od takvih scena je i ona u kojoj Pilatova `ena daje belo platno Bogorodici i Mariji Magdlini. Sami smisao toga ostaje otvoren i nedore~en.

U svakom slu~aju, i po svemu sude}i, lik Hristov za mene predstavqa najlo{ije ura|en lik u celom filmu. ^ak i proma{en. Zahvaquju}i tome, kompletan utisak, posle odgledanog filma, biva veoma mu~an i potire i one dobre strane u filmu.

A wih, svakako, ima. ^ak i u scenama bi~evawa i no{ewa krsta (gde opasno 36

iritira neprestano posrtawe Gibsonovog Hrista), koje bivaju prekidane retrospektivnim scenama, odnosno, scenama, koje predstavqaju Hristova se}awa na zna~ajne momente od trenutka kada je po~eo do propoveda.

Lik Bogorodice nije ura|en toliko lo{e kao Hristov lik, ali, svakako, nema ni pribli`no onu snagu, niti poga|a, barem u naznakama, sve ono {to i ose}amo da se tada de{avalo s wom. U svakom slu~aju, to ne pi{e ni u jednoj kwizi i sigurno je da je velika tajna. To, dakle, opet stavqa u ruke re`isera, koji svoje shvatawe prenosi na glumce, koji se opet trude da ispune wegova o~ekivawa.

Sam izbor glumice nije lo{.

Weno lice ima ne~ega {to mnoge glumice, koje su tuma~ile Bogorodicu u raznim filmovima nisu imale. Ali po Pismu i po Predawu nigde ne nalazimo taj gr~, koje ona svo vreme poku{ava da prika`e i odglumi. Lik svetog apostola Jovana za meni je najboqe ura|en (pozitivni) lik u filmu. Interesantno je da ga je re`iser na neki na~in sa~uvao od preteranog izlagawa kameri, i to taj lik ~ini jo{ upe~atqivijim. Jovan je jedini lik ~ije lice ostaje svetlo do kraja i koje, ni u jednom trenutku, ne gubi sabranost. Ovo, zaista, jeste ne{to posebno i izdvaja se od svih drugih likova, a najbli`e je onome {to, zaista, do`ivqavamo, ~itaju}i Sveto Jevan|eqe i `ive}i u Crkvi.

Zlo prikazano dobro Zlo, a naro~ito Satana li~no, prikazano je veoma dobro.

Satanu tuma~i `ena, ali koja pre

li~i na hermafrodita. Uz to joj je dat mu{ki glas i celokupan utisak je veoma efektan. Scena sa po~etka filma u kojoj se Satana pojavquje u Getsimaniji dok se Hristos moli i ku{a ga re~ima da nijedan ~ovek ne mo`e poneti tolike grehe, jo{ je jedan prizor preuzet iz kwige Ane Katarine Emerih "Dolorous Passion of Our Lord". To nije Jevan|eqe. \avo je Hrista ku{ao pre, i bio pora`en.

U Getsimaniji Hristos kao ~ovek ima borbu protiv straha od smrti i to smrti u stradawu u nepravdi.

U svakom slu~aju, sa filmske ta~ke gledi{ta, Gibson poseduje ogroman potencijal: izuzetno dobar (i hrabar) izbor glumca (sve u svemu), lokacija za snimawe filma, jezika, ali i teme, na kraju krajeva. I svakako veoma ve{ta rediteqska ruka. Reklo bi se da je on, zaista, uspeo da o`ivi svoju (rimokatoli~ku) verziju Isusa Hrista.

Govore}i iz te perspektive, treba mu ~estitati.

Ali, ono na ~emu mu ne mo`emo ~estitati, jeste svest da je on snimio film o Hristu, koji je jednom raspet, jednom umro i jednom vaskrsnuo i time kao da nam `eli re}i da je to gotovo. Ta iskqu~ivo istorijska dimenzija, koja je `iva i sve prisutna u Pravoslavnoj crkvi, a to je `ivo svedo~ewe da Hristos strada uvek i iznova, da ni{ta nije zavr{eno i da On ponovo biva raspet i da vaskrsavaju}i uvek pobe|uje.

Bilo bi zanimqivo kada bi jedan, zaista, duboko pravoslavni re`iser dao svoju verziju Hrista.

Pada mi na um Nikita Mihalkov ili, da je, mo`da, u `ivotu, Andrej 37

Tarkovski. On se nije usu|ivao da snimi film o Hristu na osnovu Jevan|eqa. Me|utim, svi znamo da je wegov "Andrej Rubqov" izraz pravoslavnog poimawa Hrista i hri{}anstva. Takvo delo uva`eni i dobronamerni Gibson, mo`e zauvek gledati kao nedosti`no.

