U ZAGRLJAJU VEČNOSTI: zbornik poezije

У ЗАГРЉАЈУ ВЕЧНОСТИ

зборник поезије поводом јубилеја50 година од смрти Милунке Савић

Издавач и уредник Ана Стјеља

Суиздавач / прелом

Удружење за промоцију културне разноликости

„Alia Mundi”

udruzenje.alia.mundi@gmail.com

https://udruzenjealiamundi.wixsite.com/alia-mundi

Дизајн корица Ана Стјеља

ISBN 978-86-900334-6-1

Тираж 100

Зборник поезије У загрљају вечности објављује се поводом јубилеја50 година од смрти српске хероине Милунке Савић

Небојша Стојоски

ВЕЧНИ ЗАГРЉАЈ

У загрљају вечности сада спава хероина. Ратница светлости, што јуначки бој је била.

Остаће у сећању, та ратница светлости. Заспала у долини вечности. Крв за отаџбину своју даде.

У загрљају вечности, пуста је без ње земља. Пуста, без имало наде.

Душан Стојковић

У ФРАНЦУСКОЈ ОРЛЕАНКА,

Марија Алексић

БИЛА ЈЕ САМО ЖЕНА

Своја крила у Копривници раширила Летела све до Куманова

Показала непријатељу да је снага њена јача и боља Она је била Милунка, само своја

Није јој се дало да под именом Милун крила у боју шири, Непријатељ јој зада ударац тежак

Њене груди открише тајну

Жена на крилима од ветра летела је ка непријатељу

Задавала ударце јаке

Времена имала за плач није као жене друге На лицу њеном није било туге

Издржала је живот на крилима од стена

Милунка је била само жена

Биљана Максимовић

МАЈКА ДОСТОЈАНСТВА

У младости раној, Правила је бразде плугом По испуцалој, усахлој земљи, Пушку је стегла уз скуте Када су туђини газили плодове Уместо косе завиорио се осмех Победнице. Врисак и вапај надјачала нада.

Руке снажне за оружје нежне за све немоћне, Свод душе надкрилио недаће Храброст зауздала вихоре

Давала је целу себе За трачак среће и обасјан пут деце Отишла је безгласно, Не тражећи за себе место Чекало је међу знаменитим, Потомцима остало је Знамење на Мајку достојанства.

Сенахид Незировић

ЗА СЛОБОДУ ОТАЏБИНЕ

Беше и њена душа задојена херојством

А срце девојке окренуто ка Љубави према Господу

Док се борила раме уз раме против душмана

Часно, за Слободу отаџбине...

Сада је у загрљају вечности А њену душу носи птица под Господов Престо

Чекајући стрпљиво свој распоред у Рај обећани!

Радослав Мандић

СЛАВА ЈЕ ТРЕН ТЕК

Нашто вам ордење, хвалоспеви, слава, деци дајте хлеба нашто вам клицање, игра песма, зар што сам жена, па нисам смела ал ипак јесам...

узети стару очеву пушку повити недра издајничка

па са све повика младијех грла, кренути путем где крв се слева.

Немојте хвалити подвиге моје, отаџбина се увек брани, када закука, када позове ја ли је маћеха, ја ли је мати.

Официр о непролазу слово држи, и мене благо држи за руку

а мени вечност стајање ово, не подсећајте ме на сву ту муку.

Да ли је ласно казивати о том, како ми крв прска по лицу како ми очи горе сјајем, како бајонет реже ваздух.

Славка Кликовац

СИМБОЛ СЛОБОДЕ

У одбрану земље је стала Не жалећи крв своју дати Храброст јој је била уз име Медју борце је хтјела стати.

Болницарка бити није хтјела Пушком у руци је јурисала, Знала је храбро борети се Живот је за слободу дала.

Хероина постаде наша

У сећањима нашим живи

Историја јој име записала храбрости се њеној диви.

Борбена Милунка Савић Постаде симбол слободе, Уз борце њене бригаде Живот јој у легенду оде.

Љубица Катић

ХЕРОИНА

Била је жена неустрашивих врлина Челична Лејди годра и фина Није се плашила метака ни бомби ни разних на путу катакомби.

Сваком је мушкарцу парирала

можда чак храбрија од многих крв њена из рана је лила ал’ жеља за побједом јача је од боли.

Била је њежна и топла мајка

спремна и тудју дјецу подизати

велика је заслуга њена

С поносом је треба помињати...

Жаклина Манчић

МИЛУНКА-ОРЛЕАНКА Стасита Милунка одсече косу бујну, Стеже груди повезом, обуче униформу, И Милан Савић крену у рат.

Све је мала жртва кад је у питању брат!

У балканским ратовима се као Милун борила Рањена је и у болници открише да је жена.

У првом светском рату- бомбаш у Колубарској бици, На Солунском фронту -ратник у бици на Кајмакчалану.

Карађорђева звезда, два пута Легија части, „Милош Обилић“ Ратни крст са златном палмом.... Највиша одликовања пред једном дамом. Јер била је лепотица са храброшћу мушком

а после рата само болничарка и куварица, са њом су били њена кћер и усвојена дечица. О њима се бринула углавном сама,

Радећи као чистачица, предући вуну, Школујући из свог села дечицу сиромашну.

А онда хтеде са етиопском војском у Абисински рат!

У првом светском рату најодликованија жена света

Није постала богаташица, дама, кокета,

Живела је у сиромаштву, не жалећи се, заборављена, да би много година после смрти била пренета

У Алеју великана. У Француској поштована,

У својој земљи тек много година касније почаствована.

Сенка Ракочевић Ђекић

МИЛУНКА ОРЛЕАНКА

Ратница и родољуб у телу нежне жене Кријући идентитет кроз многе прошла је битке

Слава ти вечна хероино наша

Толику децу што спаси од зле судбине

У жељи да заштити брата вољенога

Сече бујну косу и сакрива груди Истрајна у својим жељама У мушко се одева и креће

Рањавана неколико пута Храбро је ишла даље

У битке ходила поносно и смело

Слави је Србијо док те имаде

То што си жена још те већом чини Што кроз голготу прошла си такву Родољуб није само мушко име Светли образ Српском роду

Волела отаџбину, бранила светковине, и народ спашавала од муке Тешко икад да роди још мајка, жену витеза каква је Савић Милунка

Одликовања многа додељена су јој била

Кроз историју се не памти такво јунаштво

Тамара Драгић

САМО ЖЕНА

Жена је рађала живот По цијену суза и бола Увијек уз подсмијех и кикот У сјени јачега пола

Милунка бијеше борац

У сваком дану и рату Није имала дворац, Кревет у свили и злату

Била је народа херој Измучен ранама љутим

Са својих туга безброј А о томе се ћути

То је неко проклество

И тешка судбина њена Нема почасно мјесто Ипак је само жена

Ана Атанасковић

МИЛУНКА САВИЋ

У селу Јасика код Крушевца живела сам

седамдесетих и осамдесетих у улици

која се једним малим препречавањем-путељком наслањала на главну-уводну Милунке Савић

Ко је била Милунка Савић, питала сам

Детињство је радознало

и може најбоље схватити херојство

Била је херојка

каменог погледа, рекли су старији

Била је прави пут, рекла бих сада ја у Београду

Баш као тај, у селу поред Западне Мораве (који води до раскрснице)

којим сам свакодневно пролазила

пут достојанства и пут пенушавости

баш као мека река

баш као месечина баш као глатка рука

Била је ратница и споља и изнутра

Била је латица и споља и изнутра

Милош Белић

У НАКЛОНУ, МИЛУНКИ САВИЋ

Храбар мора бити окрутан, окрутан према свима, Који би могли да разводне шта је истина створења мушких.

