FESTIVAL GRAŠCA 2022

PIŠE: NENAD KOSTIĆ

Prvi Festival grašca održan je drugog petka u junu na Petrovaradinskoj tvrđavi pretvorivši se, sasvim spontano, u višesatnu vinsku zabavu na kiši. Manifestaciju je sutradan ispratila i celodnevna konferencija posvećena grašcu, kao i ugostiteljska akcija „Vreme je za grašac!“ tokom koje su grašci služeni po promotivnim cenama u restoranima i barovima širom Srbije. Ekipa domaćih i stranih novinara imala je priliku da poseti nekoliko reprezentativnih fruškogorskih vinarija koje proizvode vina od grašca

Među ljubiteljima koncerata na otvorenom dobro je poznato da kiša stvara sasvim poseban ambijent - publika i izvođači se povežu na nezaboravan način, a kako je organizatorima koji se bore sa blatom, mokrom elektronskom opremom i strahom od propasti celog događaja, samo oni znaju. Junski Festival grašca na Petrovaradinskoj tvrđavi u potpunosti se sinhronizovao sa vremenskim pojavama, na takav način da je kiša - u svim izdanjima, od rominjanja do pljuska uz jak vetar - pratila događaj od početka do kraja, uz kratke pauze za instagramsko fotografisanje na zidu Art platoa ispod hotela Leopold, sa uzburkanim Dunavom u pozadini i spektakularnim pogledom na Novi Sad i njegove mostove. Sasvim neočekivano, efekat je bio isti kao na dobrim kišnim koncertima!

Vinoljupci sa kišobranima, i oni bez njih, odazvali su se pozivu da proslave renesansu najvažnije i najrasprostranjenije autohtone bele sorte grožđa na Fruškoj gori, ali i u celoj Srbiji. Uz sudaranje kišobranima, skrivanje ispod pokretnih tendi i nadvikivanje sa vetrom i kišom, vinari, mokri do gole kože, ponudili su na probu spektakularni presek grašaca u širokoj paleti stilova - od tradicionalnih, svežih i laganih, pa do ambicioznih i kompleksnih vina snažnog karaktera.

I pored toga što neki vinari nisu ni uspeli da se probiju do Petrovaradina, najveći deo uspešno je predstavio svoja vina veoma motivisanoj publici. Malo po metodu slučajnog uzorka, malo prateći preporuke i savete, degustirali smo veći deo - a ovi koje ćemo ukratko pomenuti predstavljaju nasumični presek stanja na našem tržištu vina od grašca i pokazatelj da na njemu vlada pravi "kreativni haos".

Imperatorov grašac iz 2021, svež grašac umereno punog tela napravljen u vrlo ograničenoj seriji, još jedan je dobar primer opredeljenosti ove kuće za organsko vinarstvo. Banoštorska kuća Šijački donela je dva grašca - osvežavajući Italijanski rizling 2021 sa malo fine slasti u dobrom balansu sa kiselinama, i već poznati Aldumaš, ovog puta iz berbe 2021, koji je fermentisao u novom mađarskom hrastu, jake aromatike, izrazitih voćnih tonova i sa, kako je rekla Ivana Šijački, potencijalom za odležavanje od 2-3 godine. Grašac kuće Vinčić, iz 2020. godine, služen iz boca koje još uvek nemaju etiketu, impresionirao nas je balansom intenzivnih aroma i kiselina i sočnim, punim telom, a ništa manje nismo oduševljeni ni grašcem iz 2021. fruškogorske vinarije Verkat, u kome se, ispod bogatog, egzotičnog voćnog sloja, nazire i snažna mineralnost. Za nepce, pomalo umorno od vina snažnog karaktera, grašac kuće Langov podrum iz Inđije predstavljao je pravo osveženje - izuzetno mlad, aristokratski bled grašac prijatne, sveže arome i laganog tela. Vino za okrepljenje, za gledanje Dunava po toploj, letnjoj kiši. Puno sočnog zrelog voća i raskošan sortni karakter našli smo u grašcu kuće Vojnović, a s nogu nas je oborio i mladi grašac iz male fruškogorske vinarije Šukac. Dobro poznata klasika iz Vinuma, vinarije Kiš i Fruškogorskih vinograda ni ovog puta nije izneverila, a nepca i srca su nam osvojili i grašci iz autentičnih malih vinarija Patkov vinograd i Tri međe i oblak. Kuće Botunjac i Smiljković predstavile su župsku tradiciju grašca, dok su boje iločkog vinogorja branila izvanredna vina vinarije Trs. I to je bio samo deo od četrdesetak izlagača na Tvrđavi…

