Тако близу На самом југу Бачке уз аутопут, на 20-так километара од Новог Сада и на 80 километара од Београда налази се Темерин, живописна варошица која ће вас очарати својом мирноћом. При уласку у општину Темерин, осетићете гостопримљивост наших вредних житеља. Уређене куће, зеленило и велики број малих и средњих предузећа, сведоче о марљивости Темеринаца и њиховој посвећености своме граду. Док будете шетали Темерином, куповали у тржним центрима, купали се на базену или уживали поред Јегричке чућете неколико језика. Мултикултуралност је битна одлика Темерина и ми се тиме поносимо. Последњих неколико година Темерин важи за место богате еногастрономске понуде. Данас су за наше посетиоце посебно занимљиви вински салаши и мале приватне винарије, у којима се узгајају висококвалитетне сорте грожђа и од њих праве типична локална вина. Наиме, бројни ресторани са аутентичним темеринским специјалитетима и вина из наших винарија омугућиће вам уживање свим чулима. Поред квалитетне локалне кухиње и лепих вина, сваки излет у Темерин подразумева и изузетно јефтин, а квалитетан шопинг у бројним робним кућама. Богато културно-историјско и природно наслеђе истиче се у очуваним објектима дворца Сечен, Старим парком око њега и етно кућама које негују традицију житеља Темерина. Околина Темерина обилује лепим местима за шетњу, уживање на обалама Јегричке и другим видовима активног одмора. Динамичност насеља огледа се у великом броју манифестација и спортских дешавања које се одржавају током читаве године. Темерин, према незваничним подацима, има најдужу улицу у Србији - данашња Новосадска или некадашња улица Маршала Тита, дуга је 12,5 километара. Када се долази из правца Новог Сада, прво се улази у Бачки Јарак у коме улица има 142 кућна броја, а при уласку у Темерин бројеви поново крећу од 2 па до 694.
Шетња кроз историју Темерин се први пут помиње у једној папској признаници за исплату папиног десетка из 1332. године, издатој жупном свештенику места Лаурентију де Темерију, по ком је вероватно Темерин и добио име. Место се тада налази у саставу Краљевине Угарске и насељено је претежно становништвом римокатоличке вероисповести. Турски период је наступио након 1526. године. Најстарији и први поименични попис становништва српског села Темерин, нађен је међу дефтерима Сегединског санџака за пореску 1560/61. годину. На основу пореских обавеза може се видети да су се тадашњи становници бавили производњом житарица и поврћа, сточарством и пчеларством. После ослобођења од Турака, кроз читав XVIII век па и даље, Темерин је у оквиру Хабсбуршке монархије и припадао је Бодрошкој жупанији (највећи део Бачке био је коморско добро). Прва војна карта насеља Темерин потиче из периода 1783. године, на којој је уцртано старо српско село Темерин. Прва основна школа основана је 1742. године, а између 1746. и 1749. године, Темеринци су у свом већ богатом и развијеном месту изградили православну цркву, посвећену Светом Вазнесењу Господњем. Поред војне карте, о постојању цркве сведоче и црквене књиге, од којих се неке и данас чувају у цркви у селу Ђурђеву. Била је саграђена од цигли, што је веома важно јер је већина сеоских цркви тада била од дрвета. Темерин и Бачки Јарак су као коморско добро продати грофу Шандору Сечену 1796. године за 80.000 форинти. Тада почиње колонизација Мађара у село Темерин, пре свега због настојања грофа Сечена да обезбеди радну снагу. Следило је и насељавање Немаца у Бачки Јарак, који је до тада био темеринска пустара. Од тог доба, па до данашњих дана, Темерин је вишенационална средина са честом флуктуацијом становништва. Покушај грофа Сечена да темеринске Србе претвори у кметове резултирао је исељењем Срба из Темерина 1800. године. Своје куће и цркву су разградили и пренели сав материјал у ново насеље, које је добило име Ђурђево. У XIX веку Темерин је већински насељен мађарским становништвом. Између 1795. и 1804. године гроф Сечен је дао да се изгради репрезантативно здање – палата или каштел. Темерин је 1799. године проглашен за варошицу и добио је право на одржавање 4 сточна вашара годишње. Католичка црква изграђена је 1804. године, а “стара школа” сазидана је 1835. године. Темерин је у Револуцији 1848.-49. године у потпуности изгорео, а становништво је избегло на север у Бачку Тополу, Мали Иђош и Чантавир, одакле се након 2-3 године већи број становника и вратио у своје домове. Од породице Сечен, темерински посед и каштел купио је трговац Антал Фернбах из Апатина 1860. године. Његови наследници држали су темерински велепосед све до аграрне реформе у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Изградња главног пута кроз Темерин почела је још за време Марије Терезије, а мештани Темерина су и у наредним деценијама наставили да улажу у овај пут. Тада је постојао обичај да се уместо камена 20. јула 1853. године, на дан Светог Илије, велико невреме погодило је Темерин. Тада су олуја и лед уништили њиве. Мађарско становништво се тада заклело да убудуће неће радити на овај дан, који су прогласили за своју славу. Обичај благосиљања новог хлеба, праћено уличном поворком, поново је заживео 1991. године.