IS EZH preuzeto iz ~asopisa “Pravoslavqe” br. 891

Beseda o trpqewu do kraja Ali koji pretrpi do kraja blago wemu. (Mat. 10,22; 24, 13) Gospode predivni, Ti si sve pretrpeo, sve do kraja, zato si postao ne samo bla`en nego i izvor bla`enstva za sve qude koji sebi dobra `ele, kroz vekove i vekove!

I apostoli pretrpe{e sve do kraja, i u|o{e u ve~no bla`enstvo.

I mu~enici Hristovi pretrpe{e sve muke do kraja, i posta{e usinovqeni sanaslednici u carstvu Hristovom.

I svetiteqi pretrpe{e dragovoqnu teskobu i stradawa do

kraja, pa se proslavi{e i na nebu i na zemqi.

Svaki osniva~ novog dru{tva vrbuje sebi sledbenike obe}awem dobrih plodova i mnogih naslada no pre}utkuje navla{ sve tegobe i trudove, koji vode onim plodovima i onim nasladama. Jedini je Gospod Isus rekao svu istinu Svojim sledbenicima, i gorku i slatku stranu istine. On nije obe}avao plodove bez slu`be, niti slavu bez stradawa, niti krajwi odmor bez trnovitog puta, niti pobedu bez borbe, niti slasti bez gor~ine, niti carstvo bez suza i odricawa.

Kad je nabrajao mnoge muke, koje }e zadesiti Wegove sledbenike, On ih najzad ne ostavqa bez utehe. On daje smisao wihovom stradawu, i ne ostavqa ih u tami. On veli: ali koji pretrpi do kraja blago wemu. A kakvo je to blago, koje ~eka one koji pretrpe sve do kraja, to je i On sam dovoqno otkrio, a to su posvedo~ili, i do dan danas svedo~e, mnogi svetiteqi, koji ili javi{e se vernima iz onoga sveta u slavi, ili pak budu}i jo{ u telu uzdigo{e se duhom do vi|ewa one slave i onog bla`enstva koje ~eka verne, izbrane i istrajne.

Gospode, Ti si na{a snaga.

Pomozi nam da pretrpimo sve do kraja s verom da si Ti uz nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

“Prolog” Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki 38

Na{a stvarnost

pravoslavni SVETIONIK

Duhovne osnove narkomanije i pijanstva

(...) Samo na vi{im stepenima satanizma ~ovek mo`e da vidi i neposredno da op{ti sa satanom. To su satanisti 6-og stepena, takozvani adepti: oni su sposobni da vide satanu, da op{te sa wim, a tako|e imaju i vlast nad ni`im zlim duhovima. Treba primetiti, da se i na stepenu narkomanije zli dusi mogu javiti narkomanima ili u svom groznom obliku, ili u vidu "an|ela svetlosti", izazivaju}i u oba slu~aja smu}ewe i strah, skoro do u`asa.

Vi{e puta sam na ispovesti slu{ao od narkomana o tim pojavama. Bile su veoma upe~atqive pri~e tri narkomana o tome da su posle molitve ili dolaska u Crkvu i {to je va`no bez "lomqave", mnogo povra}ali. Pritom je sa tim {to su povratili izlazila i neko smrdqiva crevna "materija" u vidu oblaka. Izbacivawe te "materi-

je" je bilo toliko mu~no, ali je uvek posle toga nastupalo ogromno olak{awe, i ~ovek bi prestajao da upotrebqava narkotike. Ponekad se ta "materija" nije izbacivala odmah, ve} u toku nekoliko dana, donose}i mladom ~oveku neopisive muke. To naravno nisu bile gliste, ve} smrdqiva materija u obliku pare, dovoqno gusta, mrke ili tamno-mrke boje, koja se po izbacivawu iz grla sporo rastvarala u vazduhu, ispu{taju}i te`ak smrad. Sli~ni slu~ajevi nisu retki. Evo {ta su objavile novine "Moskovske vesti" 6. marta 2000. godine: "Stra{an doga|aj koji se nau~no ne mo`e objasniti se desio stanovniku podmoskovskog mesta Stupino, Vja~eslavu Ostahovu.

Te{ki pijanica je pro~itav{i molitvu ispred ikone "^a{a koja se ne ispija" povratio neku odvratnu 39

materiju - mrkog "crvi}a" dugog 1.5 do 2 cm sa dva "ro{~i}a" na maloj glavi (na kojoj je pored ro{~i}a bilo mogu}e razlikovati usta{ca i sitne o~i).

