TU magazin br.36 by TU magazin

Tema broja:

SVAKI DINAR KAO KUĆA Svetski putnik:

Nezaboravna avantura, Vijetnam 2020 Ugostiteljstvo:

Ugostiteljstvo u doba korone

Jelovnik:

Restoran Zadruga food concept, Beograd Putopis:

Sentimentalna putovanja

Jedinstveni pogled

www.ljubljanacastle.com

na grad Moćna srednjovekovna tvrđava, nezaobilazni simbol slovenačke prestolnice vas poziva da je posetite. Iskoristite vožnju žičarom za brz i zabavan dolazak. Doživite izuzetan spoj starog i novog. Budite deo vođenog razgledanja u specijalnom “Vremeplovu”, “Iza rešetaka” ili kroz avanturističku igru “Beg iz zamka”. Slušajte audio-vodiča koji će vas informisati na četrnaest različitih jezika ili preuzmite mobilnu aplikaciju Nexto. Probajte izvrsnu kuhinju i nikako ne propustite da iskoristite naše specijalne cene za turističke agencije. Doživite Ljubljanu iz drugog ugla. Ne oklevajte da nas kontaktirate: sales@ljubljanacastle.com

Sadržaj

6/10

60/62 6/10 - Tema broja Svaki dinar kao kuća 11/15 - Jelovnik Restoran Zadruga Food Concept, Beograd 18/20 - Srbija na četiri točka Sremska Mitrovica

52/56

52/56 – Svetski putnik Nezaboravna avantura, Vijetnam 2020 58 – Zanimljivosti

22/25 - Kamping Nizvodno na istok

60/62 – Ugostiteljstvo Ugostiteljstvo u doba korone

28/29- Turistički tartufi Kume, izgore ti kesa

64/65 – Automobili tu Fiat 500x

32/33 – Mladi lavovi Milorad Janković

70/73 – Putopis Sentimentalna putovanja

34/35 - Reportaža Kopaonik

74/76 - Pivo Pivara “Dvorog”, Zemun

36/39 – Predstavljamo Kazerta, najveći kraljevski dvorac na svetu

78 - Vesti

42/44 – Adrenalin Balkan Base 45/47 – Predstavljamo agenciju Gallileo travel, Podgorica, Crna Gora

32/33

48/51 – Kulturni turizam Saborni hram svetog Jovana Vladimira u Baru, Crna Gora

MAGAZIN SPECIJALIZOVAN ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO IZDAVAČ: Yo Yo Spin d.o.o. Rige od Fere 20 Beograd, Srbija office@tumagazin.rs www.tumagazin.rs GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Petar Vušurović petar@tumagazin.rs DIZAJN I PRE PRESS: Svetislav Bajić

Poštovani čitaoci,

„U klopci sam, ali postojim, sunce vidim, a ako sunce i ne vidim, znam da ono postoji. A znati da sunce postoji – to je već ceo život.” Fjodor Dostojevski, Braća Karamazovi

UREDNIK FOTOGRAFIJE: Edvard Nalbantjan REDAKCIJA: Bojana Ilić, Dragan Stanimirović SARADNICI: Branka Bošnjak, Maja Rogan, Marija Mladenović, Dijana Kocić, Vladimir Đumić, Aleksandar Peković MARKETING I DISTRIBUCIJA: Usta Nova d.o.o. ŠTAMPA: DMD štamparija, Beograd PERIODIKA: Tromesečna Izdavač ne odgovara za sadržaj objavljenih oglasa. Magazin se ne distribuira licima mlađim od 18 godina i namenjen je profesionalcima u sektorima turizma i HoReCa. ISSN 2683-4855 COBISS.SR-ID 281997836

Idemo dalje! Idemo dalje sa jutarnjim zracima sunca koji diraju našu kožu i čiste nebo od mračnih oblaka. Idemo dalje sa prozirnim ženskim haljinama i mirisom cvetnog parfema koji budi želju. Idemo dalje sa laganom hranom u kojoj se sakrio Mediteran. Idemo dalje sa džezerima koji se igraju lelujavim notama i prave idealnu zvučnu zavesu za Nesbeov detektivski roman. Idemo dalje sa popodnevnom navikom da vrelinu teramo ledeno-slatkim mesom lubenice. Idemo dalje sa tihim večerima ušuškanim u terase koje su nenadano izgubile namenu magacinskog prostora. Idemo dalje sa čašom osvežavajuće Tamjanike pred odlazak u suvu postelju i vlažne snove. Idemo dalje sa novim danom i novim izazovom, kao da se ništa loše nije dogodilo. Idemo dalje zajedno, bilo gde, sa toliko potrebnim letnjim odmorom. Idemo dalje sa turizmom i ugostiteljstvom. Idemo dalje sa TU magazinom. Idemo dalje sa životom. Idemo dalje…

Tema broja

TU MAGAZIN leto 2020

Svaki dinar kao kuća! Poslednjih deset godina turizam je kao industrija beležio konstantan rast. Početkom ove 2020. godine, pisalo se o prekomernom turizmu (overtourism), o gradovima i mestima kao što su Amsterdam ili Venecija koji ne mogu više da izdrže milione turista i o merama koje preduzimaju da se zaštite od razarajućih posledica masovnog turizma. Sad, više neće morati o tome da brinu. Novi korona virus (COVID-19) promenio je sve. U razmaku od nekoliko nedelja, od prekomernog turizma, prešli smo u nepostojeći turizam

Situacija je bez presedana. A možda ipak nije? Poslednjih dvadeset godina turizam je pretrpeo nekoliko velikih šokova – teroristički napad na Njujork 2001. zaustavio je kruzere i avione, zatim su usledile epidemije SARS, ptičiji grip, svinjski grip, MERS, ebola koje možda nisu uticale na globalni turizam, ali jesu na turizam tih oblasti u kojima su se pojavile. Imali smo i svetsku finansijsku krizu, a svih ovih godina dešavaju se i teroristički napadi, od Balija, preko Tunisa, Pariza i Londona do Bostona, u kojima su često mete bili turisti. Ipak, ništa nije ni slično trenutnoj situaciji. Od kraja marta 2020, 90 % svetskog stanovništva nalazi se u zemljama sa nekom zabranom kretanja (unutar same države, ili između država), a s obzirom da

TU MAGAZIN leto 2020 ne postoji lek za bolest, izolacija predstavlja jedinu strategiju za obuzdavanje pandemije.

Šansa za domaći turizam Postoji mnogo dokaza da će korona virus promeniti turistički sektor. Vlade država tek počinju da shvataju da se, za razliku od drugih privrednih sektora, prihodi od turizma trajno gube, jer se neprodati kapaciteti ne mogu plasirati u narednim godinama, što opet utiče na zaposlenost.

Tema broja je vezano za vlasnika Miloša Teodosića, jednog od naznačajnijih sportista u novijoj istoriji. Tako, značajan tržišni segment našeg hotela čine sportske ekipe iz Srbije, uglavnom prvi timovi košarkaških i fudbalskih klubova. Kada govorimo o kongresima, bilo je određenih otkazivanja, ali u 86 % slučajeva su kongresi pomereni generalno za jesen. Ova činjenica ohrabruje nas da privreda nije u potpunosti posustala i da se insentiv i MICE putovanja održavaju na zadovoljavajućem nivou – kaže Filip Đoković.

Ipak, nije sve tako crno. Filip Đoković direktor Hotela Crni vrh na Divčibarama smatra da Srbija u periodu pandemije ima istorijsku šansu da repozicionira domaći turizam.

Zlatibor je takođe jedna od domaćih destinacija koja je dosta, ali opet manje nego druge destinacije, „pretrpela“ zbog pandemije. Petar Platiša, direktor prodaje Mona hotela kaže da će putna infrastruktura uticati na dodatni razvoj Zlatibora.

– Rezervacije iz inostranstva koje su otkazane zbog pandemije, u rekordno kratkom roku nadomestili su domaći gosti, većinom iz Beograda i Novog Sada. Mi smo planinski rizort, novi smo na turističkom tržištu Srbije i u regionu, a brendiranje hotela svakako

– Na Zlatiboru smo ponovo počeli s radom 21. maja 2020, popunjenost nam je oko 70 % zaključno sa krajem juna, i sve su domaći gosti. Cene smo u proseku spustili za oko 30 % i kao rezultat imamo veliki broj novih gostiju. MICE segment nam učestvuje

Tema broja

TU MAGAZIN leto 2020 Petar Platiša direktor prodaje Mona hotela

oko 40 %, ali za sada, kongresi su ili pomereni za jesen, ili su potpuno otkazani – objašnjava Platiša.

Vaučeri, promotivni paketi, akcije Paketi mera za pomoć domaćem turizmu doneti su u skoro svim zemljama Evrope, svako prema svojim mogućnostima. U Republici Srpskoj svim punoletnim građanima koji se prijave, dele se vaučeri od 100 KM (50 evra) koji se mogu iskoristiti za minimalno tri noćenja na odabranim destinacijama. Hotel Courtyard by Marriott Banja Luka uključio se u taj program. – Osim vaučera, imamo promo cijene do kraja septembra, koje podrazumijevaju 25% popusta na redovne cijene i besplatan doručak za lojalti članove, kao i 15% popusta na redovne cene za ostale goste. Takođe smo dali promotivne cene korporativnim klijentima za letnji period, kako bismo preusmerili deo klijenata iz Bosne i Hercegovine da sve aktivnosti koje su odložili obave po značajno nižim cenama – kaže Irena Jungić, menadžerka marketinga i prodaje. U Srbiji već nekoliko godina država odobrava vaučere za subvencionisani odmor i to su do sada uglavnom koristile banje u zemlji. Mark Hotel u centru Beograda prvi put će ove godine učestvovati u tome. – Aplicirali smo za vaučere, nikad to do sada nismo radili, tako da ne znamo šta da očekujemo, ali ne-

mamo neka ogromna očekivanja. Poslednji gosti otišli su nam 25. marta, a počeli da se vraćaju prve nedelje juna. Nemamo turiste, samo poslovne posete iz regiona, mada su klijenti još uvek nesigurni, niko uopšte ne zakazuje. Beograd je i inače bio last minute destinacija, a sada je postao last second – objašnjava Ilija Smiljanić direktor prodaje.

Gradovi u težoj situaciji S obzirom na to da veliki broj ljudi ne može da putuje, odmor će provesti u zemlji, negde u prirodi. O odmoru u gradu niko ne razmišlja, što gradske hotele koji su iz inače „mrtvih“ januara i februara ušli u proleće, kada su morali potpuno da se zatvore, stavlja u tešku poziciju. Neki od njih, koji za to imaju mogućnosti, razvijaju ugostiteljski segment. – Trenutno smo akcenat usmerili na promociju Maestro Kitchen&Bar restorana koji se nalazi u sklopu Courtyard by Marriott hotela i nudi raznovrsnu ponudu jela internacionalne kuhinje. Želja nam je da kroz sedmične gastro-promocije, organizovanje vinskih večeri sa uparivanjem hrane i vina, privučemo lokalne goste i stvorimo naviku dolaska u hotel – kaže Irena Jungić. Hotel Mona Plaza na Dorćolu otvoren je samo deset dana pre vanredne situacije. Kao i kod svih drugih gradskih hotela, postojeće rezervacije su otkazane. Ipak, s obzirom da se nalaze na mestu gde je nekad bila fabrika čokolade Šonda, prva u Jugositočnoj

TU MAGAZIN leto 2020 Asocijacija hotelijera grada Pafosa na Kipru, koji u velikoj meri zavisi od britanskih turista, predložila je vladi niz preventivnih mera koje bi pomogle hotelskoj industriji da ne propadne skroz.

Tema broja Irena Jungić menadžerka marketinga i prodaje,

Hotel Courtyard by Marriott Banja Luka

1. Pre ulaska u avion, brz test putnika na aerodromu, dok bi troškove testova podelili na tri dela avio-kompanija, putnik i hotel. 2. Potpuna dezinfekcija soba pre dolaska gosta korišćenjem posebne mešavine koja, kada se ostavi 4 sata, obezbeđuje potpunu zaštitu. Osoblje hotela sa maskama i rukavicama. 3. Pre ulaska u hotelski restoran, merenje temperature gostima, svakog dana. Gosti sa obaveznim maskama i rukavicama, posluživanje hrane veoma pažljivo, samo od strane osoblja. 4. Koliko je god moguće, obedovanje na otvorenom, sa stolovima na udaljenosti od tri metra. Objekti dostupni samo gostima i osoblju, bez ikakvih spoljnih poseta. 5. Bazeni se smatraju bezbednim zbog sadržaja hlora, a kontrolu broja ljudi u bazenu vršili bi spasioci. Ležaljke se sanitiraju svakog popodneva, ne mogu da se rezervišu i ne mogu da se koriste pre nego što su dezinfikovane.

Evropi, od početka su napravili gastro bar Šonda koji će funkcionisati nezavisno od hotela. – Imamo odličnog šefa poslastičarnice i sve spremamo u našoj kuhinji. Kreirali smo nekoliko jedinstvenih kolača, a jedan od njih je „Šondina Olga“ nazvan po prvoj mlečnoj čokoladi u Kraljevini Srbiji, koja se proizvodila upravo ovde na Dorćolu, u fabrici Šonda. Svi zainteresovani mogu poručiti Šondine poslastice direktno putem sajta monaplaza.com. – savetuje Petar Platiša.

Higijenske procedure i propisi Kako bi se sprečilo širenje korona virusa, hoteli su uveli razne procedure dezinfekcije prostora, smanjenje broja stolova u restoranima i barovima radi održavanje socijalne distance u zatvorenim prostorima, osoblje nosi maske i rukavice, a u većini hotelskih restorana švedski sto je ili ukinut, ili je prilagođen okolnostima. – Pratili smo preporuke Zavoda za zdravlje, plastificirali smo jelovnike, na svakom stolu nalaze se

Tema broja Ilija Smiljanić Mark Hotel

TU MAGAZIN leto 2020 no. Kruzeri još uvek nisu počeli da plove, slično je i sa avio-prevozom, a čitavi kontinenti su zatvoreni za spoljne posete. Ovo je godina za preživljavanje, a i to pod uslovom da ne bude bolesti i ponovnog zatvaranja, jer još jedno vanredno stanje malo njih u industriji turizma će biti u stanju da finansijski izdrži. Sada je vreme da se zapitamo da li da čekamo da se poslovanje „vrati u normalu“ i eventualno pokušamo da nadoknadimo izgubljeno, ili da se polako pripremamo za „novu normalu“ i pokušamo svi zajedno da transformišemo turistički sistem. Piše: Bojana Ilić

sredstva za dezinfekciju ruku, trudimo se da sobe u kojima su boravili gosti ne izdamo odmah novim gostima, nemamo više švedski sto, već nudimo tri različita jelovnika i goste uslužuje konobar – kaže Ilija Smiljanić iz Mark Hotela. Slično je i u Hotelu Crni vrh u kome su umesto švedskog stola, uveli tzv. prošireni set jelovnik, pa kada pređu određenu iskorišćenost kapaciteta, vrše vremenski raspored služenja obroka, dok u Moni i dalje imaju švedski sto, ali su postavili pregrade, pa gosti ne mogu sami da uzimaju hranu već to rade konobari.

Šta dalje? Nakon potpunog šoka, usledila je borba za život, prvo za ovaj naš fizički (u vreme izlaska časopisa u svetu je više od 11 miliona obolelih od korona virusa i više od pola miliona umrlih), a zatim i profesionalni. Čini se da je malo industrija koje su toliko pogođene kao turizam. Svi su otpuštali osoblje, a oni koji nisu, suočavaju se sa problemima plaćanja zaposlenima, dok posla ili nema, ili ga ima minimal-

TU MAGAZIN leto 2020

jelovnik

Restoran Zadruga Food Concept

B eograd

d njive do trpeze, dugačak je put, govorio je nekada Zaharije Trnavčević… Danas je ovaj put verovatno još duži i komplikovaniji, jer smo udaljavanjem sela i grada, a onda i globalizacijom, došli do toga da sve one namirnice koje bi trebalo da budu iz obližnje seoske bašte ili farme, prirodne, sveže i pre svega zdrave, u gradske tržnice i prodavnice stižu ko zna odakle, kao pakovanja misterioznog porekla i nepostojećeg ukusa i mirisa. Još, ako svemu tome dodamo naše iskrivljene navike u ishrani, gde hrana i nije hrana ako ne otera u urgentni, dobijamo egzistencijalni problem koji već decenijama muči čitavu našu civilizaciju. Naravno, iako svi znamo da je rešenje povratak prirodi kao načinu života, za većinu ljudi iz gradova to zvuči kao nemoguća misija. Međutim, nada ipak postoji!

Beogradski Zadruga Food Concept je pravi primer kako spojiti selo i grad, na opšte zadovoljstvo. U modernom i keativnom prostoru u Makenzijevoj na Vračaru, Zadruga uspeva da ponudi, kako kažu, zdraviju, kvalitetniju, prirodniju i pre svega, hranu sa kontrolisanim poreklom. Izbor jela i pića prati godišnja doba, a hrana se priprema od najkvalitetnijih namirnica koje stižu sa lokalnih gazdinstava. Pored toga, tu je i prodavnica u kojoj možete da kupite „za poneti“ istinske organske proizvode (od namaza, meda i brašna, do slatkih sirupa i sokova). Filozofija Zadruga Food Concept-a koja glasi: „sa naših polja pravo na Vaš sto“ je po mom skromnom mišljenju upravo ono što bi mogao da bude pravi i najkraći put u svetlu budućnost ishrane, a samim tim i ugostiteljstva. Tekst: Petar Vušurović

Punjene pileće grudi (proteinski sir, indijski orah, pesto sos, proso, sos od putera i žalfije)

Manastirska pastrmka sa bademom (dimljena pastrmka, badem, grilovano povrće)

Patlidžan rolnice (patlidžan, sir)

Lovačke šnicle (junetina iz slobodnog uzgoja, slanina od mangulice, pečurke)

Detoks burger (leblebija, proso, aronija)

Tart „Budimka“ (organska jabuka budimka)

Sirove torte: Šumski zvrk Čoko lešnik Kokos torta

Hladno ceđeni detoks sokovi: Samoodbrana (cvekla, šargarepa, jabuka, narandža, limun) Čistač (blitva/spanać, jabuka, narandža, limun) Bosiljak Đumbir (bosijak, đumbir, narandža) Good Bless You (šargarepa, narandža, jabuka, limun, kurkuma)

Sremska Mitrovica Srbija na četiri točka

TU MAGAZIN leto 2020

Muzej pod otvorenim nebom

Sremska Mitrovica, grad duge i slavne tradicije, zbog dugogodišnjeg kontinuiteta života svrstava se među najstarija naselja u Srbiji i Evropi. U ovom gradu je rođeno i krunisano nekoliko careva, a za rimskog istoričara Amijana Marcelina, Sremska Mitrovica je bila “mnogoljudna i slavna majka svih gradova” 18

Sremska Mitrovica danas nije toliko medijski propraćena koliko bi imala šta turistima da pokaže i to od kulture, preko divnih građevina, bogate istorije, arheoloških lokaliteta, pa sve do specijalnog rezervata prirode Zasavica i najdužeg pešačko-biciklističkog mosta u Evropi! Kako u ovom srpskom mestu vole da kažu, Sremska Mitrovica je grad nad gradom. I baš je tako! Sremska Mitrovica podjednako obiluje bogatim kulturnim životom i manifestacijama što omogućuje raznovrsnu turističku ponudu, a njegovim posetiocima predstavlja poseban do-

življaj. Zbog bogatog kulturno istorijskog nasleđa i načina njegove interpretacije grad Sremska Mitrovica je nosilac titule prateće izuzetne evropske destinacije u godini kulturnog turizma 2018. To je i dokaz da Sremska Mitrovica raspolaže značajnim potencijalima za razvoj turizma.