темељца постављају крстови са Исусом, па се један и данас може видети на излазу из Темерина према Бечеју. Главна улица је дуго била прва станица поштанских кочија које су долазиле из Беча, па су преко Петроварадина ишле за Темишвар и Брашован. Мештани Старог Ђурђева препричавају да су прве куће почеле да се граде око 1900. године, а историја памти да су тридесетих година XX века сиромашним породицама додељивани плацеви у аренду. И тако, трошни пут окружен мочварама, почео је да личи на улицу, која ће неколико деценија касније постати најдужа и најнасељенија у тадашњој Југославији, па и данашњој Србији. Железничка пруга Нови Сад-Темерин-Бечеј пуштена је у функцију 1899. године, а њеном изградњом почиње индустријски развој Темерина, као и пуштање у погон циглане и првих парних млинова. Тако Темерин постаје један од значајнијих трговачких центара у југоисточној Бачкој. Од 1920. године почиње нови период у историји и економији насеља. Пољопривредне власти из Београда и Новог Сада усмериле су српске добровољце из Првог светског рата на насељавање у Темерин. Досељеници су били пореклом углавном из Босне, Херцеговине, Лике и осталих крајева. Населили су се у ново насеље, које су назвали Старо Ђурђево у знак сећања на старо српско насеље у Темерину. На месту данашњег Бачког Јарка некада је било старо насеље, које се 1267. године спомиње под словенским именом Ирег, Иругд, Ириг, Ервг, али и Врег, што значи Јарак. Тај назив долази по шанцу који овде постоји из римско-јазишког доба. Бачки Јарак је основан 1787. године као последње колонистичко насеље цара Јосифа II. Први насељеници су били из Виртемберга, Хесен-Насауа, Фалачке и Алзаса. До Другог светског рата, тада општина Бачки Јарак је била насељена немачким становништвом евангелистичке вероисповести и бројала је око 2.000 житеља. До Првог светског рата носи име Јарак, а по стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца му се додаје „Бачки“ да би се разликовао од насеља истог имена у Срему. Житељи Јарка су од 1798. до 1848. године били кметови грофа Сечена, у том периоду власника насеља, који је управљао Јарком. Прва богомоља била је од коморске власти подигнута кућа, а 1823. године освећена је нова црква. 1946. године долази до великог насељавања Бачког Јарка становништвом из Крајине, Босне и Херцеговине, након што су грађани немачке националности били приморани крајем Другог светског рата да напусте своје домове. Сириг је најмање и најмлађе насеље у општини Темерин. У његовом саставу се налазе и мање насеобине: Камендин и Савез, као и салаши. У историјским изворима се спомиње још у XV веку, а претпоставља се да је садашње име насеља везано за име пустаре Сириг. Данашње насеље почиње интезивно да се развија од 1927. године, када су се на подручје Сирига населиле породице српских добровољаца солунаца из Бођана и Вајске, расељених због поплава Дунава 1924. и 1926. године. Касније се у Сириг доселило још 25 породица добровољаца из банатског села Соколац. Значајан развој насеље Сириг достиже после Другог светског рата.