За Њу су говорили да је храбра, да је одважна, а била је много, много више од тога -

Жена која воли, а опет, недовољно рећи “снажна”.

Да су је у срце погодили, једном, двапут, трипут, Она би устајала и даље настављала да се бори, Јер то срце је одавно подељено, на делове, сваки део засебан живот: Заветован на име Брата, Родитеља. Цркве, Отаџбине, Краља...

Само се међу свима поименце она није налазила, Мислећи да мора умрети, како би њих оживела.

Кад је девојче престало да сматра да више

Не игра жмурке, већ да погађа, као муња највише врхове топољака, у цев промуклог карабина, дробила је шипурке и скривено

семе кадифе и босиљка, или из самртних да мирис окади

Морала је некако ублажити јад, и за оне очајнике, да им ране не гноје, зло сред трубе бојне, лелека и поклича. На пољима су севали рафали из Максима

пуцње су заглушиле пушке, а између сваког репетирања, као монахињи, Треперио је глас помињући главе мушке,

удове, децу сироме... тог Србина, као Милунку неће више родити мајка.

Мелита Ратковић

СРПСКА ХЕРОИНА

Била је образована српска дама, девет љутих рана, незаслужено заборављена жена. У свакој улози

се налазила, за све се сама изборила.

Најбољима међу нама, не знамо

ни име, срамно је, да би неком било

добро, неко други за њих ратује, брине.

Народ своје најбоље заборавља, зато

му се историја често понавља. Сад’ је

касно, слажемо риме, питамо се коме, заборависмо све, не знамо ни име.

Сетимо се балканских ратова, дивне жене униформе њене. Против ког’ се борила, пол свој прикрила, за отаџбину крв проливала.

На часу хисторије редом сви смо пали, оправдања нема, извините нисмо знали.

Милорад Куљић

АМАЗОНКА СРПСКА

Да заштити вољенога брата живот свој пред бож’ји олтар меће. Она креће пут Балканског рата у мушког се ратника промеће.

Једну жељу пожелела само:

Нек јој ране удове и главу да јој ране не буду онамо

где ће оне разоткрити жену.

Бомбашица Гвозденога пука

у детињству благо чобанила.

Не ретко је пуцала на вука

од напасти стадо одбранила.

Брегалничке ране разоткриле

да војује сестра место брата.

Одлике за храброст је спасиле да је кући не врате из рата.

Епски Српски Садар опседала слободећи дом краљевића Марка. Француска јој влада Крст је дала.

Једина је са њим жена светска.

Витез јунак Милунка је била.

Назвали је Српска Орлеанка.

Шест ордена за храброст добила. Легију части дала јој Француска.

Рас колевка Немањића славних Милунку је српству одњихала.

Милозвучјем песама гуслених

јунакињу Колевка саздала.

Оливер Јанковић

СРЦЕ

Срце испод униформе женско, а јуначко.

Срце с бомбом и пушком жељно мирних освита у слободи.

Одликовано и напаћено.

Срце хероине, послератне чистачице.

У њега је стало читаво јато деце.

Од комунистичког режима одбачено, али од народа упамћено.

Таква срца осветљавају нашу прошлост

да би видели пут ка будућности.

Бојана Богојевић

ХВАЛА ТИ, ХЕРОИНО!

Била си само девојка у вихору рата Сестринском љубављу водјена Пол си свој скривала Да би брата заштитила.

Своју храброст небројено пута си доказала, Ни задобијене ране те поколебати могле нису, Својом си снагом друге од туге спасавала.

Најодликованија жена војник на свету си постала, И сада си после толико година инспирација остала. Хвала ти хероино земље моје, Хвала ти у име свих оних чије хвала чула ниси, Хвала ти у име нас који од тебе учимо да Је у љубави, храбрости и поштењу спас.

Душан Дојчиновић

ПОНОС - МИЛУНКИНО ЈЕ ИМЕ

Милунка, Мила, Нуна Била си хероина свог времена дојка мајке, тебе је хранила Србију, поносно, ти си бранила.

Вечни ти венац од стихова правим

ти га где год желиш, узми и стави. Понос и дика рода си српског

И прославише те дела, херојство и народ.

Нуно, ти прими и ове риме Да ја имам да се подичим тиме.

И остај храбро ко све хероине Поносни смо сви, понос - Милункино је име.

Зорка Чордашевић

СРПСКА ХЕРОИНА

Милунки Савић

Ти ниси била жена обична

да предеш, плетеш и кошуље шијеш, била си витез, витештву вична па вјечно над својом Oтаџбином бдијеш.

Ти ниси била к’о жене друге Милунка, Милуне, сесро и брате, стопама твојим стазе се злате и сјећања живе кроз године дуге.

Ти не би жена која пређу мота

ни она што сатима пред огледалом стоји, била си херој који се не боји

ком’ слобода бјеше преча од живота.

Ти не носи дуге сукње с наборима

к´о отмена дама кад улицом прође, ти носи одијело , ратног војсковође

плетенице густе под капом си крила. Кад Француски мајор тужним гласом рече: „Преболи ране, оздрави, сине”!

Тад угледа блиједо лице хероине очинска му суза из ока потече.

Тада ти се слава у небеса вину под пријетњама данас српски род је клоно. Нико више не зна бранит’ Отаџбину

покажи нам путе, Милунка, иконо.....

Весна Ђукановић

МИЛУНКА

Седи ли поред Тебе Мајко Мајка достојна престола Твог?

Има ли утеху у речи Твојој И песми анђела на небу плавом?

У Голготи Сина Твог види ли Голготу синова и кћери српских?

Љуби ли ране незарасле другова својих палих моли ли сузом тешком окупана?

Као некад стоји ли поносна на бранику слободе држећи малу Србију у руци?

Носи ли у оку знамење свето пречисте душе и срца снена ?

А на грудима ордење сјајно нетражена признања добијена? Окајава ли грехове туђе погрешне кораке и дубоки јаз?

Под теретом заборава српско небо пева: Живела Милунка у скромности својој

за краља, отаџбину и слободу у строј страдални стала.

У миру децу подизала, никад молила и плакала

мирис слободе заувек у грудима носила.

Седи ли поред Тебе Мајко Мајка достојна престола Твог.

Натали Бисо

МИЛУНКА

Посвета српској хероини Милунки Савић

У свакој земљи има жена Јунакиња одважних и храбрих Што умреше од туге и рана Запамћене у хроникама.

Њихово лице беше светло и лепо, По изгледу и животу једноставне, Невелике снаге Но да ли је ико мислио о томе?

Бориле су се за мир За срећу свих генерација, А Србија чува успомену

На Милунку што у борби погину.

Милован Мићо Петровић

СРПСКА ОРЕЛАНКА - Дама Гвозденог пука, ока соколова, храброст у венама, убојита рукаБукти Балкански и Први Светски рат Униформу сестра облачи, А не Милун брат.

Милунка Милун постала Косу под војнички скратила, У војничкој блузи Попрсја вешто скрила...

У тешким борбама Милун за саборце била, До дана када је Ране задобила.

Ране љуте открише тајне У неверици, сви знали Очима нису веровали, Храбри бомбашицу су имали.