Antički Sirmijum

Ono što treba da znate kada ga posetite i idete današnjim gradom, jeste da hodate po ulicama i trgovima antičkog Sirmijuma, koji je bio jedna od četiri prestonice najmoćnijeg i najvećeg carstva u celoj istoriji. Prezentovani

TU MAGAZIN leto 2020

arheološki lokaliteti antičkog Sirmijuma predstavljaju ne samo važno svedočanstvo o blistavoj i burnoj istoriji nekadašnje panonske metropole, nego i privlačno mesto za sve zaljubljenike u istoriju Rimskog carstva na tlu današnje Srbije. Arheološka istraživanja su počela 1957. godine sa Carskom palatom. U početku su otkriveni masivni zidovi, freske, ostaci grejnog sistema i podni mozaici. Građevinski kompleks Palate i Hipodroma jedan je od najvažnijih arheoloških nalazišta u Sremskoj Mitrovici, a i šire. Na ovom prostoru se nalazi preko 300 kvadrata mozaičkih podova. Pored lokaliteta antičkog Sirmijuma, od kojih se izdvajaju Carska palata, deo starog gradskog jezgra na Žitnom trgu, kao i Bazilika svetog Dimitrija, veliku pažnju domaćih i inostranih gostiju privlači Muzej Srema, koji po bogatstvu, vrednosti i retkosti eksponata, posebno iz perioda Rimskog carstva, spada među najznačajnije ustanove te vrste u zemlji, kao i Galerija slika Lazar Vozarević, mesto koje bi svaki turista trebalo da poseti. U blizini grada nalazi se Nacionalni park Fruška gora sa šuma-

Srbija na četiri točka

ma i prekrasnim proplancima, idealno mesto za odmor i razonodu. Frušku goru krase i brojni pravoslavni manastiri, neprocenjive istorijske i kulturne vrednosti.

Ostaci mamuta i praistorijskog jelena

Zbog prezentovanih ostataka, lokaliteta i vidljive istorijske slojevitosti, ovaj grad je muzej pod otvorenim nebom. Danas možete videti ostatke mamuta i praistorijskog jelena, ostatke keltskih naseobina, otvorene arheološke lokalitete, bogatu i unikatnu kolekciju antičkog novca i zlatnika, žrtvenike, izuzetno vredan, unikatni avarski zlatni pojas, jedinstven u svetu monumetalni Sunčani sat, kao deo postavke Muzeja Srema, raskošnu arhitekturu i jedinstvene trouglaste trgove.

Na teritoriji grada danas je moguće posetiti više parohijskih crkava i manastire, kao i zaštićene spomenike kulture. Među njima se svakako ističu fruškogorski manastiri Šišatovac, Petkovica, Kuveždin i Bešenovo, koji su deo srpske Svete gore, mesto duhovnog, mirnog života i istovremeno mesto koje svedoči o burnoj istoriji srpskog naroda. Sremska Mitrovica je spoj kulturne i prirodne baštine, zato je njena priroda jednako lepa i privlačna. Grad je smešten u plodnoj ravnici, sremskoj i još ravnijoj mačvanskoj, uz južne padine pitome Fruške gore, bogate šumama i vinogradima, kao i prijatnim seoskim domaćinstvima. Na levoj obali reke Save nalazi se gradsko jezgro sa najlepše uređenom rečnom plažom. Okrenuta je tako da na nju padaju prvi i poslednji zraci sunca, a pošto je na limanu, matica reke je na drugoj strani, pa voda kraj same plaže teče mirnije.

Specijalni rezervat prirode Zasavica

Deo prirodnog bogatstva je i Specijalni rezervat prirode Zasavica, sa brojnim zaštićenim i retkim biljnim i životinjskim vrstama i vizitorskim centrom. Rezervat posetiocima nudi bogat sadržaj, zoološki vrt sa autohtonim životinjskim vrstama, vožnju brodom, gastronomske specijalitete od mangulice, tartufa i

Srbija na četiri točka

TU MAGAZIN leto 2020

ekskluzivnog magarećeg mleka. U sklopu SRP Zasavica nalazi se i jedan od najsavremenijih kampinga „Zasavica“ koji zadovoljava sve evropske standarde i omiljeno je mesto ljubitelja prirode, istraživača i posmatrača ptica, ali i omladinskih programa i cikloturista.

Grad kulture

Za Sremsku Mitrovicu se kaže da je grad kulture, grad mozaika, murala i festivala. Grad je poznat i po velikom broju lokalnih i međunarodnih manifestacija od kojih su neki tradicionalne i veoma popularne. Neke su posvećene bogatstvu folklora i raskošnom izboru hrane i vina koje Srem nudi, dok su druge umetničke, na kojima se nadmeću talentovani pijanisti, gudači, horovi, džez i rok muzičari, ali i sportisti...

Trgovi i Gradski park

Staro gradsko jezgro predstavlja najvitalniji pokazatelj o istorijskoj slojevitosti grada i njegovom kontinuiranom trajanju kao urbane celine više od dve hiljade godina. Trg Žitna pijaca, Trg Svetog Stefana i Trg Ćire Milekića svedoče o kulturi, načinu života i stilovima u arhitekturi koji su se razvijali od kraja 18. veka, kao i Zanatska ulica. Gradski park je smešten u samom srcu istorijskog jezgra i omiljeno je mesto za odmor Mitrovčana i turista. U centralnom delu se nalazi i fontana Kameni cvet, jedan od simbola Sremske Mitrovice.

Najduži pešačkobiciklistički most Svetog Irineja u Evropi

Jedna od najzanimljivijih turističkih poseta svakako je most Svetog Irineja. On je pešački, po-

dignut je 1993. godine i nalazi se na reci Savi. Posvećen je Svetom Irineju, prvom episkopu Sirmijuma. Povezuje severni i južni deo grada kao najduži viseći pešačko-biciklistički most u Evropi dužine od čak 262,5 metara. Spaja Sremsku i Mačvansku Mitrovicu, a sa ovog mosta možete videti i zvonike sve tri crkve u gradu. Projekat mosta je uradio srpski akademik Nikola Hajdin.

I ukus i miris

Od nadaleko čuvenog sremskog kulena, preko poslastica i hleba, do vina i voća, hrana u Sremskoj Mitrovici je pravo bogatstvo ukusa. Brojni restorani i seoska

turistička domaćinstva nude nadaleko poznatu raskošnu trpezu, kao deo bogate tradicije Srema i Mačve, oplemenjenu fruškogorskim vinima, mesnim delikatesima i to sve praćeno uz zvuke tamburaša. Tekst: Dragan Stanimirović Foto: TO Sremska Mitrovica

TU MAGAZIN leto 2020

Srbija na četiri točka

kamping

TU MAGAZIN leto 2020

KAMPING

Nizvodno

Na Istok

Pisao sam već više puta o potencijalima Srbije za razvoj kamping turizma. Ovog puta izdvojiću Istočnu Srbiju i njen potencijal, kao i neke nove mogućnosti u ovo nenormalno vreme 22

Ekonomska kriza kojoj smo upravo svedoci i uticaj pandemije na svakodnevni život promenile su mnogo toga u poslednjih nekoliko meseci. Turistička industrija je stradala zbog nemogućnosti putovanja - ostali smo bez inostranih gostiju, u inostranstvo trenutno i ne možemo, a mere izolacije odvratile su mnoge koji su imali ideju da putuju ovog leta. Hotelijerski sektor je najviše stradao, ali i sve ono ostalo što ide u paketu sa jednim turističkim aranžmanom, agencije, prevoznici, vodiči… Ovog leta se svakako mnogo više putuje po Srbiji i izvesno je da u svakoj turističkoj zoni ima više domaćih gostiju nego ikada do sada.

TU MAGAZIN leto 2020 Tu se ponovo otvara priča o kampovanju kao o vrsti smeštaja koji bi mogao postati još popularniji u post-korona eri, kao jedini oblik smeštaja koji vam omogućava veći nivo distance od drugih ljudi. Putujete samostalno, svojim vozilom, smešteni ste u sopstvenom šatoru, prikolici, kamperu ili bungalovu, samostalno pripremate hranu, a ipak možete i da se družite sa ljudima na otvorenom prostoru, poštujući sve mere. Postoji pregršt mogućnosti za boravak izvan zatvorenog prostora, za aktivni odmor i kretanje u prirodi što će svakako doprineti izgradnji boljeg imuniteta. I koliko god ova situacija sa pandemijom bila deprimirajuća, valja razmišljati unapred i smisliti šta posle, kada se krene „nazad u normalu“. Dok ovo pišem, u toku su pripreme aplikacija za bespovratni zajam koji dodeljuje Evropska Unija, kroz GIZ, koji predstavlja prvu konkretnu meru za ublažavanje negativnih efekata korona virusa. U dvanaest opština Istočne Srbije, vlasnici seoskih domaćinstava, poljoprivrednih gazdinstava, turističkih domaćinstava i svih ostalih koji pružaju usluge u oblasti turizma, imaju mogućnost da apliciraju za bespovratna sredstva u visini od maksimalno 10.000 evra uz sopstveno učešće od 10%. Ovo je dobra prilika za mnoge, da kroz jednostavnu aplikaciju i dobro osmišljeno i pametno ulaganje novca, na najbolji način podignu nivo kvaliteta svojih usluga i tako privuku nove turiste. Biće podeljeno oko stotinu malih „grantova“ i ovo će verovatno biti početak jedne nove ere razvoja turizma u Istočnoj Srbiji koja je do sada, neopravdano, bila uvek nekako po strani.

kamping Iz perspektive teme o kojoj pišem mogućnosti ima mnogo više nego što trenutno može da se sagleda. Seoska domaćinstva niz Dunav, od Smedereva do Negotina, mogu biti idealne male kamping oaze, zanimljive za kampere, bicikliste, motocikliste, ljubitelje prirode, pecaroše, nautičare, veslače, kajakaše… No, pre svega toga, neophodno je da se zaustavi devastacija prirodnih resursa, zagađenje Dunava i rešavanje malih deponija koje niču gotovo svuda i koje za vreme jake košave, nebom seju hiljade plastičnih kesa. Sve to izgleda strašno, uprkos lepotama koje nas okružuju. I onda se kao osnovni utisak ističe priroda koja je zatrovana i prljava, a u drugi plan odlaze prirodne lepote i uživanje u istoj. I kada pomislite da sve ide u nekom negativnom smeru, uvek „istrči“ neka dobra vest. Područje Đerdapa na Dunavu, odlukom Izvršnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu – UNESCO upisano je na Svetsku listu geoparkova (UNESCO Global Geoparks) kao prvi geopark u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine 13. jula 2020. go-

dine. Upravo tu i leži odgovor na pitanje gde je budućnost. To jeste ekološki odgovorni turizam koji privlači ekološki odgovorne turiste. U isto ovo vreme, ekipa mladih ljudi iz organizacije Mladi istraživači Srbije i Familia Nature, ekipa entuzijasta, održava volonterski kamp „Danube Soul 2020“ i radi na uređenju i obeležavanju šumske staze, skupljanju otpada i postavljanju putokaza i klupica u reonu Kusjaka kod Negotina. To je jedan svetli primer kako inicijativa mladih može da pomera stvari napred. Smešteni su u kampu Sv. Mokranjac, spavaju u šatorima i rade od jutra do mraka. Uživaju u prirodi i uređuju Srbiju. Takvih inicijativa ima mnogo, ali ne i dovoljno da bi rešile sve probleme koje donosi ljudski nemar i nebriga za prirodu i okruženje. Takođe, ovakva inicijativa je još jedan primer da i to može biti turizam. Kampova niz Dunav nema mnogo, nažalost. Od Beograda nizvodno Dunavom ima stotinu fantastičnih lokacija, a kampova svega nekoliko. Na Srebrnom jezeru i dalje

kamping

funkcioniše kamp Aniva, a nadalje, sve do Negotina, imamo svega nekoliko kampova: Kamp Asin kod sela Dobra, u srcu NP Đerdap, kroz koji protiče potok, odakle možete pešačiti brojnim obeleženim stazama nacionalnog parka; Kamp Toma (koji je na izdisaju), na samoj obali Dunava, nedaleko od sela Brnjica; Kamp Miročka voda – na samoj obali Dunava u Brzoj Palanci, nadomak Kladova; Kamp Sv. Mokranjac kod Kusjaka, Negotin koji se bori da unapredi iskustvo kampovanja i proširi usluge nudeći izuzetne aktivnosti na vodi poput veslanja kajaka i kanua, wind surfinga, pecanja. Mesto koje u svom prvom komšiluku ima stanište vidri i rečnih rakova. I to je ukupno pet kampova na potezu dužem od 150 km. Svi oni nude prenoćište neumornim biciklistima koji voze evropskim rutama.

TU MAGAZIN leto 2020

Eurovelo 6 - od Atlantika do Crnog mora, ukupne dužine 4.450 km, koja spaja 11 UNESCO područja, 6 evropskih reka, 10 evropskih zemalja. Eurovelo 13 – od Baltika do Crnog mora, ukupne dužine 9.950 km, koja spaja 14 UNESCO područja, 3 evropska mora, 20 evropskih zemalja. Biciklizam je svih ovih godina sve popularniji, a sve što treba da radimo jeste da omogućimo svim ljubiteljima ove vrste putovanja da se udobno i bezbedno smeste u kampovima niz Dunav. I sve isto važi i za ljubitelje putovanja na motornim dvotočkašima. I da sve ovo preselite u neku Francusku ili Nemačku, broj kampova na istom potezu bio bi veći od stotinu. Pored toga kajak takođe dobija sve više na značaju poslednjih godina. Najstarija, najduža i najveća, međunarodna, sportsko – rekreativna, turistička, kajakaška regata na svetu, 65. TID (Tour internacional Danubien – od Nemačke do Crnog

mora) i ove godine nastavlja tradiciju, ali će zbog pandemije regata brojati manje učesnika. TID regata vezana je za apsolutni boravak na otvorenom prostoru. Prvi put u svojoj dugoj tradiciji regata planira da boravi u opštini Negotin sa željom da to postane tradicija. Princip regate je dnevno veslanje i noćenje u prethodno određenim etapnim mestima (čitaj kampovima). Regataši dnevno preveslaju od 30 do 60 kilometara. U regati učestvuju osobe svih uzrasta oba pola, a najviše su zastupljeni stariji učesnici, profesori, studenti i učesnici koji u ovom periodu nemaju obaveze, kao i pravi ljubitelji zdravog načina života, boravka u prirodi, a naročito na vodi. Organizator TID-a kroz Srbiju je Kajakaški savez Srbije uz pomoć gradova, opština i Turističkih organizacija mesta kroz koje prolazi regata. Ove godine očekuje se 50 kajakaša iz Nemačke, Slovačke, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Engleske i Srbije.

TU MAGAZIN leto 2020

kamping nih godina jer na Dunavu nema smeštajnih kapaciteta, a nekima od njih je sva ta improvizacija ipak bila previše. Naravoučenije je da resursa ima nesagledivo mnogo, potencijala i mogućnosti isto toliko, a u realnosti je malo toga što smo do sada uradili da prirodu sačuvamo od devastacije, da privučemo turiste, pre svega naše, a onda i strane.

Pre punih 10 godina, imao sam prilike da vodim grupu veslača iz veslačkog kluba Regensburg. Bili su to uglavnom stariji učesnici (50+) koji su te godine veslali drugu etapu kroz Srbiju, od Beograda do Vidina. Trebalo je organizovati noćenje i ishranu na etapnim mestima, ali nažalost, nismo uvek mogli da budemo u kampu, jer prosto ih nema dovoljno na mestima na kojima se pravila pauza za noćenje. Često smo kamp postavljali na samoj obali Dunava u minimalnim uslovima gde nije postojao ni pristojan toalet, a o drugim uslovima da i ne pričamo. Grupu je činilo ukupno četiri četverca sa kormilarom i tehnički deo ekipe, ukupno dvadesetpet ljudi. I svuda smo imali sjajno iskustvo sa ljudima koji su nas dočekali baš onako kako to u Srbiji ljudi čine, iskreno, sa osmehom i velikim srcem. Da nije tog utiska i tih divnih ljudi, glavni utisak bi bio da smo hiljadama milja daleko od razvijene turističke ponude. Prolazak kroz prevodnice na Dunavu

Sva ova dunavska priča, kad pričamo o istoku Srbije, tek je maleni deo. Nepregledna prostranstva Đerdapa, Homoljskih planina, južnog Kučaja, Rtnja, Stare planine, okoline Bora, Zaječara, Knjaževca… To su prirodni resursi i lepote koje je nemoguće sabiti u jedan tekst, nemoguće doživeti za jedno leto. bio je pravi doživljaj za sve učesnike, pa i za mene lično, koji sam prvi put imao prilike da razgovaram sa kapetanom jedne prevodnice i da čamcem uđem u prevodnicu. To su stvari koje se pamte ceo život. Nemački veslači su Srbiju napustili zadovoljni i srećni, sa velikom željom da za dve godine ponove ovu istu turu. Nažalost, među njima je prevladala želja da se oprobaju na nekoj drugoj evropskoj reci nared-

Razvoj malih seoskih domaćinstava koji u svom sastavu imaju mini-kamp može zaista da bude dobitna kombinacija. To je odličan i veoma autentičan turistički proizvod koji privlači različite ciljne grupe, a pre svega ljubitelje prirode i aktivnog odmora. Takav proizvod ne postoji nigde u Evropi, gde je kamping turizam (kamping industrija) razvijena i gde uzima 25% ukupnog turističkog prometa. Takva domaćinstva pokreću i druga živa domaćinstva u okolini koja bi trebala da snabdevaju kamp vrhunskim proizvodima iz domaće radinosti – hleb, sir, kajmak, suvo meso, povrće, voće, poslastice, suveniri, razni tekstilni predmeti itd. I to upravo čini taj integralni razvoj turizma, održivi koncept koji na mikro nivou omogućava ekonomski razvoj jednog sela uz minimizaciju negativnih uticaja čoveka na okolinu. Takođe, nadam se da će biti dovoljno onih koji poput Asina i Sv. Mokranjca shvataju mogućnosti i šansu da u ovoj niši, koja iz godine u godinu raste, pronađu svoju porodičnu, preduzetničku priču.

