DEGUSTACIJA: GRAŠAC

ROĐENDANSKA GODINA VINARIJE KOZLOVIĆ

Od 2012. u dizajnerskoj vinariji, domu za ljude i vino, a od 1904 u dolini Valle

Dizajnerska vinarija Đanfranka i Antonele Kozlović, četvrte generacije vinara porodice Kozlović, slavi ove godine deseti rođendan. Arhitektonsko rešenje potpisuje izvanredni Željko Burić, a zbog naročite lepote vinariju je u svojoj luksuznoj monografiji recenzirao i slavni Paolo Baso.

Porodica Kozlović sa vinom i od vina živi od 1904. Prva je generacija u dolini Valle posedovala jedan hektar vinograda, a danas na ovoj poziciji vinogradi zauzimaju pet hektara površine. U sklopu imanja je i dizajnerska vinarija, čije arhitektonsko rešenje potpisuje arhitekta Željko Burić, a za koji je vinarija dobila nemali broj nagrada, uključujući i uvrštenje u luksuznu monografiju somelijera svetskog glasa, Paola Basa – Sommeliers Heaven – The Greatest Wine Cellars of the World. Ove godine ta moderna, u okolinu skladno uključena vinarija u čijem se projektovanju vodilo računa o funkcionalnosti vinskog poslovanja, ekologiji i estetici, slavi 10 godina. Otvorena je 2012. godine, u maju, u produžetku nekadašnje vinarije sa salom za degustaciju koja danas služi kao muzej starih alata, a u posebnim prilikama u njoj se mogu održavati degustacije naročitih arhivskih vina.

Vinarija Kozlović u vizualu koji joj je dao Željko Burić sa svojim timom pulske Fabrike postala je tokom deset godina dom za ljude i vino, mesto susreta i suživota, mesto koje s poštovanjem i pažnjom prima grožđe i ljubitelje vina. U doba svog otvaranja

bila je prva takva vinarija u Hrvatskoj, i upravo se ovde pionirski razvijao vinski turizam kao boutique turistički proizvod. Zahvaljujući dalekovido postavljenom konceptu koji je baštinio rešenja austrijskih vinarija sa elegantnim i profinjenim vinskim barovima, vinarija Kozlović odmah je dobila prostor za degustaciju u sklopu vinarije kao salu za privatne degustacije, potom velike otvorene površine za vinske

VINOGRAD JE SVE

Filozofija Đanfranka Kozlovića je pozitivistička u smislu valorizacije nauke u vinogradarstvu, pa svoje vinograde, koje uz 5 hektara u dolini Valle čini još 25 hektara prvoklasnih zasada na Santa Luciji, jednoj od hrvatskih grand-cru pozicija kada bi se primenjivao francuski model, održava poštovanjem biološke raznolikosti i ekoloških načela, i redovno se konsultuje sa strukom, što naučnicima i istraživačima, što konsultantima iz susednih zemalja. Iz tog je razloga upravo vinograd Santa Lucia jedan od dva zasada na kojima se sprovodi evropski međunarodni projekt EcoVineGoals, posvećen održivom upravljanju vinorodnim predelima.

- Merenjem svih parametara u vinogradu, od sastava, temperature i vlažnosti tla, preko osobina vinove loze do agrometeorološkog okvira, želi se definisati pojedini teroar, utvrditi šta iz tla i sredine dolazi u biljke, a šta im nedostaje, kako bi se optimizacijom navodnjavanja i đubrenja lozama davalo samo ono što im treba i samo onda kada im to treba. Time će se utvrditi i po čemu su vina sa tog teroara specifična, a ako se primenjuju naučena načela pri sadnji novih vinograda, podiže se i vrednost predela. Ključno za postizanje tih ciljeva je uvođenje sistema pametnog, odnosno preciznog navodnjavanja – rekao je prof. dr Ivan Pejić sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu.

Radi se na digitalnoj bazi parcela kako bi se uvek precizno moglo nadgledati stanje grožđa, uz mikrolokacijsko praćenje. Herbicidi se ne koriste, vinogradi se zatravljuju mešavinom bilja koje će svojom nutritivnom vrednošću obogatiti tle upravo u onom segmentu koji nedostaje, a što je potkrepljeno pedološkim istraživanjima. Berba se u celosti odvija ručno, sa dvostrukom selekcijom – onom u vinogradu i dodatnom na stolu za selekciju. U vinifikaciji, enološki fokus se izoštrava: sortnost I teroar dve su ključne reči u organoleptici.