Изненађењу нема краја Милунка у борбама истраја Паклених ратних дана, Имала је девет тешких рана. Легендарна дама од Бога дата, Уместо брата учесник Великог рата МИЛУНКА САВИЋ – Орлеанка, Родила је Српска мајка.

Јасмина Кокот

ХРАБРО ЖЕНСКО СРЦЕ

Осећај страха није постојао, Храброст је одлуку постројио, У нежним рукама оружје држи, Борбеност њена све би да спржи. Носила је храброст ко цвет у коси, Непријатељу знала да пркоси, Није се жалила ни на једну муку, Место је нашла у Гвозденом пуку.

Уз војнике једина ратник жена, Несаломљива је снага њена, Оружје и бомбе у рукама њеним, Оставише све војске -немим.

И рањена посустала није, Њена храброст не да да се крије, Враћа се на фронт још јача, Код Милунке нема суза и плача.

Женске груди ордење краси, Кад се ратовање најзад угаси, Милунка креће у ратове нове, Напуштеној деци да испуни снове.

Храбро женско срце знало да се бори, Није стало да се мало одмори, Пружала себе свуда где треба, Да је се сећамо више је него потреба.

Снежана Тодоровић

СРЦЕ МИЛУНКЕ САВИЋ

Са зеном се нови зивот роди У миру,у рату,у слободи Зато је неизцрпно царство Сво ово неизмерно богадство Сто се претворило у вецити цвет Спомен у нама на Милункин лет Нема тог барута да убије лепоту Нема тог рова да помраци дан Нема тог рата да угаси сан

Милунка Савиц,нареднице

Клањам ти се зено и ратнице

За таква дела заборав не постоји

То сто је срце изнедрило твоје Љубав за домовину,друга,брата Понос свих нас

И путоказ за рајска врата

Светионик си пун ордења и теских рана

Светлост твог срца

За увек је Српском народу храна

Емилија Вељковић

СТРАХ И ОНА

Страх седи преко пута тебе, као да сте стари пријатељи који се годинама нису видели. Смеје ти се у лице, изазивајући те.

„Устукнуће она,” мисли се у себи Страх. „Ако је паметна, погнуће главу,” чује се шаптање негде у даљини.

„Господо, имате ли ви паметнија посла

него да тако помно водите рачуна о сваком мом потезу? Немогуће да сам баш толико

Твој глас, нежан, али довољно гласан, ућуткао је све знатижељне у просторији.

Порука примљена.

„Да, ја јесам жена, али ја сам и више од тога.

Мој пол ме не одређује и зато нећу скренути поглед нити погнути главу.

Ако то чекаш, бојим се да само траћиш своје време.

Иди плаши ове јунаке, који би пре мене сигурно подвили реп и побегли.”

Твој осмех је природан колико је твој израз лица циничан.

Страх је остао паралисан.

интересантна.”

Душка Контић

ЈУНАКИЊА

Одазвала се вихору рата Постригла је густу косу

Сакрила своју женственост Постала војник да заштити брата.

Милунка Савић, хероина

Ипак је била само жена

Горка суза Богородичина Рањеној души блажена.

Гдје су одлутали давни снови

Неустрашиве, храбре ратнице

Сањала је да животом плови

Ушушкана у крилу породице.

Девет пута је рањавана Српска Јованка Орлеанка Носилац највиших одликовања У биткама јуриша без престанка.

Живот се и даље поигравао

После свих ратних страхота Тешке задатке јој задавао

Крст камени Милунки голгота.

Мирослав Мишел Болтрес

МИЛУНКА САВИЋ /акростих/ Минулих ратова с’ пијететом сећамо се често, И хероје из њих истичемо на почасно место!

Лик и дело херојине Милунке Савић од давнина

У нама често безгранично дивљење изазива.

Невероватна жена – неустрашиви ратник и брижна мајка, Колико ли је само ордења на прсима понела! А, у данима мира неоправдано у заборав пала

Само, има нас још срба што памтимо њен лик и дела, Авангарда и плејада часних отаџбине бранилаца Вечно ће у нашим сећањима почасно место да има.

И овим свим нашим о Милунки Савић песмама Ћилим-шар распростиремо за вечни спомен од заборава

Милан Драшковић

СОНЕТ ЗА МИЛУНКУ

Србија о таквој жени може једино да снива. Одбила понуду Француске са бољим условима.

Највећи њен страх био је што није знала да плива.

Елитне војсковође обасуше је орденима.

Тражила правду и за заробљеног непријатеља.

Заробила при једној диверзији чак 23 Бугарина.

А једна Гркиња се заљуби у њу к’о Милуна.

Мајка – самохрана, несебична, симбол хранитеља.

Истина о Милунки Савић чуднија од митова.

Лични пријатељ де Гола и Витез Легије части.

Унук Ђорђе јој бејаше та утеха у старости.

На крају није заборављена у мору гласова.

Ко је она – питамо се након прохујалих дана.

У загрљају вечности, у Алеји великана.

Љуба Жежељ Петковић

РАТНА ХЕРОИНА

Била је храбра, одана роду свом, жељела је бранити отаџбину, бранити у отаџбини дом.

Без имало страха, у борбене редове стала, за одбрану отаџбине

Милунка би храбро и свој живот дала. Ратна хероина, без страха

пушку је храбро уз себе свила, неустрашива, одана, храбра у Балканском рату

Милунка, велики борац је била.

Била је неустрашива ратница, учтива, храбра и одана,

у борби неколико пута рањавана, више пута била је одликована, због неизмјерне храбрости Фрацузи су је прозвали

„Српска Јованка Орлеанка.”

Светлана Праскић

МИЛУНКА САВИЋ

Изнедрила гора једно мало биће, Нежно девојчурче с’чим се горе диче! Пркосна и храбра, своје дуге косе одсече да спасе брата свој од рата! На боју у рову, пратила је слика једне храбре жене –србскога војника! Свој је живот цео, уз патњу и муку окитила ордењем у сјајноме руху.

Велико је срце у грудима било, јер се пуно деце под скутима скрило!

Улице и школе њено име носе, С’поштовањем заслужна да се с њом поносе!

Санда Ристић Стојановић

МИЛУНКИ САВИЋ

У теби су мач, огањ и слобода, и одбрана суштине, и жена си са ликом свих погинулих бораца, небо си изједначено са разговорима земље са тренутком слободе са речима идентичним као природа, са биткама идентичним као слобода, са наречјима оних тренутака што се пробијају до свих токова човека. Твоје битке говоре као смрт, сећање, нада и опраштање и ураган жеља и јуриш симбола слободе.

Твоје битке говоре као живот, деца, нада, постоље олуја за чисту реч слободе.

Љиљана Глигоријевић

ХЕРОИНА, СЛАВНА СРПКИЊА

Хероина, славна Српкиња

Етар јој мирисом трава разноси име, Родила се сред Рашке Копривице

Од оца Раденка

И мајке Милице –Неустрашиви ратник она је била, А спретно женственост крила. Српска Јованка Орлеанка Лакоћом је битку водила, А била „Милутин“, не

Вижљасти борац и о слободи снила...

Наредник, каплар... она је била, Албанију храбро, са песмом проходила.

Стремила слободи, попут сокола ширила крила, Ратовала јуначки на Солуну, Кајмакчалану... Прави херој, чуда чинила.

