Читанка за 3. разред основне школе - 13110

Page 1


МОЖЕ ДА СТАНЕ

КАКВЕ ЈЕ БОЈЕ ПОТОК

Потоку који шумом тече

Опрезно приђе један јелен

и напивши се воде, рече: – Поток је као шума зелен.

Крај стијења поток и даље тече

о камена ломећ´ ребра,

скакутајући зеко рече:

– Поток је овај сав од сребра.

Кроз поља поток и даље тече

под ведро небо изашав,

а ластавица озго рече: – Поток је као небо плав.

И поток даље тече, тече, над њим облаци бијели стоје,

лебдећи бијели лептир рече: – Поток је овај бијеле боје.

С мноштвом звијезда дође вече.

Угаси све боје дан.

Плашљива срна тихо рече: – Гле, сав је поток озвјездан.

Григор Витез

 Шта се огледало у потоку, па је он лептиру изгледао бео?

Возимо се. Покрај пута

разасута

села леже.

Ко потоци после буре

коњи јуре, лете, беже.

Врх потока и шипрага

топла, блага

вечер пада.

Возимо се. Сања цвеће;

мирис слеће

са ливада.

Гле, сеоске куће беле

као стреле

тек пролете.

Поред пута стабла вита, шибље, жита

лете, лете.

ВОЖЊА

Гле, почињу и светлаци

лета знаци,

да се пале,

и из магле трепте сиве,

као живе,

звезде мале.

По бескрајно нежном меком

и далеком

небу плаву

насмејани месец блуди,

што на људи

личи главу.

Возимо се. Покрај пута

разасута

села леже.

Ко потоци после буре

коњи јуре,

лете, беже.

Десанка Максимовић

 Шта је тема песме Десанке Максимовић Вожња?

 Које речи најбоље одговарају расположењу у песми: усхићење, занесеност, очараност, узнемиреност, задовољство, радост, мир, пријатност, вртоглавица, узбуђење, страх, несигурност?

 У каквој су вези ритам песме

сиве, / као живе, / звезде мале.

 Пронађи поређења у песми и објасни њихову улогу.

 Шта је све у песми оживљено, шта све има људске особине?

 Упореди доживљај лирског субјекта са

својим доживљајем (љуљање на љуљашци, вожња на рингишпилу, бициклу, ролерима, на ролeркостеру...).

учесталија.

Возимо се. Покрај пута

разасута села леже.

Ко потоци после буре коњи јуре, лете, беже. Возимо се. Покрај

јуре, лете, беже.

пословицу:

ЗИМА

Сва је природа обукла бело:

питоме долине и горди брег;

и једна грлица мала

у свом гнезду задрхтала.

Пао је први снег.

И дивље звери погнуте главе

полазе у свој спремљени збег,

а земља уморно дрема.

Нигде сада живота нема, јер паде први снег.

Шумица, што се дизала гордо

и небо хтела достићи пре –

спуштених стоји сада глава;

а снег, ко застор заборава

пао је преко ње.

Гласови звона далеко брује

и одјек тихо одбија брег.

И као небеске тице,

Крупне, свилене пахуљице

падају. Веје снег.

Душан Васиљев

ЉУТИТО МЕЧЕ

Месец обуко чизмице жуте,

облаци обукли плаве капуте

па целе ноћи небом језде.

Доле, у шуми, једно мече замишљено, већ треће вече, гледа у звезде.

Мече се љути већ трећи дан што га терају у зимски сан

и замишљено стално ћути.

Тата се љути, мама се љути

и сви му веле:

Откад постоје мед и пчеле,

откад постоје сунце и вече

нисмо видели такво мече.

„Шта ћеш да радиш”, мама га пита, „кад лишће сасвим, сасвим пожути

и снег напада изнад рита?”

А мече, ћути.

„Узећу”, каже, „тротинет,

идем међ децу, међу свет.

Нећу да спавам. Нећу, и тачка.