Supruzi su tog "crvi}a" stavili u fla{icu sa vinom i on ne samo da nije uginuo, ve} je po~eo i da raste zadivquju}om brzinom: za nedequ dana je ve} bio dug 10 cm. Kada u fla{ici nije bilo vi{e vina, re{ili su da doliju votku. Od tog momenta je po~eo da raste jo{ br`e.

Supruzi su "crvi}a" odneli u fla{ici u Visocki manastir u Serpuhovu. "Ja sam sa bratijom dugo razmatrao tu materiju, - pri~a otac Nikon, - i na kraju smo zakqu~ili da to nije ni{ta drugo nego mali zli duh, koga je Bo`ija Majka isterala iz okorelog pijanice. Samo {to su otvorili zapu{a~ - iz boce je iza{ao takav smrdqiv zapah, da je svima prisutnima postalo lo{e. Fla{ica sa tom materijom je ostala u manastiru: mi prosto nismo znali {ta s wom da radimo. I tada su kod nas po~ele da se de{avaju stra{ne stvari: mnogi su po~eli da oboqevaju, svi su na du{i ose}ali neopisivu te`inu..."

Monasi su odneli tu materiju u alkoholu u Moskvu i pokazali je docentu katedre za beski~mewake, biolo{kog fakulteta MDU Vasiliju Ivanovi~u Vasiqevu. On je pa`qivo prou~io "nepoznatu zverku", posle ~ega je izjavio da u svojoj praksi nije sreo ni{ta sli~no. Materija je tako|e pokazana nau~nicima koji se bave mutacijama. Oni su tako|e rekli da ni{ta sli~no nikada nisu videli.

Docent Vasiqev je odlu~io da samostalno ispita materiju, ali se

kroz nekoliko dana te{ko razboleo i dospeo u bolnicu. On je predao svoje istra`iva~ke radove zoologu Kirilu Voskresewskorm, ali je i on ubrzo umro. Otac Nikon je stavio ta~ku na tu stvar, saznav{i {ta se de{ava qudima koji su na ovaj ili onaj na~in dolazili u kontakt sa malim zlim duhom. On je zamolio nau~nike da ga spale {to je i bilo ura|eno. Me|utim ostala je dokumentaciona potvrda toga da to nije sveop{ta besmislica, ve} realna ~iwenica: saradnici biolo{kog fakulteta MDU su uspeli da snime "stranca" na videotraku. [to se ti~e Vja~eslava Ostahova, wegov ceo `ivot se posle ovog slu~aja kompletno promenio: ostavio je pi}e, pu{ewe, po~eo je da ide u Crkvu, na{ao dobar posao".

Eto kakva se ~uda de{avaju kada se qudi u iskrenoj molitvi i sa verom obra}aju Majci Bo`ijoj.

Na osnovu ovoga se mo`e zakqu~iti da je narkomanija stawe posednutosti zlim duhovima, projava satanizma, i nije va`no da li je sam narkoman svestan toga ili ne, jer satana ne ostavqa vizit-kartu.

Osnova narkomanije je duhovna, pa se ona zbog toga i ne mo`e le~iti medicinskim putem, ali dovoqno brzo nestaje pri obra}ewu narkomana Bogu i pokajawu. Primer za to je gore navedeni slu~aj sa pijanicom i malim zlim duhom koga je on povratio posle molitve.(...)

Jeromonah Anatolije Berestov ceo tekst se mo`e na}i na internet prezentaciji

www.ihtus.ru

40

Brak i porodica

pravoslavni SVETIONIK

Doma}a crkva Ima u Jevan|equ jedna karakteristi~na pojedinost, na koju se obi~no ne obra}a pa`wa, a koju bi ponekad trebalo ista}i i podvu}i.

Naime, kad je na{ Spasiteq prvi put iza{ao pred svet na svoju javnu misiju, On je prvo oti{ao u jedan skromni galilejski dom u kome je toga dana dvoje mladih svijalo svoje gnezdo i osnivalo porodicu. Nije to Gospod slu~ajno u~inio, kao {to ni{ta slu~ajno i nije ~inio. Hteo je On Svojim prisustvom i Svojim prvim javnim delom na toj siroma{noj svadbi pokazati da je porodica ne{to ~emu bi trebalo ukazati i posvetiti prvenstvenu pa`wu i na {ta bi se prilikom {irewa Jevan|eqa u prvom redu trebalo osloniti. I zaista, ti domovi u koje su Spasiteq i apostoli ulazili, postajali su prava mala `ari{ta iz kojih se jevan|elski duh postepeno {irio po svetu.

Kad je apostol Pavle uputio svetom Filimonu ono poznato pismo, on ga je otpo~eo re~ima: "Blagodat i mir, tebi i tvojoj doma}oj crkvi!"