Карађорђева звезда, орден Легије части, И медаља Милош Обилић, и Француски ратни крст Њена су прса красила...

А она нестала у сени... Милунка, славна Српкиња.

Милунка

Слађана Белко

ЖЕНА РАТНИЦА

Горчи Брегалница. Стиди се Скадар.

Колубаром теку јецаји. Милункини.

Родјена у бањи. Уз мирис сумпора. Одрасла у јунака. Милунка.

Рдја Карадјордјева Звезда. Златна

палма тамни. Исфронцлана лента Легије части. Милункина.

Воњ амонијка шири се сећањима. Станични wц блиста

жене ратнице. Милункине.

Душа њена храбро држи дршку метле. Као кундак. Салутира Милунка пијаним гостима.

Поменимо је!

Да се не постидимо поново.

Да не црвенимо пред Савићевом.

Милунком.

очишћен. Руком

Снежана Ћурчић

ЗОВЕМ СЕ МИЛУНКА

Зовем се Милунка,а звала сам се и Милун Прворођено женско са снагом мушком

Одсекох плетенице и стиснух груди бујне Обукох униформу, опасах се храброшћу

И не посустадох, и не поклекнух! Гвозденог корака испред свих јуришах Солунски фронт беше само још један пут

Овенчан орденом, златним крстом, Звезданим небом знамења славе!

А када ратни минуше дани, ја,само жена

изгубих се у мноштву невољника, И шеснаест дана и ноћи спавах у тунелу..

И петнаест година тешког, прљавог рада...

Ал срце моје чисто и благо беше.

Не замерих, не омрзнух, не закуках.

Уз Милену моју још три кћери обасјаше

ми јутра, љубав ми веру и наду врати.

И сада док стара плетем успомене моје, Сабирам дане, године, прохујала лета

Знам да сам богатство највеће стекла

Да узалуд проживела нисам

Да моја блистава звезда сија са неба

За нека нова поколења храбрих, најхрабријих жена света!

Богдана Гађану (Bogdana Găgeanu)

ЛАВЉЕ СРЦЕ

Милунка је лавље срце имала

Увек на нове почетке спремна На бојном пољу се борила Храброшћу – својим штитом Прерушена у дечака

Који се није играо са играчкама Била је рањавана Усред паљбе пушака

Бројне медаља је добила То су биле латице победе.

Била је жена, открили су Али истина није откривена Чували су њену тајну, ни реч Увек ј била уз свој батаљон

Одбила је да их изневери Донела је својој војсци круну.

Као мајка, краљица

Чувала је и туђу децу Усвојила их својом душом

Љубав јој је била циљ.

Комшилук назван њеним именом

То је наслеђе, а не игра Била је заборављена, сада запамћена

Увек се борила, никад се није предавала.

Дајана

Петровић

МИЛУН(КА)

Пушку ми дај, Ја сам младић Не загледај ми лице

Храбар сам знај, Зовем се Милун Савић

Дете сам из Копривнице Чух песму јунака хук Србију голгота чека!

Дозва ме Гвоздени пук: Ево му, ево, Човека!

Прећи ће Балкан цео

Спремно је за бол Снажно је ово тело

А рат не зна за пол, Ако не зацели ова Успут видаћу рану, Чека нас победа нова

У Солуну, Кајмакчалану... Када је најтеже било

Милун се борио браћо

Смрти је прилазио С песмом у ров се враћ’о, Скупљо по Виду кости и Крфу, далеко тамо Вером теро све злости А жена био је, само.

Кад ратне прођоше муке

Својих ће сиротих кћери

Разија Бухаралија

ХИСТОРИЈСКА СВЈЕТЛОСТ

Данка, од Милунке мајка, у тихости јутра рана, помилова лице своје тек рођене дјевојчице. Није знала да је мало лице тек рођене јој дјевојчице, херојско лице нације, лице свјетлости

за више правичности младим нараштајима будућности.

Док гледа и љуби лице тек рођене дјевојчице, није знала у грудима борбено срце

херојства да куца, да ће груди ране љуте и одличја сјајна

да их пуне

и као вјетар јесење лишће

у заборав их отпухне.

И увијек, како то бива, неко се сјети, прашину скине с вјечног имена

оних што у једном хисторијском времену

прозваше их хероима.

Потеку ријечи у причу

у стихове улази рима, записи о њима свједоче

им о вриједностима.

Буде се из вијека у вијек,

велики никада не умиру заувијек.

Као вал, као плима Дух великана оде, па се врати.

Да ли чивјек, или нека димензија друга не да да заборав их прати.

Норберт Гора (Norbert Góra)

ОТПОРНА НА СТРАХ

Твоје тело је било под кишом метака

а ти пљујеш смрти у лице. Пала толико пута, али ипак вољна да устанеш, кроз фронтове умрљане крвљу

носила су те од храбрости саткана крила.

Изговори као лопови прођоше ти из вида, храбро напред, а ипак се хоризонт већ отварао –печати Апокалипсе.

Зорица Бамбергер

МИЛУНКА! Милунка!

Ко се још у Србији тако зове?

Срби, додуше, у Бечу коло воде , и дворци некадашњи на туристичке атракције се своде..

и од некадашњег цара, остао је још једино Црницрнац, па и његово је већ одавно прошло.. А Србија?

И она има туристичке атракције:

Храм и Патријаршију и Тројеручицу и Светог Саву, и: и даље је на свом Путу ка Истини.

Сад бар знамо где ће се водити

највеће битке.

Како изгледа, само је примирје.

И још нешто: њени најбољи чисте и даље. Као и ти..

Бојана Радовановић

МИЛИЈЕ ТИ БЕШЕ

Милије ти беше да пушку место брата понесеш

о сестро несебична!

Милије ти беше да ране примаш него видаш

о хероино међ хероjима!

Лепоту своју да опашеш

косу одрежеш

да oчи рата не виде жену

што на прса ордење ниже место дуката о храбрости вишња!

Милије ти беше

да прва устанеш

за земљу и огњиште гвозденим ходом

о Српкињо мила!

И кад пушку спустиш децу да рађаш

и подижеш

храбра, поносна и нежна

и кад слободну те забораве

милије ти беше, Милунка!

Милинко Спасојевић

...немоћан сам њену да ставим у стих, храброст која беше за груди пре свих...

Срећко Алексић

СУНЦЕ ЗА ВЕЧНИ РАЈ Кроз таму ходника

У вечна ловишта

Са пушком на рамену У строју под облаком.

Са надом у новом јутру Које није дошло Заменила си брата

У војничкоме строју.

Жено, Мајко храбрости

Твоја су дела војничка

И душа чиста ратничка Под овим сводом небеским. Храбро си газила непријатеља

Рањавана у рову смрти

Све се око тебе врти

На колуту великог Рата.

Сунце је вечитог Раја

И снага ти исконски траје Из себе дајеш велику част Достојанство за насе потомке.

Првослав Вучковић

КАЖИ НАМ МИЛУНКА

Као да је јуче било Могли смо се и срести

Поздравити

И неку реч прозборити

Па ипак није се дало.

Сећањем освештавамо

Твој људски лик Лепоту сестринства Доброту мајчинства

А тек твој војнички херојски подвиг

Сву историју знану и незнану

У заносу, светлости речи

Имена Твог

Милунка, Милунка, Милунка

Да ли је све морало тако бити?

А било је...

Да ли је мир тако недостижан?

Дали је љубав тако крхка?

Да ли заиста постајемо непрепознатљиви? Којим путем даље?

