Nataša Dobrić
Srpski kao nematernji jezik
ик е
ČAROLIJA REČI
За
во
д
за
уџ
бе н
ČITANKA za 3. razred osnovne škole
ZAVOD ZA UDŽBENIKE • BEOGRAD
Recenzenti Prof. dr Ljiljana Petrovački, prof. metodike srpskog jezika i književnosti na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Doc. dr Dušanka Zvekić-Dušanović, predavač metodike srpskog kao nematernjeg jezika na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Ljiljana Cerovac, nastavnik srpskog kao nematernjeg jezika i srpskog jezika i književnosti u OŠ „Narodni heroji“ u Čantaviru Karolina Gašparovski, nastavnik srpskog jezika kao nematernjeg i srpskog jezika i književnosti u OŠ „15. oktobar“ u Pivnicama Urednik Jelica Nedić Odgovorni urednik Slobodanka Ružičić
ик е
Glavni urednik Dragoljub Kojčić
уџ
бе н
Za izdavača Dragoljub Kojčić, direktor
За
во
д
за
Ministar prosvete odobrio je ovaj udžbenik svojim rešenjem broj 650-02-00098/2007-06 od 17. mаја 2007. godine za upotrebu u trećem razredu osnovne škole.
ISBN: 978-86-17-18589-1 © ZAVOD ZA UDŽBENIKE, Beograd (2007–2019) Ovo delo ne sme se umnožavati, fotokopirati i na bilo koji drugi način reprodukovati, ni u celini ni u delovima, bez pismenog odobrenja izdavača.
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
A, B, C, D, MAČKA PREDE
I
1.
A a, C c, ^ ~, ] }, E e, K k, S s, [ {, I i, V v
A
LEKCIJA
ZAGONETKE Jesam. Evo, tu je. Ja već znam da čitam. Danas ćemo pisati, jedva čekam!
Jelena, jesi li nekad rešavala zagonetke?
Ne. A šta je to?
To su pitanja, igre rečima. U svakoj je sakriven odgovor. Hajde da rešimo ove!
бе н
ик е
Nastavnica je rekla da ćemo učiti latinicu. Jesi li donela svesku s linijama?
panjić – mali panj (panj = donji deo drveta koji ostane u zemlji kad se drvo poseče) bućkati – udarati, lupati po vodi šuškati – praviti slab, nejasan zvuk, šum
4
д во
За
lončić –
poklopčić –
за
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI bockati – blago ili sitno bosti, ubadati
Vodom ide – ne bućka, travom ide – ne šuška.
уџ
Šijem, bockam – bockam, šijem, sad me vidiš, sad se skrijem.
Dvadeset panjića, na svakom panjiću – tanjirić.
Dva lončića, četiri poklopčića.
RAZMISLI I REŠI Pročitaj ove zagonetke. Rešenja su predstavljena ilustracijama. Poveži zagonetku sa rešenjem. Ispiši rešenja na liniji. Prepiši zagonetke i rešenja u svesku.
B
бе н
U Novom Sadu svanulo veče Ma šta mi reče Južna Morava uzvodno teče Ma šta mi reče Na svakom drvetu klikeri zveče Ma šta mi reče U Štipu meče uštipke peče Ma šta mi reče U brzom vozu šišali kozu Ma šta mi reče I kao treće Zemlja se večeras ne okreće Niti šta radi Niti spava Zemlja večeras zabušava Ma šta mi reče
за
уџ
Ljubivoje Ršumović
RAZGOVARAJMO O PESMI
ик е
UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE
За
во
д
Zašto pesnik stalno ponavlja reči „Ma šta mi reče“? Čemu se on čudi? Može li veče svanuti? Šta sviće? Kako teče Južna Morava u pesmi? Šta zveči na svakom drvetu? Šta radi meče u Štipu? Jesi li nekada jeo uštipke? Kakvog su ukusa? Opiši ih. Kakvo čudo je pesnik video u brzom vozu? Šta radi Zemlja? Da li ti nekada zabušavaš? Kada i zašto?
