Читанка за 1. разред основне школе - 11125

Рецензенткиње проф. др Зорана Опачић, Учитељски факултет, Београд Весна Ристовић, професор разредне наставе, ОШ „Вук Караџић”, Краљево

Уредница

др Слађана Илић

Одговорна уредница Слободанка Ружичић

Главни уредник Драгољуб Којчић

За издавача Драгољуб Којчић, директор

НАЈЛЕПША АДРЕСА

Добро дошли, прваци, у школу, Одавде се боље види свет; Благо вама, јер су на помолу Радост, љубав и другарства сплет.

Овде ћете порасти до знања, Довољног да постане вам јава Оно што се прижељкује, сања, Што се слути док се чешка глава.

Лепо молим: радознали да сте –И учење ко игра је баш, У школи се ученије расте,

Шире видиш ако више знаш. Кренусте у велико откриће,

Овај корак заиста вам вреди,

Луди провод и забава биће

У азбуци и у абецеди;

Па тек бројке, кобајаги строге,

Разне тајне и разна чудеса...

Већ путују ваше жеље многе,

А школа је најлепша адреса.

Цела вам је истина у том –

И школа је за вас сада дом! Дејан Алексић

Разговор о тексту

Обогати

своје знање

о песмама, причама, драмским текстовима

Обогати свој речник

Задатак

Обогати своје

знање о језику

Сазнај више

Д АЕЦ

ДЕЦА СУ УКРАС СВЕТА

Нема света ни планете

где не може стићи дете

јер све дечје стазе воде

од игре до слободе

Цвеће је украс баште

лептир је украс цвета

а деца пуна маште

Деца су

украс света

Лепе песме тихе тајне

све љубави важне сјајне

нека плану нек се роде

од игре до слободе

Цвеће је украс баште

лептир је украс цвета

а деца пуна маште

Деца су

украс света

Љубивоје Ршумовић

Ова песма има своју музику. Отпевајте је заједно.

Машта ће вас одвести где год пожелите. Машта је важнија од знања. Ја нисам паметнији од других, ја само више размишљам.

 Где све дете може да стигне? Како?

 О чему ти машташ?

 Шта је за тебе слобода?

 Како тебе игра води до слободе?

 Доврши реченицу: Деца су украс света зато што...

Наслов песме је Деца су украс света.

Песму је написао песник Љубивоје Ршумовић.

Песма је текст написан у стиховима.

Стих је један ред у песми. Више стихова чини строфу

планути

– изненада се десити, догодити.

– засијати: Плануле су уличне светиљке.

– настати: Све љубави важне сјајне нека плану...

да нацртам пловку.

Дај ми жуту боју

да обојим проју

па ћу њоме затим Сунце да позлатим.

И плава ми треба

за комадић неба

она ће да дода

воду ради брода.

Дај ми после плаве зелену због траве

и због скоро триста

на дрвету листа.

 Које боје је користио мали сликар у овој песми?

 Шта је којом бојом обојио?

 Шта се још може обојити тим бојама?

 Откуда на његовом цртежу и лубенице, и цвеће и снег?

Сад црвену нову

због црепа на крову

и због једног лица

и због лубеница.

Дај ми боју белу

због цвета за пчелу

а и после њега

због две грудве снега.

Дај ми боју црну

да нацртам срну

да обојим мачку

да ударим тачку.

Стеван Раичковић

Деца у Јапану Сунце боје црвеном, а деца у Србији жутом бојом.

 Које боје ти користиш да насликаш зиму?

 Које боје користиш да насликаш јесен?

 Које боје ти требају да обојиш папагаја?

 Које воће или поврће пожелиш да обојиш плавом бојом? Зашто?

Свима нам се чини да је Сунце жуто, или црвено када излази и залази. Научници тврде да је Сунчева светлост бела, како су је видели и астронаути који су боравили у свемиру.

СА БОЈАМА

пловка – патка.

проја – хлеб или погача од кукурузног брашна.

Дај ми две-три чисте хартије ал исте и једну оловку

Код куће Јоца често вози тролејбус. Он прво јави мами: – Мама, ја ћу сада да возим тролејбус и да знаш да више нисам код куће.

Онда Јоца прође круг око стола. Мама заборави да Јоца није код куће, па

викне: – Јоцо, донеси мами мало дрва!