Кажи нам Милунка Време је.

Јелена Трајковић

Храбре жене ничег се не плаше, оне дају све, по цену живот да промаше, оне од других ништа не траже, јаке су и кад им се захвалност не покаже. Оне своје, које не пристају на калуп, и које се боре, све до краја, оне носе ордење, мач и златан оклоп, испод њега мирно срце, док крећу на змаја. Јаке жене у свему виде победу, па у новој борби санирају повреду, када им се подсмехом захвале на труду, дигну главу, ћутањем одговоре на увреду.

Посматрачи себи дају право и на приговор, људи јачи бирају победу, не изговор, мост се гради ту, где није могућ договор, јер сви знамо да је и ћутање одговор.

Храбре жене знају само за високе улоге, никада уназад не враћају сат, и за сваку своју борбу знају праве разлоге, понекад изгубе битку, али не и рат.

Данијела Милојковић

МИЛУНКА САВИЋ

Храбра српска хероина

балканског и првог светског рата, пошла је у рат заштитивси брата.

Косу је одсекла и груди је скила неприкосновена она је била.

Тајну је вешто скривала од људи јер колико народа толико и ћуди. Сазнала се њена тајна, да није Милун више није крила, ал на челу Гвозденог пука она је била.

Ордење је Милунка поносно носила и свим недаћама храбро пркосила.

Испод војничког капута смело нешто је њено срце хтело.

Можда љубави мало топлине,

и толико деце, толико милине.

Љубави је имала за свако дете није јој било важно ако се ње и не сете.

Земљу је своју волела, љубави није одолела

иако се љубав угасила, Милунка се ипак није скрасила.

А ти српски роде, што тежиш до слободе, пред делом Милунке сада ти погни главу

и одај јој почаст и славу.

Марина Матић

НАЈТЕЖА ВРЕМЕНА ИЗНЕДРЕ ВЕЛИКАНЕ

Најтежа времена изнедре највеће људе, оне што се и не труде, Да их памте или славе, такве често деца забораве.

Па у спомен једној жени, једној мајци, хероини, Што због нас и метак прими, анђелу и јунакињи –

Гуша грца, срце слеже, оно што су ожиљци успели да обележе.

Једну српску Орлеанку, да убаце у читанку.

Нек зна свако српско дете, претке има храбре, свете.

Нека учи, нека памти, тек ће онда почивати, Кад им споје песму, причу и помену битку Брегалничку.

Док се памте Балкански ратови и Први светски рат, У зло време док је харала куга и глад, у строју беше

И једна Милунка, преживи тескобе и зло и пресели се без мука.

Остави за собом три споменика, три јецаја и три крика, Три борца, не издајника.

Остави и много више и да пише и да не пише, У Копривици таквог Давида не беше више.

Одликује је свет, одликује је земља, одликује је историја

И живот се, да је не заборавимо труди.

Све је памти, а заборављају људи.

Марина Николић

МИЛУНКИНА ПЕСМА Светлост са звезде укрштених мачева

и споменица тешка као голгота на прсима, а народ мали, а песма снажна и недокучива.

А жена силна, а жена храбра ту песму узима

и у њој рану на рану

и мук на мук

и на раме пушку и гвоздени пук на образ.

И Колубару црвену као крв

и граната распуклих фијук и албански непомеников мраз.

Руке раширила. Задрхтала, па се смирила.

Песма на лађи плаве гробнице

и гробља чемпреса. И море сивила са кајмакчаланских литица.

А са небеса сишла. Та песма.

Лебди још анђелима на крилима.

Жена, је ли жена, војник жена, мајка жена, мајка народа.

Жена Српкиња, жена од ордена. Жена слобода. Жена победа.

Бранка Поповић

У ЗАГРЉАЈУ ВЕЧНОСТИ

Српска хероина за страх није знала, храбро се у коштац хватала, груди скрила, косу ошишала, за отаџбину, мјесто брата. У борбу похитала . Њежна жена великога срца, ни од чега није презала, узаврела крв, венама најхрабрија међу женама. У вртлогу сабласних оштрица, господарица сопствених ожиљака, борила се за народ свој као вучица, дизала се из пепела.

Девет љутих рана задобила, пребољела, поново у строј с друговима стала, као вучица, низашто се не би предала, за слободу рода свога све је дала.

Љиљана Тамбурић

ЖЕНА ХРАБРОСТ

На сликама прослава војних јубилеја

На странама познатих француских билтена

У

народној ношњи препуној ордења

Међу официрима стоји једна жена.

Подигнута чела, стамена и скромна

Поносна на дела што јој груди красе

У очима светли храброст јој огромна

Те јуначке искре никад се не гасе.

Одсекла је косу, обукла чакшире

У редове војне место брата стала

Застидела многе смеле официре

Да покаже храброст све од себе дала.

На њеним су грудима Звезда Карађорђа,

Од сестре Француске, две Легије части

Била је патриот што се ретко рађа

За Србију пуна отаџбинске страсти.

Једина од жена, Крст са златном палмом

Поносно је носила, дичила се њиме

Но живот је части тужном једном драмом

Дођоше јој хладне, сиромашне зиме.

Не тражећи за се, све од себе даде

У скромности дома дочека и старост

Захвално потомство умањи јој јаде

У Алеји спава Жена, Мајка, Храброст!

Јелена Илић МИЛУНКА

Милунка из Копривнице; Сељанка из оне ,,дивље” Србије;

А поврх свега-још и жена!

Зар није узалудно говорити о ,,некој” Милунки, Која је већ добрих педесет година мртва?

Е, па није, елито свјетска!

Е, па није, корове седмоконтиненталног тла! Јер, мртав не мора бити и заборављен!

А упамћен покојник-живи је споменик...

У овом случају-свих ваших недјела

И ведрине, осликане у лику ове жене!

Зато, наклон до пода! И ако можете, Загњурите те ваше главе и у земљу;

Пред Женом, Мајком, Ратницом, Рањеницом;

Чистачицом, Госпођом и Дамом!

Мученицом и неканонизованом Светитељком!

Пред именом које неће бити заборављено!

Опростите због искрености-знам да вас боли!

Пред Хуманости, Храбрости, Части

И свему ономе, што су многи од нас погазили!

А и ми, Срби, урежимо ово име у наш ум!

Звијезду, да нас води ка’ мудраце у Витлејем!

Милунка, хвала Ти, што и у то вријеме лоше, Ти показа и доказа, шта одлучна жена може!

Светлана Пешић

СЕЋАЊЕ НА МИЛУНКУ САВИЋ

Она је сада табла са именом улице, Могу је гране дрвореда скрити...

Једна страница у уџбенику Коју ће ученик прескочити.

Она је сада младе жене слика:

Под шапком скупљене плетенице, На зиду музеја, испод одлучног лика Исписане хладне, штуре реченице.

Она је сада натпис изнад врата школице, Барељеф к’о украс забитог угла, Биста у парку на коју слећу птице, Са графитом испод - знаком нашег ругла...

Она је сада повремени чланак

На задњој страни неке новине,

А испред су црне вести, данак

Народне пропасти свакодневне.

Милунка је заслужила више

Од пригодних, усиљених речи

Које званичник у говору запише!

Дугујемо јој да будемо бољиПо мери човека, по божанској вољи!

Њен пример може да излечи

Спотицања наша, наше сузне кише!

Сећање на Милунку кад из дела зрачи, Сја вредношћу што време не брише!