Tekst i foto: Vladimir Đumić

Hotel

TU MAGAZIN leto 2020

Netaknuta prioroda Kopaonika na skoro 2000 metara nadmorske visine, daleko od stresa i naporne svakodnevice, učiniće da naša najpoznatija planina postane vaš prvi izbor prilikom odabira letnje destinacije. Sunčano, pitomo i bogato lice ove planine predstavlja idealno mesto za beg od gradske vrućine, a skrivene planinske staze otkriće vam tajne bogate prirode, pružajući aktivan i kvalitetan odmor. U okviru ponude i preporuke hotela možete istražiti Jelovarnik – najviši vodopad u Srbiji, obići botaničke ture, netaknute rezervate prirode poput Jankove bare, srednjovekovne manastire u Dolini jorgovana, uređene pešačke staze, jahati konje i uživati na zdravom vazduhu.

Letnje lice Kopaonika ove godine ostaviće sve posetioce bez daha. Najveći hotelski kompleks Grand Hotel & Spa pripremio je pregršt novih aktivnosti, izlete u prirodi, puno zabave i avanture za vaše mališane, ali i vrhunski spa sadržaj, koji će ovog leta upotpuniti vaš odmor iz snova 26

Za najmlađe posetioce u ponudi je škola malih rendžera i istraživački kampovi u okviru kojih će sticati nova znanja, ali i animacija i zabava za celu porodicu koja podrazumeva bioskop na otvorenom, pozorišne predstave, mini ranč za decu i još mnogo iznenađenja. Brojne adrenalinske aktivnosti, uz uzbudljive safari i kvad avanture po netaknutim predelima izuzetne lepote i off-road stazama, alpinizam, planinski biciklizam po uređenim stazama, ali i slobod-

Hotel

ne vožnje, kao i paraglajding za najhrabrije doneće vam potpuno novi doživljaj Kopaonika. Tu su i brojne zabavne aktivnosti – bob na šinama, zip lajn, tjubing, kao i letnje skijanje na specijalno uređenoj stazi. Posle aktivnog dana, uz čašu dobrog vina, utonite u nesvakidašnju sliku “Grand Sunset” avanture sa svojom voljenom osobom ili prijateljima. Za prave gurmane pripremljena je i posebno bogata gastronomska ponuda. Najukusnija hrana i specijalno odabrana vina zadovoljiće istančani ukus i naših najzahtevnijih posetilaca, zahvaljujući kojima Grand Hotel & Spa iz godine u godinu pomera granice kada je reč o kvalitetu usluge koju nudi. Grand Hotel & Spa nudi vrhunski komfor na ekskluzivnoj lokaciji, u samom srcu Kopaonika. Luksuzni spa i wellness sadržaji, saune, tursko kupatilo, tuševi i slane sobe, uz neizostavno uživanje u otvorenom i zatvorenom bazenu iz kojih se prostire pogled na prelepe šumovite padine Kopaonika samo su deo prvoklasne usluge, koja će nesumnjivo učiniti da doživite najluksuzniji odmor ovog leta u Srbiji. Čekamo vas, jer ovog leta Grand Hotel & Spa pomera granice i donosi potpuno novi doživljaj odmora!

Turistički tartufi

TU MAGAZIN leto 2020

Kume, izgore ti kesa Turistička animacija kao deo turističke ponude važan je element zadovoljenja potreba savremenog gosta.

Porastom broja turista, njihovog standarda i promenama u načinu života, turistička animacija ima izuzetan značaj. Moderno tumačenje putovanja podrazumeva oblik nekog bežanja, slobode od svakodnevnice u kojoj je radno okruženje postalo neprivlačno, neugodno, monotono i zagađeno. Trka za boljim i većim ponudama programa animacije doživljava svoj vrhunac u razvijenim zemljama. Animacije postaje sve značajniji faktor u motivaciji turista gde se

zadovoljavaju potrebe gostiju za novim tipom zabave. Jedna od takvih zabava za goste iz Azije je ponuda srpske svadbe i običaja gde svaki gost ima svoj zadatak, sve u cilju animacije i zabave. Uloge su podeljene na mladu, mladoženju, kuma, kumu, svekra, svekrvu, tasta, taštu, devera i starog svata. U etno selu Gostoljublje kod Kosjerića sve je spremno za novu grupu gostiju iz Kine. Domaćini su obučeni u narodnu nošnju, muzičari sviraju kolo dobrodošlice, a gosti se dočekuju

TU MAGAZIN leto 2020

sa čašicom rakije, kafom i slatkom od sezonskog voća. Igranje kola - domaćinima to izgleda kao da se vuče dugo vodovodno crevo i sve liči na pijane goste na svadbi Gosti se presvlače i svako bira svoju ulogu, povorka ide po mladu u fijakeru

Pucanje u jabuku iz puške simboliše prepreku koju mladoženja treba da pređe da bi došao do mlade. Gađanje jabuke postavljene na najviše drvo u mladinom dvorištu. Ovaj običaj nastao je u davnim vremenima kada je uloga muškarca bila izrazito ratničko-lovačka, a preciznim pucanjem u jabuku pokazivao se kao vešt ratnik. U realnosti plastična puška je kupljena u kineskom tržnom centru, nabavljena je petarda tako da je postupak pucanja u jabuku pojednostavljen, jer jabuka zakačena na konopac posle praska pada na zemlju.

Turistički tartufi

Kupovina mlade je običaj koji se verovatno primenjuje zbog šale i smeha. Jednu stranu predstavlja mladin brat, a sa druge strane tu su dever i kum i tom prilikom gosti uče reč “JOŠ” jer to je jedino što čuju od domaćina. Lomljenje pogače donosi mladina majka kada svatovi dođu po mladu. Ko odlomi veći deo pogače smatra se da će biti gazda u kući. Mlada iz Kine bez obzira što je polomila manji deo nagoveštava da će ona biti šef jer joj se ništa drugo ne sviđa. Predstava se nastavlja kićenjem svatova ruzmarinom, jer se smatra da je ruzmarin simbol vernosti, kao i da pruža bračnu sreću – svi gosti mirišu ruzmarin i kažu da ga koriste kao začin. Bacanje sita vezano je za dolazak mlade u mladoženjinu kuću. Nevesta baca žito i kukuruz u ćoškove kuće, a sito baca na krov. Verovalo se da će ako sito ostane na krovu, brak biti plodan i uspešan. Mlada iz Kine umesto na krov, sito baca pored prozora. Ili nije navikla na ove običaje ili je možda malo izgubljena u prevodu. Gosti uče srpski gde od obave-

zne fraze “Kume, izgore ti kesa” znaju samo KESA da ponove.

Želja domaćina je da svadba protekne po običajima, mada gosti iz Kine najčešće fotografišu, izbegavajući ljubljenje, aplaudiraju i kao i svi gosti jedva čekaju da počne serviranje jela gde se poslužuje svadbarski kupus. Niko ne sluša pozdravni govor jer kineski gosti žure da se vrate u hotel i ne očekuju da svadba dugo traje. Na kraju su svi srećni i zadovoljni, još ako padne kiša to je pun pogodak, jer će život mladenaca da teče kao voda

Tekst: Maja Rogan Foto: Đorđe Mamula

Hotel

TERME, SKIJALIŠTE I HOTEL CERKNO

IDEALAN ODMOR

SPA AND SKI

U SVIM GODIŠNJIM DOBIMA Cerkljanska regija ima bogatu kulturnu i prirodnu baštinu. Beskonačne zelene doline među strmim gudurama, nepreglednim šumama i sunčanim platoima, primamljivo su odredište za ugodni odmor u svako godišnje doba. U Hotelu Cerkno, koji je i vlasnik skijališta, terma Cerkno, apartmana i restorana Alpska perla, mogu vam pripremiti odlične aranžmane po vašim željama

HOTEL CERKNO Hotel Cerkno smešten je u središtu grada, a u elegantno nameštenim sobama može da primi do 180 gostiju. Zahvaljujući raznolikoj ponudi, savršeni je izbor za sve koji žele mirni odmor u prirodi, aktivne praznike ili jednostavno žele da se opuste i uživaju u termama. Na jelovniku restorana su lokalna jela (jela od šumskog voća, mleka i mlečnih proizvoda lokalnih farma, jela od ribe ili jela od gljiva) i međunarodna jela.. Sastojci za pripremu hrane biraju se pažljivo, a načini pripremanja su tradicionalni i dopunjeni modernim pristupima. Pomoćna zgrada se nalazi u sklopu Hotela Cerkno i nudi 110 ležaja u od

dvokrevetnih, pa sve do šestokrevetnih soba. Smeštaj je primeren za sve koji posle aktivno provedenog dana žele miran odmor u cenovno povoljnim, a ipak lepo opremljenim sobama.

TERME CERKNO U Cerknom, u sklopu Hotela Cerkno, smeštene su jedine slovenačke terme u podnožju Julijskih Alpa i spadaju u manje terme. Lekoviti učinci energije, koja prodire iz poznate idrijske ponornice, poznati su još od praistorije. Hemijski bogata termalna voda, koja se crpi iz bušotine duboke 2.000 metara, blagotvorno deluje na ljudsko telo i zato su Terme Cerkno prikladne za opuštanje, rekreaciju, ali i vežbanje. Unutrašnji bazen sa temperaturom od 30 °C kombinuje mnoge atrakcije; opuštanje osiguravaju masažni ležajevi, gejziri, whirlpool i dečji bazen. U Termama Cerkno

Arhiva muzeja regiona Idrija i Cerkno

takođe možete očistiti telo posetom „Svetu sauna“, a za respiratorne i probleme sa kožom preporučuje se slana soba. Posetioci u njoj udišu vazduh sa visokim sadržajem aerosola koji na respiratorni sastav čoveka ima sličan terapijski učinak kao da ste proveli nekoliko dana na moru.

Autor: Nada Žgank

ALPSKA PERLA: apartmani i restoran na skijalištu Cerkno Restoran Alpska perla na nadmorskoj visini od 1300 m nudi široki izbor jela prilagođen alpskom okruženju. Posebna pažnja posvećuje se lokalnim jelima i sastojcima jer su Cerkno i okolina poznati po veoma raznolikoj kuhinji. Svi ljubitelji prirode i planinarenja, kao i oni koji žele da pobegnu od urbane vreve, trebalo bi da posete skijaško središte, odnosno bilo koji od šest moderno opremljenih apartmana Alpska perla. Tu možete da uživate u netaknutoj prirodi, branju šumskog voća, izletima na obližnji Blegoš, Porezen, do sela Davča...

ZABAVNI PARK Zabavni park na jednom mestu objedinjuje opuštanje i zabavu uz sportske aktivnosti za posetioce svih uzrasta i adrenalinskog entuzijazma. U Zabavnom parku možete da se zabavite na sportskim terenima (mali fudbal, odbojka, badminton), u SUPanju, na poligonu za paintball ili slacklineu (hodanje po traci), na streličarskom poligonu, a deca mogu da uživaju na dečjem igralištu. Kao deo zabavnog parka dostupan je prostor za piknik na kojem možete skratiti vreme društvenim igrama; boćanjem, pikadom, loptom…

PREDLOZI ZA RAZGLEDANJE • Partizanska bolnica Franja (Drugi svetski rat, 4 km) • Muzej u dvorcu Idrija (poznata idrijska čipka, 20 km) • Antonijev rov, bivši rudnik žive (20 km) • Laufarji - poznati progonitelji zime • Dolina Soče i lepote reke Soče (27 km - Most na Soči) • Italijanske vojne tvrđave u Zakrižu • Flora i fauna Cerkljanske regije sa zanimljivom vegetacijom posebno će biti interesantne botaničarima i travarima (npr. jagorčevina, kranjski ljiljan, planinčica) • Ljubljana, glavni grad Slovenije (60 km) • Postojinska jama, svetski poznata krška jama (57 km) • Slikovito primorsko mesto Piran (135 km) • Bled (60-80 km) • Goriška brda (60 km) • Most na Soči (27 km) • Julijski Alpi • Igrališta za golf: Arboretum (80 km), Bled (60 km), Lipica (85 km) i Trnovo Ljubljana (70 km)

5 pitanja za šefa

Milorad Janković

operativni direktor hotela Gorski

TU MAGAZIN proleće 2020

TU MAGAZIN leto 2020

Ne tako davno Milorad Janković je danju radio kao kuvar, a onda direktno iz kuhinje odlazio na posao noćnog recepcionara. Danas je operativni direktor Hotela Gorski na Kopaoniku i do ove pozicije svakako nije stigao „preko noći“, već je zanat pekao polako, učeći i radeći na bezmalo svim radnim mestima koje moderno hotelijerstvo može da ponudi. Neko će reći da je to samo „filmska priča“ ili „američki san“, ali ako ga upoznate i pokaže vam svoje neformalno, drugo lice uverićete se da je Milorad niko drugi do pravi mladi lav TU: Svi mladi lavovi imaju idole. Koju ličnost bi okarakterisali kao vaš poslovni uzor? MJ: Imao sam nekoliko ljudi za idole u poslu. Pre svih to je čovek sa kojim sam radio u prvom hotelu. On je sve vreme delio svoje znanje sa mnom i zaslužan je što danas to činim ja sa mojim mlađim kolegama. Kasnije sam upoznao ljude koji su imali mnogo čvršći i da tako kažem strožiji pristup poslu, ali je za mene kao mladog čoveka to takođe bilo veoma značajno, jer sam od njih naučio tehnike koje svakodnevno primenjujem. TU: Kako izgleda vaš radni dan u ovim uslovima? MJ: Na mom poslu je bez obzira na ovu pandemiju, svaki dan priča za sebe. U hotelijerstvu sa jedne strane imate redovne aktivnosti i rutinu, a opet tu je i nešto što se stalno dešava kao nova situacija na koju morate da reagujete i da se prilagodite u datom trenutku. Dakle, prilično je dinamično i ja zbog svega toga doživljavam hotel kao lice kojem je potrebna celodnevna pažnja i

Mladi lavovi staranje, jer će u suprotnom ostati samo običan skup zidova, hodnika i soba, bez ikakve duše. TU: A šta je za vas pravi odmor? MJ: Moram da priznam da mi nije lako da odmah odbacim svoje poslovne navike kad odem negde na odmor, jer sam i na odmoru ja taj koji sve organizuje, koji animira, kuva i započinje sve akcije. Zbog toga, pod pravim odmorom podrazumevam neki „chill“ na plaži, meditaciju i potpuni mir, ali opet da i to ne traje predugo. TU: Šta je po vama ono što vas izdvaja od drugih? MJ: Ne razmišljam puno o tome, ali smatram da je veoma važno biti „prikačen“ na sadašnji trenutak. Možda bi bilo bolje da to kaže neko drugi o meni, ali mislim da ja u svakoj situaciji pokušavam da nađem potencijal koji drugi ne bi ni tražili. To ume ponekad i da mi zakomplikuje život, ali prosto to sam ja i posle svega mi obično bude drago što tako reagujem. TU: Koja je vaša formula uspeha? MJ: Do sada sam na svakom poslu pokušavao da ostanem dugo i da uđem u suštinu, tako da bi neka moja formula bila: „Daj vremenu – vremena!“ Mnogi ljudi odustanu i idu dalje kada recimo posle pola godine na poslu ne dođu do željenih rezultata. Moj pristup je drugačiji, odnosno ako želiš u nečemu da uspeš, moraš najmanje tri godine da izgaraš od jutra do mraka i da se tome potpuno posvetiš kako bi bio siguran da si zaista dao sve od sebe. TU: Šta biste poručili kao savet mladim lavovima koji tek dolaze? MJ: Smatram da kao mentor nisam previše insistirao na tome šta bi mlade kolege trebalo da rade, već sam se trudio da što više širim ono što znam i da to znanje oni prenesu dalje. Verujem u onu budističku mudrost koja kaže da kada je učenik spreman, učitelj se pojavi sam. Takođe, mladi bi trebalo da imaju na umu da je poenta ovog posla - timski rad i da nema mesta za mnogo soliranja. Dakle, potrebna je jedna stalna razmena ideja i informacija - protočnost u svakom smislu te reči.

Tekst: Petar Vušurović

Reportaža

TU MAGAZIN leto 2020

aktivnosti Koje se mogu isprobati na Kopaoniku ovog leta

Kako globalna pandemija i restrikcije unose promene u putovanja, veliki broj ljudi će ove godine istraživati opcije letnjih odmora u Srbiji

Dobra vest? Kopaonik pruža reset za dušu i telo, izazivajući da probamo nešto novo svake godine. Novootvorene pešačke staze i onima koji tradicionalno godinama posećuju ovu atraktivnu planinu daju priliku da je dožive na drugačiji način. Oni koji su do sada dolazili samo zimi, mogu se iznenaditi različitim sadržajima koje je MK Mountain Resort predstavio na zvaničnom otvaranju letnje sezone.

Vožnja žičarom do Pančićevog vrha

Retki su trenuci u toku zimske sezone kada se može videti pogled sa Pančićevog vrha i zato je poseban doživljaj upiti prostranstva brežuljaka i živopisne boje prirode u toku leta. Žičara iz Doline sportova vodi do 2.017 metara nadmorske visine, a

onda se po vrhu možete prošetati uživajući u planinskom cveću i svežem vazduhu.

Piknik na Kadijevcu uz laganu pešačku turu do Jankovih bara

Za porodična druženja i one koje vole da se izležavaju na travi upijajući zrake planinskog sunca, odlazak na piknik do izletišta Kadijevac biće uživanje za sva čula. Uz zvuke potočića i miris cveća, prostrite ćebence i zavalite se uživajući u domaćim proizvodima Raške. Od Kadijevca do Jankovih bara vodi stazica kroz šumu i za 15-ak minuta se dolazi do najvećeg tresetišta na Kopaoniku koje je od ove godine otvoreno za posetu. Drvenim mostićima se može prošetati iznad bare i upoznati sa biljnim i životinjskim svetom.