Што не спавају зец и мачка?”

Месец обуко чизмице жуте, облаци обукли плаве капуте

па целе ноћи небом језде.

А једно мече већ треће вече неће да спава. Гледа у звезде.

„Шта ћеш да радиш”, бака му вели, „кад свет од снега сасвим побели?”

Тата се љути, мама се љути, а мече ћути.

Одједном, мече љутито рекло шта га је пекло:

„Нећу да спавам, нећу и тачка.

Зашто не спавају зец и мачка?

И птица изнад наших глава

не спава?”

А онда тихо, тихо рече:

 О коме говори песма Љутито мече?

 Зашто се мече љути?

 Како оно показује своју љутњу?

још љут у песми? Зашто?

Баш ми је криво што сам мече?

 Зашто су сад сви постали забринути?

 Песма почиње и завршава се истом строфом. Како то објашњаваш?

 Чије особине имају ликови у овој

ЦВРЧАК И МРАВ

Цврчак, што је цело лето

песму сплето,

откри да је лишен свега

кад северац дуну с брега:

невоља га тешка срва,

нигде муве нити црва.

Пође тад да своју беду

каже Мраву свом суседу,

молећи за неко зрно

да преживи време црно

док не никне трава густа.

„Платићу вам до августа,

моју зверску реч имате,

и дуг главни и камате.”

Мрав никоме зајам не да:

једина је то му мана.

„Где бесте за топлих дана?”

рече том ког мори беда.

„Дању, или ноћу док пада,

извините, ја сам пево.”

„Певали сте? Е, па ево:

заиграјте мало сада.”

Жан де Лафонтен

SUĐENJE

LICA:

OPTUŽENI, zec

SUDIJA, lisac

TUŽILAC, lisac

SVEDOK, lisac

BRANILAC, zec

(Pozornica je dekorisana kao sudska dvorana: levo je tužiočev sto, desno braniočev, u sredini sudijin. Pred sudijinim stolom je klupa na kojoj se šćućurio zec. Sudija, tužilac i svedok imaju jasno naglašene kostime lisica, a optuženi i branilac zeca.)

SUDIJA: Optuženi, ustanite.

OPTUŽENI: Ustao sam.

SUDIJA: Kako se zovete?

OPTUŽENI: Poštovani sudijo, zovem se zec.

SUDIJA: Zec. Dobro. A prezime?

OPTUŽENI: Nemam prezime, poštovani sudijo.

SUDIJA: Šta ste po zanimanju?

OPTUŽENI: Pa, tako, šta ja znam... Životinja, poštovani sudijo, glodar...

SUDIJA: Jeste li razumeli zašto ste optuženi i zašto vam se sudi?

OPTUŽENI: Razumeo sam, poštovani sudijo.

SUDIJA: Osećate li se krivim?

OPTUŽENI: Ne, ne osećam se krivim.

SUDIJA: Dobro. Reč ima tužilac.

TUŽILAC: Tužim ovog ovde zeca za krađu kupusa. Tužim ovog ovde zeca i za pokušaj bekstva kada smo ga gonili da ga uhvatimo. Ovaj ovde zec je prestupnik, a uz to je jako brz kad trči.

Zahtevam da ga kaznimo!

SUDIJA: Dobro. Neka uđe svedok.

SVEDOK: (ulazi) Ušao sam.

SUDIJA: Jeste li vi, svedoče, videli kada je ovaj zec ukrao kupus?

SVEDOK: Ja, he, hm, da, ovaj, video sam.

SUDIJA: Šta ste videli, svedoče? Ispričajte.

SVEDOK: Hm, he. Došao ovaj ovde zec i ukrao deset glavica kupusa.

SUDIJA: Deset! Kako sad deset! Pa kako ih je odneo?

SVEDOK: Kako? Ovaj, hm. Ja...Pa, tako: stavio u džep i odneo.

SUDIJA: Zakunite se.

SVEDOK: Tako mi repa.