Марија Љ. Ранђеловић

У ЗАГРЉАЈУ ВЕЧНОСТИ – МИЛУНКА

Не знам о чему си сањала Милунка, Ал’ и сад живиш у женама посвуда, Иста вас честите повезује струнка, Вртоглаво храбра и безмало луда. Вас хероине, мајке, надмајке хоће: И ров и бразда и колевка мекана, Само вам је љубав ко кисело воће, Над главом лебдела до задњега дана.

Ал’ није залуд, све вредело је тако, Ко игра: на част, на осећај на јуриш, У игри ни ране не боле некако,

И очи све виде и кад вечно жмуриш.

Твоја се игра хиљадила, жилила,

За тле вечности везала је корење,

У загрљају вечности извирила

Ко искра, ту над свим знамењем знамење.

Па ето љубави! Све време знала си

Да си цела! Брат и сестра, отац- мати...

Мудри те неки таласали таласи, Што знали су за шта вреди војевати.

Снежана Шолкотовић МИЛУНКИ САВИЋ Није лако носити униформу Бити у првим редовима војевања, Сем храбрости у ратним страхотама много треба

Храбро се борити за дах слободе, од насиља

страдања.

Нису лаке пробдевене ноћи Стално гледати смрти у очи, То може само жена херој

Ускакати у ватру, рањеном другу помоћи.

Нико не зна која је цена живота

Колико кошта сваки педаљ слободне земље, А ти си Милунка то добро знала

У рату си ради идеала потиснула снове и жеље...

Љубав према деци није изостала

Пружила си им кров над главом, Вредно си радила да би им будућност дала

Не жудећи за славом...

То могу само хероине, Са душом широком попут самог неба,

Понос је чути твоје име

Схватити поруку твог погледа...

Љиљана Фијат

МИЛУНКИ САВИЋ

У бој, у бој! Армагедон на тлу, варварски огањ на темену.

Са искуством војника Првог балканског рата, без издате наредбе, у „Књаз Михаила” строј!

Из пепела Југ Богдана, Косанчића и Топлице. Официри са Сен Сира и Вест Поинта били су почаствовани присуством те жене, о којој, до јуче, нисмо знали ни трунка. Праштај, Милунка!

Тања Јоцић Стаматовић

СУСРЕТ СА МИЛУНКОМ

Хол прелепе старе банке, мермернога сјајног пода Укаљаше моје чизме, ко у сваког ко кад хода Нит’ лепоту примећује, док пролази, Нити гледа куда гази.

Али одјек мог корака прати звук те славне песме.

Знам и песму, а и жену што у кофу из те чесме

Сипа воду да би прала тоалете.

Цела ју је земља знала.

Ма шта земља, цео свет је орденов’о хероину

што у рату место брата пушку узе.

Французи јој нуде плату

Да живи у благостању.

Ал’ не хтеде. Ноћу плете, чисти дању

Не би ли уз своје ћерке, тридес’торо још дечице Отхранила, васпитала, својом платом чистачице.

„И певате, зар вам није служба тешка?”

слушам глас свој како збори.

Схватио сам да је грешка

То питање, још пре нег’ ми одговори:

„Гледам децу како расту, а ти гледаш срећну жену.

Ко сломљеног крила ласту кад залечиш... нема цену”

Поздравих је, салутирах, кришом бришућ’ траг од блата, Милунка ће Савић ипак, обрисати мермер за мном

Својим рукама од злата.

Љиљана Стојадиновић

ЈА, МИЛУНКА САВИЋ Ја, Милунка Савић гризла сам бомбе

по рововима земљу гутала Гвозденим путем давила смрт

и смрт је давила мене, ордење сам за ране зашивала песницама прикривала бол јер постадох српска Орлеанка

са највише одликовања на свету. Ја, Милунка Савић

по Европи највеће почасти примала

али, остадох неука чистачица која је за Србију срасла

душу везала за своју и туђу децу

ту невиност сама подизала. Ја, Милунка Савић громогласно вам поручујем: ради будућности

у Србији се и за прошлост гине.

Зато, памтите, памтите, памтите...

Катарина Јурчевић

МАЈКА ХРАБРОСТ

Мајка храброст нацију своју на груди прими, за нацију своју пушку узе и у рат оде.

Мајка храброст од непријатеља се не уплаши, пред њихову пушку право стаде, ране прими за нацију, децу своју.

Мајци храброст крстове и звезде

њена деца на груди положише. Мајка храброст вољена беше, али војничка униформа похабана поста.

Мајка храброст и њена деца, четири девојчице мале, своје место тражише у нацији што хероје воли у ратним песмама само. Мајка храброст тада виде шта је храброст права.

Храброст није метак примити за нацију своју, храброст је нацији својој опростити.

И мајка храброст нацији опрости својој, јер срце је женско веће и од домовине саме.

Ружа Стојаковић

СРБИЈА КАО НОЈЕВА ЛАЂА

У освиту Великог рата, једног тмурног, сивог јутра, поранила Милунка да замени брата, у та времена мутна.

На Србију кренуле хијене, велике и моћне, а Србија мала.

Четама многим приступиле жене, међу њима и Милунка похитала. Отаџбина зове синове и кћери, земљу и слободу од врага да бране.

Нагрнуле незасите, крволочне звери, српско небо зацрниле грабежљиве вране.

Ту где живот извире, на пупку света, као реке се уливају путеви разни. Свима наоколо јако смета, да баш ту живе Срби, без бојазни.

Отети им земљу Хабзбурговци желе.

Слободарски Срби робови да буду.

На несрећи српској да се провеселе, не мислећи о Божијем суду.

Море српске крви земљу натопило.

Покошена младост, као млада трава.

Никад таквог рата до тад није било.

Скидамо са њега вео заборава.

Испод вела на челу колоне стоји Милунка

наша славна хероина.

На грудима њеним ордење бројим, држећи на рукама нејаког сина.

Дивим се Теби храбра жено, да Тебе не би, ни нас не би било.

Живела си храбро, часно и поштено, Ратне сирочиће примила у крило.

Твоје дело поштује цела планета.

У страним школама о теби уче, док нашом Србијом заборав шета

и

опет рањена истом стрелом, јауче.

Нове Милунке Српкиња рађа, опет нас велика борба чека.

Србија као Нојева лађа, и данас као јуче, од памтивека.

Данијела Цветковић

НАША ХЕРОИНА

У тешка времена заливена сузом

кад је земља звала своју децу мушку

женско срце тукло је под војничком блузом, једна храбра жена узела је пушку.

„Одакле ли стиже овај храбри момак, надалеко бољег у Србији нема?”

Наједанпут пуче гром из ведра неба, под војничком хаљом скривала се жена!

Пред челичном снагом јуначкога срца

девет је пута и смрт устукнула.

Пред снагом светлости коју је носила и смрт је од ње милост просила.

Гвоздена жена, наша хероина

којој се клањају људи целог света, на своје је груди овенчане славом

пригрлила многа изгубљена чеда. Слави, Србијо што си је имала, клањај се сенима те посебне жене.

Сва љубав што ти је Милунка дала још увек тече кроз све твоје вене.

