Српски језик за 4. разред основне школе

СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ

СРПСКИ ЈЕЗИК ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Завод за уџбенике • Београд

Рецензенти др Светлана Шеатовић, Институт за књижевност и уметност, Београд др Драгана Богавац, Учитељски факултет, Београд Биљана Ивковић, професор разредне наставе у ОШ „Јован Јовановић Змај”, Обреновац Уредник Наташа Протић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем број 650-02-00382/2020-07 од 26.2.2021. године, одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у 4. разреду основне школе.

ISBN 978-86-17-20546-9 © Завод за уџбенике, 2021. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

УВОДНА РЕЧ Пред тобом је уџбеник који треба да ти помогне у стицању нових знања о српском језику, којим се већ сасвим добро служиш у различитим ситуацијама. Уџбеник има два дела. У првом делу имаћеш прилику да откриваш нове могућности нашег језика, речи и реченице, које ће унапредити твоје споразумевање са другима, са књигама, са уметношћу и науком. Други део посвећен је правилима писања и неговању твоје писмености. На почетку сваке лекције налазе се кључне речи, које ће ти помоћи не само да се лакше снађеш у новом тексту, већ и приликом обнављања и утврђивања градива. После сваке лекције налази се вежбање које ће ти омогућити да примениш и провериш своје знање. У очекивању твога успеха у учењу, Ауторка

САДРЖАЈ ЈЕЗИК РЕЧИ ИСТОГ ОБЛИКА, А РАЗЛИЧИТОГ ЗНАЧЕЊА...........................................6 РЕЧИ РАЗЛИЧИТОГ ОБЛИКА, А ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА..........................................................................8 ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ..........................................10 ПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ....................................................................................... 12

ИМЕНИЦЕ ..................................................................................................................... 12 ПРИДЕВИ........................................................................................................................ 15 ЗАМЕНИЦЕ..................................................................................................................... 18 БРОЈЕВИ..........................................................................................................................22 ГЛАГОЛИ.........................................................................................................................25

РЕЧЕНИЦА И ЊЕНИ ЧЛАНОВИ................................................................................29 ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ.............................................................................................. 31 СУБЈЕКАТ........................................................................................................................32 ОБЈЕКАТ..........................................................................................................................34 ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ.................................................................................................36 Прилошка одредба за место................................................................................ 37 Прилошка одредба за време...............................................................................38 Прилошка одредба за начин................................................................................39 АТРИБУТ......................................................................................................................... 40

ПРАВОПИС ВЕЛИКО СЛОВО............................................................................................................... 44

ВЛАСТИТА ИМЕНА...................................................................................................... 44 ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА ВИ ИЗ ПОШТОВАЊА............................................................ 49 ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ БРОЈЕВА......................................................................... 50 ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ ЛИ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ ЈЕР...................................... 51 ПИСАЊЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ С/СА УЗ ЗАМЕНИЦЕ..............................53 УПРАВНИ ГОВОР..............................................................................................................54

К И З Е Ј

РЕЧИ ИСТОГ ОБЛИКА, А РАЗЛИЧИТОГ ЗНАЧЕЊА У нашем језику постоје речи које имају исти облик, а сасвим различито значење. Ове речи треба разликовати од речи које имају више значења, а које су у међусобној вези (нога – део тела код људи и неких животиња, који служи за кретање; део стола, столице и других предмета који личе на ногу).

реч, облик, значење

Мишица је повела мишиће у шетњу. Тренирам и развијам своје мишиће.

У првој реченици реч мишић означава малог миша, а у другој део тела који омогућава покретање тела код животиња и људи. И у следећем примерима није посреди једна вишезначна реч, већ три речи које имају различита значења. коса − власи на човековој глави коса − пољопривредна алатка коса − нагнута површина брда, падина, страна Која од ових речи је употребљена може се одредити тек у реченици. Сунце је полако залазило за планинску косу. Имала је смеђу, кратко ошишану косу. Деда је добро наоштрио косу и почео да коси траву. У реченици Бака је увукла конац у иглу, реч конац означава нит памука или свиле за шивење и вез. Реч конац у другој реченици значи крај: Конац дело краси.

КРАЈ КОНАЦ КОНЕЦ THE END

Вежбање 1. Које значење имају истакнуте речи у следећим реченицама? Гладни вуци завијају по целу ноћ. И деца помажу при паковању, завијају чаше у папир.

2. Напиши две реченице у којима ћеш употребити реч лупа (у значењу лупање) и реч лупа (увеличавајуће стакло).

3. Подвуци реченицу у којој реч мир означава стање без рата. Прекините са галамом, мир, децо! Између те две државе сада влада мир. Шта у другој реченици означава реч мир?

РЕЧИ РАЗЛИЧИТОГ ОБЛИКА, А ИСТОГ ИЛИ СЛИЧНОГ ЗНАЧЕЊА Прочитај дате реченице и у њима уочи речи различитог облика, а истог или сличног значења.

Вода капље.

Вода цури.

реч, различити облик, исто или слично значење

Вода тече.

Вода лије.

Различите речи могу имати исто или слично значење.

комшија – сусед занимљив – интересантан нестати − ишчезнути

бојазан – страх топао – врућ – врео волети – љубити – обожавати

победа – тријумф плав – модар сећи – резати

У наведеном пару (или у низу) речи које имају исто или слично значење нису потпуно једнаке. Потпуна једнакост довела би до губљења једне од њих. Тако, на пример, у пару нестати – ишчезнути реч ишчезнути значи нестати нагло и тајанствено. Неке речи истог или сличног значења употребићемо само уз одређене друге речи. Рећи ћемо: стадо оваца, али крдо бивола, чопор вукова, јато птица, рој пчела, колонија мрава.

У савременом говору све ређе чујемо реч друм. Реч пут ју је готово потпуно заменила. Ипак, никад нећемо рећи путни разбојник већ друмски разбојник. Рећи ћемо: Што на уму, то на друму, а не на путу.

Вежбање 1. Поред сваке речи напиши реч различитог облика, а сличног или истог значења: кућа –

; оџак –

причати –

; аутомобил –

врећа –

; друм –

; даровит –

;

; хитар –

;

; ђак –

ПРОМЕНЉИВЕ И НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ Речи које у говору (и у писању) мењају свој облик називају се променљиве речи. У нашем језику променљиве врсте речи су: именице, заменице, придеви, глаголи и неки бројеви.

Маја једе. Мајо, ти си ми најбоља другарица! Идем у позориште са Мајом. Позајмила сам Маји књигу.