I stvarno, hri{}anski domovi prvih vremena bili su kao neke male Bo`ije crkve u kojima i iz kojih je vejao duh molitve, duh vernosti, ~estitosti i qubavi. Sjenkijevi~ je u svojoj kwizi Quo vadis dao sliku Rima iz toga doba i sliku jednog hri{}anskog doma u wemu. Rim je u to vreme hu~ao od vreve, od trijumfal-

nih pohoda i parada, od dvorskih intriga i politi~kih borbi, od gladijatorskih igara i utakmica svake vrste u kojima su, s podjednakom stra{}u, u~estvovali svi slojevi rimskog dru{tva. I u toj huci i vrevi i trivijalnosti nalazio se ovde-onde po koji hri{}anski dom, u kome je sve zra~ilo nekim tihim i ~ednim mirom i lepotom doma}e sre}e u predanosti Bogu. Kad je rimski plemi} Petronije prvi put u{ao u ku}u hri{}anina Aula Plaucija, prvo {to mu je palo u o~i bio je taj mir. Na licu Aulovu, na licu wegove `ene, wihovog malog sina i wihove usvojenice, hri{}anske devojke Ligije, bio je neki sjaj, ''neka blagosti i neka vedrina... koja je poticala upravo od `ivota kojim je porodica `ivela''. Kad je Petronije video i osetio sve to, wemu su se prosto otele re~i: ''Kako je razli~an va{ svet od sveta kojim vlada na{ car Neron!''

Da, bra}o i sestre, hri{}ani prvih vekova razlikovali su se od ostalog sveta ~estito{}u, ~istotom i lepotom svoga doma}eg `ivota, i wihove porodice bile su rasadnici hri{}anskog duha. U to doba i nekoliko stotina godina kasnije nisu uop{te postojale hri{}anske, nego samo jevrejske i neznabo`a~ke {kole.

Kroz te su {kole pro{li sveti apostol Timotej, sveti Irinej episkop 41

lionski, sveti Vasilije Veliki, Jovan Zlatousti, Grigorije Bogoslov i mnogi drugi hri{}anski svetiteqi. Ali su oni bili dobili hri{}ansko vaspitawe u svojim porodicama i postali veliki nosioci jevan|eqskog duha u svetu.

I na{e hri{}anske porodice ne bi trebalo u tome davawu jevan|eqskog duha da zaostanu za hri{}anskim porodicama prvih vekova. I mi smo du`ni da svoju decu i re~ju i delom nau~imo osnovnim jevan|eqskim na~elima: da u wihove mlade du{e unesemo {to vi{e te`we prema onome {to je dobro, ~estito i plemenito; da nastojimo da se prvo u na{e, a potom u wihove du{e useli Hristos sa Svojom blago{}u, pravedno{}u i po{tovawem i qubavqu prema ~oveku. Redak je trud koji mo`e biti tako bogato nagra|en kao taj.

Kad se ~ovek raduje malome cvetu koji je strpqivo odnegovao u svojoj ba{ti, koliko se tek raduje lepim i bogolikim qudskim du{ama svoje dece koje je vaspitao i koje izlaze iz wegovog doma i ulep{avaju ovaj Bo`iji svet.

Trebalo bi pro~itati samo nekoliko stranica iz ''Ispovesti bla`enog Avgustina'', iz `ivota porodice svetog Vasilija Velikog ili, bar ono ~uveno pismo Antuse, majke svetog Jovan Zlatoustog, pa osetiti koliko su atmosferom qubavi ti domovi disali i s koliko su bole}ivosti i dobrote ti qudi le~ili rane jedni drugima. Jer, kada je na{ Spasiteq hteo da uputi qude da se me|usobno vole On im je ispri~ao o onome Samarjaninu koji je na{ao kraj puta rawena ~oveka,

previo mu rane i postarao se za wegovo sme{tawe i le~ewe. Nije ni to Gospod slu~ajno u~inio, i nije slu~ajno primer sa rawenikom uzeo.

Znao je On da je ovaj svet pun rawenika i da su, {tavi{e, svi qudi, ko mawe ko vi{e, du{evni rawenici.

Svaki ima neki svoj bol, svaka porodica ima neku nevoqu, svakome ne{to nedostaje, svaki ima neku ranicu na du{i i zaslu`uje da se na wega sa`alimo i da postupamo sa wim blago, i oprezno, i milostivo kao sa rawenikom. A pogotovo je potrebno tako postupati posle ovog posledweg stra{nog rata. Svi smo iza{li iz wega jo{ ve}ma du{evno i telesno izranavqeni i izubijani.