SUDIJA: Verujem vam.

BRANILAC: Poštovani sudijo, molim za reč.

SUDIJA: A, izvolite, branioče. Vi branite zeca, je li tako?

BRANILAC: Da. Postavio bih pitanje tužiocu.

SUDIJA: Može.

BRANILAC: Cenjeni tužioče, volite li vi kiseo kupus?

TUŽILAC: Ne.

BRANILAC: A sladak kupus? Presan. U salati?

TUŽILAC: Ne. Brrr.

BRANILAC: Razume se. Tako sam i mislio. A šta ste vi, ovako, kao životinja? Kao životinjska vrsta?

TUŽILAC: Ja sam lisac.

BRANILAC: A, vi, svedoče? Šta ste vi?

SVEDOK: Ja sam lisac.

BRANILAC: Hvala. Eto, poštovani sudija: ja mislim da zec nije kriv!

SUDIJA (besno ustaje i viče): Ja, sudija ovog suda, smatram da je kriv! (seda) Jer i ja sam lisac, he, he. Razumljiva stvar... Osuđujem zeca na najtežu kaznu!...Ček´‚ da pročitam presudu, gde mi ono beše, gde se zaturila? (Sudija i tužilac listaju po svojim knjigama i spisima na stolu, i svedok zaviruje u knjige zajedno sa njima, ne obraćaju pažnju na ostale u sali. Za to vreme zec-optuženi i zec-branilac polako, krišom, na prstima i neprimetno, izlaze iz sale.)

SUDIJA (radosno uzvikne): Aha, našao sam! Dakle...

TUŽILAC (takođe shvati da su zečevi pobegli): Gle! Optuženi nam je pobegao!

SVEDOK: I branilac takođe! Pa, naravno, kad je i on zec!

SUDIJA (ljutito): Mene lisca da nadmudri jedan zec! Nečuveno!

TUŽILAC I SVEDOK: Nečuveno! Nečuveno!

(Sva trojica besno odlaze, rasipajući hartije, snažno škljocajući čeljustima i vrteći velikim repovima.) Z a v e s a

Laza Lazić

 Gde se odvija dramska radnja u tekstu Laze Lazića?

 Ko su lica u ovom dramskom tekstu?

 Čije su osobine pripisane dramskim licima u ovom tekstu?

 Koje su svoje osobine zadržali zečevi i lisice u tekstu Suđenje?

 Ko je tužilac? Za šta on optužuje zeca?

 Ko je svedok? Kako on svedoči o krađi kupusa?

 Kako branilac zec brani optuženog?

 Kakvu presudu izriče sudija lisac?

 Kada je presuda napisana? Kako to objašnjavaš?

 Šta se desilo dok sudija, tužilac i svedok traže presudu?

 Kako se suđenje završava?

 Šta je smešno u ovom dramskom tekstu?

Priprema pozorišne predstave počinje razgovorom o dramskom tekstu, utvrđuje se mesto radnje i njen tok, likovi i njihovi međusobni odnosi.

Tekst se uči na čitaćim probama, na kojima se čita tekst i istovremeno uvežbava način izgovaranja pojedinih rečenica (glasno, odlučno, tiho, uplašeno, podignutim tonom, sa čuđenjem).

Kada je tekst naučen, organizuju se probe na pozornici, u kojima se utvrđuje raspored glumaca na sceni i njihovo kretanje u skladu sa tekstom koji izgovaraju. Ako je potrebno, prave se kostimi i dekor, priprema odgovarajuća muzika i zvučni efekti.

Za odeljenjske predstave najbolje je kada učestvuju svi učenici u nekoliko postava, pa se na kraju može organizovati i takmičenje.

Predloži drugaricama i drugovima da dramski tekst Suđenje prikažete na sceni. Istražujte malo o različitim mogućnostima i odlučite se da li da napravite pozorišnu predstavu sa glumcima ili lutka-igru.

www.zavod.co.rs

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.