речи које мењају облик и речи које не мењају облик

Ако посматраш именицу Маја у датим реченицама уочаваш да се именица различито завршава и зато кажемо да су именице променљиве врсте речи. Седим у парку и посматрам голубове. Седела сам у парку и посматрала сам голубове. Ако посматраш глаголе седи и посматра у датим реченицама уочаваш да се глаголи различито завршавају и зато кажемо да су глаголи променљиве врсте речи. У мојој соби окачене су плаве завесе. Једва сам чекала да прозоре украсим плавим завесама. У датим реченицама можеш уочити да је придев променио свој облик. Ми смо учествовали на такмичењу. Нико није боље урадио контролни задатак од нас. Ако посматраш заменице у датим реченицама, уочаваш да су заменице промениле свој облик и зато кажемо да су заменице променљиве врсте речи. Један човек је ушао у библиотеку. У библиотеци сам видела једног човека. У датим примерима уочаваш да је број један променио свој облик и зато кажемо да су неки бројеви променљиве врсте речи.

Неке речи се појављују увек у истом облику. То су непроменљиве речи. О непроменљивим врстама речи учићеш у старијим разредима. Пас је испред куће. Ана је на селу. Подвучене речи су непроменљиве јер не мењају свој облик и увек остају исте. Непроменљиве речи су: јуче, данас, сутра, у, горе, доле, мало, много, испред, иза, у, на, са, уз ... Вежбање

1. Допуни следеће реченице одговарајућим облицима речи лопта.

је добро надувана. .

Лепша је од твоје Мојој

нема мане. .

Не дам ти своју , полети увис! Погодио сам Сад седим на

пречку. .

2. Подвуци непроменљиве речи у стиховима Мирослава Антића. Мора у сну да се зађе на крај света. И још даље иза краја: до бескраја. 3. У следећим реченицама црвеном оловком подвуци променљиве, а плавом непроменљиве речи. Данас је Лука био у библиотеци. Са Луком је ишао и Ненад. Узели су неколико књига. Сигурно ће их прочитати. Можда неће баш све.

ПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ ИМЕНИЦЕ Именице су речи које означавају имена бића, предмета и појава. Именице су променљива врста речи. Њихов облик се мења у зависности од службе коју врше у реченици. Именице имају и посебне облике за једнину и множину.

променљиве речи, заједничке, властите, збирне и градивне именице, једнина, множина

Школа је велика и светла. У школама цвета другарство. Ја волим своју школу. Школе су као велике мирне овце.

Заједничке именице имају облике и за једнину и за множину: ученик – ученици, лав – лавови, лист – листови, авион – авиони, море – мора, киша – кише. Неке заједничке именице немају облике за множину, па се уместо њих користе збирне именице: дете – деца, брат – браћа. Дете је седело на степеништу пред зградом. Сва друга деца су била на игралишту. Добио сам поруку од брата, браћа од ујака ће нам доћи за распуст.

Збирне именице означавају скуп предмета или бића, односно више предмета или бића. На пример: цвеће (много цветова), грање (мноштво грана), жбуње (много жбунова), јагњад, пилад, унучад... Њихова најважнија особина је да обликом једнине означавају множину: то лишће, то грање, то цвеће (средњи род); та телад, та деца (женски род). Збирне именице немају облике за множину. Заједничке именице могу имати облике једнине и множине, али се збирне именице користе за изражавање мноштва. једнина цвет прут сноп стена зрно перо

множина цветови прутови снопови стене зрна пера

збирна именица цвеће пруће снопље стење зрневље перје

Градивним именицама се означава нека материја (грађа): вода, уље, бензин, жито, брашно, шећер, маст, лед, гвожђе, бакар, челик, песак, шљунак, бетон, кожа, памук, свила, вуна, скај. Истим обликом ових именица означавају се различите количине материје, од најмање до највеће. Пошто материја не може да се броји, градивне именице имају само облике једнине. Облике множине имају када означавају различите врсте исте материје: бела и црна вина, различита уља за сунчање, различити шећери, лимови, различите врсте соли.

Количина материје означена градивном именицом означава се речју која стоји уз њу: кап воде, лист папира, шака брашна, зрно песка, џак шећера, тањир пиринча. Молим те дај ми чашу воде. За овај џемпер потребно је много вуне. Купио је комад земље у оближњем селу. Узела сам кришку хлеба да направим сендвич.

Вежбање 1. Одреди род и број следећих именица. ИМЕНИЦА

РОД

БРОЈ

пећ ораси поља јаје села песма мост

2. Напиши реченице у којима ћеш употребити следеће градивне именице. дрво, камен, гипс

нафта, бензин

ПРИДЕВИ Придеви су речи које стоје уз именицу и означавају какво је нешто, чије је нешто и од чега је нешто.

описни, градивни и присвојни придеви, род и број придева

Велики пас ме је уплашио. Милица има великог пса. Ја не волим велике псе.

Бела маца је стајала на зиду. Око беле маце шуњало се маче. Нема ништа лепше од белих маца.

Антонио је мислио како ће газдина одлука нанети велики бол његовом пријатељу Фолку. Његова болесна нога га је поново страшно болела. Претварао се у малу светлу тачку која је нестајала у тами. Фолко је добро познавао све водене путеве мочваре Камарге. Осетио је како његов стари црвоточни чамац струже по блатњавом дну. Једино деца имају осећање правичности и супротстављају се човековом насиљу над природом. Мало ждребе било је изгубљено сред мочваре. Из наведених примера се види да придеви немају свој посебан род, већ род добијају од именице уз коју стоје и коју одређују. Именица одлука је женског рода, па је и придев који је одређује женског рода – газдина. Када би придев газдина стајао уз именицу коњ или ждребе, онда би он био у облику рода тих именица (мушком и средњем): газдин коњ, газдино ждребе. Придеви имају облике за сва три рода. Мушки род плави цвет срећан отац свилен конац човеков живот

Женски род плава кошуља срећна мама свилена блуза човекова судбина

Средњи род плаво небо срећно дете свилено шалче човеково знање

Сви придеви се са именицама уз које стоје слажу и у броју. Ако је именица у једнини, и придев је у једнини. Ако је именица у множини, и придев је у множини. Једнина срећан отац свилена блуза човеково знање

Множина срећни очеви свилене блузе човекова знања

Описни придеви означавају особине бића, предмета или појава. Добијају се на питања какав је неко или какво је нешто.