TU MAGAZIN leto 2020

Obilazak gejzira Metođe

Jedan od skrivenih dragulja Kopaonika je gejzir visok nekoliko metara koji se nalazi u srcu listopadne šume prirodnog rezervata Metođe. Ovaj kraj krasi šest različitih smrčevih i bukovih zajednica sa dosta drugih retkih biljnih vrsta. Boravak u ovom lekovitom okruženju koje se smatra narodnim svetilištem, može pomoći u izgradnji imunog sistema, razvoju kreativnosti i poboljšati koncentraciju. Više nego dovoljno za posetu, zar ne?

Vožnja kvadova po obroncima Kopaonika

Za one koji vole adrenalinske avanture, vožnja kvadovima neravnim rutama je odličan izbor aktivnog odmora. ATV ture omogućavaju avanturistima da kroz udobnu i uzbudljivu vožnju istraže lepote Ko-

Reportaža

paonika, posećujući ne tako dostupne staze i vidikovce. Pored toga, može se uživati u flori i fauni uz upoznavanje sa geografskim i botaničkim zanimljivostima. Važno je pridržavati se uputstava nadležnih uz korišćenje zaštitne opreme koja bi boravak učinila bezbednim i ispunjavajućim iskustvom.

Obilazak vodopada Jelovarnik

Do jednog od najviših vodopada u Srbiji može se doći pešaka – jednom od izazovnijih pešačkih tura ili kolima makadamskim putem. U oba slučaja, kaskade više od 70 metara i vodopad sakriven u gustoj šumi oduševiće sve ljubitelje netaknute prirode. Legenda iz kraja kaže da će se devojka koja odvede mladića do vodopada, udati za njega. Zato dobro razmislite koga ćete povesti. Tekst: Dijana Kocić

Predstavljamo I t a l i j a k o j u m a n j e p o z n aTUj MAGAZIN e t e leto 2020

Kazerta (REGGIA

CASERTA)

NAJVEĆI KRALJEVSKI DVORAC NA SVETU Najveći svetski kraljevski dvorac nalazi se u Italiji, udaljen 20 kilometara od Napulja. Zove se Kazerta (Caserta), po gradiću u kojem je i sazidan. Njegovu izgradnju započeo je burbonski kralj Karlo VII Napuljski (Karlo III Španski) sa željom da u njega smesti sve najvažnije sadržaje prestonice. Znao je da je grad lakše braniti od napada sa mora, ako se strateški povuče u kopno. Kazertu je projektovao čuveni italijanski arhitekta Luiđi Vanviteli, po uzoru na mnogo poznatije dvorce: Versaj (građen kao rezidencija za Luja XIV, Luja XV i Luja XVI, u periodu od 1630. do kraja 17.veka) i El Eskorijaj – kraljevska palatu u Madridu (izgradnja započeta 1559. za španskog kralja Filipa II). Kazerta je građena od 1752. do 1780. godine, a Karlo VII nikada nije živeo u njoj, pošto je pre završetka radova abdicirao, kako bi 1759. preuzeo španski presto. Nasledio ga je najmlađi sin Ferdinand IV koji je završio gradnju dvorca

TU MAGAZIN leto 2020 Da bi se dočarala monumentalnost ovog zdanja, korisno je uporediti nekoliko tehničkih podataka sa podacima čuvenog Versajskog dvorca. Versajski dvorac čini više zgrada na prostoru od 11 ha. Ukupna površina svih objekata je 67.121 m2, sa 700 soba u kojima je živelo oko 6.000 ljudi. Okružuju ga vrtovi površine 93 ha. Kazerta je petospratno zdanje, podignuto na osnovi dimenzija 274x184 m, ukupne razvijene površine od 235.000 m2 i 1200 soba. Kazerta ima 40 monumentalnih dvorana, a Versaj 22, a površina njenih vrtova je 120 ha. Nesumnjivo da Kaserta svojim baroknim izgledom podseća na model po kojem je građena. Glavni arhitektonski motivi Versajskog dvorca su udvojeni slobodni stubovi kroz dve etaže, te ih je arhitekta Vanviteli ponovio i na Kazerti. Fasadama dominiraju barokni balusteri na oba dvorca, ali je Kazerta u ostalim elementima građena po principu svedenog baroka, sa manje lučnih otvora i skulptura. Ono što ovaj dvorac čini jedinstvenim, jesu njegovi brojni sadržaji: kraljevske odaje, stanovi svih politi-

Predstavljamo čara, kraljevska kapela, zgrada pozorišta, biblioteka, muzej tehničkih dostignuća, univerzitet, kabineti svih visokih državnih činovnika, sale za prijeme i državničke poslove, vojna komanda, sud, ali i kasarna za više hiljada vojnika koji su čuvali ovu državu u malom. Palata se sastoji od četiri džinovska bloka zgrada, spojena u celinu koja formira četiri dvorišta veličine 3800 m2. Ovo impresivno zdanje bilo je deo inovativnog urbanističkog projekta, po kojem je, od kapije dvorca do Napulja, planirana široka avenija duga 20 kilometara. Nažalost, ova ideja nikada nije realizovana. Svi sadržaji dvorca građeni su po najvišim standardima tog doba, kako po dimenzijama, tako i po unutrašnjem uređenju. Pozorište u Kazerti ni po čemu ne zaostaje za Kraljevskom operom u Napulju (sagrađena 1737. godine i danas je najstarija sačuvana opera u svetu). Kralj i ugledni stanovnici zamka imali su prilike da gledaju najbolje opere i pozorišne predstave na pragu svojih domova. Sala pozorišta je u obliku potkovice, prima 500 gledalaca, ima pet nivo galerija i centralnu kraljevsku ložu koja se pro-

Predstavljamo

teže kroz tri nivoa. Kupola oslikana freskama, mermerni pilastri, zlatni kapiteli i balusteri, duboki reljefi po balkonskim ogradama – obeležja vrhunskog rokoko zanatstva. Dvorska kapela sagrađena je po uzoru na versajsku kapelu, uz bogatu baroknu dekoraciju: pozlaćena lučna tavanica i kupola nad oltarom, mermerni udvojeni stubovi sa zlatnim korintskim kapitelima, galerija osvetljena visokim prozorima i ograđena mermernim balusterima, oltar opremljen pozlaćenim nameštajem, podovi i zidovi ukrašeni intarzijama od raznobojnog mermera. Ulaskom u kapelu, gubi se osećaj da ste u zgradi dvorca, pošto je dimenzija prostora istovetna bazilikama u centru Napulja. Sa arhitektonskog aspekta, dvorac Kazerta najpoznatiji je po konstruktivnim rešenjima ulaznog hola i stepeništa koje vodi ka osmougaonom vestibilu sa kupolom koja je kopija kupole u venecijanskoj crkvi Santa Marija Dela Salute. Samo stepenište smešteno je u ogroman prostor 21 x 30 metara, visine 40 metara do elipsaste kupole sa skrivenom galerijom. Tajna ovog svoda je zaklonjeni prostor za muzičare koji su svojom svirkom dočekivali iznenađene goste. Penjući se uz stepenice, čula se muzika koja kao da je dolazila sa neba, nigde se nisu videli izvođači, a perfektno procenjena akustička pravila omogući-

TU MAGAZIN leto 2020

la su da se muzika savršeno čuje na svakoj poziciji stepeništa. Danas je ovaj fenomen predmet brojnih studija teoretičara arhitektonske fizike i akustike. Deset metara široko stepenište sa 117 stepenika, kamene skulpture lavova čuvara i junaka iz grčko rimske mitologije smeštenih u lučnim nišama, mermerni barokni stubovi i balusteri, freske po svodovima… sve ovo stvara snažan utisak bogatstva i moći tadašnjih vladara. Remek delo arhitekture, dizajna i dekoracije, ovo stepenište je postalo uzor brojnim graditeljima do danas.

TU MAGAZIN leto 2020

Predstavljamo

Vrtovi dvorca Kazerta smatraju se lepšim i od versajskih. Veliko prostranstvo projektovano u obliku violine, organizacija parkova u više nivoa, fontane koje se stepenasto penju ka najlepšoj skulpturalnoj vodenoj kompoziciji Diane i Akteona (delo vajara Paola Perzika). Vodeni sistem čini deo akvadukta kojim se dvorac snabdevao vodom. Zbog svoje lepote i raskoši, ulazne stepenice, hol i brojne sale za prijeme korišćeni su za snimanje mnogih filmova: Rat svetova 1 i 2. Nemoguća misija 3 (umesto Vatikana), Anđeli i demoni, Fantomska pratnja… Nažalost, danas je dvorac Kazerta u relativno lošem stanju. Za publiku je otvorena samo jedna četvrtina zgrade. Fasade su napadnute vlagom, a država Italija nema novca da ga renovira u celosti i zaštiti od daljeg propadanja.

Tekst i foto: Branka Bošnjak

¢To{¢c/ O{·/gT T ¢/ª·{¢ rT

go{r Ý O{·/g ѵ ª

ýŤŬŸů ýǚ OŸƳĨŤ ѵ ªƛý ͺϣљ ƧĨ ůýŤýǤŎ ůý ƧýŬŸŞ ŸĘýŤŎ ŸšŸšŸƳŸƟƧšŸł ǤýŤŎǓýϨ Ƽ TłýŤƼϭ OŸƳĨŤ ƛŸƧĨġƼŞĨ ͸ͷ͸ ŬŸġĨƟůŸ ŸƛƟĨŬŤŞĨůŎŉ ƧŸĘý Ŏ ýƛýƟƳŬýůýϨ ƧŸƛЍ ƧƳǓĨůƼ ƛŤýǦƼϨ ×ĨŤŤůĨƧƧ Ŏ ªƛý ĚĨůƳýƟϨ ǤýƳǓŸƟĨůŎ Ŏ ŸƳǓŸƟĨůŎ ĘýǤĨůϨ ŤŸĘĘǚ Ŏ ƛŸŸŤ ĘýƟϨ šŸůłƟĨƧůŎ ĚĨůƳýƟϨ šýŸ Ŏ ý Ťý ĚýƟƳĨ ƟĨƧƳŸƟýů {ŤŎǓĨ ·ĨƟƟýĚĨ šŸŞŎ ƧĨ ůýŤýǤŎ ůý šƟŸǓůŸŞ ƳĨƟýƧŎ ŉŸƳĨŤý Ƨý ƛŸłŤĨġŸŬ ůý ŬŸƟĨϭ ýŤŬŸů ýǚ OŸƳĨŤ ѵ ªƛý ͺϣљ ƟýƧƛŸŤýЍ ǦĨ Ƨý ͸ͶͶ ƧŸĘý ƟýǤŤŎĜŎƳĨ ƧƳƟƼšƳƼƟĨ Ŏ ͷ͸ ýƛýƟƳŬýůýϭ ƟŎƟŸġůŎ ŬýƳĨƟŎŞýŤŎϨ ƧýǓƟĨЍ ŬĨůŎ Ŏ ƧǓĨǦŎ ġŎǤýŞůϨ ƳĨ ŸĘŎŤŞĨ ƧǓĨƳŤŸƧƳŎ ůýġŸƛƼůŞƼ ƧĨ Ƨ ƛƟĨġŎǓůŎŬ ƛŸłŤĨġŸŬ ůý çýŤŎǓ šŸŞŎ ƧĨ ƛƟƼǦý Ƨý ĘýŤšŸůý ƧŸĘĨϭ ªǓĨ ƧŸĘĨ ƧƼ ŸƛƟĨŬŤŞĨůĨ Ƽ ƧšŤýġƼ Ƨý ǓŎƧŸšŎŬ ƧƳýůġýƟġŎŬý ŉŸƳĨŤŎŞĨƟƧƳǓý Ŏ ůýЍ ġŸǓĨǤƼŞƼ ƧĨ ůý šŸůĚĨƛƳ šŸŞŎ ġŸŬŎůŎƟý ƼŬĨƳůŎĜšŎŬ ĨůƳĨƟŎŞĨƟŸŬ ŉŸƳĨŤýϭ ªƛý ŸýǤƼ ŉŸƳĨŤý ĜŎůŎ ×ĨŤŤůĨƧ Ŏ Ƨƛý ĚĨůЍ ƳýƟ šŸŞŎ ƧĨ ƛƟŸƧƳŎƟĨ ůý ǓŎƪĨ Ÿġ ͻͶͶ Ŭ͸ϭ {ůŸ ƪƳŸ łý ŎǤġǓýŞý Ÿġ ŸƧƳýŤŎŉ ŉŸƳĨŤý ŞĨ ĘýǤĨů Ƨý ŤĨšŸǓŎƳŸŬ ŬŎůĨƟýŤůŸŬ ǓŸġŸŬϭ eƼƛýůŞĨ Ƽ ĘýǤĨůƼϨ ġŸšýǤýůŸ ǓƟýěý ĘýŤýůƧ ƛƟŎƟŸġůŎŉ ŬŎůĨƟýŤý Ŏ ƧŸŤŎ Ƽ ƳĨŤƼϨ ý ƳŸ ƧƼ ǤýġŸǓŸŤŞůĨ ŬƼƪƳĨƟŎŞĨ Ŏ łŸƧƳŎ ŉŸƳĨŤý ƛƟĨƛŸǤůýŤŎ šýŸ ůýŞǓƟĨġůŎŞŎ ġĨŸ ªƛý ĚĨůƳƟýϭ HŸƧƳŎ ŉŸƳĨŤý ŬŸłƼ ġý ƼǦŎǓýŞƼ Ƽ ƛýƟůŸŬ šƼƛýƳŎŤƼϨ ɰůƧšŸŞ Ŏ ŎůЍ ŀƟýƟĨġ ƧýƼůŎϨ ŉŎġƟŸŬýƧýǦůŸŞ šýġŎ Ŏ ƧŤýЍ ůŸŞ ƧŸĘŎϭ rý ƟýƧƛŸŤýłýůŞƼ ŞĨ Ŏ šŸǤŬĨƳŎĜšŎ ƧýŤŸů Ŏ ĚĨůƳýƟ Ǥý ŬýƧýǦƼϭ eýŸ ŤŎġĨƟ Ƽ ƛŸƧƳýǓŤŞýůŞƼ ůŸǓŎŉ ƧƳýůЍ ġýƟġý šǓýŤŎƳĨƳýϨ šŸůšƼƟĨůƳůŸƧƳŎ Ŏ ŎůŸЍ ǓýƳŎǓůŸƧƳŎ ŉŸƳĨŤƧšĨ ƛŸůƼġĨ ŞƼłŸŎƧƳŎĜůĨ /ǓƟŸƛŸĨϨ ýŤŬŸů ýǚ OŸƳĨŤ ѵ ªƛý ͺϣљ ŞĨ ġŸĘŎƳůŎš ůýłƟýġĨ ×ŎŤġ ĨýƼƳǚ ǔýƟġ ͸Ͷͷͻϭ łŸġŎůĨϨ Ɵýůġ gĨýġĨƟ ǔýƟġ ͸Ͷͷͼϭ łŸġŎůĨϨ šýŸ Ŏ ůýłƟýġĨ ª//ĘƳŬ ŬýłýǤŎůý Ƽ šýƳĨłŸƟŎŞŎ ИrýŞĘŸŤŞŎ ůŸǓŎ ŉŸЍ ƳĨŤ Ǥý šŸůŀĨƟĨůĚŎŞĨ Ŏ ġŸłýĤýŞĨЙ Ƽ šýƳĨłŸЍ ƟŎŞŎ ŉŸƳĨŤý Ƨý ǓŎƪĨ Ÿġ ͸ͶͶ ƧŸĘýϭ

HOTEL PALMA

OŸƳĨŤ ýŤŬý ͺϣ ƧŬĨƪƳĨů ŞĨ ůý ƧýŬŸ ͻ Ŭ Ÿġ ŸĘýŤĨ ŬŸƟýϨ Ƽ ƧýŬŸŬ ĚĨůƳƟƼ ·ŎǓƳýϨ Ƨý ƛƟĨŤĨƛŎŬ ƛŸłŤĨġŸŬ ůý ·ŎǓýƳƧšŎ ǤýŤŎǓϭ rŸЍ ǓŸƼƟĨĤĨůŎ ŉŸƳĨŤ ŎŬý ͷͷͼ ŬŸġĨƟůŎŉ Ŏ šŸŬЍ ŀŸƟůŎŉ ƧŸĘýϨ ƛƟŎǓýƳůƼ ƛŤýǦƼ ŎƧƛƟĨġ ŉŸƳĨŤýϨ ƟĨƧƳŸƟýůĨ Ŏ ĘýƟŸǓĨϨ šŸůŀĨƟĨůĚŎŞƧšĨ ƛƟŸƧƳŸЍ ƟĨϨ šýŸ Ŏ ×ĨŤŤůĨƧƧ Ŏ Ƨƛý ĚĨůƳýƟϭ

ª (¢é cT ýƟŸǓŎ Ŏ ƟĨƧƳŸƟýůŎ ƼɫĨƳ ƟĨƧƳŸƟýůϨ ý Ťý ĚýƟƳĨ ƟĨƧƳŸƟýůϨ oýƟЍ ǤýŬŎů Ŏ ŤŸĘĘŎ ĘýƟ ůýŤýǤĨ ƧĨ Ƽ ƛƟŎǤĨŬŤŞƼϨ ġŸš ƧĨ ŤŸƼůłĨ ĘýƟ Ƨý ŸƳǓŸƟĨůŸŬ ƳĨƟýƧŸŬ ůýŤýǤŎ ůý ƛƟǓŸŬ ƧƛƟýƳƼϭ ×ĨŤŤůĨƧƧ Ŏ Ƨƛý ªƛý ĚĨůƳýƟ ůƼġŎ ŉŎġƟŸŬýƧýǦůŎ ĘýǤĨůϨ ɰůЍ ƧšƼ ƧýƼůƼϨ ƛýƟůŸ šƼƛýƳŎŤŸϨ ƳĨƛŎġýƟŎŞƼŬϨ ƳĨƟĨƳýůƼ Ŏ ƧŸĘĨ Ǥý ŬýƧýǦƼϭ ŤýǦý OŸƳĨŤ ŎŬý ƧǓŸŞƼ ƛĨƪĜýůƼ ƛŤýǦƼ šŸŞý ƧĨ ůýЍ ŤýǤŎ ŎƧƛƟĨġ ŉŸƳĨŤýϭ ªýƧƳýůĚŎ Ŏ ġŸłýĤýŞŎ OŸƳĨŤ ƛŸƧĨġƼŞĨ ġǓĨ šŸŬƛŤĨƳůŸ ŸƛƟĨЍ ŬŤŞĨůĨ ƧýŤĨ Ǥý ƧýƧƳýůšĨϨ šýƛýĚŎƳĨƳý ͽͻ Ŏ ͹Ͷ ŸƧŸĘýϭ {ĘĨ ƧýŤĨ ƧƼ Ƨý ƛƟŎƟŸġůŎŬ ƧǓĨЍ ƳŤŸŬ Ŏ ƳĨƟýƧŸŬϨ ƛŸłŸġůĨ Ǥý ƧǓĨ ƛŸƧŤŸǓЍ ůĨ ġŸłýĤýŞĨϭ Glavna sala restorana sa kapacitetom do ͸ͶͶ ŸƧŸĘý ƛŸłŸġůý ŞĨ Ǥý ŸƟłýůŎǤŸǓýůŞĨ ƟýǤŤŎĜŎƳŎŉ ġŸłýĤýŞýϭ

Balkan BASE

Skokovi sa planina, zgrada, mostova

samo za najhrabrije

Skokova padobranom sa platforme visoke oko 70 metara bilo je u Beogradu još pre Drugog svetskog rata, a danas se u Srbiji ovom vrstom sporta bavi vrlo malo ljudi. Moguće je skakati sa visokih zgrada, sa antena, sa mostova ili sa stene sa pogodnom konfiguracijom za izvođenje skoka. Ovaj sport naziva se bejz (BASE) i premda postoje i profesionalni skakači, najviše njih to radi iz ljubavi Beograđanin Igor Jeremić je kao i većina drugih bejzera počeo sa padobranstvom, da bi od 2010. godine krenuo aktivnije da se bavi i bejz skokovima. Do sada je skakao uglavnm u italijanskim Alpima, u Švajcarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Grčkoj i naravno u Srbiji. TU: Objasnite nam šta je bejz i kad je nastao? IJ: Za oca modernog bejza smatra se Karl Beniš, a sport je zvanično pod tim imenom nastao 1978. godine kada je Karl snimio

svoj prvi skok sa planine El Kapitan u Kaliforniji. Naziv BASE predstavlja početna slova objekata sa kojih se najčešće skače: B – building (zgrada), A – antena, S – span (most), E – earth (stena). TU: Ko može time da se bavi? IJ: Ne postoje propisi niti bilo kakve zvanične dozvole, ali se u praksi primenjuju nepisana pravila i podrazumeva se da neko ko počinje da se bavi ovim sportom mora da ima određeno iskustvo u padobranstvu od bar 200 skokova.