Јоца, наравно, не може да послуша маму јер није код куће. Онда се мама

опет заборави, па викне:

– Јоцо, готове су палачинке!

А Јоца баш некако у то време пролази тролејбусом поред своје куће и чује

маму, па саопшти путницима:

Кола су у квару. Правац гаража.

Онда дотрчи до маме и каже:

За оправку тролејбуса три палачинке.

РЕЧЕНИЦА – ОБАВЕШТЕЊЕ

У разговору једни другима дајемо

обавештења.

Јоца је обавестио маму: Мама, ја ћу сада

да возим тролејбус.

Јоца је обавестио путнике: Кола су у квару.

На крају реченица којима се дају обавештења пише се тачка.

тролејбус

– возило слично аутобусу, које се креће помоћу електричне струје. Две дуге шипке, које се

зову троле, повезују тролејбус са

електричним жицама разапетим

изнад улице.

Ниједно детињство није без игре и

без маште. Наравно, игра и машта су озбиљан посао. Јоца из ове приче

зна то врло добро. А кад се то зна, све остало је лак задатак. Зато

Јоца с лакоћом вози тролејбус. Одрасли би рекли: ,,Их, ко да је то нека вештина – возити тролејбус!”

Мeђутим, ако бисмо одрасле

замолили да се играју вожења

тролејбуса, сигурно је да то не би умели да раде тако добро као Јоца. Драган Лукић нам овом причом врло лепо доказује да у то нема сумње. И свако дете, као и Јоца, могло би

лако да пружи свој доказ да су игра и машта занати над занатима. Цена за ту услугу је три палачинке. А може и бесплатно.

Дејан Алексић

Ова прича нам говори о једном занимљивом догађају.

У њему учествују дечак Јоца и његова мама.

 Која је Јоцина омиљена игра?

 Шта Јоцина мама често заборавља?

 По чему знаш да Јоца много воли палачинке?

По томе што је то речено у причи.

По томе што га мама зове на палачинке.

По томе што због њих Јоца прекида игру.

Која је твоја омиљена игра? Опиши је.

За ту твоју лепу смишљеност ја морам

свуда да те хвалим –друкчије

не могу:

јер нацртао си ме како јашем коња, али коња, друже, са дванаест ногу!

Штавише, и мој си шешир нацртао, то може да види

чак и ко је

слеп –

ал’ само не могу никако да схватим

зашто си га коњу

ставио

на реп! Бранислав Лазаревић

Пабло Пикасо

 Ко је сликар из песме?

 Шта је на његовој слици необично?

 Ко се томе чуди?

 Шта ти мислиш о његовој слици?

Било ми је потребно четири

године да почнем да

сликам као велики сликар Рафаел, а цео живот да почнем да сликам као дете.

Посматрај

слику Пабла Пикаса, па

и реци шта запажаш.

Дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум!

Тако Дум-дум Оливер свира бубањ.

Најпре узме палице и врти их кроз прсте. Затим одспава. Потом одгледа неки акциони филм, смаже бакин сутлијаш, шутира компјутер (да га поправи), размишља о пилету које је цео дан прелазило улицу, и најзад почне да ослушкује.

Ноћ је и све се смирило.

Дум-дум Оливер тада прилази бубњу; све је спремно...

Време је за музику.

Оливер удара из све снаге свој ошамућени бубањ.

Дум-дум-дум-дум-дум-дум-дум-думдум!

Његова дивна музика чује се на обалама свих океана света. Чују је чак и лигње по морским дубинама.

Чује се тако далеко, да се сваки пут одломи комад Месеца, и одлети у другу галаксију.

Али, шта се дешава у Оливеровом граду?

Ништа нарочито.

Дум-дум-дум-дум-дум-дум

Мачке од генијалне Оливерове музике весело полуде и изгребу сав намештај. Пси цвиле, копају земљу и затрпавају се у рупе. Папагаји климају главицама лево-десно, и поједу прво себе, а онда и кавез.

Ако неко има хрчка, сутрадан мора да купи новог, јер се стари потрошио. Рибице искачу из својих акваријума, стављају тигањ на шпорет, ускачу у њега

и цврче у ритму музике. Чупава, унезверена деца искачу из кревета, бауљају

по соби и сударају се са зидовима.