Свако биће, предмет или појава има више особина, које се исказују описним придевима. Маче може да буде мало, бело, сиво, црно, шарено, умиљато, мирно, немирно, несташно, мило, мазно, поспано, живахно, нежно, драго, лукаво, гладно, сито. Соба може да буде мала, велика, пространа, тесна, удобна, светла, мрачна, проветрена, загушљива, окречена, уредна, неуредна, бела, плава.

Градивни придеви означавају од чега је нешто направљено. Добијају се на питање од чега је нешто.

На пешчаној плажи је много купача. Прешли смо преко дрвеног моста. Милица је разбила стаклену чашу. Градивни придеви су изведени од градивних именица. шећер вода уље дрво

шећерна табла водени кревет уљана слика дрвени лутак

челик бронза лим

челична жица бронзани споменик лимени добош

Придеви којима се означава коме нешто припада зову се присвојни придеви. Добијају се на питање чије је нешто. Милош се игра лоптом испред зграде.То није Милошева лопта, већ сестрина. Ако то сестра сазна, мораће да се игра братовом пробушеном лоптом. Милошева лопта – лопта која припада Милошу сестрина лопта – лопта која припада сестри братова лопта – лопта која припада брату Присвојни придев означава коме припада биће или предмет означен именицом уз коју стоји. То мора да остане Стефанова тајна. Изишли су из кнежевских одаја, спустили се низ уске камене степенице. Тако су стигли и до високих зидина и зауставили се код градске капије. Док се буде водила та битка од које зависи судбина мога српског племена, ја треба да останем у кући као чувар. Добио је, од грчког цара, титулу деспота.

Вежбање 1. Напиши одговарајући облик придева срећан уз дате именице: човек људи бака дете учитељице времена 2. Допуни реченице обликом придева дрвена: ограда се блистала на сунцу. Преко

ограде

прескакали су дечаци. Мачићи су се провлачили кроз

ограду.

На

ограде

огради чучали су врапци. Нема такве

у читавом крају. 3. Од именица шума, ватра, град, река изведи присвојне придеве и напиши их уз одговарајуће именице: долина пожар зеленило кочије

ЗАМЕНИЦЕ личне заменице

Личне заменице

Заменице су речи које упућују на бића, предмете и особине. Личне заменице су речи које упућују на лица која учествују у говору и лица о којима се говори.

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ једнина

множина

ЈА

МИ

ТИ

ВИ

ОН, ОНА, ОНО

ОНИ, ОНЕ, ОНА

Ја ћу избрисати таблу, ти покваси сунђер.

А зашто он никад ништа не ради?

Лична заменица 3. лица једнине има облике за сва три рода. Ја говорим.

Ти слушаш.

Ми увек све знамо.

Лична заменица за 1. лице множине је ми. Ова заменица упућује на групу у којој је лице које говори.

Он нас не слуша.

Она чита.

Оно се игра.

Ви се никад не играте са мном!

Ви је лична заменица за 2. лице множине. Ви упућује на групу у којој су саговорници, они којима се говорник обраћа.

Они су ми ишврљали свеску.

Они (оне, она) личне су заменице за 3. лице множине. Оне упућују на лица о којима се говори, али која не учествују у разговору.

Личне заменице 1. и 2. лица имају облике за једнину и множину, а заменица 3. лица и облике за мушки, женски и средњи род. 1. Ја говорим. 1. 2. Ти слушаш. 2. 3. Он не учествује у разговору. 3. Она не учествује у разговору. Оно не учествује у разговору.

Ми говоримо. Ви слушате. Они не учествују у разговору. Оне не учествују у разговору. Она не учествују у разговору.

Вежбање 1. Допуни дијалог групе ученика који седе у парку одговарајућим личним заменицама. А:

морамо да скокнемо до продавнице. Хоћете ли вратимо?

бити овде док се не

сигурно хоћеш, нигде не журиш? Б:

морам да будем код куће до седам сати. Идем с братом на тренинг, а

В: И чекају.

не воли да чека. журим, без љутње. Имам разговор с родитељима, а ни

не воле да

2. Подвуци личне заменице у датим реченицама. Ми смо другови.

Он и ја идемо у исто одељење.

Да ли сте ви ишли у позориште?

Ја се плашим висине.

Ти си ми најбољи друг!

Оне су отишле у продавницу.

3. Напиши четири реченице у којима ћеш употребити личне заменице 1. и 2. лица и у једнини и у множини.

БРОЈЕВИ Основним бројевима се казује колико има бића или ствари на броју.

основни бројеви, редни бројеви

То су бројеви: један, два, три, четири, пет, дванаест, двадесет, двадесет (и) осам, шездесет, сто (стотина), триста (три стотине), хиљада, милион... Бројеви од један до четири су променљиве речи, које имају и различите облике за сва три рода. један (човек) једна (жена) једно (дете) једног (човека) једне (жене) једног (детета) једном (човеку) једној (жени) једном (детету) једног (човека) једну (жену) једно (дете) једним (човеком) једном (женом) једним (дететом) једном (човеку) једној (жени) једном (детету) Бројеви два, три и четири постали су готово непроменљиви. Основни бројеви од пет, па надаље су непроменљиви.

Редни бројеви одређују која је по реду нека ствар или особа. То су бројеви: девети, шеснаести, осми, двадесет девети. Ако редни број пишемо цифром, иза цифре се ставља тачка. На пример: 1. – први

19. – деветнаести

123. – сто двадесет трећи

Једино редни бројеви су променљиви и имају облике за сва три рода и оба броја. Са шест година пошао сам у први разред. Од првог дана заволео сам школу. Првих дана било ми је тешко. На првим такмичењима остварио сам добар успех. А онда су дошла прва заљубљивања.

Код вишечланих редних бројева сви чланови, осим последњег, имају облик основних бројева. Једино је последњи број редни број: две хиљаде двадесет прва година, четрдесет друга недеља, триста педесет осми путник у авиону, сто осамдесет прво место у скијању. Осим са значењем редног броја, други се често употребљава у значењу остали (сви осим оних који се изузимају). Ти и Миша останите, а други нека иду. Дошли су спортисти из Ниша и Суботице, а други ће стићи сутра. Ако једни греше, други ће их исправити.

Вежбање 1. Допуни реченице одговарајућим обликом броја један: дечак је стајао по страни. Уступио сам место старијем човеку. На улици сам срео друга са летовања. Размишљао сам о давном догађају. 2. Подвуци бројеве у датим реченицама и одреди врсту бројева. Завршио сам трећи разред. На такмичењу из математике освојио сам друго место. Решио сам пет задатака.