TU: Kako ste vi počeli da se bavite bejz skokovima? IJ: Tokom bavljenja padobranostvom u Srbiji upoznao sam Branislava u to vreme jedinog bejz sportistu u Srbiji koji me je uveo u ovaj sport. Prvi put sam pod njegovim mentorstvom skočio sa mosta „Limska draga“ u Istri. Moja ideja bila je da probam, da vidim da li će mi se svideti, a onda sam odlučio da kupim opremu i aktivnije počnem da se bavim ovim sportom.

TU MAGAZIN leto 2020

TU: Gde su najbolji prirodni uslovi za bejz skokove? IJ: Mene u bejzu najviše privlači skakanje sa planina, pre svega jer koristim wingsuit, međutim, kako Srbija i nije neka planinska zemlja, na prostorima bivše Jugoslavije najbolji uslovi za skakanje tog tipa su u Sloveniji. Most „Limska draga“ u Istri, koji sam već pomenuo, jedan je od objekata na kome skakači iz celog sveta stiču svoje prvo bejz iskustvo. Poslednjih nekoliko godina postoji nekoliko škola koje obučavaju početnike u bejzu upravo na tom mostu. Ipak, najpopularnija mesta za skakanje su u italijanskim, francuskim i švajcarskim Alpima. TU: Da li uvek mora da se koristi wingsuit? IJ: Naravno, obično se tako i počinje, jer skok u wingsuit odelu zahteva dodatno iskustvo u samom bejzu, kao i wingsuit iskustvo u padobranstvu. Zato se on uglavnom koristi za skokove sa visokih stena, a meni je to najdraže u bejzu jer na taj na-

adrenalin

čin mogu da osetim let svojim telom. Kad skačemo sa zgrade, antene ili mosta, tu wingsuit ne dolazi u obzir, skačemo i veoma brzo otvaramo padobran, jer nemamo prostora ni vremena za let ili duži pad. TU: Opišite nam jedan vaš dan kad skačete. IJ: Zbog vetra, na skokove idemo ili rano ujutru ili kasno popodne. Obično se ustaje oko 4-5 ujutru, organizovanim prevozom ili kolima popnemo se na krajnju moguću tačku na planini dokle možemo doći, nastavimo peške sa svom opremom na leđima, dođemo do egzit pointa, tj. mesta za skok, i u zavisnosti od uslova odlučujemo da li ćemo skočiti ili ćemo se vratiti. Zatim obučemo wingsuit sa padobranom, dođemo na mesto sa koga ćemo skočiti, ukoliko skačem zajedno sa nekim, dobro isplaniramo kakav će to skok biti, kad i kako ćemo skočiti i šta raditi u letu, a ako skačem sam, odvojim neko vreme da u glavi isplaniram taj let. Zatim skočimo i poletimo, jer za-

adrenalin

ista letimo brzinom od 150-200 km/h, doletimo tamo gde želimo, otvorimo padobran na nekih 150-200 metara visine iznad zemlje i bezbedno uz pomoć padobrana sletimo na zemlju. TU: Da li idete na netaknuta mesta, ili na isprobana? IJ: Uglavnom skačemo sa mesta koja su nam poznata, mada posebnu draž za mene imaju skokovi sa lokacija sa kojih ranije nisam skakao. Do sada još nisam

TU MAGAZIN leto 2020

skočio sa mesta sa kojeg niko nije skočio, ali to je danas, posle više decenija postojanja ovog sporta, sve teže postići kada su u pitanju skokovi sa stena, posebno ako se ima u vidu rastući broj bejz skakača u svetu. TU: Koliko je ovo opasan sport? IJ: Ukoliko mu pristupate pažljivo i sistematično i ako poznajete svoje granice u datom trenutku, mislim da bejz nije opasan. Ipak, ljudi koji ne znaju mnogo o

ovom sportu, uglavnom tvrde da je adrenalinski, veoma opasan i rizičan. Profil ljudi koji se ovim bave je vrlo raznovrstan, ali iako ne postoje formalne dozvole, to su isključivo ljudi sa određenim padobranskim iskustvom i to uglavnom pod mentorstvom nekog iskusnijeg bejz skakača ili profesionalnog mentora. TU: Koliko ima bejz skakača u Srbiji? IJ: U Srbiji nas ima svega četvorica, postoji još nekoliko ljudi iz Srbije koji ne žive ovde, ali i njih nema mnogo, dok je od okolnih zemalja najveći broj bejz skakača iz Slovenije i Hrvatske, sve ukupno verovatno par desetina aktivnih sportista. Zbog promocije i popularisanja ovog sporta, kao i naše bolje organizacije i međusobne saradnje, pokrenuli smo ideju o osnivanju organizacije Balkan BASE, koja bi trebalo da okupi sve skakače sa ovih prostora.

Tekst: Bojana Ilić

TU MAGAZIN leto 2020

agencija

Gallileo Travel Džordža Vašingotna 3/7, Podgorica, Crna Gora

Malo tržište – velika putovanja Turistička agencija Gallileo osnovana je u martu 2002. godine u Podgorici. Cilj agencije od samih početaka bio je da na domaćem tržištu budu prepoznati po organizaciji grupnih putovanja ka inostranim destinacijama. Danas, kao najstarija agencija u Crnoj Gori u toj oblasti turizma, za sebe kažu da su za proteklih osamnaest godina postali sinonim za putovanja u svojoj zemlji. Sa ponosom ističu da su realizovali najveći broj grupnih putovanja i da imaju najveći broj putnika na tržištu Crne Gore

Evropske destinacije, daleke zemlje, region Agencija Gallileo prepoznata je po realizaciji velikog broja kako avionskih, tako i autobuskih aranžmana. Organizovali su najzahtevnija grupna putovanja, a najveći broj aranžmana do sada se odnosio na evropske destinacije. Osim toga, imali su i grupna putovanja za Brazil, Argentinu, Kinu, Indiju, Egipat, Dubai... Pored svega toga agencija često u svojoj ponudi ima dvodnevne ili trodnevne aranžmane, koji obuhvataju obilazak gradova sa prostora bivše Jugoslavije. Veoma uspešno su raealizovali i brojne maturske, studentske ekskurzije, kao i kongrese.

agencija Čarter letovi Kao veliki uspeh, s obzirom na malo tržište na kome posluju, ističu organizovane čarter letove. Tako su putnici agencije Gallileo bili u prilici da direktno iz Podgorice lete za Kairo, Hurgadu, Istanbul, Atinu, Prag, Kijev, Kišinjev, Maltu, Siciliju, Napulj, Firencu, Minhen, Nicu, Sevilju, Barselonu, Lisabon, Bari...

Lefkada, Krf i Lutraki Agencija sada planira predstojeće leto koje će, zbog dobro poznate situacije sa korona virusom, biti malo drugačije od prethodnih. Agencija Gallileo navikla je svoje putnike na letovanja u Grčkoj, Turskoj, Egiptu, Španiji, Italiji. Ovog leta njihova ponuda biće uglavnom skoncentrisana na Grčku, pre svega na Lefkadu, Krf i Lutraki. To su inače destinacije do kojih svoje putnike vode već duži niz godina, a povoljna situacija sa korona virusom u Grčkoj biće razlog zbog kojeg će je staviti ispred drugih destinacija. Naravno, treba imati u vidu da Crnogorci i u svojoj državi imaju lepe plaže, ali u agenciji smatraju da će se dobra praksa iz prethodnih godina nastaviti i ovoga leta. Generalno, putnici iz Crne Gore tokom leta najviše putuju u Grčku, a uvek su popularne i destinacije poput Turske i Egipta. Lepe plaže, dobar odnos cene i kvaliteta, blizina destinacije, kao i želja za promenom, samo su neki od razloga koje njihovi putnici navode, prilikom

TU MAGAZIN leto 2020

odabira Grčke kao letnje destinacije. Prethodnog leta imali su dvadeset i pet organizovanih grupa ka Lefkadi, Krfu i Lutrakiju, međutim ovoga leta, zbog globalne situacije, ne može se očekivati toliko interesovanje. Agencija Gallileo je dugogodišnji zvanični zastupnik za Crnu Goru agencija Kontiki i Argus iz Beograda.

Receptivni turizam Agencija Gallileo je u Crnoj Gori prethodnih godina ugostila brojne inostrane grupe, a nastojaće da i ovoga leta, u saradnji sa partnerskim agencijama iz inostranstva, pruže dobru uslugu turistima koji dođu iz inostranstva.

Oprezno sa planovima za jesen Polako se prave planovi za jesen i Novu godinu, iako je, kao i verovatno svim agencijama u današ-

agencija

nje vreme, veoma teško i nezahvalno bilo šta planirati. Tokom jesenjih i prolećnih meseci putnici iz Crne Gore najviše vole putovanja u zemlje poput Italije, Španije, Francuske, Turske, a nažalost u tim državama još uvek situacija sa korona virusom nije stabilna da bi moglo ozbiljnije da se planira. U agenciji Gallileo se nadaju da će uskoro sve biti normalizovano, da neće biti ograničenja i da će njihovi putnici već od ove jeseni opet uživati u brojnim evropskim i svetskim destinacijama. U Gallileo travelu su se uvek rukovodili time da kvalitet u realizaciji turističkih aranžmana mora biti na prvom mestu, a veliki broj stalnih putnika govori o visokom kvalitetu usluge koju putnici dobijaju od agencije svih ovih godina. Više informacija na sajtu www.gallileo.me Piše: Bojana Ilić

Kulturni turizam

kulturni turizam

TU MAGAZIN leto 2020

Saborni hram

Svetog Jovana Vladimira Bar, Crna Gora

Impozantne površine od 1.370 m², visine 44.5 m do vrha krsta na centralnoj kupoli, hram Svetog Jovana Vladimira u Baru, jedan je od najvećih pravoslavnih hramova na svetu. U njemu je oslikano skoro 5.000 m² zidova, mermerni ikonostas dugačak je 18,5 m, podni mozaik zauzima oko 1.700 m², hram ima 7 bronzanih i 9 drvenih vrata, 28 stubova, 11 zvona, podno grejanje

TU MAGAZIN leto 2020

Osim što zadivljuje veličinom, hram impresionira i veštinom i umećem kojim je sagrađen. Na čelu sa protomajstorom Momčilom Stanojevićem, ovaj hram podigli su mnogobrojni majstori. Idejni projekat radio je čuveni arhitekta i umetnik Predrag Ristić, izvedbeni arhitekta bio je Svetozar Popović. Pet ekipa freskopisaca na čelu sa Anastasijem Radovićem radilo je danonoćno na oslikavanju hrama. Samo freska Bogorodice Šire od Nebesa u oltarskoj apsidi, zauzima površinu oko 80 m².

Prave freske Hram Sv. Jovana Vladimira u Baru jedna je od retkih savremenih crkava na ovim prostorima u kojoj je živopis urađen “al fresco” tehnikom. Iako se za zidno slikarstvo kod nas uobičajeno kaže „freske“, na zidovima pravoslavnih crkava koje su podignute poslednjih nekoliko decenija zidno slikarstvo rađeno je “al seko” tehnikom. Naime, fresko tehnika podrazumeva slikanje na vlažnom malteru, brzo, pre nego što se malter osuši, ali samouvereno, jer greške ne mogu da se isprave. Ova tehnika zahteva majstorsku veštinu slikara koju, na primer, Leonardo da Vinči nije baš imao, te je eksperimentisao sa novim tehnikama zidnog slikarstva, ne bi li našao alternativu freskama. Međutim, nije bio uspešan u tome i ti radovi su mu ili potpuno nestali, ili su veoma oštećeni. Baš zbog toga što je ovo zahtevan postupak, zidno slikarstvo u pravoslavnim hramovima kod nas se u poslednje vreme radi al seko, odnosno na suvoj podlozi. Tako se crkva brže oslika, moguće je prepraviti greške, ali slike nisu dugotrajne kao freske. Zato živopis srednjovekovnih srpskih manastira i dalje fascinira lepotom, gracioznošću i vitalnošću boja, dok je u crkvama dvadesetog veka slikarstvu potrebna ili restauracija ili potpuno preslikavanje.

Kulturni turizam

U Hramu Sv. Jovana Vladimira mislilo se i na kreč koji je korišćen za malter – doneli su ga iz nekada poznate krečane kod Spuža, u kojoj se danas vadi mermer, a bio je star više od četrdeset godina. Malter pravljen od takvog kvalitetnog kreča čini da oslikana freska ne izbledi.

Kvalitetni klesarski radovi Ikone na ikonostasu slikane su takođe u drevnoj tehnici, na lipovom drvetu, sa ispoliranim i do visokog sjaja izglačanim zlatnim listićima u oreolima. Sâm ikonostas je urađen od više vrsta kamena koji je donet iz Severne Makedonije i iz Italije, a iz Sijarinske Banje sa juga Srbije korišćen je oniks. Od kamena su i svi prozori, kao i podni mozaik, Časna trpeza, tron, dok su crvenim i sivim kamenom iz Nikšića popločane staze oko hrama. Veliki tim klesara, njih čak pedeset, predvodili su Ivan Stefanović i Dragiša Krkeljić koji su uspeli da za tri godine urade ovako velik i zahtevan posao.

Kulturni turizam

Zvona i zvonar iz Rusije U nekadašnjoj vojnoj fabrici za proizvodnju kaćuša, koja danas radi kao zvonolivnica Vera, u Voronježu u Rusiji, izliveno je jedanaest zvona za barski hram, od kojih najveće zvono ima 800, a najmanje oko 10 kilograma, pa je na njima moguće „odsvirati“ mnoge melodije, jer je raspon tonova širok. To nije konačan broj zvona predviđenih za ovaj hram. Inače, zvona su smeštena u dva pirga posvećena Sv. caru Konstantinu i carici Jeleni i sv. Kirilu i Metodiju. Na zvonima se zvoni ručno, a za to je zadužen profesor u barskoj muzičkoj školi Aleksandar Basarab. Ovaj Ukrajinac izučio je „zanat“ u Rusiji gde se zvonarska veština veoma poštuje. Kripta hrama posvećena je Sv. Aleksandru Nevskom, kompletno je završena i koristi se za bogosluženja, predavanja i okupljanja. Za hram Sv. Jovana Vladimira stanovnici Bara nisu štedeli, davali su izdašno, ali nije sve išlo lako. Kada je nakon zemljotresa 1979. Bar izrastao u moderan,

TU MAGAZIN leto 2020

Sveti Jovan Vladimir

planski uređen grad, u njemu nije bila predviđena crkva. Prvi zahtev za određivanje lokacije za izgradnju crkve podneo je sveštenik Bogić Femić, ali je tek nakon štrajka glađu na gradskom trgu i potpisa oko pet hiljada građana (što je bilo više od pola stanovnika grada) i mitinga pred Skupštinom, lokacija za crkvu dobijena. Crkva je osveštana 2016. na hiljadugodišnjicu smrti Sv. Jovana Vladimira. Saborni hram Sv. Jovana Vladimira otvoren je svakog dana od 7.00 do 21.00 sat. Najlepše se zahvaljujemo na saradnji starešini hrama Slobodanu Zekoviću sa sveštenicima, zatim protojereju Jovanu Plamencu, kao i našem domaćinu Dejanu Vukiću. Tekst: Bojana Ilić, foto: Dejan Vukić

Jovan Vladimir bio je knez Duklje u periodu od 1000. do 1016. godine, na prostoru od Kotora do reke Bojane, a na severu do Skadarskog jezera. U periodu njegove vladavine, Vizantijsko carstvo potresali su ratovi sa Samuilom, carem Prvog bugarskog carstva koji je u svojim pohodima osvojio i Duklju, zarobio kneza Vladimira i odveo ga u zatočeništvo u Prespu (današnja Severna Makedonija). Usledilo je venčanje između Jovana Vladimira i ćerke cara Samuila, u narodu i književnosti poznata i opevana ljubav Vladimira i Kosare. Nakon Samuilove smrti, njegov naslednik Jovan Vladislav pozvao je Vladimira na poklonjenje i poslao mu drveni krst kao obećanje da će Vladimir biti bezbedan. Međutim, kad je knez Vladimir stigao u Prespu, pogubljen je ispred crkve, u kojoj je posle i sahranjen. Njegove mošti je kraljica Kosara prenela u Prečistu Krajinsku, prestonicu Duklje, da bi tokom vekova one bile seljene u Drač, u Elbasan, pa u Tiranu. Zato se Sveti Jovan Vladimir, osim među Srbima, poštuje i u Albaniji, Makedoniji i Bugarskoj. On je zaštitnik grada Bara, a krst na kome je knez pogubljen čuva, već devet vekova, porodica Andrović. Oni ga jednom godišnje, na Duhove, iznose na svetlost dana i tada narod, sve tri veroispovesti, odlazi sa Androvićima i Svetim krstom na Rumiju, planinu iznad Bara. Replika ovog krsta nalazi se na središnjoj kupoli hrama.