Porodica, u prvom redu, treba da bude onaj topli kutak u kome }emo le~iti rane jedni drugima blago~a{}u i qubavqu, qubavqu koja bla`i du{u, podi`e ~oveka i ~ini da `ivot, kraj svih patwi, bude ipak lep.

Na{ narod je ponekad umeo sjajno da izrazi tu potrebu dobrote, koja kao neki blagi melem le~i rane koje nam `ivot zadaje. Postoji ona narodna pesma o nevesti Koviqki koja je svojom plemenito{}u zamenila majku jednom siro~etu, i svojom du{evno{}u zale~ila rane koje je wenoj porodici `ivot bio naneo.

Se}ate li se te pesme? ''Razbole se nevestica Vinka, razbole se, ho}e umrijeti, pa doziva svoju jetrvicu: - Oj, Koviqka, mila sestro moja, pazi, sejo, moju siroticu...

Kad svom sinu bela hleba daje{, podaj, sejo, i mojemu Mirku.

Wemu podaj od hleba koricu, 42

nek se znade da je sirotica, da moj Mirko svoje majke nema...

Kad svom sinu skroji{ ko{uqicu, i mom Mirku zakrpi traqicu...

Kada, sejo, u crkvu po{e}e{, svoga sina na ruci ponesi, mog sin~i}a za ruku povedi, nek se znade da je sirotica, da moj Mirko svoje majke nema...''

Ali je Koviqka, ta plemenita du{a, po jetrvinoj smrti, ~uvala weno dete kao svoje ro|eno i boqe nego svoje ro|eno: ''Prije Mirku bela hleba daje, prije Mirku neg svojemu sinu.

Prije Mirku kroji ko{uqicu, prije Mirku neg svome Marinku.

Svako gleda i svako se divi, kako strina neguje ih oba kao da su bra}ica ro|ena...

Kad Koviqka u crkvu po{e}e, obojicu vodi za ru~icu, a sav narod strinu blagosiqa: ''Oj Koviqko, koleno adamsko, prosta du{a tvojih roditeqa, koji su te takvu porodili!...''

Dobrota du{e i ta gotovost da priteknemo onde gde je to potrebno i da zale~imo rane koje `ivot nanosi - to je ono {to tra`i od nas Bog, i Crkva, i zemqa. Jer, lepe su jutarwe zore, lepe su zvezdane no}i, lepa su mirisna prole}a i zlatne jeseni, ali je od svega na svetu lep{a i korisnija dobra i plemenita ~ovekova du{a.

Zbog we vaqda i sunce sija, zbog we trepere zvezde, zbog we je Sin Bo`iji si{ao na zemqu, zbog we je Wegovo Jevan|eqe, zbog we su crkve i manastiri, zbog we praznici i slu`be Bo`ije.

Sve - da se u du{i ~ovekovoj probudi ono {to je dobro i lepo. Sve

- da se u srcu ~ovekovom pokrene ona blagodarnost i velikodu{nost, koja ~ini da `ivot postaje uzvi{en, vredan i lep. Neka bi dao Bog da ta dobrota osvoji i na{a srca, te da i na{i domovi budu kao neki mali Bo`iji hramovi u kojima }e i iz kojih vejati duh Hristovog Jevan|eqa: duh velikodu{nosti, ~estitosti i qubavi! Amin.

Episkop Hrizostom Vojinovi}

Osnovno na~elo pravoslavnog pokreta Jeste: Po~ni od sebe.

1. Ako `eli{ popraviti svet, popravi prvo sebe.

2. Ako `eli{ popraviti dr`avu, popravi prvo sebe.

3. Ako `eli{ popraviti svoje selo, popravi prvo sebe.

4. Ako `eli{ popraviti svoju zadrugu, popravi prvo sebe.

U svemu, dakle, po~ni od sebe, i popravi prvo sebe. A kako mo`e ~ovek popraviti sebe o tom postoji samo jedna jedina nauka u svetu, koja se zove Nauka Jevan|eqska.

Po~eti od sebe, i popraviti prvo sebe - to je osnovno na~elo pravoslavnog pokreta.

Izvadi najpre brvno iz oka svojega pa }e{ onda vidjeti izvaditi trun iz oka brata svojega (Matej, 7,5) Sveti vladika Nikolaj ohridski i `i~ki 43

pravoslavni SVETIONIK

Iz sve{teni~ke prakse

Epitaf kumu U jesen, u drugoj polovini oktobra, sedam dana prije wegovog 39. ro|endana, u dalekoj Austriji, svoju plemenitu du{u ispustio je moj vjen~ani kum Dragan Davidovi}.

Bila je nedjeqa. I te nedjeqe, kao i prethodnih, kum je bio u Crkvi u Lincu na liturgiji. Popodne tog istog dana je iznenada preminuo.