3. Напиши словима (речима) редне бројеве у реченицама: Мој рођендан је 27. марта. Мој највећи успех било је 1. место на регионалном такмичењу.

ГЛАГОЛИ Глаголи су речи који означавају радњу (писати, везати, шити...), стање (бринути, цветати, радовати...), и збивање (севати, сванути, грмети...).

Марко коси траву. Мајка се љути на њега. Напољу се већ смркава.

радња, стање, збивање, вршилац радње, лице и број, глаголска времена

У првој реченици радња има свога вршиоца. Радњу врши Марко. У другој реченици глагол означава стање у коме се мајка налази. У трећој реченици немамо вршиоца радње нити носиоца стања. У њој глагол означава збивање у природи које се не дешава само од себе, већ га нешто изазива.

Вежбање 1. Подвуци глаголе у тексту. Ја се не бојим кад грми. Ни моја сестра се не плаши, једино затвори очи кад сева. Ја јој тад читам њене омиљене приче, или се играмо „Не љути се, човече”. Понекад баш тад цртамо леп дан, траву која се зелени, цвеће које цвета и обавезно Сунце. Сестрино Сунце увек јаче сија. 2. Подвучене глаголе из претходног задатка разврстај у одговарајућа поља у табели. ГЛАГОЛИ радња

стање

збивање

Лице и број глагола Ја често читам у библиотеци. Знам да и ти читаш у библиотеци јер те често виђам. Мој брат не долази у библиотеку, он чита код куће. У зависности од тога да ли се радња или стање изражени глаголима приписују говорном лицу, лицу коме се говори или ономе о коме се говори, глаголски облици имају другачије завршетке, па кажемо: глаголи се мењају по лицима. читам

читаш

чита

(радњу вршим ја који говорим)

(радњу вршиш ти − мој саговорник)

(радњу врши он, она, оно, који су изван говорне ситуације)

Ова лица се називају прво, друго и треће лице глагола. У горњим примерима та лица су у једнини, а јављају се и у облицима множине: читамо (ми) 1. лице 2. лице 3. лице

читате (ви)

читају (они, оне, она)

Једнина бринем бринеш брине (он, она, оно)

Множина бринемо бринете брину (они, оне, она)

Вежбање 1. Одреди лице и број истакнутих глагола у следећем тексту. Док се спремам за школу, мама ми каже: − Кад спакујеш књиге, треба да доручкујеш. Доручак се хлади. На улици ме већ чекају другари из одељења. Заједно идемо и шалимо се све до школе.

спремам се

каже

спакујеш

доручкујеш

хлади се

чекају

идемо

шалимо се

Глаголска времена РЕДИТЕЉ: Сада, другови, када сте саслушали садржај комада, који ћемо изводити на школској приредби, хајде да пређемо на поделу улога, а онда ћемо почети пробу. Слажете ли се? СВИ: Слажемо се! Слажемо се! РЕДИТЕЉ: Дакле, другови, питам вас: ко ће играти магарца?... Ах, да, заборавио сам да вам кажем нешто врло важно. Рекао сам вам да у комаду магарац треба да једе сено, а он ће у ствари јести штрудлу с маком. У кратком одломку из драмског текста Подела улога Гвида Тартаље истакнути глаголи означавају радње које се врше у различито време.

Гагол питам означава радњу која се врши у време говорења, глагол саслушали сте десио се пре тог времена, док ће се глагол (ми) ћемо почети догодити после тога времена. Поред тога што означавају радњу, стање или збивање, глаголи исказују и време када се радња дешава. Глаголска времена су: · прошло време – радња се десила у прошлости, односно пре времена говорења. Мама је купила ципеле. · садашње време – радња се дешава у време говорења. Мама купује ципеле. · будуће време – радња ће се догодити после времена говорења. Мама ће купити ципеле.

Вежбање 1. Издвој глаголе из наредних реченица и одреди им време вршења радње. Слагао си нас, целу ноћ смо гледали, а дрво се није помакло. Рекао нам је још и да ће се наш дуд једнога дана срушити. − Е, то лажеш. Све ти верујем, али то лажеш! Рекао је мој брат.

2 . Напиши две реченице у којима ћеш употребити глагол учити у прошлом и будућем времену.

РЕЧЕНИЦА И ЊЕНИ ЧЛАНОВИ Свака реченица се састоји из одређених делова који се називају реченични чланови. Сваки реченични члан има одговарајућу службу у реченици. Главни чланови реченице су предикат и субјекат. Предикат и субјекат чине реченицу.

главни реченични чланови, субјекат, предикат, зависни реченични чланови

Мина пише. субјекат

предикат

Субјекат означава вршиоца радње. Добијамо га на питање: КО врши радњу?

Предикат саопштава шта неко ради, у каквом је неко (или нешто) стању и шта се дешава (збива). Добија се на питање: ШТА ради субјекат?

Реченице које се састоје од субјекта и предиката називају се просте реченице. Мина пише. Реченица се може састојати само из предиката. Тада субјекат није написан али може да се види у предикату. Седи. (Ко седи? Он седи.) Пише. Пада.

Поред ових постоје и реченице које осим субјекта и предиката имају и друге додатке. Зависни чланови реченице су објекат, прилошке одредбе и атрибут. Мина пише песму. објекат

Мина кришом пише песму. прилошка одредба за начин

Мина у својој соби кришом пише песму. атрибут прилошка одредба за место

Мина сада у својој соби кришом пише песму. прилошка одредба за време

Вежбање 1. У датим реченицама подвуци главне реченичне чланове. Пао је снег. Марко и Милица шетају крај језера. Каја чита књигу. 2. У наведеним реченицама подвуци реченичне додатке. Зоран вози камион. Бака плете чарапе. Мама прави чоколадну торту.

ГЛАГОЛСКИ ПРЕДИКАТ Дете не спава. Девојчица се игра. Птице су полетеле. Деда седи. Бака плете. Поштар није дошао. Ја ћу се насмејати.

предикат, глагол, глаголски предикат

Означени глаголи не спава, се игра, су полетеле, седи, плете, није дошао, ћу се насмејати, казују шта је неко радио. Они су у реченицама предикати.

Предикат састављен од глагола назива се глаголски предикат. Милица чита. Ана ће телефонирати. Марко је лежао.

Вежбање 1. Подвуци глаголски предикат у датим реченицама. Марко спава. Сања се смеје. Ти мораш писати. Поток жубори.