Знамените личности Лукијан Мушицки – човек који је смислио слово Ђ Лукијан Мушицки рођен је 27. јануара 1777. године у Темерину. Основну школу учио је у Темерину, гимназију у Новом Саду и Сегедину, а права и филозофију у Пешти. По завршеним студијама постаје администратор митрополијске канцеларије у Карловцима, наставник богословије и пошто се закалуђерио, архимандрит манастира Шишатовца. Као врло учен и образован књижевник, Мушицки је написао четири књиге лирских песама родољубивог, моралног и дидактичког садржаја. Лукијан Мушицки живео је у доба Вукове реформе језика и правописа, па се и сам бавио питањем језика. За време у којем је живео, Лукијан је важио за изузетно учену особу, па није чудно што је управо он заслужан за увођење слова Ђ у азбуку.
Карољ Барањи и Злата Марков Барањи - савременици Пикаса Брачни пар уметника, вајара и скулптора, Карољ Барањи и Злата Марков Барањи оставили су легат непроцењиве вредности Темерину, верујући да овде људи имају слуха за њихов свет, израз и одраз у времену. Злата Марков Барањи и Карољ Барањи стварали су у време Пикаса, а Карољ је са Иваном Табаковићем понео Гран при 1937. године са Светске изложбе у Паризу. Карољев награђени рад „Икар” красио је зграду фабрике авиона у Земуну. Њихови радови улепшавају многе просторе, а између осталог и парк на Палићу где се налази и Златина скулптура „Јесење сунце”. Испред КИЦ „Лукијан Мушицки“ у Темерину налази се скулптура „Девојка која се чешља“, а могуће је обићи и музејски простор у центру места где су изложени радови ово двоје уметника.
Сирмаи Карољ – писац два града Карољ Сирмаи је рођен 1890. године у Темерину, а од 1923. године је живео у Врбасу где је и сахрањен 1972. године. Гимназију је завршио у Новом Саду, студије у Пешти, а докторске студије у Будимпешти. Објавио је више од десет књига, новела и један роман, а у периоду од 1933. до 1941. године уређивао је и издавао часопис „Каланђа“. Најпознатије новеле овог књижевника су „Мећава“, „Лутајући возови“ и „Мостови у ноћи“. У знак сећања на овог књижевног ствараоца, који је живео и стварао у Темерину и Врбасу, ова два града су установили Меморијал и књижевну награду под његовим именом 1975. године. Меморијал се одржава наизменично у Темерину и Врбасу сваке две године, док се књижевна награда додељује сваке године за новеле и приповетке штампане на мађарском, односно српском језику.
Дворац Сечен Дворац у Темерину даје посебан печат овдашњој историји и култури. Зидине старе преко два века памте много значајних догађаја. Међу њима су боравили важни људи и живеле чувене породице. Каштел је изградила породица Сечен 1795. године. Његови пројектанти нису познати, а према неким казивањима црква, гостопримница и источни део дворца изграђени су на основу планова познатог градитеља канала Јожефа Киша. Породица Сечен је, по доступним подацима, годинама управљала Темерином и боравила у каштелу где је водила раскошан живот. Иако је то било тешко време, пуно преврата и разних невоља, породица Сечен је била цењена код кметова. У једној хроници, наведено је да је Карољ Сечен називан „оцем својих кметова”, јер се за њих много жртвовао, делио им жито и новац. У сукобима 1848. године
Дворац Сечен је објекат јасних стилских карактеристика, елегантног и једноставног барокног класицизма. Резиденцијални племићки објекат сачуван је у готово изворном облику. Темерински дворац је као значајно културно добро стављен под заштиту 1949. године. Данас се у дворцу налази Средња школа „Лукијан Мушицки”.
породица Сечен је напустила дворац који је тада претрпео многа оштећења. Последњи изданак породице Сечен 1874. године продаје имање Темерин и каштел богатом трговцу Анталу Фернбаху и тада почиње ново раздобље у животу каштела. Породица Фернбах, а највише Ана Фернбах, допринела је да дворац и парк око њега изгледају попут двораца у Француској и Енглеској. Пошто су били изузетно богата породица, Фернбахови су поседовали читав Темерин све до аграрне реформе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године. После аграрне реформе, Фернбахови продају дворац породици Матковић, у чијем је власништву дворац остао до краја Другог светског рата. Након национализације у њему је била смештена Управа народних одбора.