Sahrawen je u Republici Srpskoj, u Modri~i, gradu wegove i moje mladosti. Tokom ratnih godina, 19921996, kum se kao radnik u inostranstvu naro~ito istakao humano{}u u ratnim humanitarnim akcijama za svoj unesre}eni i napa}eni Srpski narod. Wegov brat \or|e zamolio me da zajedno sa wim razmislim o nekom prigodnom epitafu za spomenik, koji bi trebala da mu podigne porodica na godi{wicu wegovog upokojewa. Smrt kuma me je mnogo potresla, razmi{qao sam mnogo o epitafu, ali nisam ni{ta prigodno smislio. Onda sam po~eo da tra`im epitafe po ~ituqama iz novina i na{ao sam jedan koji mi se

u~inio prikladnim. Stavio sam ga ispod telefonskog imenika u hodniku, u namjeri da ga pro~itam wegovom bratu kad me nazove iz Wema~ke. Bli`ila se godi{wica wegovog upokojewa.

Ovo {ta }u vam ispri~ati desilo se 16. 09. 2002. godine.

Spremio sam se bio nekim poslom da idem do Ivawice. Nehotimi~no sam podigao imenik i ugledao list iz novina, i u wemu ~ituqu sa epitafom. I odjednom, desilo se slede}e;‌. ‌Osjetio sam ne~iju ruku na svom ramenu i za~uo poznati glas kako mi se obra}a: "[ta je Brada, (Brada je moj nadimak iz sredwe {kole), {ta gleda{? Ne svi|a se meni to, ja ho}u da mi za moj spomenik ti napi{e{ natpis, jer ti to najboqe zna{". [ta da ka`em, osim ^udo Bo`ije. Preda mnom je stajao moj kum, u istom odjelu u kojem nas je vjen~ao, i blagim glasom mi se obra}ao sa molbom da mu ja napi{em epitaf. Potom 44

je wegov lik nestao, prosto re~eno kao da je ispario. "Dobro kume...", rekao sam sebi, "...potrudi}u se".

Mislio sam oti}i }u do Ivawice, zavr{i}u planiran posao i kad se vratim i odmorim se, da kasno u no}i, u ti{ini svoje sobe poku{am da udovoqim wegovoj `eqi. U{ao sam u auto i krenuo prema Ivawici.

Mo`da kilometar ispred benzinske pumpe "Pesak", kola mi odjednom vu~ena nekom nevidqivom silom krenu{e u desno. I opet za~uh kumov glas i vidjeh ga ovaj put na zadwem sjedi{tu moga "keca". "Polako, kume, gde si po`urio? Poslova ima i bi}e ih. Napi{i mi {ta `elim, pa idi".

To re~e i opet nestade. I odjednom preda mnom se vertikalno pojavi{e sjajna po~etna slova wegovog imena i prezimena, i stihovi navrije{e sami.

Prvo pro{irewe poslije bezinske pumpe, zustavio sam automobil, uzeo rokovnik i moja ruka vo|ena Bo`ijom Milo{}u zapisala je tad ove stihove, koji su bqe{te}i svojom ~istotom lebdjeli u vazduhu ispred mene: " Dade me Bog, u Bog me uze Rajska vrata mi otvori An|ela svog Gospod mi posla An|ela qubavi, pobo`nosti i dobrote Na moje ~elo Gospod je stavio svoj znak Dade me Bog, i Bog me uze An|eli Bo`iji du{u moju na krilima Visoko podigo{e I u Rajsko Naseqe smjesti{e Dade me Bog, i Bog me uze Oprostih se prerano od zemaqskog svijeta

Visoko u Nasequ Rajskom sada `ivim I pjesme an|ela slu{am ]utim i Gospodu se klawam."

"Kume, to je to. Vidi{ da nije bilo te{ko". Opet za~uh kumov glas sa zadweg sedi{ta i opet ga vidjeh.

Rekav{i to opet nestade, a ja ostadoh sam u kolima zadivqen snagom i mo}i Bo`ijom. Tri dana kasnije sam napisao i jedan kra}i epitaf koji stoji na vertikalnoj plo~i na wegovom spomeniku, a ovih dana }e preko wegove humke biti stavqewa horizontalna mermerna plo~a, a na woj }e biti ispisana prethodni stihovi.

Ispri~ao sam ovaj doga|aj jednom kalu|eru i rekao mu da mnogo tugujem za kumom, jer wegovom smr}u izgubio sam najboqeg prijateqa.