СУБЈЕКАТ Машиновођа поздравља децу поред пруге. Пас је сву ноћ лајао. Ученици су мирно седели у клупама. Трава се зелени у пролеће.

субјекат, вршилац радње, носилац стања, изостављени субјекат

Субјекат казује о коме се или о чему се говори у реченици. Субјектом се означава вршилац радње или носилац стања означеног глаголом у предикату.

Субјекат се добија одговором на питање Ко? или Шта? Ко је уловио шарана? Ко је посетио музеј? Шта се црни у даљини? Шта шушти у шуми?

Тата је уловио шарана. Ђаци су посетили музеј. Шуме се црне у даљини. У шуми шушти лишће.

Службу субјекта у реченици најчешће врше именице. Чобанин је истерао краве на пашу. Стене су се надвиле над водом. Сат не показује тачно време. Субјекат може бити састављен од више речи с јединственим значењем. Мама, тата и ја летовали смо у Грчкој. Половина мојих играчака налази се код баке. Ученици четвртог разреда отишли су на излет. Субјекат у реченици може бити и лична заменица. Ја никад не касним у школу. Ти увек некуд журиш. Ми се не бојимо искушења. Оне се нису обрадовале. Предикат се слаже са субјектом у лицу, роду и броју. Због тога субјекат може бити изостављен и лако се добија на питање: Ко? Никад не касним у школу. (Ко не касни? Ја – 1. лице једнине) Увек некуд журиш. (Ко жури? Ти – 2. лице једнине) Не бојимо се искушења. (Ко се не боји? Ми – 1. лице множине) Нису се обрадовале. (Ко се није обрадовао? Оне – 3. лице множине) Кад се у више реченица у низу, које следе једна за другом, појављује иста именица у служби субјекта, она може бити замењена личном заменицом или може бити изостављена. Учитељица воли све нас подједнако. Она никада не прави разлику међу нама. Према свима се понаша исто. Реченице у којима глагол у предикату означава збивање у природи немају субјекат: Свитало је над градом. Изненада је заснежило. Смркава се.

Вежбање 1. Подвуци субјекте у реченицама из приповетке Босоноги и небо Бранислава Црнчевића. Одрасли га нису баш много волели. Ми се спремамо на море. Мајка је већ стављала понеку ствар у кофер. Ујутру се Босоноги прикрао нашем прозору. Брат и ја смо се просто разболели од туге. 2. У заградама напиши изостављене субјекте у реченицама. Цело пролеће и лето ишао је бос. ( ) Говорили су да квари децу. ( ) До пола ноћи издржали смо заједно на прозору. ( ) Пољубио сам небо. ( ) Ниси га могао дохватити уснама! ( )

ОБЈЕКАТ За вршење неких радњи, означених глаголом у предикату, потребан је само вршилац радње – субјекат. Марија се шета. Ујак је дошао.

Миша се игра. Девојчица плива.

објекат, зависни реченични члан, предикатска допуна, именице у служби објекта Дете трчи. Бака се одмара.

Код неких других глагола радња са субјекта прелази на објекат. субјекат  вршилац радње

објекат  трпилац радње

Када је такав глагол предикат, у реченици се отвара место за глаголску допуну која се зове објекат. Објекат је допуна предикату којом се казује предмет на којем се врши радња или у вези са којим се врши радња. Марија шета пса. Зидар зида кућу.

Лекар прегледа пацијента. Девојчица вози бицикл.

Џокеј јаше коња. Дете слаже коцке.

У овим реченицама субјекат врши, а објекат трпи радњу: Лекар прегледа, а пацијент је прегледан. Девојчица вози, а бицикл је вожен. Објекат се добија одговором на питање: Кога? или Шта? Кога лекар прегледа? Шта девојчица вози?

Шта ко ради? Шта боји Ана? Шта прави Брана? Шта лепи Јелена? Шта сече Милош? Шта држи Страхиња? Кога надгледа учитељ?

Свако ради нешто. Ана боји кутију. Брана прави рам. Јелена лепи књигу. Милош сече папир. Страхиња држи знак. Учитељ надгледа ученике. Службу објекта најчешће врше именице, а могу је вршити и личне заменице и групе речи: Бане посматра улицу с прозора. Гледа пролазнике. Ђаци носе торбе. Жене воде децу. Онда Бане види мене. Ја посматрам другу страну улице.

Вежбање 1. Подвуци објекте у наредним реченицама. Деца су играла кошарку. Давид је снажно бацио лопту. Њу је ухватио Маре. Кош је постигао Неша. 2. Допуни реченице објектима. На линије испиши одговарајуће именице. . Тата усисава . Ученик чита Дете пије . Маша воли . 3. Напиши што више објеката уз глагол поклонити у предикату. Маша ми је поклонила: .

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ Прилошке одредбе су глаголске допуне којима се исказује време, место, начин и друге околности (узрок, циљ, услов) вршења радње исказане предикатом. Прилошке одредбе могу стајати у реченици уз сваки предикат, али ни уз један нису обавезне.

Миша је јуче дошао у школу бициклом. На великом одмору га је позајмио Ненаду да се провоза. Ненад је бицикл возио споро и пажљиво по школском дворишту. Али на самом крају одмора пред њега је излетео Дарко. У том часу Ненад је нагло скренуо удесно и пао. Ненад се после тога лепо извинио Миши. Дарко је упорно тврдио да га је Ненад намерно ударио. Пред почетак часа другови су весело разговарали. Сутра ће Дарков тата поправити бицикл.

зависни реченични чланови, прилошке одредбе за место, време и начин

Већ у првој реченици уочавамо три прилошке одредбе. Поред главних реченичних чланова Миша (субјекат), је дошао (предикат), у реченици су речи јуче (која означава када се врши радња глагола у предикату), бициклом (која означава како се врши радња) и у школу (које означавају где се врши радња).

Вежбање 1. Напиши неколико прилошких одредаба из наведеног текста. Предикат позајмио је – на великом одмору – прилошка одредба за време. Предикат Предикат Предикат Предикат Предикат

Прилошка одредба за место Хеликоптер лети

Пргав момак

Мјесец и његова бака

Хеликоптер лети Око куће наше.

На пропланку (главном шумском тргу) Зец лисици Ударио чвргу.

У шуми старој огањ гори, Блиста у мраку на крају свијета; Кад ближе приђеш – од сребра двори, По њима мудра старица шета; Над кровом плави вије се дим; Ту живи Мјесец и бака с њим.