Svetski putnik

TU MAGAZIN leto 2020

NEZABORAVNA AVANTURA

VIJETNAM 2020 I deo

O Vijetnamu sam počela detaljno da istražujem od trenutka kada je, kupovinom karata, naša sledeća destinacija bila potvrđena, ali ono što nas je dočekalo, odnosno sve što smo videli i osetili ne može se dočarati ni fotografijama, ni video zapisima, ni ovom pričom. Jednostavno, Vijetnam treba doživeti Zapanjujuće egzotična i krajnje neodoljiva, Vijetnam je zemlja koja pored čarobnih prirodnih lepota ima i neverovatno istorijsko nasleđe koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim. U ovoj magičnoj zemlji čekaju vas nezaboravna iskustva. Spektakularni krajolici, bogato kulturno nasleđe, ukusna kuhinja, bučni gradovi, tihe planine, krečnjačke stene jednog od najlepših zaliva na svetu... Ono što je veoma interesantno, već pri prvoj zameni novca u lokalnu valutu – dong, postaćete milioneri!

Hanoj (20.1. - 24.1.)

Vijetnamska prestonica Hanoj je drugi grad po veličini u Vijetnamu, sa dva glavna i nekoliko manjih jezera i Crvenom rekom koja se uliva u Južno kinesko more. Jedan je od najstarijih gradova jugoistočne Azije jer je osnovan još 1010. godine pod imenom Tang Long (zmaj koji se uzdiže). Bio je centar francuske kolonije, prestonica Severnog Vijetnama, a od 1976. glavni je grad ujedinjenog Vijetnama. U njemu se zapaža uticaj Kine, Francuske, ali i Rusije. U Hanoj smo stigli uoči proslave njihove Nove godine (Thet), pa je sve bilo okićeno uglavnom u crveno-zlatnoj kombinaciji kojom ukrašavaju i svoju "novogodišnju jelku" - drvo narandže. Nezaobilazni su bili i miševi, jer su dočekivali godinu pacova. Polazna i završna tačka bilo nam je Hoan Kiem jezero na kome se nalaze čuveni Hram planine žada, povezan drvenim mostom za kopno i Kornjačina kula koja je potpuno okružena vodom. Hram je jedinstveni simbol glavnog grada podignut u 18. veku. Hram i kula, kao i ceo park oko jezera, su noću prelepo osvetljeni pa je užitak odsjaja svetala u vodi prelep. Obišli smo katedralu Svetog Josipa, kopija Gospe od Pariza (Notre-Dame), koju su podigli francuski kolonisti 1886. godine, umesto privremene drvene crkve. To je najstarija crkva u Hanoju. Hram književnosti, prelepo

TU MAGAZIN leto 2020

mesto koje odiše mirom i duhovnošću, podignut je u tradicionalnom stilu vijetnamske arhitekture, pre skoro 1000 godina, tačnije 1070. godine Ho Ši Minov mauzolej i muzej, na prostranom trgu Ba Din, nezaobilazno je turističko mesto u kome se, iako je preminuo pre nešto više od 50 godina, oseća duh komunističkog vođe i predsednika. U okviru kompleksa velikog vođe, kao zalutalo blago, nalazi se drvena pagoda One pillar koja nestvarno odoleva vremenu držeći se na jednom stubu koji viri iz vode, povezana mostićem - stepenicama. Izgradio ju je kralj Li Thai Tong 1049. godine. Kvadratni drveni pod je postavljen na kamenom stubu podignutom usred jezera, a oko stuba su zakrivljene gvozdene šipke koje podržavaju hram, pa mu daju oblik lotosa koji se uzdiže ravno nad vodom. Tran Kuoc pagoda na velikom Zapadnom jezeru je pravi budistički biser u srcu grada. Stara je više od 1500 godina, nalazi se na malom ostrvu povezana kamenim mostom za kopnom i najstariji je i najsvetiji hram u Hanoju. 2016. godine uvrštena je u šesnaest najlepših hramova na svetu. Hoa Lo, bio je jedan od najvećih zatvora koji su u Indokini izgradili Francuzi, 1896. godine. U njemu su prvobitno zatvarani i mučeni pobunjenici protiv francuske vladavine, a za vreme Vijetnamskog rata tu su čuvani zarobljenici, Amerikanci i borci Južnog Vijetnama. Na putu do zatvora naišli smo i na Kuan Su pagodu, hram budističke monaške zajednice, iz 15. veka. Ulica - pruga, Hanoi Train street, iskustvo je koje se ne sme propustiti. Uska ulica u kojoj se odvija normalan život, ljudi stanuju, šetaju, ručavaju u restorančićima, ispijaju kafe i čajeve. Međutim, dva puta u toku dana sve stane i povlači se jer ulicom, odnosno prugom, prohuji voz sa desetak vagona. Čim voz prođe, ekspresno se diže rampa i sve se vraća na staro. Turisti se okupljaju da vide život ulice pre, za vreme i nakon prolaska voza.

Svetski putnik

Meta interesovanja bili su nam svi lokalni, dnevni i noćni marketi na kojima se najbolje može dotaći duh meštana, osetiti miris Istoka, pojesti najukusnija hrana, pazariti neki suvenir. Setila sam se saveta da je tokom putovanja, preventive radi, najbolje uzimati preparat SmectaGo jer zaustavlja i leči dijareju, pa počinjem sa tom praksom. Ovde smo prvi put probali čuvene vijetnamske specijalitete kao što su: Fo – supe sa raznim vrstama povrća i mesa i obaveznim pirinčanim nudlama, kafa sa jajetom – preko kafe stavljaju umućeno žumance sa kondenzovanim mlekom, Ban Mi sendvič – sendvič u bagetu koji su primili od Francuza,... Ono što nam je kao najupečatljivije ostalo u sećanju iz Hanoja je saobraćaj. Grad je gusto naseljen, svi jure bez zaustavljanja, istovremeno iz svih pravaca i neprestano trube, a trotoari su zakrčeni od parkiranih motora, pokretnih restorana i robe. Pešački prelazi gotovo da ne postoje, pa zato kad krenete preko

Svetski putnik

ulice nema stajanja dok se ne dočepate suprotne strane. Vozači su ti koji brinu da vas zaobiđu. Većina stanovnika prestonice, kao i svih drugih gradova u Vijetnamu, vozi motocikl, ali na ulicama smo videli i dosta najnovijih i najskupljih automobila poput Poršea, Majbaha, Ferarija, BMW i8, japanskih džipova...

Ho Ši Min (24.1. - 28.1.)

Ho Ši Min ili Sajgon, kako ga još uvek većina zove, a to je ime i reke na kojoj leži, star je tek nešto više od 300 godina. Ovaj moderan grad sa širokim bulevarima, prelepim oblakoderima i uređenim parkovima je centar kulture, obrazovanja i turizma i kombinuje zapadnjačku kulturu sa dodirima orijenta. Ho Ši Min je najveći grad u Vijetnamu, sa oko devet miliona stanovnika i udaljen je 1760 kilometara od Hanoja. Na skoro svakom koraku u centru grada može se primetiti uticaj stranog kapitala na jednu od poslednjih socijalističkih zemalja sveta. I pored modernog izgleda, ovde su sačuvane najlepše znamenitosti iz vremena vladavine Francuza. Van šireg gradskog jezgra, grad liči na slične gradove jugoistočne Azije. Katedrala Notr Dam, drevna lepotica u užurbanom gradu, osvaja na prvi pogled. Podignuta je od strane francuskih kolonijalista, koji su joj i dali ime Cat-

TU MAGAZIN leto 2020

hedrale Notr-dame de Saigon. Građena je od 1863 do 1880. godine i visoka 58 metara. Na prednjem delu zgrade, između dva zvonika, pod krovom je veliki švajcarski sat iz 1887. Sav materijal dovežen je iz Francuske. Crkva nema ogradu, ni zid. Na platou punom cveća, ispred katedrale se nalazi kip Device Marije koja drži globus sa pričvršćenim krstom i gleda u nebo. Centralna pošta je odmah pored katedrale Notr Dam. Izgrađena je krajem 19. veka kada je Vijetnam bio deo francuske Indokine, a danas predstavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija. Priča se da je i nju projektovao Gustav Ajfel, kao i Ajfelov toranj u Parizu i statuu slobode u Njujorku. U blizini se nalaze i drugi „svedoci“ kolonijalnog doba kao što su Gradska opera i skupština i Ho Ši Min gradski muzej. Gradska opera, kao kulturni simbol francuskog kolonijalnog perioda, jedna je od najlepših zgrada u srcu grada, izgrađena 1900. godine. Impresivna, upečatljiva, skladna, slična je Palati Petit u Parizu. Gradska skupština kopirani je dizajn zvonika u severnoj Francuskoj. Ova raskošna građevina poput palate belih i žutih zidova, sa centalnom kulom sa satom, jednako je lepa i danju i noću. Prekoputa nje, u parku „Sloboda naroda“, podignut je spomenik

TU MAGAZIN leto 2020

predsedniku Ho Ši Minu. Ho Ši Min gradski muzej je smešten u još jednu prelepu građevinu francuske kolonijalne arhitekture, gde se može više saznati o istoriji Vijetnama. Ukoliko želite da saznate više o velikom ratu u Vijetnamu, trebalo bi posetiti Muzej ratnih ostataka, osnovan 1975. godine. Tripadvajzer ga je proglasio jednim od 10 najboljih muzeja na svetu. Obišli smo i Palatu nezavisnosti (ili Palatu ponovnog ujedinjenja), smeštenu u parku od 12 hektara, sa velikom fontanom. Septembra 1954. u njoj je izvršena primopredaja između francuskog predstavnika i premijera Vijetnama. Lin Son pagodu smo slučajno otkrili na putu ka Kineskoj četvrti. Sagrađena je krajem 19. veka i u njoj se nalazi Društvo budističkih studija osnovano 1931. godine. Izuzetne je arhitekture i lepote. U Kineskoj četvrti obišli smo Tam Son pagodu u kojoj smo prisustvovali verskoj ceremoniji. Hram je posvećen bogovima i predstavlja deo budističke kineske zajednice u Vijetnamu.

Mui Ne (28.1. - 31.1.)

Sledeća destinacija bila je Mui Ne, malo ribarsko mesto sa puno interesantnih atrakcija. Ovde se nalazi po meni najčarobnije mesto u Vijetnamu, takozvani

Svetski putnik

Bajkoviti izvor. Na nekim od naših najlepših fotografija su nestvarni predeli crvenih dina i belo-crvenih stena sa jedne strane i džungle sa druge, između kojih protiče crveni potok kojim se korača na putu do vodopada. Pravo malo čudo prirode koje nikako ne treba propustiti. Nezaobilazan deo morskog pejzaža su i ribarski brodići u obliku polovine kokosove ljuske, uglavnom plave boje, kojima se ribari otiskuju ka pučini donoseći u mrežama najraznovrsnije plodove mora. Vinski zamak bio je jedna od zacrtanih atrakcija izvan mesta. Izgrađen je po srednjovekovnoj evropskoj arhitekturi, sa velikim trgom, drevnom, ali elegantnom i luksuznom kupolom i kulama sa pogledom na zeleni brežuljak iznad morske obale. Neočekivana atrakcija za Daleki istok. Ča Fok Tien pagoda nalazi se na uzvišenju blizu mora, pa je pogled predivan kako ujutru, tako i u smiraj dana.

Nja Čang (31.1. - 9.2.)

Naše najveće iznenađenje bila je četvrta destinacija, Nja Čang, u koji smo autobusom stigli u kasnim popodnevnim satima. Od mesta iskrcavanja do hotela pešačili smo oko 3,5 km i tako smo, već to prvo veče, upoznali deo grada koji je ličio na neki od gradova na

Svetski putnik

Floridi. Neboderi, blještavilo, ogromni uređeni parkovi puni najraznovrsnijeg rastinja, skulptura, fontana. Iza najvećeg parka dugog nekoliko kilometara nalazila se 6 km duga zlatna peščana plaža koju su danonoćno zapljuskivali visoki talasi. Raj za surfere... Ova destinacija je jedna od deset glavnih turističkih u Vijetnamu, ali je poznata i kao ruski grad, u šta smo se uverili. Začudilo nas je da se Vijetnamci, koji inače veoma loše govore engleski jezik, u Nja Čangu solidno služe ruskim. U centru grada, na malom uzvišenju, nalazi se Katedrala Nja Čang, najveća crkva u gradu. Sagrađena je tokom ranog 19. veka u francuskom gotskom stilu. Napravljena je u potpunosti od kamena i ima prelepe vitraže, kao i kvadratni toranj sa satom na kome je dodgrađeno veliko raspelo. Tri zvona katedrale, iz 1789. godine, još uvek rade. Katedrala je ukrašena brojnim statuama svetaca, a ispred nje je na izdignutom platou velika statua Svete Marije. Long Son pagoda, upečatljiv budistički hram osnovan je krajem 19. veka. Iza hrama, 192 stepenika vode do glavne atrakcije, 24 m visokog belog sedećeg Bude, postavljenog na lotosovom prestolu. Sa platoa u podnožju Bude pruža se pogled na grad i zaliv. Ipak, najinteresantnija avantura bila je celodnevna poseta Ba Ho vodopadima do kojih smo se vozili motorom oko 40 minuta. Iako je napor bio ogroman, uz naknadne bolove u mišićima i iscrpljenost, nismo zažalili, naprotiv. Ba Ho vodopadi, jedna od glavnih atrakcija na oko 20 kilometara od Nja Čanga, omiljeno su mesto za izlet, planinarenje i plivanje. Tri prirodna vodopada, jedan iza drugog, završavaju se bistrim jezerom okruženim gustom prašumom. Do poslednjeg, najvećeg vodopada, koji sam po sebi nije bio impresivan, jer smo bili pred kraj sušne sezone pa je količina vode bila mala, pentrali smo se i spuštali preko čas oblih, čas strmih i grubih stena, pomažući se kanapima

TU MAGAZIN leto 2020

ili metalnim hvataljkama, sve sa rančevima na leđima. Za put nazad izabrali smo džunglu misleći da će to biti lakše nego ponoviti veranja po kamenju. Međutim, bilo je jednako izazovno i naporno. Strme staze, lijane, žile od drveća, ponori i usponi... Avantura od početka do kraja za sve ljubitelje prirode. U povratku sa vodopada, obišli smo i Tong Lam Son hram. Tu se nalazi i najviša statua Amitabha Bude, visoka 44 m. Po Nagar Čam, hinduistički gram izgrađen između 8. i 11. veka, nalazi se na uzvišenju, na obali reke Cai, nekoliko kilometara od centra grada. Od nekadašnjih deset kula, ostale su samo četiri četvrtaste građevine od crvene cigle sa ispupčenim potpornim okvirima i konusnim krovom. Najviša i najimpresivnija je kula visoka 25 metara. Na putu ka hramu, obišli smo jednu od glavnih lokalnih pijaca, Dam market, gde se mogu kupiti raznovrsni suveniri, po izuzetnim cenama, naravno uz obavezno cenkanje, čak i do pedeset posto. Tu je i velika zelena pijaca, na kojoj je puno malih pokretnih restorana sa svežim i ukusnim vijetnamskim specijalitetima. Huong kula zanimljiva trospratna zgrada u obliku ružičastog lotosa na prostranom trgu uz plažu i jedan je od simbola grada. Završena je 2008. godine i izgleda poput olovke koja je uperena ka nebu i okružena laticama lotosa. Na vrhu kule je stakleni globus. Obišli smo i Vinperl žičaru čiji su stubovi, u obliku Ajfelovih kula, noću svetleli iznad mora. Žičara povezuje kopno sa ostrvom na kome se nalazi istoimeni zabavni park.

Tekst i foto: Marija Mladenović

TU MAGAZIN leto 2020

Svetski putnik

zanimljivosti nim nasleđem. Članice mreže geoparkova svake četiri godine obnavljaju status i prolaze istu proceduru kao pri prijemu. Geopark Đerdap se prostire na površini od 1.330 kilometra kvadratnih, a osim delova planinskih masiva Kučaj i Miroč, najpoznatiji biser parka prirode je Đerdapska klisura, najduža klisura u Evropi sa dužinom od preko 100 kilometara.

UNESCO upisao Đerdap na listu svetskih geoparkova Odlukom Izvršnog saveta Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESCO od 10. jula 2020. godine, područje Đerdapa je upisano na listu UNESCO Global Geoparks. Đerdap je proglašen prvim geoparkom u Srbiji. Geoparkovi su jedinstvena geografska područja koja odlikuju lokaliteti i pejzaži od međunarodnog geološkog značaja sa izuzetnim prirodnim i kultur-

Fidži poziva sve milijardere na luksuzni super-karantin S obzirom na to da se turistička industrija ponovno pokreće širom sveta, Fidži je pozvao sve milijardere da dođu i uživaju u luksuzu, kako bi se odmorili i oporavili od stresa ili eventualno sačuvali od zaraze. Vlada Fidžija je odlučila da ponudi odmor imućnim i bogatim osobama na jedan poseban i pre svega izuzetno luksuzan način. Njihov program se odnosi na “postkovidsko društvo” koje može sebi da priušti apsolutno sve. Ovaj program podrazumeva odmor i karantin koji traje kao i svaki, minimum 14 dana, a po želji on se može produžiti. Za bogate karantin može izgledati i tako, jahte, bazeni, prvoklasna usluga. Ukoliko želite, možete iznajmiti i potok, reku, deo šume ili neko ostrvo. Naravno, uz određenu novčanu kompenzaciju. Ukratko, ukoliko želite da uložite milione dolara, ako ste preduzeli sve potrebne zdravstvene mere i izmirili sve povezane troškove, Fidži je prava destinacija za vaš beg od pandemije

Đerdap je danas deo globalne mreže geoparkova koji obuhvataju 161 područje od izuzetnog međunarodnog geološkog značaja i koji se prostiru u 44 zemlje. Geoparkove na ovoj listi od zemalja regiona imaju Rumunija, Hrvatska, Slovenija i Mađarska, a pored Srbije, svoje prve geoparkove su istog dana dobile i Nikaragva i Rusija.