Otac Dionisije mi je rekao: "Razvedri ~elo i zamijeni tugu sa rado{}u. Ti stihovi, i sam na~in na koji su oni nastali, samo su dokaz da je du{a tvoga kuma spasena. Smrt ne postoji. Gospod uzima du{u, onda kada je ona spremna za Raj. Tvoj kum je bio toliko dobar hri{}anin, da je on svoju du{u ranije nego mi, spremio za Raj, i Gospod ga je zato pozvao sebi".

I u opisu prethodnog doga|aja sam napisao, a i sada }u ponoviti: "Neka je Slava i Hvala Gospodu Bogu!"

16. 09. 2002. u Kosjeri}u Izlazak lista pomogli: Milenko Jevti} i Drago{ \urovi}.

45

Interesuje me...

pravoslavni SVETIONIK

Odgovori sve{tenika Svetim obasjan, pevao na sav glas: ''Nema lep{e vere od hri{}anske, Srb je Hristov, raduje se smrti!''.

hvale?

[ta treba raditi kada te

Kad prima{ pohvalu, korisno je }utati, znaju}i u sebi da ako si {ta dobro u~inio, to je od Boga, a ne od tebe.

Kako odagnati vra`ji (demonski) strah i tugu?

Da bi se odagnao vra`ji strah i tuga (~amotiwa), treba ~itati naglas Psalme Davidove, jer oni progone demone. Jo{ ve}i spas od napasti besovske donosi ~itawe Svetog Jevan|eqa i moqewe Isusovom Molitvom. Kada te savlada strah ili uninije, seti se kako je osamnaestogodi{wi Sv. Prepodobnomu~enik \akon Avakum, idu}i na mu~eni{tvo, 1814. godine, nosio beogradskim ulicama na le|ima svoj kolac, kao nekada Hristos Svoj Krst na putu ka Golgoti, i pritom, Duhom

Kako se gleda na ''mali'' greh koji se ~esto ponavqa?

Takav greh je samo korak od smrtnog greha. Uporedimo veliki greh s velikim kamenom, a mali sa zrncima peska. Velika koli~ina zrnaca peska ponekad mo`e biti te`a od kamena. Na primer: la` nije smrtni greh. Ipak, kad se ~esto ponavqa, li{ava nas blagodati Bo`ije i zaslu`uje kaznu (Ps. 5,7). Mala grudva snega se na kraju pretvara u lavinu, a tako je i sa ''malim'' gresima koji se vremenom, nu`no, pretvaraju u sredwe, pa onda velike, i na kraju - u smrtne grehe. U stvari, ne postoje ''mali'' i ''veliki'' grehovi, jer je svaki greh odstupawe od Boga i spasewa, zato je, veliki pravoslavni duhovnik 20. veka, arhiepiskop Jovan [ahovski, upozoravao hri{}ane da se kao vatre ~uvaju ''apokalipse malog (sitnog) greha'', na koju se ~ovek vremenom navikne i postane, u woj, gotovo potpuno nesposoban za pokajawe.

Kako mogu vlasti i upraviteqi da budu od Boga, kad vidimo da se lo{e vlasti i lo{i upraviteqi sre}u veoma ~esto?

Svaka vlast na zemqi je po dopu{tewu Bo`ijem: dobra - da narod 46

vodi ka dobru, a r|ava - da se zbog we narod kaje za svoje grehe. Crkva zapoveda da se verni narod moli za one koji su na vlasti: ako su na putu dobra, da ih Bog u~vrsti na tom putu i da im snage da na wemu izdr`e; ako su, pak, na putu zla, da im Bog pomogne da se pokaju i odvrate od toga puta, da ne bi sa sobom poveli i sav narod u propast. Vlast treba po{tovati, ali joj se nikada ne treba klawati kao idolu, jer svagda ''vi{e treba uga|ati Bogu nego qudima''.

Ka`u da se vi{e treba pla{iti navike nego |avola?

Ako navika tra`i svoje jednom, a taj zahtev joj se ne ispuni, drugi put }e ve} biti slabija. I dobru naviku, kao i lo{u, hrani vreme, kao {to drva hrane vatru.

Kad ~ovek mo`e da sla`e?

La`i treba pribegavati samo u krajwem slu~aju (ako nekome treba spasti `ivot ili nekoga po{tedeti te{ke nevoqe ili poni`ewa) i to veoma retko, kao opasnom leku, i to treba ~initi sa strahom i trepetom, ne pravdaju}i se pred Bogom za svoju krivicu, i onda }e ~oveku biti opro{teno.

Rodila sam se kao pravoslavna hri{}anka, verujem u Boga, ali nisam sigurna da je za duhovnost i spasewe ba{ va`no pripadati Pravoslavnoj Crkvi. Da li sam u zabludi ili ne?