Може још у шали он Да се спусти на балкон. Момчило Тешић

Усред шуме У густом шипрагу Зец курјаку Ударио шљагу. Влада Стојиљковић

Бранко Ћопић

Дечак чита песме крај прозора.

Речи истакнуте у примерима ближе одређују глаголе у предикату. Оне одређују место вршења радње. Прилошка одредба која одређује место вршења радње означене глаголом у предикату зове се прилошка одредба за место. Добија се одговором на питање: Где? Где дечак чита песме? Вежбање 1. Подвуци прилошке одредбе за место у стиховима Бранислава Црнчевића. Киша је падала и ноћима и данима, по олуцима и кишобранима. Пливала је у неко море далеко. 2. Прошири реченице прилошким одредбама за место. Сара се шетала неко време Он је застао неколико тренутака Мрави живе

. . .

Прилошка одредба за време Прилошка одредба за време је зависни реченични члан проширене реченице који стоји уз предикат. Прилошка одредба за време означава време вршења радње глагола у предикату. Ова прилошка одредба може садржати једну реч или више њих, а добија се одговором на питање: Када? Јутрос жаба жабама упутила писмо. Пре неки дан су Саша и Ђорђе разговарали о Сари. Мина се вечерас игра са својом мачком. У зимско доба дође цврчак мравима. Једнога дана, у рано пролеће, белка је ојагњила своје прво јагње.

Вежбање 1. Подвуци прилошке одредбе за време у следећим реченицама. Данас је Тара ишла у биоскоп. Ја сам тај филм гледао пре две године. Четвртком гледам серију на каналу Национална географија. 2. Прошири наредне реченице прилошким одредбама за време. Један голуб ми долази на прозор Сви су се окупили око мене Били смо у планини

. . .

3. Напиши реченице у којима ћеш употребити прилошке одредбе за време: дању и ноћу.

Прилошка одредба за начин Свака радња се може вршити на одређени начин. Неко хода споро, полако, ногу пред ногу, гегајући се, као патка, на прстима, као по јајима, опрезно, брзо, журно, као мува без главе, неспретно, несигурно. Прилошка одредба за начин означава начин на који се врши радња исказана глаголом. Прилошка одредба за начин добија се одговором на питање: Како? Како Ана боји кутију?

Ана боји кутију пажљиво и полако.

Ево и неколико реченица из романа Бела Грива (Ренеа Гијоа) које показују колико прилошке одредбе за начин чине текст живљим и сликовитијим. Дечак је јурнуо као без душе. Водену долину је прешао ношен само једном мишљу. Фолко се с муком пробијао кроз црвени мрак. Приљубивши се босим ногама уз коња, без даха, омамљен брзином, Фолко се препустио вртоглавој трци... Ишао је лагано, као у сну. Вежбање 1. Подвуци прилошке одредбе за начин у реченицама Бранислава Нушића и Бранислава Црнчевића. Љубав сам јој исказао на један необично романтичан начин. Том приликом сам је озбиљно запитао. – Како то може да буде? – упита она радознало. – Тако – наставих ја одлучније. – Где си? – упитао га је брат усхићено. Брат и ја смо се кришом смејали. Гледали смо запрепашћено. Рекао је наглашавајући сваку реч: – Ваш дуд је болестан.

АТРИБУТ Имам лепу собу. – Какву собу? У њој су зидови плави. – Какви су зидови? Мама и тата су ми купили нови кревет. – Какав кревет? На радном столу је татина лампа. – Чија лампа? Пили смо сок од вишње. – Од чега је сок?

атрибут, одредба именице у реченици, придеви

Додаци именицама: лепу, плаве, нови, татина, од вишње, називају се именички додаци. Атрибут је именички додатак који ближе објашњава особину, припадност или количину онога што значи именица. Добија се на питања: Какав? Чији? Од чега?

Службу атрибута најчешће врше придеви, али и именице, заменице и бројеви: свилена хаљина, грана трешње, друга патика, њихова кућа.

АТРИБУТ дечја вредна стара дебела танка добра џепна школска научна електронска поклоњена

КЊИГА

илустрована рукописна штампана раскоричена раскупусана луксузна интересантна популарна досадна узбудљива за децу

Вежбање 1. Подвуци атрибуте у следећој реченици. На лепој фотографији види се велика црква, а иза ње густа шума. 2. Заокружи слово испред реченице која садржи атрибут, а затим га подвуци. а) Дебела књига је на столу. б) Фудбалер је дотрчао до гола. в) Обукла је хаљину. г) Топла чоколада се просула. д) Мама је опрала тепих из кухиње.

3. Преко пута је седео плавокоси дечак. У наведеној реченици одреди: именицу

њену службу

њен атрибут

4. Прошири реченице атрибутима. Жито се таласало на ветру. По трави је остао пужев траг. 5. Подвуци атрибуте у стиховима Бранка Ћопића. Слободан, смео, вештак у лову, Вере се мачак по стрмом крову, Вечити ноћник, без топла гнезда, У сваком оку блиста му звезда.

О П В И А С Р П

ВЕЛИКО СЛОВО 1. Велико слово се пише на почетку реченице, као и разних издвојених делова текста (наслови, натписи). Велико слово на почетку реченица доприноси прегледности текста и његовом лакшем и бржем разумевању. Раније се велико слово писало и на почетку сваког стиха, али то данас није уобичајено. 2. Великим почетним словима обележавају се властита имена као речи посебног карактера. Под властитим именима, у правопису, подразумевају се посебно и у устаљеном облику именована поједина жива бића, географски и астрономски објекти, државе, насељена места, установе, историјски догађаји, појединачна уметничка и научна остварења, књиге, новине и часописи. 3. Великим почетним словом пишу се и речи из поштовања.

ВЛАСТИТА ИМЕНА Писање устаљених имена историјских личности Устаљени атрибути који су саставни део имена или се употребљавају уместо њега пишу се великим почетним словом. Многе историјске личности имале су такве атрибуте: Душан Силни, Урош Нејаки, Хајдук Вељко, Петар Велики, Сулејман Величанствени, Ричард Лавље Срце, Мика Алас, Јован Јовановић Змај. Атрибут свети уз имена светаца пише се великим почетним словом: Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви, Свети Никола, Свети Лука, Свети Петар. Писање имена из уметничких дела и устаљених и посебно наденута имена животиња Великим почетним словом пишу се и имена ликова из уметничких дела (књижевних и филмских): Црвенкапа, Пипи Дуга Чарапа, Пепељуга, Ружно Паче, Мајка Јевросима, Косовка Девојка, Паја Патак, Душко Дугоушко, Велики Штрумпф.