NE TREBAJU NAM “(PRE)BRZA VINA”

Tomaž Sršen je u svom intervjuu sa Đanfrankom Kozlovićem, dok ispijaju Selekciju Malvaziju iz berbe 2017, zabeležio ove vinarove riječi:

- Ovo vino ima veliki potencijal, a vremenom se smiruje i gasi onog koji pije mnoštvom odabranih aroma i ukusa koji traju i traju. Taj stil je dobar put za budućnost. Mislim da treba edukovati tržište da ljudi razumeju takva vina. Ne trebaju nam (pre)brza vina, već velika i trajna remek-dela. Naša Santa Lucia je tako nešto, ali čini mi se da su ugostitelji preterali i točili je kao ludi. Ugostitelji su napravili kontrafekat i ekskluzivnost vina je zamrla. Santa Lucia Malvazija Po mojen, za koju grožđe dolazi iz 60 godina starog vinograda, a prinos je manji od kilograma po čokotu, takvo je vino. Vino je macerirano u velikim drvenim bačvama (9 meseci). Na nosu, čisti mirisi karamele i maslaca sa cimetom i đumbirom. U ustima, vino je beskrajno i zapravo svakih deset sekundi daje nove slike koje se jedva artikulišu na nepcu. Elegantna izvrsnost!

A dokaz da im odležavanje prija jeste i u maju osvojena nagrada na Vinistrinom takmičenju Svijet Malvazije. Naime, Santa Lucia Malvazija, berba 2018, između 273 uzorka malvazije iz 10 zemalja, dobila je zlatno priznanje, kao i titulu Best in Show. programe na zelenim površinama imanja, odnosno na zastakljenoj terasi koja se nalazi u središtu vinograda Valle, dok je podrum dizajniran sa velikom pažnjom i visokim estetskim standardima koji taj funkcionalan prostor pretvaraju u one-of-a-kind-cellar koji kroz 3 nivoa i ukupno 2.200 kvadratnih metara posetiocu posreduje priču o putu grožđa od vinograda do boce.

Vinorodna Srbija svakim danom raste, razvija se i širi, u svim svojim rejonima i vinogorjima. Od samog početka obnove vinske tradicije i industrije, svake godine sve je više novih čokota, vinograda i vinarija, od obnovljenih malih porodičnih podruma do modernih i impresivnih vinskih kuća. Zahvaljujući upornosti i kreativnosti srpskih vinogradara i vinara, za samo dve decenije, Srbija je svoju vinsku tradiciju uzdigla iz pepela i svojim vinima stala uz rame sa slavnim vinskim regijama sveta. Srpska vina vratila su se na vinske karte, ponosno se guraju na policama vinoteka, a čini se i da polako stižu u svaki kutak planete. Srbija je podeljena na tri vinska regiona: Vojvodinu, Centralnu Srbiju i Kosovo i Metohiju. Regioni se dele na 22 rejona, a oni na ukupno 77 vinogorja. U njima se kriju na hiljade vinogradara i na stotine vrednih vinara, sa svojim tajnama, nasleđem i pričama. Ipak, još mnogo je posla ostalo da se uradi, još mnogo vinograda da se podigne, vinarija da se obnovi i buradi da se ovini. Priča o vinorodnoj Srbiji tek je na početku, a Savez vinogradara i vinara Srbije u svakom broju magazina Vino & Fino predstavlja vinske rejone i upoznaje nas sa njihovom tradicijom, sortama, autentičnim vinima i vinarima. U ovom broju, pričamo priču o Potiskom, Niškom, Nišavskom i rejonu Telečka.

Na nadmorskim visinama od 200 do 450 metara, na umereno strmim terenima, prostire se 1312 hektara vinograda u okviru Niškog rejona u donjem slivu Nišave i Južne Morave. Ovde se u šest vinogorja, sokobanjskom, aleksinačkom, žitkovačkom, čegarskom, kutinskom i svrljiškom, vinova loza uzgaja na smonici, aluvijalnom tlu i gajnjači, u klimi koja se odlikuje umirujućim uticajem karpatskih i rodopskih planina - Ozrena, Svrljiških planina, Suve planine i Jastrepca - kao i toplim vetrovima koji kroz Nišku i Moravsku kotlinu donose ovom kraju vedri dah Mediterana.

Sortiment rejona je mešavina međunarodnih i regionalnih sorti kao što su merlo, prokupac, kaberne sovinjon, sovinjon blan, župljanka, grašac, plovdina... U ovom kraju, izrazito podesnom za uzgoj vinove loze, vinograde poseduje 8.415 gazdinstava, od kojih se najveći broj nalazi u opštini Niš. U malčanskom i sićevačkom kraju vinarstvo i vinogradarstvo imaju izuzetno bogatu tradiciju, koja danas ponovo počinje da živi.