Mi verujemo da je Pravoslavna Crkva jedina istinska Crkva i da van Crkve nema spasewa, jer nema ni istinite vere, ni istinitoga `ivota. Ako u to ne veruje{, onda

nisi pravoslavna hri{}anka. Ako nisi poslu{na svojoj Crkvi, onda se udaqava{ od puta spasewa i od zajednice spasavanih koju ka carstvu Bo`ijem vodi Duh Sveti. Jer, kako ka`u Sveti Oci: kome Crkva nije mati, tome ni Bog nije Otac. A te{ko onome ~oveku kome Bog Tvorac nije Otac i kome Isus Hristos, Sin Bo`iji, nije Spasiteq.

Danas svi govore o samopouzdawu kao kqu~u uspeha u `ivotu.

Kakav je stav crkve prema tome: da li treba da budemo samopouzdani ili ne?

Nemojmo imati poverewa u sebe. Samouverenost je najve}a prepreka za Bo`iju blagodat. Kada svu nadu polo`imo na Boga, On je tada naprosto 'obavezan' da nam pomogne.

O~e, posavetujte me, kako da izdr`im sva `ivotna isku{ewa i da se spasim `ive}i i ''ovom svetu'', u svetu ''koji se protivi Duhu Svetome''?

Prepu{taj sve svoje brige Gospodu. I{ti od Wega sve {to ti je potrebno za spasewe kao {to dete tra`i od svoga oca. Bog }e te sa~uvati od isku{ewa, jer On nikada ne dopu{ta da budemo ku{ani preko na{ih snaga. Sve {to se zbiva sa nama, zbiva se po Bo`ijem dopu{tewu i Bog to dopu{ta radi na{ega dobra, smirewa i spasewa.

Od kog uzrasta treba da poste deca?

Pravila nema, ali u svakoj istinski hri{}anskoj porodici to pitawe se re{ava veoma jednostavno: poste roditeqi - poste i deca, prit47

om, ako su zdrava, od najranijeg uzrasta, ali po rasu|ivawu i bez spoqa{weg nametawa (da se ne bi izazvala odbojnost kod dece) i, naravno, uz savetovawe sa sve{tenikom duhovnikom porodice?

Koju molitvu je najboqe izgovarati kad se nalazi{ u opasnosti?

Najboqe je ~itati molitvu ''O~e na{'' i ''Bogorodice Djevo'' u svim situacijama, a naro~ito onda kada je `ivot u opasnosti, ili kada, ~ak, ~oveku preti smrt.Na{ narod se u takvim situacijma, ve} vekovima, moli brzom pomo}niku Sv. Vasiliju Ostro{kom ^udotvorcu, koji je, bezbroj puta, one koji su mu se iskreno pomolili izbavio od smrtne opasnosti i te{kih bolesti.

Da li je greh upozoriti druge na lo{eg ~oveka?

Kad je nu`da, nije greh, a ponekad je i na{a hri{}anska obaveza, upozoriti druge koji, iz neznawa, ~esto mogu da se na|u u dru{tvu sa lo{im ~ovekom, smatraju}i da je on dobar.

Za{to se javqa strah na ispovesti?

Strah na ispovesti dolazi otud {to se retko ispoveda{.

Ispovedaj se ~e{}e, i strah }e nestati. Bog voli onoga ko Mu se ~esto i iskreno ispoveda. [ta da rade oni qudi koji ne vide svoje grehe?

Onima koji ne vide svoje grehe preporu~uje se da obrate pa`wu na to koje grehe u wima vide wima bliski qudi, za {ta ih prekorevaju. smrti?

Veoma se pla{im iznenadne

Po uverewu Svetih Otaca, iznenadna smrt se ne de{ava qudima koji `ele da sebe o~iste pokajawem.

Treba se moliti Gospodu da nas sa~uva od iznenadne smrti, da ne bismo nepripremqeni, bez iskrenog pokajawa, iza{li pred Lice Wegovo.

Da li besi (demoni) mogu da rade {ta god `ele?

Ni demoni, ni qudi ne mogu da urade ono {to Bog ne dopusti.

Za{to je te{ko tra`iti opro{taj?

Te{ko tra`i opro{taj onaj ko je gord. Iskreno tra`ewe opro{taja je put ka spasewu. Smiri se i zatra`i opro{taj: to je put u Raj.

Ka`u da treba prekrstiti krevet pred spavawe?

Da, zaista, kad krene{ da legne{, krevet i sobu prekrsti sa molitvom: “Da vaskrsne Bog...”.

Koje su to “tri re~i smire-

iz kwige “Posavetujte me, o~e”, Svetigora

wa”?

Tri re~i smirewa su: “oprosti”, “blagoslovi” i “pomoli se za mene”.

48