Ugostiteljstvo

TU MAGAZIN leto 2020

Dok smo se pripremali za doček Nove 2020. godine, tog poslednjeg decembarskog dana 2019, kancelariji Svetske zdravstvene organizacije stigla je iz Vuhana u Kini prijava pneumonije nepoznatog uzroka. Vrlo brzo otkriveno je da se radi o novom korona virusu nazvanom COVID 19. Do sredine februara karantinske mere sprovedene u Vuhanu uspele su da zaustave širenje virusa u Kini, a to su osetili oni koji posluju s kineskim turistima. Svi ostali, nastavili su sa životom normalno. Međutim, krajem februara i početkom marta iz Italije počinju da stižu uznemiravajuće vesti o zabrinjavajućem broju obolelih i mrtvih, a s obzirom na blizinu Srbije i Italije i na veliki broj naših državljana koji tamo rade, mi smo to u Srbiji brzo osetili

TU MAGAZIN leto 2020 Početkom marta u skijalištu Išgl u Austriji, tačnije u Kitzloch apres ski baru u centru mesta, nemački konobar testiran je pozitivan na korona virus. U roku od samo nekoliko dana, ceo Išgl je zatvoren, do daljnjeg. Na žalost, gosti skijališta koji su morali da se vrate kućama, zarazu su proširili po Evropi. U junu 2020. skoro pet hiljada ljudi čak je i podnelo tužbu protiv Išgla, zbog toga što su se tamo zarazili. Naime, postoje dokazi da su vlasti u Išglu prećutale istinu zbog turističke sezone i da je još u februaru jedna konobarica testirana pozitivna na virus, a zna se da je Island poslao upozorenje austrijskim vlastima da su im se početkom marta vratili građani sa skijanja i doneli koronu.

Ugostiteljstvo Zatvaranje svega Zaraza se brzo proširila po celom svetu, a ugostiteljski objekti su platili najvišu cenu. Zabranjen im je rad ili im je toliko ograničen, da je skoro neprofitabilan. Međutim, nisu ugroženi samo lokali, nego sve što podrazumeva ugostiteljstvo – nema više događaja na kojima se služi hrana, nema proslava, maturskih večeri, venčanja, svadbi, sportskih takmičenja, festivala, stručnih kongresa... U našoj zemlji, od 16. marta rad kafića i restorana u Beoradu bio je ograničen do 20 h, dok su mnoge lokalne samouprave širom Srbije potpuno zabranile rad ugostiteljskih objekata i bilo kakvo okupljanje i proslave. Nedelju dana kasnije, zabranjuje se potpuno rad ugostiteljskim objektima svuda u zemlji, mogu da rade samo oni koji imaju dostavu hrane ili ako naprave šalter sa kojeg ljudi mogu da uzimaju hranu, bez ulaska u prostor. Sa tom odlukom ugostiteljstvo je u Srbiji praktično ušlo u stanje šestonedeljne hibernacije ili zimskog sna, samo u proleće.

Obazrivo i postepeno vraćanje u posao Sporo i veoma oprezno buđenje počelo je 4. maja, a preporuke Zavoda za javno zdravlje za rad ugostiteljskih objekata sadrže pet sitno kucanih strana teksta: obavezna dezinfekcija mobilijara, upotreba zaštitinih sredstava (maski i rukavica), organičen broj lica u prostoriji, odstojanje od dva metra između korisnika, postavljanje plastičnih ili staklenih barijera, plastificiranje jelovnika, sredstva za dezinfekciju ruku na pultovima, stolovima... – Lokali sa velikom baštom sada imaju prednost. Nama je u Nišlij-

Marko Đurić skoj mehani bašta mala, a ljudi se plaše da uđu unutra, u restoran. Mi se trudimo da rasporedimo goste da između njih bude što veća distanca. Ako nam, na primer, dolazi šestoro gostiju, mi ih stavimo za sto koji prima 10 ljudi. Održavamo distancu koliko je god to moguće. Osoblje nosi maske, a jelovnik ni ne dajemo gostima, nego sve usmeno – objašnjava Marko Đurić menadžer Nišlijske mehane u Nišu. Mere ograničenja u Srbiji deluju blago u odnosu na neke druge zemlje – u Nemačkoj i u SAD i osoblje i gosti moraju sve vreme da nose maske na licu, osim kad jedu ili piju, u Grčkoj čak i na plažama konobari nose vizire. U SAD je vrlo teško dobiti dozvolu za proširenje bašte, moraju da se ispune brojni uslovi, isto važi i za sedenje unutra koje Amerikanci, kao i mi, izbegavaju i plaše se. U Kulturnom centru Dorćol Platz u Beogradu u početku je bilo straha među gostima, ljudi su oklevali, ali kako je vreme odmicalo, polako se i posao povećavao. – Ljudi su bili željni izlazaka i u junu smo stvarno počeli dobro da radimo. Dešavanja smo premestili u baštu, a ako moraju da budu unu-

Ugostiteljstvo

TU MAGAZIN leto 2020 hinji. Dolazilo je dosta stranaca, često ljudi kad idu u Grčku navrate kod nas samo na ručak, pa nastave dalje. Sada na tom delu autoputa nema nikog, nema ni stranaca, osim Bugara, dolaze nam Nišlije, Beograđani i Novosađani. Bili smo poznati po keteringu, sad je i to stalo, tako da gledamo da uvedemo dostavu. Ranije nismo razvijali taj segment, ali moraćemo da se prilagođavamo – zaključuje Marko.

Anja Aranđelović tra, onda poštujemo sve preporuke. Mi ovde imamo razne događaje: festivale, radionice, predstave, korporativna dešavanja. Nešto se održava, nešto se pomera na po dve nedelje, zavisi od programa, a neki programi su i otkazani – kaže Anja Aranđelović programski producent KC Dorćol Platz. Sa zatvaranjem restorana ili ograničenjem rada i prognozom da će fizički razmak među ljudima ostati ključna strategija za sprečavanje širenja zaraze, skoro je sigurno da će se restorani suočiti sa problemima oporavka. – Kad se postave bilo kakva ograničenja, ljudi se uplaše, jer veliki sistemi ne smeju sebi da dozvole da jednog dana neko može da kaže da se razboleo na njihovom događaju. S druge strane, ako smemo da primimo do pedesetoro ljudi, nama to opet ništa ne znači, ako smemo da radimo do 20 h, isto je kao da su nas zatvorili – objašnjava Anja. U Australiji je do skora u restoranima bilo dozvoljeno samo desetoro gostiju, pa kad četiri gosta ne dođu, to je 40 % kapaciteta restorana. Neki vlasnici su zbog toga čak predlagali da se uvede naplata rezervacije, kao neka garancija, kako gosti ne bi otkazivali,

dok su drugi tvrdili da bi to bilo opasno, jer bi neko ko možda kašlje, došao u restoran da mu ne propadne rezervacija.

Restorani s dostavom bolje prošli Mnoge je u ovom periodu spasla dostava, odlično su radile picerije, suši barovi, a najbolje oni koji su imali dostavu roštilja ili kiosci sa brzom hranom koji imaju šalter sa kog su ljudi mogli da nose porudžbine. – Mi smo u Nišlijskoj mehani uvek imali mnogo posla u kafani, jer smo poznati po nacionalnoj ku-

Čini se, ipak, da je dostava kratkoročno rešenje. Neki mali lokali u SAD pretvorili su se u prodavnice hrane, delikatesa, pripremaju turšiju, džemove, grickalice, ali sve je to samo da se preživi ovaj početni udarac. Mnogim ugostiteljima je nemoguće da promene način rada i prinuđeni su da čekaju da se svet vrati na staro. Ono što je sigurno, jeste da svima treba dugoročan plan na državnom nivou, jer sad moramo svi zajedno da se prilagođavamo. Rečima Čarlsa Darvina: „Ne opstaju najjači pripadnici jedne vrste, niti najinteligentniji, nego oni koji se najbolje prilagođavaju promenama.“ Tekst: Bojana Ilić

NA TESTU „TU” MAGAZINA NOVI „FIAT 500X”

Zanimljiv za vožnju, prostran, proveren agregat, maksimalno upravljiv. „Obojen” žutom bojom upotpunjuje i kompletira njegov izuzetno snažan izgled. U svakom trenutku je spreman da se pokaže i dokaže na skoro svim tipovima podloge. Ovo su samo neki od kvaliteta koji kompaktni krosover iz porodice 500 pruža vozaču i putnicima Na ovom testu imali smo priliku čak da ukrstimo „koplja" sa modelom „Fiat 500X Cross“! Preuzeli smo ga na 25.000 pređenih kilometara „ucrtanih" na satu. Reklo bi se ni novo, ni staro - ni puno, a ni malo. U stvari, taman kada mu je i vreme da vidimo od čega je skrojen, mešavinom gradske i van asfaltne podloge kroz kilometre koje je prevalio! Predstavlja se kao alternativa kompaktnim automobilima iz C segmenta sa sportskim izgledom. Robustan je i čini sve da vozaču i putnicima pruži ono najbolje, a raspolaže sa dosta toga dobrog za one koji vole ovaj segment vozila.

Prostrana unutrašnjost

Na početku teksta odmah bi izdvojili njegovu prostranost. Ogromna je! I to od „patosa do plafona". Predstavio se prevashodno odličnim komforom i to u svakom centimetru njegovog unutrašnjeg prostora. Ovaj automobil je definitivno za sve one sladokusce koji vole da "protegnu noge ruke, glavu

i ramena", kako na zadnjoj klupi tako i napred. Prostora ima na pretek, pa tako i osobe visoke preko 190 centimetara mogu maksimalno da uživaju.

Prtljažni prostor od 350 litara

Zadnja klupa je uvek spremna da primi tri odrasle osobe, a da time ne uskrati uživanje za vozača i suvozača. Ovo je porodičan automobil od glave do pete, a prtljažnik je pravo merilo. Njegova sedišta su malo tvrđa, ali udobna za duža putovanja. Prtljažni prostor ima finih 350 litara i spreman je da primi dva velika i dva osrednja kofera, kao i pregršt sitnica.

Odlične dimenzije i jak agregat

„Fiat 500X“ je dugačak 4,26 metara, širok je 1,79, u visinu ide na 1,6, dok je međuosovinsko rastojanje 2,57 metara. Ispod haube nalazio se dobro poznat agregat 1.6 MJTD sa motorom snage od 120 KS, koji je uparen sa šestostepenim DDCT automatskim menjačem sa dvostrukim kvačilom i pogonom na prednjim točkovima. Iako ima povišen klirens, ne očekuje se od njega da preore planine, ali svakako van asfaltne podloge prelazi bez muke. U tome vožnju olakšava i odlični šestostepeni automatski menjač koji sve svoje obaveze u skladu sa agregatom obavlja precizno i bez greške. Agregat je izuzetno jak i može da povuče automobil težak 1320 kilograma bez problema. “U punom trku” do 100 km/h dolazi za dobrih 11 sekundi, a maksimalna brzina kojom se kreće ovo vozilo je 180 km/h.

Potrošnja od 5,8 do 7,8 litara

Poštujući sva saobraćajna ograničenja 500X iz rezervoara istera na otvorenom putu 5,8 litara dizela, dok je u gradskoj vožnji potrošnja bila 7,8 litara.

TU MAGAZIN jesen 2019

Lična karta Zapremina 1.6 MJTD Snaga 120 KS Ubrzanje 11 sekundi Potrošnja 5,8 - 7,8L Maksimalna brzina 180 km/h Cena 14.990 evra

Kako bi se obezbedila maksimalna efikasnost, dizel motor u sebi sadrži novi sistem koji u jednoj jedinici spaja SCR sa ubrizgavanjem sredstva AdBlue, u cilju smanjenja ispuštanja azotnih jedinjenja (NOx) i filter čestica čađi (DPF) kako bi se čestice (PM) uhvatile i njihov broj se smanjio. Ovo znači da motor postiže najviši mogući nivo usklađenosti sa ekološkim standardima za dizel sisteme na današnjem tržištu, pri tom ne žrtvujući performanse. Dinamika vožnje je jasna i precizna i u svakom trenutku vozaču daje dobru preglednost i upravljivost.

Italijanska lepota

„Fiat 500X“, kao i legendarni model „500“, donosi sa sobom italijansku lepotu koja svojim stilom i elegancijom zna da privuče pažnju na ulici. Izrazito neobični izgled spoljašnjosti se prenosi i na enterijer, koji je dobro osvetljen zbog visoko postavljenih prozora. Pored komfora izdvaja se i jednostavna i fino postavljena instrument tabla. Vozaču su svi instrumenti na dohvat ruke, a na srednjoj konzoli ističe se audio-sistem novije generacije.

Upadljiv znak „500“

Na prvo sedenje vidi se upadljiv znak „500”, kao i mnoštvo stilizovanih detalja. Prostor iza restilizovanog multi-funkcionalnog upravljača, sa dodatim hromiranim elementima, unapređenog je dizajna, sa dva okrugla merna instrumenta, brojač obrta-

ja i brzinomer, na obe strane 3,5-inčnog grafičkog displeja u boji. Savršena kombinacija upravljača i instrument table poboljšava vidljivost, što je dodatno unapređeno pozadinskim svetlom. Vozač takođe ima na raspolaganju inovativni 7-inčni ekran, sa kompletnim paketom korisnih informacija.

Dobro poznata spoljašnjost

„Fiat 500X Cross“ ima jedinstven krosover izgled, masivne branike i donjom zaštitnom pločom, 17-inčne felne i rešetku hladnjaka smelog izgleda. Prepoznatljiv je sa gornjim farovima i hromiranim elementima, kružnog i dinamičnog izgleda i donjoj svetlosnoj grupi sa LED dnevnim svetlima. Prednji branik u prepoznatljivoj trapezoidnoj izvedbi, sa hromiranom, ukrašenom mrežom donje rešetke, daje ovom automobilu atraktivan i veoma elegantan izgled. Svetla za maglu se nalaze u donjem delu branika. U zadnjem delu su hromirani umeci koji naglašavaju osećaj pripadnosti ovoj liniji vozila, kao i horizontalni elementi. Za kraj treba reći da je ovaj model kreativan, individualan i orginalan i da vožnju pretvara u avanturu, bilo da je to putovanje ka moru ili planini.

Teksti foto: Dragan Stanimirović

TOS

TU MAGAZIN leto 2020

IZABERI SVOJU AVANTURU

#VIDISRBIJU Predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije Vlade Republike Srbije u saradnji sa Turističkom Organizacijom Srbije, nastavili su sa promotivnom kampanjom pod nazivom: “Izaberi svoju avanturu! #vidisrbiju”. Kroz ovu kampanju Srbija predstavlja sve svoje prirodne lepote pre svega domaćim gostima i turistima, jer će ovo, po svemu sudeći, biti godina domaćeg turizma u čitavom svetu

TU MAGAZIN leto 2020

TOS

BANJA VRUJCI-DIVČIBARE

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasim Ljajić i v.d. direktora Turističke organizacije Srbije, Marija Labović, obišli su sa novinarskim ekipama banju Vrujci i Divčibare. Uverili su se u to da oni koji se odluče da odmor provedu u toj banji, nadomak Mionice, mogu da uživaju u prelepim prirodnim pejzažima, lekovitoj vodi i blatu i ukusnim tradicionalnim srpskim specijalitetima. Obišli su radove na izgradnji novog hotela koji će imati 22 apartmana i nalazi se u okviru kompleksa "Nova Banja Vrujci" koji raspolaže sa 7 bazena sa termo-mineralnom, lekovitom vodom, aqua parkom i drugim sadržajima. Nedaleko od banje Vrujci, u mioničkom selu Struganik nalazi se rodna kuća vojvode Živojina Mišića, jednog od najznačajnijih vojnih zapovednika Srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Nedaleko odatle je još jedno interesantno mesto - Tkački dvor – kuća naše poznate akademske umetnice Zagorke Stojanović koja se bavi ilustracijom, modnim kostimom, scenografijom, kostimografijom i tapiserijom. Njeno novo umetničko delo su šik šajkače koje i žene mogu da nose. Putovanje po Srbiji nastavili smo na poznatom planinskom turističkom mestu – Divčibare, koja se nalazi u centralnom delu planine Maljen. Ministar Ljajić i v.d. direktora TOS-a Labović, obišli su novi hotel našeg proslavljenog košarkaša Miloša Teodosića "Crni Vrh", koji raspolaže sa 112 soba, kongresnim salama, wellness i spa centrom i drugim sadržajima, a u toku su završni radovi na izgradnji sportske hale. Na Divčibarama je razvijen boravišni, zdravstveno–rekreativni, sportsko–rekreativni i izletnički turizam. Kada ste u tom kraju ne propustite da obiđete Valjevo - grad bogate istorije, tradicije i kulture. Reka Gradac predstavlja jednu od najomiljenijih destinacija za ljubitelje sportskog ribolova u ovom delu Evrope. Kao značajne turističke destinacije ovog kraja izdvajaju se selo Brankovina, manastiri Lelić, Ćelije i Pustinja koji privlače veliki broj vernika i hodočasnika.

PIROT I STARA PLANINA

V.d. direktora TOS-a, Marija Labović, je sa grupom novinara, posetila Pirot i Staru planinu. Uverili smo se zbog čega je Pirot, grad meraka i tradicije, kulture, običaja, gostoprimstva, okružen najlepšim prirodnim predelima Stare planine. Lokalna gastronomija Pirota i Stare planine, kao deo turističke ponude, jedan je

od posebnih doživljaja kada probate čuveni pirotski kačkavalj, pirotsku peglanu kobasicu ili staro-planinsku jagnjetinu. Prvog dana posete, Labović je posetila etno kompleks „Nišavska dolina“, koji raspolaže sa oko 30 ležajeva u kućama originalne srpske arhitekture. Odatle smo se uputili ka Specijalnom rezervatu prirode Jerma. Na putu do tamo, posetili smo Sukovski manastir iz 19. veka o čijem postanku postoji zanimljivo predanje, koje tamošnji monasi, pričaju na poseban način. U selu Vlasi, u kanjonu reke Jerme, prošetali smo stazama kroz gotovo netaknutu prirodu, a predstavnici „Avanturističke mreže“ su nas upoznali sa sportskim i avanturističkim sadržajima koji su u ponudi – pešačke, biciklističke ture, penjanje, festivali (Outdoor festival, Jerma golden trail). Potom smo posetili i manastir Poganovo iz 14. veka, jedan od mnogih manastira u ovom kraju, zbog čega Pi-

TOS

TU MAGAZIN leto 2020

NOVI PAZAR-SJENICA-UVAC

rot, zovu i mali Jerusalim. Zalazak sunca, posmatrali smo sa srpske srednjovekovne tvrđave Momčilov grad, Kale, iz 14.veka, koja je nedavno rekonstruisana, a proglašena je i za jednu od sedam najlepših u Srbiji. Drugog dana posete pirotskom kraju, obišli smo park prirode Stara planina, koji je najveće zaštićeno prirodno dobro u Srbiji, sa više od 300 km obeleženih staza za planinarenje, pešačenje, trčanje, biciklizam, jahanje i druge sadržaje. Obišli smo jedan od tri ulaza na Staru planinu sa pirotske strane – Pirot - Rsovci – Dojkinci – Slavinja. To je jedan od najposećenijih pravaca na Staroj planini, koji pruža mogućnosti za boravak na selu i aktivnosti u prirodi. Domaćini iz turističke organizacije Pirot, pokazali su nam selo Rsovci, gde smo posetili nekoliko domaćinstava koje nude smeštaj, kao i pećinsku crkvu svetih Apostola Petra i Pavla. U toj crkvi je freska Ćelavog Isusa, jedinstvena u svetu. Posetili smo i lokalitet Slavinjsko grlo u klisuri Rosomačke reke. Obišli smo i odmaralištu Vrelo, u čijoj blizini su ribnjak pastrmke, vizitor centar JP Srbijašume, kao i izvor Vrelo po kome je odmaralište dobilo naziv. Na istom putnom pravcu je selo Dojkinci gde se nalazi najmoderniji planinarski dom u Srbiji. To je svojevrsna baza za planinare, planinske trkače, porodice sa decom i sve ljubitelje aktivnosti na planini. Gotovo trećina svih vodopada u Srbiji nalaze se na Staroj planini, a neki od njih otkriveni su u relativno skorije vreme. Posetili smo jedan od najdostupnijih i najslikanijih vodopada - vodopad Tupavica u blizini sela Dojkinci. Dvodnevnu avanturu, završili smo u skladu sa našim sloganom „Izaberi svoju avanturu! #vidisrbiju“ vožnjom džipovima kroz specijalni rezervat prirode Arbinje do Ponora, mesta koje je dokaz toga koliko je priroda moćna i nezaustavljiva.

Potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Rasim Ljajić i v.d. direktorka Turističke organizacije Srbije, Marija Labović, u pratnji novinarskih ekipa, obišli su Novi Pazar i Sjenicu. Sa istorijom i kulturnim bogatstvom ovog kraja upoznali su se šetnjom po starom gradskom jezgru Novog Pazara, gde su imali prilike da posete Altun alem džamiju, sagrađenu sredinom 15. veka i Isa-begov hamam, jedini preostali sakralni objekat iz perioda osnivanja Novog Pazara. Gastronomiju regiona su upoznali kroz degustaciju čuvenog specijaliteta- mantija. Nakon toga, delegacija je obišla Petrovu crkvu, najstariji spomenik crkvene arhitekture na prostoru Srbije i prvobitno središte raške episkopije. Tokom posete Novom Pazaru, Labović je sa novinarima obišla i manastire Đurđevi stupovi i Sopoćani. Manastir Đurđevi stupovi je zadužbina velikog župana Stefana Nemanje, koji je podignut u 12. veku, dok je manastir Sopoćani podigao kralj Stefan Uroš u 13 veku. Prilikom posete manastirima imala je prilike da se, kroz razgovor sa bratstvom manastira, upozna sa istorijom i načinom života u manastirima. Narednog dana u prirodne lepote ovog kraja, uverili su se posetom Specijalnom rezervatu prirode "Uvac", najvećem staništu beloglavog supa u Evropi, gde su obišli poznati vidikovac Molitva, odakle se pruža pogled na meandre Uvca. Potom su iskoristili priliku da i čamcima obiđu područje Specijalnog rezervata prirode.

Putopis

TU MAGAZIN leto 2020

Počelo je jako davno. Na početku je Platon rekao da su mu za Atlantidu šapnuli sveštenici iz Egipta i tako do današnjih dana, reč po reč, od usta do usta, svi mi tragamo za nekim skrovitim mestom, za nekakvom sopstvenom vizijom Svetog grala, verujući da je tu sadržan smisao našeg postojanja. Svako putovanje za mene je epsko, jer verujem da je u tome suština našeg prolaska kroz ovo vreme koje nam je dato. Čovek se od postanka neprestano kreće a danas je sve najednom stalo

TU MAGAZIN leto 2020

Putopis

Ciklus sentimentalnih putovanja započinjem iz potrebe da se nikada ne stane i ne klone. Ako trenutno ne možemo da letimo i plovimo, možemo da putujemo kroz prostor i vreme, makar i na ovaj način, kroz priče o nekim dragim ljudima, umetnicima koje sam upoznao i koje volim, o ponekom starom kamenu, ulici i trgu, strofi, slici u nekom muzeju ili pak o utisku sa putovanja koji se ne da zaboraviti.

puno sličnih, tavernskih priča iz davnih vremena kada su ostrvo posećivali i na njemu živeli, poznati umetnici poput Šagala, Milera i drugih. Iako su neke priče pomalo izbledele, ona o Leonardu Koenu i gotovo mitskoj ljubavi sa Norvežankom Marijan, koja mu je postala doživotna muza, nikada nije iščezla, jer se on gotovo nikada i nije odselio sa ostrva, barem ne u onom metafizičkom smislu.

Početkom 60-tih godina prošlog veka, jedan od uzora iz savremene, popularne kulture, Leonard Koen, obuzet depresijom sa skromnim nasleđenim delom novca od svoje bake, nastanjuje se na ostrvu Hidra u Grčkoj, gde kupuje kamenu kuću za 1.500 američkih dolara. Dolazak mršavog montrealskog bitnika među Argosaronska ostrva, nije ostao nezapažen kod lokalnog stanovništva iako su meštani pamtili

Kada se iz Atine krene prema jugu, ka Peloponezu, odmah se oseti manji pritisak izlaskom iz velikog grada. Temperatura je niža, a vazduh sa mora koji struji kroz korintski kanal, miluje kožu. Korint je često vetrovit, ali tih i miran grad. Vazduh se sabira u tom zalivu i dobra se voda pije na obližnjem izvoru antičke banje Lutraki. Na pauzi za kafu, lepo je odigrati partiju „tavli“ i čuti mala ogovaranja pogotovo na pomen

Putopis

da se dolazi iz Atine. Ove lokalne priče traju više od 2000 godina, pa su deo folklora u kome se svi emotivno prečiste i nasmeju. Korint i obližnji Lutraki su mesta koja sa dve strane nadgledaju kanal, te su valjda navikli da prvi saznaju, ali i rašire priče iz sveta. Volim da pijem kafu u blizini gradskih tornjeva, a u Grčkoj ih ima svuda. Još od antičkog „Tornja vetrova“ u Atini, podizani najčešće u centru mesta i zbivanja, sa satom, zvonima ili česmom, ovi toponimi su najpre uočljivi, a tu se i troškari vreme, odatle se poziva u školu, na rad, na versku službu, tu stižu vesti, brodovi i u to smo zagledani kada dolazimo ili zauvek odlazimo. Put iz Korinta ka prvoj prestonici savremene Grčke, Nafpliju, meandrira kroz Argolidu, poznatu citrusnu oblast, koja je prošarana voćnjacima, pa se ispred Mikene i poznate „Lavlje kapije“ niz dolinu prema moru, pruža najlepši raznobojni pejzaž. Dole niz obalu, Venecijanci su podigli jedan od najlepših gradova

TU MAGAZIN leto 2020

- Nafplio. Kroz kamene ulice i kuće koje je Serenisima ostavila kao nasleđe po čitavom Mediteranu, pružaju se venci bugenvilija, poput slavoluka koji prekrivaju mrežu ulica i prostranih trgova sa uglačanim kamenom. Najlepše je provesti noć u nekoj od mansardi pod krovom uz žamor grada, jer su te harmonije komponovane još u antičko doba. Noć se čuva za odlazak na tvrđavu Akronafplio, koja se uzdiže iznad grada i odakle su pruža predivan pogled. I tek kada se poput pričešća, noć provede ovde, može se nastaviti na Hidru. Pošto nema drumskog saobraćaja, magarac će biti glavno prevozno sredstvo na ostrvu čiju su paralelnu istoriju XX veka, pisali uglavnom umetnici. Hidra je jedno od najmanjih ostrva u arhipelagu, ali je pohode svetske zvezde, galeristi i kustosi, pa se poslednjih decenija izdvojila kao centar savremene umetnosti i mondemsko mesto poput Mikonosa. Nju su tokom XX veka otkrivali, Seferis i Gikas,

velikani kojima se divio i Henri Miler, koji je boraveći ovde, rekao da je u estetskom smislu, Hidra perfektna i da izvire iz mora kao velika skamenjena vekna hleba. Sofija Loren, Entoni Perkins, Žil Dasen, Žaklin Kenedi samo su deo niza slavnih koji su posećivali ostrvo. Koen je na Hidru stigao brodom iz Pireja, starim tipom ruskog hidroglisera. Tu je napisao neke značajne stihove iz zbirke „Songs from a room“, koje su bile i odraz njegovog duševnog stanja i usamljenosti. Period elektrifikacije ostrva i uvođenja telefona, obeležila je legendarna pesma „Bird on a wire“. Koenova kuća je danas muzej, ali svako parče ove skamenjene vekne u zalivu snova nosi imprint nekih davnih vremena i slavnih ljudi. Od religijskih svetaca koji su nastanjivali ostrvo, do umetnika i boema koji su se skupljali ispod sat – tornja, u taverni „O Katsikas“, gde je, Koen održao svoj prvi koncert. Reklo bi se čak, da su umetnici nekakav „genius

loci“, ostrva čime bi se skratila priča o interesovanju za ovo mesto. Jedno je istina - umetnik je bio prisutan. Poslednje dane Koen je proveo pišući poeziju, ono čime se oduvek i bavio. Album na kome je radio sa svojim sinom Adamom, izašao je posthumno pod nazivom „Thanks for the dance“. Melanholičnu mediteransku pesmu „Moving on“ odsvirao je moj dobar prijatelj, svetski virtuoz na mandolini Avi Avital. Za Avija ovo učešće znači mnogo, jer pripada generaciji za koju je Koen bio svetlost na horizontu. Za pesmu „Moving on“ je spot snimljen na Hidri, jer je posveta ostrvu i emocijama koje su tamo ostale. Avi Avital će na moj poziv, doći u Beograd već ove godine, gde će 12. decembra održati koncert sa svojim trijom „Between Worlds“. Zamoliću ga da tom prilikom odsvira „Moving on“ jer bi to i Koenova brojna publika u Srbiji volela.. Tekst i foto: Aleksandar Peković

Photo credit Harald Hoffmann

pivo Pivara Dvorog, Zemun

TU MAGAZIN leto 2020

pivo

Tamara Lukić i Boris Mirkov Nekada su stari Sloveni pivo ispijali iz roga, a danas njihova dva potomka Boris Mirkov i Predrag Lukić ne piju više pivo iz dva roga, ali zato proizvode pivo Dvorog. Kasnije im se pridružila i Borisova sestra, a Predragova žena Tamara Lukić te tako brat, sestra i zet, danas stoje iza četiri vrste kraft piva zanimljivih, staroslovenskih naziva – Čelnika, Ognjenog Vuka, Zduhača i Magliča Počeli su, kao i mnogi pre njih, da proizvode pivo u domaćoj radinosti. Prva tura, napravljena za rođenje deteta, popijena je sa oduševljenjem, a onda su posle godina eksperimentisanja i isprobavanja receptura, 2018. počeli i sa prodajom flaširanog piva. Pivara Dvorog kuva pivo po principu „gypsy brewinga, što znači da nemaju svoj pogon za proizvodnju, već ga iznajmljuju. Razgovaramo sa Borisom i Tamarom u prodavnici piva Beervil u novobeogradskom naselju Belville o njihovim počecima, vrstama piva koja prave i planovima za budućnost.

TU: Kako je sve počelo? BM: Zet i ja smo čuli da postoji radnja koja prodaje sirovine za pivo i otišli da proverimo o čemu se radi. Napravili smo računicu i videli da nam je za početnu investiciju potrebno stotinu evra. Dugo smo bili kućni pivari, pa smo prešli kod Paunovića da kuvamo pivo u njegovoj pivari. Tamo su počeli mnogi domaći pivari, koji su kasnije otvorili svoju proizvodnju.

pivo

TU: Zašto ste se odlučili za flaširano, a ne za točeno pivo, kao većina zanatskih pivara? TL: Za flašice smo se odlučili zbog vizuelnog identiteta. Moj brat Boris je fotograf po struci, pa nam je dizajn etikete uvek bio veoma važan. Naše flašice se dopadaju ljudima, često ih kupuju za poklon. Ipak, zbog ugostiteljskih objekata koji preferiraju točeno pivo, planiramo i njega da pravimo.

TU: Kakva piva proizvodite i odakle inspiracija za imena? BM: Pivo koje se nalazi na čelu je Čelnik, odatle ime. To je engleski biter laganijeg tela, sa akcentom na ječmu. Ovo pivo je pitko, napravili smo ga da se svidi većini, a da opet bude malo drugačije. To je, po mom mišljenju, i cilj kraft pivarstva. Tu je zatim Ognjeni Vuk nazvan po Zmaju Ognjenom Vuku, junaku iz narodnih pesama. To je old ejl, pivo tamnije boje, koji jedino mi pravimo. Ovo pivo je pravi reprezent Dvorog pivare, najjači je po koncentraciji alkohola od 6 % i u njemu dominira kristalni slad. Mislio sam da će to biti onako „muško“ pivo, intenzivnog ukusa i boje, a ispostavilo se da je omiljeno među ženama. Zduhač je staut, tamno pivo čiji smo zet i ja veliki ljubitelji, a izbalansirali smo ukuse po našoj želji. Dobio je ime po biću iz srpske mitologije koje je imalo moć da tera zle duhove. Poslednje pivo koje smo napravili je Maglič, pšenično, mutno pivo, naša verzija vajcen piva. Maglič je srednjevekovno utvrđenje koje je čuvalo manastir Studenicu i često bilo u magli, a i naše pšenično pivo je mutno zbog čega je i dobilo takav naziv. Naše etikete imaju karakterističan dizajn, natpisi su svi na ćirilici, nazivi piva su na srpskom, ceo naš pristup se oslanja na staru slovensku tradiciju pi-

TU MAGAZIN leto 2020

varstva. Zato se verovatno i dopada strancima koji ga kupuju i kao suvenir.

TU: Gde može da se kupi vaše pivo? TL: Prodaju smo počeli u Klubu društvenih igara Astal u Beogradu, a nastavili u Dado marketu u Zemunu, Beervilu na Novom Beogradu, u vinoteci Vina glass u Rumi, u Beero u Čačku… Za sada su to uglavnom prodavnice i diskonti pića, a kad budemo napravili pivo na točenje, biće nas i u ugostiteljskim objektima.

TU: Da li posećujete pivske festivale? TL: Učestvovali smo na nekoliko festivala, najviše na Beogradskom noćnom marketu. Na taj način gradimo brend, odziv ljudi je lep, tako ih upoznajemo, razgovaramo sa njima, dobijamo povratne informacije. BM: Dok smo pivo pravili za sebe, slušali smo samo sebe i svoje prijatelje, mada prijatelji često ne žele da vas uvrede i da vam kažu da nešto ne valja. Sad kad smo na tržištu, moramo da osluškujemo zahteve tržišta i da mu se prilagođavamo. Ono što nam je najvažnije jeste da održimo kvalitet.

TU: Kakvi su vam dalji planovi i šta očekujete od ove, odnosno sledeće godine? BM: Korona virus nas je sve zaustavio, a sad se polako vraćamo u normalu, ljudi su počeli ponovo da izlaze, da se druže i da piju pivo. Naši planovi su da rastemo i da počnemo sa proizvodnjom piva na točenje. Tekst: Bojana Ilić

vesti vremena, i on se sastoji od nekoliko celina i tema na osnovu kojih je podeljen. U njemu će se nalaziti devet restorana, barova i kafića, pet muzeja posvećenih vinu, a pored velikog izložbenog prostora, tu će biti i maloprodajni objekti, vinoteke i vinske škole.

Otvara se Vinski centar sveta World of Wine U Portu se ovog leta otvara posebno mesto za sve ljubitelje vina – World of Wine ili vinski centar sveta U drugom po veličini portugalskom gradu se ovog leta očekuje završetak izgradnje jednog posebnog kompleksa posvećenog vinu. World of Wine je vinski centar u koji je uloženo dosta sredstava i

Koje mere ugostitelji u Beogradu moraju da poštuju? U cilju obuzdavanja širenja koronavirusa, Krizni štab je uveo nove mere koje se za sad odnose samo na Beograd, odnosno na ugostiteljske objekte u glavnom gradu naše zemlje Premijerka Srbije Ana Brnabić je izjavila da će svaka lokalna samouprava posebno donositi mere samostalno i da će mere posebno biti primenjivane na onim mestima gde je situacija vanredna i ozbiljna. Mere se odnose na potpunu zabranu organizovanog javnog okupljanja više od deset ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru, a te mere mogu biti povučene čim se budu stekli uslovi za to. Svaki ugostiteljski objekat mora imati jasno istaknuto koliko ljudi može da boravi u njemu, a jedan gost mora biti sam na četiri kvadratna metra površine nezavisno od toga gde se nalazi, u zatvorenom ili otvorenom prostoru. Osim toga, svi objekti zatvorenog tipa neće raditi u periodu od 21.00 do 6.00 časova ujutru, dok objekti otvorenog tipa, restorani i kafići sa baštama, mogu raditi do 23.00 časova. Sve ostale mere ostaju na snazi, a odnose se na higijenu 78 objekata i na sredstva za dezinfekciju.

Kompleks se prostire na više od 55.000 kvadratnih metara, i posetioci će kroz razna dešavanja i degustacije moći da otkrivaju svet vina. Tematski je podeljen na pet “iskustava” kroz koje posetioci mogu da se upoznaju sa određenim stvarima, a to su: Wine Experience (vinsko iskustvo), Porto Region Across the Ages (region Porto kroz vekove), Planet Cork (planeta vinskih čepova), Bridge Collection – 9000 Years of Drinking (9000 godina ispijanja vina), kao i Fashion & Fabric Museum.

Budite sigurni da ćete dobiti primerak najnovijeg broja TU magazina!

Prijave možete poslati na e-mail adresu:

/ BESPLATAN PRIMERA

1.551 rsd sa PDV-om

I UGOSTITELJSTVO

Godišnja pretplata za 4 broja iznosi:

IZOVANI ZA TURIZAM / MAGAZIN SPECIJAL ZIMA 2019. / TU

office@tumagazin.rs

i plaćenim poštanskim troškovima. Primalac:

YOYO SPIN d.o.o

Rige od Fere 20 11000 Beograd, Srbija

Predstavljamo: MONOPOLI PULJE SAČUVANA DUŠA Jelovnik: CAFFE CAFFE & FISH BEOGRAD

Putopis: SINGAPUR

UOKVIRENI RAJ

Svrha uplate:

Pretplata na TU magazin Broj računa:

170-30038404000-02

www.tumagazin.rs

Tema broja:

PLANINASTINACIJA ZIMSKA DE Intervju: GIL HOVAV