ДУМ-ДУМ-ДУМ-ДУМ

Мишеви трче као луди да пронађу мачке и ускоче им у уста.

Ако је пролеће, ласте се одмах врате одакле су дошле.

Дум-дум-дум-дум-дум!

Оливеров концерт се увек заврши са овацијама публике.

Његови мама и тата, и још десет хиљада нечијих мама и тата, стану у ред

испред његове собе и бесомучно лупају у врата.

То је громогласан аплауз на који је, мора се признати, Дум-Дум одавно

навикао. Игор Коларов

 Како се ти осећаш док читаш причу Дум-дум Оливер

и његов бубањ? О чему тада размишљаш?

 Шта је у овој причи стварно, а шта немогуће?

 Шта је у овој причи могуће, али је преувеличано?

 Шта је у овој причи смешно?

 Шта ти је у њој посебно занимљиво?

 Шта те у овој причи подсећа на цртане филмове?

Због чега?

 Шта мислиш о дечаку Дум-дум Оливеру?

Игор Коларов

написао је за децу Приче о скоро свему, Џепне приче, Клизаве приче

и многе друге,а пред тобом

је прича из књиге Русвај.

Говорио је да у његовој

причи читаоцу не треба

да буде удобно.

 Издвој тврдњу с којом се слажеш и објасни зашто се слажеш.

Ова прича ме саветује како да се понашам.

Прича ме подстиче на размишљање.

Прича има срећан крај.

Децибел је мера за јачину звука.

 Лишће које шушти прави звук јачине 10 децибела.

 Шапат је јачине 20 децибела.

 Градска бука достиже 85 децибела.

 Бубањ производи звук јачине преко 100 децибела.

 Лавља рика достиже и 114 децибела.

 Звук млазног авиона достиже 140 децибела.

ошамутити – учинити да некоме почне да се врти у глави (обично од удараца).

галаксија – група звезда и планета (Наша

галаксија се назива Млечни Пут и

има сто милијарди звезда и планета).

лигња – морска животиња издуженог ваљкастог тела са 10 ножица на глави.

унезверен – веома збуњен.

овације – гласно изражавање одушевљења.

бесомучно – бесно, лудо, са великом жестином.

Често једеш, тврдо спаваш, Много јурцаш, правиш штете...

Кад те грде, одобраваш –

Није лако бити дете.

ЛЕПО ЖВАЋИ! ПЕРИ РУКЕ!

БЕЖИ ДАЉЕ ОД ТОГ СРЕТЕ!

С ТОБОМ СТАЛНО НЕКЕ МУКЕ! –Није лако бити дете.

Батинама кад се надаш, У одбрану зовеш тете, Пред прутом се испрепадаш –Није лако бити дете.

Па рицинус, па вакцине...

Забрањене цигарете...

ЈОШ СИ МАЛИ ЗА ТО, СИНЕ –Није лако бити дете.

На дрвеће све се пењеш. Тајно волиш, Оље, Цвете...

Под теретом торбе стењеш –Није лако бити дете.

Чим спазе да ниси мали, Зрелошћу ти неком прете, ЖИВОТ ЈЕСТЕ ЗГОДАН, АЛИ... –Није лако бити дете.

Драгомир Ђорђевић

РЕЧЕНИЦА – ЗАПОВЕСТ

У разговору, једни другима исказујемо и

своје жеље да други нешто ураде или не ураде. Наше реченице тада садрже молбу, заповест, наредбу, забрану. Родитељи из песме Није лако бити дете говоре детету: ЛЕПО ЖВАЋИ! ПЕРИ РУКЕ!

Када су заповести изречене подигнутим тоном, у писању ових реченица стављамо узвичник на крају.

рицинус – назив за биљку и уље које се из ње добија; користи се у медицини и врло је непријатног мириса и укуса.

 Зашто песник каже да није лако бити дете?

 Шта теби није лако, а није речено у овој песми?

 Шта је теби лако зато што си дете?

зрелост – стање онога који је одрастао и може сам да ради и одлучује о свему.

ЛАКО БИТИ ДЕТЕ

НОЋНИ ЋОШАК

Понекад ме у оне ране јутарње сате, када се сунце тек слути, а месец још увек башкари по великој небеској постељи, пробуде неки шумови који сваки пут личе на танани гласић. Звук долази из мог ћошка и, када устанем и приђем том мом чаробном месту, ничег више нема. Вратим се у кревет и ослушкујем...