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI ma šta mi reče – kažemo kada se nečemu jako čudimo ili ne verujemo u ono što nam neko priča svanuti – kažemo da je svanulo kad ujutru izađe sunce i počne novi dan uzvodno – uz vodu, u suprotnom smeru od onog u kojem voda teče Južna Morava – velika reka u Srbiji zvečati – praviti zvuk udaranjem metalnih ili staklenih predmeta Štip – grad u Makedoniji uštipak – kolač od testa, pržen na ulju, sličan krofni zabušavati – izvlačiti se od obaveza, raditi manje nego što treba
MAŠTAJ, STVARAJ, GLUMI... Šta te je najviše nasmejalo i začudilo u ovoj pesmi? Ilustruj jednu smešnu sliku iz pesme. Prepiši stihove u kojima se dešava ono nemoguće. Podeli sa drugovima uloge, pa odglumite ovu pesmu.
5
2.
A
LEKCIJA
OLJINA BAŠTICA
ик е
U maloj bašti ispred Oljine kuće cveta cveće. Posadile su ga Olja i njena mama. Ljubičice su mamino omiljeno cveće. Kad one otvore svoje pupoljke, čitava bašta se oboji u ljubičasto. Olja najviše voli ljiljane. Sama se brine o njima. Redovno ih zaliva i okopava. To je njen posao. Ona voli da ga radi. I biljke osećaju njenu ljubav i pažnju. Uveče Olja otvori prozor svoje sobe i dok tone u san, uspavljuje je prijatan miris njenog cveća.
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI
бе н
RAZGOVARAJMO O TEKSTU
omiljen – onaj koga mnogo volimo
Gde se nalazi Oljina baštica? Šta raste u njoj? Koje je mamino omiljeno cveće? Kako bašta izgleda kad procvetaju ljubičice? Koje cveće Olja najviše voli? Šta Olja radi u bašti? Kako cveće nagrađuje Olju za njenu ljubav i pažnju?
за
уџ
pupoljak –
во
За
okopavati – kopati oko biljke uspavljivati – pomagati da neko zaspi tonuti u san – polako se uspavljivati
д
ljiljan –
6
ISPRIČAJ I NACRTAJ... Imaš li ti baštu? Kakvo cveće raste u njoj? Koji je tvoj omiljeni cvet? Nacrtaj ga i opiši.
B
U GOSTIMA Pozvao je maj sve bube na čaj, od ose do pčele, da se provesele.
Sipao je maj svakom med u čaj u crvene lale, u zvončiće male.
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI
osa –
proveseliti se – provesti vreme uz muziku i pesmu polje – otvoreno ravno zemljište
Popio je svak, i leptirić lak, čaja pola litre, zasvirale citre, začula se truba sviračica buba.
ик е
Desanka Maksimović
raznobojan – šaren, raznih boja sviračica – ženska osoba koja svira citra –
уџ
RAZGOVARAJMO O PESMI
за
CRTAJ, ČITAJ, PIŠI... Možeš li da zamisliš gozbu iz pesme? Ilustruj je u svojoj svesci. Čitaj glasno pesmu. Prepiši u svesku onaj deo pesme koji ti se najviše dopada.
За
во
д
Koga je maj pozvao u goste? Šta je spremio gostima? Kakve sudove je izneo? Gde ih je postavio? Opiši „šolje“ za čaj. Šta je svakom gostu sipao u čaj? Ko je svirao na gozbi? Koji muzički instrumenti su se čuli?
lala –
бе н
Spremio je maj sudove za čaj, izneo u polje raznobojne šolje.
7
3.
A
LEKCIJA
DOBRO I JEDNO I DRUGO Može igra, može ples, Može srdžba, može bes. Može cifra, može broj, može pesma, može poj.
ик е
Može lađa, može brod. Može nebo, može svod.
бе н
Može šala, može vic. Može vrh i može špic. Nikola Drenovac
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI
уџ
RAZGOVARAJMO O PESMI
srdžba – ljutnja, bes
Zbog čega se pesma zove Dobro i jedno i drugo? Pesnik se igra rečima. Kakve parove reči pronalazi? Čitaj pesmu naglas pa navedi parove reči koje isto znače.
за
д
cifra –
во
poj –
За
POVEŽI...
lađa –
Spoj parove reči sa istim značenjem:
svod –
* 8
besplatno
đon
vreća
učenik
džinovski
đak
potpetica
ogroman
džabe
džak
ISTI PREDMET – DVA IMENA*
* Zadaci označeni
* namenjeni su onima koji žele više.