Nakon događaja koji se završio u isto vreme kada i pljusak, sabrali smo utiske - i konsensuz je bio da jaka kiša, uglavnom, razbija ovakve događaje brže i efikasnije nego intervencija policije. Degustacije pod kišobranima su izuzetak, a ne pravilo, a Festival grašca, koji se po kiši pretvorio u veliku i sasvim spontanu višesatnu vinsku zabavu, novo je svedočanstvo o vitalnosti i sve većoj snazi naše vinske scene, kao i ogromnom interesovanju publike za ovu autentičnu sortu!

Konferencija o grašcu 2022

Glavna poruka koju je publici posle celog dana ispunjenog predavanjima, degustacijama i diskusijama ostavila prva konferencija o grašcu, održana 11. juna u Svečanim salonima Petrovaradinske tvrđave, bila je činjenica da je tog dana samo načeta jedna velika vinska tema. Grašac kao velika sorta, sa dugom tradicijom i neslućenim mogućnostima za vrhunska i karakterna vina, traži i puno više prostora da se o njemu govori i piše. Takođe, opšti konsenzus među prisutnim bio je da nema autohtone bele sorte sa tolikom tržišnim potencijalom poput grašca.

Počelo je predavanjem dr Vladimira Puškaša o aromatskom profilu vina od grašca, što je bio tek sažetak mnogo većeg naučnog istraživanja čiji će rezultati uskoro biti publikovani. O grašcu u vinogradu, njegovim karakteristikama i klonskoj selekciji govorio je dr Dragoslav Ivanišević. Nastavilo se radionicom na kojoj su tri iskusna somelijera: Dušan Vranić, Vuk Vuletić i Stevan Kostreš govorila o mestu grašca u gastronomiji i njegovom uparivanju sa hranom. Probani grašci pokazali su da je to sorta koja može da pokrije širok spektar jela, u zavisnosti od stila u kom je napravljen. Govorilo se i o istorijskim faktima i prvi put publika je imala priliku da vidi stranice sa uzorcima grašca iz više od dva veka starog Volnijevog herbarijuma, a tu su bili i izvodi iz istorijske literature na nemačkom i mađarskom jeziku. I svi argumenti ponovo su nas uputili na jednu istu, notornu činjenicu:

najstariji pomen grašca belog nalazi se u Volnijevom herbarijumu i u knjizi Savršeni vinodelac, autora Prokopija Bolića, izdatoj u Budimu 1816. Razvejana je i magla sa misterije odakle je, uopšte, u upotrebu dospeo naziv italijanski rizling, korišćen masovno od polovine prošlog do početka ovog veka. Događaj se završio panel diskusijom na kojoj su vinarke i vinari pričali o svom ličnom odnosu prema sorti i svom viđenju grašca u vinogradu, u podrumu i u čaši. Degustirana vina tokom celog dana, od penušaca, preko svežih, mineralnih vina izvanredne strukture, do barikiranih i onih odležalih dugi niz godina, još jednom su potvrdila činjenicu da je grašac sorta sa potencijalom da daje velika vina u najširem mogućem spektru stilova, kao i da zaslužuje još čitav niz konferencija i događaja, kako bi se o njemu ispričala kompletna priča.