А мој ћошак!? То није онај ћошак за казну. Ћошак, то је ћоше где чувам најважније ствари, најдраже играчке. Ту, у ћошку, играчке добијају магичну моћ, у ћошку оне оживе: меда прича, лутка се смеје, лопта сама скаче.

У ћоше се ћушнем када сам тужан или када нешто хоћу, а не смем, чешће када нешто нећу, а морам.

У том делу собе увек је најтоплије. Ту се најдуже задржи мирис колача, најбоље се причају приче. У том ћошку сам проверио: зидови заиста имају уши, али имају и уста...

У ћоше родитељи пошаљу сестру и мене када се посвађамо и почнемо да вичемо по кући једно на друго. Знају да ћемо се на том месту помирити, јер – у ћошку се прича тихо, у ћошку ружне речи онемоћају, шапат их разоружа. И онда постају смешне саме себи. А када речи почну да се смеју, смејемо се и сестра и ја. Али, понекад, када је много љута на мене, сестра се послужи

лукавством: усред смеха, када је сигурна да су мама и тата чули да је све у реду, она почне тихо, шушкајући једва чујно, да прича страшне приче. Скупим се у ћошку и ћутим. Гледам је у очи и нећу да је молим да престане. Знам, ругала би ми се. А, плашим се. Много! И онда, после неког времена, као да није било ничега, сестра устане и оде. Ја још дуго седим у ћошку, а страшне речи лебде око мене, лупају једна о другу, ударају о зидове и под, одзвањају до дуго у ноћ...

Понекад у оно рано јутро, пробуђен праменовима светлости, неки шум долази до мог кревета. То су се и речи пробудиле. Ослушкујем: то су оне исте речи које су ми синоћ изгледале тако страшне, а ево их сада, у ћошету, под зраком сунца. Сасвим су другачије. Осмехнем се самоме себи. А, из другог

дела собе чујем уздах олакшања. И сестра је будна!? Ни она се више не

плаши сопствених страшних прича...

 Ко прича ову причу?

 О каквом чаробном месту се у њој говори?

 Какву моћ има то место?

 Чега се дечак из приче много плаши?

 На којем месту ти чуваш своје најважније ствари?

 Када одлазиш на то место?

 О чему размишљаш кад си на том месту?

 Како ти успеваш да победиш свој страх од страшних прича?

Весна Ћоровић Бутрић

 Зашто свој страх не подели са сестром?

 Шта мислиш о сестрином понашању?  Шта је неочекивано на крају приче?

ВЕШТИЦЕ И ДУХОВИ

Да ли постоје вештице и духови?

Вештице и духови не постоје, али се ми плашимо и онога што не постоји. Можда још и више.

Душан Радовић

танан – веома нежан, слабашан.

прамен – чуперак косе; оно што изгледом

подсећа на танку траку (прамен

светла, сунца, магле).

Како се још може рећи: Месец

се башкари по великој небеској

постељи?

ВЕЛИКО СЛОВО

Велико слово пишемо на почетку реченице.

У том делу собе увек је најтоплије.

Осмехнем се самоме себи.

ДЕТЕ

Дете није дете

Играчка за стрине и тете

Дете је дете

Да га волите и разумете

Нећете ми веровати

И велики песник Гете

Некада је био беба

И веома немирно дете

Бркати хајдук Вељко

Што је Турцима прашио пете

У почетку је сисао палац

И био немогуће дете

Јунаци космоса

Што лете на друге планете

Прво су седели на ношама

А после су сели у ракете

Дете није дете

Играчка за стрине и тете

Дете је дете

Да га волите и разумете

Љубивоје Ршумовић

Песма Дете Љубивоја Ршумовића обраћа се и деци и одраслима.

 Шта је важно да одрасли знају о деци?

 Зашто је важно да одрасли разумеју децу?

 Када одрасли не разумеју децу?

 Деци је понекад тешко да замисле да су и одрасли

били деца. Који их примери у песми уверавају у то?

Понекад одрасли забораве да су били деца. Испричај свој доживљај који то потврђује.

Један други песник за децу је рекао:

Дете је човек у оделу детета.

Шта ти можеш рећи? Дете је...