B
AKO ŽELIŠ MIŠICE Ako želiš mišice ko gvožđe jedi belo ili crno grožđe Ako želiš snagu zbilja mušku onda ne smeš zaobići krušku Ako želiš na sve biti imun jedi cedi sredi žuti limun
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI
Ako želiš ruke kao kandže prosto gutaj sveže pomorandže
ик е
mišica –
бе н
I uopšte ko god nešto hoće mora jesti i voleti voće
cediti –
за
RAZGOVARAJMO O PESMI
уџ
Ljubivoje Ršumović
zbilja – stvarno, zaista zaobići – obići oko nečega, ovde: preskočiti, izgubiti iz vida imun – otporan na bolesti
kandža –
д
Kome se pesnik obraća u ovoj pesmi? Šta znači imati mišice kao gvožđe? Šta moraš jesti da one budu takve? Koje voće ne smeš zaobići? Kako se dobija snaga muška? Koji se važan vitamin nalazi u limunu? Kakav ćeš biti ako ga jedeš? U kojem još voću i povrću ima vitamina C? Da li voliš i jedeš to voće i povrće? Koje još voće pesnik preporučuje? Kako razumeš poslednja dva stiha u pesmi? Objasni ih.
За
во
gutati – ovde: mnogo i brzo jesti
ČITAJ, RECITUJ, PIŠI... Čitaj celu pesmu naglas. Nauči je napamet. Pronađi i prepiši iz pesme reči koje govore kakvo je nešto. belo i crno grožđe snaga
limun pomorandže
9
За во д за уџ бе н
ик е
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
KNJIGA JE NAJBOLJI DRUG
II
4.
NAJBOLJA UČITELJICA
sitno – veoma malo primećivati se – videti se umešati se – upasti, ubaciti se (u razgovor) mastilo –
д
за
уџ
rasprava – svađa izvanredan – veoma dobar, odličan
ик е
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI
Razgovarale Cica, Nada, Gordana, Vera i Ljilja o tome čija je učiteljica najbolja. – Naša učiteljica je najbolja – rekla je Cica. – Ona piše tako velike petice da ih možeš videti sa deset metara! A jedinice piše sitno, sitno, jedva se primećuju! Neće da ti kvari svesku! – Moja učiteljica je najbolja zato što je najlepša u celoj školi! – rekla je Nada. – A moja najlepše crta – kazala je Vera. – Svakome je jasno da je ona najbolja! – Možda najlepše crta – rekla je Ljilja – ali moja učiteljica je bolja od tvoje zato što najlepše peva! – A moja učiteljica je još bolja! – umešala se Gordana. – Kad smo se juče vraćale iz škole, ja sam ispustila flašicu s mastilom i uprljala haljinu. Učiteljica me je videla, pa me odvela svojoj kući i pomogla mi da očistim haljinu. Mama je jedva primetila da sam se isprljala. Moja učiteljica je najbolja! Izgleda da u ovoj školi ima pet najboljih učiteljica. Da je još neka devojčica učestvovala u raspravi, ispalo bi da ih ima i više. Znači da je to neka izvanredna škola – u njoj su sve učiteljice najbolje. A čim su one najbolje – biće najbolji i đaci. Vojislav Stanojčić
бе н
LEKCIJA
RAZMISLI PA RECI
Koliko devojčica je razgovaralo? O čemu su one pričale? Zašto je Cicina učiteljica najbolja? Šta Nada misli o svojoj učiteljici? Čija učiteljica najlepše crta? Zbog čega Ljilja misli da je njena učiteljica najbolja? Šta je Gordana ispričala? Koja se učiteljica tebi najviše dopala? Šta pisac zaključuje na kraju? Kakva je njihova škola?
Šta tvoja učiteljica najbolje radi? Šta ste naučili od nje? Kako vam pomaže? Da li je tvoja učiteljica ponekad stroga? Kada se ljuti na vas? Kako ona ocenjuje?
За
во
RAZGOVARAJMO O TEKSTU
POTRAŽI U TEKSTU I NAPIŠI...
12
Devojčice nisu uspele da odgovore na pitanje čija učiteljica je najbolja. Šta je na kraju zaključio pisac? Pronađi i pročitaj naglas taj deo teksta. Prepiši ga u svoju svesku.