Стари парк
Дворац Сечен окружен је Старим парком, који се простире на површини од око 20 јутара. Некада су зид од цигала и озидан шанац заклањали парк од спољашњег света. Најбољи баштовани направили су овај парк за време породице Сечен. Када је средином XIX века дворац постао власништво породице Фернбах, тада је њихов баштован Винце Садлек околни парк преобратио у украсну башту, арборетум. Баште су биле пуне цвећа, украсног биља и водоскока. Парк су украшавале и салетле – једна у башти, а друга на брежуљку поред језера. Од почетка XX века башту засађену бираним и необичним дрвећем украшавају фонтана и скулптуре. Породица и њени гости добар део дана би проводили у парку иза дворца. Недељом су се парком шетали и обични грађани, а осталим данима у прелепе баште су могли ући само ђаци и градски интелектуалци. Међу баштованима који су уређивали парк истиче се Миклош Тертели из Темерина, дипломирани баштован, који је 50-тих и 60тих година прошлог века, скоро 20 година вршио своју дужност с љубављу и пажњом. Под његовим рукама парк је доживео процват. Данас парк одржава Јавно комунално предузеће Темерин. Изглед парка обогаћује и језеро, а за рекреативце је у парку изграђена трим стаза. Парк је заштићен 2001. године, сврстан је у споменике природе III категорије.
Завичајна кућа у Темерину је последњи пример прочеља од дасака у облику сунчевих зрака на територији насеља.
Завичајна кућа „Tájház” Панонско-равничарски тип куће, приказује традицију народног градитељства мађарског становништва у Темерину, предмете који су свакодневно и у свечаним приликама коришћени у складу са традиционалним и сељачким начином живота. Кућа је приказана на катастарској мапи насеља из 1892. године. Кров је рогасте структуре, а покривен је трском. Дуж трема (гонга), на зиду, спреман чека ручни алат, који подсећа на некадашњи значај обраде кудеље. Посебан куриозитет представља дрвена машина за прање веша, а направио ју је столар Ујвари, који је и патентирао ову машину. Ту су још и сарачки алат, наковањ за оштрење коса, ручна крунилица, коларски козлић... Некад се кувало на огњишту у кухињи, а ту су и креденац и столажа са кухињским прибором. Предња соба или чиста соба је најлепше уређена соба у кући, а приказује стање из прве трећине двадесетог века. Служила је углавном за смештање гостију или за мајку са тек рођеним дететом. Свакодневни живот породице се одвијао у задњој соби. Велика фуруна је грејала собу, а право првенства да седну на шамлицу поред ње имали су најстарији. Ту су жене ткале и преле, старци ситнили листове дувана, деца се играла. Најважнији објекат у предњем дворишту је летња фуруна. Мала капија – капиџик води до штале и задњег дворишта. Ту се могу видети јасле за стоку и коње, разни алат неопходан за сточарство и држање коња, прибор за прављење метли, запрежна кола, трлица за конопље... Овај простор, по мишљењу стручњака представља једну од најбољих етно-кућа у региону. Двориште и пратећи објекти током године користе се за ликовне изложбе, књижевне вечери и музичке програме. Отворена је 20. јула 2003. године. „Стваралачка кућа” представља нов објекат, који се налази у дворишту завичајне куће. Стваралачка кућа је простор за спровођење уметничких радионица удружења ликовних уметника ТАКТ из Темерина, а у склопу овог објеката је и галерија. Поткровље је предвиђено за смештај уметника и гостију.