Биљана Грошин

ЛЕГЕНДА МИЛУНКА САВИЋ

Она обична није била, танана, нежна, к’о цвет, у селу у ком је расла, остала би, да рат не беше пред прагом куће Платном, танким белим,ланеним, сакри девојашство своје, и плетеница дивних се одрекла, и пред комисијом војном, одлучно - Милун, само је рекла

На непријатељски ров пузаше, тихо и хитро бацаше бомбе, к’о камен, на мету, зароби и војника туђих, доста

Ал ‘ рањену, открише ко је - опорављена, креће са војском даље

Преко врлети, стазама снежним и ледним, клонула није, храбри и бодри, да се настави даље...

„Ти аскер? ‘ - Албанке се чуде и дају хлеб, њој, до последње мрве, Милунка свима около дели...

Највећа ратна одликовања красила јој груди, подизане заставе у њено име, постројавани пукови и пуковници стајаше у ставу мирно пред њомнаредником, легендом, девојком вучицом, имена милог, Милунком Савић Уз ову песму, клањам се, Милунка, Теби

Силвана Димитриевска

ПЕСМА О МИЛАНКИ САВИЋ

Ноћ црна и глува, ватре горе, звезде падају, птице одлете с болним криком, стрехе плачу, страх влада, храброст ћути, а ти излазиш из свог тела и постајеш храброст. Коса ти се вијори као заставе слободе.

Пушташ голубове из груди, и сакријеш лава у њима.

Ви сте сва лица борбе. Ти си копље, штит и мач.

Закопао је крвава сунца у своје прсте и изградио нова јутра, нове домове и нова огњишта.

Изашао си из свог тела и постао храброст.

Звали су те војником, женом, херојем, мајком.

Ви сте сва лица борбе за наше данас и сада.

Плаво, мирно небо које сада гледам носи твоје име.

Синиша Рудан

ГДЕ СМО ЗАЛУТАЛИ?

Кад видиш онемоћалу руку

упиње се да споји крај са крајем

плетива Немој да се смејеш озбиљном погледу иза дебелих стакала

када викне: Ура!

Можда је то рука највештије бомбашице Гвозденог пука

Кад се саплетеш о старицу чије груди одјекују калдрмом

погни се да јој будеш раван

дочекаће те краљ и конзули и генерали

што је оковаше тешким

никад процвалим ордењем Ако те упита

Где смо

залутали?

Да ли сам погрешан пут изабрала?

Можда је то зато што

не налази ни једну

од десетине њених улица

Слободан Цвитковић

МИЛУНКА САВИЋ

Није лако песме писати о жени

која није као сви други, као ти и ја.

Са сјајем звезда блеште њене сени, и неправда, што јој нанесе Србија.

Под шапку је плетенице свила, на Олтару са три прста прекрстила.

Пушку и бомбе снажно пригрлила.

За краља и Отаџбину у бој кренила. На фронту се истакло младо момче, чије нејако тело прободоше гелери. Да настави борбу помажу доктори, и спознају тајну; Милун је девојче! Свака од девет претешких рана, хероини ули нову снагу. До победе.

У слободи, силно ордење и туђе смеђе трасираше пут саткан од бола и среће. Срећан је онај коме се и туђин диви, чију жртву историја поштује и слави. Само прави патритота Домовину воли, са њом судбину дели, у беди живи.

У напаћеним душама остаје спомен на јунака, жену племенитог срца, којој вечно свеће пали цео Српски род, и туђа, ал’ Милунки мила и драга деца.

Николина Ќорвезироска

ХЕРОИНА МИЛУНКА

Да ли си толико волела да упознаш вруће метке, да окончаш младост...

Уместо да твоје усне певају девојачке песме, твоје су викале

- јуриш за слободом, сад смо сви браћа

Волела је да се туче, претварала се да је дечак, у љутој борби молила се, нико те не гради да се не удариш.

Прса су ти била украшена звездама

и златним палмама

док су се неки молили и певали псалме.

Није давала времена да дође до даха, да се одмори, ниси дала да се ноћ одмори када су тешко рањена у Македонији.

Пре неки дан летња птица са златним крилима...

у лобањи, све јуначке мисли поново су ти се вратиле... сваки јаук

свака смрт храбро си је прошла, за ову нашу слободу.

Остала је поносна на себе што је до последњег даха волела своју земљу.

Земља још тугује за твојом исконском снагом.

Срећан је свет који је имао тебе

да га спасеш од злих дела.

Драган Митић

ПРИЗВУК ВЕЧНОСТИ

Уз јасни призвук вечности

прво сам те направио од миришљавог дрвета

ко кип лепе девојке

спремну за миловања

се бојах пламена

будућих ратова

па те саздах од глине промрзлим прстима

а дозволих да те гурну

у вртлоге ратова

и све си издржала и балканске ратове

и ужасе првог светског рата зато сам те из кремена

издубио

хероино нашог народа са најдужом ниском ордења на свету

сада се можемо у дуету свим ватрама целог века само смејати личићеш на њу вечно лепу Савић Милунку

непрестано ме гледати

увек истим погледом вечне нежности и тепаћеш ми довека

истим речима уз јасни призвук вечности

Тања Ајтић

СРПСКА ХЕРОИНА На гробљу сам у Београду, у Алеји заслужних градјана Србије, размишљам, плачем, док јако кошава дува.

Ту је Милунка Савић сахрањена много касније после смрти.

Она је та која је у Први светски рат

кренула као мушкарац прерушена, водећи битке за свој народ Српски.

Откривена је, тек када је била тешко рањена, да је жена.

Она никада није престала да се бори, храбро бори, јуначки у њеном читавом животу.

Постала је Француски херој ратовања

и добила је највиша одликовања

и једно као једина жена на свету.

И у Србији је била узор и инспирација добијајући одликовања као јединствена жена на свету,

та скромна жена од љубави саткана.

Она је узор жене за сва времена.

Не смемо је заборавти никада.

На гробље дошла сам да одам почаст

и да се поклоним српској хероини док кошава дува немилосрдно.

Борка Миличић

MИЛУНКА САВИЋ

Мила си била, име ти каже, Иако вихор рата се надви.

Истина не умије да слаже Легенда сада над тобом бди.

Милунка, жено, храбра ратнице.

Била си јунак, ратник и борац.

Драга наша, жено сапатнице, Била си идеологије једне творац.

Поклекла ниси ни када је снага

Била при крају и напуштала те. Нацији својој заувек си драга.

У сећању вечном, задржала те.

Вечна ти слава И вечна хвала.

Остајеш пример части и морала.

Почивај у миру звездо мала.

Миро Ковач

МИЛУНКА

Ешалони мирно! Док храброст корача

смрт презрена копни испред бојних трупа.

Орлеанка србска, принцеза од мача

пред лавове горде лавица иступа.

Под шињелом крије девет љутих рана, а десета тајна велика је њена, да од Куманова до Кајмакчалана, херојскога срца, борила се жена.

Капа што се само пред иконом скида

у грубе је руке с поштовањем стала

и у тврдом оку, без имало стида, искрена је суза бисер просијала.

Адмирал је стари скинуо са груди

и храбрости знамен дао јој пред свима: - Ево, кћери моја и поносна буди

и ти и твој народ што те такву има-...

То су били дани витешки и свети, кад се к сунцу ишло кроз олује бола,

кад за отаџбину бјеше часно мрети

и кад храброст није познавала пола.

Шта ли се то деси дјеци наших дана?

Шта нас тако уби, понизи и згрби?

Не боли нас вапај са Газиместана.

Са чим ћемо изаћ пред Милунку, Срби?