Великим почетним словом пишу се устаљена и посебно наденута имена животиња: Вранац, Јабучило, Шарац, Зеленко, Чилаш, Вихор, Јаблан, Рудоња, Шаруља. Ово правописно правило не важи само за имена коња чувених јунака и друге познате животиње већ важи и за посебно наденута имена кућних љубимаца и животиња које човек гаји и користи: Ага, Бела, Џеси, Коко, Лола, Кића, Буба, Жућко, Маза, Белин, Лабуд, Витез.

Вежбање 1. Препиши текст писаним словима. Води рачуна о великом слову. ОМИЉЕНИ ЛИКОВИ МОЈЕ СЕСТРЕ СУ РУЖНО ПАЧЕ И ПЕПЕЉУГА, А ЈА ОБОЖАВАМ ПУРА МОЦУ ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА ЗМАЈА. МОЈ ДЕДА ЧИТА ИСТОРИЈСКЕ КЊИГЕ О МИЛОШУ ОБИЛИЋУ И ЊЕГОВОМ КОЊУ ЖДРАЛИНУ, О ВОЈВОДИ МОМЧИЛУ И ЊЕГОВОМ ЈАБУЧИЛУ. БАКА НЕМА ВРЕМЕНА ЗА ЧИТАЊЕ, ОНА БРИНЕ О НАШИМ ЉУБИМЦИМА АСОРУ И БЕЛКИ.

Писање имена држава, области, насеља и њихових становника Имена држава, покрајина, насеља и њихових становника пишу се великим почетним словом. Србија, Балканско полуострво, Панонска низија, Европа, Француска, Русија, Северна Македонија... Европљани, Аустралијанац, Србин, Енглези, Шпанац, Мачвани, Поцерци, Моравац, Шумадинац, Банаћанка, Сремац, Нишлија, Новосађанка, Крагујевчани, Крушевљанин, Прњаворци, Бобовичанка, Матијевчанин. Вежбање 1. Препиши правилно следећи текст писаним латиничким словима. ОВОГ ЛЕТА ПЛАНИРАМО ДА ЛЕТУЈЕМО У ГРЧКОЈ НА ОСТРВУ ТАСОС. ПУТОВАЋЕМО ПРЕКО БУГАРСКЕ. УСПУТ ЋЕМО ОБИЋИ ГЛАВНИ ГРАД БУГАРСКЕ, СОФИЈУ. СА НАМА ЋЕ ЛЕТОВАТИ РОЂАЦИ ИЗ НОВЕ ВАРОШИ И ПРИЈАТЕЉИ ИЗ БАЧКЕ. ОБИЋЕМО СВЕ ЗНАМЕНИТОСТИ НА ТАСОСУ.

2. Попуни табелу. држава/област Србија

представник мушког рода Србин

представница женског рода Српкиња

Шпанија Португалија Грчка Иран Јапан Банат Шумадија Срем

Писање назива улица и тргова Великим почетним словом пишу се и имена градских насеља, градских тргова и улица. Ако су имена вишечлана, великим словом пише се само прва реч и она која је властито име. Лиман, Детелинара, Жарково, Ново насеље, Баново брдо, Бенска бара; Теразије, Трг Славија, Студентски трг, Трг слободе, Трг револуције; Улица Ђуре Јакшића, Улица српских владара, Улица војводе Степе, Улица платана, Сремска улица, Норвешка улица. Код назива улица попут Улица патријарха Павла реч улица се може испустити, па се тада прва реч у називу улице пише великим почетним словом: Милош станује у Патријарха Павла, а Весна у Милоша Обилића. Реч улица пише се малим почетним словом када је придодајемо имену улице која је не садржи у свом називу: Станујем у улици Обилићев венац. Моја кућа се налази у улици Буљубашина вода. Марко станује на углу улице Жарковачки брег.

Реч улица пишемо малим словом када је употребљавамо у облику множине: Данас ће због радова бити затворене улице Војислава Илића, Војводе Мишића и Косовска. Реч улица је неизоставна у називима као што су Улица платана, Улица липа, Улица ослободилаца, и увек се пише великим почетним словом. Вежбање 1. Препиши правилно следећи текст писаним ћириличким словима. игор живи у косовској улици у близини цветног трга. свакодневно се прошета до трга николе пашића и кнез михаилове улице. Његова бака живи у улици милутина миланковића.

Писање устаљених имена историјских догађаја Великим почетним словом пишу се устаљена имена историјских догађаја – ратова, битака, револуција, мирова и мировних споразума. Први светски рат (Велики рат), Други светски рат, Први српски устанак; Косовска битка, Церска битка, Солунски фронт, Десант на Дрвар; Француска револуција, Октобарска револуција, Пожаревачки мир, Дејтонски споразум, Бечки књижевни договор. Писање назива институција, предузећа и установа Великим почетним словом прве речи пишу се имена институција, установа, цркава, предузећа, школа, организација, клубова и манифестација. Остале речи се пишу великим словом ако су властита имена. Народна скупштина Републике Србије, Уједињене нације, Савет Европе; Српска академија наука и уметности, Вукова задужбина, Народни музеј у Београду, Српска православна црква, Грађевинско предузеће „Неимар”, Музичка школа „Михаило Вукдраговић”; Друштво за борбу против шећерне болести, Спортско друштво „Партизан”, Кошаркашки клуб „Црвена звезда”. Вуков сабор, Олимпијске игре, Међународни београдски сајам књига. Вежбање 1. Препиши текст и исправи правописне грешке. Моја бака је сремица, а деда моравац. Упознали су се давно на једној прослави октобарске револуције у Москви. Живе на Бановом Брду у Улици Андријин венац. Обоје су пензионери. Бака је радила у народном Музеју, а деда у Трговинском Предузећи „Напредак”. Деда је почасни члан спортског Друштва „Црвена Звезда”, а бака активан члан друштва за борбу против Дијабетеса. Сваке године посећују мећународни Сајам аутомобила иако су пешаци.

ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА ВИ ИЗ ПОШТОВАЊА Заменица ви је лична заменица за друго лице множине. Њоме се упућује на групу у којој се налази саговорник. Они су добри, а ви сте још бољи! Када желимо да особи, која нам је саговорник укажемо поштовање или искажемо личну уздржаност када нам није блиска или позната, обраћамо се личном заменицом за друго лице множине (Ви). Чика Митре, Ви сте ме одушевили! Марта, Ви сте то заслужили! Када се појединцу обраћамо заменицом за друго лице множине, пишемо је великим почетним словом. На тај начин из самог писања закључујемо да ли је у реченици у питању једна особа или група. Поштована учитељице, Пре недељу дана Ви сте ми рекли ... али ја Вас нисам добро разумео... Ваш ученик Алекса Матић Вежбање 1. Напиши кратак дијалог између библиотекарке и ученице. Користи личну заменицу Ви из поштовања.

ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ БРОЈЕВА Бројеви се могу писати цифрама и словима.

Када се вишечлани основни и редни бројеви пишу словима, речи се пишу одвојено.

вишечлани бројеви

педест седам педесет седми сто педесет четири сто педесет четврти Када пишемо вишечлане непроменљиву реч и.

бројеве

речима,

можемо

да

користимо

две хиљаде триста педесет и девет милион петсто хиљада осамсто осамдесет и осам Поједини вишецифрени бројеви се могу писати и као једночлани. две стотине или двеста шест стотина или шестсто осам стотина шездесет три или осамсто шездесет три

Вежбање 1. Подвуци неправилно написане бројеве. дванаест четри две стотине тринајест пет хиљада осамдсесет два четири милиарде сто тридесет шест хиљада

девесто шесто осам хиљада четри

2. Напиши словима основне бројеве: 17, 29, 30, 200, 375, 2 197, 18.679, 234.358, 1.345.856 .

3. Напиши словима редне бројеве: 7, 13, 59, 168, 7.856, 567.890 и 1.872.

ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ ЛИ И НЕПРОМЕНЉИВE РЕЧИ ЈЕР

упитна речца ли и реч јер

Упитна речца ли се увек пише одвојено од речи која стоји испред ње. Да ли се сећаш? Јеси ли прочитала књигу? Је ли победио наш тим? Свираш ли клавир?

Често се уместо упитне речце је ли користи и њен скраћени облик је л’. Приликом писања облика је л’ уместо слова и пишемо апо строф (’). Је л’ си ручала? Је л’ имамо контролни задатак?

Непроменљиву реч јер користимо у обавештајним реченицама која има значење зато/зато што. Сутра не долазим у школу јер идем на лекарску контролу. Данас не могу ићи напоље јер сам кажњен.

Вежбање 1. Постави питања на дате одговоре. Аутобус још није стигао. Нисам написао задатак. Немам новца да ти позајмим. Донеси лектиру!

2. Заокружи слово испред правилно написаних реченица. а) Марија, јеси ли купила поклон? б) Јели бака долазила? в) Јеси ли јела? г) Дали се радујеш? д) Да ли пада киша? ђ) Јер си прочитао књигу? е) Је л’ идеш на тренинг? ж) Не радујем се распусту јер не путујем.

ПИСАЊЕ НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ С/СА УЗ ЗАМЕНИЦЕ

речи с и са уз заменице

Да се подсетимо личних заменица у једнини и множини! ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ једнина

множина

ЈА

ТИ

ВИ

ОН, ОНА, ОНО

ОНИ, ОНЕ, ОНА

Непроменљиву реч с/са показује однос између бића или предмета која су у друштву. Ова реч се пише одвојено од заменице.

Непроменљива реч са пише се са заменицом првог лица једнине, док се непроменљива реч с пише са осталим заменицама. ЈА – СА МНОМ

ТИ – С НАМА

ТИ – С ТОБОМ

ВИ – С ВАМА

ОН, ОНА, ОНО – С ЊИМ, С ЊОМ, С ЊИМ

ОНИ, ОНЕ, ОНА – С ЊИМА

Хоћеш ли са мном у биоскоп? Идем у биоскоп с тобом. Идем с њом у биоскоп.

Хоћеш ли с нама у биоскоп? Идем с вама у биоскоп. Идем с њима у биоскоп.

Вежбање 1. Заокружи слово испред правилно написаних реченица. а) Сутра идем у позориште с Марином. б) Да ли ћеш ићи са мном на рођендан? в) Слажем се са тобом! г) Такмичимо се с вама. д) Поделио сам ужину с њима. ђ) Желиш ли седети самном?

УПРАВНИ ГОВОР Да се подсетимо! 3. модел Када дословно наводимо туђе речи, користимо управни управног говор. говора Навођење туђих речи обележава се наводницима који се стављају испред и иза управног говора. Интерпункцијски знаци, упитник (?) и узвичник (!) пишу се унутар наводника, док се интерпункцијски знак тачка (.) пише изван наводника. Два модела управног говора смо учили у претходном разреду. 1. модел: Мама је рекла: „Сутра идемо у посету баки”. 2. модел: „Сутра идемо у посету баки”, рекла је мама. У 3. моделу, реченица почиње управним говором који прекидају пишчеве речи. Тај прекид обележавамо запетама испред и иза пишчевих речи, а потом се малим почетним словом наставља управни говор. „Управни говор”, пишчеве речи, „управни говор”. На пример: „Сутра идемо”, рекла је мама, „у посету баки”. „Ја вам нећу сада то казати”, рече богаташима Свети Сава, „но идите по свету и чините добра дела”. „Знаш шта”, шапну ми она, „ја ћу да одем одавде”. „Да ли су редари”, упита учитељица, „обрисали таблу?” „Браво”, рекла је мама, „добио си петицу!”

Вежбање 1. Напиши у следећим реченицама одговарајуће знаке за обележавање управног говора и одговарајуће знаке интерпункције. Људи су заборавили ту истину рече Лисица али ти не смеш да је заборавиш На мојој планети нема тигрова побуни се Мали Принц а осим тога тигрови не једу траву Где си упитао га је брат усхићено ми се спремамо на море, а тебе нема

Славица Јовановић СРПСКИ ЈЕЗИК уџбеник за 4. разред основне школе Прво издање, 2021. године Завод за уџбенике, Београд Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лектор мр Бранислава Марковић Ликовни уредник мр Бранислав Николић Дизајн и корице Милена Лакићевић Илустрације Ивица Стевановић Слађана Љубић Depositphotos архива Завода за уџбенике Графички уредник Слађана Манојловић Коректура Ружица Живановић Обим 7 штампарских табака Формат 20,5x28,5 cm Тираж 1.500 примерака Рукопис предат у штампу априла 2021. године Штампање завршено априла 2021. године Штампа „Комазец”, Инђија