Етно-парк „Брвнара“ Етно-парк „Брвнара“ у Бачком Јарку, јединствени музеј на отвореном, смештен је уз главну саобраћајницу на самом улазу у насеље из правца Новог Сада. Завичајна музејска збирка етнолошко-историјског карактера настала је на основу иницијативе становника Бачког Јарка, крајишких Срба, колониста из Босанске Крајине. Идеја о њеном оснивању потекла је 1946. године, са жељом да се сачува сећање на завичај, а објекат је подигнут 1978. године. Централни објекат овог комплекса је „брвнара“, у којој се налази етнолошки део сталне поставке. Изграђена је од брвана тако да подсећа на традиционалну кућу динарског подручја. Била је главна стамбена зграда, место где се окупљала цела породица. Дводелна је грађевина, подељена на већу просторију са отвореним огњиштем називану „кућа“ и мању собу у којој се налази зидана пећ. Нову сталну поставку реализовао је Музеј Војводине 2012. године, а приказани су оригинални музејски предмети, историјски документи и фотоматеријал, значајни за народну културу и историју Крајишника. У дворишту куће се још налазе: „вајат“ (зградица) – кућа за млади брачни пар; „млечар“ за држање и спремање млека и млечних производа и „курузана“ (амбар) за чување и сушење кукуруза у клипу. Сва три објекта су аутентична, донета из старог краја и у овом етно-кутку склопљена на потпуно исти начин, како је то раније било учињено. Наведени објекти су укомпоновани у простор тако да са главном зградом чине аутентичну амбијенталну целину крајишког дворишта са стамбеним и помоћним објектима.
Дворац Сечен
Парк природе Јегричка Јегричка је аутохтона река Бачке која се протеже дужином од 64,5 километара. Водоток је уређењем корита изгубио свој првобитан изглед, нема класичан извор и представља систем повезаних бара кроз које вода отиче до свог ушћа у реку Тису. Кроз општину Темерин протиче дужином од 18 километара, што је 28 % њене укупне дужине. На свега 2 километра северно од насеља налази се Информативни центар Парка природе Јегричка, чији је циљ да посетиоцима омогући пружање свих потребних информација и услуга. Информативни центар отворен је 27.05.2010. године на локацији где се налази објекат ЈВП „Воде Војводине“ – чуварница Темерин, у непосредној близини моста на путу Нови Сад – Бечеј. Речица Јегричка, права природна оаза, уточиште је многих заштићених биљних и животињских врста. Пејзажи природе и Инфо-центар привлаче све већи број посетилаца и туриста, жељних природног окружења, рекреације, мира и тишине на обали реке. Овде се може уживати у шетњама стазама здравља и посматрању птица, возити се дрвеним чамцима, итд. Простор Инфо-центра користи се за разне активности, пре свега за научно-истраживачки рад, презентације природног добра, едукације, а овде се одржавају и културне и спортске манифестације, дружења, промоције. Програми за децу подразумевају спровођење једнодневних екскурзија и едукативних радионица у природи. Деца се упознају са вредностима овог подручја, али могу и активно да учествују у научно-истраживачким активностима или еколошким радионицама.
Јегричка се налази на листи међународно значајних станишта за птице (ИБА подручје, 1997. године), и има међународни значај као ботаничко подручје (ИПА подручје, 2005. године). Парк природе Јегричка заштићено је подручје са режимом заштите II и III степена. Од 2005. године њиме управља Јавно водопривредно предузеће „Воде Војводине“.
Лов
На територији Општине Темерин постоји око 15.000 хектара ловне површине. Ловиште „Јегричка-Мали бент“ простире се на око 11.000 хектара, а ловиштем газдује ново Ловачко удружење „Срндаћ“. Понуда ловне дивљачи састоји се од срнеће дивљачи, зечева, фазана и препелицa. Ловни туризам је развијен, нарочито летњи лов на препелице и грлице. Другим делом ловишта на подручју општине Темерин управља Ловачко удружење „Сириг“.
Мини ЗОО врт
Мини ЗОО врт у Темерину отворен је 1991. године и од тада представља омиљено место бројним посетиоцима. У њему су претежно заступљене птице мочварице (25 врста), а ту су и павијан, заморци, вијетнамске свиње, нојеви, срне, итд. Опуштена атмосфера и непосредан контакт са природом и животињама у овом ЗОО врту, привлаче пре свега фамилије са децом и дечије екскурзије.