Љиљана Мирић

У ПАМЋЕЊЕ ЈЕ УРЕЗАНО

У памћење је урезана година, ордење и медаље родољубне хагиографије, Милункине биографије.

Живот ти да, толико и узме, на тасу једнак је број, Алеја великана, а овамо, заборав и скроман дом. Нек’ опросте и бог и људи, васионски поредак нека се чуди, што у запећку, после боја и рана, заборављена беше, и сама.

Свети је отаџбински зов, одважан и мушки, ишла на бајонет, метку и пушки.

Но, срце, меко, плахо, по женски, за љубав остављене деце, око трпезе скупи анђеле и свеце.

Није ли срамно за дуг и људе, па нек’ ми суде, заборављена и украј смакнута, није се жалила, већ свикнута.

Гласни су вазда викачи били, херојство!,

признања! ал’ само је Жена у њој знала, како је Трпљењу на црту стала.

Само ламент над Женом сводим, истина је негде међ’ звездама записана

да цео век битку води.

САДРЖАЈ

Небојша Стојоски

ВЕЧНИ ЗАГРЉАЈ ......................................................................................

Душан Стојковић

У ФРАНЦУСКОЈ ОРЛЕАНКА, У СРБИЈИ МИЛУНКА ....................

Марија Алексић

БИЛА ЈЕ САМО ЖЕНА ............................................................................

Биљана Максимовић

МАЈКА ДОСТОЈАНСТВА .........................................................................

Сенахид Незировић

ЗА СЛОБОДУ ОТАЏБИНЕ .....................................................................

Радослав Мандић

СЛАВА ЈЕ ТРЕН ТЕК ................................................................................

Славка Кликовац

СИМБОЛ СЛОБОДЕ ................................................................................

Љубица Катић

ХЕРОИНА ....................................................................................................

Жаклина Манчић

МИЛУНКА-ОРЛЕАНКА ..........................................................................

Сенка Ракочевић Ђекић

МИЛУНКА ОРЛЕАНКА ..........................................................................

Тамара Драгић

САМО ЖЕНА ..............................................................................................

Ана Атанасковић

МИЛУНКА САВИЋ ..................................................................................

Милош Белић

У НАКЛОНУ, МИЛУНКИ САВИЋ .......................................................

Мелита Ратковић

СРПСКА ХЕРОИНА ...................................................................................

Милорад Куљић

АМАЗОНКА СРПСКА ...............................................................................

Оливер Јанковић

СРЦЕ ..............................................................................................................

Бојана Богојевић

ХВАЛА ТИ, ХЕРОИНО! ...........................................................................

Душан Дојчиновић

ПОНОС – МИЛУНКИНО ЈЕ ИМЕ ........................................................

Зорка Чордашевић

СРПСКА ХЕРОИНА ..................................................................................

Весна Ђукановић

МИЛУНКА ...................................................................................................

Натали Бисо (Natalie Bisso)

МИЛУНКА ...................................................................................................

Милован Мићо Петровић СРПСКА ОРЕЛАНКА ................................................................................

Јасмина Кокот ХРАБРО ЖЕНСКО СРЦЕ ........................................................................

Снежана Тодоровић СРЦЕ

Емилија Вељковић

СТРАХ И ОНА .............................................................................................

Душка Контић

ЈУНАКИЊА .................................................................................................

Мирослав Мишел Болтрес

МИЛУНКА САВИЋ ..................................................................................

Милан Драшковић

СОНЕТ ЗА МИЛУНКУ .............................................................................

Љуба Жежељ Петковић

РАТНА ХЕРОИНА .....................................................................................

Светлана Праскић

МИЛУНКА САВИЋ ..................................................................................

Санда Ристић Стојановић

МИЛУНКИ САВИЋ ..................................................................................

Љиљана Глигоријевић

ХЕРОИНА, СЛАВНА СРПКИЊА

Слађана Белко

ЖЕНА РАТНИЦА ......................................................................................

Снежана Ћурчић

ЗОВЕМ СЕ МИЛУНКА ............................................................................

Богдана Гађану (Bogdana Găgeanu) ЛАВЉЕ СРЦЕ .............................................................................................

Дајана Петровић МИЛУН(КА) ...............................................................................................

Разија Бухаралија ХИСТОРИЈСКА СВЈЕТЛОСТ

Норберт Гора (Norbert Góra)

ОТПОРНА НА СТРАХ ...............................................................................

Зорица Бамбергер

МИЛУНКА! .................................................................................................

Бојана Радовановић

МИЛИЈЕ ТИ БЕШЕ ..................................................................................

Милинко Спасојевић

МИЛУНКА САВИЋ ..................................................................................

Срећко Алексић

СУНЦЕ ЗА ВЕЧНИ РАЈ ............................................................................

Првослав Вучковић

КАЖИ НАМ МИЛУНКА .........................................................................

Јелена Трајковић

ХРАБРЕ ЖЕНЕ НИЧЕГ СЕ НЕ ПЛАШЕ ............................................

Данијела Милојковић

МИЛУНКА САВИЋ ..................................................................................

Марина Матић

НАЈТЕЖА ВРЕМЕНА ИЗНЕДРЕ ВЕЛИКАНЕ ..................................

Марина Николић

МИЛУНКИНА ПЕСМА

Бранка Поповић

У ЗАГРЉАЈУ ВЕЧНОСТИ

Љиљана Тамбурић ЖЕНА ХРАБРОСТ

Јелена Илић

Светлана Пешић

СЕЋАЊЕ НА МИЛУНКУ САВИЋ .......................................................

Марија Ранђеловић

У ЗАГРЉАЈУ ВЕЧНОСТИ – МИЛУНКА ............................................

Снежана Шолкотовић

МИЛУНКИ САВИЋ .................................................................................

Љиљана Фијат

МИЛУНКИ САВИЋ .................................................................................

Тања Јоцић Стаматовић

СУСРЕТ СА МИЛУНКОМ ......................................................................

Љиљана Стојадиновић

ЈА, МИЛУНКА САВИЋ ............................................................................

Катарина Јурчевић

МАЈКА ХРАБРОСТ ....................................................................................

Ружа Стојаковић

СРБИЈА КАО НОЈЕВА ЛАЂА .................................................................

Данијела Цветковић

НАША ХЕРОИНА ......................................................................................

Биљана Грошин

ЛЕГЕНДА МИЛУНКА САВИЋ

Силвана Димитриевска

ПЕСМА О МИЛАНКИ САВИЋ

Синиша Рудан ГДЕ СМО ЗАЛУТАЛИ? ...........................................................................

Слободан Цвитковић

МИЛУНКА САВИЋ ..................................................................................

Николина Ќјорвезироска (Nikolina Kjorveziroska)

ХЕРОИНА МИЛУНКА .............................................................................

Драган Митић

ПРИЗВУК ВЕЧНОСТИ ............................................................................

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1(082.2)

У загрљају вечности [Електронски извор] : зборник поезије поводом јубилеја - 50 година од смрти Милунке Савић / [уредник Ана Стјеља].Београд : А. Стјеља : Удружење за промоцију културне разноликости „Alia Mundi”, 2023 (Београд : Удружење за промоцију културне разноликости „Alia Mundi”).1 електронски диск (CD-ROM) ; 12 cm. - (Едиција Поезијана)

Системски захтеви: Нису наведени. - Насл. са насловног екрана. - Тираж 100.

ISBN 978-86-900334-6-1 (АС)

COBISS.SR-ID 121020681