ŠTA JE UČITELJICA SANJALA
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI pravi pravcati – istinski, pravi katedra – vaspitavati se – učiti se lepom ponašanju mumlati – nerazumljivo govoriti
mesečar – sanjiv – pospan, kojem se spava noćas – ove noći
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Jedna učiteljica sanjala je najstrašniji san na svetu: kao prozove ona Đorđa Nikolića da napiše nešto na tabli, a to više nije Đorđe nego – krokodil! Izlazi iz treće klupe pravi pravcati krokodil! I učiteljica vidi da je krokodil, ali ne veruje. – Šta je to, Đorđe, jesi li ti učenik ili krokodil? Kako to izgledaš? A Đorđe odgovara: – Molim, učiteljice, ja sam krokodil. I tako krokodil pođe pravo na katedru. Učiteljica mu dovikuje: – Đorđe, budi dobar, sećaš li se kako smo se vaspitavali? A Đorđe mumla: – Ne sećam se. – Kako da se ne sećaš!... Deco, sećate li se vi kako smo se vaspitavali?... Neka digne ruku ko se seća! A deca gledaju u bivšeg Đorđa, sada krokodila, i niko ne diže ruku. A krokodil, kao mesečar, trepće sanjivim očima, ispružio ruke i ide prema katedri. Sve bliže i bliže... I tu se učiteljica probudila. Kad je došla u školu, u klupama je čekaju njena deca. Svi lepi i normalni. U trećoj klupi sedi Đorđe Nikolić. – A ti, Đorđe, tako, a? – kaže učiteljica Đorđu. Đorđe ne zna da je bio krokodil. On misli na nešto drugo. – Molim, učiteljice, nisam ja, to je Vlada.
13
– Jedan od vas dvojice bio je noćas krokodil u mom snu. – Molim, ja nisam! – Molim, nisam ni ja! Učiteljica ih onda sve lepo zamoli: – Deco, ako je neko ljut na mene, neka mi to slobodno kaže. Nemojte se pretvarati u krokodile, jer me jedne noći možete i pojesti! Dušan Radović
RAZGOVARAJMO O TEKSTU
за
уџ
бе н
ик е
Kakav san je sanjala učiteljica? Ko se pretvorio u krokodila? Kako je on uplašio učiteljicu? Kad se učiteljica probudila? Šta je bilo sutradan u školi? Učiteljica je pitala: „A ti, Đorđe, tako, a?“ Šta je tada Đorđe pomislio? Kako je dečak pokušao da se opravda? Šta ti misliš, kakav je dečak Đorđe? Kako se on ponaša u školi? Zašto je baš njega učiteljica sanjala? Šta je učiteljica na kraju zamolila đake?
во
д
RAZMISLI I ISPRIČAJ...
За
Jesi li se ti nekada naljutio na učiteljicu? Ispričaj kada se to desilo i zašto? Kako ste rešili problem?
GLUMI Čitajte ovu priču po ulogama. Potrudite se da što zanimljivije prikažete likove.
14
A
5.
TABLICA MNOŽENJA
LEKCIJA
Ako se pomnoži jedan sa jedan, saznaje se koliko puta u sedmici Slaviša ide u bioskop. – Šteta! Ako se pomnoži dva sa dva, saznaje se koliko časova Slaviša može da igra fudbal bez odmora. – Bravo! Ako se pomnoži tri sa tri, saznaje se koliko Slavišina baka ima unuka. – Čestitamo! Ako se pomnoži četiri sa četiri, saznaje se koliko Slaviša može da pojede kolača. – Ko bi verovao? Ako se pomnoži pet sa pet, saznaje se koliko đaka ima u Slavišinom razredu. – Divno! Ako se pomnoži šest sa šest, saznajemo da je to trideset i šest i da Slaviša već dobro zna tablicu množenja. – Odlično!