Риболов Рибњак „Језеро“ - Бачки Јарак Рибњак „Језеро“ смештен је у Бачком Јарку, на уласку у општину Темерин из правца Новог Сада. Простире се на 2 хектара, док је водена површина 1,5 хектара. У самом језеру има између 6 и 7 тона капиталне рибе (шаран, амур, штука, смуђ, итд.). Рибњак је отворен у периоду од марта до новембра.
Рибњак „Бушидо“ Рибњак „Бушидо“ смештен је у војвођанској питомини, на трећем километру пута од изласка из Темерина у правцу Бечеја. Настао је 1998. године преграђивањем рукавца реке Јегричке, која се налази у непосредној близини. У нетакнутој трсци и шаши, у идеално чистој води шаран, амур, лињак, толстолобик и бела риба нашли су савршене услове за живот и природни мрест. Посебан изазов и ужитак за риболовце представља и чињеница да је од 1,5 хектара површине рибњака две трећине под трском у води. Постоји могућност изнајмљивања чамца за вожњу реком Јегричком.
Темеринска лековита вода Термалне воде на подручју општине Темерин су почеле да се експлоатишу давне 1914. године, када је на имању фамилије Гриса избушен бунар дубине 417 метара и отворени су први бањски капацитети. Бушотина је издавала 384 l/min сумпоровите, жућкасте воде са температуром од 29°C. Већ тада су утврђена лековита својства ове воде и то кроз присуство јода, брома, флуора, литијума и стронцијума. У прво време из воде се издвајао и метан који се користио за загревање воде и купатила у току зиме. По својим лековитим својствима, по минералном саставу и балнеолошким својствима, темеринска термална вода слична је водама многих познатих и афирмисаних бања Панонске низије. Изузетно успешно лечи дегенеративна обољења и ванзглобни реуматизам, дерматолошке и гинеколошке болести, а има и бактерицидна својства. Некадашње Грисино или кадско купатило у модерно време функционише као јединица за рехабилитацију Дома здравља у Темерину. У близини Кадског купатила постоје чесме, па грађани Темерина радо користе термалну воду за пиће. Почетком осамдесетих година XX века избушен је нови бунар недалеко од центра Темерина. У близини овог бунара отворен је 1985. године комплекс базена. Овде се термална вода црпи са 600 метара дубине, а температура воде је 37°C. Сврстава се у ред изузетно лековитих и благотворних вода - богата је минералима, јодним и сумпорним једињењима. Купање у базенима са термалном водом се препоручује за лечење и превенцију реуматских, дегенеративних и кожних обољења.
Темерински базен Један од лепше уређених базенских комплекса у Војводини простире се на 19.500 m2 , а чине га велики олимпијски базен и два базена са термалном водом. Поред лековитог својства термалне воде, посетиоцима базенског комплекса на располагању су и многи рекреативни садржаји, три квалитетна терена за одбојку на песку, игралиште са реквизитима за забаву најмлађих посетилаца, школа за непливаче, аквафитнес. Посебна пажња посвећује се одржавању травнате површине за одмор и рекреацију. Посетиоци могу провести пријатне тренутке у неколико угоститељских башти, где их очекује богата понуда хране и свих врста освежавајућих пића. Објекат базена са свим погодностима које нуди, место је бројних спортских, културних и забавних манифестација. Базен је отворен у периоду од почетка јуна до половине септембра, а радно време је од 10 до 19 часова.
om
w
zen.c a b i k s n i r e m ww.te
Вински салаш Виндуло Винарија Виндуло је породична винарија која се бави производњом вина и винским туризмом. Туристима се нуди могућност обиласка винограда и винарије, упознавање са процесом производње, дегустације вина уз одабране бачке специјалитете и одличну забаву. Дегустације вина за 15 и више особа се организују према унапред заказаним терминима. Зимски капацитет сале за дегустацију је 60 особа, док лети аутентично бачко двориште и тераса може да прими око 100 гостију. У прелепом амбијенту бачке равнице можете уживати у винима, од којих су многа овенчана шампионским пехарима на такмичењима у земљи и иностранству. У широком асортиману посебно се издвајају: Мирна Бачка, Панонија, Росана, Три Стар и Слатка Ева.
www.vindulo.com
Буцин салаш Буцин салаш је права мала оаза мира, место идеално за одмор и опуштање. Предиван амбијент салаша, са економским двориштем и типичним животињама, пружа безброј могућности за уживање. Богат мени и пријатни домаћини учиниће вам боравак на овом салашу незаборавним. Буцин салаш се налази 2 километра од центра Темерина, па представља идеално место за бег од градске вреве.