Велики немачки песник Гете

био је пријатељ Вука Караџића.

Дивио се лепоти наших народних

песама и учио је српски језик да би их могао читати.

ВЕЛИКО СЛОВО

Великим почетним словом пишемо имена и презимена људи.

Пиши и ти своје име и презиме великим почетним словима. Пиши прво име, а онда презиме.

БУМБАР Бумбар

делипар

сео цар

на кантар

жарипан

пеливан

мерили га по вас дан паде па се скљуси и рече му – ту си.

ЕЛЕН

Елен

белен балбаделен

жита

гита

окма

локма

златна смоква златна јабука

иди с њом напоље.

 У којим играма ти користиш разбрајалице?

 Кажи своју омиљену разбрајалицу.

Народне разбрајалице

служе за разбрајање

у игри. Оне садрже много

чудних и смешних речи.

Направите сами заједничку разбрајалицу. Свако

нека смисли по једну

чудну и смешну реч. Изаберите 10 – 12

таквих речи и

поређајте их у низ.

ДЕЧЈЕ ИГРЕ (РАЗБРАЈАЛИЦЕ)

КОЛАРИЋУ ПАНИЋУ

Коларићу, панићу, плетемо се самићу, сами себе заплићемо, сами себе расплићемо.

Ова игра се игра као коло.

Сви играчи се редом провлаче између коловође и играча до њега. Тако се коло заплиће, а потом расплиће.

Назив једне серије за децу је Коларићу панићу. Можеш је потражити на интернету.

Берем, берем грожђе

док чича не дође, а кад чича дође, пресешће ми грожђе!

Испричај и ти правила своје омиљене игре.

Игра тече док чича не похвата сву децу.

Ш ЛКО

Када бих ишта пожелео у свом животу поново, једино бих пожелео да се још једном упишем у први разред.

Био је то дан кад су ме уписали у први разред основне школе.

Био је то дан када је целог дана било јутро. Није било поднева, није било поподнева, није било предвечерја, ни вечери.

Пробудили су ме, биће тачније да нисам ни могао заспати, јер знао сам куд ме воде. Умили су ме водом и зором. Учинило ми се да птице певају у лету. Поведоше ме. Сећам се дрхтаја радости. Дружићу се са словима! Певају ли слова као птице? – питао сам.

Сишли смо са брда до реке. Махала ми таласом и говорила шумом. Видео сам тада да река тече према Школи. – Да ли иду и слова у Школу? – питао сам.

– Слова? – рекоше.

– Да, слова, да ли и она сада иду у Школу?

– Твоја слова сада су у Школи и тамо те чекају.

Задрхтао сам, радосно и уплашено. Више од сат времена ишли смо кад видех и рекох:

Је ли оно горе Школа? – Оно горе је Школа.

Нисам скидао поглед са Школе све док је није заклонило друго брдо. Сада је због брда на другу страну текла река. Са мном је место реке текло слово Р. Слово

поклонила ми је река.

Доведоше ме у Школу и уписаше. Свуд деца и слова. Други свет одједном!

Чим сам ушао у Школу, одмах сам осетио чудан мирис. Помислио сам одмах –знам, то миришу слова! Али то је био мирис табле, мирис креде и спужве. Ипак, дакле, то је био мирис слова. Тада сам задрхтао од страха и радости и тај дрхтај увек памтим.

Када бих ишта пожелео у свом животу поново, једино бих пожелео да се још једном упишем у први разред основне школе.

Ђуро Дамјановић

& У причама се прича о неком догађају.

 Ко прича ову причу:

ђак првак који се вратио из школе, човек који се сећа свог првог дана у школи?

 Ко је главни лик у причи?

 Како се он осећао на путу до школе?

 Како разумеш то да је школа за дечака била други свет?

 Све се око дечака претварало у слова – и река, и јутро. Шта теби значе слова, то што знаш да читаш и пишеш?

 Зашто би човек који прича причу, од свега што је доживео, једино хтео да се понови његов полазак у први разред?

 Како разумеш то што се у причи реч школа пише великим почетним словом?

Учесници у том догађају зову се ликови.

ШКОЛЕ

Школе су велики чудни дворци, које освоје храбри основци

сваког септембра пушчаном паљбом

и оловкама – дугачком сабљом.