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
tablica množenja – tabela sa rezultatima množenja od jedan do deset pomnožiti – izračunati množenjem saznati – čuti od nekoga, doznati šteta – ovde: žaljenje zbog nečega sedmica – nedelja, sedam dana verovati – misliti da je nešto onako kako se prikazuje Mirko Petrović
15
RAZGOVARAJMO O PRIČI
ик е
Šta saznaješ o Slaviši ako pomnožiš jedan sa jedan? Zašto pisac kaže da je to šteta? Koliko časova Slaviša igra fudbal bez odmora? Kako možeš izračunati koliko Slavišina baka ima unuka? Izračunaj koliko Slaviša ima braće i sestara. Šta Slaviša voli da jede? Na osnovu čega to zaključuješ? Koliko đaka ima u Slavišinom razredu? Do kog broja Slaviša zna da množi? Šta misliš, koju ocenu Slaviša ima iz matematike? Sad ispričaj sve što si saznao o Slaviši.
за
Prepričaj tekst Tablica množenja i produži priču do broja deset.
д
*
SMIŠLJAJ I IGRAJ SE
уџ
Umeš li ti da množiš? Do kog broja dobro znaš tablicu množenja? Da li ti je bilo teško da je naučiš?
бе н
UMEŠ LI...
16
За
2x5= 6x2= 3x8= 6x5= 14 x 2 =
во
Izračunaj koliko je: 1 x 2 i seti se čega toliko ima. Na primer: 1 x 2 jeste 2. Ima 2 oka u glavi.
B
JASNA I PROFESOR MATEMATIKE Kazali Jasni da je njen mali pas teži od nje. Jasna je pošla da to proveri. Ali gde? Ona ide pravo ka uličnoj vagi, jer za druge ne zna. Čika koji je merio prolaznike upita Jasnu: – Koga ti želiš da izmeriš, sebe ili malog psa? – I malog psa i malu Jasnu – odgovorila je Jasna. – A kako ćemo izmeriti tvog malog psa? – Kao i sve druge – odgovorila je Jasna, kao da je već deset puta to radila. Ali kad su hteli da izmere malog psa, videli su da je to teško. Jasna stavi psa na vagu i drži ga za rep. Čika jednom rukom pomera teg, a drugom drži psa za uši. A kad čika namesti teg, onda vikne: – Jedan, dva, tri – puštaj! I kad oni puste rep i uši, mali pas skoči sa vage neizmeren. I to se ponavljalo nekoliko puta. Okupilo se oko njih već mnogo sveta. Odjednom iz gužve izađe čovek, izvadi olovku i hartiju i reče: – Ja sam profesor matematike. Izmeriću i malog psa i malu Jasnu. – Vi?! – čudila se Jasna. – Ja – reče profesor matematike. – Prvo neka Jasna stane na vagu sa malim psom u naručju. – Profesor je pogledao vagu i rekao: – Jasna i mali pas teški su dvadeset pet kilograma. Dobro. Sada neka stane na vagu samo Jasna. Jasna je pustila psa i stala na vagu, a profesor je rekao i odmah zapisao: – Mala Jasna bez malog psa teška je dvadeset jedan kilogram. Onda je profesor zamolio svet, Jasnu i malog psa za tišinu i počeo da računa...
OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI profesor – nastavnik u srednjoj školi ili na fakultetu proveriti – utvrditi da li je nešto tačno, istinito vaga – prolaznik – čovek koji prolazi
teg – okupiti se – sakupiti se na jednom mestu, u gomilu oko nekoga ili nečega svet – ljudi gužva – nered, mnogo ljudi na jednom mestu hartija – papir držati u naručju –
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Prema priči Dragana Lukića
17
RAZGOVARAJMO O PRIČI
ик е
Šta je Jasna htela da proveri? Kuda je ona pošla? Kako su čika i Jasna merili malog psa? Zašto nisu uspeli da ga izmere? Ko je prišao da im pomogne? Šta je profesor matematike rekao Jasni? Koliko su teški Jasna i mali pas zajedno? A koliko je teška Jasna bez malog psa? Sad je lako izračunati. Koliko je težak mali pas? Izračunaj i ovo: koliko puta je Jasna teža od svog malog psa?
ZAMISLI PA ISPRIČAJ...
уџ
бе н
Profesor matematike je pomogao Jasni da izmeri svog malog psa. Zamisli da je sutradan Jasna umesto psa dovela mačku. Ispričaj priču i izračunaj koliko je teška mačka.
д
во
Trideset je đaka bilo, pa je došlo tri plus dva, pet se nekud odselilo, to je sve što račun zna!