Сајам Вина
ЈАНУАР Организатор: Друштво пријатеља баште, Темерин
Сваке године у јануару месецу Темерин постаје центар винске културе. Сајам је међународног карактера, а поред домаћих винара окупља и винаре из Мађарске, Хрватске, Румуније, Словачке, Бугарске, Молдавије и Словеније. Рекордан број од 761 узорка вина остварен је 2010. године. Сврстава се међу највеће туристичко-винске манифестације у Војводини, Србији и региону, а окупља неколико хиљада посетилаца. Одржава се на више локација, а програм фестивала укључује: скуп винара из Панонске низије, скуп међународних и наших оцењивача вина, скуп винарских удружења Србије и околних земаља, стручна предавања и дегустације вина. Фестивал вина у Темерину је знатно допринео популаризацији винарства и виноградарства у Темерину. Поред међународног „Сајма вина“ у јануару, Друштво пријатеља баште организује и „Јужнобачки фестивал лудаја“ у октобру и „Сајам ракије“ у мају месецу.
BEAN фестивал - Темеринска пасуљијада
ЈУН
Организатор: Екоцентар „Водомар 05“, Темерин Темерин је у претходних десет година постао препознатљив по „BEAN фестивалу – Темеринској пасуљијади“, међународном такмичењу у у кувању чорбастог пасуља. „BEAN фестивал - Темеринска пасуљијада“ је гастрономска, културна и забавна манифестација, инспирисана нашом кулинарском традицијом. Највећи број екипа пријављен је на такмичење 2010. године, чак 308. Пратеће програме чине „Етно-сокак“ (традиционалне уметнине, изложба вина и цвећа), „Слатка улица“ и „Равничарске игре“. Највећи ручак на Балкану кува се управо на Темеринској пасуљијади. Представља акцију кувања пасуља у добротворне сврхе, када се подели око 4.000 порција пасуља, а прикупљена средства се доделе онима којима је подршка најпотребнија. Један од основних циљева организатора јесте и промоција екологије, односно подизање свести о значају заштите и очувања природне средине. Концерти на отвореном током два фестивалска дана задовољавају музичке укусе више десетина хиљада посетилаца. Поред „БЕАН фестивала“, Екоцентар „Водомар 05“ организује и манифестацију „Бицикло возимо – планети помозимо“, еколошку акцију која скреће пажњу јавности на штетан утицај аутомобилског загађења. Ту су још и „Еко-патрола“, „Буди уметник прави-рециклирај отпадне ствари“ и многе друге.
Издавач: Туристичка организација општине Темерин Новосадска 403 21235 Темерин E-mail: temturorg@hotmail.com Web: www.temerintourism.org.rs За издавача: Ивана Пејовић Аутори публикације: Ивана Пејовић Зоран Говедарица Тамара Шите Дизајн: Биљана Козомора
Фотографије: Мајорош Жужана Ненад Глишић Славушка.Бч Skrivi Photography Михаило Берчек Никола Стојановић Славица Дејановић Миодраг Грујичић
CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад
Штампа: Графопродукт Суботица
Тираж 300.
Прво издање Темерин, 2014
908(497.113 Temerin)(036) ПЕЈОВИЋ, Ивана Темерин / аутори Ивана Пејовић, Зоран Говедарица, Тамара Шите ; фотографије Мајорош Жужана ... [ет ал.]. - 1 изд. Темерин : Туристичка организација општине, 2014 (Суботица : Графопродукт). - [30] стр. : илустр. ; 22 cm
ISBN 978-86-917539-4-8 1. Говедарица, Зоран 2. Шите, Тамара a) Темерин - Водичи COBISS.SR-ID 287391751