Na teritoriji Niškog rejona u ovom trenutku deluje desetak vinarija, a ljubitelji vina i drugih lepih stvari u životu svake godine okupljaju se na Naissus Wine & Fine festivalu na Niškoj tvrđavi. Uspeh ovog tradicionalnog dešavanja daje nadu da će ovaj kraj u budućnosti biti još važniji nosilac vinske obnove Srbije.

Balkanske planine - Svrljiške planine, Vlaška i Suva planina, Vidlič - svojim masivima "opkoljavaju" ovaj sunčan i topao kraj kroz koji protiče reka Nišava. Ovde se nalaze tri vinogorja, belopalanačko, pirotsko i babušničko, koja se odlikuju povoljnim uslovima za gajenje dobre vinove loze, a naročito one koja ima povećanu otpornost na niske zimske temperature: neke vinogradarske zone ovog rejona imaju velike temperaturne amplitude.

Vinogradi, posađeni na površini od 471 hektara, na tlu mahom od vertisola i fluvisola, nalaze se na nadmorskoj visini od 320 do 550 metara, na nagnutim terenima preovlađujuće južne i jugoistočne ekspozicije. U ovom kraju vinograde poseduje 3.598 domaćinstava a najveće površine pod vinogradima nalaze se u Pirotskom vinogorju. Sortiment Nišavskog rejona takav je da omogućava uspešan rad sa tradicionalnim regionalnim i autohtonim sortama, kao i sa onim koje imaju međunarodnu slavu: vranac, prokupac, grašac, smederevka, plovdina, merlo, kaberne sovinjon, šardone i sovinjon blan.

Obale reke Tise sa banatske i bačke strane, od Kanjiže do ušća Tise u Dunav, kriju raštrkane vinogradarske oaze u tri vinogorja, severnopotiskom, srednjepotisko i južnom potiskom, na ukupnoj površini od 253 hektara vinograda. Za ovaj mali vinski rejon čuli su svi koji u našoj zemlji vole vino, čak i ako ne znaju ni za jedno drugo vino sa ovog terena osim čuvenog krokana, vina duge istorije i sa aurom ekskluzivnosti, koje se pravilo od sorte muskat krokan na izvanrednom lokalitetu Bisernog ostrva pored Novog Bečeja.

Najveće površine pod vinogradima u potiskom rejonu nalaze se na teritoriji opštine Čoka, na visinama od 70 do 100 metara, sa izuzetkom Titelskog brega gde čokoti rastu na 120 metara nadmorske visine. Pored muskat krokana, istorijske sorte koju je u ovaj kraj doneo austrougarski grof Rohonci krajem XIX veka da bi potom postala sinonim za Biserno ostrvo, danas zapušteni vinogradarski raj površine od oko 15 hektara, u potiskom rejonu gaje se još i druge sorte tipične za centralnoevropski sortiment: tu su rajnski rizling, sovinjon blan, šardone, muskat hamburg, frankovka, muskat frontinjan i merlo. Ovo grožđe gaji se u 654 gazdinstava.

Blagotvorna blizina reke Tise, zdravo aluvijalno tle od crnice i zanimljiva vinska istorija faktori su koji bi u budućnosti mogli da ovom rejonu daju znatno bolje mesto na vinskoj mapi Srbije.

Bačka lesna zaravan, blago uzvišenje koje preseca pitomu ravnicu i koje se prostire od Vrbasa pa sve do severne granice Srbije, jedan je od vizuelnih simbola Bačke, i ujedno je deo vinskog rejona Telečka koji se sastoji od tri vinogorja: zapadnotelečkog (Telečka kosa), centralnotelečkog (Bačka Topola) i istočnotelečkog (Mali Iđoš). Ovaj mali rejon ima 115 hektara vinograda na nadmorskim visinama od 80 do 110 metara. Zapad rejona definisan je bačkom lesnom zaravni i prostire se duž Telečke kose, dok se istočni deo nalazi u ravnici, duž sliva reke Krivaje, na terenu koji se odlikuje velikim rizikom od poznog mraza. U vinogradima rejona Telečka sade se mnoge regionalne i lokalne sorte koje mu daju tipično centralnoevropski identitet: tu su rajnski rizling, grašac, kevedinka, ezerjo, neoplanta, sila, frankovka, probus, kao i pino griđo, sovinjon blan, šardone, pino noar, game i merlo. Ovo grožđe uzgaja se u 334 gazdinstava, a najveće površine pod vinovom lozom su u opštini Bačka Topola. Interesantno je da deo ovog rejona obuhvata i grad koji jedini u Srbiji ima na svojoj teritoriji tri vinogradarska rejona. Sombor se, naime, prostire i na rejonu Bačka i rejonu Subotica.