за
IZRAČUNAJ:
За
S. Trajković
18
SADRŽAJ I. A, B, C, D, MAČKA PREDE 1. lekcija . A Zagonetke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 . B Utorak veče ma šta mi reče – Ljubivoje Ršumović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 2. lekcija . A Oljina baštica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 . B U gostima – Desanka Maksimović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 3. lekcija . A Dobro i jedno i drugo – Nikola Drenovac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 . B Ako želiš mišice – Ljubivoje Ršumović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
II. KNJIGA JE NAJBOLJI DRUG 4. lekcija . A Najbolja učiteljica – Vojislav Stanojčić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 . B Šta je učiteljica sanjala – Dušan Radović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 5. lekcija A Tablica množenja – Mirko Petrović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 B Jasna i profesor matematike – Prema priči Dragana Lukića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 6. lekcija . A Domaći zadatak – Prema priči Ivana Lađarskog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 . B U biblioteci – Prema priči Dušice Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 7. lekcija . A Moja škola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 . B Glavna proba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 8. lekcija . A Idemo na izlet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 . B Nedeljni izlet – Milutin Danojlić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 III. PORODIČNI ALBUM
9. lekcija . A Crno – belo – Vlada Stojiljković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 . B Deda i unuk – Vojislav Stanojčić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 10. lekcija . A Kako su sve priče Majine – Stojanka Grozdanov-Davidović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 . B Igramo se škole! – Prema priči Jasminke Petrović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 11. lekcija . A Maks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 . B Pile u džepu – Vesna Ćorović-Butrić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 12. lekcija . A Božić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
133
IV. „IMA OČI PROZORČIĆE, A VRATA JOJ KAO USTA“
бе н
ик е
13. lekcija . A Kuca srcem ukućana – Dragan Radulović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 . B Dva solitera – Prema tekstu Ivana Pudla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 14. lekcija . A Gosti nam dolaze – Jovanka Jorgačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 . B Pčelica Jelica – Prema priči Milana Mrdalja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 15. lekcija . A Ručak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 . B Kako je nastao đuveč u rerni – Jovanka Jorgačević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 16. lekcija . A Ko će prvi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 . B Kupanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 17. lekcija . A Pusti nas još samo malo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 . B Jedna ptica kuca, kuca, kuca – Dušan Radović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 V. RASTEMO, IGRAMO SE I DRUŽIMO SE
во
д
за
уџ
18. lekcija . A Kako se igraju školice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 . B Kvariigra – Božidar Timotijević . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 19. lekcija . A Tužibaba – Dušan Radović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 . B Dobar drug ti vredi više – Pero Zubac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 20. lekcija . A Šta on ima protiv fudbala? – Jasminka Petrović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 . B Izaberi svoj sport . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
За
VI. PRIČAM TI PRIČU
21. lekcija . A Prkosna kruška – Nikola Jeremić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 . B Jabuka – Dragan Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 22. lekcija . A Pas i njegova senka – Dositej Obradović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 . B Zec na spavanju – Šaljiva narodna priča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 23. lekcija . A Tri lovca – Šaljiva narodna priča . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 . B Zec i vuk – Toma Slavković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
134
VII. NA SELU I U GRADU 24. lekcija . A Idemo na Spens . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 . B Znate li gde je Muzej Nikole Tesle? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 25. lekcija . A Pažljivo, ali ne plašljivo – Prema priči Dušice Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 . B Šuge – Dragan Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 26. lekcija . A Na selu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 . B Putovanje u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 27. lekcija . A Joca sa petog sprata – Dragan Lukić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 . B Ko su moji susedi? – Olivera Šijački . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
ик е
VIII. ČAROLIJE PRIRODE
За
во
д
за
уџ
бе н
28. lekcija . A Kišna priča – Vesna Vidojević-Gajović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 . B Kako Sunce spava – Prema priči Alekse Mikića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 29. lekcija . A Senica i drvo – Prema priči Petra Stokića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 . B Planinari – Desanka Maksimović . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 30. lekcija . A U vrtu – Nikola Jeremić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 . B Herbarijum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 31. lekcija . A Čarolija – Ivica Rorić Vanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 . B Kos – Momčilo Tešić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 32. lekcija . A Čudo – Budimir Nešić . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 . B Crtanka – Stevan Raičković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
135